Aktuelne vesti na dan 31. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 06, OD 27.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • KOMENTAR NOVIH PROPISA O MERAMA ZA SPREČAVANJE NEBLAGOVREMENOG IZMIRIVANJA NOVČANIH OBAVEZA JAVNOG SEKTORA PREMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA
  • PREMEŠTAJ ZAPOSLENOG NA POSAO ZA KOJI JE PREDVIĐENA NIŽA STRUČNA SPREMA
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR NOVIH IZNOSA NAKNADA ZA PROIZVODNJU I PROMET DUVANSKIH PROIZVODA I POSEBNE NAKNADE ZA BUDŽETSKI FOND TZV. "PUŠAČKOG DINARA" - "Sl. glasnik RS", br. 6/2012
  • KOMENTAR NOVIH USKLAĐENIH DINARSKIH IZNOSA AKCIZA - "Sl. glasnik RS", br. 6/2012: • Novi usklađeni iznosi akciza stupili su na snagu 28.1.2012. godine •
  • NAJNOVIJE IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O ODREĐIVANJU SLUČAJEVA U KOJIMA NEMA OBAVEZE IZDAVANJA RAČUNA I O RAČUNIMA KOD KOJIH SE MOGU IZOSTAVITI POJEDINI PODACI - "Sl. glasnik RS", br. 4/2012: • Primena od 28.1.2012. godine •
  • OTKUPNA CENA STANA ZA ZAHTEVE PODNETE U JANUARU 2012. GODINE
  • VISINA NAKNADE NA IME BOLOVANJA ZBOG POVREDE NA RADU
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • DOKAZI O POREKLU ROBE KOJI SE KORISTE U TRGOVINI SA ZEMLJAMA ČLANICAMA CARINSKE UNIJE - RUSKA FEDERACIJA, REPUBLIKA BELORUSIJA I REPUBLIKA KAZAHSTAN: • Certifikate o poreklu FORM CT-2 za izvoz robe sa srpskim poreklom u Rusku Federaciju i Republiku Belorusiju Uprava carina Srbije počinje da izdaje od 23.1.2012. godine •
  • KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA: • Februar 2012. godine •
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 30.1. DO 5.2.2012. GODINE
  • NEPOSTOJANJE OBAVEZE CARINSKOG ORGANA REPUBLIKE SRBIJE DA NAKON PRETOVARA ROBE EU POREKLA NA DRUGO PREVOZNO SREDSTVO IZDA UVERENJE O DIREKTNOM TRANSPORTU KUPCU IZ BOSNE I HERCEGOVINE
ODRŽANO XVIII TAKMIČENJE U BESEDNIŠTVU NA PRAVNOM FAKULTETU U BEOGRADU: Kompanija "Paragraf" je, već tradicionalno, sveukupnom pobedniku uručila novčanu nagradu u iznosu od 20.000,00 dinara.

Dana 27. januara 2012. godine u amfiteatru "Radomir D. Lukić" na Pravnom fakultetu u Beogradu održano je XVIII takmičenje u besedništvu studenata ovog fakulteta.

Pored studenata takmičenju su kao gosti prisustvovali i najviši predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva pravde, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Beograda, mnogobrojne sudije, tužioci, advokati, profesori i druge ugledne ličnosti iz sveta nauke, umetnosti i politike. Kompanija "Paragraf" je i ove godine učestvovala u ovoj svetkovini lepe reči u svojstvu pokrovitelja takmičenja. Još 2005. godine Kompanija je prepoznala izuzetan značaj ove manifestacije i od tada neprekidno učestvuje.

Vreme pojedinačne besede po propozicijama bilo je ograničeno na sedam minuta, a 14 takmičara se nadmetalo u tri kategorije:

Slobodna tema - takmičari sami biraju temu o kojoj govore
Zadata tema - takmičari temu dobijaju prilikom prijavljivanja za takmičenje. Ove godine zadate teme su bile: "Corruptissima respublica, plurimae leges" (Tacit) - (Što je država korumpiranija ima više zakona) i "Nije mudar ko može razlikovati dobro od zla, nego onaj ko zna izabrati od dva zla manje" (Al-Khattab) 
Improvizacija - takmičari dobijaju temu jedan sat pre nastupa. Ove godine teme su bile: "Paragraf i đavo" i "Orao ne lovi muve"

Van konkurencije je nastupio pobednik takmičenja u besedništvu na Pravnom fakultetu u Skoplju - Nikola Zdravković.

Posle tročasovnog nadmetanja izuzetno kvalitetnih takmičara žiri je proglasio rezultate:
Pobednik u kategoriji "Zadata tema" je Ilija Jacanović, student IV godine, koji je je ujedno i dobitnik priznanja "Mladi Evropljanin" koji dodeljuje European Forum Alpbach.
Pobednici u kategoriji "Slobodna tema" su Anđela Bogojević, master studije, i Marko Krstajić, student IV godine, koji je ujedno proglašen i sveukupnim pobednikom.
Pobednik u kategoriji "Improvizacija" je Aleksandar Kostić, student IV godine.

Nagradu publike je dobio Aleksandar Jovanović, student II godine.

Kompanija "Paragraf" je, već tradicionalno, prvoplasiranim takmičarima u svim kategorijama dodelila kao nagradu jednogodišnju pretplatu na elektronsku pravnu bazu "Paragraf Lex", a sveukupnom pobedniku i novčanu nagradu u iznosu od 20.000,00 dinara.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI PRIMERI MODELA USKLADJENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU KOJI STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012.

Novi Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011).

Novim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Postupci započeti pre stupanja na snagu novog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09). Ako je u navedenim postupcima posle stupanja na snagu novog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama novog zakona.

Danom stupanja na snagu novog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09), kao i  važi član 203. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, broj 18/05).

U Pravnoj bazi Paragraf Lex, objavljeni su sledeći primeri modela uskladjeni sa ZPP

  • OGLAS O POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA
  • REŠENJE KOJIM SE ODBACUJE ZAHTEV ZA IZUZEĆE SUDIJE
  • REŠENJE KOJIM SE USVAJA ZAHTEV ZA IZUZEĆE SUDIJE
  • REŠENJE O POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA
  • ZAHTEV STRANKE ZA ISKLJUČENJE POSTUPAJUĆEG SUDIJE

ZAHTEV STRANKE ZA IZUZEĆE POSTUPAJUĆEG SUDIJE

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJEN STRUČNI KOMENTAR U VEZI ODLUKE O BLIŽIM USLOVIMA, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA REGISTRA MENICA I OVLAŠĆENJA KOJA STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Doneta je odluka NBS o Registru menica, ali sa odloženom primenom

Na osnovu člana 47a. stav 6. Zakona o platnom prometu, guverner Narodne banke Srbije doneo je Odluku o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja („Službeni glasnik RS", broj 56/2011). Ovom Odlukom propisani su uslovi pod kojima kao i način na koji Narodna banka Srbije vodi Registar menica i ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i poveriocu, njegova sadržina kao i način brisanja podataka iz Registra.
    
Odluka stupa na snagu 1. februara 2012. godine.  

Prema tački 2. Odluke, menice izdate do 31. maja 2004. godine i ovlašćenja izdata pre 1. aprila 2010. godine ne evidentiraju se u Registru, a mogu se izvršavati kroz prinudnu naplatu.

Za sve menice i ovlašćenja koji su izdati od 1.6.2012. godine važi opšte pravilo prema kome se na osnovu njih ne može sprovoditi prinudna naplata ako prethodno nisu evidentirani u Registru, te da zahtev za njihovu registraciju može podneti samo dužnik… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

RAZGOVORI O REVIZIJI ARANŽMANA IZ PREDOSTROŽNOSTI IZMEĐU MMF I PREDSTAVNIKA VLADE RS POČINJU 2. FEBRUARA 2012.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik potvrdio je danas da delegacija Fonda dolazi u Beograd 2. februara, gde će razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o reviziji aranžmana iz predostrožnosti i ukazao da je u donošenju zakona u budžetu za 2012. godinu bilo odstupanja od dogovora.

Uz podsećanje da je krajem decembra prošle godine završena prva revizija aranžmana iz predostrožnosti i da je u januaru trebala da usledi ocena te revizije, Lisovolik je rekao da je odluka o tome odložena jer se vlada nije držala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDP-a i odstupilo se i od dogovorene visine deficita budžeta.

Lisovolik je na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji" rekao da će odstupanje od dogovorene politike dovesti do kršenja principa fiskalne stabilnosti koja je oličena u zakonu i upozorio da javni dug u odnosu na zemlje regiona, gde je prosek između 25 do 30 odsto BDP-a, najviši izuzimajući Mađarsku, što je za zemlju u tranziciji kao što je Srbija veliki teret.

Stalni predstavnik MMF u Beogradu je rekao da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike i ukoliko želi da ide putem održivog rasta to može da joj bude veliki problem.

Kada je reč o rashodima budžeta, Lisovolik je ukazao da davanje subvencija privredi nije rešenje, kao i davanje podsticaja investitorima jer to stvara nejednake uslove za učesnike na tržištu.

Srbija mora, prema Lisovolikovim rečima, da nastavi strukturne reforme, jer će nadolazeća kriza u Evropskoj Uniji, za koju je srpska privreda izuzetno vezana, značiti i dodatni rizik.

On je objasnio da je rizik za domaću privredu to što se procenjuje da će nafta ove godine poskupeti iznad sto dolara po barelu.

Kao povoljnu okolnost Lisovolik je naveo cene hrane na međunarodnom tržištu, što može da popravi platni bilans Srbije, pod uslovom da ekonomska politika bude adekvatna.

Lisovolik je izneo procenu MMF-a o kretanju BDP-a u zemljama EU, koja bi mogla da bude niža za tri do četiri odsto u odnosu na ovogodišnji plan, a ako se to ostvari to će da povuče i pad globalnog BDP-a za jedan do dva odsto, napominjući da je MMF u novembru prošle godine uradio korekciju BDP-a Srbije od 1,8 odsto, a početkom ove godine na 1,1 odsto za 2012. godinu.

Postoje određene nesuglasice između Vlade Srbije i MMF-a po pitanju garancija za javni dug, ali treba sačekati ishod predstojećih razgovora, izjavio je danas ministar ekonomije Nebojša Ćirić, izrazivši očekivanje da će dogovor sa tom finansijskom institucijom biti postignut.

Ćirić je novinarima, u pauzi konferencije "Finansiranje rasta Srbije", objasnio da se deo garancija odnosi na investicione projekte za koje garantuje država, i to ne bi trebalo da bude sporno.

To utiče na javni dug, ali doprinosi privrednom razvoju, rekao je on i podsetio da je država dala garancije za investicioni ciklus u RTB Boru.

"Ne mislim da treba da odustanemo od nekih investicionih projekata, ali nisam ni razumeo da je njihov problem u investicionim projektima već u nekoj drugoj vrsti garancije koja se odnose na likvidnost nekih javnih preduzeća, ali je najbolje da sačekamo ishod razgovora", rekao je Ćirić.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije treba da sprovede dokapitalizaciju Komercijalne banke i određene investicione projekte za koje je neophodna državna garancija.

"Ostaje da se pregovara sa njima i očekujem da ćemo uspeti da se dogovorimo", istakao je Ćirić, podsetivši da će premijer, ministri i predstavnici NBS razgovarati sa predstavnicima MMF.
Izvor: RTV, Tanjug, 30.1.2012.

U DOMU NARODNE SKUPŠTINE ODRŽANO JAVNO SLUŠANJE O ULOZI NARODNE SKUPŠTINE NA PUTU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Odbor za evropske integracije organizovao je 30. januara u Domu Narodne skupštine javno slušanje na temu "Narodna skupština na putu evropskih integracija".

Otvarajući skup, predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga istakao je da ovo prilika da se na isteku mandata sumiraju rezultati rada i aktivnosti Narodne skupštine i Vlade, kao i da se planira održavanje još dva javna slušanja vezana za tu temu.

Pozdravljajući učesnike javnog slušanja, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović naglasila je da je Narodna skupština u proteklom periodu usvojila veliki broj akata, u težnji da se zakonodavno-pravni sistem uskladi sa pravnim sistemom Evropske unije.

Podsetila je da su u dosadašnjem radu bila sučeljena mišljenja za i protiv Evropske unije i da je Narodna skupština prirodno mesto za debatu o Evropskoj uniji i svojoj ulozi na tom putu.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević istakla je da je Srbija već imala koristi od procesa evropskih integracija i da je u tom procesu stvoren institucionalni i pravni okvir za bolje funkcionisanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i za rad nezavisnih regulatornih tela. Govoreći o stanju ugovornih odnosa Srbije sa EU, istakla je da je Evropska unija bila najveći investitor, donator i trgovinski partner Srbije u proteklih nekoliko godina. Zemlje EU su i dalje najveći trgovinski partneri Srbije, a to su Italija, Nemačka i Rumunija i Slovenija.

Kada je reč o direktnim stranim ulaganjima u Srbiju, najveći ulagači bili su Austrija, Norveška, Grčka, Nemačka, Italija, Holandija, Slovenija i Rusija. Zemlje Evropske unije bile su i najveći donatori u Srbiji sa 2,2 milijarde evra.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije ukazala je da je sada najvažnije izvršiti sve obaveze koje Srbija ima od decembra prošle godine, kao i da to treba da bude predmet političke debate.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izrazio je očekivanje da će Srbija u 2012. godini ispuniti neohodne uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Podsetio je da su Evropska komisija i zemlje članice EU konstatovale da su u Srbiji učinjeni krupni reformski koraci koji omogućavaju Komisiji da Srbiji predloži status kandidata. Iako je 9. decembra prošle godine jasno konstatovan napredak, zaključeno je da je neophodno da se taj napredak nastavi i kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine. Dežer je rekao da da su tri ključna uslova sprovođenje sporazuma koji su sklopljeni, napredak u regionalnoj saradnji i omogućavanje Euleksu i Kforu da vrše mandate na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Dežer je, takođe, naglasio da borba protiv korupcije, reforme medija i pravosuđa i konkurentnost privrede i moraju i dalje da budu u vrhu prioriteta.

