Aktuelne vesti na dan 31.avgust 2011


Prelistavajući dnevne novine


Pogledajte ostale vesti na dan 31.avgust 2011


Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan: 31.avgust 2011


Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 24-25/1-31 avgust >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 26-27/1-31 avgust >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 63 OD 26.8.2011/ODABRANI DOKUMENTI

JAVNI POZIV ZA UPIS UDELA BEZ NAKNADE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

NAREDBA O POPISNIM OBRASCIMA ZA POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA U 2011. GODINI ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE O MAKSIMALNOM BROJU ZAPOSLENIH U ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE, JAVNIM AGENCIJAMA I ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE VLADE 05 BROJ 337-6322/2011-001 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O STRUČNOJ SPREMI I ZDRAVSTVENIM USLOVIMA LICA KOJA RADE SA IZVORIMA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI PRAVNA LICA ZA VRŠENJE MERENJA RADI PROCENE STEPENA IZLOŽENOSTI JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA LICA KOJA RADE SA IZVORIMA ZRAČENJA, PACIJENATA I STANOVNIŠTVA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)


PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U JULU 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

PRAVILNIK O ODMORU I OPORAVKU STUDENATA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 756/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 757/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 761/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 762/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 763/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 772/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 773/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 774/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 775/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 776/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

PREGLED STOPA POREZA PO ODBITKU NA DIVIDENDE, KAMATE I AUTORSKE NAKNADE SA PRIMERIMA OBRAČUNA POREZA: •Stanje na dan 1. septembar 2011. godine

Dodatna pojašnjenja određenih rešenja iz ugovora

Plaćanje poreza po odbitku pri isplati dividendi rezidentima Republike Srbije, nerezidentima Republike Srbije koji su rezidenti država sa kojima nije zaključen ugovor i nerezidentima Republike Srbije koji su rezidenti država sa kojima je zaključen ugovor

Plaćanje poreza po odbitku pri isplati kamate nerezidentima Republike Srbije koji su rezidenti država sa kojima nije zaključen ugovor i nerezidentima Republike Srbije koji su rezidenti država sa kojima je zaključen ugovor

Obračun fiskalnih obaveza po domaćem poreskom zakonodavstvu Republike Srbije i ugovorima o izbegavanju međunarodnog dvostrukog oporezivanja

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana

Dividende

Kamata

Autorske naknade

 

SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVIČNOG DELA U NACRTU ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Biće omogućeno zaključenje sporazuma za sva krivična dela

Pojam i oblik sporazuma

Sadržaj sporazuma

Odlučivanje o sporazumu

Žalba protiv odluke o sporazumu

SPORAZUM O SVEDOČENJU OSUĐENOG U NACRTU ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU

Zaključenje sporazuma o svedočenju osuđenog

Sadržina sporazuma o svedočenju osuđenog

Odlučivanje o sporazumu o svedočenju osuđenog

Postupak za ublažavanje kazne osuđenom saradniku


USLOVI ZA DOZVOLJENOST KOMPENZACIJE IZMEĐU DOMAĆEG I STRANOG PRAVNOG LICA PRENOŠENJEM PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI


KOMENTAR NOVE ODLUKE O NAČINU ZAŠTITE PRAVA I INTERESA KLIJENATA DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE I DRUŠTAVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA - "Sl. glasnik RS", br. 60/2011: Pravo na prigovor imaju osiguranik, korisnik osiguranja, treće oštećeno lice, član dobrovoljnog penzijskog fonda i obveznik uplate

Obveznici primene Odluke i predmet uređivanja

Imaoci prava na prigovor i karakter prigovora

Podnošenje prigovora i postupak po prigovoru

Postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije


ODGOVARAJUĆE OBRAZOVANJE KAO USLOV ZA UVOĐENJE U POSAO LICA U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA ILI PRIPRAVNIKA - STAŽISTE

OBAVEZA IZDAVANJA KONAČNOG RAČUNA U PORESKOM PERIODU KADA JE IZVRŠEN PROMET U SLUČAJU KADA JE U PRETHODNOM PERIODU NAPLAĆENA UKUPNA NAKNADA I IZDAT AVANSNI RAČUN

PODSTICANJE POSLOVANJA - OBLICI FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDI OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE: Programi finansiranja koje nude SIEPA, Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i Nacionalna služba za zapošljavanje

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA

Fond za razvoj Republike Srbije

Podsticaji privrednim društvima

Krediti za preduzetnike

Start-up krediti

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI

PRIMENA PRAVILNIKA O SADRŽAJU I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE I IZDAVANJU UČENIČKE I STUDENTSKE KARTICE U DOMU UČENIKA I STUDENTSKOM CENTRU POČINJE 1. SEPTEMBRA 2011.

Od školske 2011/2012. godine, odnosno 1. septembra 2011. godine počinje primena Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju učeničke i studentske kartice u domu učenika i studentskom centru koji je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 29/2011 od 30. aprila 2011. godine (dalje: Pravilnik).
Pravilnikom su razrađene odredbe člana 45. Zakona o učeničkom i studentskom standardu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2011), kojima je utvrđeno da ustanove učeničkog i studentskog standarda (dalje: ustanove) vode evidenciju, i to:
- dom učenika, odnosno učenički centar vodi knjigu matične evidencije o učenicima, dnevnik vaspitnog rada, knjigu evidencije rada stručnih saradnika i evidenciju o dnevnom dežurstvu;
- studentski centar vodi knjigu matične evidencije o studentima, registarski karton studenta, kao i knjigu domaćih gostiju i knjigu stranih gostiju u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca,
- učeničko, odnosno studentsko odmaralište vodi evidenciju o smeštenim učenicima, odnosno studentima u skladu sa zakonom kojim se uređuje turizam.
Odredbe čl. 6. i 9. Pravilnika koje se odnose na sadržaj i izgled učeničke i studentske legitimacije se primenjuju počev od školske 2012/2013. godine.
Podaci iz evidencije o broju učenika i studenata prema polu, prema srednjim školama i visokoškolskim ustanovama u koje su upisani i prema vrsti usluge koju koriste u ustanovi, broju izdatih kartica, popunjenost kapaciteta i dr. koji su propisani navedenim pravilnikom, dostavljaju se ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja, odnosno nadležnom pokrajinskom organu u skladu sa zakonom na njegov zahtev, a najmanje jedanput godišnje, i to za učenike do kraja septembra, a za studente do kraja oktobra tekuće godine.
Za učenike smeštene u dom učenika zaključno sa školskom 2010/2011. godinom, ustanova vodi matičnu knjigu na Obrascu broj 1 propisanom Pravilnikom o sadržaju i načinu vođenja matične evidencije o učenicima i ostvarivanju godišnjeg programa rada u domu učenika i u školi sa domom ("Sl. glasnik RS", br. 24/98 i 71/2003), do završetka njihovog školovanja.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.
PRIMENA PRAVILNIKA O SADRŽAJU I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE I IZDAVANJU UČENIČKE I STUDENTSKE KARTICE U DOMU UČENIKA I STUDENTSKOM CENTRU POČINJE 1. SEPTEMBRA 2011.

Od školske 2011/2012. godine, odnosno 1. septembra 2011. godine počinje primena Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju učeničke i studentske kartice u domu učenika i studentskom centru koji je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 29/2011 od 30. aprila 2011. godine (dalje: Pravilnik).

Pravilnikom su razrađene odredbe člana 45. Zakona o učeničkom i studentskom standardu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2011), kojima je utvrđeno da ustanove učeničkog i studentskog standarda (dalje: ustanove) vode evidenciju, i to:

- dom učenika, odnosno učenički centar vodi knjigu matične evidencije o učenicima, dnevnik vaspitnog rada, knjigu evidencije rada stručnih saradnika i evidenciju o dnevnom dežurstvu;
- studentski centar vodi knjigu matične evidencije o studentima, registarski karton studenta, kao i knjigu domaćih gostiju i knjigu stranih gostiju u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca,
- učeničko, odnosno studentsko odmaralište vodi evidenciju o smeštenim učenicima, odnosno studentima u skladu sa zakonom kojim se uređuje turizam.

Odredbe čl. 6. i 9. Pravilnika koje se odnose na sadržaj i izgled učeničke i studentske legitimacije se primenjuju počev od školske 2012/2013. godine.

Podaci iz evidencije o broju učenika i studenata prema polu, prema srednjim školama i visokoškolskim ustanovama u koje su upisani i prema vrsti usluge koju koriste u ustanovi, broju izdatih kartica, popunjenost kapaciteta i dr. koji su propisani navedenim pravilnikom, dostavljaju se ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja, odnosno nadležnom pokrajinskom organu u skladu sa zakonom na njegov zahtev, a najmanje jedanput godišnje, i to za učenike do kraja septembra, a za studente do kraja oktobra tekuće godine.

Za učenike smeštene u dom učenika zaključno sa školskom 2010/2011. godinom, ustanova vodi matičnu knjigu na Obrascu broj 1 propisanom Pravilnikom o sadržaju i načinu vođenja matične evidencije o učenicima i ostvarivanju godišnjeg programa rada u domu učenika i u školi sa domom ("Sl. glasnik RS", br. 24/98 i 71/2003), do završetka njihovog školovanja.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.

ZAKONSKI ROKOVI KOJI NASTUPAJU U SEPTEMBRU 2011. GODINE

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010)
Nadležnosti Visokog saveta sudstva u vezi sa predlaganjem obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode (čl. 83. i 84. Zakona) do 1. septembra 2011. godine, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010)

Nadležnosti Državnog veća tužilaca u vezi sa predlaganjem obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode (član 127. Zakona) do 1. septembra 2011. godine, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

ZAKON O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)

Prijemni ispit za početnu obuku organizuje se jednom godišnje najkasnije do 1. septembra.

ZAKON O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

Podaci iz evidencija o količini proizvedenih, uskladištenih i sredstava za zaštitu bilja stavljenih u promet po svakoj seriji proizvodnje; nabavljenih aktivnih supstanci, odnosno osnovnih supstanci;  sredstava za zaštitu bilja, aktivnih supstanci, odnosno osnovnih supstanci povučenih iz prometa, o svakom tretitiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, o izvršenim uslugama dostavljaju se ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede  dva puta godišnje za tekuću godinu, i to do 31. marta i do 30. septembra tekuće godine.

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, odnosno od 17. septembra 2011. godine, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU PRIVREDNIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a primenjivaće se po isteku devedesetog dana od dana stupanja na snagu, odnosno od 3. septembra 2011. godine.
ZAKON O ZAŠTITI I ODRŽIVOM KORIŠĆENJU RIBLJEG FONDA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

Za izdavanje dozvole za rekreativno bavljenje ribolovom plaćaju se troškovi izdavanja dozvole, čiju visinu određuje ministar za zaštitu životne sredine najkasnije do 1. septembra tekuće godine za narednu godinu.

