Aktuelne vesti na dan 30.avgust 2011


Prelistavajući dnevne novine


Pogledajte ostale vesti na dan 30.avgust 2011


Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan:
30.avgust 2011


Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 24-25/1-31 avgust >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 26-27/1-31 avgust >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 63 OD 26.8.2011/ODABRANI DOKUMENTI

JAVNI POZIV ZA UPIS UDELA BEZ NAKNADE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

NAREDBA O POPISNIM OBRASCIMA ZA POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA U 2011. GODINI ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE O MAKSIMALNOM BROJU ZAPOSLENIH U ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE, JAVNIM AGENCIJAMA I ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE VLADE 05 BROJ 337-6322/2011-001 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O STRUČNOJ SPREMI I ZDRAVSTVENIM USLOVIMA LICA KOJA RADE SA IZVORIMA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI PRAVNA LICA ZA VRŠENJE MERENJA RADI PROCENE STEPENA IZLOŽENOSTI JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA LICA KOJA RADE SA IZVORIMA ZRAČENJA, PACIJENATA I STANOVNIŠTVA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)


PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U JULU 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

PRAVILNIK O ODMORU I OPORAVKU STUDENATA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 756/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 757/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 761/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 762/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 763/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 772/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 773/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 774/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 775/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 776/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 63/2011)

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • KOMENTAR NOVE ODLUKE O KONTNOM OKVIRU I SADRŽINI RAČUNA U KONTNOM OKVIRU ZA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA - "Sl. glasnik RS", broj 60/2011
  • KOMENTAR NOVE ODLUKE O OBAVLJANJU EKSTERNE REVIZIJE I SADRŽINI IZVEŠTAJA EKSTERNOG REVIZORA - "Sl. glasnik RS", br. 60/2011

 

  • DOSTAVLJANJE USVOJENIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA OBVEZNIKA REVIZIJE SA MIŠLJENJEM REVIZORA ZA 2010. GODINU AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE: Rok 30. septembar 2011. godine

Dokumentacija koja se dostavlja u skladu sa clanom 31. Zakona o računovodstvu i reviziji

Dokumentacija koja se dostavlja u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja

Rok za predaju usvojenih finansijskih izveštaja i dokumentacije iz člana 31. Zakona za pravna lica čija se izveštajna godina razlikuje od kalendarske

 

  • KOMENTAR NOVIH ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE O SVRSTAVANJU ROBE IZ JULA I AVGUSTA 2011. GODINE - "Sl. glasnik RS", br. 63/2011
  • REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1. septembar 2011. godine

Zemlje sa kojima je ugovor u primeni

Zemlje sa kojima je ugovor potpisan (u toku je postupak potvrđivanja), parafiran, sa kojima su u toku pregovori, i sa kojima su u planu12 pregovori radi zaključenja ugovora

  • ISPLATA OTPREMNINE ZAPOSLENOM PENZIONERU
  • POSTUPANJE ŠKOLSKOG ODBORA PO PRIGOVORU ZAPOSLENOG
  • PREUZIMANJE ZAPOSLENIH U USTANOVAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA NA OSNOVU PRETHODNO POTPISANOG SPORAZUMA O PREUZIMANJU
  • KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Septembar / Oktobar 2011. godine
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 29.8. DO 4.9.2011. GODINE
DO 15. SEPTEMBRA NARODNA SKUPŠTINA TREBALO BI DA USVOJI PREOSTALE ZAKONE IZ AKCIONOG PLANA

Naredne sedmice biće gotovi preostali zakoni iz Akcionog plana, kako bi Skupština mogla da ih usvoji do 15. septembra i tako ispuni uslove Brisela za kandidaturu za EU
Preostali zakoni iz Akcionog plana biće gotovi naredne sedmice, tvrde u Vladi Srbije. Planirano je da ih Skupština usvoji do 15. septembra.

Pisanje poslednjih 11 zakona završeno je i sledeće nedelje lopta se prebacuje u parlament, koji treba da stavi tačku na propise čije je usvajanje uslov Brisela za kandidaturu.

Goran Radosavljević, iz Ministarstva finansija, kaže: "Mi smo početkom avgusta poslali zakon o vraćanju oduzete imovine u EU i do sada nismo dobili zvanično mišljenje. Mišljenje o javnoj svojini smo ranije dobili, nova verzija se nije mnogo promenila, sada čekamo i Venecijansku komisiju".

I reforma srpskog pravosuđa dobiće svoj epilog, jer su konačno napisani zakoni o krivičnom i parničnom postupku.

Evropa traži standarde i u energetici i infrastrukturi, pa se iz Ministarstva za energetiku i infrastrukturu čekalo sedam zakona. I oni su sada spremni.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Vešernje novosti, 29.8.2011.

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA POČINJE SA RADOM 17. SEPTEMBRA

Od 17. septembra u Agenciji za privredne registre počeće da radi Registar sudskih zabrana, ustanovljen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 od 9.5.2011. godine).

Registar sudskih zabrana

počinje sa radom 17.09.2011. godine u Agenciji za privredne registre. Registar je ustanovljen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 od 09.05.2011. godine) čijim početkom primene prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).

Registar sudskih zabrana predstavlja javnu evidenciju koja sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom.

Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar. Za vođenje Registra sudskih zabrana nadležna je Agencija za privredne registre, koja ovaj registar vodi preko registratora.

Zakonom su propisana ovlašćenja i dužnosti registratora, obaveza registracije, podaci koji se vode u Registru, potrebna dokumentacija za upis u Registar, dostupnost podataka iz Registra i postupak upisa u Registar.

Upis u Registar ima deklarativan karakter. Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su tu upisani nisu bili poznati.

Uputstvo za pretraživanje podataka sadržanih u Registru sudskih zabrana

Pretraživanje podataka koji su upisani u Registar sudskih zabrana vrši se prema četiri osnovna kriterijuma, i to:

■subjektima
■imovini u odnosu na koju je određena privremena mera
■broju sudske odluke o privremenoj meri
■broju pod kojim je zaveden zahtev za upis privremene mere u Registru (SZ. br.).

PRETAŽIVANJE PO SUBJEKTIMA

Ako se pretraživanje vrši prema izvršnom dužniku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju fizičko ili pravno lice, strano ili domaće lice, kriterijumi za pretraživanje su različiti:

■za domaće fizičko lice, unose se podaci o imenu i prezimenu i/ili matičnom broju;
■za strano fizičko lice, unose se podaci o imenu i prezimenu i/ili broju pasoša;
■za domaće pravno lice, unose se  podaci o poslovnom imenu i/ili matičnom broju;
■za strano pravno lice, unose se  podaci o poslovnom imenu i/ili oznaka pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata.

NAPOMENA: Prilikom pretraživanja po subjektima, ako je u pitanju fizičko lice koje je vlasnik preduzetničke radnje, pretraživanje treba dvostruko izvršiti: prema kriterijumima za fizičko lice i prema kriterijumima za privredni subjekt (preduzetničku radnju).

PRETRAŽIVANJE PODATAKA O IMOVINI U ODNOSU NA KOJU JE ODREĐENA PRIVREMENA MERA

Ako se pretraživanje vrši prema podacima o imovini u odnosu na koju je određena privremena mera, kriterijumi za pretragu zavise od vrste imovine

Kada je predmet zabrane nepokretnost kriterijumi su sledeći:

-    broj katastarske parcele;  -    opština;  -    mesto;  -    katastarska opština;  -    ulica;  -    kućni broj ili oznaka.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.

 ■Kada je predmet zabrane stvarno pravo na nepokretnosti kriterijumi su sledeći:

-    broj katastarske parcele; -    mesto; -    katastarska opština; -    ulica; -    kućni broj ili oznaka.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.

 ■ Kada je predmet zabrane pokretna stvar kriterijumi su sledeći :

predmet koji ima registracioni broj:
-    registarska oznaka/broj; -    marka; -    tip/model; -    broj šasije (ukoliko postoji); -    broj motora.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.
predmet koji nema registracioni broj:
-    marka; -    tip/model; -    proizvodna oznaka/serijski broj.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.

umetnički predmet ili dragocenost:
-    vrsta/naziv; -    autor/proizvođač.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.

životinja:
-    bliže određenje; -    vrsta; -    broj pasoša (ako postoji); -    ID broj životinje.
Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno.

NAPOMENA: Kada se pretraživanje podataka vrši prema imovini u odnosu na koju je određena privremena mera, poželjno je izvršiti i pretraživanje po izvršnom dužniku. Treba imati u vidu da se neke pokretne stvari koje su predmet upisa u Registar mogu uneti u okviru zbira pokretnih stvari koje su bliže opisane u dokumentaciji koja je podneta uz zahtev za upis (na primer: specifikacija), tako da u bazu podataka nisu uneti podaci za svaku od pokretnih stvari pojedinačno. Pomenuta dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis nalazi se u Agenciji za privredne registre i svako zainteresovano lice može izvršiti uvid i proveriti da li je u odnosu na konkretnu pokretnu stvar izrečena zabrana otuđenja ili opterećenja.
 
PRETRAŽIVANJE PREMA BROJU SUDSKE ODLUKE O PRIVREMENOJ MERI

Ako se pretraživanje vrši prema sudskom broju odluke kojom je određena ili ukinuta privremena mera, kriterijumi za pretraživanje su:

-    naziv suda; -    broj pod kojim je sudska odluka doneta.
Kriterijume je potrebno navesti kumulativno.

PRETRAŽIVANJE PREMA BROJU POD KOJIM JE ZAVEDEN ZAHTEV ZA UPIS PRIVREMENE MERE U REGISTRU (SZ. BR.)