Predstavnici poslaničkih grupa vladajuće većine složili su se u oceni da evropski put Srbije nema alternativu i da sve napore treba usmeriti ka dobijanju statusa kandidata. Predstavnici opozicije, pak kritikovali su Vladu, ali i politiku EU, za koju su tvrdili da se nepravedno odnosi prema Srbiji.

Šef Poslaničke grupe PUPS Momo Čolaković, iznoseći podatke o broju donetih zakona, zaključio je da nije sve moguće učiniti u jednom skupštinskom sazivu i ukazao na značaj donetih zakona iz oblasti socijalne zaštite. Šef Poslaničke grupe manjina Balint Pastor rekao je da je dobijanje statusa kandidata tek početak procesa pridruživanja i izneo očekivanje da će Vlada Srbije imati hrabrosti da ispuni kriterijume za dobijanje tog statusa.

Šef Poslaničke grupe Nova Srbija Velimir Ilić postavio je pitanje zašto Srbija već nije dobila status kandidata za članstvo u EU, ako je tačno sve što je iznela Direktorka Kancelarije za evropske integracije. Naveo je da niko ne zna tačno šta sadrže sporazumi potpisani sa kosovskom stranom, i naveo podatke da je tokom ovog mandata korupcija porasla za 40 odsto, da su opale i poljoprivredna i industrijska proizvodnja, a da je bez posla ostalo 300 hiljada ljudi. Predstavnik Poslaničke grupe Liberalno-demokratka partija Ivan Andrić kritikovao je Vladu zato što se, nakon ostavke potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića, niko u Vladi ne bavi integracijama. I pored slabosti EU, evropske integracije su najbolji put kojim Srbija može da ide, rekao je Andrić.

Predstavnik Poslaničke grupe SPS Đorđe Miličević izneo je stav da je u izbornoj godini važno da Srbija dobijeodgovornu i efikasnu vladu, koja će odbraniti nacionalne interese Srbije i obezbediti dobru međunarodnu poziciju zemlje. Naveo je da je Srbiji mesto u EU, ali da mora da se okrenesebio i rešava otvorene probleme koji postoje.

Ispred Poslaničke grupe DSS Slobodan Samardžić je istakao da bi Srbija trebalo da okrene "strateški list" u procesu evrointegracija zbog zahteva da se odrekne Kosova i metohije i velike štete koju trpi primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ocenio je da je neophodno da naša zemlja preispita politiku evropskih integracija.

Ispred Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka Dejan Mirović je rekao da je SRS apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, navodeći da d to nije dobar izbor. Naveo je podatak da je najveći spoljnopolitički partner Srbiji Rusija.

Ispred Poslaničke grupe Ujedinjeni regioni Srbije Suzana Grubješić istakla je da nikada nisu rekli da EU nema alternativu, ali da se mora znati šta predstavlja ta alternativa. Ne moramo sve da radimo zbog Brisela, rekla je Suzana Grubješić, već treba da upregnemo snage i napravimo uređenu državu.

Potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić je ispred Poslaničke grupe Za evopsku Srbiju podržala sve aktivnosti Narodne skupštine i ocenila korisnom inicijativu Odbora za evropske integracije.

U raspravi su učestvovali narodni poslanici Zoran Krasić i Momir Marković, kao i predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 30.1.2012.

RADNOPRAVNI STATUS NEIZABRANIH TUŽILACA: Udruženje tužilaca Srbije traži od Državnog veća tužilaca da uspostavi jedinstvenu praksu u regulisanju radnopravnog statusa neizabranih tužilaca

"Poštovana gospođo Dolovac,

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je primilo više pisama neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije u kojima neizabrani javni tužioci i zamenici javnih tužilaca ukazuju na probleme sa preuzimanjem radne knjižice i zaključenjem radnog odnosa.

U pismima se navodi da tužilaštva imaju različitu praksu u pogledu određivanja datuma prestanka radnog odnosa/funkcije.

Tačnije, da je pojedinim neizabranim nosiocima javnotužilačke funkcije radni odnos zaključen sa danom donošenja odluke DVT-a, u postupku preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a, dok je drugima radni odnos zaključen sa danom prijema odluke u tužilaštvo.

Osim toga, u pismima se ukazuje na to da pojedina tužilaštva ne donose posebna rešenja o prestanku radnog odnosa/funkcije, što utiče na ostvarivanje prava neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije, po osnovu rada.

Smatram, da bi bilo korisno da se Veće zauzme za uspostavljanje jedinstvene prakse u postupanju tužilaštava u regulisanju radnopravnog statusa neizabranih nosilaca javnotužilačke funkcije, kao i da se otklone svi drugi nedostaci koji otežavaju ostvarivanje njihovih prava po osnovu rada."

Izvor: Vebsajt Udruženja tužilaca Srbije, 30.1.2012.

SPORAZUM SEKRETARIJATA ZA RAD APV I USAID: Potpisan sporazum o saradnji za projekat "Žene preduzetnice u agrobiznisu" između Pokrajinskog sekretarijataza rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i USAID - agrobiznis projekta

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor USAID -Agrobiznis projekat Lu Ferou, potpisali su danas Sporazum o saradnji, koji se odnosi na projekat "Žene preduzetnice u agrobiznisu." Dokumentom je predviđeno osposobljavanje žena za preduzetništvo i unapređenje njihovog rada u agrobiznisu, a prvi put se ove godine sprovodi i u Vojvodini. Namenjen je ženama ruralnog područja Subotice i Novog Sada. Sporazumom su utvrđeni oblici podrške koje će Sekretarijat i USAID obezbediti polaznicama obuke.Tako će Sekretarijat obezbediti finansijsku podršku od 200.000, 00 dinara za najuspešniji biznis plan žena koje dobiju podršku lokalnih samouprava, a Sekretarijat razmatra i mogućnost da obezbedi podršku od po 500.000,00 dinara za za pet najuspešnijih biznis planova žena iz Novog Sada. U obukama će učestvovati po 30 žena iz seoskih sredina Novog Sada i Subotice, na osnovu javnog poziva. Očekuje se učešće žena koje već imaju ekonomsku aktivnost i preduzetničku delatnost kojima je potrebna podrška za proširivanje i unapređenje posla.

Sekretar Vasin izrazio je zadovoljstvo potpisivanjem današnjeg ugovora, pošto se radi o veoma značajnoj oblasti. Podsetio je na aktivnosti Sekretarijata u prethodne tri godine, koji je mnogo učinio na poboljšanju položaja seoskih žena u Vojvodini. Paralelno su tekle i aktivnosti USAID-a u Srbiji na projektu Žene u agrobiznisu, tako da se današnjim potpisivanjem sporazuma krenulo u zajedničku akciju. Vasin je podsetio da je Sekretarijat u prvoj fazi sprovođenja ovog strateški važnog projekta radio na podizanje svesti seoskih žena u Vojvodini o njihovim sposobnostima, njihovoj ulozi u ukupnim društvenim tokovima i potrebi udruživanja. U drugoj fazi je osnovano više od 250 seoskih ženskih udruženja, koja su postavila značajne ciljeve preporoda vojvođanskog sela. U trećoj fazi pomogli smo materijalno, nabavkom kompjutera i televizora, a u narednih mesec dana predviđeno je podela još 50, kazao je Vasin. Takođe je najavio i realizaciju, kako je objasnio, najznačajnijeg projekta, a to je podsticanje gajenja proizvodnje organskog voća i povrća, za koje postoji veliki interes na tržištu EU.

- Pokrajinska vlada i Sekretarijat u potpunosti podržavaju i pozdravljaju sve što je USAID uradio za žene u ruralnim oblastima u Srbiji i želi da se projekat pokrene i u Vojvodini, istakao je Vasin. U projektu će, kako je objasnio učestvovati 60 žena iz okoline Novog Sada i Subotice, a Pokrajinska vlada je spremna da učestvuje u finansiranju nagrada za 10 najuspešnijih biznis projekata. Po 500 hiljada dinara dobiće 10 žena, pet iz Novog Sada, isto toliko iz Subotice od njih 30, čiji biznis planovi budu proglašeni za najbolje, objasnio je Vasin.

Direktor Ferou iz USAID Agrobiznis projekat zahvalio je Vladi Vojvodine, odnosno Sekretarijatu na uspešnoj saradnji, naglasivši da bez njihove pomoći teško bi bilo ostvariti ovako ambiciozan projekat.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 30.1.2012.

ZAKON O BIOCIDNIM PROIZVODIMA: Saopštenje Agencije za hemikalije povodom medijske kampanje protiv novih propisa o biocidnim proizvodima

Netačne tvrdnje imaju za cilj urušavanje novog sistema upravljanja biocidnim proizvodima kojim se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja građana i životne sredine.

Povodom medijske kampanje koju pojedini proizvođači biocidnih proizvoda vode protiv novih propisa kojima se uređuje stavljanje u promet biocidnih proizvoda, regulisanih Zakonom o biocidnim proizvodima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 92/2011 - prim. red) koji je 2009. godine usvojila Narodna skupština Republike Srbije, Agencija za hemikalije upozorava da se u javnosti plasiraju netačne tvrdnje.

U poslednjih nekoliko nedelja u nekoliko medija u Srbiji citirane su sledeće izjave pojedinih proizvođača biocidnih proizvoda: "…obaveza upisa i podnošenja dokumentacije za registraciju biocidnih proizvoda (praškovi, deterdženti, šamponi, kozmetika...), košta od 560.000 do milion dinara po proizvodu. To praktično znači da bi preduzeće od 15 zaposlenih, za upis 20 proizvoda u registar, trebalo da izdvoji oko 10 miliona dinara, što je ravno fondu zarada koje bi se mogle isplaćivati osam meseci. O kolikom je trošku reč govori podatak da je ta procedura, pre formiranja Agencije, koštala između 30.000 i 50.000 dinara po proizvodu."

Činjenice su sledeće:

• "praškovi, deterdženti" su regulisani Pravilnikom o detergentima ("Sl. glasnik RS", br. 40/2010 i 5/2012 - prim. red) i za njih nije predviđena obaveza izdavanja odobrenja za koje se plaća naknada;
• "šamponi, kozmetika" su kozmetički proizvodi i kao takvi ne spadaju u nadležnost Agencije za hemikalije, već Ministarstva zdravlja, i samim tim Agencija nema nikakav upliv u način regulisanja ovih proizvoda;
• od naknada koje su propisane za odobravanje stavljanja u promet biocidnih proizvoda (dezificijensi, insekticidi, rodenticidi, itd. - proizvodi koji su po svojoj prirodi opasni), u ovom trenutku naplaćuje se samo naknada u vezi sa upisom biocidnog proizvoda u Privremenu listu koja iznosi 25.000 dinara. U svakom pojedinačnom Rešenju o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu utvrđuje se višegodišnji rok za dostavljanje tehničkog dosijea. Za većinu proizvoda, ovi rokovi će iznositi 6 godina, tako da navedena naknada od 25.000 dinara omogućava višegodišnje stavljanje u promet biocidnog proizvoda. Ne postoji niti jedno preduzeće u Republici Srbiji kojem je naplaćena naknada za stavljanje u promet biocidnog proizvoda viša od tog iznosa;
• pomenuta "procedura pre formiranja Agencije" ni na koji način nije uporediva sa sistemom upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima koje su uredili Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidnim proizvodima iz 2009. godine. Takva "procedura" predstavlja deo prakse još iz 60-tih godina prošlog veka i napuštena je u svim razvijenim zemljama sveta jer nije mogla da obezbedi adekvatnu zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

Osnovna namena biocidnih proizvoda je da unište i kontrolišu nepoželjne organizme, pa zbog toga postoji veoma veliki rizik da mogu štetno delovati na druge organizme, ljude i životnu sredinu. Iz tog razloga, na nivou Evropske Unije i na međunarodnom nivou, postignuti su sporazumi koji su obavezujući za sve države članice, a kojima se promet i korišćenje biocidnih proizvoda stavlja pod posebni režim u odnosu na druge hemikalije pa su stoga biocidni proizvodi i uređeni posebnim zakonom, tj. Zakonom o biocidnim proizvodima.

Stručnjaci Agencije za hemikalije apeluju na sve novinare i predstavnike medija da se detaljno informišu i upute u sve elemente kompleksnog sistema upravljanja biocidnim proizvodima, a u cilju objektivnog i profesionalnog informisanja javnosti.

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 30.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O OBRAZOVANJU ODRASLIH: Formalno osnovno i srednje obrazovanje odraslih sprovodi se po regularnim a Neformalno obrazovanje se odvija prema posebnim planovima i programima • Pored osnovnih i srednjih škola obrazovanjem odraslih se mogu baviti i druge ustanove, javne agencije, javna preduzeća i privredna društva •

U skupštinsku proceduru stigao je Predlog zakona o obrazovanju odraslih Vlade Srbije kojim se prvi put posebnim zakonskim propisima uređuje ova oblast.

Predlog zakoma podrazumeva da se odbrazovanje odraslih sprovodi kroz formalne i neformalne programe, odnosno osnovne i srednje škole, ali i druge različite ustanove. Zakonski predlog promoviše princip celoživotnog učenja, a cilj mu je i da umanji siromaštvo i pospeši mogućnosti za zapošljavanje. Formalno osnovno i srednje obrazovanje odraslih sprovodi se po regularnim planovima i programima, ali prilagođenim potrebama i mogućnostima odraslih. Neformalno obrazovanje odraslih se odvija prema posebnim planovima i programima, usmerenim ka profesionalnom usavršavanju. Programi za obrazovanje odraslih podrazumevaju izučavanje jezičke i matematičke pismenosti, stranih jezika, prirodnih i društvenih nauke, kao i izučavanje informacijsko-komunikacione tehnologije.