ZAKON O ZABRANI RAZVOJA, PROIZVODNJE, SKLADIŠTENJA I UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA I O NJEGOVOM UNIŠTAVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

Pravna lica i imaoci dozvole za trgovinu dužni su da podnesu i informaciju o planovima za proizvodnju, preradu, korišćenje i skladištenje hemijske supstance, kao i o planovima vezanim za fabriku, pogon, odnosno postrojenje u kojima će se te delatnosti i sve druge aktivnosti obavljati, najkasnije do 15. septembra tekuće godine za narednu godinu.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)

Obrazovno-vaspitni rad škole ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine. Godišnji plan rada ustanova donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i predškolskim, školskim i vaspitnim programom, do 15. septembra.

ZAKON O PREDŠKOLSKOM VASPITANJU I OBRAZOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010)

Predškolski program ostvaruje se u toku radne godine, od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine.

ZAKON O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010)

Godišnji plan rada ustanova učeničkog standarda donosi do 30. septembra.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

- 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu.
- 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine.

ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon i 44/2010)

Narodna banka Srbije, najkasnije do 30. septembra tekuće godine, podnosi Narodnoj skupštini polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici, uz obrazloženje svih faktora koji su uticali na sprovođenje te politike.

ZAKON O OSIGURANJU DEPOZITA ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005, 116/2008 i 91/2010)

Agencija nadležna za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom utvrđuje stopu tromesečne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, na osnovu stanja u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepena rizika kome je izložena i visine sredstava fonda za osiguranje depozita.

ZAKON O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 111/2009)

Velika i srednja pravna lica, kao i mala pravna lica koja javnom ponudom izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti dužni su da uz redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje iz člana 30. st. 1. i 3. ovog zakona, dostave Agenciji za privredne registre najkasnije do 30. septembra:

1) odluku o usvajanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja;
2) izveštaj revizora o obavljenoj reviziji redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim standardima revizije;
3) odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka;
4) korigovane redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno korigovane konsolidovane finansijske izveštaje, usvojene od strane nadležnog organa, ako sadrže korekcije u odnosu na dostavljene finansijske izveštaje iz člana 30. st. 1. i 3. ovog zakona;
5) godišnji izveštaj o poslovanju, za pravna lica za koja je to posebnim propisima uređeno.

ZAKON O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA ("Sl. glasnik RS", br. 47/2006)

Izjava Uprave akcionarskog društva čijim se akcijama trguje za prvo polugodište tekuće godine objavljuje se od 15. marta do 15. maja iste godine, a za drugo polugodište tekuće godine od 15. septembra do 15. novembra iste godine.

ZAKON O EVIDENCIJAMA U OBLASTI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ("Sl. glasnik SRS", br. 14/81, 24/85, 26/85 i 6/89 i "Sl. glasnik RS", br. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon)

Republički zavod za zaštitu zdravlja na osnovu periodičnih izveštaja primljenih od zavoda sastavlja odgovarajuće zbirne polugodišnje i godišnje izveštaje i dostavlja ih Republičkoj zajednici i republičkom organu uprave nadležnom za poslove zdravlja do 30. septembra, odnosno 15. maja.

ZAKON O DRUŠTVENOJ BRIZI O DECI ("Sl. glasnik RS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/2001, 16/2002 - dr. zakon, 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon i 18/2010 - dr. zakon)

Ustanova za decu donosi godišnji program rada, uz prethodnu saglasnost osnivača, najkasnije do 30. septembra tekuće godine i podnosi izveštaj o izvršenju godišnjeg programa rada osnivaču za prethodnu godinu.
Ministar nadležan za finansije bliže propisuje način naplate iznosa za vreme trajanja "Dečje nedelje", a visinu iznosa čiju naplatu vrše organizacije i druga pravna lica i građani koji prodaju ulaznice utvrđuje Vlada odlukom koju donosi do 1. septembra za tekuću godinu.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.

OD 1.09. 2011. DRUŠTVA ZA OSIGURANJE POČINJU DA PRIMENJUJU BONUS - MALUS SISTEM U OSIGURANJU OD AUTOODGOVORNOSTI

Propisana je obaveza društava za osiguranje da dostavljaju podatke za primenu sistema Udruženju osiguravača Srbije koje je dužno da te podatke obradi i objavi

Od 1. septembra 2011. godine društva za osiguranje će primenjivati bonus - malus sistem u osiguranju od autoodgovornosti. Ovaj sistem je propisan Odlukom o osnovnim kriterijumima bonus - malus sistema, podacima za primenu tog sistema i najvišem bonusu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2010 i 60/2011), a na osnovu člana 43. stav 2. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009).

Cilj ovog sistema je utvrđivanje premije na osnovu rizika osiguranika, tako da se premija osiguranja dobija kao proizvod osnovne premije i odgovarajućeg premijskog stepena. Dakle, nižu premiju će plaćati pažljiviji osiguranici - koji nemaju štete (njih oko 97%, odnosno oko dva miliona vozača), a osiguranici koji su rizičniji i prouzrokuju štete (oko 3% vozača) će plaćati višu premiju.

Model koji je predviđen za Srbiju se na sličan način primenjuje i u drugim zemljama (npr. Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska i dr.). Međutim, u Srbiji se tek počinje sa stvarnom primenom bonus-malus sistema, te je sistem postavljen oprezno, kako se ne bi ugrozili fondovi za isplatu šteta. Tako, tzv. korektivni faktori premije (premijski stepeni) su utvrđeni u rasponu od 85% do 250% osnovne premije
.
To podrazumeva da najsavesniji vozači (koji tri godine nisu imali štetu) mogu plaćati gotovo tri puta nižu premiju osiguranja od premije koju maksimalno plaćaju vozači iz najrizičnije grupe (za vozače koji prouzrokuju tri saobraćajne nezgode u godini dana). Premijski stepeni su utvrđeni sledećom skalom:


Premijski stepen

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Koeficijent koji se primenjuje na osnovnu premiju

0,85

0,9

0,95

1

1,15

1,3

1,5

1,7

1,9

2,1

2,3

2,5





Radi obezbeđenja sprovođenja ovog sistema propisana je i obaveza društava za osiguranje da, u utvrđenoj dinamici, dostavljaju podatke za primenu sistema Udruženju osiguravača Srbije, koje je dužno da te podatke obradi i objavi.

Podaci o štetama se prate od 1. jula 2010. godine, tako da svi osiguranici (oko 97% vozača) koji nisu imali štetu će iz četvrtog biti razvrstani u treći premijski stepen i ostvariti popust prilikom obnove osiguranja.

Izmenama Odluke koje je sprovela NBS, objavljenim u "Sl. glasniku RS", br. 60/2011 je, između ostalog, predviđeno da se podaci dostavljaju na kvartalnom nivou, umesto na polugodišnjem, što doprinosi ažurnosti sistema.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.

SEMINAR "NOV ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU" BIĆE ODRŽAN 22. SEPTEMBRA 2011. GODINE

TAZ, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, u saradnji sa institucijama Srbije, organizuje jednodnevni, specijalistički seminar "Nov Zakon o izvršnom postupku" koji će biti održan 22. septembra, u Beogradu, od 10 do 16 časova, u hotelu "Moskva", ul. Terazije br. 20, u sali "Tolstoj", na I spratu.

Predavač: Zoran Rogić, izvršni sudija, Beograd.

Telefoni za prijavu i dodatne informacije: 011/30-333-50, 29-10-138, 20-30-706 (fax).

Izvor: TAZ, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, 30.8.2011.

NAJAVLJENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA I ZAKONA O KONCESIJI DO KRAJA 2011. GODINE

Predlog zakona o javnoj svojini biće upućen Parlamentu na usvajanje u drugoj polovini septembra meseca

Potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije Božidar Đelić istakao je danas da je Nacrt zakona o javnoj svojini u najvećoj mogućoj meri usklađen sa interesima lokalnih samouprava i opština i dodao da će ovaj dokument omogućiti efikasnije raspolaganje javnom svojinom.

Đelić je nakon sastanka sa predsednicima gradova i opština u Centru "Sava" najavio da bi predlog zakona o javnoj svojini trebalo da bude upućen Skupštini Srbije na usvajanje u drugoj polovini septembra.
On je ukazao na to da će ovaj zakon omogućiti da zaživi duh decentralizacije.

"Predstavnici opština", kako je naveo, "ubuduće neće morati da traže saglasnost Vlade za razne dozvole, već će moći odmah da pristupe realizaciji projekta koji ima za cilj otvaranje radnih mesta, a odnosi se na raspolaganje javnom svojinom".

"Nakon toga će se znati šta kome pripada u državi, pri čemu će ovaj zakon, uz zakon o restituciji, urediti tu oblast", rekao je potpredsednik Vlade.

Prema njegovoj oceni, donošenje pomenutih zakona predstavljaće korak napred za domaću ekonomiju i uticaće na efikasnije funkcionisanje države.

Đelić je dodao da će na sugestiju predstavnika Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) biti razmatrana mogućnost da se rok od godinu dana za upis raspolaganja javnom svojinom pomeri na dve do tri godine.

Po isteku tog roka, kako je objasnio, ukoliko se lokalna samouprava ne registruje kao korisnik javne svojine, ona će preći u nadležnost Republike, a pomeranja roka neće biti.

On je istakao da je tokom javne rasprave prihvaćeno i rešenje da se vode definišu kao nacionalno bogatstvo kako se ne bi desilo da neko ko na primer pravi branu ili veštačko jezero može da se upiše kao vlasnik te javne svojine.

Potpredsednik Vlade je ukazao na to da se trenutno razmatra više predloga kako da se omogući da gradovi i opštine zajedno investiraju, a da to ni na koji način ne ugrozi svojinu Republike.

Prema njegovim rečima, zakoni o javnoj svojini i o restituciji su povezani, pa samim tim ništa neće biti dato na upis nižem nivou vlasti sve dok se ne utvrdi da li je ta svojina predmet restitucije.

"Zakon o javnoj svojini", dodao je on, "neće prevazilaziti ono što je predviđeno Ustavom Srbije, a to je da gradske opštine ne mogu biti nosioci javne svojine, tako da svi oni koji imaju još neka rešenja i sugestije mogu da ih predlože javno".

Đelić je tokom javne rasprave sa predstavnicima opština i lokalnih samouprava naveo da će zakon o javnoj svojini omogućiti da se projekti od lokalnog značaja realizuju bez posebne saglasnosti nadležne institucije.

"Javna preduzeća će u roku od dve godine morati da definišu šta je njihova imovina kojom raspolažu, a šta bi trebalo da pređe u nadležnost lokalne samouprave", objasnio je on.

Potpredsednik Vlade je najavio izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama i Zakona o koncesiji do kraja ove godine kako bi u potpunosti bilo regulisano pitanje svojine.

Predsednik SKGO Saša Paunović istakao je da su predstavnici ove organizacije od početka javne rasprave davali predloge i da su većim delom zadovoljni ovim nacrtom zakona.

Jedna od zamerki odnosila se na rokove za podnošenje zahteva da lokalne samouprave uđu u postupak sticanja vlasništva nad imovinom, naveo je on, uz ocenu da je dobro što je najavljeno produženje tog roka.

"Ovaj zakon će omogućiti efikasnije i bolje upravljanje svojinom, a mnogi problemi građana će biti brže rešavani direktno na lokalnom nivou, bez potrebe da se traži saglasnost Republike", naglasio je Paunović.