Pretraživanje se vrši prema broju pod kojim je zaveden konkretan zahtev. Format unosa broja je hhhh/hhhh bez dodataka –h.

Uplate naknada za usluge u okviru Registra sudskih zabrana

Uplate naknada za usluge koje pruža Agencija u okviru Registar sudskih zabrana vrše se na račun: 840-29773845-73, sa pozivom na broj: 12.

Visina naknada za usluge u okviru Registra sudskih zabrana

Naknada za upis u Registar se plaća u skladu sa Odlukom o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra sudskih zabrana („Službeni glasnik RS“ br. 56/11).

Visina naknade za upis privremenih mera je određena u zavisnosti od vrste stvari na kojoj se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje, pa tako:

■iznos od 2.000,00 dinara je utvrđen za pokretne stvari;
■iznos od 4.000,00 dinara je utvrđen za nepokretnosti i stvarna prava na nepokretnosti.

Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara.

Ako se zahtevom traži upis, izmena, dopuna ili brisanje podataka o privremenoj meri, pri čemu se u Registar upisuju ili brišu podaci za veći broj pokretnih ili nepokretnih stvari, odnosno za više subjekata, za svaku pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt, iznos naknade iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika se uvećava, i to:

■za 200,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, a najviše 6.000,00 dinara;
■za 500,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, a najviše do 10.000,00 dinara.

Naknada za brisanje podataka o privremenim merama iz Registra iznosi 1.000,00 dinara.

Naknada za izdavanje izvoda, potvrda i kopija dokumenata iz Registra iznosi:

■za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1.500,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta u odnosu na koje je izrečena privremena mera ili za više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
■za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnoj privremenoj meri upisanoj u Registar 1.000,00 dinara po izvodu;
■za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja ili opterećenja na određenoj pokretnoj stvari ili nepokretnosti, odnosno imovini određenog fizičkog ili pravnog lica 1.000,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više pokretnih stvari, više nepokretnosti ili više subjekata, za svaku sledeću pokretnu stvar, nepokretnost, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
■za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu;
■za štampanje dokumenta sa Internet strane Agencije po dokumentu 60,00 dinara;
■za izdavanje kopije dokumenta po strani dokumenta 30,00 dinara.

Za preuzimanje podataka u elektronskoj formi sa Internet strane Agencije, ako kriterijum za pretraživanje ne spada u opšte kriterijume za pretraživanje i ako se vrši na osnovu posebnog zahteva korisnika, naknada iznosi 20,00 dinara po upisu.

Za dostavljanje izveštaja o podacima upisanim u Registar na osnovu posebnog zahteva korisnika naknada iznosi 20,00 dinara po upisu, a ako se izveštaj traži za više od 50 upisa naknada po svakom narednom upisu iznosi 10,00 dinara.

Naknada za standardizovane izveštaje sa unapred definisanom strukturom podataka iznosi, i to:

■za izveštaje koji sadrže zbirne podatke iz Registra 10.000,00 dinara po izveštaju;
■za izveštaje koji sadrže podatke iz pojedinačnih upisa 5 dinara po upisu.

Takođe, u ovom odeljku nalaze se i primerci obrazaca

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 29.8.2011.

BEZ SMANJENJA OPŠTE STOPE POREZA I DOPRINOSA DO SEPTEMBRA 2012. GODINE

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio da opšta stopa poreza i doprinosa neće biti smanjena do kraja mandata ove vlade i predočio da se on zalaže da opšta stopa poreza i doprinosa na zarade bude smanjena sa trenutnih 62 do 64 odsto, na 50 odsto.

"U ovoj godini nije bilo moguće smanjiti poreze i doprinose zbog punjenja budžeta Srbije, ali sam ubeđen da će se to smanjenje desiti", istakao je Ćirić na sednici Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS), procenjući da se smanjenje neće desiti do septembra sledeće godine.

Na veoma posećenoj sednici u PKS, Ćirić je naveo da su u okruženju poreska opterećenja na zarade zaposlenih u tekstilnoj i industriji obuće niža nego u Srbiji i precizirao da je u Republici Srpskoj ta stopa 25, Sloveniji 39,2, Hrvatskoj 34 i Makedoniji 50 odsto.

Posle sastanka sa privrednicima iz tekstilne i kožarske industrije, Ćirić je novinarima rekao da tekstilna industrija ima problem nelikvidnosti i nedostatak sredstava za finansiranje. On je najavio da će sa današnje sednice Komore preneti predloge vladi, na osnovu kojih će biti donete kratkoročne mere u cilju pobljšanja poslovanja privrede do kraja godine, kao i neke sistemske mere.

Prema njegovim rečima, tekstilna industrija ima izvozni potencijal, jer je za prvih šest meseci ove godine povećala izvoz oko 30 odsto, ali zaposleni u toj grani imaju veoma niske zarade od oko 20.000 dinara mesečno.

Ćirić je istakao da podržava predlog za poboljšanje poslovanja tekstilaca, za izmenu statusa pretežnog izvoznika, kojim bi firma koja izvozi 50 ili 60 odsto svoje proizvodnje umesto dosadašnjih 70 odsto, dobila takav status, ukazujući da je potrebno takav predlog usaglasiti s Ministarstvom finansija.

Kada je reč o ukidanju carine na repromaterijal za kožarsku i tekstilnu industriju, Ćirić je obećao da će u saradnji sa Ministarstvom finansija razmotriti taj problem.

Članovi Odbora PKS su preneli ministru da im je potrebno obezbeđivanje izvoznih garancija koja nedostaju u ovim granama industrije, na šta je Ćirić odgovorio da se sprema dokapitalizacija Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) što treba da učini Vlada Srbije.

Predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da sektor tekstilne i kožarske industrije zaslužuje posebnu pažnju države, jer je u prvoj polovini godine zabeležio značajnije izvozne rezultate, a pojedini klasteri su čak zabeležili i suficit u izvozu.

Sekretar sektora za tekstil u PKS-u Vesna Vasiljević rekla je da je u tekstilnoj industriji u prvih šest meseci ove godine ostvaren izvoz od 300 miliona dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom bila 66,6 odsto.

Sektor tekstilne i kožarske industrije učestvuje u ukupnom broju registrovanih preduzeća sa 9,85 odsto, u broju zaposlenih 11,68, u izvozu 8,28, a u izvozu 7,59 odsto, navela je Vasiljevićeva.

Izvor: Tanjug, 29.8.2011.

POLAGANJE PISMENOG DELA PRIJEMNOG ISPITA NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI BIĆE ODRŽANO 12. SEPTEMBRA 2011. GODINE

Kandidati koji polože pismeni deo ispita pristupiće polaganju testa ličnosti 15. septembra sa početkom u 9 i 30 časova, na mestima na kojima su polagali i pismeni deo ispita

Polaganje pismenog dela prijemnog ispita na Pravosudnoj akademiji biće održano 12. septembra 2011. godine.

Za kandidate koji pripadaju beogradskoj apelaciji pismeni deo prijemnog ispita će biti organizovan u prostorijama Pravosudne akademije u Beogradu, Karađorđeva 48, sa početkom u 9 i 30 časova.

Za kandidate koji pripadaju kragujevačkoj apelaciji pismeni deo prijemnog ispita će biti organizovan u prostorijama Apelacionog suda u Kragujevcu,Trg Vojvode Radomira Putnika 4,sa početkom u 9 i 30 časova.

Za kandidate koji pripadaju niškoj apelaciji pismeni deo prijemnog ispita će biti organizovan u prostorijama Pravosudne akademije u Nišu, Voždova 23(zgrada Višeg suda u Nišu),sa početkom u 9 i 30 časova.

Za kandidate koji pripadaju novosadskoj apelaciji pismeni deo prijemnog ispita će biti organizovan u prostorijama Apelacionog suda u Novom Sadu, Sutjeska 3,sa početkom u 9 i 30 časova.

Kandidati koji polože pismeni deo ispita pristupiće polaganju testa ličnosti 15. septembra sa početkom u 9 i 30 časova, na mestima na kojima su polagali i pismeni deo ispita.

Naknada za polaganje prijemnog ispita iznosi 10.000 dinara koja se uplaćuje na račun Pravosudne akademije br. 840-1562845-88 sa pozivom na broj odobrenja 97(model) 1810303AC02360742321 do početka prijemnog ispita.

Na test sa sobom poneti ličnu kartu ili pasoš i potvrdu o uplaćenoj naknadi za polaganje prijemnog ispita.

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 29.8.2011.

ZAKON O SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU PRIVREDNIH DRUŠTAVA ČIJA PRIMENA POČINJE 3.9.2011. PROPISUJE OBAVEZU DUŽNIKA DA U ROKU OD DVA RADNA DANA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA DOSTAVI ZAKLJUČENI UGOVOR REGISTRU PRIVREDNIH SUBJEKATA

Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011), stupio je na snagu 2. juna 2011. godine i počinje da se primenjuje početkom septembra meseca 2011. godine.

Kako je odredbom člana 14. stav 1. navedenog zakona propisano da se finansijsko restrukturiranje okončava ugovorom o finansijskom restrukturiranju, dok je odredbom stava 3. propisano da dužnik mora najkasnije u roku od dva radna dana od dana zaključenja ugovora dostaviti zaključeni ugovor iz stava 1. registru privrednih subjekata radi registracije zabeležbe o postojanju tog ugovora, to se ukazuje privrednim subjektima - dužnicima u finansijskom restrukturiranju na predmetnu obavezu.

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 29.8.2011.

