Email Print

ZAKON O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA NA RASPRAVI KRAJEM FEBRUARA


Na pisanju novog zakona sa svojim timom uveliko radi Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On naglašava da će biti napisan po međunarodnim iskustvima i u saradnji sa svetskim stručnjacima.

  • Očekujem da će već krajem februara nacrt propisa biti na javnoj raspravi, posle čega će biti upućen Vladi na razmatranje i usvajanje - objašnjava Šabić. - To je važno jer su ti ljudi u Srbiji izloženi revanšizmu, mobingu, pa čak i otkazu ili krivičnom progonu.

Zaštitu od Agencije za borbu protiv korupcije zasad dobilo svega 11 uzbunjivača. Novi propis na raspravi krajem februara

Uzbuna je podizana i zbog nezakonitosti u zdravstvu, državnoj upravi, javnim preduzećima

  • Zbog slabe pravne zaštite ovaj status do sada je dobilo svega 11 od 38 građana koji su od Agencije za borbu protiv korupcije zatražili zaštitu.

Najviše uzbunjivača ukazalo je na korupciju u kulturi, oblasti kojoj pripadaju tri osobe sa spiska građana koji su dobili ovu vrstu sigurnosti. Uzbuna je podizana i zbog nezakonitosti u zdravstvu, državnoj upravi, javnim preduzećima, ali i u veterinarskoj ustanovi i zatvoru.

  • Briga o uzbunjivačima - građanima koji dojave slučajeve mita ili nepravilnosti u radu državnih organa - trenutno se sprovodi po ”tankom” pravilniku usvojenom prošle godine. On, međutim, štiti samo uzbunjivače o korupciji, dok isključuje mogućnost da ovaj status dobiju svi oni koji zagalame na slučajeve drugih nepravilnosti.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić ističe da su uzbunjivači najefikasnije sredstvo za otkrivanje korupcije u društvu i da je njihova pravna sigurnost neophodna.

- Zato je značajno da zakon o zaštiti ljudi koji ukazuju na nezakonitosti organa javne vlasti što pre bude usvojen - kaže Babićeva. - Time će građani biti stimulisani da ukažu na nepravilnosti, ali i dobiće sigurnost da neće trpeti posledice zbog svog postupka. Važno je, međutim, i da svi slučajevi korupcije dobiju svoj epilog, jer je to najjača satisfakcija.

Da je saradnja sa građanima ključna u borbi protiv korupcije rečeno nam je i u Ministarstvu pravde i državne uprave:

- Vlada podržava donošenje ovog propisa, a nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača trebalo bi da bude gotov do polovine godine.

  • STATUS uzbunjivača ne može dobiti osoba kojoj je radni status prestao pre podnošenja zahteva za zaštitu. Na ovaj vid zaštite trenutno ne mogu da računaju ni građani koji ukazuju na zlostavljanje na radu, ukoliko nije izazvano otkrivanjem korupcije. Poslednja odbrana u tim slučajevima jeste - sud.

 

Zakon o zaštiti potrošača: propisani rokovi obeštećenja traju često godinama

 

Novosti

Zakon o zaštiti potrošača zbog brojnih manjkavosti, opet na popravnom. Propisani „primereni“ rokovi obeštećenja potraju i godinama, pišu Novosti.

  • U Zakonu o zaštiti potrošača nisu precizirani ni rokovi reklamacije, ni vreme popravke, niti uslovi kada se vraća novi, a kada ide u servis. Propisani su samo „primereni“ rokovi obeštećenja kupca, a u pojedinim slučajevima to je i do dve godine.

    ZBOG SVIH MANJKAVOSTI ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA, PLANIRAJU SE BROJNE IZMENE. TRENUTNO RADNA GRUPA PRI MINISTARSTVU SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE RADI NA OTKLANJANJU UOČENIH NEDOSTATAKA. MEĐU NJIMA SU I NADLEŽNOSTI TRŽIŠNE INSPEKCIJE, BOLJA ZAŠTITA PRAVA KUPACA PRILIKOM OSTVARIVANJA REKLAMACIJE I ZAMENE PROIZVODA, KAO I ODREĐIVANJE ROKA ZA POPRAVKU PROIZVODA.

    "Ovaj zakon, nije ni zaživeo, kao ni prethodni iz 2005. i 2002." - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

    "Nismo primenili propise, upravo zbog favorizovanja pojedinih „biznis“ grupa. To je ključni razlog i na to se svesno išlo. Zato od uvođenja poslednjeg zakona o zaštiti potrošača imamo neuporedivo niži kvalitet mobilnih telefona, šporeta, mašina za veš, televizora, računara i ostale robe. To potvrđuju i sve brojnije žalbe kupaca."
  • Prema postojećem zakonu, trgovac je dužan da na reklamaciju odgovori potrošaču najkasnije u roku od 15 dana i predloži način rešavanja.

U svetu, kupac na odgovor čeka najduže osam dana. Sada nezadovoljan potrošač više ne može das e žali Tržišnoj inspekciji, već potrošačkim organizacijama. U praksi, ove organizacije zaista posreduju, ali nemaju snagu inspekcijskih službi. Osim toga, potrošačka udruženja u Srbiji nemaju para za posao za koji su po zakonu ovlašćena, pa se vrte u krug bez rezultata.

  • Prednost postojećeg zakona je i obaveza trgovca da kupca obavesti o svim svojstvima proizvoda koji nudi. Proizvođač je neosporno odgovoran za kvalitet. Ali, odgovornost deli i trgovac, snosi posledice i mora da pazi od koga nabavlja robu i šta prodaje. U praksi je sasvim drugačije.

"U prethodnom periodu svesno se išlo na mehanizam i deo regulative, koji je dovodio potrošače u nepovoljan položaj, a štitio interese proizvođača i trgovaca", kaže Petar Bogosavljević.

"Ovaj zakon ima dosta neodređenih tumačenja, koja su omogućila trgovcu da ih primenjuje onako kako on hoće, a ne kako je zakonodavac to predvideo", kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

"Naša organizacija ima svog predstavnika u radnoj grupi koja je formirana za izmenu zakona. Predložili smo da se tačno definiše koji je to rok u kojem je trgovac dužan da popravi neispravan uređaj."

Po važećem zakonu potrošača ima pravo da bira da li će neki uređaj da popravlja ili da ga menja za novi.

Većina trgovaca po običaju potrošača šalje na servis, jer ne želi da stvar zameni novom, a kupcu kao jedina mogućnost ostaje sud, što opet retko ko od njih uradi.

Izvor: Tanjug