Aktuelne vesti na dan 30. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 06, OD 27.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • POLOŽAJ I NADLEŽNOST JAVNOG TUŽIOCA U PRAVNOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE - POSEBAN OSVRT NA VOĐENJE ISTRAGE OD STRANE TUŽILAŠTVA
  • OBAVEZNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI ZAPOSLENIH KOJI OBAVLJAJU POSLOVE PROMETA ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA
ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • PREGLED AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE
  • OCENJIVANJE MODULA U OSNOVNOM I SREDNJEM OBRAZOVANJU
  • RASPOREĐIVANJE ZAPOSLENOG NA POSLOVE NASTAVNIKA PRAKTIČNE NASTAVE NAKON PREKVALIFIKACIJE I SPECIJALIZACIJE ZA DRUGI OBRAZOVNI PROFIL
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KALENDAR ROKOVA I OBAVEZA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE: • Februar 2012 •
  • UTVRĐIVANJE OPŠTEG USPEHA UČENIKA OD DRUGOG DO OSMOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O LISTI OSTALIH DERIVATA NAFTE KOJI SE DOBIJAJU OD FRAKCIJA NAFTE KOJE IMAJU RASPON DESTILACIJE DO 380°C - "Sl. glasnik RS", br. 4/2012: • Pravilnik je stupio na snagu 21.1.2012. godine. •
  • MOGUĆNOST PREBIJANJA EFEKATA DISKONTOVANJA DUGOROČNIH FINANSIJSKIH PLASMANA
  • OBAVEZA PODNOŠENJA POJEDINAČNE PORESKE PRIJAVE DRUŠTVA ČIJE JE OSNIVAČ U RADNOM ODNOSU U DRUGOM PRIVREDNOM DRUŠTVU
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • USLOVI ZA STICANJE STATUSA OBVEZNIKA PDV KOJI PRETEŽNO VRŠE PROMET DOBARA U INOSTRANSTVO - PRETEŽNI IZVOZNICI: • Obveznik PDV koji ispunjava propisane kriterijume dostavlja uz poresku prijavu PDV za mesec februar tekuće godine podatke na Obrascu PID PDV - Pretežan izvoz dobara u inostranstvo •
  • OBAVEZA IZVEŠTAVANJA DEVIZNOG INSPEKTORATA PO OSNOVU IZVOZA I UVOZA USLUGA
  • USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLOVA IZVOZA
STATISTIČKI PODACI OBJAVLJENI U SL. GLASNIKU RS, BR. 6/2012

 PROSEČNA GODIŠNJA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ISPLAĆENA U 2011. GODINI IZNOSI BRUTO 632.796 DINARA, A NETO 455.712 DINARA  ("SL. GLASNIK RS", BR. 6/2012)

PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI U ČETVRTOM KVARTALU 2011. GODINE IZNOSI 55.708 DINARA ("SL. GLASNIK RS", BR. 6/2012)

PROSEČNA BRUTO ZARADA ISPLAĆENA U DECEMBRU MESECU 2012. GODINE IZNOSILA JE 61.116 DINARA, A PROSEČNA NETO ZARADA 43.887 DINARA

NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE 19.498 DINARA

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje i objavljuje ministar finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2012. godini

Period primene

Iznos najniže osnovice

"Sl. glasnik RS"

od 1.11.2011. do 31.1.2012.

18.817  (53.762 x 35%)  

80/2011

od 1.2.2012. do 30.4.2012.

19.498  (55.708 x 35%)

Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.

Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.02.2012. godine do 30.04.2012. godine iznosi 38.996,00 dinara (19.498 x 2).   

Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za period od 01.01.2012. godine do 31.12.2012. godine iznosi 19.498,00 dinara. 

NAJVIŠA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE 305.580 DINARA

U skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011) najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.

S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.

Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2012. godini


Period primene

Iznos najviše osnovice

"Sl. glasnik RS"

1.1.2012. do 31.1.2012.

266.195 (5 x 53.239)

99/2011

1.2.2012. do 29.2.2012.

305.580 (5 x 61.116)

Napomena: najviša osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje primenjuje se bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu, odnosno ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od navedene osnovice, a ne i za koji broj sati je takva zarada ostvarena.

Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere).

Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2011. godinu iznosi 3.163.980,00 dinara


Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2012. godinu još nije objavljen. 

NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA 2011. GODINU JE 3.163.980 DINARA

Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u 2011. godini iznosi 52.733,00 dinara mesečno, odnosno 632.796,00 dinara za 12 meseci.
NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO
            OSIGURANJE ZA 2011. GODINU  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .     3.163.980 (
632.796 x 5)

Obveznik kome je uplaćeno, odnosno koji je sam izvršio uplatu na ime doprinosa za 2011. godinu na osnovicu višu od 3.163.980,00 dinara, ima pravo na povraćaj doprinosa, tako što počev od 1. februara 2012. može podneti zahtev nadležnoj organizaciji za PIO.

Nominalni iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2012. godinu još uvek nije utvrđen. Obveznik koji u toku 2012. godine plati doprinose na veći iznos od procenjenog, za buduće isplate dostavlja isplatiocu Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa, izdatog od strane nadležne organizacije za PIO.

NOVE OSNOVICE ZA OBRAČUN DOPRINOSA ZA LICA DOBROVOLJNO UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Na osnovu poslednjeg objavljenog podatka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim zaradama za IV kvartal u Republici Srbiji, utvrđuju se nominalni iznosi mesečne osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica uključena u obavezno osiguranje. Navedene osnovice primenju se od 1. februara 2012. godine.


Red.
br.

% od prosečne zarade u RS

Iznos osnovice (din.)

1.

35%

19.498

2.

40%

22.283

3.

54%

30.082

4.

65%

36.210

5.

80%

44.566

6.

87%

48.466

7.

115%

64.064

8.

127%

70.749

9.

155%

86.347

10.

200%

111.416

11.

300%

167.124

12.

400%

222.832

13.

500%

278.540

NEOPOREZIVI IZNOS ZARADA IZNOSI 7.822 DINARA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

U skladu sa čl. 12 a ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011 i 91/2011 - odluka US) dinarski iznosi iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12) i 13), člana 15a stav 2, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), člana 21a, člana 83. stav 5. tačka 1) i člana 101a st. 1, 3. i 4. ovog zakona usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Usklađene dinarske iznose iz stava 1. ovog člana objavljuje Vlada.

Usklađeni dinarski iznosi iz stava 1. ovog člana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa.

U januaru 2012. godine izvršeno je usklađivanje indeksom potrošačkih cena u 2011. godini (7,0%), tako da usklađena poreska olakšica iz člana 15a stav 2. i člana 101a Zakona od 01.02.2012. godine do 31.01.2013. godine iznosi 7.822 dinara (7.310 x 1,07). U periodu od 01.02.2011. godine do 31.01.2012. godine ta olakšica je iznosila 7.310,00 dinara.

PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA PO ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

U januaru 2012. godine izvršeno je usklađivanje indeksom potrošačkih cena u 2011. godini (7,0%).


R.
br.

O P I S

Neoporezivi iznosi

I

Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog

1.

Neoporezivi iznos iz zarade (čl. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona)

7.310 od 1.februara  7.822 

II

Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona

1.

Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9)

50.660, od 1. februara 54.206

2.

Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12)

8.685, od 1.februara  9.293

3.

Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - tačka 13)

7.237, od 1. Februara 7.744

III

Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona

1.

Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1)

2.895, od 1. Februara 3.098

2.

Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2)

1.737, od 1. Februara 1.859

3.

Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4)

5.066, od 1. Februara 5.421 

4.

Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5)

28.949 od 1. Februara 30.975

5.

Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6)

7.237 od 1. Februara 7.744

6.

Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7)

14.474 od 1.februara 15.487

IV

Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona i člana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

1.

Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose)

4.343 od 1. Februara 4.647

V

Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona

1.

Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću

21.712 od 1. Februara 23.232

GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRADJANA SE UTVRDJUJE NA OSNOVU PROSEČNE GODIŠNJE ZARADE PO ZAPOSLENOM U RS ISPLAĆENE U 2011. GODINI

Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u RS isplaćena u 2011. godini iynosi 632.796  dinara i ona čini osnov za utvrdjivanje:

- neoporezivog iznosa dohotka na koji se ne plaća godišnji porez na dohodak građana;
- za primenu poreske stope od 10%, odnosno 15% na poresku osnovicu; i
- ličnih odbitaka za koje se umanjuje osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana.

godišnji porez na dohodak građana

    Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2011. godini
   . .        632.796 

                Neoporezivi iznos :
     Rezidenti, stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog
     lica i rezidenti upućeni u inostranstvo - trostruki iznos
     prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       1.898.388 (632.796 x 3)

                Dohodak za oporezivanje

 (oporezivi prihodi umanjeni
            za neoporezivi iznos sa r. br. 2) kao graničnik za primenu
            poreskih stopa od 10% odnosno 15% u visini od
            šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . .      3.796.776 (632.796 x 6)

                 Lični odbici:
   Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade 632.796   . . . .         253.118 
Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne
            godišnje zarade 632.796  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .          94.919 
  
                Poreska stopa:
Za iznos dohotka za oporezivanje do visine šestostrukog
            iznosa prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbitke  .          10% 
Za iznos dohotka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa 
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .          15%
   

SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE POVODOM POKUŠAJA SMANJIVANJA OVLAŠĆENJA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Društvo sudija Srbije najoštrije osuđuje pokušaje vlasti, a posebno Ministarstva pravde, da se Zaštitnik građana diskredituje i da mu se protivustavno umanje ovlašćenja i materijalne garancije njegove samostalnosti izmenama koje najavljuje Ministarstvo pravde.

"I Društvo sudija Srbije, kao i Savez udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije (Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za zaštitu ljudskih prava u Srbiji i Centar za praktičnu politiku) smatra da je Zaštitnik građana jedna od retkih institucija u Srbiji koja stručno, savesno i sa integritetom obavlja svoju ustavnu funkciju i da je uspeo, kako se navodi u saopštenju objavljenom na adresi http://pescanik.net/2012/01/rusenje-zastitnika-gradana/ da izgradi nezavisnu i profesionalnu instituciju koja predstavlja jednu od retkih brana kršenju ljudskih prava i neprofesionalnom radu državne uprave u Srbiji.

Društvo sudija Srbije u potpunosti se slaže sa ocenom iz saopštenja Saveza udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije da Ministarstvo pravde Republike Srbije svojim ponašanjem već duže vreme ugrožava ljudska prava i vladavinu prava u Srbiji, daje podršku neustavnim i nezakonitim odlukama Visokog saveta sudstva i da je odgovorno za jednu od najneuspelijih reformi u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine.

I Društvo sudija Srbije smatra da bi sužavanje ovlašćenja Zaštitnika građana koje Ministarstvo pravde predlaže Vladi da usvoji u formi nacrta zakona, predstavljalo protivustavno snižavanje nivoa dostignutih ljudskih prava i još jednu jasnu poruku da će biti kažnjen svako ko se zalaže za vladavinu prava u Srbiji, pa i Zaštitnik građana."

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 29.1.2012.

KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI JE 24. JANUARA PREDALA USTAVNOM SUDU INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU KOJI STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS - mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Praxis.

Na konferenciji o inicijativi za ocenu ustavnosti ZPP-a, u beogradskom Medija centru, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union izjavila je:

"Novim rešenjima u okviru ZPP-a i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pravni poredak države Srbije vraća se u autoritarnu prošlost, a građanima ograničava pristup sudu. Država je postala najzaštićenija, a i političari i tajkuni su ovakvim odredbama privilegovani na račun građana. Ove odredbe opasne su i za medije i za slobodu informisanja",

Zakon o parničnom postupku

"Novim odredbama ZPP-a više vas ne mogu pred sudom zastupati organizacije za ljudska prava. Strankama se otežava pravo na pristup sudu, moraju se obratiti isključivo advokatu i službama za pravnu pomoć, koje praktično ne postoje. Ova odredba je suprotna Ustavu Srbije, snižava dostignuti nivo ljudskih prava, a da ne pominjemo Evropsku konvenciji za zaštitu ljudskih prava", navela je Vesna Rakić-Vodinelić.

Ona je istakla da time država, što znači i vojska i policija, postaje najzaštićenija:

• "Stranka u postupku protiv države prvo mora da podnese predlog za medijaciju, na koji država može da odgovori u roku od 60 dana. Tek onda stranka može podneti tužbu.
Povređena je zabrana diskriminacije; pred sudom moraju svi biti jednaki, ne mogu država, političari ili tajkuni biti jednakiji; ovo je diskriminacija onih koji tuže državu.
Sve ove odredbe su autoritarne", istakla je Vesna Rakić-Vodinelić.

Zakonik o krivičnom postupku
"Rešenja iz ZKP-a remete pravni režim Srbije.

• Nemamo više pravo da izaberemo zastupnika pred sudom, ovo je pokušaj ustanovljavanja advokatskog monopola u sferi pružanja pravne pomoći.
Ugrožena je sloboda rasprave o javnim stvarima, koja je pretpostavka demokratije," naglasio je dr Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija.

• Gajin je dodao da su ovim odredbama oni koji vrše političke i javne funkcije dobili mogućnost javne odmazde onih koji ih kritikuju:

"Ako tvrdite da je neki funkcioner povredio ljudska prava, putem ZPP-a može vam se pretiti javnom odmazdom, parničnom tužbom koja može da rezultuje zahtevom za naknadu štete i zahtevom da o tome ubuduće ćutite! Zakon o javnom informisanju, s druge strane, kaže da je javna diskusija slobodna, tako da imamo dvostruki pravni režim, pa onaj koji vas tuži može da bira, i naravno izabraće da vas tuži po ZPP-u".