NOVINE ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU: OBAVEZA IZRADE GODIŠNJEG PROGRAMA TRŽIŠNOG NADZORA I MOGUĆNOST PREDUZIMANJA MERA TRŽIŠNOG NADZORA I PRE STAVLJANJA ROBE U PROMET /span>

Tekst zakona trebalo bi 15. septembra da se nađe na sednici Vlade, a zatim kao Predlog zakona da uđe u redovnu parlamentarnu proceduru i da do kraja godine bude usvojen u Narodnoj skupštini
PKS i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede organizovali su u nacionalnoj asocijaciji srpske privrede Okrugli sto predstavnika izvršne vlasti i privrednika o Nacrtu zakona o tržišnom nadzoru 

                               

Cilj Nacrta zakona o tržišnom nadzoru je da proizvodi ispunjavaju zahteve kojima se obezbeđuje visok nivo zaštite javnih interesa, kao što su bezbednost, život i zdravlje ljudi, zaštita potrošača, zaštita imovine, životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, uz istovremeno obezbeđenje slobodnog prometa bez nepotrebnih ograničenja, osim kada se ona preduzimaju sa ciljem zaštite i bezbednosti u skladu sa zakonom.

Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, rekao je na početku završne rasprave da veruje da će ovaj zakon doprineti boljem načinu rešavanja problematičnih pitanja na tržištu, kao što je nelojalna konkurencija, ali i usvajanje tekovina evropskog zakonodavstva. On je naglasio da je izuzetno važna koordinacija svih organa koji se bave pitanjima tržišnog nadzora i komunikacija sa privredom, koja treba da ispoštuje sve propise i zahteve koje ovaj zakonski akt sadrži.

Vesović je posebno podvukao značaj Odbora za bezbednost proizvoda, koji će u svom sastavu imati i predstavnike PKS, što će biti značajan pomak u poboljšanju komunikacije između ministarstva i privrede. Lidija Stojanović, pomoćnica ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, istakla je da se radna grupa, koja je pripremala ovaj Nacrt zakona, držala prvenstveno pozitivne prakse Evropske unije.

Najveći doprinos je što se ovim zakonom prozivaju nadležni organi tržišnog nadzora za određenu vrstu proizvoda ili rizika. Cilj je da se obezbedi da se na tržištu Srbije nađu isključivo usaglašeni proizvodi, koji ne predstavljaju nikakav rizik po bezbednost ni u prometu ni u upotrebi i zato zahvataju više inspekcijskih organa, koji bi trebalo da razmenjuju informacije i zajednički formiraju svoje aktivnosti, a to delovanje mora da bude transparentno i dostupno javnosti.

Lidija Stojanović je rekla da je tekst ovog Nacrta preveden na engleski jezik i prosleđen u Brisel, kako bi se i od Evropske komisije dobili stavovi, predlozi i sugestije, čime bi u potpunosti bio usaglašen sa evropskim zakonodavstvom. Vera Despotović, viša savetnica u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, prezentovala je najvažnije delove Nacrta zakona o tržišnom nadzoru, uz opasku da se on ne odnosi na hranu i prehrambene proizvode, koji su posebno zakonski regulisani. Ona je ukazala da Zakon o tržišnom nadzoru neće dezavuisati posebne propise koji trenutno definišu ovlašćenja organa tržišnog nadzora, već će predstavljati dopunska pravila koja će pospešiti efikasnost primene tehničkog zakonodavstva.

Vera Despotović je kao novinu koju zakon donosi navela obavezu izrade godišnjeg programa tržišnog nadzora, a specifičnost je i to što daje mogućnost preduzimanja mera tržišnog nadzora i pre stavljanja robe u promet, ukoliko postoje informacije da roba nije bezbedna.

U javnoj raspravi koja je potom usledila čula su se, između ostalog i pitanja u vezi sa početkom primene ovog zakona, a ukazano je i na problem koji može nastati jer do sada nije usvojen Zakon o predmetima opšte upotrebe.
Vidosava Džagić, potpredsednica PKS, ukazala je na to šta su rekli privrednici na šest javnih rasprava i okruglih stolova organizovanih u saradnji sa USAID-om na celoj teritoriji Srbije, kada se govorilo o reformi inspekcijskog nadzora i okviru za boljim uslovima poslovanja.

Poslovni ljudi su prvo ukazali na preklapanje nadležnosti inspekcijskih organa, što bi ovaj zakon trebalo da ukloni, pogotovo kada su u pitanju različita ministarstva, ali i nedostatak koordinacije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou na kome deluju različiti inspekcijski nadzori, a ukazali su i na nedostatak regulative i tehničkih propisa. Uz ove primedbe postavilo se i pitanje troškova ispitivanja u tržišnom nadzoru, pre svega u vezi sa cenom i učestalošću ispitivanja, obimom uzimanja uzoraka i diskrecionim pravom kod izbora laboratorija za ispitivanje od strane nadzora, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe u praksi.

Lidija Stojanović, pomoćnica ministra, rekla je da će se sve sugestije i primedbe pažljivo analizirati, kako bi se pripremio što kvalitetniji tekst, koji bi trebalo 15. septembra da se nađe na sednici Vlade Srbije, a zatim kao Predlog zakona da uđe u redovnu parlamentarnu proceduru i da do kraja godine bude usvojen u Skupštini Srbije.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 29.8.2011.

SIEPA POZIVA IZVOZNA PREDUZEĆA DA DO 5. SEPTEMBRA POPUNE UPITNIK KOJI ĆE DOPRINETI DA LISTA SAJMOVA I ZA PREDSTOJEĆU 2012. GODINU ODSLIKAVA NJIHOVA INTERESOVANJA

U sklopu svojih aktivnosti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) svake godine organizuje nacionalne štandove na preko 20 međunarodnih sajmova, na četiri svetska kontinenta. Na ovaj način, srpskim izvoznim kompanijama se pruža mogućnost da direktno predstave svoje proizvode i usluge na međunarodnom tržištu, ali i da uspostave direktan kontakt sa kupcima i novim poslovnim partnerima.

Značajan broj sajmova, na kojima su ostvareni veoma profitabilni nastupi, je bio uvršten na listu sajmova upravo na predlog izvoznih preduzeća. Kako bi se nastavilo sa tom praksom, SIEPA je pripremila Upitnik za izvoznike (http://www.siepa.gov.rs/files/pdf2010/UPITNIK.pdf) koji bi trebalo da doprinese da lista sajmova i za predstojeću, 2012. godinu, odslikava interesovanja izvoznika.

Upitnik je potrebno popuniti do ponedeljka, 5. septembra 2011. i poslati na export@siepa.gov.rs

Izvor: Vebsajt Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, 29.8.2011.

ALSU: SPISKOVI LEKOVA ZA KOJE SU IZDATA REŠENJA O PRESTANKU VAŽENJA ILI IZMENI DOZVOLE ZA STAVLJANJE U PROMET LEKA

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

na dan 26. avgust 2011. godine:


Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00675-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o izmeni i/ili dopuni dozvole za lek:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00663-2011-5-002_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 28.8.2011.

USKORO REGISTAR KUPOPRODAJNIH UGOVORA ZA NEPOKRETNOSTI

Republički geodetski zavod (RGZ) priprema Registar kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti, a poseban akcenat se stavlja na procenu vrednosti stanova i poljoprivrednog zemljišta.

Registar treba da omogući transparentnost tržišta i predstavlja osnov za dalji rad na masovnoj proceni nepokretnosti.

Potrebno je još dopuniti zakonsku regulativu za bližu saradnju više institucija, koja je neophodna za određivanje vrednosti nekretnina u Srbiji, objavljeno je na sajtu RGZ.

Izvor: Tanjug, 26.8.2011.

PRED PARLAMENTOM U SEPTEMBRU MNOGO POSLA

Tanjug

Poslanike republičkog parlamenta u septembru, kada se očekuje da nastave rad posle letnje pauze, u skupštinskoj proceduri čeka 39 zakonskih predloga, koje im je na usvajanje uputila Vlada Srbije, ali najvažniji posao koji bi trebalo da urade jeste donošenje zakona o javnoj svojini i o restituciji.

Usvajanje ta dva zakona neki su od uslova Evropske komisije za davanje pozitivnog mišljenja na molbu Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Prema najavama iz Vlade Srbije, javna rasprava o ta dva zakona trajaće do prve sedmice septembra, kada bi te akte trebalo da usvoji i sama vlada, a potom i da ih pošalje u skupštinsku proceduru.

Budući da je presednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović pre odlaska na letnju pauzu najavila da bi parlamentarci u poslaničke klupe trebalo da se vrate u septembru, parlamentarci bi već tada mogli da debatuju o ta dva zakona.

U skupštinsku proceduru Vlada Srbije je do sada uputila 39 zakonskih predloga. Među aktima koje je Vlada Srbije u julu i avgustu uputila parlamentu na usvajanje su predlozi zakona o patentima, o pomorskoj plovidbi, izmene Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, izmene Zakona o održavanju stambenih objekata, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima...
 
U proceduri su i 24 zakonska predloga koja se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma i ugovora u različitim oblastima. Od ranije su u skupštinskoj proceduri i predlozi zakona o Dvorskom kompleksu na Dedinju u Beogradu, o upravnoj inspekciji, o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju, o izmenama Zakona o osiguranju, kao i izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.  

U 2011. godini u republičkom parlamentu je izglasano 80 zakona i 40 drugih akta.

BEZ REVIZIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA STRANAKA

Izvor: Večernje novosti

Državni revizor Radoslav Sretenović kaže Državna revizorska institucija "nema kapacitete za reviziju finansijskih izveštaja stranaka".

On je u intervjuu Novostima rekao da ministarstva i javna preduzeća krše budžet.