On je objasnio da će ulice, trgovi, parkovi i komunalne mreže biti u nadležnosti opština, pa će samim tim one odlučivati o njihovim popravkama i rekonstrukcijama.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 30.8.2011.

RATEL I TRI MOBILNA OPERATORA POTPISALI PROTOKOL O IMPLEMENTACIJI PRAVILNIKA O PRENOSIVOSTI BROJA U JAVNIM MOBILNIM TELEKOMUNIKACIONIM MREŽAMA

U prostorijama Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) danas je potpisan Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telekomunikacionim mrežama koji bliže uređuje same odredbe Pravilnika i usaglašava postupak između učesnika u procesu sa ciljem da se primena ove usluge dodatno olakša i ubrza.

U ime RATEL-a Protokol je potpisao direktor dr Milan Janković, a u ime operatora Branko Radujko, generalni direktor Telekom Srbija, Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova Telenor-a i Tanasis Kacirumpas, predsednik UO Vip mobile.

Dvomesečno iskustvo u primeni usluge prenosivosti broja pokazuje da su se sva tri mobilna operatora i RATEL dobro pripremili za njenu realizaciju, da su proceduralni propusti neznatni, a izražena je i spremnost da se dalje radi na njihovom prevazilaženju.

Korisnik može dobiti informaciju da li je određeni broj prenet u drugu mobilnu mrežu na adresi www.prenesibroj.rs pomoću aplikacije koju je razvio RATEL.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 30.8.2011.

SIEPA POZIVA IZVOZNA PREDUZEĆA DA DO 5. SEPTEMBRA POPUNE UPITNIK KOJI ĆE DOPRINETI DA LISTA SAJMOVA I ZA PREDSTOJEĆU 2012. GODINU ODSLIKAVA NJIHOVA INTERESOVANJA

U sklopu svojih aktivnosti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) svake godine organizuje nacionalne štandove na preko 20 međunarodnih sajmova, na četiri svetska kontinenta. Na ovaj način, srpskim izvoznim kompanijama se pruža mogućnost da direktno predstave svoje proizvode i usluge na međunarodnom tržištu, ali i da uspostave direktan kontakt sa kupcima i novim poslovnim partnerima.

Značajan broj sajmova, na kojima su ostvareni veoma profitabilni nastupi, je bio uvršten na listu sajmova upravo na predlog izvoznih preduzeća. Kako bi se nastavilo sa tom praksom, SIEPA je pripremila Upitnik za izvoznike (http://www.siepa.gov.rs/files/pdf2010/UPITNIK.pdf) koji bi trebalo da doprinese da lista sajmova i za predstojeću, 2012. godinu, odslikava interesovanja izvoznika.

Upitnik je potrebno popuniti do ponedeljka, 5. septembra 2011. i poslati na export@siepa.gov.rs

Izvor: Vebsajt Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, 29.8.2011.

ALSU: SPISKOVI LEKOVA ZA KOJE SU IZDATA REŠENJA O PRESTANKU VAŽENJA ILI IZMENI DOZVOLE ZA STAVLJANJE U PROMET LEKA

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

na dan 26. avgust 2011. godine:


Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00675-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o izmeni i/ili dopuni dozvole za lek:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00663-2011-5-002_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 28.8.2011.

USKORO REGISTAR KUPOPRODAJNIH UGOVORA ZA NEPOKRETNOSTI

Republički geodetski zavod (RGZ) priprema Registar kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti, a poseban akcenat se stavlja na procenu vrednosti stanova i poljoprivrednog zemljišta.

Registar treba da omogući transparentnost tržišta i predstavlja osnov za dalji rad na masovnoj proceni nepokretnosti.

Potrebno je još dopuniti zakonsku regulativu za bližu saradnju više institucija, koja je neophodna za određivanje vrednosti nekretnina u Srbiji, objavljeno je na sajtu RGZ.

Izvor: Tanjug, 26.8.2011.

DOGOVOREN NOVI ARANŽMAN SA MMF

Srna, B92

Dogovorom o sklapanju novog aranžmana iz predostrožnosti na godinu i po dana, kojim bi Srbiji bilo stavljeno na raspolaganje milijardu evra, završeni su pregovori Vlade Srbije i predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, šef misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger i državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić održaće sutra konferenciju za novinare u Vladi Srbije povodom završetka pregovora o aranžmanu sa MMF-om na kojoj će biti saopšteni datalji postignutog dogovora.
 
MMF i Vlada nisu uspeli da smisle kako da manjak u državnoj kasi zadrže na planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Srpski ministri i stručnjaci Fonda dogovorili su se da rebalansom budžeta deficit bude povećan na četiri i po procenta, javio je RTS.  

To znači da će manjak na nivou države, takozvani konsolidovani deficit, biti 153 milijarde dinara, umesto ranije planiranih 140. Od toga 132 milijarde je manjak u republičkom budžetu.  

Uz novi aranžman, koji podrazumeva i milijardu evra za podršku deviznim rezervama, u slučaju nužde, Vlada je izgleda pristala da u narednoj, iako izbornoj godini, počne dugo odgađane reforme javnog sektora.  

Novi aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti za Srbiju u ovom momentu posebno je važan zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na Srbiju, jer bi bio pozitivan signal za strane poverioce i investitore.  

Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, rekao je ranije da su u Zakonu o budžetskom sistemu postavljeni okviri javnih rashoda i prihoda, tako da bi deficit državne kase u 2012. trebalo da bude niži od ovogodišnjih 4,2 odsto BDP-a.  

Tokom boravka Misije MMF-a u Beogradu bilo je reči i o merama ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, a u okviru strukturnih reformi. Razgovaralo se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime, rebalansu budžeta za ovu godinu i okvirima budžeta u 2012. godini.  

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Srbiji od 18. avgusta, a aranžman iz predostrožnosti sa Fondom podrazumeva mogućnost korištenja sredstava u slučaju potreba zemlje a, kako je najavljeno, novi aranžman trajao bi 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra.

NACRT ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: RESTITUCIJA U EVRIMA, ROK ZA ISPLATU 15 GODINA

Izvor: RTV

Obveznice za restituciju glasiće na evre, najavili su danas predstavnici Vlade Srbije na tribini o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, Milorad Bjelopetrović, kazao je na tribini da je tokom mesec dana rasprave o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju bilo mnogo dobrih predloga koji će biti uneti u zakon i poboljšati ga u korist bivših vlasnika.

On je naglasio da će dve milijarde evra obveznica koje su planirane za finansijsku restituciju nositi godišnju kamatu od dva odsto, što znači da je za to planirano ukupno 2,3 milijarde evra.

Bjelopetrović je kazao da će i rok za isplatu obveznica biti skraćen na 15 godina sa prvobitno predviđenih 20 godina.

Prema njegovim rečima, planirano je i da se u Nacrt zakona dodaju i izmene koje će poboljšati efikasnost postupka i da će zahtevi po prijemu biti rešavani u roku od šest meseci ili godinu dana ukoliko je slučaj komplikovaniji.

Predstavnici nekoliko udruženja vlasnika oduzete imovine istakli da budući zakon o restituciji mora biti uneta i supstitucija oduzete imovine državnom imovinom.

Prema recima predsednika Mreže za restituciju Mileta Antića, ne postoji ni jedan valjani razlog za to da u Nacrtu zakona ne bude predviđena supstitucija.

On je ocenio da je "državna imovina ključ restitucije", ističući da te imovine ima dovoljno da se novčana izdavanja iz budžeta svedu na minimum.

Branislav Trajković iz Srpske lige za povraćaj imovine ocenio je da je vrednost državne imovine daleko veća od imovine koju potražuju stari vlasnici.

Naturalna restitucija je, kako je istakao, mnogo jeftinija od novčane nadoknade.

Trajković je istakao da je i kod procene vrednosti novčane nadoknade napravljena loša procena, ističući da je predviđena vrednost od dve milijarde evra "bar 25 puta manja" od vrednosti imovine koja bi trebalo da bude vraćena.

Član Ekspertskog tima Kongresa srpskog ujedinjenja Jovica Trkulja rekao je da će, sudeći prema nacrtu zakona o restituciji, u Srbiji narednih 20 godina biti na delu polovična restitucija i "tek delimično otklanjanje nepravdi" koje su napravljene revolucionarnim zakonima posle Drugog svetskog rata.

DO KRAJA GODINE BIĆE REGULISANA SVOJINSKA PRAVA U SRBIJI

Blic

Posle više od mesec dana, javna rasprava o nacrtima dva ključna zakona kojima bi trebalo konačno da se reše svojinska prava u Srbiji, ušla je u završnicu. Već u četvrtak, prvog septembra zakoni o javnoj svojini i vraćanju oduzete imovine i obeštećenju biće poslati Vladi Srbije na usvajanje, nakon čega će se sredinom meseca o njima izjašnjavati srpski parlament

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, na sastanku sa gradonačelnicima I predsednicima opština ponovio je da će zakonska rešenja predviđena nacrtom zakona o javnoj svojini u najvećoj mogućoj meri biti usklađena sa interesima lokalnih samouprava i opština.

- Nakon toga će se znati šta kome pripada u državi i ovaj zakon, uz Zakon o restituciji će urediti tu oblast. Zakon će omogućiti da predstavnici opština ubuduće ne moraju da traže saglasnost republičke vlade za različite dozvole, već da mogu odmah i bez odlaganja da realizuju važan projekat koji ima za cilj da otvori radna mesta - rekao je Đelić tokom javne rasprave koja je organizovana u Centru “Sava“ u Beogradu.  

Poput mnogih koji su učestvovali u javnoj raspravi i Stalna konferencija gradova I opština imala je svoje zamerke. Jedan od predlotga da se rok od godinu dana za upis raspolaganja javnom svojinom pomeri na dve do tri godine, najverovatnije će biti prihvaćen.

- Po isteku tog roka, ukoliko se lokalna samouprava ne registruje kao korisnik javne svojine, ona će preći u nadležnost republike, a daljeg pomeranja roka neće biti, objasnio je Đelić.

Tokom javne rasprave prihavećeno je i rešenje da se vode definišu kao nacionalno bogatstvo kako se ne bi desilo da neko ko na primer pravi branu ili vestačko jezero može da se upise kao vlasnik te svojine.  

Kako je Đelić najavio, do kraja godine biće usvojene izmene i dopune zakona o javnim nabavkama, zakona o koncesiji, kako bi u potpunosti bilo regulisano pitanje svojine u Srbiji.

NACRT ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI U SKLADU SA INTERESIMA LOKALNIH SAMOUPRAVA

Tanjug

Nacrt zakona o javnoj svojini je u najvećoj mogućoj meri usklađen sa interesima lokalnih samouprava i opština i omogućiće efikasnije raspolaganje javnom svojinom, rečeno je danas na javnoj raspravi u Centru "Sava". Predlog zakona o javnoj svojini trebalo bi da bude upućen Skupštini  na usvajanja u drugoj polovini septembra, najavio je tom prilikom potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.

Đelić je novinarima rekao da će zakon omogućiti da zaživi duh decentralizacije, kao i da predstavnici opština ubuduće ne moraju da traže saglasnost republičke vlade za različite dozvole, već da mogu odmah i bez odlaganja da pristupe realizaciji nekog važnog projekta koji ima za cilj da otvori radna mesta, a odnosi se na raspolaganje javnom svojinom.