Zakon predviđa i obučavanje u oblasti medijske pismenosti, preduzetništva, kao i učešće u kulturnim, umetničkim i sportskim događajima. Organizovaće se i obuke u oblasti zaštiti ljudskih prava, očuvanja životne sredine, kao i u komunikacijskim veštinama. Obrazovanje odraslih ostvaruje se putem predavanja, obuka, kurseva, seminara, radionica, tribina, savetovanja i drugih oblika učenja i obrazovanja. Program se može izvoditi redovnom nastavom, konsultacijama, dopisnom nastavom, praktičnim radom ili nastavom na daljinu. Pored osnovnih i srednjih škola obrazovanjem odraslih se mogu baviti i druge ustanove, javne agencije, javna preduzeća, Nacionalna služba za zapošljavanje, agencija za zapošljavanje, privredno društvo, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Programe mogu organizovati i preduzetnici, zanatlije, sindikalne organizacije, udruženja, narodni univerziteti i centri za učenje stranih jezika ili informacionih tehnologija. Obrazovanjem odraslih mogu se baviti i centri za obuku vozača, privredna komora, centar za karijerno vođenje i savetovanje, udruženja poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, kao i domovi kulture.

Kao razlog za usvajanje zakona navodi se nepovoljna obrazovna struktura stanovništva Srbije. Prema podacima Popisa iz 2002. godine, 5,7 odsto stanovništva, ili više od 357.000 stanovnika starijih od 15 godina nema završen nijedan razred osnovne škole, dva odsto populacije ima od jedan do tri razreda osnovne škole, 14,2 odsto ima završenih između četiri i sedam razreda osnovne škole, a oko 23,9 odsto stanovnika ima završenu samo osnovnu školu. Statistika pokazuje i da 45,7 odsto stanovnika Srbije, ili oko 2,9 miliona, ima stečeno samo osnovno obrazovanje, ili i manje od toga. Srednje obrazovanje ima oko 2,6 miliona stanovnika ili 41,1 procenat. Stručnjaci prognoziraju da će najnoviji rezultati prošlogodišnjeg popisa pokazati još lošiju sliku.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 30.1.2012.

TARIFA NAKNADA KOJE NAPLAĆUJE SOKOJ PO OSNOVU EMITOVANJA MUZIČKIH DELA NA RADIO I TV STANICAMA: Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nezadovoljan rešenjem Upravnog suda Srbije o odbacivanju tužbe ANEM-a za poništavanje mišljenja na osnovu kojeg je za elektronske medije uvedena "krajnje nepovoljna" tarifa

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izrazilo je danas nezadovoljstvo rešenjem Upravnog suda Srbije o odbacivanju tužbe ANEM-a za poništavanje mišljenja na osnovu kojeg je za elektronske medije uvedena "krajnje nepovoljna" tarifa SOKOJ-a za autorska prava.

NUNS je u saopštenju ocenio da će nova tarifa SOKOJ-a, kojom se praktično višestruko povećavaju naknade elektronskih emitera, ugroziti opstanak lokalnih elektronskih medija.
ANEM je kao reprezentativno udruženje emitera učestvovao u pregovorima sa SOKOJ-em, ali sporazum nije postignut. SOKOJ se obratio Komisiji i zatražio pozitivno mišljenje o svom Predlogu tarife, ali je Komisija to odbila i naložila ponavljanje pregovora koji nisu doveli do rezultata.

SOKOJ je zatim Komisiji podneo novi Predlog tarife, koji je i dalje krajnje nepovoljan za emitere. Komisija, međutim, ovog puta nije uvažila argumente ANEM-a i podržala predlog SOKOJ-a.

ANEM je zatražio sudsku zaštitu u pokušaju da dokaže da mišljenje Komisije o SOKOJ-evom Predlogu tarife nije zasnovano na Zakonu, ali je Upravni sud Srbije odlučio da tužbu odbaci, podseća se u saopštenju.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 30.1.2012.

UREDBA O SREDSTVIMA ZA PODSTICANJE PROGRAMA ILI NEDOSTAJUĆEG DELA SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE PROGRAMA OD JAVNOG INTERESA KOJE REALIZUJU UDRUŽENJA: Prvi put će biti jedinstveno uređeni kriterijumi, uslovi i načini finansiranja udruženja, a koji se odnose na oblasti socijalne zaštite, ljudskih i manjinskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke i kulture

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja. Ovom uredbom prvi put će biti jedinstveno uređeni kriterijumi, uslovi i načini finansiranja udruženja, a koji se odnose na oblasti socijalne zaštite, ljudskih i manjinskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke, kulture itd.

- Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima pozdravlja donošenje ove uredbe jer će ona doprineti većoj transparentnosti u procesu dodele sredstava udruženjima, a obavezaće i udruženja da redovnije izveštavaju javnost o svom radu i realizaciji programa. Uprkos tome što se uredba donosi više od dve godine nakon usvajanja Zakona o udruženjima, grad Beograd, na inicijativu agencije, sprovodi sve bitne elemente ove uredbe već duži niz godina. Verujemo da će uredba dodatno osnažiti poverenje javnosti u načine finansiranja programa udruženja iz budžeta i poboljšati kvalitet projekata udruženja - ističe Danko Runić, direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 30.1.2012.

BRISANJEM DELATNOSTI IZ REGISTRA, DUGOVANJA SE PRENOSE NA PREDUZETNIKA LIČNO KAO FIZIČKO LICE: Procedura brisanja iz registra APR najjednostavnija kod preduzetnika • Preduzetnik podnosi registracionu prijavu za brisanje, plaća nadoknadu od hiljadu dinara i za pet dana se briše iz registra, ali brisanjem delatnosti iz registra dugovanja se prenose na njega lično kao fizičko lice •

Agencija za privredne registre osnovana je sa ciljem da smanji administrativne prepreke za početak poslovanja, ali i da pruži pomoć prilikom zatvaranja preduzeća kako bi se postupak obavio uz minimalne formalnosti i troškove.

Brisanje preduzetnika sa evidencije relativno je jeftin i kratak proces koji traje nekoliko dana. No, često privrednom subjektu koji prestaje sa radom prethodi sudski postupak u trajanju od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Nije novost da se kod nas svakodnevno zatvaraju privredni subjekti, bez obzira na organizaciju, strukturu i količinu kapitala.

Opšte je poznato da je učestalije zatvaranje nego otvaranje. Stotine razloga utiču na nečiju poslovnu politiku, tržišnu poziciju i efikasnost, ali se na zatvaranje uglavnom odlučuju zato jer ne mogu da zarade dovoljno ni za sebe, ni za državu, potvrdio je za RNS sekretar NS zanatlija Veljko Anđelić.

"Ko je otvorio radnju, za njega su cene grejanja, vode i režija uopšte duplo veće. Teško se nosimo sa sivom ekonomijom i nelojalnom konkurencijom tako da i oni koji se godinama bave zanatstvom ili zatvaraju ili razmišljaju o zatvaranju radnji kao jedinom izlazu iz ove situacije", kaže Anđelić.

U Agenciji za privredne registre kažu da procedura brisanja iz registra nije komplikovana ni skupa, mada ona zavisi od tipa privrednog subjekta.

Ono što prethodi brisanju često je sudski postupak koji traje koliko traje. Najčešći razlozi za brisanje su likvidacija, stečaj ili promena pravne forme, izjavila je za RNS portparol Agencije Gabrijela Petković Jovanović, napominjući da je ta procedura najjednostavnija kod preduzetnika.

"Procedura za brisanje preduzetnika je vrlo jednostavna. Preduzetnik podnosi registracionu prijavu za brisanje, plaća nadoknadu od hiljadu dinara i za pet dana se briše iz registra, ali brisanjem delatnosti iz registra dugovanja se prenose na njega lično kao fizičko lice", kazala je Jovanović.

Agencija svakodnevno podatke prosleđuje poreskoj upravi, koja pokreće postupak naplate eventualnih obaveza dužnika koji je zatvorio radnju.

Uloga poreske uprave u zatvaranju preduzeća veoma je značajna.

Oduzimanje PIB-a, odnosno, ličnog identifikacionog broja samo je jedna od mera, kao i blokada računa privrednog subjekta.
Borba sa takozvanim "fantomskim" firmama je tema za sebe.

Izvor: RTV, 30.1.2012.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVERENIKA: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA EVROPSKOG DANA ZAŠTITE PODATAKA

Povodom obeležavanja Evropskog dana zaštite podataka poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da je unapređenje zaštite podataka o ličnosti jedan od glavnih izazova za Republiku Srbiju u 2012. godini.

"Usaglašavanje našeg pravnog poretka sa evropskim standardima zaštite podataka o ličnosti i ozbiljan rad na primeni ovih standarda u praksi su dvostruka obaveza države. Važno je da što pre nadoknadimo ono što je propušteno. Na to nas upućuju kako formalne obaveze, tako, što je još važnije, potreba unapređenja zaštite privatnosti građana odnosno u što je moguće većoj meri smanjenja rizika od zloupotrebe njihovih ličnih podataka. U vreme kad je i u SE i u EU aktuelno uspostavljanje novih, kavalitetnijih i oštrijih standarda zaštite podataka o ličnosti, krajnje je vreme da mi kod nas obezbedimo primenu bar onih starih."

Dan zaštite podataka drugi put je organizovan u Srbiji.

Evropski dan zaštite podataka obeležava se širom Evrope u cilju unapređenja svesti javnosti o značaju prava na zaštitu podataka i podizanja standarda zaštite privatnosti i podataka o ličnosti, zajedno ga obeležavaju Evropska komisija i Savet Evrope. Ove godine navršava se 31 godina od kada su države članice Saveta Evrope potpisale prvi međunarodni sporazum o zaštiti podataka o ličnosti - Konvenciju o zaštiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom podataka o ličnosti, poznatu i kao Konvencija 108.

Pored poverenika Rodoljuba Šabića, skup su otvorili i Saša Janković, Zaštitnik građana i gđa Antje Rotemund, šefica misije Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Tokom radnog dela skupa, poverenik g-din Šabić predstavio je slučajeve iz prakse Poverenika koji su obeležili 2011. godinu i ukazao na rastuće izazove zaštite podataka o ličnosti i privatnosti u Republici Srbiji.

Skup su organizovali Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbija, uz podršku Fonda za otvoreno društvo, Srbija. Organizaciju skupa podržali su i Razvojni program Ujedinjenih Nacija Srbija (UNDP) i Program za podršku medijima u Srbiji (IREX-USAID).

Za dodatne informacije o ovom događaju možete se obratiti organizaciji Partneri za demokratske promene Srbija, na telefone +381 11 3231 551,  3231 552, ili na office@partners-serbia.org, www.partners-serbia.org.

Za informacije o radu Poverenika za informacije od javnog javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti posetite stranicu www.poverenik.rs.

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30.1.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA UTVRDIO PROPUSTE U RADU GRADSKIH UPRAVA ZAŠTITNIK GRAĐANA UTVRDIO PROPUSTE U RADU GRADSKIH UPRAVA NIŠA, VRANJA I JAGODINE • Propusti se ogledaju u nevršenju poslova iz nadležnosti organa uprave •

Zaštitnik građana utvrdio je propuste u radu gradskih uprava gradova Niša, Vranja i Jagodine koje se ogledaju u nevršenju poslova iz nadležnosti organa uprave.

Uprava za građanska stanja i opšte poslove grada Niša, Sekretarijat za opštu upravu grada Vranja - Matična služba Gnjilane i Gradska uprava grada Jagodine - Odeljenje za upravu - Matična služba za opštine Đakovica i Dečani nisu saglasno zakonu, po upisu građana u matičnu knjigu rođenih, dostavile izvod iz matične knjige nadležnom organu radi određivanja jedinstvenog matičnog broja građana, već su uputile građane da sami podnose zahtev policijskim stanicama, kako bi ostvarili ovo pravo. Ovakvo postupanje pored toga što predstavlja krajnje nekorektno ponašanje prema građanima, u velikoj meri je otežalo već dovoljno kompleksan postupak ostvarivanja prava na lična dokumenta.
Zaštitnik građana je ovim gradskim upravama, u konkretnim i svim narednim slučajevima, naložio izvršenje obaveza iz Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno, da se službenim putem obrate nadležnom organu radi određivanja jedinstvenog matičnog broja. Ujedno, smatra Zaštitnik građana, neophodno je da načelnici gradskih uprava obezbede primenjivanje odredbi Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana u delu koji propisuje obaveze nadležnog organa koji vodi matične knjige, kako bi se sprečilo eventualno dalje kršenje prava građana na dobijanje jedinstvenog matičnog broja.

Ove gradske uprave u obavezi su da Zaštitnika građana u roku od 60 dana obaveste o postupanju po preporukama.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 30.1.2012.

PROTIV SMANJENJA OVLAŠĆENJA ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Savez udruženja kuća ljudskih prava i demokratije traži od Vlade RS da zaustavi pokušaje Ministarstva pravde da smanji ovlašćenja Zaštitnika građana

Savez udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije traži od Vlade Srbije da zaustavi, pokušaje Ministarstva pravde da smanji ovlašćenja Zaštitnika građana.

Ministarstvo pravde pokušava da kroz mišljenje o nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana, suzi mandat te institucije.

Ministarstvo pokušava da izuzme iz nadležnosti zaštitnika građana kontrolu rada Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Izuzimanje pomenutih tela iz kontrole Zaštitnika građana očigledna je odmazda zbog mišljenja Zaštitnika da je rad Visokog saveta sudstva nelegalan u krnjem sastavu, kao i sve odluke koje su tako donesene.