"U godišnjem programu revizije za 2011. nije planirano izvođenje revizije političkih stranaka. DRI trenutno ne raspolaže ni dovoljnim brojem kadrova za obavljanje takve finansijske revizije. Kada se budu stekli uslovi, revidiraćemo i njihove finansijske izveštaje", rekao je Sretenović.

Viši prekršajni sud u Beogradu do sada je potvrdio nekoliko osuđujućih prvostepenih presuda po prijavama Državne revizorske institucije.

"Ne mogu da kažem da sam zadovoljan. Ne bih da komentarišem rad suda i razloge za prilično sporo procesuiranje prijava koje je DRI podnela, jer je sud nezavisan organ", kaže državni revizor.

On je rekao da u DRI trenutno rade 34 34 revizora

"U toku je sertifikacija prvih državnih revizora, onih koji već rade u instituciji, pa za sada ne možemo primati nove. Planiramo i drugi krug obuke i sertifikacije kandidata izvan DRI i tek kada taj proces bude završen, moći ćemo da zaposlimo nove revizore. DRI trenutno ima 90 zaposlenih koji rade u svega 16 kancelarija, pa smo ponovo ozbiljno suočeni sa problemom poslovnog prostora. Novozaposleni gotovo da nemaju gde da sednu i rade posao zbog kojeg su primljeni", rekao je Sretenović.

POSLOVI SAMO ZA STUDENTE DRŽAVNIH FAKULTETA

Izvor: RTV

24. avgusta održana je konferencija državnih pravnih fakulteta u Srbiji, gde je, između ostalog, donet zaključak, na osnovu koga se traži da država, po hitnom postupku, donese zakon o rezervisanim zanimanjima.

Time bi obavljanje delatnosti u državnim službama od posebnog značaja, kao što su pravo, medicina i učiteljska zanimanja, bilo povereno isključivo licima koja su završila državne pravne fakultete.

NEPOTPUNA PRIMENA SSP-A

Izvor: RTV

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom potpisan je još 29. aprila 2008. godine, ali se njegove odredbe i dalje ne primenjuju u potpunosti.

Trenutno je na snazi Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i Evropske unije, a do potpune primene SSP-a ostala je ratifikacija u parlamentima još nekoliko zemalja članica Unije.

Prelazni trgovinski sporazum Srbija primenjuje jednostrano, a zemlje članice Evropske unije nemaju obavezu da ga sprovode, već je to njihova dobra volja.

Upravo zato, potpuna primena SSP-a je neophodna jer bi to, pre svega, bio vetar u leđa našoj privredi.

Sporazum o stabilizaciji koji se primenjuje u potpunosti je, pored vizne liberalizacije, nešto od čega građani imaju konkretnu korist na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, u izjavi za RTV, kaže da proces ratifikacije SSP-a traje u proseku 2 godine, da ga je Srbija praktično započela tek prošle godine, i da je većina od 27 zemalja članica Evropske unije, u međuvremenu, ratifikovala sporazum.

BEZ SMANJENJA STOPE POREZA I DOPRINOSA

Tanjug

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio da opšta stopa poreza i doprinosa neće biti smanjena do kraja mandata ove vlade i predočio da se on zalaže da opšta stopa poreza i doprinosa na zarade bude smanjena sa trenutnih 62 do 64 odsto, na 50 odsto.

"U ovoj godini nije bilo moguće smanjiti poreze i doprinose zbog punjenja budžeta Srbije, ali sam ubeđen da će se to smanjenje desiti", istakao je Ćirić na sednici Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS), procenjući da se smanjenje neće desiti do septembra sledeće godine.

Na veoma posećenoj sednici u PKS, Ćirić je naveo da su u okruženju poreska opterećenja na zarade zaposlenih u tekstilnoj i industriji obuće niža nego u Srbiji i precizirao da je u Republici Srpskoj ta stopa 25, Sloveniji 39,2, Hrvatskoj 34 i Makedoniji 50 odsto.

Posle sastanka sa privrednicima iz tekstilne i kožarske industrije, Ćirić je novinarima rekao da tekstilna industrija ima problem nelikvidnosti i nedostatak sredstava za finansiranje. On je najavio da će sa današnje sednice Komore preneti predloge vladi, na osnovu kojih će biti donete kratkoročne mere u cilju pobljšanja poslovanja privrede do kraja godine, kao i neke sistemske mere.

Prema njegovim rečima, tekstilna industrija ima izvozni potencijal, jer je za prvih šest meseci ove godine povećala izvoz oko 30 odsto, ali zaposleni u toj grani imaju veoma niske zarade od oko 20.000 dinara mesečno.

Ćirić je istakao da podržava predlog za poboljšanje poslovanja tekstilaca , za izmenu statusa pretežnog izvoznika, kojim bi firma koja izvozi 50 ili 60 odsto svoje proizvodnje umesto dosadašnjih 70 odsto, dobila takav status, ukazujući da je potrebno takav predlog usaglasiti s Ministarstvom finansija.

Kada je reč o ukidanju carine na repromaterijal za kožarsku i tekstilnu industriju, Ćirić je obećao da će u saradnji sa Ministarstvom finansija razmotriti taj problem.

Članovi Odbora PKS su preneli ministru da im je potrebno obezbeđivanje izvoznih garancija koja nedostaju u ovim granama industrije, na šta je Ćirić odgovorio da se sprema dokapitalizacija Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) što treba da učini Vlada Srbije.

Predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da sektor tekstilne i kožarske industrije zaslužuje posebnu pažnju države, jer je u prvoj polovini godine zabeležio značajnije izvozne rezultate, a pojedini klasteri su čak zabeležili i suficit u izvozu.

Sekretar sektora za tekstil u PKS-u Vesna Vasiljević rekla je da je u tekstilnoj industriji u prvih šest meseci ove godine ostvaren izvoz od 300 miliona dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom bila 66,6 odsto.

Sektor tekstilne i kožarske industrije učestvuje u ukupnom broju registrovanih preduzeća sa 9,85 odsto, u broju zaposlenih 11,68, u izvozu 8,28, a u izvozu 7,59 odsto, navela je Vasiljevićeva.

KINEZI ŽELE DA INVESTIRAJU 30 MILIJARDI DOLARA

Tanjug

 - Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja u višednevnoj poseti Kini predvodi parlamentarno-privrednu delegaciju, izjavila je da su zvanicnici Čungćinga naglasili veliku mogućnost parlamentarne, ali i saradnje sa privrednicima iz Srbije, posebno u oblastima infrastrukture, revitalizacije železnice, termoelektrana i poljoprivrede.

Đukić Dejanović je rekla Tanjugu da su predsednik parlamenta Čungćinga Čen i predsednik Kineske razvojene banke u tom gradu Guo Dung obavestili srpske privrednike o nameri da u narednom periodu u svetu investiraju oko 30 milijardi dolara.

"To je suma koja bi mogla bitno da utiče na ekonomsku poziciju zapadnog Balkana, pa i Srbije", naglasila je Đukić Dejanović i dodala da je od posebnog interesa projekat TE "Kostolac", što je bila i tema razgovora srpske i kineske strane.

Predstavnici TE "Kostolac" imali su priliku da konkretizuju određene korake u saradnji koja je, kako je ukazala, već očigledna.

Predsednica srpske skupštine je, međutim, naglasila da su to još samo informacije o mogućnostima investicije kineske razvojne banke u Srbiju i preliminarni pregovori i da se nada da će ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kao predsednik Mešovite vladine komisije, kada bude posetio Kinu, nešto od tih dogovora realizovati i potpisati određene ugovore.

Đukić Dejanović je rekla i da je Kineska razvojna banka zadužena za saradnju sa jugoistočnim Blakanom, pa su zato srpski privrednici nastavili razgovor sa svojim kolegama i predstavnicima banke o mogućnostima saradnje.

Predsednica srpske skupštine naglasila je i značaj parlamentarne saradnje sa gradskom oblašću koja ima 32 miliona stanovnika i površinu, sa okolinom, nešto manju od Srbije.

Grad Čungćing je kulturni centar regiona, u kojem su smešteni konzulati više država, nalazi se na poluostrvu na ušću reke Đaling u Jangce i po broju stanovnika je jedan od najvećih gradova na svetu.

Domaćini su goste iz Srbije upoznali i sa planovima u mnogim oblastima života, među kojima je i produžetak obaveznog školovanja sa sadašnjih devet, na 12 godina, rešavanje stambenog pitanja mladih i obrazovanih, kao i stanovnika koji sa sela, a imaju obezbeđen posao, dolaze u gradove kao što je Čungćing, kako bi se rasteretili Peking i Šangaj.

Gradske vlasti su im omogućile da novoizgrađene stanove najpre iznajme po ceni za jedan evro po kvadratu, a zatim ih i otkupe po takođe povoljnim cenama.

U Čungćingu se izuzetna briga vodi i o ekologiji, iako je to regija koja proizvodi nekoliko miliona laptopova godišnje.

Industrijski centar postao je pošto su tokom rata u taj grad preseljene mnoge fabrike iz ostalih delova Kine, ima razvijenu i automobilsku i metaloprerađivačku industriju, a u njemu su i fabrike američke kompanije "Ford" i njihovih partnera "Čangan automobili" i "Mazda motori".

O značaju tog grada i regije, okružene planinama i sa suptropskom klimom pod uticajem monsuna, govori i podatak da je u poseti Čungćingu tri dana pre srpske parlamentarno-privredne delegacije boravio i potpredsednik SAD Džozef Bajden.