"Nakon toga će se znati šta kome pripada u državi i ovaj zakon, uz Zakon o restituciji će urediti tu oblast", rekao je Đelić posle javne rasprave, dodajući da je to korak napred za domaću ekonomiju  i efikasnije funkcionisanje države.

Rok lokalnim samoupravama za upis svojine

Đelić je kazao da će na sugestiju predstavnika Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) biti razmatrana mogućnost da se rok od godinu dana za upis raspolaganja javnom svojinom pomeri na dve do tri godine.

Po isteku tog roka, ukoliko se lokalna samouprava ne registruje kao korisnik javne svojine, ona će preći u nadležnost republike, a pomeranja roka neće biti, istakao je Đelić.

Vode kao nacionalno blago

Tokom javne rasprave, kako je naveo, prihvaćeno je i rešenje da se vode definišu kao nacionalno bogatstvo kako se ne bi desilo da neko ko na primer pravi branu ili veštačko jezero može da se upise kao vlasnik te svojine.

On je rekao da se trenutno razmatra više sugestija, kako da se omogući da gradovi i opštine zajedno investiraju, a da to ni na koji način ne ugrozi svojinu republike.

Gradske opštine ne mogu biti nosioci javne svojine

Đelić je podsetio da su Zakon o javnoj svoji i Zakon o restituciji povezani pa samim tim ništa neće biti dato na upis nižem nivou vlasti sve dok se ne utvrdi da li je ta svojina predmet restitucije.

Zakon o javnoj svojini, rekao je on, neće prevazilaziti ono što je predviđeno Ustavom Srbije, a to je da gradske opštine ne mogu biti nosioci javne svojine, tako da svi oni koji imaju još neka rešenja i sugestije mogu da ih predlože javno.

Tokom javne rasprave sa predstavnicima opština i lokalnih samouprava, Đelić je rekao da će Zakon o javnoj svojini omogućiti da se projekti od lokalnog značaja realizuju bez posebne saglasnosti nadležne institucije.

Javna preduzeća će u roku od dve godine morati da definišu šta je njihova imovina kojom raspolažu, a šta bi trebalo da pređe u nadležnost lokalne samouprave, rekao je on i najavio izmene i dopune zakona o javnim nabavkama, zakona o koncesiji do kraj ove godine kako bi u potpunosti bilo regulisano pitanje svojine.

SKGO: Nacrt zakona u službi građana

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović je rekao da su predstavnici SKGO od početka javne rasprave davali predloge i da su većim delom zadovoljni ovim Nacrtom zakona.

Jedna od zamerki odnosila se na rokove za podnošenje zahteva da lokalne samouprave uđu u postupak sticanja vlasništva nad imovinom i da je dobro što je najavljeno produženje tog roka.

Prema rečima Paunovića, nacrt zakona će omogućiti efikasnije i bolje upravljanje svojinom, a mnogi problemi građana će biti brže rešavani direktno na lokanom nivou, bez potrebe da se traži saglasnost republike.

Paunović je rekao da će ulice, trgovi parkovi kao i komunalne mreže biti u nadležnosti opština, pa će samim tim sami odlučivati o njihovim popravkama i rekonstrukcijama.

USKORO NOVI ZAKON O PRAVIMA DETETA: RODITELJI NEĆE SMETI DA KAŽNJAVAJU BATINAMA

A. Slović/B. Gigović, blic

Kažnjavanje dece šamarima i batinama uskoro će biti zabranjeno zakonima u Srbiji. Urađen je nacrt zakona o pravima deteta, kao i izmene porodičnog zakona, u kojima će izričito stajati da je zabranjena upotreba fizičke sile kao metode vaspitanja.

Novim zakonom predviđeno je da se definišu načelna prava deteta po evrospkim standardima, dok sankcije za fizičko kažnjavanje njime nisu predviđene. Zakon o pravima deteta trenutno je na ekspertizi u Savetu Evrope, biće predstvaljen u oktobru, kada će i biti objavljeni detalji.  

- Ovim zakonom će biti uvedeni novi odnosi u porodicu i po njima roditelj neće smeti da dete udara rukom, kaišem, prutom - kaže za „Blic“ Tamara Lukšić Orlandić, dečiji ombudsman, i navodi primer Švedske, gde se samo jedno od desetoro dece vaspitava na ovaj način. 

Ona je navela da je šamar za dvogodišnjaka i za i za petnaestogodišnjaka možda različitog intenziteta, ali da fizičko vaspitavanje mora da se iskoreni. Kako objašnjava, dok će dvogodišnjaka šamar boleti fizički, petnaestogodišnjak ga neće osetiti isto, ali će mu povrediti dostojanstvo. 

Mere protiv roditelja

- Sprovodiće ih Centar za socijalni rad.
- Dete će moći da prijavi fizičko kažnjavanje.
- Centar će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete.
- Ukoliko roditelji nastave da kao vaspitne metode koriste fizičko kažnjavaje, socijalni radnici će ih uputiti na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima.
- Kao krajnja mera predviđeno je oduzimanje deteta, odnosno izmeštanje iz primarne porodice (prevashodno za slučajeve zlostavljanja dece). 
- Ovakav zakon ima već 30 zemalja u Evropi. Osim odredbe da se zabranjuje telesno kažnjavanje, u zakonu će stajati i odredba o tome da je potrebno da se roditelji uzdržavaju od teških oblika kazni. Potrebno je raditi i na edukaciji roditelja kako bi pronašli druge modele vaspitanja - kaže Lukšić Orlandić i dodaje da se još ne zna kada će se zakon naći u skupštinskoj proceduri. 

U skladu sa donošenjem novog zakona o pravima deteta, pripremljene su i izmene porodičnog zakona. U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu da će i u ovom zakonu jasno stajati da je zabranjena upotreba fizičke sile kao vaspitnog sredstva, čega do sada nije bilo. U njemu će, kao i do sada, ostati sankcije za fizičko kažnjavanje. Međutim, nijedan od ova dva zakona neće propisati kazne za šamare i ćuške. U drastičnim situacijama fizičkog nasilja i zlostavljanja umešaće se i ostali nadležni organi. 

Da se deca u Srbiji često vaspitavaju šamarima i udarcima po zadnjici, pokazuje i istraživanje Unicefa, po kojem čak dve trećine mališana u našoj zemlji dobija batine. Po istom istraživanju, manje od 30 odsto dece je odraslo isključivo uz nenasilne metode.  

Dragana Ćorić, predsednica Udruženja „Roditelj“, podržava izmene porodičnog zakona i donošenje novog zakona o pravima deteta, ali i upozorava zakonodavce da vode računa kako ne bi bilo zloupotreba. Ona navodi da može da se desi da deca prijavljuju zlostavljanje gde ga nema.
 
- Trebalo bi uneti i primere kako bi znali šta je kažnjivo, a šta ne, jer ako dete od jedne godine gurne prste u utičnicu, prva reakcija svakog roditelja će biti da ga lupi po ruci. To, po mom mišljenju, nije fizičko kažnjavanje - kaže Ćorić. 
Psiholog Aleksandra Jovanović Madžar kaže su prve reakcije roditelja u situacijama koje su opasne po život deteta burne i nepromišljene. 

- Fizičko kažnjavanje kao što su batinjanje, udaranje, ćuškanje ili grubo drmusanje povređuje dete i smatra se vidom zlostavljanja. Svaki vid kazne je bolan po dete. Za razliku od kazne koja usmerava dete na grešku i neuspeh, disciplinske mere podstiču na uspeh. Kažnjavanje proizilazi iz besa, dok je za disciplinovanje potrebno razmišljanje - kaže Jovanović Madžar.

VLADA SRBIJE UPUTILA SKUPŠTINI NA USVAJANJE PO HITNOM POSTUPKU ZAKON O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SMANJENJU BROJA LICA BEZ DRŽAVLJANSTVA IZ 1961.

Izvor: Tanjug

Beograd/Ženeva Visoki komesarijat UNHCR pokrenuo je kampanju protiv apatridije povodom obeležavanja 50 godina od usvajanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva.

"Cilj UNHCR-a je da skrene pažnju na ovaj, često zanemarivan problem", poručio je visoki komesar ove humanitarne organizacije Antonio Gutereš.

Gutereš je istakao da su ljudi bez državljanstva apatridi i "na papiru ni ne postoje".

UNHCR, kako je kazao, sa zadovoljstvom konstatuje da je Vlada Srbije uputila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku Zakon o ratifikaciji konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961.

"UNHCR pozdravlja opredeljenje Srbije da spreči nastanak apatridije i smanji broj lica bez državljanstva", istakao je Gutereš izrazivši nadu da će srpski parlament Konvenciju usvojiti pre proslave 50. godišnjice, koja će biti održana u decembru ove godine.

Prema procenama UNHCR-a, u svetu živi oko 12 miliona lica bez državljanstva, ali preciznih podataka o apatridima nema zbog neujednacenog izveštavanja na osnovu različitih definicija apatridije, što znači da je nemoguće utvrditi prave razmere ovog problema.

Istakavši da UNHCR ima mandat da spreči nastanak apatridije, Gutereš je u poruci svetskoj javnosti podsetio da su uzroci različiti, da "mnogi imaju uporište u zakonima" i da njene posledice po ljudske živote mogu biti dramatične.

"S obzirom da lica bez državljanstva tehnički nisu državljani nijedne zemlje, često im bivaju uskraćena osnovna prava, kao i pristup zapošljavanju, stanovanju, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti", naveo je visoki komesar UN za izbeglice.

"Apatridi često nemaju prava na imovinu, račun u banci, sklapanje braka ili upis novorođenog deteta u matične knjige. Neki su suočeni sa dugim pritvorom, jer ne mogu da dokažu ko su i odakle potiču.

Ovim ljudima je očajnički potrebna pomoć jer žive u mučnom pravnom vakumu," ukazao je Gutereš i nagalsio da to apatride čini "jednom od društveno najisključenijih grupa na svetu."

On je upozorio da "osim patnji koje im se nameću, uticaj međugeneracijske marginalizacije čitavih grupa ljudi vrši ogroman pritisak na društva u kojima žive i potencijalni je uzrok sukoba".

"UNHCR je utvrdio da je problem apatridije posebno akutan u Jugoistočnoj i Centralnoj Aziji, Istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku.

Apatridije, međutim, postoje širom sveta, jer je to pitanje koje ne poznaje granice i društveni status.

Sukcesija država nosi sobom rizik da će neki ljudi biti isključeni iz državljanstva, ukoliko se ta pitanja ne razmotre na samom početku razdvajanja država," objasnio je viski komesar UN za izbeglice.

On je podsetio da je "u julu ove godine, svet pozdravio nastanak Južnog Sudana, ali tek ostaje da se vidi kako će zakoni o državljanstvu novonastalih država biti sprovedeni."

UNHCR zato informiše javnost o međunarodnoj pravnoj definiciji apatridije i istovremeno unapređuje sopstvene metode prikupljanja podataka o licima bez državljanstva, istakao je u poruci Gutereš.