• Inicijativu za ocenu ustavnosti podržao je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Izvršna vlast je zabranom komentarisanja sudskih odluka pojela sve ostale grane vlasti, posebno sudsku. Političarima treba zabraniti da komentarišu sudske odluke, a ne građanima", rekla je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU

Ustavnom sudu Republike Srbije
Nemanjina 22-26
11000 Beograd

PREDMET: Inicijativa za ocenjivanje ustavnosti članova 85, 170, 193, 499. i 500. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 72/2011 - dalje: "Sl. gl. RS"), sa predlogom za obustavu primene izvršenja pojedinačnih akata zasnovanih na navedenim odredbama

PODNOSIOCI INICIJATIVE: Koalicija za pristup pravdi koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, CHRIS - Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praksis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Sva dostavljanja po ovom predmetu, za podnosioce inicijative vršiti na adresu: Fond za humanitarno pravo, 11000 Beograd, ul. Dečanska 12.

INICIJATIVA

za ocenu saglasnosti članova 85, 170, 193, 499. i 500. Zakona o parničnom postupku sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom - Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 i "Sl. gl. RS - Međunarodni ugovori", broj 12/2010) koja je ratifikovana Zakonom, objavljenim u navedenim službenim glasilima.

Zakon o parničnom postupku usvojen je 26. septembra 2011. godine, a stupa na snagu 1. februara 2012. godine, objavljen je u "Sl. glasniku RS" broj 72/2011 (u daljem tekstu: ZPP/2011)

I ODREDBE O PUNOMOĆNIKU

Član 85. ZPP/2011 glasi:

"Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.
Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.

Sud može da pozove stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba da se utvrde u parnici.

Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomoćnika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugačije propisano."
U odnosu na ranije tekstove Zakona o parničnom postupku, bitne izmene sadržane su u stavovima 1, 2. i 3. ovog člana, a ona izmena koja zahteva naročitu pažnju Ustavnog suda sadržana je u stavu 1. člana 85. ZPP/2011. Do donošenja ZPP/2011 važio je princip slobodnog izbora punomoćnika - tj. svaka parnično sposobna stranka mogla je za punomoćnika odrediti svako parnično sposobno lice, izuzev nadripisara, bez obzira na stručnu spremu ili status. Sloboda izbora punomoćnika proisticala je iz demokratskog principa po kome svaka parnično sposobna stranka ima i tzv. postulacionu sposobnost, dakle pravo da izabere sebi punomoćnika slobodno i bez obzira na punomoćnikova lična svojstva kao što su obrazovanje ili status. Iako je razumno očekivati da će parnične stranke imati najstručnije zastupanje ako za punomoćnika odrede advokata koji svoju funkciju vrši kao profesiju i uz nagradu, odredba člana 85. stav 1. ZPP/2011 protivi se pravu na pravično suđenje, zbog toga što otežava pristup sudu.

U članu 32. stav 1. Ustava RS propisano je :

"Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega."

U članu 36. stav 1. Ustava RS je propisano:

"Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave."
Član 67. stav 2. Ustava RS propisuje:

"Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom."
U članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu EK) garantovano je:

"Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde."

A - Pravo na pristup sudu

Iako ni u Ustavu RS ni u EK nije izričito pomenuto pravo na pristup sudu, podrazumeva se i neodvojivo je od prava na pravično suđenje. Pravo stranke na pristup sudu ne sme biti uslovljeno ili otežano obavezom određivanja punomoćnika određenih ličnih svojstava ili statusa. Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu ESLJP) u slučaju Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, (predstavka broj 4451/70), doneo je presudu 21. februara 1975. godine. U paragrafu 28 ove presude ESLJP navodi: "Ponovo, član 6. stav 1. ne utvrđuje pravo na pristup sudu ili tribunalu na izričit način. On nabraja prava koja su različita ali proističu iz iste osnovne ideje, a ona uzeta zajedno, konstituišu jedinstveno pravo koje nije definisano u uskom smislu. Zato je dužnost ovog Suda da putem tumačenja utvrdi da li pristup sudu predstavlja jedno od činilaca ili aspekata ovog prava." U paragrafu 31 ove presuda, ESLJP izričito utvrđuje: "Izrazi upotrebljeni u članu 6. stav 1. EK uzeti kontekstualno opravdavaju stav da je ovo pravo (pravo na pristup sudu) uključeno u garantije koje taj stav postavlja."

S obzirom na to da je u članu 18. stav 3. Ustava propisano da se odredbe o ljudskim pravima imaju tumačiti u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva i saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, zakonodavac Republike Srbije kao i Ustavni sud, dužni su smatrati pravo na pristup sudu sastavnim delom, to jest jednim od ovlašćenja koja ulaze u ljudsko pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava RS.

B - Jednakost zaštite prava pred sudovima

Pored prava na pristup sudu, jedno od ovlašćenja koje ulazi u ljudsko pravo na pravično suđenje jeste i pravo na jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i drugim državnim organima, zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava RS. Obaveza parnične stranke da, ako želi punomoćnika, ovog mora imenovati iz redova advokata protivna je jemstvu o jednakoj zaštiti iz člana 36. Ustava RS. To je ujedno i standard tumačenja člana 6. stav 1. EK. U slučaja Airey protiv Irske, (predstavka broj 6289/73), ESLJP je u presudi donetoj 9. oktobra 1979. godine, u paragrafu 24, ocenio: "Konvencija nije namenjena da garantuje prava koja su teorijska ili iluzorna nego prava koja su praktična i efektivna. To važi naročito za pravo na pristup sudu sa stanovišta značajnog mesta koje u demokratskom društvu ima pravo na pravično suđenje. Zbog toga se mora utvrditi da li bi gospođa Ejri pred visokim sudom mogla da zaštiti svoja prava na efektivan način bez advokata, u tom smislu da li bi mogla biti u stanju da svoju stvar iznese valjano i na zadovoljavajući način.". Valja skrenuti pažnju u slučaju Ejri protiv Irske je reč bila o pravu gospođe Ejri na besplatno zastupanje od strane advokata.

Ako se pravo na jednaku zaštitu prava garantuje Ustavom, mora se postaviti pitanje da li obavezno određivanje advokata kao punomoćnika garantuje tu jednakost. Budući da sve stranke nemaju jednak imovinski položaj, naročito onda kada im nije priznato pravo na besplatno zastupanje, nekima od stranaka bi zastupanje od strane advokata a ne nekog drugog, predstavljalo teško podnošljiv teret. Stoga uspostavljanje principa da punomoćnik u parnici može biti samo advokat, ne samo teorijski nego i praktično i efektivno, dovodi u pitanje ravnopravnost stranaka pred sudom.