Đukić Dejanović je po dolasku u Kinu razgovarala sa potpredsednikom te zemlje Si Đinpinogom u zgradi Parlamenta, koji je ponovio da Kina ostaje pri stavu u vezi sa suverenitetom i integritetom Srbije.

Uz ocenu da je razgovor sa potpredsednikom Kine bio razgovor o perspektivi odnosa dveju država, Đukić Dejanović ja prenela stav koji je srpska delegacija iznela - da Srbija bude centar strateških odnosa Balkana i Kine.

Iz Čungćinga delegacija Srbije odlazi u Šangaj, gde će razgovarati sa predsednikom Kineskog kongresa Vu Banguom, na čiji poziv i borave u Kini.

POČINJE MEĐUNARODNI NOVOSADSKI KNJIŽEVNI FESTIVAL

Tanjug

Šesti Međunarodni novosadski književni festival (MNKF), jedinstven događaj te vrste u Srbiji, okupiće od danas do 2. septembra više od 70 pisaca, među kojima 25 iz inostranstva, koji će svoje stihove i prozu čitati na otvorenom prostoru na Trgu mladenaca.

Kako su najavili organizatori, bogat program MNKF biće priređen na više mesta u gradu i okolini, a počeće popodne u Muzeju Vojvodine promocijom izabranih pesama Vaska Pope, objavljenih na poljskom jeziku.

To je novina manifestacije na kojoj će, kako je objasnio direktor festivala Jovan Zivlak, ubuduće biti predstavljana po jedna domaća pesnička knjiga prevedena na strane jezike, radi afirmisanja naše književnosti, zbog čega je uostalom ovaj festival i osnovan.

Posle svečanog otvaranja festivala, na Trgu mladenaca, u 21 sat, publici će se predstaviti Mihael Kriger (Nemačka), Lionel Rej (Francuska), Milovan Danojlić (Srbija), Rodi Lamsden (Škotska), Ulf Peter Halberg (Švedska), Andrej Rodoski (Rusija), Dana Podračka (Slovačka) i Marin Hondrari (Rumunija).

Među gostima MNKF, u čijem je fokusu nemačka poezija, biće i pesnici Ulf Štolterhoft, Gerhard Falkner, Folker Zilaf, Katrin Šmit, Uljana Volf i kritičarka Iris Radič, poznata francusko-libanska pesnikinja Noa Salame, Rumun Radu Vanku, Anatolij Kozlov iz Rusije, Poljak Gžegož Latušinjski, naši pesnici Slobodan Tišma, Srđan Srdić i drugi.

Klub Društva književnika Vojvodine ugostiće u sredu učesnike simpozijuma "Književnost i nove ideologije - kraj kritičke književnosti", na kome će govoriti Arpad Lošonc, Slobodan Vladušić, Dragan Prole, Vladimir Gvozden, Zoran Đerić, Kornelija Farago, Milena Vladić Jovanov i drugi.

U nastavku nastupa pisaca pred publikom na otvorenom prostoru nastupiće Latušinjski, Falkner, Šmitova, Štolterhoft, Zahari Ivanov iz Bugarske, Mark Alin (Francuska), Zoi Skoulding (Velika Britanija), Jan Miškin (Belgija), Poljak Januš Dževucki i Atila Balaž iz Mađarske.

Svoje radove predstaviće i domaći pisci Boško Tomašević i Zvonko Karanović, Vladan Matijević, David Kecman Dako.

Deo tog, već tradicionalnog književnog skupa je i veoma zanimljivo dvodnevno takmičenje u slem poeziji, četvrto po redu, koje će biti održano u kafeu "Bistro" u centru grada, a pobednik će poneti zvanje najboljeg slem pesnika u Srbiji.

Nemačkoj pesnikinji i proznoj spisateljici Katrin Šmit biće svečano uručena Međunarodna nagrada za književnost "Novi Sad", koja je šesti put dodeljena istaknutim piscima ili književnim misliocima koji su dali doprinos savremenoj umetničkoj književnosti u svetu i kod nas.

Prema planu manifestacije, Brankovu nagradu DKV ovogodišnjem laureatu Željku Jankoviću uručiće dobitnica Međunarodne nagrade za književnost Katrin Šmit, 30. avgusta u podne u Sremskim Karlovcima.

Za učesnike MNKF biće organizovan izlet brodom do Sremskih Karlovaca, kao i posete Petrovaradinskoj tvrđavi i fruškogorskim manastirima.

RADOSAVLJEVIĆ: BIĆE PREBAČEN PLAN NAPLATE POREZA

Izvor: Beta

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević isključio mogućnost da deficit budžeta Srbije bude veći od planiranog usled slabije naplate poreza. "Ovogodišnji plan naplate poreza biće prebačen", izjavio je Radosavljević.

On je istakao da je uobičajeno da u letnjim mesecima budu manji budžetski prihodi po osnovu prikupljenih poreza, ali da nema bojazni da će tako biti i u narednom periodu.

"Poreska uprava preduzima redovne i vanredne kontrole poreskih obveznika kako bi se poboljšla fiskalna disciplina i sprečila utaja poreza i drugih obaveza za čiju naplatu su zaduženi poreznici", rekao je Radosavljević.

VERUJEM DA ĆE BITI POSTIGNUT DOGOVOR SA MMF

Tanjug

BEOGRAD - Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izrazio je uverenje da će do sutra uveče biti postignut dogovor Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o novom aranžmanu iz predostrožnosti, ali nije želeo da iznosi više detalja dok ti pregovori traju.

U izjavi novinarima u Privrednoj komori Srbije, Chirić je rekao da je planom posete misije MMF-a Beogradu predviđeno da pregovori traju do sutra uveče, a u sredu delegacija Fonda trebalo bi da otputuje iz Srbije.

  Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Srbiji od 18. do 31. avgusta povodom razgovara sa predstavnicima srpskih vlasti o sklapanju novog aranžmana iz predostrožnosti.
 
Aranžman iz predostrožnosti s MMF-om podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje, i kako je najavljeno, novi aranžman trajao bi 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra.
 
Ukoliko s misijom Fonda bude postignut dogovor o ekonomskoj politici koja će se sprovoditi u narednom periodu, Srbiji bi Odbor izvršnih direktora MMF-a mogao da odobri novi aranžman iz predostrožnosti, krajem septembra.

EPS JE SPREMAN ZA KONKURENCIJU NA TRŽIŠTU

Tanjug

BEOGRAD - Nedavno usvojeni Zakon o energetici "Elektroprivredi Srbije" (EPS) donosi konkurentno poslovanje i velike promene na tržištu, ali kompanija je spremna za tu utakmicu, izjavio je generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

Marković je u intervjuu za kompanijski list EPS-a "kWh" istakao da će veliki izazov biti obavezno otvaranje oko 40 odsto postojećeg tržišta električne energije jer od 2013. godine veliki industrijski potrošači će na tržištu birati od koga će kupovati struju.

"EPS ima šansu da pariranjem sa cenama i kvalitetom zadrži što veći broj industrijskih kupaca", napomenuo je on.

"Konkurencija će nam biti i velike elektroprivrede, ali i trgovci koji će moći da nabave električnu energiju iz različitih izvora. U pojedinim trenucima mogu da nam budu konkurentni", objasnio je Marković.

Direktor EPS-a ukazao je da će domaćinstva i mali privredni kupci i dalje ostati u režimu regulisanog tržišta i cena, koje će, prema zakonu, od oktobra 2012. godine biti isključiva nadležnost Agencije za energetiku.

"To je samo međukorak, jer već 1. januara 2015. godine sledi kompletno otvaranje tržišta. To su procesi utvrđeni nizom dokumenata na koje smo se obavezali na putu pristupanja Evropskoj uniji. Što se tiče tržišta i cena, mi smo do sada, kako često kažu evropski zvaničnici, bili crna rupa na energetskoj mapi Evrope", rekao je Marković.

Na pitanje sa kojom cenom će EPS izaći pred industrijske potrošače na otvorenom tržištu, Marković je istakao da to sigurno neće biti po trenutnoj ceni, već po ceni koja će biti "isplativa kategorija".
 
"Poenta tržišta i jeste slobodno formiranje cena, pa ko ponudi bolju cenu i bolju uslugu, imaće više kupaca. EPS mora biti jeftiniji i bolji od ostalih i sledeći taj cilj, mi ćemo se tako i ponašati. Na primer, železara 'Ju es stil', će biti obavezna da na tržištu bira isporučioca. Oni su i do sada imali tu mogućnost, ali je ni oni, niti bilo ko drugi u Srbiji nisu koristili jer je naša cena bila povoljnija u odnosu na trgovce", naveo je on.
 
"Od 2015. godine svi kupci će imati obavezu da na tržištu nađu snabdevača. Kako će imati slobodan pristup distributivnom sistemu, uz naknadu koju utvrđuje Agencija za energetiku, eto prilike i kupcima i dobavljačima da nađu svoj interes", rekao je Marković.
 
"Sve to ne znači da će EPS odmah dići ruke od takvih velikih kupaca. Ne, mi ćemo se za njih i dalje boriti, ali sa višim cenama od ovih koje sada imamo, ali i nižim od onih koje će im ponuditi i drugi isporučioci", ukazao je direktor EPS-a.

SLOVENAČKI DONDON ZAKUPIO DEO ŽITOPRODUKTA

RTV, Beta

ZRENJANIN - Predstavnici slovenačke firme Dondon i Žitoprodukta iz Zrenjanina, koji je početkom godine dat na upravljanje državi, potpisali su danas ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji i zakupu dela imovine te zrenjaninske fabrike za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda.

Na osnovu tog ugovorta Dondon će zakupiti deo silosa za pšenicu kapaciteta 9.500 tona, mlin za mlevenje brašna, silos za brašno, pekaru i vozila za prevoz hleba.