ZAKONOM TREBA DA BUDE DEFINISANO DA VOJVODINA IMA PRAVO I NA DEO IMOVINE PO DEOBNOM BILANSU SFRJ

Izvor: Večernje novosti

Beograd -- Vojvodina želi imetak iz deobnog bilansa SFRJ, u čijoj izgradnji je svojevremeno učestvovala. Na listi  su objekti na Bledu, u Crikvenici i Lovranu.

Prema pisanju "Novosti", Vojvodina traži dve vile i odmarališta koji su posle raspada SFRJ ostali u Sloveniji i Hrvatskoj, a odredba takvog sadržaja trebalo bi da, posle prošlonedeljnog dogovora Božidara Đelića i Bojana Pajtića, bude uneta u tekst budućeg zakona o javnoj svojini.

Prema rečima visokog funkcionera pokrajinskog DS Dragoslava Petrovića, veoma je bitno da zakonom bude definisano da Vojvodina ima pravo i na deo te imovine.

"U deobnom bilansu, koji će u dogledno vreme Srbija sprovesti sa bivšim jugo-republikama, trebalo bi imati na umu da je Vojvodina svojevremeno učestvovala u izgradnji objekata u Bledu, Crikvenici i Lovranu", kazao je Petrović za "Novosti".

Međutim, taj list navodi da postupak vraćanja imovine neće biti nimalo lak i dodaje da je nekada jedna od najlepših na Jadranu, vila "Vojvodina" u Lovranu promenila ne samo vlasnika već i ime. Danas se zove "Sveti Rok", a privatizovana je 1994. uz saglasnost hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova.

Odmaralište u Crikvenici, koje je takođe nosilo naziv "Vojvodina", s pripadajućim zemljištem, završilo je u hrvatskom Fondu za privatizaciju.

Prema saznanjima vojvođanske administracije, jedino kod trećeg objekta, vile "Vojvodina" na Bledu, nije bilo naknadnih promena vlasništva. Vila je, zapravo, stambena zgrada od 186 kvadrata.

Pokrajinska vlast najavljuje da će načiniti i spisak druge imovine koju je Pokrajina svojevremeno izgradila u Crnoj Gori i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama.

IZMENA ZAKONA O REHABILITACIJI USKORO U SKUPŠTINI: NASLEDNICI TRAŽE OD DRŽAVE DA IM VRATI ODUZETU IMOVINU

S. Tuvić/M. Laketić

Naslednici rehabilitovanih osoba, koji su u montiranim postupcima nepravedno osuđeni posle Drugog svetskog rata, očekuju da će im oduzeta imovina biti vraćena u potpunosti i kažu da neće prihvatiti nikakva obeštećenja u vidu državnih obveznica kako je predviđeno izmenama Zakona o rehabilitaciji, koji u septembru treba da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.

Dunavski kapetan i trgovac Miša Anastasijević je "svom otečestvu" poklonio zgradu sadašnjeg Rektorata, ali su mnoge palate otete od idejnih "narodnih neprijatelja"

Iz Ministarstva pravde poručuju da će konfiskovana imovina rehabilitovanim biti vraćena na osnovu Zakona o restituciji koji predviđa povraćaj imovine u naturalnom obliku ili obeštećenje. Pravo na povraćaj imovine imaju samo oni sa pravosnažnim presudama koje potvrđuju pravo na rehabilitaciju. Do sada je doneto 1.480 takvih pravosnažnih presuda, dok još oko 800 postupaka čeka na sudski ishod.

Međutim, Bogdan Veljković, naslednik Vojislava Veljkovića, kaže da će, ukoliko država bude insistirala na obeštećenju, podneti žalbu Sudu u Strazburu. 

- Na osnovu presuda o rehabilitaciji sigurno ćemo dobiti sporove - kaže Veljković.  

I Nikola Tanurdžić iz Novog Sada, naslednik dveju bogatih predratnih porodica, Tanurdžića i Dunđerskih, kaže da umesto „državnih obveznica očekuje da mu se vrate nekretnine koje je nasledio“. 

- Uprkos našim zahtevima, mnoge nekretnine su prodate. To je slučaj sa hotelima “Vojvodina” i “Putnik” u Novom Sadu i dvorcima koje bi trebalo da nasledim od dede po majci - kaže Nikola Tanurdžić.  

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, navodi da je ovo najbrži put da se ispravi nepravda i dodaje da je jasno preciziran period za koji je moguće tražiti pravo na rehabilitaciju. 

- On se odnosi na vreme od oslobađanja svakog grada pojedinačno od okupatora u Drugom svetskom ratu pa sve do 22. januara 2001. godine kada je formirana prva demokratska vlada. Samo lica koja budu imala pravosnažnu presudu mogu imati pravo na rehabilitaciju i povraćaj imovine - rekao je Homen. 

POKRAJINSKI FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE, NOVI SAD, RASPISAO VIŠE KONKURSA

Prijave za sve konkurse
Prijave za sve konkurse sa traženom dokumentacijom dostaviti isključivo poštom na adresu:
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede
21000 Novi Sad
Bulevar Mihajla Pupina 6
sa naznakom " Za konkurs"
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 021/557-451
Tekst konkursa i prijavu možete preuzeti na sajtu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede:
www.fondpolj.vojvodina.gov.rs  

 

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE (POGONSKE, PRIKLJUČNE)   U POLJOPRIVREDI U 2011. GODINI

 

            Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne).            
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču mehanizacije koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli kredita imaće učesnici konkursa sa predračunima  proizvođača mehanizacije i zastupnika stranih firmi  sa ovlašćenim servisom.
Prijave se mogu preuzeti u  Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

 

 

 

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVIH  SISTEMA I OPREME  ZA NAVODNJAVANJE U 2011. GODINI

            Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za kupovinu sistema i opreme za navodnjavanje.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Kreditna sredstva se dodeljuju za kupovinu novih sistema i opreme za navodnjavanje.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 1,3% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

 

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču opreme koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli kredita imaće učesnici konkursa sa predračunima  proizvođača opreme za navodnjavanje i zastupnika stranih firmi  sa ovlašćenim servisom, kao i učesnici konkursa koji do sada nisu koristili kredite Fonda.
Prijave se mogu preuzeti u  Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

 

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU PČELINJIH  KOŠNICA I OPREME ZA PČELARSTVO U 2011. GODINI

            Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za kupovinu novih košnica i opreme za pčelarstvo.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0 % na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču pčelinjih rojeva, košnica i opreme koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli kredita imaće učesnici konkursa sa predračunima  proizvođača opreme za pčelarstvo.
Prijave se mogu preuzeti u  Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs
Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

             -  procena vrednosti nepokretnosti izdata od strane ovlašćenog procenitelja sa                                                                                                                                                                                                                                               fotografijama, ukoliko je predmet hipoteke građevinski objekat.
-          kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVIH ZAŠTIĆENIH BAŠTA (PLASTENICI, STAKLENICI) I OPREME U NJIMA U 2011. GODINI

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za kupovinu novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici) i opreme u njima.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima -  fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine,upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču opreme koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli  kredita imaće učesnici konkursa sa predračunom za izradu gotovog plastenika kao i učesnici koji do sada nisu koristili kredite Fonda.
Prijave se mogu preuzeti u  Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu:
 www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

-            procena vrednosti kuće izdate od strane ovlašćenog procenitelja sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat).
- kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

       

ZA DODELU KREDITA ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA 
VINOVE LOZE I OPREME U VINOGRADARSTVU U 2011. GODINI

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze, nabavku loznih kalemova, stubova, žice i opreme u vinogradarstvu.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima - fizičkim licima sa područja AP Vojvodine.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

Kreditiraće se:
1. Fond će kreditirati  deklarisane i sertifikovane lozne kalemova i ožiljene standardne reznice.
2.Bagremovi, betonski i metalni stubovi,
3.Pocinkovana žica
4.Opremu u vinogradarstvu –(sudovi, prese, burad itd.)
Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču.
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www. fondpolj. vojvodina. gov.rs.
Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

*napomena: Fond neće prihvatati izmene predračuna u toku trajanja konkursa;

Kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

 

 

                    
ZA DODELU KREDITA ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA VOĆA U 2011. GODINI

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

 - grejs period u trajanju od 24 meseca, za vreme grejs perioda                                                                                          obračunavaće se interkalarna kamata,
- rok otplate kredita 36 meseci
- otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 7 rata).

   - grejs period u trajanju od 36 meseci, za vreme grejs perioda                                                                                          obračunavaće se interkalarna kamata,
- rok otplate kredita 24 meseca
- otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 5 rata).

 - grejs period u trajanju od 48 meseci, za vreme grejs perioda                                                                                          obračunavaće se interkalarna kamata,
- rok otplate kredita 12 meseci
- otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 3 rata).

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču registrovanog za proizvodnju i prodaju voćnih sadnica.
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu: www.fondpolj.vojvodina.gov.rs.
Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

*napomena: Fond neće prihvatati izmene predračuna u toku trajanja konkursa;

 

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU NOVIH PROTIVGRADNIH MREŽA U VIŠEGODIŠNJIM ZASADIMA VOĆA I VINOGRADA U 2011 GODINI

                  Konkurs je otvoren od 17. jula 2011. do 17. septembra 2011. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.

           Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za nabavku novih protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda u 2011 godini.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima -  fizičkim licima sa područja AP Vojvodine,upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču opreme koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prioritet u dodeli  kredita imaće učesnici konkursa sa predračunom ovlašćenog dobavljača opreme kao i učesnici koji do sada nisu koristili kredite Fonda.
Prijave se mogu preuzeti u  Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu:
 www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

-            procena vrednosti kuće izdate od strane ovlašćenog procenitelja sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat).
-         kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

 

   8. KONKURS

 ZA DODELU KREDITA ZA IZGRADNJU NOVIH OBJEKATA NAMENJENIH SKLADIŠTENJU ŽITARICA (SILOSA, PODNIH SKLADIŠTA) U 2011. GODINI
Konkurs je otvoren od 17. jula 2011. do 17. oktobra 2011. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za izgradnju novih objekata namenjenih skladištenju žitarica (silosa, podnih skladišta).
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima -  fizičkim licima sa područja AP Vojvodine,upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita  dobavljaču opreme i izvođaču radova.
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu:
 www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

-            procena vrednosti kuće izdate od strane ovlašćenog procenitelja sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat).
-         kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

      9. KONKURS

ZA DODELU KREDITA ZA NABAVKU KVALITETNE TELADI ZA TOV U 2011. GODINI

                  Konkurs je otvoren od 17. jula 2011. do 17. septembra 2011. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave se neće uzeti u razmatranje.

           Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede objavljuje dodelu kredita namenjenih za nabavku kvalitetne teladi za tov  u 2011 godini.
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima -  fizičkim licima sa područja AP Vojvodine,upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita  registrovanom dobavljaču kvalitetne teladi za tov koju bude odabrao učesnik konkursa.
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, lokalnim opštinskim kancelarijama Fonda za razvoj AP Vojvodine, kao i na sajtu:
 www.fondpolj.vojvodina.gov.rs

Pored popunjene prijave, učesnici konkursa dužni su da podnesu i sledeću dokumentaciju:

-            procena vrednosti kuće izdate od strane ovlašćenog procenitelja sa fotografijama (ukoliko je predmet hipoteke stambeni objekat).
-         kredit će se realizovati u skladu sa planiranim sredstvima.