Ministarstvo pravde svojim ponašanjem već duže vreme ugrožava ljudska prava i vladavinu prava u Srbiji, daje podršku neustavnim i nezakonitim odlukama Visokog saveta sudstva. Smanjenje nadležnosti zaštitnika građana predstavljalo bi sužavanje dostignutog stepena ljudskih prava u Srbiji što je zabranjeno Ustavom Srbije i međunarodnim ugovorima iz te oblasti.
Savez udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije čine nevladine organizacije: Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za zaštitu ljudskih prava u Srbiji i Centar za praktičnu politiku.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 30.1.2012.

SEMINAR O MALOLETNICIMA ZA ADVOKATE AK NIŠ - I I II CIKLUS BIĆE ODRŽAN 3. MARTA 2012. GODINE U NIŠU

Pravosudna akademija će u subotu, 03. marta 2012. održati seminar I i II ciklusa za advokate sa područja advokatske komore Niša koji postupaju u postupcima kada je maloletnik učinilac ili oštećeni u krivičnom delu, a nemaju potreban sertifikat za rad.

Predavači na obuci su:

- Nikola Milošević, sudija Vrhovnog suda u penziji
- dr. Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Državnog veća tužilaca
- Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Advokati koji budu prošli specijalističku obuku, sertifikate će moći da podignu u sedištu Advokatske komore, u roku od mesec dana.

Dnevni red seminara možete pogledati na http://www.pcsrbija.org.rs/system/sr-cyrillic/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/3352.html

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 30.1.2012.

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Prema oceni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zakon nije usklađen sa evropskim standardima

Stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji je zabrinjavajuće, izjavio je danas Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ističući da je nedovoljno urađeno u zakonodavnoj oblasti, ali i u stvaranju uslova kako bi ta institucija bila efikasnija.

"U više navrata sam upozoravao da kada je u pitanju implementacija savremenih, evropskih standarda zaštite podataka o ličnosti koji važe u modernom svetu, nemamo razloga za zadovoljstvo, već za zabrinutost", rekao je Šabić Tanjugu, povodom 28. januara - Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti.

On je istakao da nije problem samo što Srbija značajno zaostaje iza razvijenih evropskih zemalja, već što polako i sve vidljivije zaostaje i za zemljama u regionu, što sebi ne bi smela da dozvoli.

Šabić je istakao da je krajnje vreme da se Vlada Srbije, a potom i drugi organi vlasti i subjekti, pozabave tim pitanjem na puno odgovorniji način.

"Krajnje je vreme da počnemo radikalno da menjamo odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer ako to ne učinimo, sasvim je izvesno da će to pitanje biti jako opterećujuće na daljem evropskom putu Srbije", rekao je Šabić.

Izvor zloupotreba

On je upozorio na to da nedovoljno urađena oblast zaštite podataka o ličnosti može biti konstantni izvor rizika od mogućih zloupotreba i povrede prava građana.

Da bi se učinio pomak u oblasti u kojoj, prema rečima Šabića, Srbija ozbiljno zaostaje, neophodno je uspostaviti normativni sistem, odnosno imati zakone i podzakonske propise koji su afirmisani u demokratskom svetu, uspostaviti institucije sposobne da vrše nadzor nad primenom tih standarda i sprovesti edukaciju, jer se malo zna o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti uopšte.

"Doneli smo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon - prim. red) koji je dobra osnova, ali nije usklađen sa evropskim standardima, na šta sam više puta upozoravao", rekao je Šabić i dodao da još nije usvojen Akcioni plan za realizaciju Strategije za zaštitu podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, Srbija ne samo da nema neke zakone kada je reč o zaštiti podataka, već se predlažu i donose novi, kontradiktorni zakoni koji su izvor novih problema.

Skromna svest o rizicima

Upozoraivši da to telo radi sa znatno manjim brojem ljudi od predviđenog, Šabić je istakao da mu je pristiglo više od 1.000 predmeta i da su neki od njih dobili značajan publicitet i dali ozbiljne rezultate.

"Broj građana koji se obraćaju povereniku je u konstantnom porastu, a broj zaposlenih je neadekvatan i na duži rok dovešće u pitanje ažurnost institucije", istakao je Šabić.

Ukazujući na to da zloupotreba zaštite podataka o ličnosti može građanima doneti mnogo veće štete od one koja se meri novcem, on je istakao da je u Srbiji predstava o zaštiti podataka skromna i da se ne čini ništa da se to menja.

"U većini evropskih zemalja skeniranje i fotokopiranje ličnih dokumenta je izuzetna stvar i radi se onda kada je to eksplicitno predviđeno zakonom, a u nekim zemljama skeniranje je potpuno zabranjeno zbog mogućnosti elektronskih zloupotreba. Kod nas maltene u praonicama traže fotokopiju lične karte, a građani i ne pružaju nikakav otpor", rekao je Šabić.

Dan zaštite podataka

Svečanim skupom koji organizuju Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbije, u Beogradu će u ponedeljak, 30. januara, biti obeležen Evropski dan zaštite podataka o ličnosti.

U Srbiji se Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javnih vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.

Zaštita podataka o ličnosti jedno je od temeljnih ljudskih prava, a u Srbiji zaštita tog prava garantovana je Ustavom, kao i međunarodnim ugovorima.

Na Dan zaštite podataka o ličnosti usvojena je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim. red), prvi dokument koji na međunarodnom, evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti.

Taj dan obeležava se u svim zemljama Saveta Evrope, a Savet Evrope i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Evropski dan zaštite podataka.

Izvor: RTV, Tanjug, 27.1.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: U ZPP PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI

Koalicija za pristup pravdi upozorava na sve veću autoritativnost pravne države.

Naime, Novim Zakonom o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011), koji STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Postupci započeti pre stupanja na snagu novog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/04 i 111/09). Ako je u navedenim postupcima posle stupanja na snagu novog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama novog zakona.

- MEĐUTIM, U NOVOM ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI.

DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ, PROFESORKA GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA:

• Prva grupa tih odredbi tiče se prava stranaka na zastupanje pred sudom. Mogućnost zastupanja od strane punomoćnika novi ZPP ograničava samo na advokate i službe pravne pomoći koje u većini opština ne postoje, a isključuje sve ostale, među kojima su specijalizovane organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Takvo ograničenje nije postojalo ni u 20. veku, uključujući i vreme administrativnog socijalizma - smatra dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka građanskog procesnog prava koja je najavila da će Koalicija uputiti Ustavnom sudu inicijativu za ocenu spornih odredbi u ZPP-u.
• Druga grupa spornih odredbi u ZPP-u odnosi se, prema objašnjenju stručnjaka iz Koalicije, na privilegovan položaj države Srbije, uključujući i organe lokalne samouprave kao tužene parnične stranke.
- Niko nije tako dobro zaštićen kao država Srbija kada je tužena stranka. Jer, ako želite da tužite državu, ne možete odmah da podnesete tužbu. Morate prvo da se obratite republičkom javnom pravobraniocu sa predlogom za medijaciju o kome se država izjašnjava u roku od 60 dana. Posle ovog roka, ukoliko država kaže da ne želi medijaciju, stranka može da je tuži, ali i da za to vreme izgubi neka svoja prava - kaže profesorka Vodinelić.  

• Treću grupu čini jedan poseban parnični postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa koji uključuje i zaštitu ljudskih prava.

Eksperti Koalicije kažu da je dobro što u ZPP-u postoji odredba po kojoj udruženja građana i neke druge organizacije mogu da podnese tužbu i traže da neko pravno ili fizičko lice prestane sa delatnošću koja ugrožava kolektivna prava i interese.  

Međutim, ovo rešenje ima i drugo lice. Jer, tuženi, koji može da bude neki tajkun ili političar, ako dobije spor, ima pravo da podnese kontratužbu i da traži da udruženje građana obaveže na ćutanje.  

To znači da udruženje više javno neće smeti da komentariše delatnost tajkuna ili političara za koga je tvrdilo da je povredio kolektivna prava i interese.
SAŠA GAJIN, CENTAR ZA UNAPREĐENJE PRAVNIH STUDIJA:

• Imamo dvostruki pravni režim: s jedne strane, u Zakonu o informisanju stoji da je javna diskusija slobodna, a s druge ZPP-om može da vam se preti javnom tužbom koja može da rezultira zahtevom za naknadu štete ili zahtevom da ubuduće ćutite.  

Tako onaj ko vas tuži, tajkun ili političar, može da bira da li da vas tuži po Zakonu o javnom informisanju ili ZPP-u. Naravno, izabraće ZPP - kaže Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.

ZAŠTITNIK GRAĐANA, SAŠA JANKOVIĆ:

• Nove odredbe guše demokratsku slobodu izražavanja i da je potrebno izvršiti jači pritisak na organe vlasti.
- Ovo nije slučajan sled događaja, već jasna namera da, na primer, zabranite komentarisanje suđenja. Ovo su teme koje su ključne za demokratiju u Srbiji - ukazao je Janković.

Izvor: Peščanik, 26.1.2012.
           Redakcija, 27.1.2012.

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU: Zaštitnik građana uputio Inicijativu Vladi za izmenu i dopunu Zakona kako bi se licima koja nikada nisu upisana u matične knjige rođenih omogućilo da to učine i u postupku pred sudom u razumnom roku i bez prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj praksi

Zaštitnik građana je uputio Inicijativu Vladi Republike Srbije za izmenu i dopunu Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon - prim. red) kako bi se licima kojima institucionalno nije priznat građanski status, odnosno, koja nikada nisu upisana u matične knjige rođenih, omogućilo da to učine i u postupku pred sudom u razumnom roku i bez prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj praksi.

Prema procenama UNHCR i stručnjaka u Srbiji je oko 6.500 lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, nemaju lična dokumenta, ne ostvaruju građanska prava i potencijalno su opasnost za masovniju pojavu apatrida u zemlji. U saradnji sa NVO "PRAXIS" i Centrom za unapređenje pravnih studija, na osnovu pritužbi građana i praćenja rada nadležnih organa koji su rešavali zahteve "pravno nevidljivih" lica za naknadni upis u matične knjige, Zaštitnik građana je prikupio činjenice i smatra da će usvajanje izmena i dopuna Zakona o vanparničnim postupku omogućiti da se ovaj problem reši u najboljem interesu građana.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 27.1 2012.

ZAKON O SPORTU: Upis prevođenja sportskih organizacija u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta koji vodi APR treba da bude završen do 12. aprila 2012. godine

Proces upisa i prevođenja sportskih organizacija u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta, koji prema Zakonu o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 99/2011 - dr. zakoni - prim. red) vodi Agencija za privredne registre, započeo je krajem septembra prošle godine. Do 20. januara, preregistraciju su izvršile 573 sportske organizacije, a upisano je i više od 230 novih. Ipak, najveći broj organizacija još uvek nije upisan u Registar.

Za Ministarstvo omladine i sporta je od velike važnosti da se sportskim klubovima, društvima i savezima ovaj administrativni prelaz što je moguće više olakša. U saradnji sa Agencijom za privredne registre i Sportskim savezom Srbije održani su radni sastanci sa predstavnicima granskih sportskih saveza, a u gradovima širom Srbije organizovane su tribine sa ciljem promocije Zakona o sportu, na kojima je bilo reči i o postupku prevođenja u Registar. Objavljeno je detaljno Uputstvo za upis u Registar udruženja i saveza u oblasti sporta. Takođe, Ministarstvo je finansiralo i projekat besplatne pravne pomoći Sportskog saveza Beograda, u okviru kojeg su pružane informacije o preregistraciji svim zainteresovanim klubovima.

Pored podnošenja registracionih dokumenata Agenciji za privredne registre, sportske organizacije, treba da predaju i evidencionu prijavu u Ministarstvu omladine i sporta, nakon registracije u APR. Stoga je od velike važnosti da se dokumentacija pravovremeno podnese, kako bi celokupan proces mogao biti završen do 12. aprila 2012. godine, kada se i zvanično okončava Upis prevođenja u Registar. Organizacije u oblasti sporta koje ne podnesu prijavu za prevođenje u zadatom roku, kao i evidencionu prijavu, po sili zakona će biti izbrisane iz odgovarajućeg registra i izgubiće svojstvo pravnog lica.

Ministarstvo omladine i sporta još jednom poziva sve sportske organizacije da što pre uđu u proces preregistracije. Ministarstvo će o toku prevođenja i upisa u Registar redovno obaveštavati javnost, a zainteresovani sve potrebne informacije mogu dobiti putem sajta Ministarstva omladine i sporta, kao i pozivom na kontakt telefone Ministarstva.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 27.1.2012.

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE NA INTERNETU: Potpisan međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA između Evropske Komisije i 22 članice EU

Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije potpisale su 26. januara u Tokiju međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA čiji je cilj, između ostalog, da zaštiti intelektualnu svojinu na internetu. Potpisivanje sporazuma su oštro kritikovala različita udruženja i građani u Evropi, koji su proteklih dana protestovali i na ulicama, ali i putem akcija na internetu. Nezadovoljan načinom na koji je sporazum sklopljen izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA povukao se sa te funkcije. Otpor prema sporazumu je bio posebno jak u Poljskoj.

Od članica EU sporazum nisu potpisale Nemačka, Holandija, Estonija, Kipar i Slovačka, piše 27. januara britanski dnevnik Gardijan (The Guardian). Među članicama koje su potpisale ACTA je Poljska koja je to učinila uprkos snažnom protivljenju građana.

Dan nakon potpisivanja Varšava je, međutim, izgleda popustila pred zahtevima građana, pošto je premijer Donald Tusk 27. januara obećao da Poljska neće ratifikovati taj sporazum, ukoliko on na bilo koji način ugrozi slobodu interneta i pravo na anonimnost njegovih korisnika.