Direktor te slovenačke firme Aleš Mozetić kazao je da njihova prva ulaganja u opremu, novu tehnologiju i mlin iznose oko 500.000 do 60.000 evra, kao i 1,5 miliona evra u repromaterijal, sirovine i obrtna sredstva potrebna za pokretanje proizvodnje.
 
Prema rečima direktora Žitoprodukta Sima Grujeskua, potpisivanjem ugovora nisu u potpunosti rešeni problemi te fabrike, ali su stvoreni uslovi da firma normalnije funkcioniše, jer je zbog nagomilanih obaveza iz prethodnih godina njen opstanak doveden u pitanje.

Obaveza slovenačkog Dondona je da preuzme 115 radnika Žitoprodukta, a eventualni višak zaposlenih reši kroz socijalne programe.

Od sredstava koje će dobiti od zakupa, objasnio je Grujesku, Žitoprodukt će moći da obezbedi sredstva za rad, lične dohotke i deo troškova, a prihodi od silosnih kapaciteta biće upotrebljeni za namirenje obaveza prema bankama.

Potpisivanju su prisustvovali i gradonačelnik Zrenajnina Mileta Mihajlov i pokrajinski sekretar za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

Zrenjaninski Žitoprodukt, po odluci Višeg suda u Beogradu, od 1. januara ove godine nije u vlasništvu Đorđa Božića kojem je privremeno oduzeto pravo upravljanja nad 72 odsto imovine. Krajem prošle godine radnicima se dugovalo nekoliko zarada, a firma je bila u blokadi više od 270 dana u iznosu od 316,5 miliona dinara.

IPOK POČINJE DA RADI

RTV, Beta

Industrija prerađevina od kukuruza Ipok iz Zrenjanina trebalo bi da za nekoliko dana ponovo počne proizvodnju, izjavio je danas direktor Kartonvala Zoran Petković, preduzeća koji je uzelo u zakup zrenjaninsku fabriku.

Petković je novinarima kazao da je "kukuruz obezbeđen i da će pored određenih problema probna proizvodnja početi za koji dan".

"Mislim da će Ipok uskoro krenuti sa radom u tri smene kao što je to nekada bilo", naveo je Petković i dodao da je trenutno angažovano oko sto radnika, dok se za probnu proizvodnju pripremaju ugovori za prijem većeg broja zaposlenih i da će, kada počne ozbiljna proizvodnja, u zrenjaninskom Ipoku raditi oko 150 ljudi.

Proizvodnja je u Ipoku obustavljena u maju prošle godine, a računi te firme bili su u neprekidnoj blokadi za oko 150 miliona dinara od 12. aprila prošle godine.

Na evidenciji Ipoka bilo je 230 radnika koji su poslednju zaradu primili u februaru prošle godine, a potražuju i nadoknadu za topli obrok i putne troškove za protekle tri godine, koliko im nije uplaćivan ni doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Na predlog Poreske uprave, Privredni sud u Zrenjaninu doneo je aprila ove godine rešenje o pokretanju stečajnog postupka.

Ipok su danas nenajavljeno posetili pokrajinski sekretar za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i gradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov.

Vasin je ukazao da je ispunjeno obećanje dato pre šest meseci, kada je u Ipoku pokrenut stečaj, da će strateški partner koji će pokrenuti proizvodnju biti pronađen.

Izrazio je veliku zahvalnost firmi Kartonval iz Beograda koja je, kako je kazao, "ušla u rizičan proces sa najboljom mogućom namerom, tako da će strateška proizvodnja skroba kao sirovine značajne za grad, Vojvodinu, Srbiju i lokalna preduzeća, ponovo biti pokrenuta".

NOVI BREND VELIKOG IZVOZNOG POTENCIJALA - ŠARAN

Branislav Grković

Za šest godina, ako sve bude kako treba i ako Ministarstvo za poljoprivredu počne finansijski da podržava selekciju riba, Srbija bi mogla da dobije jedan potpuno novi brend velikog izvoznog potencijala - srpskog šarana.

Na oglednom dobru „Radmilovac“, nadomak Beograda, profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Marković i njegovi saradnici već pet godina rade na programu unapređenja proizvodnih osobina i kvaliteta mesa šarana.  

- Pre pet godina u saradnji sa kolegama iz Norveške, koja je najveći evropski proizvođač i izvoznik ribe, počeli smo sa programom selekcije šarana. Za proizvodnju jednog primerka šarana prosečne težine oko tri kilograma sada je proizveden za dve godine - objašnjava profesor Marković. Uz to dodaje da pored programa selekcije ovaj istraživački tim radi i na unapređenju kvaliteta mesa šarana.
 
Njegov saradnik Milan Spasić, inače student na doktorskim studijama, više puta je boravio u Norveškoj, čiji su stručnjaci nakon 30 godina ukrštanja i selekcije ostvarili rezultat da za isto vreme proizvode lososa duplo veće težine. 
- Prvo smo prikupljali matice šarana koje smo uzimali iz različitih ribnjaka, ali i iz reka. Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica sa ciljem da se prate proizvodne osobine 50 formiranih familija šarana - kaže Milan Spasić i nastavlja da objašnjava nimalo jednostavan proces ukrštanja.
 
- U stomak svake ribe stavljamo čip. Ona dobija jedinstveni broj koji očitavamo specijalnim čitačem. Poenta je da se izaberu oni primerci ribe koji najbrže rastu u familiji, koji su u proseku teži od ostalih primeraka. Kad takve izaberemo, te šarane kada postignu polnu zrelost ukrštamo sa takođe naprednim maticama iz druge familije. I tako malo-pomalo 10 do 15 odsto u svakoj generaciji se podiže prosek težine šarana - objašnjava Milan. 
Da bi se stiglo do poboljšanja od oko 40 odsto, to jest da šaran dobije konzumnu veličinu za dve godine, neophodno je još najmanje šest godina rada, ali profesor Marković napominje da to dobrim delom zavisi i od novca. 

- Početak projekta finansirala je norveška vlada kroz projekat „Uspostavljanje programa selekcije šarana“. Nastavak tog programa je zasnovan na entuzijazmu i ličnim obezbeđivanjima potrebnih sredstava. Od države za program selekcije šarana, nažalost, do sada nismo dobili ni dinara, a koristi bi od ovog posla Srbija i te kako mogla da ima. Naime, sadašnja proizvodnja šarana od oko 10.000 tona bi se vrlo brzo mogla udesetostručiti.

Tražnja i konzumiranje ribe iz godine u godinu rastu u čitavom svetu. Evropska unija ima deficit ribe od oko jedan i po milion tona, a Rusija uvozi oko milion tona ribe - navodi profesor Marković.  

On takođe tvrdi da je izvozna šansa velika, a razvoj ovog sektora mnogo bi doprineo i otvaranju novih radnih mesta i ostvarenju velike zarade pri izvozu.

- Ako može jedna Norveška sa skoro upola manje stanovnika da izveze preko 1,8 miliona tona ribe, a pre svega lososa, zašto ne bismo i mi mogli koju desetinu, ili još bolje, koju stotinu hiljada tona „srpskog šarana“ - zaključuje profesor Marković.

DELTA MAKSI OTKUPIO AKCIJE PEKABETE, C MARKETA I ZVEZDARE

BEOGRAD - Trgovinski lanac Delta maksi završio je otkup akcija malih akcionara Pekabete, C marketa i Zvezdare iz Beograda, a sutra ističe rok za davanje naloga za prodaju akcija preduzeća Srbija iz Kragujevca, rečeno je danas Beti u Komisiji za hartije od vrednosti.

Delta maksi, koji je od ranije većinski vlasnik ta četiri trgovinska preduzeća, od 27. jula ove godine u vlasništvu je belgijskog Deleza koji je kupio tu kompaniju za 932,5 miliona evra.
 
Ponuda je bila data za preuzimanje 30,56 odsto akcija Pekabete po ceni od 7.220 dinara po akciji, a otkupljeno je 23,27 odsto akcija, tako da je Delta maksi sada vlasnik 92,72 odsto akcija tog preduzeća.  

Mali akcionari C marketa prodali su 0,24 odsto akcija po ceni od 32.000 dinara, tako da trenutno Delta maksi poseduje 75,39 odsto kapitala tog preduzeća. U posedu malih akcionara bilo je 1,62 odsto akcija C marketa, dok je preostalih 23,23 odsto društveni kapital koji tek treba da bude raspoređen državi i bivšim radnicima tog preduzeća.  

Delta maksi je po ceni od 700 dinara otkupio 17,52 odsto akcija od malih akcionara Zvezdare i tako postao vlasnik 84,79 odsto kapitala tog preduzeća. U vlasništvu malih akcionara je ostalo 15,21 odsto akcija Zvezdare.  

Ponuda za otkup akcija trovinskog preduzeća Srbija je produžena jer je poboljšana cena sa 500 na 525 dinara po akciji, a ponuđen je otkup 21,76 odsto akcija. Trenutno je u vlasništvu Delta maksija 58,63 odsto akcija Srbije, a Akcijski fond poseduje 0,76 odsto akcija. U Srbiji Delta maksi ima oko 350 prodavnica i najveći je lanac.

OTVARANJE "JURE" DO KRAJA GODINE U LESKOVCU

Tanjug

LESKOVAC - Južnokorejska fabrika "Jura" otvoriće fabriku u Leskovcu do kraja ove godine, najavila je danas potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

U fabrici "Jura", gde će biti pokrenuta proizvodnja elektronskih komponenti za automobilsku industriju, biće otvoreno 1.500 radnih mesta, rekla je Kalanovićeva, nakon razgovora sa izvođačima radova u Leskovcu.