 

VOJVODINA ĆE IZ BRISELA NA ULOŽEN DINAR DONETI 10

Beta, RTV

Direktor Fonda Evropski poslovi Vojvodine Predrag Novikov izjavio je danas da će buduće predstavništvo te pokrajine u Briselu na jedan dinar koji bude uložen u njega doneti najmanje 10 dinara.

"Na svaki dinar uložen u predstavništvo Vojvodine u Briselu garantujem da ćemo doneti 10", rekao je Novikov na sednici Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine Vojvodine.

On je izrazio uverenje da će predstavništvo Vojvodine biti otvoreno 10. oktobra, tokom manifestacije "Otvoreni dani" (Open days) u Briselu.

"To je idealan datum da se Vojvodina predstavi brojnim regionima u Briselu", kazao je Novikov i naveo da je Fond Evropski poslovi dobio pisma podrške od više od 40 evropskih regiona.

Prema njegovim rečima, u početku će u predstavništvu Vojvodine, koje će se nalaziti u zgradi Misije Srbije u Briselu, raditi dve osobe, a broj zaposlenih će se povećavati samo ukoliko to bude opravdano kroz uspešne projekte.

"Jako puno nas je koštalo to što nismo bili prisutni na mestima odlučivanja", rekao je Novikov.

On je kazao da je Vojvodina iz godine u godinu uspešnija kada su u pitanju odobreni evropski projekti i dodao da je prošle godine iz pokrajine odobreno ukupno više od 200 projekata.

IZGRADNJA HLADNJAČE U NOVOM SLANKAMENU

RTV

NOVI SAD - Predstavnici Vlade Vojvodine i udruženih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije opštine Inđija potpisali su danas u Novom Slankamenu ugovore o finansiranju izgradnje hladnjače vredne 98,5 miliona dinara.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Vojvodine, smeštajni kapaciteti hladnjače u Novom Slankamenu, čiji se završetak planira na proleće 2012. godine, iznosiće oko 3.000 tona voća.

Sredstva za izgradnju hladnjače opredeljena su iz Fonda za razvoj Srbije. Nosioci investicionog projekta su 36 poljoprivrednih proizvođača i vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstva sa teritorije opštine Inđija koji se bave voćarstvom.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je, nakon potpisivanja ugovora, da će investiranje u izgradnju hladnjače biti značajno za poljoprivrednike iz više naselja zbog uštede sredstava za skladištenje ali i prodaje proizvoda po najboljim cenama.

Pajtić je naveo da je projekat "recept za uspeh" jer je voćarstvo visokoakumulativna grana koja omogućava da se više od 50 odsto proizvoda izvozi.

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić najavio je aktivnosti u vezi sa projektom navodnjavanja zapadnog dela Fruške gore i protivgradne zaštite, što će, kako je rekao, omogućiti da se cela proizvodnja voća na inđijskoj teritoriji zaokruži.

Direktor Zadruge "Voćarac" u Novom Slankamenu Jovan Čolić rekao je da će hladnjača imati ogroman značaj i omogućiti optimalne smeštajne kapacitete, dobar plasman na tržište i obezbediti prodaju u momentu kada je cena najbolja.

PRODAJA PIVARE U ZRENJANINU ZAKAZANA ZA ČETVRTAK

Tanjug

Stečajni upravnik Zrenjaninske industrije piva "ZIP" Dragan Božić zakazao je za 1. septembar drugu prodaju imovine te fabrike, po početnoj ceni od 172,2 miliona dinara.

Na osnovu rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu, a uz saglasnost Odbora poverilaca, kupcima je ponuđena pivara u fabričkom krugu u Ulici Petra Bojovića u Zrenjaninu, sagrađena daleke 1745. godine, kao industrijski prvenac u tadašnjem Bečkereku.

Kao i 16. juna, prilikom neuspelog pokušaja prodaje fabrike "na doboš", potencijalnim kupcima se, po početnoj ceni od 172,2 miliona dinara, nudi pivara sa opremom u ulici Petra Bojovića u Zrenjaninu.

U oglasu za prodaju je naznačeno da to nije minimalna, odnosno obavezujuća, cena i da je moguć dogovor ponuđača i Odbora poverilaca, što znači da bi cena mogla biti i niža, kako bi se koliko-toliko namirila potraživanja poverilaca.

Uz pivaru sa opremom, kupcima se u paketu nudi i špiritana u Zrenjaninu, kao i dva stovarišta sa prodavnicama, u Kikindi i Petrovcu na Mlavi.

Pivo se u Zrenjaninu ne toči već pet godina, iako je zbog njega, pre 26 godina, pokrenuta gradska manifestacija "Dani piva".

OD 1. JANUARA 2012. OBAVEZNE FISKALNE KASE ZA TAKSISTE

Tanjug

BEOGRAD - Taksisti u Srbiji moraće od 1. januara 2012. godine da uvedu fiskalne kase, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Vladimir Matović.

On je agenciji Beta kazao da je donošenje novog Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji obuhvata celu problematiku te delatnosti, bio glavni razlog zašto prošle godine taksisti nisu uveli fiskalne kase.  

Taksisti, advokati i obrazovne ustanove trebalo je da uvedu fiskalne kase 1. marta prošle godine, ali je Vlada Srbije to odložila prvo do 31. avgusta 2010. godine zbog štrajkova advokata i taksista, a onda je ponovo odložila tu obavezu za taksiste do 31. decembra 2011. godine.  

Prema rečima Matovića, delatnost taksi prevoza oslobođena je obaveze uvođenja fiskalnih kasa do kraja ove godine na osnovu Uredbe Vlade Srbije kojom su pojedine delatnosti iz objektivnih razloga oslobođene navedene obaveze.  

" S obzirom da delatnost taksi prevoza nije oslobođena Zakonom o fiskalnim kasama, već uredbom, uvođenje obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase može biti regulisano izmenom navedene uredbe u delu koji se odnosi na delatnost taksi prevoza, a o tome može odlučivati Vlada Srbije", kazao je on.  

Predstavnik udruženja taksista Beograda (SITAB) Željko Raković rekao je agenciji Beta da taksi prevoznici nemaju ništa protiv fiskalizacije, ali da nemaju osnove uslove za rad i da pored plaćanja svih obaveza ne mogu samostalno da plate po 200 evra za kupovinu fiskalnog aparata.  

"Dok se ne uvede zakonitost i red u taksi prevoz mi nećemo biti u mogućnosti da sprovedemo fiskalizaciju", naglasio je Raković. On je kazao da se ne poštuje ni novi zakon o regulisanju nelegalnih taksista, koji predviđa da se oduzme auto onim taksistima koji naprave prekršaj, i dodao da najgore prolaze oni najpošteniji taksisti koji izmiruju sve obaveze.  

U avgustu 2010. godine, Vlada Srbije je od obaveze uvođenja fiskalnih kasa oslobodila potpuno prosvetu, odnosno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, kao i uličnu prodaju sladoleda, opravku satova, časovnika i nakita, kao i čišćenje objekata.

NOVA POSKUPLJENJA GORIVA U SRBIJI

BEOGRAD - Trgovinski lanac Delta maksi završio je otkup akcija malih akcionara Pekabete, C marketa i Zvezdare iz Beograda, a sutra ističe rok za davanje naloga za prodaju akcija preduzeća Srbija iz Kragujevca, rečeno je danas Beti u Komisiji za hartije od vrednosti.

Tanjug

BEOGRAD - Iako je gorivo u Srbiji među najskupljim u regionu, u najavi su ili su već poskupeli naftni derivati na pumpama naftnih kompanija koje posluju u Srbiji. Benzin sada košta od 125 do 140 dinara za litar, a dizel od 119 do 139 dinara za litar.

Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) od danas je skuplje za dinar, ali ta kompanija i dalje ima najpovoljnije cene u odnosu na druge učesnike na tržištu, kažu u NIS-u.

Na benzinskim stanicama NIS-a cene benzina BMB 95 se kreću od 125,80 do 135,40 dinara po litru, evro premijuma od 131,60 do 140,90 dinara po litru, dizel D2 košta od 119,70 do 129,40 dinara po litru, evrodizel od 129,60 do 139 dinara po litru, auto gas od 58,70 do 63,80 dinara po litru.

"Lukoil Srbija" planira poskupljenje derivata BMB-95 za 50 para, jer je povećana njegova veleprodajna cena, kazu u toj kompaniji, u kojoj tokom ove nedelje ne planiraju povećanje cena ostalih vrsta naftnih derivata i gasa.

Cene evropremijuma BMB 95 kod "Lukoila" se kreću od 137,40 do 139,50 dinara po litru, BMB-95 košta od 132,90 do 135,40 dinara po litru, D-2 od 125 do 128,90, evrodizela od 135,40 do 137,90, a TNG-a od 62,90 do 64,40 dinara po litru.

Na benzinskim stanicama naftne kompanije MOL za 50 para je poskupeo evropremijum BMB 95, dok cene bezolovnog BMB 95 iznose 133,40 dinara po litru, dizel D-2 košta 126,90, a evrodizel 136,50 dinara za litar.

Na pumpama OMV-a evropremijum BMB 95 košta 139,50 dinara po litru, BMB-95 133,50 dinara, D-2 127,50 dinara, evrodizel 137,40 dinara po litru, a TNG 63,90.

U Udruženju vlasnika privatnih benzinskih pumpi takođe narednih dana najavljuju poskupljenje derivata za dinar.

U NIS-u ističu da su uskladili cene na svojim pumpama sa ponudom i potražnjom na srpskom tržištu naftnih derivata.

PRODAJA IMLEKA VEROVATNO U PRVOJ POLOVINI 2012.

Beta, blic

Investicioni fond Salford, u čijem sastavu je Denjub fuds grupa, očekuje da bi kompaniju Imlek mogao da proda sredinom sledeće godine, izjavio je danas generalni direktor Denjub fuds grupe Slobodan Petrović.

"U ovom trenutku razgovaramo sa dva potencijalna kupca", rekao je Petrović agenciji Beta, ali nije želeo da navede o kojim kompanijama se radi.  

U Salfordu, kako je naveo, "očekuju finalizaciju prodaje u prvoj polovini naredne godine", što je uslovljeno samim pregovorima, ali i radom nekoliko komisije za zaštitu konkurencije koje u Srbiji i još tri zemlje regiona, gde Imlek ima preduzeća, treba da odobre preuzimanje.  

Petrović je istakao da u Salfordu ne očekuju povlačenje potencijalnih kupaca zbog najave novog talasa krize, jer njeni efekti, kako je dodao, ne liče na veliki udar iz 2008. godine.  

Istakao je da će se kriza ipak odraziti na prodajnu cenu koja bi mogla da bude niža za pet do 10 odsto, što će imati uticaj na "veliki sistem koji ima 450 miliona evra prihoda godišnje".  