V - Ograničenje prava na zastupanje

U odnosu na zastupanje pred sudom, ZPP/2011 je ograničio ustavno pravo stranke na pravnu pomoć, zajemčeno članom 67. stav 2. Ustava RS. Naime, po ovoj odredbi, pored advokature pravnu pomoć pruža i služba pravne pomoći koja treba da se osnuje u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Opšte je poznato da takve službe u velikom broju jedinica lokalne samouprave ili nisu osnovane ili ne obezbeđuju efikasnu i stručnu pravu pomoć. Takođe, poznato je da zakon na koji se Ustav poziva u članu 67. stav 2, nije donesen - zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je tek u stadijumu radnog teksta Radne grupe Ministarstva pravde. Iz ovih činjenica nedvosmisleno proističe da su odredbe članova 85. stav 1. i 3. ZPP/2011 direktno suprotne članu 67. Ustava RS. Pored navedenog odredba čl. 67. st. 2. Ustava Srbije određuje advokaturu i službu pravne pomoći kao društvene ustanove koje moraju zastupati stranku ako im se ona obrati za pružanje pravne pomoći (uz ovlašćenje da pravnu pomoć odbiju ako imaju zakonski osnov za to). Ona ne isključuje zastupanje od strane drugih. Smisao odredbe je kondemnatoran samo u pogledu obaveze zastupanja advokata odnosno službe pravne pomoći, a ne u pogledu mogućnosti da zastupaju i drugi, ako im se stranka obrati i izda punomoćje. ZPP/2011 je, međutim, protivustavno propisao ograničenje samo na advokaturu i službu pravne pomoći. To bi značilo da, na primer, zaposlene ne mogu zastupati sindikati, što bi bilo rešenje gotovo bez precedenta u Evropi, jer sindikati se osnivaju i da bi pružali pravnu zaštitu, osim ostalih društvenih ciljeva koje nastoje da postignu.

G - Snižavanje dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava

Član 20. stav 2. Ustava RS propisuje:

"Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati."

Po dosadašnjim tekstovima Zakona o parničnom postupku važio je princip slobodnog zastupanja parničnih stranaka, to jest parnična stranka je mogla kao punomoćnika odrediti bilo koje parnično sposobno lice. U praksi zaštite ljudskih prava i na njima zasnovanih subjektivnih građanskih prava u Srbiji su pravnu pomoć, pored advokata pružali i stručnjaci koji sarađuju u udruženjima za zaštitu ljudskih prava, kao i sindikati. Strankama je na ovaj način, bez nagrade ili naknade, pružana efikasna i kvalifikovana pravna pomoć. Stoga odredbe člana 85. st. 1-3 snižavaju dostignuti nivo ljudskih prava pa su i iz tog razloga protivne navedenoj ustavnoj odredbi.

D - Stavovi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije

Na osnovu člana 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti 27. septembra 2011. godine, pod del. br. 1038/2011, dala je mišljenje o članu 85. ZPP/2011 u kom je navedeno da stav 1 ovog Zakona "u postojećem realnom društvenom i pravnom kontekstu, stavlja u neravnopravan položaj ona lica koja nisu u stanju, iz bilo kojeg razloga, da procesne radnje u građanskim sudskim postupcima preduzimaju lično, a nemaju finansijskih sredstava da plate naknadu za advokatsko zastupanje, u odnosu na ona koja su u stanju da procesne radnje preduzimaju lično i imaju finansijskih sredstava da plate naknadu za advokatsko zastupanje. Time se narušava načelo jednakosti u ostvarivanju prava na pristup sudu, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava RS i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda."

II BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Član 170. ZPP/2011 glasi:

"Sud će u toku čitavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomoć kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 168. stav 2), ako je to nužno radi zaštite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.

Sud je dužan da odluči o pravu na besplatnog punomoćnika u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zaštita prava stranke teče od dana dostavljanja rešenja kojim je odlučeno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomoć.

Besplatnog punomoćnika postavlja i razrešava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz člana 81. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o punomoćnicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomoćnika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugačije propisano.
Postavljeni punomoćnik ima pravo da zahteva da bude razrešen iz opravdanih razloga.

Predlog za razrešenje besplatnog punomoćnika može da podnese i stranka.

Protiv rešenja suda kojim se odlučuje o postavljanju i razrešenju punomoćnika nije dozvoljena žalba."

Odredba člana 170 ZPP/2011 utvrđuje uslovno pravo stranci na besplatnu pravnu pomoć. O ovom pravu konstitutivnim rešenjem odlučuje parnični sud u tekućoj parnici, ako nađe da je to nužno radi zaštite prava stranke ili ako je to propisano posebnim zakonom. Dodatni uslovi za besplatnu pravnu pomoć određeni su u članu 168. stav 4, koji glasi: "Prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud ceni sve okolnosti, a naročito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice."

A - Priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć

Iako navedena odredba člana 168. ZPP/2011 ima indikativni karakter, jasno je iz dosadašnje prakse parničnih sudova da se besplatna pomoć tretira kao tzv. siromaško pravo, tj. priznaje se licima nepovoljnog imovinskog stanja. Suprotno tome, standard tumačenja EK od strane ESLJP je širi. U slučaju Airey protiv Irske (predstavka broj 6289/73), u paragrafu 26. presude Sud je izrekao sledeće: "Institucije pravne pomoći - koje Irska danas uvodi u oblasti porodičnog prava (vidi paragraf 11 gore) - predstavljaju jedno od onih mera koje bi vodile pojednostavljenju procedure. U svakom slučaju zadatak Suda nije da indicira niti da određuje koje bi mere trebalo preduzeti; sve što Konvencija zahteva jeste da svaki pojedinac uživa efektivno pravo na pristup sudu pod uslovima člana 6. stav 1. [...], međutim uprkos odsustvu slične odredbe za građanske parnice, član 6. stav 1. može ponekad da obaveže državu da obezbedi pravnu pomoć stručnog pravnika kada se takva pravna pomoć pokaže kao neophodna za efektivan pristup sudu, bilo zato što je pravno predstavljanje obavezno po unutrašnjem pravu izvesnih država ugovornica za različite vrste sporova ili zbog složenosti datog slučaja." Prema tome, pravo na besplatnu pravnu pomoć ne sme zavisiti samo od imovinskog stanja parnične stranke nego i od posebnog značaja koji konkretan spor ima za stranku. Na ovaj način ograničenje prava na besplatnu pravnu pomoć sadržano u članu 170. ZPP/2011, koje se oslanja na imovinske prilike stranke iz člana 168. stav 4 ZPP/2011 predstavlja ograničenje u odnosu na tumačenje EK od strane ESLJP. Ponovo, ovakvim zakonskim uređenjem krši se član 18. stav 3. Ustava RS, naročito odredba po kojoj je za primenu ljudskih prava relevantna praksa međunarodnih institucija koje služe zaštiti ljudskih prava.