Kalanovićeva je, nakon obilaska terena gde su počeli pripremni zemljani radovi, poručila da će se uključiti u rešavanje problema oko izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju.

Radovi na izgradni fabrike "Jura" u Leskovcu, neznatno kasne zbog neurednosti zemljišnih knjiga i nerešenih pravno imovinskih odnosa na parceli gde je planirana izgradnja.

"Neažurnost u sređivanju zemljišnih kniga i birokratija ne smeju biti prepreka za izgradnju fabrike u kojoj će raditi značajan broj ljudi i od tog rada izdržavati svoje porodice", kazala je Kalanović.

Ona je navela da je država odobrila po 7.000 evra subvencije za svako novo radno mesto u fabrici "Jura", podsetivši da su te fabrike već otvorene u Nišu i Rači.

Kalanovićeva je obišla i radove na renoviranju i doradi leskovačkog pozorišta, kao i radove na izgradnji nadvožnjka, koji će, kako je najavila, biti završen do 11. oktobra.

NAUČNO-TEHNOLOŠKI PARK NA ZVEZDARI DO MARTA 2012. GODINE

Tanjug

Naučno-tehnološki park "Zvezdara", investicija vredna 9,7 miliona evra, trebalo bi da bude završen do marta sledeće godine, kada će nekoliko desetina tehnoloških firmi početi da rade na moderan način, najavio je danas Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije.

On je sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete i nauke obišao gradilište tog parka, na kojem su radovi počeli u maju ove godine.

Đelić je rekao da će učiniti sve da u martu sledeće godine taj "prvoklasni projekat" bude otvoren za ekonomiju znanja.  

Đelić je naveo da će taj infrastrukturni objekat, koji će se prostirati na 16.000 kvadratnih metara, omogućiti da se inkubator tehnoloških firmi, koji se sada nalazi na Mašinskom fakultetu u Beogradu, preseli na novi prostor, ali i povratak velikog broja visokostručnih kadrova koji su otišli iz Srbije.
 
On je naveo da je taj park jedan od četiri koliko će ih postojati u Srbiji, da će biti izgrađeni i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a koji će predstavljati objedinjenu ponudu Srbije tehnološkom svetu.  

Ministar Obradović je rekao da je suština projekta da se stvori baza za razvoj nauke u Srbiji, ali i zapošljavanje nekoliko stotina ljudi.

Obradović je izrazio nadu da će se do marta sledeće godine videti koliko će taj naučno-tehnološki park promeniti "lik" te beogradske opštine i koliko će značiti za naučni razvoj Srbije.

Naučno-tehnološki park "Zvezdara" finansira se sredstvima Evropske investicione banke, a osmišljen je kao podrška malim inkubator preduzećima koja se bave razvojem ideja i njihovom tehnološkom primenom.

U tom parku će postojati zajedničke službe, finansijska, pravna, održavanje zgrade, kao i sale za sastanke, a paralelno sa gradnjom biće urađen i pravilnik o poslovanju parka.

Predsednik opštine Zvezdara Milan Popović rekao je da će izgradnjom ovog parka kvalitet života građana biti podignut na veći nivo, jer će na njoj infrastrutkura biti poboljšana, iako je i sada, kako je rekao, lepo živeti na Zvezdari.

Direktor jedne od firmi koja je deo inkubatora, Aleksandar Čabrilo, rekao je da je nedostatak prostora jedan od problema sa kojim su se suočavali u razvoju inkubatora, kao i da će osnivanje ovog parka mnogo značiti visoko-tehnološkim firmama u Srbiji, a koje većinu svojih prihoda ostvaruju izvozom.

RASPISAN OGLAS ZA PRIKUPLJANJE PISANIH PONUDA ZA DAVANJE U ZAKUP POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U UKUPNOJ POVRŠINI OD 4.523,2172 HEKTARA: Rok za prijavu je 30. septembar 2011. godine

Gradonačelnik grada Beograda je raspisao oglas za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Beograda u ukupnoj površini od 4.523,2172 hektara, koje se nalazi na području gradskih opština Barajevo, Voždovac, Grocka, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Sopot, Surčin i Čukarica, a koje je obuhvaćeno Godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Beograda za 2011. godinu.

Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini imaju pravna i fizička lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Ispunjenost uslova za prijavljivanje na javno nadmetanje ponuđač dokazuje originalnim dokumentima, odnosno overenim fotokopijama i to:

- lična karta za fizička lica odnosno izvod iz privrednog registra (ne stariji od šest meseci do dana objavljivanja oglasa) za pravna lica i
- važeći izvod iz Registra poljoprivrednih gadinstava.

Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nemaju pravna i fizička lica koja nisu ispunila sve obaveze iz ranijih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i ona koja su izvršila ometanje poseda poljoprivrednog zemljišta ili koja su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.

Dokumentacija za prijavljivanje na javno nadmetanje

- formular za prijavljivanje (popunjen u celosti i potpisan);
- dokaz o uplati depozita;
- lična karta za fizička lica odnosno izvod iz privrednog registra (ne stariji od šest meseci do dana objavljivanja oglasa) za pravna lica;
- važeći izvod iz Registra poljoprivrednih gazdinstava.

Formular prijave i adresirane koverte odnosno štampane nalepnice sa adresom Gradske uprave grada Beograda mogu se preuzeti svakog radnog dana od 9 do 16 časova, u prostorijama Sekretarijata za privredu Gradske uprave grada Beograda, Beograd, Ulica kraljice Marije 1, XVII sprat, kancelarija 1710. Potrebno je da se ponuđač blagovremeno upozna sa sadržajem formulara prijave.

Prijava na oglas podnosi se u zapečaćenoj koverti na kojoj mora da piše:

Na prednjoj strani:

- Sekretarijat za privredu Gradske uprave grada Beograda, Beograd, Ulica kraljice Marije broj 1, XVII sprat, Komisiji za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Beograda
- naznaka - PONUDA - NE OTVARATI
- broj javnog nadmetanja ____ (navesti gradsku opštinu i KO)

Na zadnjoj strani:

- ime i prezime/naziv i adresa ponuđača

Rok za podnošenje dokumentacije za prijavljivanje je do 16 časova 30. septembra 2011. godine.

Tekst oglasa nalazi se na adresi: http://www.beograd.rs/download.php/documents/oglas%20privreda.pdf

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 29.8.2011.

KAKO UNAPREDITI POLOŽAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PRIVATNIH PREDUZETNIKA¬¬?: POVEĆATI EFIKASNOST I STRUČNOST RADA UPRAVE, SMANJITI DISKRECIONA PRAVA, POŠTOVATI POZITIVNE ZAKONE

Centar za razvoj MSP i preduzetništva Privredne komore Beograda organizovao je sastanak vlasnika malih i srednjih preduzeća i knjigovodstvenih agencija, koji je za cilj imao diskusiju o aktuelnim problemima u poslovanju malih, srednjih preduzeća,i preduzetnika i samih knjihovodstvenih firmi, i o odnosu javne administracije (prvenstveno Poreske uprave) prema poreskim obeveznicima i korisnicima usluga.

Kao rezultat sastanka biće pokrenuta inicijativa i kamapanja javnog zagovaranja za unapređenje poslovnog ambijenta u cilju hitnog olakšavanja položaja malih privrednih subjekata i očuvanja radnih mesta. Osim toga, inicijativa će ići u pravcu zagovaranja za izgradnju kapaciteta javne administracije da svoj posao i usluge koje realizuju počnu da obavljaju na savremen način, prilagođen potrebama, zahtevima, aktuelnim problemima privrede, kao i da svoje ponašanje prilagode normama poslovne etike.

Pozitivan odnos i efikasnost rada javne administracije prema korisnicima usluga, među kojima je najviše onih iz sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jeste i jedan od osnovnih principa proklamovanih u dokumentima Evropske unije koji obrađuju tematiku razvoja MSP i preduzetništva (Small Business Act).

Jedan od načina da se postigne vidljivo unapređenje položaja MSP i privatnih preduzetnika u Srbiji, odnosi se na povećanje efikasnosti rada uprave, smanjenje diskrecionih prava, povratak strčnosti i poštovanje pozitivnih zakonskih rešenja. Izneseni primeri iz prakse pokazuju veliku provizornost u radu oragana uprave pa u određenim slučajevima i ne poštovanje pozitivnih zakonskih rešenja i podzakonskih akata.

Veliki delovi regulative u oblasti poslovanja su, sa druge strane, nekonzistentni, anahroni, štetni, defavorizujući i proizvode direktne i indirektne troškove za privredu.

Nekoliko ilustrativnih, kafkijanskih, primera se odnose na:

(1) broj Mišljenja donetih u vezi nekolicine ključnih poreskih zakona, kojih u ovom trenutku ima 7321,
(2) ili nadrealne situacije u kojima zbog neažurnosti i neefikasnosti rada uprave preduzeća imaju obavezu da plaćaju naloge u iznosu do 2 dinara, gde troškovi uplate prevazilaze i nivoe od 1600% originalnog duga (dok na drugom računu, npr. postoji preplata u neuporedivo višim iznosima, ali prebijanje nije moguće).

Sve navedeno, uz neadekvatnu kaznenu politiku, ne postojanje suštinskih podsticaja i stimulativnih mera za razvoj preduzetništva, probleme nelojalne konkurencije i sive ekonomije koje država ne rešava i veliku nelikvidnost, čini poslovni ambijent za rad i dalji razvoj sektora MSP i privatnog preduzetništva veoma nepovoljnim. U trenutcima kada se može očekivati produbljivanje ekonomske krize i kada bi najznačajniji prioritet države trebalo da bude očuvanje radnih mesta, mora se uzeti u obzir činjenica da je MSPP sektor glavni i najveći poslodavac u Srbiji.