Cilj sporazuma ACTA je da se harmoniziju međunarodni standardi u zaštiti intelektualne svojine u više oblasti, od muzičke i filmske do farmaceutske industrije. Sporazum treba između ostalog da zaštiti intelektualno vlasništvo i umetnička dela od masovnih krađa i piraterije na internetu.

Sporazum je do sada potpisalo više razvijenih zemalja, uključujući SAD, Kanadu i Južnu Koreju koji su to učinile prošle godine.

On je, kako prenose pojedini mediji, u nekim delovima sličan kontroverznim predlozima zakona protiv piraterije na internetu i zaštiti autorskih prava (SOPA i PIPA) u SAD.

Sadašnji tekst sporazuma se, međutim, dosta razlikuje u odnosu na prve verzije. Odustalo se od zahteva da se zabrani pristup internetu korisnicima za koje se utvrdi da su u više navrata prekršili autorska prava, piše Gardijan i dodaje da je EU to smatrala neprihvatljivim. Brisel tvrdi da zbog ACTA neće biti potrebno da se menjaju zakoni u članicama već da će druge zemlje morati da se prilagode evropskim standardima.

Oblast zaštite intelektualne svojine spada u nadležnost i EU i članica. Zbog toga sporazum moraju da potpišu i ratifikuju svih 27 članica, kao i EU. Da bi sporazum bio prihvaćen, mora da ga odobri i Evropski parlament. To se ne očekuje pre leta 2012, pošto će prvo biti razmotren u različitim odborima, a verovatno će biti organizovana i javna rasprava. Nakon ratifikacije u članicama i usvajanja u Evropskom parlamentu, konačnu odluku o zaključivanju sporazuma donosi Savet ministara EU. Tek tada se obaveštavaju ostale potpisnice ACTA i sporazum stupa na snagu.

Kritike na račun sporazuma

Sporazum od početka izaziva kontroverze. Prema ocenama eksperata, on otvara mogućnost da se pogazi pravo na anonimnost a provajderi obavežu da kontrolišu šta rade ljudi kojima pružaju internet usluge. Izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA, francuski socijalista Kader Arif je posebno kritikovao nestranparentnost pregovora o sporazumu.

"Ne želim da učestvujem u tom cirkusu", naveo je Arif u saopštenju. On je najoštrije osudio "ceo proces koji je doveo do potpisivanje sporazuma", jer u njemu nisu učestvovale organizacije civilnog društva, pregovori su se odvijali pod velom tajnosti, potpisivanje je odlagano bez ikakvih objašnjenja, a zahtevi koje je Evropski parlament izneo u više rezolucija nisu uvaženi.

Organizacija Reporteri bez granica (RSF) ocenila je da bi sporazum mogao da ugrozi slobodu govora i informisanja.

Na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), hakerska mreža Anonimus (Anonymous) pozvala je korisnike interneta da "akcije usmere na Evropsku komisiju i Savet EU. Ta mreža je naglasila da ne treba napadati Evropski parlament jer on "još može da odbaci ACTA". Hakeri su, međutim, oborili i taj sajt 26. januara.

Poljaci ne prihvataju sporazum

Otpor prema sporazumu je posebno snažan u Poljskoj. U proteste su se posebno aktivno uključili hakeri napadima na državne sajtove, a od 23. januara se svakog dana održavaju burne demonstracije hiljada uglavnom mladih po poljskim gradovima. Najviše građana, preko 10.000, okupilo ih se 25. januara u Krakovu. Pretnja da bi mogla da bude ugrožena sloboda interneta ujedinila je u Poljskoj na istim demonstracijama nepomirljive - levičare anarhiste i ultrakatoličku desničarsku Svepoljsku omladinu.

Hakeri iz raznih grupa, ne samo međunarodne Anonimus koja je počela protest i u svetu i u Poljskoj pokazali su vladi svoju snagu i povremeno tokom ove sedmice obarali i sajtove državne uprave na kojoj su informacije od vitalnog značaja za Poljake u vanrednim situacijama, tako da su se čak čuli zahtevi predsedniku Bronjislavu Komorovskom da proglasi vanredno stanje.

Hakeri su upadali i u kompjutere poljskih zvaničnika i krali ne samo šifre već i dokumente i telefonske kontakte i adrese. Policija je 26. januara uhapsila 22-godišnjeg mladića iz Vroclava koji je upao na sajt premijera Donald Tuska i izmenio mu sadržaj.

Poljska vlada posle ovog napada na sajtove državne uprave osnovala je posebnu grupu kako bi ubuduće sajtove obezbedila, jer su hakeri zapretili da je sadašnji napad mačiji kašalj u odnosu na onaj koji ove godine Poljsku čeka u vreme Prvenstva Evrope u fudbalu kojeta zemlja organizuje zajedno sa Ukrajinom.

Ipak, pod pritiskom javnog mnjenja Tusk je rekao da Poljska neće ratifikovati sporazum ako se ustanovi da on ugrožava slobode. "Neki se plaše sporazuma ACTA. Ali do ratifikacije, u konsultacijama sa korisnicima interneta i stručnjacima, analiziraćemo svako slovce da ne ostane nikakva sumnja da ACTA iziskuje bilo kakve izmene koje bi ugrozile slobodu interneta i garantovanu anonimnost korisnika", rekao je danas u Varšavi poljski premijer.

Izvor: EurActiv.rs, 29.1.2012.

KOMISIJA ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA OBJAVILA UPUTSTVA ZA PRIPREMU DOKUMENTACIJE ZA AKREDITACIJU USTANOVE U SLUČAJU PROMENE SEDIŠTA

Uputstva za pripremu dokumentacije za akreditaciju ustanove u slučaju promene sedišta
Naziv ustanove:
Staro sedište:
Novo sedište:
Dekan/direktor: Ime i prezime, tel, faks, sajt, e-mail.
Potrebna dokumentacija:
1. Zahtev sa obrazloženjem
2. Dokumentovati da je Ustanova registrovana na novoj adresi
3. Dokumentovati ispunjenost Standarda 7 - Nenastavno osoblje.
­ Opis
­ Tabela 7.1. zbirni pregled nastavnog osoblja po zvanjima i radnim mestima u visokoškolskoj ustanovi
4. Dokumentovati ispunjenost Standarda 9 - Prostor i oprema.
­ Opis
­ Tabela 9.1. Lista objekata sa površinom u samostalnoj visokoškolskoj ustanovi - Univerziteta ili Akademija strukovnih studija (popunjavaju Univerziteti ili Akademije strukovnih studija)
­ Tabela 9.1. A/Polje: Prirodno matematičih nauka
 Specijalizacija laboratorijskog prostora koji visokoškolska ustanova obezbeđuje za izvođenje eksperimentalne nastave.
­ Tabela 9.2. Lista prostorija sa površinom u visokoškolskoj ustanovi.
(Popunjavaju sve Ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija)
- Tabela 9.3. Lista vrednije opreme koja se koristi u nastavnom procesu u visokoškolskoj ustanovi.
(Popunjavaju sve Ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija)
­ Tabela 9.4. Lista kapitalne opreme koja se koristi u nastavnom procesu (oprema vrednija više od 100.000 evra)
 (Podatke unose Univerziteti i Akademije strukovnih studija)
- Tabela 9.5. Polje: Medicinskih nauka
Specifikacija laboratorijskog prostora i odgovarajuće opreme koju visokoškolska ustanova obezbeđuje za izvođenje praktične nastave na predkliničkim predmetima.
­ Prilog 9.1. Dokaz o vlasništvu, ugovori o korišćenju ili ugovori o zakupu.
­ Prilog 9.2. Izvod iz knjige inventara.
­ Prilog 9.3. Polje: Medicinskih nauka
­ Da prilože ugovore sa kliničkim bazama kao i da dokumentuju da nastavnici i saradnici koji izvode nastavu na kliničkim predmetima ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom podelom radnog vremena između visokoškolske ustanove i odgovarajuće zdravstvene ustanove (u skladu sa članom 73. Zakona o visokom obrazovanju).
5. Dokumentovati ispunjenost standarda 10. - Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška.
­ Opis
­ Tabela 10.1. Lista biblioteka u samostalnoj visokoškolskoj ustanovi - Univerziteta ili Akademije strukovnih studija. (Popunjavaju samo Univerziteti i Akademije strukovnih studija).
­ Tabela 10.2. Zbirni pregled broja bibliotečkih jedinica u visokoškolskoj ustanovi (Popunjavaju sve ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija).
­ Tabela 10.3. Zbirni pregled broja udžbenika po oblastima (na srpskom i drugim jezicima) koji su dostupni studentima (Popunjavaju sve ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija).
­ Prilog 10.1. Izvod iz bibliotečkih knjiga inventara
­ Prilog 10.2. Izjava o posedovanju računarske laboratorije i broja računara u njoj.
6. Dokumentovati da je obezbeđen prostor prema broju akreditovanih studenata, rad u dve smene min. 2 m2/studentu, a rad u jednoj smeni min. 4 m2 /studentu, a za umetnost neto 5m2/student.
Napomena:

Izvor: Vebsajt Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, 29.1.2012.

ĆIRILIČNI INTERNET DOMEN .СРБ ZVANIČNO PUŠTEN U RAD OD 27. JANUARA 2012. GODINE

Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Vlade Republike Srbije Jasna Matić ocenila je da je ćirilični internet domen .срб, koji je danas zvanično pušten u rad, veliki korak u razvoju interneta kod nas i njegovoj integraciji u svakodnevni život građana.

Matić je na konferenciji za novinare održanoj tim povodom saopštila da je u prvih sat vremena od početka rada registrovano 235 sajtova sa ćiriličnim domenom, i ukazala na to da će se njegov veliki značaj pokazati i kroz lakšu integraciju internet adresa u tekstove na ćirilici, zvanična dokumenta i formulare.

Internet postaje primarni način informisanja, pa će zvanično pismo sada moći da se koristi i na internetu, istakla je ona i napomenula da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta.

Ovo je mali segment u pokušaju da sačuvamo nacionalno blago, ali i da ga istovremeno koristimo na najsavremeniji način, poručila je Matić.

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) doneo je pre dve godine, kako je podsetila, odluku o mogućnosti registrovanja domena na pismima koja nisu latinični alfabet.

Prema njenim rečima, domen .срб je izabran nakon javne debate, a bilo je potrebno da sadrži jedno slovo koje je specifično za naše pismo.

Savetnik za strategiju i razvoj Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Mirjana Tasić rekla je da je Srbija među prvima ušla u proces odobravanja domena na nacionalnom jeziku.

Tasić je podsetila na to da je 14. januara 2011. godine Vlada Srbije donela odluku kojom je tadašnje Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo obavezano na to da podrži ovaj proces.

Tokom izbora domena izneta su 133 predloga, a samo četiri su ispunila tražene uslove -.срб,.србија,.рсб i.сб, ukazala je ona i dodala da se gotovo 80 odsto glasača opredelilo za prvu opciju.

Ćirilični domen Srbije.срб je novi, drugi nacionalni domen posle ruskog.рф i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu.

Prvih šest meseci pravo preče registracije.срб domena imaće samo vlasnici postojećih.rs domena, i to po ceni od jednog dinara.

Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni.rs domen ili ne.

Institucije od nacionalnog značaja koje već imaju svoj.srb domen su predsednik Republike, Vlada Srbije, Grad Beograd, Uprava za Digitalnu agendu, Radio-televizija Srbije i RNIDS.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.1.2012.

NA INTERNET STRANICI ZAVODA ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBJAVLJENE BESPLATNE ZBIRKE ZADATAKA ZA ZAVRŠNI ISPIT 2011/2012 U ELEKTRONSKOM OBLIKU

Zbirke zadataka za završni ispit 2011/2012 u elektronskom obliku su besplatne.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je i ove godine, istovremeno sa objavljivanjem štampanih zbirki zadataka za završni ispit objavio i elektronski oblik ovih zbirki na jezicima naroda i narodnosti, koji je dostupan na klik mišem i u potpunosti besplatan!

Zbirke u elektronskom obliku su dostupne na ovoj vezi.

http://www.ceo.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=133

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 27.1.2012.

U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
MINISTARSTVO PRAVDE RS UPUTIĆE NAREDNIH DANA NACRT IZMENA I DOPUNA KRIVIČNOG ZAKONIKA VLADI SRBIJE, KOJIMA JE PORED BRISANJA UVREDE I KLEVETE, PREDVIĐENO BRISANJE I DRUGIH KRIVIČNIH DELA, KAO ŠTO JE ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA Tanjug

Evropska komisija podržava brisanje uvrede i klevete iz Krivičnog zakona Srbije, izjavio je generalni direktor za proširenje u EK Stefano Sanino.
EK smatra smatra da je to dobro rešenje kada je u pitanju sloboda informisanja i nezavisnost medija.

Ukazujući da u gotovo svim evroskim državama uvreda i kleveta odavno nisu krivična dela, Sanino je ukazao da je njihova dekriminalizacija neophodna i kako bi mediji u svom radu bili nezavisni i rasterećeni od pretnji strogim kaznama.

"EK smatra da je Ministarstvo pravde učinilo dobar potez što je predložilo da se iz Krivičnog zakonika Srbije brišu uvreda i kleveta. To je u skladu sa evropskim zakonodavstvima i izuzetno važno za novinare i medije koji su često izloženi tužbama", poručio je Sanino, koji boravi u Beogrdu u okviru redovnih kontakata predstavnika EK i srpskih vlasti.

Posle usvajanja Predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika, oni koji budu želeli da dokazuju da su oklevetani i uvređeni i da zbog toga trpe štetu, to će i dalje moći da rade, ali u parničnom postupku odštetnim zahtevima.

Kleveta je jedno od retkih krivičnih dela kod kojih je teret dokazivanja na tuženom, koji tokom postupka treba da dokaže da nije oklevetao tužioca.