B - Besplatna pravna pomoć koja se pruža isključivo preko advokata

Povodom neustavnosti odredbe člana 170. stav 4. (besplatni punomoćnik se postavlja isključivo među advokatima) važi ono što je rečeno u tački I ovog Predloga.

III - PARNIČNI POLOŽAJ DRŽAVE KAO TUŽENE STRANKE

Član 193. ZPP/2011 glasi:

"Lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, dužno je da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona.

Podnošenjem predloga iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen i u tom slučaju lice iz stava 1. ovog člana može da podnese tužbu nadležnom sudu.

Sud će da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog člana, odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog člana.

Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog člana ima snagu izvršne isprave.

Odredbe st. 1. do 5. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom."

Ova odredba protivna je članu 36. stav 1. Ustava RS:

"Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave."

Deo kompleksnog prava na pravično suđenje jeste procesna jednakost parničnih stranaka, bez obzira na to da li su stranke fizička ili pravna lica i nezavisno od svojstava stranaka. Odredbom člana 193. ZPP/2011 država je kao tužena strana (uključujući i jedinice lokalne samouprave) stavljena u privilegovani položaj u odnosu na sve ostale tužene u parničnom postupku. Te privilegije se sastoje u sledećem: Jedino kad država treba da bude tužena uveden je princip obavezne medijacije mimo opšteg režima zasnovanog na dobrovoljnosti, jer stranka koja namerava da tuži državu (kao i autonomiju i lokalnu samoupravu) mora, ako namerava da podnese tužbu protiv nje, da podnese predlog za mirno rešenje spora. Jedini izuzetak je slučaj kad je za podnošenje tužbe predviđen prekluzivni rok. Nadalje, tuženoj državi, mimo opšteg napora da se postigne efikasnost, ostavljen je dug rok od čak 60 dana da na (za tužioca obaveznu) ponudu za medijaciju odgovori. Za tužioca, vreme od 60 dana, predstavlja dilatorni rok pre čijeg isteka ne sme da podnese tužbu protiv države. U postupku medijacije, ako do njega dođe, može se očekivati rešavanje spora putem moći. Jer, sporazum između javnog pravobranioca (zastupnika države) i tužioca ima snagu izvršne isprave, dok se redovno medijacija po opštem režimu (ako bude uspešna) završava vansudskim poravnanjem koje nema snagu izvršne isprave. Tužilac je samo donekle zaštićen zastojem roka zastarelosti dok teče rok za odgovor na ponudu medijacije ili sama medijacija. Međutim, za svih tih šezdeset dana, od dana podnošenja predloga za mirno rešenje spora protiv tužioca mogu teći drugi rokovi: na primer rok održaja, jer i država može steći pravo svojine održajem; u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada štete (tako je i u slučajevima kad je štetnik država) se određuje po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme (čl. 188. st. 1. ZOO): da li se renta isplaćuje od dana podnošenja zahteva za medijaciju ili od dana podnošenja tužbe? ZPP/2011 ne sadrži odgovor na pitanje kako treba da postupi stranka (parnični tužilac) ako su ispunjeni uslovi za izricanje privremene mere obezbeđenja prema državi. tj. da li i tada tužilac protiv države treba da podnese predlog za mirno rešenje spora, iako je potreba za izricanjem privremene mere postala urgentna? Šta će se desiti ako sud ipak izrekne privremenu meru, a za podnošenje tužbe ostavi rok koji je kraći od 60 dana? O svim ovim pitanjima zakonodavac ćuti.

Pored privilegovanja države kao tužene, sva lica koja se pojavljuju kao tužioci protiv države ili jedinice lokalne samouprave su stavljena u neravnopravan položaj o odnosu na ostale parnične tužioce jer im se nameće obaveza koju ostali parnični tužioci nemaju, pa se i na taj način vrši njihova diskriminacija, protivno članu 36. stav 1. Ustava RS. Budući da, kao što je napred navedeno, brojne pravne posledice ove odredbe nisu jasne, što čitavu odredbu čini nejasnom, kao i da se ratio legis može samo nagađati, navedena odredba člana 193. ZPP/2011 dovodi do pravne nesigurnosti negirajući time efikasnost ustavnog načela vladavine prava utvrđenog u članu 3. Ustava RS. Zahtevi za preciznošću pravne norme i predvidljivosti njene posledice čine sastavni deo pravne sigurnosti i vladavine prava garantovane članom 3. Ustava RS. Ove stavove potvrđuje i praksa ESLJP, uspostavljena još od slučaja Sunday times protiv Ujedinjenog kraljevstva (predstavka broj 6538/74). Evropski sud za ljudska prava je u paragrafu 49 presude donete 26. aprila 1979. godine naveo da: "zakon mora biti dostupan svima na odgovarajući način: građaninu mora biti omogućeno saznanje o tome šta je pravno pravilo koje će se u datim okolnostima primeniti na dotični slučaj. [...] norma se ne može smatrati "zakonom" sve dok nije formulisana dovoljno precizno da građaninu omogući da prema njoj uskladi svoje ponašanje: njemu se mora omogućiti - po potrebi uz odgovarajući savet - da predvidi, do nivoa koji je razuman u datim okolnostima, posledice koje njegovo ponašanje može prouzrokovati."
IV - ODREDBE POSEBNOG POSTUPKA O ZAŠTITI KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA

Članovi 499. i 500. ZPP/2011 glase:

Član 499.

"Ako udruženja, njihovi savezi i druge organizacije iz člana 495. stav 1. ovog zakona tvrde da neko lice obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi građana, to lice može da podnese tužbu kojom će da zahteva:

1) da se utvrdi da preduzetim radnjama nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese građana, odnosno da ih nije povredio na nedopušten način;
2) da se udruženju, njihovim savezima i drugim organizacijama iz člana 495. stav 1. ovog zakona zabrani određena radnja, a naročito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tužilac obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi;
3) naknadu štete pričinjene neistinitim iznošenjem ili prenošenjem tvrdnji;
4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog.

Tužilac iz stava 1. ovoga člana može zahteve za presudu da istakne i protivtužbom u postupku pokrenutom protiv njega tužbom iz člana 498. ovog zakona."
Član 500.

"Tužbom iz člana 499. ovog zakona tužilac može da obuhvati, kao tužene i lica koja su ovlašćena da zastupaju lice iz člana 495. stav 1. ovog zakona, članove njegovih organa, kao i lica koja u njegovo ime istupaju u javnosti.

Tužilac iz stava 1. ovog zakona može da traži da sud lice iz člana 495. stav 1. ovog zakona i lica iz stava 1. ovog člana osudi na naknadu štete čiju će visinu sud da utvrdi po slobodnoj oceni (član 232), pod uslovom da je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev istaknut u tužbi iz člana 498. ovog zakona i da je vođenjem tog postupka, a posebno njegovim praćenjem u sredstvima javnog informisanja, teže povređen ugled i poslovni interes tužioca."