Svaka istinska mera usmerena na očuvanje pozicija i razvoj poslovanja MSPP sektora predstavljaće upravo doprinos za očuvanje radnih mesta i standarda cele armije građana.

Privredna komora Beograda u narednom peridu planira realizaciju kampanje javnog zagovaranja, uključujući brojne nove inicijative usmerene na zaštitu interesa firmi koje su naši članovi.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 29.8.2011.

SVIM OSNOVNIM ŠKOLAMA U SRBIJI DO 1. SEPTEMBRA ĆE BITI DOSTAVLJENI BESPLATNI UDŽBENICI ZA UČENIKE PRVA TRI RAZREDA

• Svaka škola će formirati komisiju koja će na kraju godine pregledati knjige, a u slučaju njihovog oštećenja pre nego što se završi godina, izdavač se obavezao na to da će takve udžbenike nadoknaditi •
Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović najavio je danas da će svim osnovnim školama u Srbiji do 1. septembra biti dostavljeni besplatni udžbenici za učenike prva tri razreda.


Obradović je na konferenciji za novinare povodom projekta "Besplatni udžbenici" naveo da je ugovor o realizaciji ovog projekta potpisan sa izdavačima u subotu, 27. avgusta, pri čemu je naglasio da je učinjeno sve kako bi udžbenici bili dostavljeni na vreme.

Ministar je ukazao na to da je na osnovu podataka koje su dostavile školske uprave za 228.000 đaka potrebno približno dva miliona udžbenika, odnosno 830.000 kompleta, a ukupna vrednost ovih knjiga iznosi oko 743 miliona dinara.

"Sredstva za nabavku udžbenika su obezbeđena, pri čemu će deo troškova snositi grad Beograd, Izvršno veće Vojvodine i pojedini gradovi i opštine", istakao je on.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat će biti nastavljen i sledeće godine, a u planu je da obuhvati i četvrti razred.

Kada je reč o ceni udžbenika koji nisu obuhvaćeni besplatnim kompletom, Obradović je naveo da su izdavači imali razumevanja za ekonomsku situaciju građana.

Prosečna cena knjiga Zavoda za izdavanje udžbenika, kako je naveo, kreće se od 450 do 550 dinara, a celog kompleta od 4.000 do 9.000 dinara, u zavisnosti od razreda i broja knjiga.

On je, govoreći o planovima Ministarstva u narednoj školskoj godini, istakao da je u planu otvaranje osnovnih škola u Prokuplju i u Nišu, dve srednje škole u Jagodini i Lapovu, kao i visoke škole strukovnih studija u Leskovcu.
U planu je, kako je dodao, i otvaranje odeljenja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, gde će nastava biti izvođena i na srpskom i na albanskom jeziku, kao i usvajanje još tri zakona iz oblasti prosvete.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić rekao je da su na spisku kompleta besplatnih udžbenika i knjige za učenike koji nastavu pohađaju na jezicima nacionalnih manjina, kao i za đake sa posebnim potrebama.
Kada je u pitanju vraćanje udžbenika, Kostić je objasnio da će svaka škola formirati komisiju koja će na kraju godine pregledati knjige, a ukoliko se udžbenik raspadne pre nego što se završi godina, izdavač se obavezao na to da će te udžbenike nadoknaditi.

On je, takođe, rekao da su završeni razgovori na nivou sindikata, direktora i načelnika školskih uprava o pitanju zaposlenih u prosveti koji su tehnološki višak.

Izvršene su dvostruke kontrole i do kraja nedelje će biti poznati svi podaci, naglasio je pomoćnik ministra, pri čemu je naveo da će, ukoliko bude tehnoloških viškova, ti ljudi delom ostati bez norme časova, ali da će ona biti dopunjena tamo gde za to postoji mogućnost.

Prema njegovim rečima, oni koji ostanu bez ijednog časa neće otići dok ne dobiju neku vrstu otpremnine.

Predstavnici izdavačkih kuća sa kojima je Ministarstvo potpisalo ugovor o isporuci besplatnih udžbenika izrazili su zadovoljstvo učešćem u ovom projektu i istakli da je sve realizovano u skladu sa rokovima i da će udžbenici na vreme biti dostavljeni školama.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 29.8.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: MESTO PROMETA PREVODILAČKIH USLUGA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 12
  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE OBRAČUNA I PLAĆANJA PDV PRILIKOM PRODAJE MAŠINE KOJA SE NALAZI U INOSTRANSTVU - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 11
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN USLUGA IZDAVANJA POTVRDA KLIJENTIMA BANKE O STANJU NA TEKUĆIM RAČUNIMA, IZVRŠENIM NALOZIMA ZA PLAĆANJE, KAO I OSTVARENOM OBIMU PLATNOG PROMETA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 25
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: OBAVEZA DONOŠENJA PROGRAMA REŠAVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH - Zakon o radu: član 153
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: ZARADA NA OSNOVU KOJE SE OBRAČUNAVA OTPREMNINA KOD PROGLAŠAVANJA ZAPOSLENOG TEHNOLOŠKIM VIŠKOM - Zakon o radu: čl. 105 i 158

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: OSTVARIVANJE PRAVA OSIGURAVAČA NA REGRES NA IME MATERIJALNE ŠTETE PREMA ODGOVORNOM LICU - Zakon o obligacionim odnosima: član 170
  • Privredni apelacioni sud: PRIMENA ODREDABA UGOVORA KOJIMA SU REGULISANE PRAVNE POSLEDICE RASKIDA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 125 i 132
  • Privredni apelacioni sud: PRIMENA PRAVILA IZVRŠENJA DVOSTRANO-TERETNIH UGOVORA NA VRAĆANJE DATOG U SLUČAJU RASKIDA - Zakon o obligacionim odnosima: član 122 stav 1 i član 132 stav 3
  • Privredni apelacioni sud: PRIZNANJE TUŽBENOG ZAHTEVA OD STRANE TUŽENIH U POGLEDU OBAVEZE NA KOJU SU OBAVEZANI PRAVNOSNAŽNOM SUDSKOM ODLUKOM PREMA TREĆEM LICU - Zakon o parničnom postupku: član 3 stav 3
  • Privredni apelacioni sud: ZASNIVANJE DUŽNIČKO-POVERILAČKOG ODNOSA IZMEĐU PREUZIMAOCA DUGA I POVERIOCA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 446 i 448
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA IMOVINU ZBOG NEIZVRŠENJA PRAVNOSNAŽNE PRESUDE I UTVRĐIVANJE PRAVA NA NAKNADU NEMATERIJALNE ŠTETE - Ustav Republike Srbije: član 58 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU VOĐENOM RADI PONIŠTAJA REŠENJA O PRESTANKU RADNOG ODNOSA ZBOG EKONOMSKIH I ORGANIZACIONIH PROMENA - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Likvidacije:

U periodu od 22. do 26. avgusta 2011. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

164627

HARMAKON - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.08.2011

60

164623

AVICO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.08.2011

60

164615

DNMV - U LIKVIDACIJI

Ruma

26.08.2011

60

164611

KOŠARKAŠKI KLUB VOJVODA STEPA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.08.2011

60

164602

RADULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Irig

26.08.2011

60

164598

XIN-YUN 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.08.2011

60

164585

ŠIMEKSU - U LIKVIDACIJI

Kovačica

26.08.2011

60

164581

ECOPLAN UNION - U LIKVIDACIJI

Čačak

26.08.2011

60

164568

PERCHE-ZORAN PERIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

26.08.2011

60

164548

AVALSKI DOM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

26.08.2011

60

164525

ANNIMETALI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

25.08.2011

60

164521

TOP TIM NEKRETNINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.08.2011

60

164508

NEW HORIZONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.08.2011

60

164496

HOME PROPERTIES - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.08.2011

60

164485

SLATKE ČARI MILOVANOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Bor

25.08.2011

60

164475

FIDES R&T GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

25.08.2011

60

164469

UB CONSULT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

25.08.2011

60

164457

POLAR FACILITY SERVICE - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

25.08.2011

60

164452

TECOOP - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.08.2011

60

164415

ZEN CASA BANAT - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

24.08.2011

60

164411

MILIĆ INŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Bajina Bašta

24.08.2011

60

164400

BEODEV - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.08.2011

60

164396

FITOMIX - U LIKVIDACIJI

Subotica

24.08.2011

60

164342

DMD SPASIĆ AUTOPETROL - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

24.08.2011

60

164310

VRAČAR PROMET - U LIKVIDACIJI

Požarevac

23.08.2011

60

164299

TEOS INTERNET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

23.08.2011

90

164295

PLANETSPA - U LIKVIDACIJI

Čačak

23.08.2011

60

164289

ROJAL - U LIKVIDACIJI

Lebane

23.08.2011

60

164266

CAZALI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

23.08.2011

60

164247

EUROINTEGRAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

23.08.2011

60

164225

SPEED ŠPED - U LIKVIDACIJI

Ćuprija

23.08.2011

60

164314

UDRUŽENJE OPTIČARA SRBIJE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.08.2011

60

164201

A.C. TOP CARS J.I. - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

22.08.2011

60

164197

VUDEX - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

22.08.2011

60

164193

GOLDENE-FORTE - U LIKVIDACIJI

Tutin

22.08.2011

60

164189

CATY LINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

22.08.2011

60

164129

ČONIĆ - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

22.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 29.8.2011.