On je podsetio će Salford, koji poseduje i većinski deo Subotičke mlekare, Bambi banata i "Knjaz Miloša", iz poslova u Srbiji izlaziti pojedinačno.  

"Sa nekim kompanijama smo na početku prodaje. Dali smo dokumentaciju potencijalnim kupcima i obavestili smo ih o našoj nameri", rekao je Petrović preciziravši da se već razgovora o prodaji Bambi Banata, ali ne Mlekare Subotica.  

"Knjaz Miloš" je poslednja kompanija čija je prodaja pokrenuta, kazao je on, navodeći da "tu još nema nikakvog odziva i ne zna se kakav će biti". Prema njegovim rečima, Salford je zadovoljni ulaskom na srpsko tržište, jer ulaganja neće napraviti gubitak.  

"Globalno ćemo biti pozitivni, ali to neće biti spektakularni profiti ili rezultati, uglavnom zbog dve krize koje su se desile", rekao je Petrović, dodavši da će u gubitku biti verovatno sa "Knjaz Milošem".  

Petrović je kazao da "prodaja ne znači totalno povlačenje Salforda iz Srbije".

Direktor Denjub fuds grupe je rekao da u Salfordu nisu odustali od novog ulaganja u Srbiju, ikao je proces oko utvđjivanja monopola na tržištu mleka i tretman prema kompaniji Imlek, uticao na razmišljanja o sigurnosti poslovanja i nezavisnosti sudstva u Srbiji.

KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV SEDMORO ZBOG MALVERZACIJA U BEOGRAD FILMU

FoNet. blic

Policija je Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivične prijave protiv predsednika Upravnog odbora privrednog društva Beograd film AD Beograd i još šest lica, osumnjičenih da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, poreska utaja i pranje novca.

Oni se sumnjiče za malverzacije prilikom prodaje nekretnina u vlasništvu "Beograd filma", odnosno bioskopa "Balkan", "Zvezda", "20. oktobar", "Odeon" i da su to preduzeće oštetili za iznos od 4.100.000 evra i manjinske akcionare za 956.842 evra.
U saopštenju MUP se navodi da je Đivanović u istražnom pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu zbog sumnji za zloupotrebu prilikom privatizacije Beograd filma.

Prijava je podneta i protiv člana Upravnog odbora i zastupnika privrednog društva Beograd film AD Beograd, koji je u pritvoru, kao i protiv vlasnika privrednog društva "Ju-rijkos doo" Zrenjanin, osnivača i vlasnika lanca sportskih kladionica "Max bet".

Prijave su podnete i protiv direktora privrednog društva Beograd filma, tehničkog sekretara tog preduzeća, knjigovođe i poslovne sekretarice.

OČEKIVANA PROIZVODNJA ŠEĆERA - 350.000 TONA

Tanjug

Ovogodišnja kampanja šećerne repe u Srbiji na samom je početku, a procene su da će od te sirovine biti proizvedeno 350.000 tona šećera, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe i izvozne kvote, izjavio je dr Lazar Kovačev.

Predkampanjske analize pokazale su da se prinos korena na ukupno između 50.000 i 55.000 hektara (ha) kreće od 45 do 55 tona (t) po ha, kazao je Kovačev, koji je rukovodilac odeljenja za šećernu repu pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

"Sadržaj šećera pre nedelju dana kretao se između 14 i 16 odsto", naveo je Kovačev, napominjući da je kampanja 2011/2012 tek počela, a samo jedna fabrika šećera u Srbiji počela je sa preradom šećerne repe ovogodišnjeg roda.

Kovačev je izrazio nadu da će šećerna repa sa bar 50-ak hiljada ha biti prerađena u našim fabrikama šećera, dodajući da bi u njima trebalo da bude proizvedeno oko 350.000 t šećera.

Na pitanje da li će ta količina šećera biti dovoljna da zadovolji domaće potrebe, Kovačev je odgovorio "ako je ostalo prelaznih zaliha - da".

"Naše potrebe i kvota koja nam je obezbeđena za izvoz 180.000 t šećera...to bi trebalo da bude oko 400.000 t. Naše godišnje potrebe su oko 400.000 t, zajedno sa izvozom", naveo je Kovačev, napominjući da šećer izvozimo "svuda" - u region CEFTA, Evropsku uniju...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, šećerna repa je u Srbiji ove godine zasejana na 56.570 ha, što je za desetak hiljada ha manje nego lane.

Očekuje se proizvodnja šećerne repe na nivou od 2,8 miliona tona, dok je prosečan prinos procenjen na 49,5 t/ha.

KINESKI KREDIT ZA KOSTOLAC DO KRAJA SEPTEMBRA

Tanjug

Direktor Termoelektane Kostolac Dragan Jovanović očekuje da će do kraja septembra biti pripremljen ugovor sa kineskom Eksim bankom o kreditu za tu termoelektranu i da će njegovom ratifikacijom u parlamentu početi realizacija tog komercijalnog ugovora.

"Očekujemo da će do kraja septembra biti pripremljen ugovor o kreditu i sa njegovim potpisivanjem i ratifikacijom u našem parlamentu svi naši komercijalni ugovori sa kineskom kompanijom stupiće na snagu i projekat će početi", rekao je Jovanović Tanjugu u Pekingu posle razgovora sa predstavnicima i guvernerom Eksim banke i Kompanije CMEKS, sa kojom je sklopljen ugovor o realizaciji prve faze.

Jovanović je podvukao da su ostala još samo proceduralna pitanja koje banka treba da reši i da kreditni ugovor prođe i njenu evaluaciju, za šta će, po proceni stručnjaka Eksim banke, biti potrebno oko mesec dana.

Prema njegovim rečima, srpska strana je završila tehnički deo posla, tokom posete Kini sa kompanijom CMEKS je napravljen i  poslednji, ankes 4, komercijalnih ugovora vezanih za angažovanje podizvođača, i sada se čeka još samo da bančina procedura prođe proces evaluacije i da se potpiše ugovor.

Jovanović je ponovio da predmet kredita iznosi 300 miliona dolara, a da je ceo aranžman vredan 330 miliona i odnosi se na grupu projekata u vezi sa termoblokovima u "Kostolcu"- revitlizaciju blokova B1 i B2 u TE Drmno, izgradnju kompletnog postrojenja za osumporavanje dimnih gasova i izgradnju infrastrukturnih objekata neophodnih za taj proces, kao što su železnička pruga , deo putne mreže i pristanište na Dunavu.

To je, ukazao je Jovanović,  prva faza ukupnog projekta koji je vredan mnogo više i odnosi se na eventualnu buduću izgradnju novog bloka. To je, međutim, naglasio je, faza 2 i o njoj tek treba da započnu razgovori.

Direkotr TE "Kostolac" je dodao da je elektrana ukupan projekat započela vrlo perspektivno i dugoročno.

"Ako bi obuhvatili i fazu 2, tu bi se radilo o izgradnji potpuno nove energetske jedinice od, za sada 350 megavata, i o proširenju kopa Drmno. Ceo taj aranžman bi bio vredan 718 miliona dolara. Ovog momenta to je veliki investicioni zahvat i ukoliko bi došlo do realizacije ove druge faze, to bi za Kostolac značilo posao u narednih 10 godina", zaključio je Jovanović.

SUŠA UMANJUJE IZVOZ KUKURUZA

Beta. RTV

Gubitak Srbije na izvozu kukuruza, zbog suše koja je zahvatila zemlju poslednje dve nedelje, mogao bi da bude 200 miliona evra, jer je rod umanjen za 15 odsto, odnosno oko milion tona, izjavio je danas direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

"Očekuje se rod od oko šest miliona tona, što je takođe 15 procenata manje nego lane", kazao je on agenciji Beta objasnivši da za domaće potrebe Srbija godišnje mora da ima 4,5 miliona tona, dok ostatak može da se plasira u izvoz.

Saković je podsetio da je prošle godine iz Srbije izvezeno blizu dva miliona tona kukuruza i da se, dok se nije desila suša, očekivalo da će naredne godine biti moguć približan, ako ne i veći izvoz.

"Trenutna izvozna cena kukuruza je oko 200 evra po toni, dok je početna cena ovogodišjeg roda kukuruza na svetskim berzama oko 180 evra po toni", rekao je on i naglasio da ne vidi da bi nešto moglo da utiče da ta cena bude niža.

Saković ocekuje da će zbog suše, ali i izuzetno toplog vetra koji je ubrzao vegetaciju, berba kukuruza u Srbiji početi oko 10. septembra, ranije nego što je uobičajeno.

Prema podacima Žita Srbije, dobijenim na osnovu utroška semena, u Srbiji je posejano 1,05 miliona hektara kukuruza, a prosečan rod će biti oko šest do 6,5 tona po hektaru.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

PRODATO 560.249 DRŽAVNIH OBVEZNICA: Aukcija pedesettronedeljnih državnih obveznica održana 30. avgusta 2011. godine

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 30. avgusta 2011. godine, prodato je 560.249 državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 5.602.490.000,00 dinara. To predstavlja 56,02 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po diskontnoj stopi od 13,00 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 6. septembra 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Uprave za trezor, 30.8.2011.

SEMINAR "PROGNOZA I PLANIRANJE PRODAJE" BIĆE ODRŽAN 6. SEPTEMBRA 2011. GODINE

Unija poslodavaca Srbije i kosultantska kuća KALA, organizuju stručni seminar 6. septembra 2011. godine (utorak), sa početkom u 9:00 časova, u ulici Stevana Markovića br. 8, I sprat, u Zemunu, na temu "Prognoza i planiranje prodaje"

Ciljna grupa: Rukovodioci i zaposleni u odeljenjima Marketinga i Prodaje

Cilj modula: Najčešći uzrok neizvršavanja Planova Marketinga i/ili Prodaje su u stvari loše procene tih istih planova. Procene su uglavnom zasnovane na željama menadžera ili na njihovim pokušajima da zadovolje zahteve vlasnika firme a manje na savremenim metodama i tehnikama prognoze i planiranja. Na ovom seminaru postoje dva generalna cilja:

Prvi je da nauči polaznike kako se donose planovi prodaje na različitim nivoima, kako se koriste planovi prodaje da bi se dobili planovi proizvodnje, nabavke, zaliha, distribucije, kakav je uticaj analize zaliha na strategiju planiranja. Od izuzetne važnosti je pratiti izvršenje planova i sprovoditi korektivne akcije i izvršiti replaniranje u pravom trenutku. Planirati, pratiti rezultate i sprovoditi korektivne mere su osnov upravljanja svakim sistemom.

Drugi je da objasni osnovne parametre prognoze, koje su kvalitativne a koje kvanitativne metode, da ih nauči kako se te metode mogu korisiti, kada se koja koristi, kako se koristi statistika, kako se prognoziraju novi proizvodi za koje ne postoji statistika, kako se prati greška prognoze i kada se mora raditi nova prognoza. Takođe će biti demosntrirani primeri iz Forecast Pro alata, najpoznatijeg svetskog brenda za poslovnu prognozu kao i pojedini jednostavni primeri iz Excel i njegove mogućnosti u ovom domenu.