A - Član 499. stav 1, tačka 2. i 3. i stav 2. ZPP/2011

Odredbe člana 499. stav 1, tačke 2. i 3. kao i stav 2. protivne su:

- članu 46. Ustava RS koji glasi:

"Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije."

- članu 43. stav 1. Ustava RS koji glasi:

"Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru."
Povodom parnica iz člana 499. ZPP/2011 potrebno je utvrditi svojstva stranaka. Tužilac je "lice" - fizičko ili pravno za koje tuženi tvrdi da "obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivni interesi i prava građana". Tuženi je "udruženje, savez ili druga organizacija". Za stvarnu legitimaciju tužioca potrebno je da on bude povređen tvrdnjom tuženog. Iako u ZPP/2011 o karakteru ove tvrdnje ništa nije rečeno, valja uzeti da se radi o javnoj tvrdnji, jer bi se privatna tvrdnja teško dokazivala a ne bi ni bila podobna da prouzrokuje štetu po interese tužioca. Dakle, redovno će biti u pitanju tvrdnja koja se javno iznosi u vidu saopštenja, izjava, intervjua, konferencija za medije itd. i koja se javno prenosi putem medija. Iz člana 499. ZPP/2011 nije jasno o kojoj vrsti "delatnosti" tužioca se radi: da li je u pitanju politička delatnost, neka druga javna delatnost ili poslovna delatnost. Može se očekivati da ovakvu tužbu podnesu političari, javni funkcioneri, poslovni ljudi itd. Tuženi - nosilac kolektivnih interesa - je široko i neodređeno postavljen: to može biti udruženje, savez udruženja, bilo koja druga "organizacija", dakle nevladina organizacija, udruženje potrošača, nezavisna regulatorna tela, npr. Radiodifuzna agencija, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije i drugi. Naročito to mogu biti mediji jer su oni najčešće u prilici da prenose javne tvrdnje.

Izvesno je da se navedenom odredbom ograničava sloboda mišljenja i izražavanja utvrđena u članu 46. Ustava RS. Član 46. stav 2. Ustava RS propisuje mogućnost zakonskog ograničavanja slobode izražavanja pod uslovom da je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih itd. Međutim, standard iz čl. 10. i 15. EK traži da ograničenje slobode izražavanja mora biti legalno, legitimno, neophodno i proporcionalno. Bitan je i način ograničenja: pravilo koje ograničava slobodu informisanja mora biti dostupno tj. objavljeno, a ograničavajuća norma mora biti određena i jasna. Jer, samo tada ima pravne sigurnosti. Ove stavove ESLJP izneo je u slučajevima Sunday times protiv Ujedinjenog kraljevstva, 1979 - paragraf 34; Mueller and Others protiv Švajcarske, 24.05.1988, paragraf 29, Rekvenyi protiv Mađarske paragraf 34; News Verlags GmbH & Co. KG protiv Austrije, 11.1.2000, paragraf 42 itd. Ti standardi su sprovedeni u članu 9, st. 1. i 2. Zakona o javnom informisanju RS ali su Zakonom o parničnom postupku iz 2011. godine derogirani, i to kao nematičnim zakonom. Evropski standard je povređen najviše time što je odredba člana 499. ZPP/2011 nejasna ali i time što je ograničenje neproporcionalno, budući da se odredbom člana 499. stav 1. tačka 2. ZPP/2011 tuženi obavezuje na ćutanje. Na taj način se i mediji obavezuju na ćutanje. Ograničenja iz člana 499. ZPP/2011 su suprotna eksplicitnom ustavnom standardu iz člana 46. stav 2. koja govore o tome da samo neophodnost zaštite prava i ugleda drugih može da predstavlja opravdano ograničenje slobode izražavanja. Nejasnoća odredbe člana 499. ZPP/2011 povećana je naročito time što nije izvesno da li će se u slučaju medijski prenesene tvrdnje tužilac pozvati na posebne odredbe Zakona o parničnom postupku o zaštiti kolektivnih prava i interesa, ili pak na Zakon o javnom informisanju.

Odredba stava 1. tačka 3. člana 499. ZPP/2011, koja se odnosi na naknadu štete, povezana je sa odredbom člana 500, te će argumentacija o povredi Ustava RS ovom odredbom biti dole iznesena.

Sve što važi za član 499. stav 1. tačka 2. i 3. važi i za stav 2. člana 499. ZPP/2011, budući da se tu radi o protivtužbi koju pravno ili fizičko lice podnosi u tekućem postupku protiv udruženja odnosno organizacije za zaštitu kolektivnih prava i interesa.

B - Član 500. ZPP/2011
Odredbom stava 1 člana 500. ZPP/2011 stavljaju se u neravnopravan položaj zastupnici tuženog, članovi organa tuženog kao i lica koja u ime tuženog istupaju u javnosti. Nigde drugde u ZPP/2011 nije predviđeno da se pored pravnog lica mogu tužiti i njegovi organi, a naročito je sa tim nespojiva tužba protiv zastupnika pravnog lica. Takva mogućnost u pravnom poretku Srbije, propisana je jedino Zakonom o privrednim društvima ali samo kada je reč o imovinskim odnosima u okviru privrednog društva. U slučajevima iznošenja javnih tvrdnji u medijima ista mogućnost predviđena je za glavnog i odgovornog urednika, i to Zakonom o javnom informisanju. No, u oba ova slučaja se najpre radi o materijalnim propisima i o posebnim, zakonom opravdanim i očiglednim razlozima, dok se u glavi ZPP/2011 o ovom posebnom postupku to čini u jednom imanentno procesnom zakonu i bez ikakvog vidljivog opravdanja, izuzev ako se odmazda ne uzme kao opravdanje. Ovakvim pristupom su lica ovlašćena za zastupanje, članovi organa kao i lica koja istupaju u javnosti u ime udruženja, saveza udruženja i drugih organizacija koja štite kolektivna prava i interese građana, a među njima kao najučestalije organizacije za zaštitu ljudskih prava zakonski diskriminisane, protivno članu 36. stav 1. Ustava RS koji jemči svima jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima. Kao što je već više puta rečeno procesna jednakost predstavlja deo prava na pravično suđenje.