Sadašnjim rešenjima za klevetu je predviđena novčana kazna, koju osuđeni plaća u korist budžeta, pošto je pre nekoliko godina ukinuta zatvorska kazna.

Ministarstvo pravde Srbije uputiće narednih dana Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika Vladi Srbije, kojima je pored brisanja ovih dela, predviđeno i brisanje drugih krivičnih dela, kao što je zloupotreba službenog položaja, koja će biti zamenjena delima prepoznatljim u Ervopi i svetu.

Takođe, uvode se i nova krivična dela.

KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA

Uvreda

Član 170

(1) Ko uvredi drugog,
kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.

(3) Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
(4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Kleveta

Član 171

(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu,
kazniće se novčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.

(3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.


KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI

Zloupotreba službenog položaja

Član 359

(1) Službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

DELEGACIJA MMF DOLAZI 2. FEBRUARA 2012. GODINE RADI REVIZIJE ARANŽMANA IZ PREDOSTROŽNOSTI I TVRDNJE DA JE U DONOŠENJU ZAKONA O BUDŽETU ZA 2012. GODINU BILO ODSTUPANJA OD DOGOVORA

Tanjug

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik potvrdio je danas da delegacija Fonda dolazi u Beograd 2. februara, gde će razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o reviziji aranžmana iz predostrožnosti i ukazao da je u donošenju zakona u budžetu za 2012. godinu bilo odstupanja od dogovora.

Uz podsećanje da je krajem decembra prošle godine završena prva revizija aranžmana iz predostrožnosti i da je u januaru trebala da usledi ocena te revizije, Lisovolik je rekao da je odluka o tome odlozena, jer se vlada nije držala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDP-a i odstupilo se i od dogovorene visine deficita budžeta.

Stalni predstavnik MMF u Beogradu je rekao da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike i ukoliko želi da ide putem održivog rasta to može da joj bude veliki problem.

Kada je reč o rashodima budžeta, Lisovolik je ukazao da davanje subvencija privredi nije rešenje, kao i davanje podsticaja investitorima jer to stvara nejednake uslove za učesnike na tržištu.

Srbija mora, prema Lisovolikovim rečima, da nastavi strukturne reforme, jer će nadolazeća kriza u Evropskoj Uniji, za koju je srpska privreda izuzetno vezana, značiti i dodatni rizik.
On je objasnio da je rizik za domaću privredu to što se procenjuje da će nafta ove godine poskupeti iznad sto dolara po barelu.

Kao povoljnu okolnost Lisovolik je naveo cene hrane na međunarodnom tržištu, što može da popravi platni bilans Srbije, pod uslovom da ekonomska politika bude adekvatna.

Lisovolik je izneo procenu MMF-a o kretanju BDP-a u zemljama EU, koja bi mogla da bude niža za tri do četiri odsto u odnosu na ovogodišnji plan, a ako se to ostvari to će da povuče i pad globalnog BDP-a za jedan do dva odsto, napominjući da je MMF u novembru prošle godine uradio korekciju BDP-a Srbije od 1,8 odsto, a početkom ove godine na 1,1 odsto za 2012. godinu.

 

Ćirić je novinarima, u pauzi konferencije "Finansiranje rasta Srbije", objasnio da se deo garancija odnosi na investicione projekte za koje garantuje država, i to ne bi trebalo da bude sporno.

To utiče na javni dug, ali doprinosi privrednom razvoju, rekao je on i podsetio da je država dala garancije za investicioni ciklus u RTB Boru.

"Ne mislim da treba da odustanemo od nekih investicionih projekata, ali nisam ni razumeo da je njihov problem u investicionim projektima već u nekoj drugoj vrsti garancije koja se odnose na likvidnost nekih javnih preduzeća, ali je najbolje da sačekamo ishod razgovora", rekao je Ćirić.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije treba da sprovede dokapitalizaciju Komercijalne banke i određene investicione projekte za koje je neophodna državna garancija.

"Ostaje da se pregovara sa njima i očekujem da ćemo uspeti da se dogovorimo", istakao je Ćirić, podsetivši da će premijer, ministri i predstavnici NBS razgovarati sa predstavnicima MMF.

Ona je, u pauzi konferencije, rekla novinarima da njeno iskustvo sa tom finansijskom institucijom potvrđuje da oni podržavaju ulaganja u nove investicione projekte i po pravilu ne stavljaju primedbe na novac koji je uložen u infrastrukturu.

Što se tiče zaduženosti, granica je sa MMF-om precizno definisana i mora da se poštuje, bez obzira na potrebe da se ona pređe, kazala je Kalanović.

S obzirom na to da je Kalanović na ovom skupu sedela za stolom sa predstavnikom MMF u Srbiji, novinari su pitali da li je razgovarala sa njim o reviziji aranžmana sa tom institucijom, na šta je ona odgovorila da o tome nije bilo reči, ali da inače sa Lisovolikom priča o raznim temama i uglavnom im se stavovi podudaraju.

"Mogu da vam kažem da imamo stavove koji se podudaraju sa MMF-om, a koji podrazumevaju i obezbeđenje daljeg razvoja", navela je Kalanović.

Na pitanje novinara da li se ti stavovi razlikuju od stavova Vlade Srbije, Kalanovićka je rekla "moj odgovor je - ja sam deo vlade, a da li imam različite stavove, možda ih imam od pojedinih ministara".

"Jasno je, dakle da se ti stavovi usaglašavaju, ali jedno je sigurno, da ono što MMF traži, vodi dugoročno održivoj ekonomiji", kazala je Kalanović.

On je rekao da je, što se tiče nesporazuma sa MMF-om, na strani Vlade jer je opravdano samo ono dodatno zaduženje koje ide u investicione projekte.

"Ako investirate u infrastrukturu, poljoprivredu, energetiku, to su oblasti koje su zajamci naše privrede, kao i investicije u mala i srednja preduzeća koja povećavaju zaposlenost, koja povlače veće fiskalne prihode", objasnio je Carić.

Prema njegovim rečima, privreda raste kada novac ulazi u privredu i svi krediti koje su banke davale mnogo brže se vraćaju.

Carić smatra da država treba da dokapitalizuje Komercijalnu banku jer je to važna banka koja pored komercijalnih obavlja i razvojne poslove, dok manje banke treba da objedini.

Ističući da se strani kapital ne povlači iz Srbije, on je kao primer naveo da je sredinom januara postojao veliki interes stranih banaka za davanje kredita Telekomu Srbije.

Na pitanje novinara po kojoj kamati je odobren kredit "Telekomu Srbije" za kupovinu 20 odsto akcija OTE, Carić nije precizirao visinu kamate, ali je rekao da je marža ispod šest procenata, što je bolje od cene po kojoj se zadužuje država Srbija i što pokazuje da je Telekom izuzetna kompanija.

U OBAVEZI DA PODNESU VANREDNI IZVEŠTAJ DO KRAJA JANUARA 2012. IMAJU SAMO ONI FUNKCIONERI ČIJA SE IMOVINA UVEĆALA ILI UMANJILA ZA 450.000 DINARA

Tanjug

Funkcionerima čija se imovina u toku prethodne godine promenila za prosečnu zaradu na godišnjem nivou Srbije ističe  rok da te izmene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije.

U obavezi da podnesu vanredni izveštaj do kraja januara 2012. Godine imaju samo oni funkcioneri čija se imovina uvećala ili umanjila za 450.000 dinara.

Funkcioneri od 1. januara, bilo da podnose vanredni izveštaj ili prvi put predaju imovinsku kartu, to rade na novim obrascima na kojima moraju da popune obavezna polja kako bi formulari bili tehnički ispravni, a što će Agenciji za borbu protiv korupcije omogućiti da bude efikasnija u proveri tih podataka.

Funkcioneri na sajtu Agencije mogu da preuzmu obrazac i da ga nakon popunjavanja proslede Agenciji. Ukoliko je obrazac tehnički ispravan, Agencija ga šalje funkcioneru sa bar kodom i datumom, a on zatim ima obavezu da ga odštampa i putem pošte u roku od osam dana ponovo pošalje Agenciji.

Novi način prijavljivanja imovine posledica je uvođenja novog softverskog rešenja koji je značajan, jer će ubuduće imovinski izveštaji biti tehnički ispravni, bez dodatnih intervencija i u kratkom roku objavljeni na Internet adresi Agencije.

JAVNE NABAVKE I TEHNOLOŠKO-NAUČNI RAZVOJ SU DVE KLJUČNE OBLASTI U KOJIMA REFORME TREBA DA BUDU NASTAVLJENE

Izvor: Beta

Zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović istakao je da vlada "ozbiljno, 24 sata dnevno", radi na ispunjavanju uslova koje je EU stavila pred Srbiju. On je kazao da je od suštinskog značaja da se zadrži dinamika reformi koje Srbija sprovodi na puta ka EU. Rad na reformama, kako je objasnio Majstorović, "skraćuje vreme kada se bude došlo do pregovora sa EU" i ocenio je da su reforme započete u Srbiji na višem nivou nego u Hrvatskoj u vreme kada je ta zemlja počela svoje pregovore o pristupu EU.

Medutim, ekonomska situacija u Srbiji nije ružičasta jer postoji veliki broj zabrinjavajućih signala, ocenio je zamenik šefa kancelarije EU u Srbiji Adrijano Martins.

On je na konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji" kazao da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2012. godini smanjen sa projektovanih tri na 1,5 odsto.

Kako je ukazao, postoji opasnost od slabljenja domaće valute, zatim rasta budžetskog deficita i javnog duga koji može da premaši granicu od 45 odsto BDP, a uz to je stopa nezaposlenosti skoro 24 odsto.

Privreda Srbije, preporučio je Martins, treba da se manje oslanja na sistem subvencija i regulisanih cena, kao i da budu skraćene birokratske procedure i poboljšano okruženje za poslovanje.

Prema Martinsu, javne nabavke i tehnološko-naučni razvoj su dve ključne oblasti u kojima reforme treba da budu nastavljene. "Zakon o javnim nabakama treba da bude promenjen, kako bi se videla posvećenost vlasti borbi protiv korupcije", rekao je Martins i dodao da bi manje javnih nabavki trebalo da bude ugovarano po hitnoj proceduru, kao i da postoji nadzor nad javnim nabavkama od planiranja do ispunjenja ugovora.

U oblasti tehnološko-naučnog razvoja, kako je ocenio, treba da postoji jača sprega između pojedinaca, institucija i kompanija. On je podsetio da je EU u više navrata dala pomoć Srbiji za tu oblast.

Martins je istakao da je 8. mart, kada će savet EU odlučivati da li će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u toj zajednici, važan za Srbiju jer bi pozitivna odluka pokazala građanima ali i investitorima da je zemlja na putu napretka i da je EU "poštuje".

"Srbija bi trebalo da se ove godine pozabavi strukturnim problemima i efikasnošću, s kojima se godinama bori", rekao je Martins i ocenio da bi godina izbora u Srbiji mogla da bude ona u kojoj su završene neke ključne reforme.
NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA UVELA INDEKS DOMEKS, KOJI POKAZUJE TREND PROMENE CENE NEPOKRETNOSTI

Blic

Građani koji žele da kupe ili prodaju stan moći će da procene njegovu vrednost zahvaljujući Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.

Iako su cene nekretnina u svetu zbog krize padale i više od 50 odsto vrednosti za godinu dana, u Srbiji je u prvoj godini ekonomske krize cena snižena za samo pet odsto, uprkos tome što stambeni krediti gotovo da nisu odobravani.

Prodavci uglavnom ne žele da se odreknu profita, pa su cene stanova u oglasima daleko više nego pri prodaji.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) uvela je indeks domeks, koji pokazuje trend promene cene nepokretnosti u određenom vremenskom intervalu na određenoj teritoriji. Tako će kupci, ali i prodavci, moći da vide kretanje cena u Beogradu, Šumadiji, Vojvodini, južnoj i istočnoj Srbiji od 2007. do poslednjeg kvartala prošle godine.

Kako objašnjava Saša Jovanović, direktor Sektora za osiguranje kredita i upravljanje rizikom, domeks će da služi realnom sagledavanju cena na tržištu nekretnina u Srbiji, jer su cene koje smo imali dosad one koje su se pojavljivale u oglasima, što ne znači da su stanovi zaista po toj ceni i prodati.

"Često agencije za promet nekretnina pumpaju cene i u javnost iznose one podatke koji njima odgovaraju. Ističu cene koje stoje u oglasima koje mogu biti i za nekoliko hiljada evra više nego kad dođe do kupoprodaje", ističe Jovanović.

Indeks domeks je zabeležio da je u poslednjem kvartalu prošle godine u opštini Odžaci kvadrat stana koštao 365 evra, dok je u Novom Beogradu, u novoizgrađenoj energetski efikasnoj zgradi u Višnjinom cvetu trebalo gotovo desetostruko više novca za jedan metar kvadratni.

Nepokretnosti koje poput te koštaju više od 3.000, za osam godina, koliko postoji NKOSK, bio je svega tridesetak i uglavnom je reč o stanovima u Novom Beogradu i na Dedinju. Kupuju ih direktori stranih kompanija koji imaju velike prihode pa sebi mogu da priušte skupe stanove od 150, 200 ili 300 kvadratnih metara. Prosečan građanin Srbije pak kupuje 55 kvadrata. Dosad je NKOSK osigurala 65.000 stanova koji su kupljeni na kredit.

Saša Jovanović ističe da je domeks od koristi bankama pri proceni vrednosti hipoteke u određenom naselju, jer se na osnovu cene stana određuje i zaloga na nepokretnost, te potencijalnim investitorioma na srpskom tržištu stambenih nekretnina, kao i analitičarima tržišta nekretnina da svoje analize baziraju na realnijim podacima.