Sadržaj modula: planiranje prodaje na različitim nivoima agregacije (linija proizvoda-grupa proizvoda -proizvod) - koji planovi prethode planu prodaje- marketing plan kao vodič kroz strategiju proizvoda- zašto radimo prognozu - kvalitativne metode prognoze - kvantitativne metode prognoze - kako pripremiti prognozu - kako izabrati pravu metodu - životni ciklus proizvoda i metode prognoze - kako prognozirati nove proizvode - kako se meri greška prognoze - kako postaviti signal za praćenje - plan prodaje - pet pravila za evaluaciju plana prodaje - analiza zaliha i plan prodaje - plan prodaje i demand management

Predavač je g. Zoran Đurđević, Konsultantska kuća Kala, PP&SCM konsultant i trener za oblasti upravljanja projektima sa preko 20 godina radnog i menadžerskog iskustva u privredi, nekadašnji direktor i vođa projekata u više domaćih i inostranih kompanija kao što su Mercator BiH, Ice Cream Factory, Philip Morris, Alkaloid Skopje, Actavis Leskovac, Rafinerija nafte Beograd, Hemofarm, Frikom, Naftna industrija Srbije, Simpo Vranje i brojne druge

Prijave vršiti na telefon 011/3160-248, ili putem e-mail adrese info@poslodavci.rs. Kontakt osoba je Marijana Knežević.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 30.8.2011.

SVIM OSNOVNIM ŠKOLAMA U SRBIJI DO 1. SEPTEMBRA ĆE BITI DOSTAVLJENI BESPLATNI UDŽBENICI ZA UČENIKE PRVA TRI RAZREDA

Svaka škola će formirati komisiju koja će na kraju godine pregledati knjige, a u slučaju njihovog oštećenja pre nego što se završi godina, izdavač se obavezao na to da će takve udžbenike nadoknaditi
Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović najavio je danas da će svim osnovnim školama u Srbiji do 1. septembra biti dostavljeni besplatni udžbenici za učenike prva tri razreda.


Obradović je na konferenciji za novinare povodom projekta "Besplatni udžbenici" naveo da je ugovor o realizaciji ovog projekta potpisan sa izdavačima u subotu, 27. avgusta, pri čemu je naglasio da je učinjeno sve kako bi udžbenici bili dostavljeni na vreme.

Ministar je ukazao na to da je na osnovu podataka koje su dostavile školske uprave za 228.000 đaka potrebno približno dva miliona udžbenika, odnosno 830.000 kompleta, a ukupna vrednost ovih knjiga iznosi oko 743 miliona dinara.

"Sredstva za nabavku udžbenika su obezbeđena, pri čemu će deo troškova snositi grad Beograd, Izvršno veće Vojvodine i pojedini gradovi i opštine", istakao je on.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat će biti nastavljen i sledeće godine, a u planu je da obuhvati i četvrti razred.

Kada je reč o ceni udžbenika koji nisu obuhvaćeni besplatnim kompletom, Obradović je naveo da su izdavači imali razumevanja za ekonomsku situaciju građana.

Prosečna cena knjiga Zavoda za izdavanje udžbenika, kako je naveo, kreće se od 450 do 550 dinara, a celog kompleta od 4.000 do 9.000 dinara, u zavisnosti od razreda i broja knjiga.

On je, govoreći o planovima Ministarstva u narednoj školskoj godini, istakao da je u planu otvaranje osnovnih škola u Prokuplju i u Nišu, dve srednje škole u Jagodini i Lapovu, kao i visoke škole strukovnih studija u Leskovcu.
U planu je, kako je dodao, i otvaranje odeljenja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, gde će nastava biti izvođena i na srpskom i na albanskom jeziku, kao i usvajanje još tri zakona iz oblasti prosvete.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić rekao je da su na spisku kompleta besplatnih udžbenika i knjige za učenike koji nastavu pohađaju na jezicima nacionalnih manjina, kao i za đake sa posebnim potrebama.
Kada je u pitanju vraćanje udžbenika, Kostić je objasnio da će svaka škola formirati komisiju koja će na kraju godine pregledati knjige, a ukoliko se udžbenik raspadne pre nego što se završi godina, izdavač se obavezao na to da će te udžbenike nadoknaditi.

On je, takođe, rekao da su završeni razgovori na nivou sindikata, direktora i načelnika školskih uprava o pitanju zaposlenih u prosveti koji su tehnološki višak.

Izvršene su dvostruke kontrole i do kraja nedelje će biti poznati svi podaci, naglasio je pomoćnik ministra, pri čemu je naveo da će, ukoliko bude tehnoloških viškova, ti ljudi delom ostati bez norme časova, ali da će ona biti dopunjena tamo gde za to postoji mogućnost.

Prema njegovim rečima, oni koji ostanu bez ijednog časa neće otići dok ne dobiju neku vrstu otpremnine.

Predstavnici izdavačkih kuća sa kojima je Ministarstvo potpisalo ugovor o isporuci besplatnih udžbenika izrazili su zadovoljstvo učešćem u ovom projektu i istakli da je sve realizovano u skladu sa rokovima i da će udžbenici na vreme biti dostavljeni školama.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 29.8.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA IZDAVANJA RAČUNA KOD AVANSNOG PLAĆANJA I SUKCESIVNE ISPORUKE DOBARA OD STRANE OBVEZNIKA PDV KOME JE PORESKI PERIOD KALENDARSKO TROMESEČJE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 42
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN NOVČANIH SREDSTAVA KOJE PRIMA CENTAR ZA KULTURU (OBVEZNIK PDV) OD MINISTARSTAVA PO OSNOVU USLUGA OBELODANJIVANJA DOPRINOSA TIH MINISTARSTAVA PROJEKTIMA U MEDIJIMA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 17
  • Ministarstvo finansija: POSTOJANJE PROTIVČINIDBE PROMETA KAO USLOV ZA OBRAČUN I PLAĆANJE PDV NA IZNOS NOVČANIH SREDSTAVA KOJA OBVEZNIK PRIMA OD OSNIVAČA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 3
  • Ministarstvo finansija: STOPA PDV PO KOJOJ SE OPOREZUJE PROMET I UVOZ BEŽIČNOG PREZENTERA, PERSONALNIH RAČUNARA I RAČUNARSKIH KOMPONENTI - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 23
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: UTVRĐIVANJE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA USLED POSTOJANJA VEĆEG BROJA ČLANOVA KOJI SU ISTOVREMENO ČLANOVI VIŠE REPREZENTATIVNIH I DRUGIH SINDIKATA - Zakon o radu: član 218 stav 2
  • Uprava carina: SPISAK DUVANSKIH PROIZVODA UPISANIH U REGISTAR O MARKAMA DUVANSKIH PROIZVODA ČIJI ĆE UVOZ I DISTRIBUCIJU VRŠITI "TDR" d.o.o. Beograd - Zakon o duvanu: član 37

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: JAVNE NABAVKE U OBLASTIMA VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, RUDARSTVA, TELEKOMUNIKACIJA I SAOBRAĆAJA - Zakon o javnim nabavkama: čl. 83, 85 i 87
  • Privredni apelacioni sud: NAČIN ISTICANJA PRIGOVORA, ODNOSNO REKLAMACIJE KOD UGOVORA U PRIVREDI - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 600, 614 i 615
  • Privredni apelacioni sud: NEMOGUĆNOST ODREĐIVANJA PRIVREMENE MERE RADI OBEZBEĐENJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA - Zakon o izvršnom postupku: čl. 302 i 303
  • Privredni apelacioni sud: OBAVEŠTAVANJE POSLENIKA O VIDLJIVIM ILI SKRIVENIM NEDOSTACIMA KOD UGOVORA O DELU - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 614 i 615
  • Privredni apelacioni sud: SADRŽINA PREDLOGA ZA IZVOĐENJE DOKAZA VEŠTAČENJEM - Zakon o parničnom postupku: član 250 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU KOJI TRAJE PREKO 20 GODINA - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM PO TUŽBI RADI ISPLATE DUGA KOJI JE PREKINUT DO PRAVOSNAŽNOG OKONČANJA KRIVIČNOG POSTUPKA - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 26.8.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Flash line" doo

20068833

2. St. broj 1051/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1334

 

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Flash line" DOO u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić iz Pirota, nakon održanog završnog ročišta, 17. avgusta 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se završni račun stečajnog dužnika "Flash line" doo u stečaju iz Niša za period od 10.3.2011. godine do 14.0.2011. godine.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 125.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 35.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u visini od 23.400,00 dinara. Neisplaćeni iznos od 6.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata, u iznosu od 95.915,85 dinara.
5. Zaključuje se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Flash line" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20068833, PIB 103989960.
6. Rešenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

DP "PIK Marketing"

07167164

2. St. broj 208/201

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PIK+MARKETING.shtml/seo=/companyid=8406

I. Privredni sud u Čačku je rešenjem broj St. 208/2011 od 18. jula 2011. godine otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom DP "PIK Marketing" - u likvidaciji Čačak, Milete Ćurčića 2, MB 07167164, PIB 101292289, zbog prezaduženosti.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju RS Beograd.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja, tako što će prijave za svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja sa dokazima iz kojih se može utvrditi osnov i visina potraživanja dostaviti ovom sudu u dva primerka sa pozivom na broj stečajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti najkasnije u roku od 120 dana, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se svi dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
V. Određuje se prvo poverilačko ročište za 8. septembar 2011. godine u 10,00 časova sudnica broj 3, Privredni sud u Čačku, Cara Dušana 6.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
VI. Određuje se ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 28. decembra 2011. godine u 10,30 časova sudnica broj 3, Privredni sud u Čačku, Cara Dušana 6.
Određuje se predujam troškova za sprovođenje stečajnog postupka u iznosu od 100.000,00 dinara, koji je predlagač dužan da uplati na depozit račun suda broj 840-313802-10 u roku od pet dana od dobijanja naloga suda.
Ovo rešenje je istaknuto na oglasnoj tabli ovog suda - oglašeno je dana 18. jula 2011. godine.
Ovim danom nastupaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom predviđene Zakonom o stečaju.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

TP "Agrostroj"

7167504

2. St. broj 183/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Čačku je rešenjem broj St. 183/2011 od 9. avgusta 2011. godine otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom TP "Agrostroj" Čačak, MB 7167504, PIB 101122776, zbog trajne nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Milić Nešković, stečajni upravnik iz Ivanjice, kontakt telefon 063-285617.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja, tako što će prijave za svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja sa dokazima iz kojih se može utvrditi osnov i visina potraživanja dostaviti ovom sudu u dva primerka sa pozivom na broj stečajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti najkasnije u roku od 120 dana, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se svi dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnog masi stečajnog dužnika.
V. Određuje se prvo poverilačko ročište za 10. oktobar 2011. godine u 11,30 časova sudnica broj 3, Privredni sud u Čačku, Cara Dušana 6.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
VI. Određuje se ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 20. februar 2012. godine 11,30 časova sudnica broj 3, Privredni sud u Čačku, Cara Dušana 6.
Ovo rešenje je istaknuto na oglasnoj tabli ovog suda - oglašeno je dana 9. avgusta 2011. godine.
Ovim danom nastupaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom predviđene Zakonom o stečaju.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.