Odredba člana 500. stav 2. ZPP/2011 takođe je protivna principu procesne jednakosti garantovanom u članu 36. stav 1. Ustava RS, iz nekoliko razloga. Prvo, parnični sud odmerava visinu naknade štete slobodnom ocenom, po svemu sudeći nezavisno od opštih uslova za primenu člana 232. ZPP/2011. Da bi se visina štete utvrdila na osnovu ove odredbe sud mora da oceni da se egzaktan iznos naknade štete uopšte ne može utvrditi ili da bi se mogao utvrditi samo sa nesrazmernim teškoćama. U odredbi člana 500. stav 2. ZPP/2011, izgleda da ove prethodne radnje sud ne treba da obavlja nego da neposredno odmerava visinu naknade štete slobodnom ocenom. Da je drugačije bio bi upotrebljen veznik "i" iza reči "utvrdi" u ovoj odredbi. Drugo, odredba destimuliše vođenje parnica za zaštitu kolektivnih prava i interesa kao i praćenje tih parnica u sredstvima javnog informisanja jer je jedan od uslova za podnošenje tužbe za naknadu štete taj da je sud odbio tužbeni zahtev udruženja, saveza udruženja i drugih organizacija za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana iz člana 495. ZPP/2011. Ovako konstruisan uslov za ostvarivanje prava na naknadu štete iz člana 500. stav 2 protivan je ustavnoj garantiji slobode mišljenja iz člana 46. Ustava RS kao i procesnoj garantiji jednakosti stranaka pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava RS.
Na osnovu izloženog predlažemo Ustavnom sudu Republike Srbije da na osnovu člana 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu donese:

ODLUKU

I Odredbe člana 85. stav 1-3. nisu u saglasnosti sa članom 32. stav 1, 36. stav 1, članom 67. stav 2, članom 20. Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
II Odredbe člana 170. stav 1. i 4. nisu u saglasnosti sa članom 32. stav 1, 36. stav 1, članom 67. stav 2, članom 20. Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
III Odredbe člana 193. nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1. Ustava RS, članom 3. Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
IV Odredbe člana 499. stav 1, tačka 2. i 3. i stav 2. nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1, 46, 43. stav 1. Ustava RS i sa čl. 10. i 15. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
V Odredbe člana 500. Zakona o parničnom postupku nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1. čl. 46 Ustava RS. i sa čl. 6, 10. i 15. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored navedenog predlažemo da, na osnovu člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud donese:

Rešenje

kojim se obustavlja primena članova 85. stav 1 - 3, 170. stav 1 i 4, 193, 499. stav 1, tačka 2 i 3 i stav 2 i člana 500 ZPP/2011 u parničnim postupcima kao i da obustavi izvršenje parničnih presuda odnosno rešenja koja bi bila zasnovana na primeni navedenih odredaba, jer bi primenom ovih odredaba ili izvršenjem odluka na osnovu njih, po Republiku Srbiju i njene građane mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice, zbog povrede jednog bitnog međunarodnog ugovora kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito u fazi sticanja statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji.

Beograd, 23. januar 2012. godine.
Izvor: Peščanik, 26.1.2012.
           Redakcija, 27.1.2012.

VLADA SRBIJE USVOJILA TREĆI IZMENJENI I DOPUNJENI NACIONALNI PROGRAM ZA INTEGRACIJU SRBIJE U EU KOJIM JE UTVRĐEN PLAN DONOŠENJA ZAKONA ZA 2012. GODINU • NPI je, posmatrajući samo propise koji su planirani za usvajanje od jula 2008. do decembra 2011. godine, ispunjen 80 odsto •

Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI) u poslednjem tromesečju prošle godine ispunjen je 55 odsto, saopštila je danas Vlada Srbije.

"NPI je u odnosu na planirane obaveze za četvrto tromesečje 2011. godine, u celini, a uzimajući u obzir unapred izvršene obaveze, kao i obaveze zaostale iz ranijih perioda, ispunjen 55 odsto (60/110)", navodi se u saopštenju.

Vlada Srbije juče je usvojila Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za integraciju u EU za period oktobar-decembar 2011. koji je sačinila Kancelarija za evropske integracije.

U pogledu utvrđivanja predloga zakona i usvajanja podzakonskih akata planiranih za četvrto tromesečje 2011. godine, Vlada Srbije bila je na nivou uspešnosti od 54 odsto, budući da je od planiranih 83, utvrdila, odnosno usvojila 45 propisa.

"U celini, NPI je, posmatrajući samo propise koji su planirani za usvajanje od jula 2008. do decembra 2011. godine, ispunjen 80 odsto (775/973)", navodi se u saopštenju.

Vlada je na sednici usvojila i treći izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Srbije u EU kojim je utvrđen plan donošenja zakona za 2012. godinu, koji će obezbediti dalje usklađivanje domaćih propisa s propisima EU.

NPI je plan usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim normama EU u cilju dostizanja kriterijuma neophodnih za pristupanje EU, od političkih i ekonomskih, do najdetaljnijih standarda koji postoje u Uniji u oblastima trgovine, poljoprivrede, zaštite životne sredine i infrastrukture.

Izvor: RTV, 27.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O ZAJEDNIČKOM DOPRINOSU RAZVOJU LOKALNIH ZAJEDNICA IZMEĐU POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA MEĐUREGIONALNU SARADNJU I LOKALNU SAMOUPRAVU I SKGO

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, mr sci. dr Tomislav Stantić i predsednik Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština Srbije (SKGO), Saša Paunović, potpisali su, danas u zgradi Vlade AP Vojvodine, Sporazum o zajedničkom doprinosu razvoju lokalnih zajednica.

Današnji sastanak je samo formalizacija nečega što već više godina radimo u kontinuitetu, ali i prilika da u zajedničkom dogovoru pronađemo neke nove načine i modalitete kako da funkcionisanje lokalnih samouprava učinimo još efikasnijim i boljim, istakao je dr Stantić i dodao da je to ujedno i prilika za analizu stanja u kojima se nalaze lokalne zajednice. Svrstavajući poslove lokalnih zajednica u dve velike grupe dr Stantić je naglasio da su u prvoj oni svakodnevni administrativni poslovi javnih usluga koje pružaju građanima i u kojima je postignut solidan nivo standardizacije. Prema njegovim rečima najveći broj lokalnih samouprava ima uslužne i call centre, a elektronska uprava se polako razvija u dobrom pravcu.

Razvojna komponenta je nešto na čemu treba zajednički još više raditi, ocenio je dr Stantić, naglašavajući da je potrebno postići takav nivo razvoja koji omogućava spremnost za takmičenje na velikom finansijskom tržištu, ne samo u okviru evropskih, već i domaćih fondova. Što se tiče planske i projektne dokumentacije može mnogo više da se uradi, smatra dr Stantić. Izražavajući zadovoljstvo što svaka opština i grad u Vojvodini ima svoj strateški plan razvoja, podsetio je da svaka opština nema i akcione planove u onim najvažnijim sektorima.
- Ono što je izazov za naredni period sigurno je međuopštinska saradnja, naglasio je dr Stantić.