SINDIKAT DIPLOMATA UPUTIO ŽALBU SKUPŠTINSKOM ODBORU NA IZBOR AMBASADORA, JER SU MAHOM NEKVALIFIKOVANI I NESTRUČNI KADROVI

Tanjug

Sindikat diplomata uputio je predsedniku odbora Skupštine za spoljnu politiku Dragoljubu Mićunoviću i šefovima poslaničkih grupa uputio žalbu na izbor ambasadora, jer su, kako tvrde, oni mahom nekvalifikovani i nestručni partijski kadrovi.

Sindikat traži da se za ambasadore postavljaju diplomate od karijere umesto književnika, istoričara, profesora. Izvori lista navode da je kritika kadrovske politike MSP usledila pošto neki sindikalci nisu dobili priliku da budu predstavnici Srbije u pojedinim državama.

Članica sindikata i pomoćnik šefa diplomatije Slađana Prica rekla je "Presu", iako nije za javnu debatu koja može samo da degradira profesiju diplomata, da je protiv politizacije i partizacije.

"Svesni smo da u nizu odlučivanja o kadrovskim rešenjima postoji čitav niz propusta koji se ne mogu pripisati ministru lično niti ministarstvu. Tačno je da prvi put u istoriji diplomatije Srbije više od 50 odsto kadra čine nekarijerne diplomate. To su ljudi koji su na različite načine kroz više instanci došli na mesta šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava. To je nasleđeni problem na koji ne reaguju stranke jer računaju na tu istu mogućnost ubuduće", rekla je Prica.

U MSP-u ističu, navodi list, da su sva imenovanja i postavljenja u tom ministarstvu u zemlji i inostranstvu, tokom celog mandata ove vlade Srbije, rađena u skladu sa zakonom i internim propisima.

"Pismo koje su predstavnici sindikata prosledili Narodnoj skupštini RS sadrži veliki broj netačnosti i odnosi se isključivo na određena kadrovska rešenja. Predstavnici sindikata imaju primedbe na imenovanje za ambasadore određenih uglednih profesora ili književnika i navode ih kao flagrantno kršenje kako diplomatske prakse tako i pravila koja važe u drugim zemljama. Ako SAD mogu da pošalju uglednog profesora Džozefa Naja za ambasadora u Japanu, zašto Srbija ne može profesora Ivu Viskovića u Nemačku", rekli su za "Pres" u MSP.
U tom ministarstvu navode da je u mandatu ove vlade podmlađen kadar u dva javna i u potpunosti transparentna konkursa, te da je u dva ciklusa zaposleno 35 pripravnika.
EVROPSKI LIDERI NA SAMITU U BRISELU POKUŠAVAJU DA PRONADJU REŠENJE ZA BUDŽETSKU ŠTEDNJU I PRIVREDNI RAST, KAO I FORMIRANJE TRAJNOG FONDA ZA SPAS

Tanjug

Evropski lideri na današnjem samitu u Briselu pokušavaju da "pomire" budžetsku štednju i privredni rast, kao i da privedu kraju formiranje trajnog fonda za spas, Evropskog stabilizacionog mehanizma, i dogovore se oko fiskalnog pakta kojim bi bila uvedena stroža budžetska disciplina u Uniji.

Samit je, zvanično, trebalo uglavnom da se usredsredi na iznalaženje načina za pokretanje privrednog rasta i zaposlenosti u vreme kada vlade širom Evrope moraju da smanje javnu potrošnju i podignu poreze da bi se izborile sa "planinama" duga, preneo je Rojters.

Međutim, rasprave oko mera štednje i pregovora Atine i privatnih kreditora o restrukturisanju grčkog duga otežale su pokušaje da se pošalje optimističnija poruka kako je Evropa blizu rešavanja dužničke krize.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušala je danas da umiri kritičare nemačkog predloga da se grčki budžet stavi pod kontrolu EU, navodeći da Evropa mora Atini da pomogne u sprovođenju ekonomskih reformi.

Debata mora da se vodi oko toga "kako Evropa može da pomogne Grčkoj da ispuni zadatke koji su pred njom", poručila je Merkelova po dolasku na samit EU u Briselu, nakon što su grčki zvaničnici i neki evropski lideri odbacili predlog Nemačke.

"Međutim, sve ovo može da funkcioniše samo ako Grčka i ostale članice (EU) razgovaraju o tome. Zbog toga ne želim kontroverznu debatu, već diskusiju koja može da rezultuje uspehom", ukazala je kancelarka.

Prema radikalnom nemačkom planu, koji su grčke vlasti odbacile, ministri finansija preostalih 16 zemalja evrozone odredili bi komesara koji bi mogao da stavi veto na odluke grčke vlade o budžetu.

Lideri Luksemburga i Austrije takođe su odbacili predlog Nemačke. Premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija evrozone, Žan-Klod Junker, poručio je da se "snažno protivi ideji nametanja komesara sa tom misijom samo za Grčku. To nije prihvatljivo".

Austrijski kancelar Verner Fajman ocenio je da nemački predlog "ništa ne postiže i vodi u suprotnom smeru".

Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je, sa druge strane, podržao predlog Nemačke. "Grčka ne ispunjava uslove reformi, što je razlog zbog kog vodimo ovu raspravu. Po meni je to razumno", rekao je on.

Premijer Holandije Mark Rute upozorio je da Grčka ne može da očekuje daljnju finansijsku pomoć ako ne nastavi sa reformama, ukazujući da "Grčka takođe mora da ispuni obećanja koja je dala".

Kamatne stope na obveznice južnih evropskih zemalja porasle su danas, dok su akcije na berzama Starog kontinenta pale zbog zabrinutosti oko nedostatka opipljivog napretka u razgovorima Grčke i banaka o otpisu duga, kao i zbog loše ekonomske prognoze za Evropu.

U prilog zabrinutosti ide i saopštenje da je Španija u poslednjem tromesečju 2011. zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 odsto na kvartalnom nivou, pa se sada ta zemlja nalazi na ivici recesije. Pored toga, Francuska je snizila prognozu svog privrednog rasta za 2012. na svega 0,5 odsto.

Novi premijer Španije Marijano Rahoj, koji po prvi put učestvuje na samitu EU, rekao je da Madrid ove godine očigledno neće ostvariti željeni privredni rast od 2,3 odsto, što je podgrejalo sumnje u to da li je Španija sposobna da svoj budžetski deficit do kraja ove godine smanji na 4,4 odsto BDP-a sa prošlogodišnjih osam odsto, kao što je obećala.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc kritikovao je Evropski savet zbog previše insistiranja na fiskalnoj disciplini, umesto na podsticanju privrednog rasta i otvaranju novih radnih mesta, ocenivši da je “fiskalni sporazum podignut na nivo leka za sve bolesti”.

Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izjavio je da u budžetu EU ima još 82 milijarde evra neraspodeljenih fondova koji bi mogli biti upotrebljeni za podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radnih mesta, ali uz uslov da u okviru nacionalnih planova za zapošljavanje bude izdvojena isto tolika suma.

Španija bi, prema Barozu, mogla da na taj način dobije 10,4 milijarde evra, Italija osam milijardi, Grčka 4,3 milijarde i Britanija, koja nije članica zone evra, 1,4 milijarde evra. Ekonomska sila, Nemačka bi, pak, mogla da preuzme 5,8 milijardi evra.

Tu, međutim, postoji jedan uslov - da nacionalne vlade izdvoje isto tolike finansije, što neće biti lako, s obzirom na strogu budžetsku štednju.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je da su  radili na prevazilaženju krize, da je ostvaren značajan napredak, ali još nije kraj puta.

"Moramo da nastavimo da smanjujemo javne dugove i stabilizujemo evrozonu dok, u isto vreme, osiguravamo privredni rast i zaposlenost. (Samit) mora da bude savet koji pruža nadu", rekao je Rompej.

Premijer Britanije Dejvid Kameron naglašava da "moraju da budu veoma ozbiljni po pitanju privrednog rasta u Evropi". To, kako je istakao, znači kompletiranje jedinstvenog tržišta, potpisivanje trgovinskih sporazuma sa delovima sveta koji se najbrže razvijaju i ozbiljan napor pri olakšavanju poslovanja za mala preduzeća, da bi ona mogla da doprinesu povećanju zaposlenosti i privrednog rasta, što je potrebno.

ZAKON O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU SAMO JE POČETAK

RTV

Današnji sistem poslovanja Javnih preduzeća u gradu potpuno je neodrživ i mora se menjati. Transformacija Javnih preduzeća koja je izvesna, podrazumevaće i mnoge radikalne rezove, izjavio je danas gradonačelnik Igor Pavličić koji je uputio poziv sindikalcima i predstavnicima Udruženja za zaštitu potrošača za dijalog kako bi se kroz taj proces prošlo što bezbolnije i efikasnije.

Zakon o javno-privatnom partnerstvu samo je osnova za početak. Čekaju se podzakonski akti a zatim sledi širok socijalni dijalog i koncezus o važnim pitanjima.

To verovatno podrazumeva i glas onih koji imaju opozicione stavove, u protivnom, neko će reći da je u pitanju pre traženje alibija nego rešenja.

Dalje…http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/pavlicic:-sistem-poslovanja-jp-neodrziv_297577.html

U SKLADU SA ZAKONOM O REGIONALNOM RAZVOJU RAZVOJNA AGENCIJA BAČKA, SA SEDIŠTEM U NOVOM SADU, ZVANIČNO AKREDITOVANA ZA OBAVLJANJE POSLOVA OD ZNAČAJA ZA RAVNOMERNI REGIONALNI RAZVOJ

RTV

Regionalna razvojna agencija Bačka, sa sedištem u Novom Sadu, zvanično je akreditovana za obavljanje poslova od značaja za ravnomerni regionalni razvoj u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Sticanjem akreditacije Regionalna razvojna agencija Bačka postaje subjekt regionalnog razvoja, što će joj omogućiti da na prostoru Bačke, na kojem živi preko milion stanovnika, sprovodi mere i programe od značaja za ravnomerni regionalni razvoj.

Kao jedina akreditovana na prostoru Bačke, Regionalna razvojna agencija bi, u skladu sa zakonom, svim zainteresovanim lokalnim samoupravama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i obrazovnim institucijama trebalo da omogući učešće u programima koje sprovodi Nacionalna agencija za regionalni razvoj, a koji su od značaja za socio-ekonomski razvoj Bačke.

Regionalna razvojna agencija Bačka osnovana je 28. aprila 2010. godine u Novom Sadu u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Osnivači razvojne agencije su trinaest lokalnih samouprava sa teritorije Bačke: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski Karlovci, Odžaci, Kula, Vrbas, Titel, Žabalj i grad Sombor, kao i pet privrednih subjekata Slovan progres - Selenča, Reciklažni centar Braća Ilić - Bačka Palanka, I2R  Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji - Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju - Selenča.

MNOGO JE VIŠE JE POSTUPAKA KOJE POKREĆU REGULATORNA TELA U SRBIJI DA BI ZAŠTITILI GRAĐANE, BUDŽET, JAVNOST RADA, POLITIČKI SISTEM, NEGO ŠTO INSTITUCIJE I SUDOVI USPEVAJU ILI HOĆE DA IH PROCESUIRAJU I REŠE

Večernje novosti

Nezavisne institucije u Srbiji polako gube svoju svrhu, jer njihovi rezultati isuviše zavise od države i pravosuđa, pišu "Novosti".

Pet regulatornih tela u Srbiji nisu ostvarila svrhu svog postojanja, jer ih država koči, piše ovaj list.

Odgovor na pritužbe zavisi od volje institucija da ih procesuiraju.

Prema istraživanju ”Novosti”, mnogo više je postupaka koje oni pokreću da bi zaštitili građane, budžet, javnost rada, politički sistem, nego što institucije i sudovi uspevaju ili hoće da procesuiraju i reše.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE tokom prošle godine podnela je dve krivične prijave i 16 predloga za pokretenje prekršajnog postupka. Konačni rezultat toga je samo jedna okrivljujuća presuda, dok je jedan slučaj posle mnogobrojnih prebacivanja nadležnosti zastareo. - Što je bilo do nas, mi smo uradili, ali je problem to što i pored naših predloga nekad tužalištvo ne reaguje. Tako imamo situaciju da, iako smo skrenuli pažnju, neki slučajevi iz 2010. godine i dalje nisu procesuirani - kaže nam Aleksandra Kostić iz Agencije, čiji je ovogodišnji budžet oko 180 miliona dinara

OMBUDSMAN je prošle godine  imao više od 3.600 pritužbi građana, a nešto više od dve hiljade slučajeva je okončano. U njegovoj kancelariji su nam dali i podatak da je od 206 preporuka za zaštitu građana, u život sprovedeno 105.

ZAŠTITNIK GRAĐANA je podneo i 30 zakonskih inicijativa tokom prošle godine, ali nijedna nije prihvaćena - prenose iz ombudsmanove kancelarije, koja ima ovogodišnji budžet od skoro 163 miliona dinara.

POVERENIK ZA RAVNOPRAVNOST, iznosi, za ”Novosti”, da je njena institucija tokom prošle godine dobila 345 pritužbi protiv organa vlasti (42 odsto), poslodavaca (20 odsto), pojedinaca (14 odsto) i ostalih ustanova (24 odsto).

"Najviše pritužbi, oko 40 odsto je po osnovu nacionalne pripadnosti, a po osam odsto je po osnovu invaliditeta i pola. Podneli smo tri tužbe nadležnim sudovima, a u jednom slučaju je doneta pravosnažna presuda. Doneli smo ukupno 53 mišljenja sa preporukom na konkretne pritužbe," navodi podatke Petrušićeva, koja ima ovogodišnji budžet od skoro 90 miliona dinara.

DRŽAVNA REVIZORSKU INSTITUCIJA, krajem prošle godine objavila je izveštaje o kontroli trošenja državnog novca u 2010. godini. Na osnovu tih podataka DRI, čiji je budžet oko 440 miliona dinara, podneto je 18 zahteva za prekršajni postupak i tri krivične prijave.

"Nijedna prijava zasad nije odbačena. Doneto je šest pravosnažnih presuda, od toga su pet osuđujuće, a jedna oslobađajuća, na koju je DRI uložio žalbu za zaštitu zakonitosti i to je već pred Apelacionim sudom," kaže Sretenović, koji se sudi i sa ministrima i njihovim državnim sekretarima.

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
, koji ima budžet od oko 141 milion dinara, kaže nam da je procenat uspešnosti za ”oslobađanje” informacija oko 90 odsto:

"Ta brojka je zadovoljavajuća, ali je problem to što u preostalih deset odsto slučajeva Vlada Srbije nije reagovala uprkos našim zahtevima da se pojedini dokumenti otvore," ukazuje Šabić, koji se žali i na to da za mnoge njegove zakonske predloge vlast nema sluha.

USAGLAŠAVANJE PRAVNOG PORETKA SA EVROPSKIM STANDARDIMA ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI I OZBILJAN RAD NA PRIMENI OVIH STANDARDA U PRAKSI SU OBAVEZA DRŽAVE

Unapređenje zaštite podataka o ličnosti jedan je od glavnih izazova za Srbiju u 2012. godini, izjavio je danas u Beogradu srpski poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

"Usaglašavanje pravnog poretka sa evropskim standardima zaštite podataka o ličnosti i ozbiljan rad na primeni ovih standarda u praksi su dvostruka obaveza države. Važno je da što pre nadoknadimo ono što je propušteno", poručio je Šabić na skupu povodom Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti.

On je naveo da na to upućuju i formalne obaveze ali i potreba unapređenja zaštite privatnosti građana, odnosno u što je moguće većoj meri smanjenje rizika od zloupotrebe ličnih podataka.

Poverenik je istakao da je jačanjem normativnog sistema, institucija i promenom mentaliteta potrebno menjati svest o značaju zaštite podataka.

"Trenutno se u Evropskoj komisiji razmatraju procesi kojima se obezbeđuju novi, daleko rigidniji standardi o zaštiti podataka o ličnosti, a kazna za one koji ih ruše iznose više stotina hiljada evra", kazao je Šabić, navodeći da se u Srbiji ne primenjuje ni prvi nivo zaštite.

Zaštitnik građana Saša Janković ukazao je da u Srbiji osnovnim pravnim aktom nije garantovano pravo na privatnost koje je u samoj osnovi ljudske slobode.

"Zaštita podataka o ličnosti se vidi kao posao poverenika a ne kao posao svih koji prikupljaju i obrađuju podatke o ličnosti", kazao je Janković.

Šefica misije Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rotemund rekla je da je današnji dan važan događaj za Srbiju zbog jačanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i o prihvatanju evropskih standarda u toj oblasti.

Dan zaštite podataka drugi put je organizovan u Srbiji.

Evropski dan zaštite podataka obeležava se širom Evrope u cilju unapređenja svesti javnosti o značaju prava na zaštitu podataka i podizanja standarda zaštite privatnosti i podataka o ličnosti, a zajedno ga obeležavaju Evropska komisija i Savet Evrope.

Države članice Saveta Evrope potpisale su 1981. godine prvi međunarodni sporazum o zaštiti podataka o ličnosti â€" Konvenciju o zaštiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom podataka o ličnosti, poznatu i kao Konvencija 108.

Konvencija je prvi dokument koji na međunarodnom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji uređuje zaštitu, obradu i korišćenje podataka i obezbeđuje pravo na privatnost, usvojen je u Srbiji u oktobru 2008. godine.

Zaštita podataka obezbeđuje se svima bez obzira na državljanstvo, prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, kao i nacionalnu pripadnost ili seksualno opredeljenje.

Skup su organizovali Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbija, uz podršku Fonda za otvoreno društvo, Srbija. Organizaciju skupa podržali su i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Program za podršku medijima u Srbiji (IREX-USAID).

AMERICKA KOMPANIJA KLIN ERT KAPITAL NAJAVLJUJE DOLAZAK AMERIČKOG UNIVERZITETA SA PREPOZNATLJIVIM IMENOM

Tanjug

Kompanija Klin ert kapital postala je vlasnik zemljišta nekadašnje kasarne Bubanjski heroji u Nišu, na kojem će graditi poslovne i stambene objekte.

Američka kompanija kupila je 15 hektara zemljišta u kasarni Vojske Srbije Bubanjski heroji u Nišu i trebalo bi da u projekat izgradnje stambeno poslovnog kompleksa uloži oko 60 miliona evra.

Vlasnik američke kompanije Filip Bej rekao je da očekuje početak građevinskih radova na lokaciji Bubanjski heroji za šest do osam meseci i da će na tim poslovima biti angažovane lokalne građevinske kompanije.

On je najavio dolazak "američkog univerziteta sa prepoznatljivim imenom" koji u osnovi ima inženjerske studije, a u sklopu centra planirana je izgradnja trgovinskog centra, centra za umetnike i hotela koji će moći da koriste vrhunski sportisti. Gradiće se stambeno - poslovni kompleks sa uređenim parkovskim površinama, tržnim centrima, bioskopom, zdravstvenim i školskim objektima.

"Neka krajnji rezultati govore sami za sebe", kazao je Bej.

Simonović je rekao da je lokacija Bubanjski heroji pripala gradu na osnovu ugovora o razmeni imovine sa Ministarstvom odbrane Vojske Srbije i da će više od 200 stanova na toj lokaciji, prema tom ugovoru, pripasti pripadnicima vojske i njihovim porodicama.

Rok za izgradnju, prema ugovoru, iznosi pet godina, a lokacija je površine od 15 hektara, saopšteno je ranije, posle održane licitacije, na kojoj je američka kompanije kupila zemljište.

Kompanija će biti u obavezi da ukloni sve sadašnje objekte i da gradu prenese 21.000 kvadratnih metara stambenog prostora za potrebe Vojske Srbije u skladu sa ugovorom o razmeni imovine izmedju grada i Ministarstva odbrane.

Kako je tada navedeno, biće to četvrta najveća američka investicija u Srbiji. Grad bi od prodaje zemljišta trebalo da prihoduje 20 miliona evra.

INDEKS AKCIJA NA BEOGRADSKOJ BERZI BELEX15 BELEŽI RAST OD 3,8 ODSTO, NAJVEĆU VREDNOST U POSLEDNJIH MESEC DANA

B92,Beta

Indeks akcija na Beogradskoj berzi Belex15 je imao rast od 3,8 odsto,  najveću vrednost u poslednjih mesec dana. Opšti Belexline je u zelenom 2,45 odsto.

Ostvaren je promet od 93,69 miliona dinara (882.400 evra).

U kontinuiranom segmentu dominirala je akcija Sojaproteina [SJPT] sa prometom od 21,8 miliona dinara uz rast vrednosti od devet odsto pa je cena po okončanju trgovanja bila 582 dinara za deonicu. Zbog tolikog skoka cene ta hartija našla se medju dobitnicima dana.

Atraktivne su bile i akcije Energoprojekta [ENHL] sa prometom od 17,7 miliona i skokom vrednosti deonice od 8,8 odsto na 494 dinara. Inače, to je najviša cena za tu deonicu u poslednjih mesec dana.

Hartijama mlekare Imlek [IMLK] trgovalo se za 3,26 miliona dinara uz poskupljenje hartije za 0,19 odsto.

Najviše su prvog dana trgovanja u sedmici poskupele akcije AIK banke [AIKB], 14,24 odsto, na 1.741 dinar.

Gubitnik je akcija Razvojne banke Vojvodine [MTBN] jer je pojeftinila za 4,8 odsto na 713 dinara. Prioritetne akcije niške fabrike duvana [DINNPB] pojeftinile su za 3,9 odsto na 961 dinar uz istrgovanih samo 19 komada.

Po metodu preovlađujuće cene zapažena je bila prodaja akcija preduzeća Linda gas Srbija [LIND] jer je promet tim deonicama vredeo 4,55 miliona uz pad vrednosti hartije za 7,7 odsto na 18.915 dinara što je istorijski najniža cena za tu deonicu.

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

U PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA EVROPSKA UNIJA BILA NAJVEĆI INVESTITOR, DONATOR I TRGOVINSKI PARTNER SRBIJE

Direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije Milica Delević izjavila je danas da je u proteklih nekoliko godina Evropska unija bila najveći investitor, donator i trgovinski partner naše zemlje.

Delević je na javnom slušanju na temu "Narodna skupština na putu evropskih integracija", održanom u Domu Narodne skupštine, objasnila da je Unija najveći trgovinski partner Srbije sa 56 odsto učešća, a da su na drugom mestu zemlje CEFTA, odnosno zemlje regiona koje teže članstvu u EU.

Ona je kao najveće trgovinske partnere naše zemlje u EU navela Italiju, Nemačku i Rumuniju, i naglasila da je izvoz u te zemlje veći nego u Kinu, Rusku Federaciju, Tursku i SAD zajedno.
Prema njenim rečima, u proteklih nekoliko godina, od kada su sklopljeni trgovinski sporazumi sa EU, beleži se kontinuirani suficit u razmeni sa zemljama Unije u oblasti poljoprivrede.
Kada je reč o direktnim stranim ulaganjima u Srbiju, kako je ukazala, najveći investitori su Austrija, Norveška, Grčka, Nemačka, Italija, Holandija, Slovenija, Rusija, Luksemburg i Švajcarska.

Delević je naglasila da su zemlje Evropske unije i najveći donatori u Srbiji sa 2,2 milijarde evra, i poručila da je sada najvažnije završiti sve obaveze koje Srbija ima na putu evropskih integracija od decembra prošle godine.

Izvor: Press služva Vlade Republike Srbije, 30.1.2012.

POLAGANJE STRUČNOG ISPITA ZA RIBARA I STRUČNOG ISPITA ZA RIBOČUVARA BIĆE ODRŽANO 13. februara 2012. godine • Za nove kandidate rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obaveštava lica zainteresovana za polaganje stručnog ispita za ribara i stručnog ispita za ribočuvara, da će se ispitivanje kandidata sa do sada uredno podnetim prijavama, održati 13. februara 2012. godine u 12 časova, u zgradi SIV 3 na prvom spratu u sali 125, ulica Omladinskih brigada 1, Novi Beograd.

Za nove kandidate prijave za polaganje stručnog ispita za ribara i stručnog ispita za ribočuvara se podnose Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najkasnije do 06. februara 2012. godine. Kandidati čije prijave stignu posle 06. februara, NEĆE moći da polažu 13. februara, već će se smatrati da su prijavljeni za neki od budućih termina.

O budućim terminima održavanja stručnog ispita za ribara i stručnog ispita za ribočuvara, Ministarstvo će blagovremeno postaviti obaveštenje na veb-sajt.

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 30.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: IZMENA OSNOVICE ZA OBRAČUN PDV KOD PROMETA JEDINSTVENE TURISTIČKE USLUGE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 35
  • Ministarstvo finansija: OSNOVICA ZA OBRAČUN PDV KOD PROMETA DOBARA I USLUGA ZA KOJI KUPAC PLAĆA NAKNADU BODOVIMA RANIJE DODELJENIM OD STRANE PRODAVCA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 17
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA BAZNIH ULJA KOJA SE KORISTE U PROIZVODNJI MOTORNIH I INDUSTRIJSKIH ULJA, KAO I PROMETA HIDRAULIČNIH I MOTORNIH ULJA, SA TERITORIJE REPUBLIKE VAN APKM NA TERITORIJU APKM - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 61
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Beogradu: NAMERA PRIBAVLJANJA PROTIVPRAVNE IMOVINSKE KORISTI KOD KRIVIČNOG DELA IZNUDA - Krivični zakonik: član 214
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEMOGUĆNOST ODBACIVANJA OPTUŽNOG PREDLOGA I USTUPANJE PREDMETA NADLEŽNOM JAVNOM TUŽIOCU - Zakonik o krivičnom postupku: član 440
  • Apelacioni sud u Beogradu: POJEDINAČNE PRESUDE PREINAČENE U NEPRAVOM PONAVLJANJU KRIVIČNOG POSTUPKA - Zakonik o krivičnom postupku: član 405
  • Apelacioni sud u Beogradu: PREDLOG ZA UKIDANJE PRITVORA PRE PRAVNOSNAŽNOSTI PRVOSTEPENE PRESUDE - Zakonik o krivičnom postupku: član 358
  • Apelacioni sud u Beogradu: SVEST OKRIVLJENIH O ZAJEDNIČKOM DELOVANJU ODNOSNO UČEŠĆU U IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA - Krivični zakonik: član 33
  • Apelacioni sud u Beogradu: ZAŠTITA NESMETANOG VOĐENJA KRIVIČNOG POSTUPKA - Zakonik o krivičnom postupku: član 141
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 31 - Zakon o stečaju: čl. 50, 80 i 112
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 32 - Zakon o stečaju: član 49
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 33 - Zakon o stečaju: čl. 48, 80 i 111
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 34 - Zakon o stečaju: član 74 stav 1 i član 133 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 35 - Zakon o stečaju: čl. 23 i 24
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
Primer:

  • OGLAS O POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA
  • REŠENJE KOJIM SE ODBACUJE ZAHTEV ZA IZUZEĆE SUDIJE
  • REŠENJE KOJIM SE USVAJA ZAHTEV ZA IZUZEĆE SUDIJE
  • REŠENJE O POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA
  • ZAHTEV STRANKE ZA ISKLJUČENJE POSTUPAJUĆEG SUDIJE
  • ZAHTEV STRANKE ZA IZUZEĆE POSTUPAJUĆEG SUDIJE
Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.