Rečeno je da je Sporazum osnov za kontinuiranu saradnju Pokrajinskog sekretarijata i SKGO u oblastima koje su od zajedničkog interesa za unapređenje sistema lokalne samouprave u AP Vojvodini, ali i stvaranju uslova za efikasno i kvalitetno planiranje i reformisanje lokalne samouprave u procesu decentralizacije. Sporazum takođe definiše obavezu zajedničkog rada na podsticanju i usklađivanju saradnje APV i jedinica lokalne samouprave na njenoj teritoriji, podsticanju i unapređenju regionalne, međuopštinske i prekogranične saradnje, pružanju stručne pomoći jedinicama lokalne samouprave, kao i praćenju i analizairanju stanja u oblasti lokalne samouprave.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 27.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Od prvog dana primene Zakona sve javne nabavke biće objavljivane na portalu Uprave za javne nabavke, a u prvih 90 dana i u Službenom glasniku

Centralizacijom javnih nabavki može se uštedeti između 300 i 600 miliona evra godišnje, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević, najavivši da će se nova zakonska rešenja o javnim nabavkama u Skupštini Srbije naći naredne sedmice.

Radosavljević je, gostujući na RTS -u, naveo da preciznih procena o mogućim uštedama nema, ali da iskustava drugih zemalja, poput Slovenije i Italije, pokazuju da se uvođenim centralizovanog tela za javne nabavke može uštedeti do dva odsto BDP.

On je istakao da će od prvog dana primena zakona sve javne nabavke biti objavljivane na portalu, a u prvih 90 dana i u službenom glasniku, što će postupak učiniti transparentnijim i smanjiti mogućnost korupcije.

Radosavljević je ukazao da se od četiri milijarde evra, uključujući i javne nabavke iz stranih kredita, oko milijardu "prolazi" ili kroz male javne nabavke ili kroz direktne pregovore, bez objavljivanja.

"Zakon to treba da spreči i ubuduće će sve javne nabavke morati da se objavljuju na portalu", istakao je.
Novina je, prema njegovim rečima, i mogućnost da budžetska inspekcija i ljudi iz Uprave zajedno izalaze na teren i proverevaju - jedni kako se koriste budžetska sredstva, a drugi da li je postupak sproveden kako treba.

Radosavljević je dodao da će Uprava za javne nabavke funkcionisati pri Ministarstvu finansija, kao i da je došlo do izvesnih promena u Komisiji za zaštitu prava ponuđača čiji će se članovi birati putem konkursa.

Razlog za promene, naglasio je on, bili su, pre svega, primedbe na postojanje korupcije i izostanak odgovarajućih rezultata.
"Kompletan institucionalni sistem, koji obuhvata i nezavisna tela, treba da da rezultate kako u borbi protiv korupcije, tako i u povećanju efikasnosti sistema javnih nabavki", poručio je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 27.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI SRBIJE: Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza prestaju da rade stavljanjem van snage zakona kojim su osnovane • Predlog Zakona trebalo bi da bude usvojen u Parlamentu na prvom zasedanju Skupštine Srbije početkom februara, a početak rada Razvojne banke očekuje se u poslednjem kvartalu 2012. godine •

Šefica Radne grupe za izradu Zakona o razvojnoj banci Tatjana Isaković izjavila je danas da će ta institucija raditi transparentno, sa vrlo strogim mehanizmima odlučivanja, procenom validnosti plasiranih sredstava i dugoročno će biti u korist privrede Srbije.

Isaković je u intervjuu Tanjugu istakla da se početak rada Razvojne banke očekuje u poslednjem kvartalu 2012. godine, dok bi predlog zakona, koji predstavlja osnovu za formiranje te institucije, trebalo da bude usvojen u parlamentu na prvom zasedanju Skupštine Srbije početkom februara.

Što se tiče osnivačkog kapitala Razvojne banke, ona je ukazala da će deo kapitala doći iz postojećih institucija - Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), dok bi drugi deo trebalo da sukcesivno uplati država iz budžeta u periodu od 2013. do 2015. godine.

"Ne treba zaboraviti da je samim zakonom predviđena mogućnost dokapitalizacije banke, a pored toga, deo sredstava doći će i od međunarodnih finansijskih institucija, koje će moći da plasiraju sredstva preko Razvojne banke", objasnila je Isaković.

Ona je precizirala da se iz postojecih institucija može očekivati 150 do 200 miliona evra, dok će ulog države biti 400 miliona evra i biće uplaćen sukcesivno tokom tri godine.
Predlogom zakona o Razvojnoj banci predviđeno je da Fond za razvoj i AOFI prestaju da rade stavljanjem van snage zakona kojim su osnovane, pošto će Razvojna banka sa početkom rada preduzeti deo nadležnosti tih institucija, navela je Isaković.

Ona je istakla da su kritike da je početni kapital predviđen za rad Razvojne banke preuranjene i da se uz kapital iz postojecih institucija, kapital koji će uneti država i eventualnim privlačenjem kapitala međunarodnih finansijskih institucija, dobija solidna suma, koja može biti plasirana privredi.

"Pored toga, od visine osnivačkog kapitala, možda je još važnije pitanje, kako se tim kapitalom upravlja. Dakle, ukoliko imamo transparentnu instituciju, sa vrlo strogim mehanizmima odlučivanja, sa procenom validnosti plasiranih sredstava, mislim da dugoročno možemo govoriti o instituciji koja će biti u korist privrede", rekla je Isaković.
Ona je napomenula i da će u fokusu rada banke u početku biti delovi privrede koji mogu povećati konkuretnost privrede Srbije, kao što su sektor malih i srednjih preduzeća i izvozno orijentisana privreda.

"Tradicionalno razvojne banke plasiraju sredstva i u projekte koji se bave lokalnom infrastrukturom, energetskom efikasnosću, građevinarstvom, ali to će se postepeno programima banke definisati", precizirala je Isaković.

Prema njenim rečima, ono što razvojnu banku razlikuje od drugih klasičnih bankarskih institucija, jesu krediti povoljniji od tržišnih jer se "radi o instituciji, koja pokriva one delove finansijskog sistema, koji sada nisu prisutni na tržištu, što je istovremeno i ono za čim privrednici kažu da postoji najveća potreba".

"Nije samo kamatna stopa ključni element. Treba imati u vidu i ročnost kredita, grejs period i naravno kamatnu stopu. Naše je očekivanje da će kamatna stopa biti jednocifrena, ali treba sačekati dogovor sa poslovnim bankama i, naravno, kreiranje svakog pojedinačnog proizvoda, koji će pokazati kolika je to realna kamatna stopa", navela je Isaković.

Ona je podsetila da Razvojna banka ne odobrava sredstva direktno već joj je osnovni princip poslovanja plasiranje sredstava preko poslovnih banaka, a predlogom zakona predviđeno je da ukoliko država želi svoja sredstva da plasira preko Razvojne banke, to može učiniti.

"U pitanju su državna sredstva, i u pitanju je rizik koji država snosi za nenaplativost takvih kredita. I, još jedna važna stvar, država može izabrati razvojnu banku, ali može izabrati i bilo koju drugu poslovnu banku za obavljanje takvih delatnosti", dodala je Isaković.

Ona je naglasila da je stvoren pogrešan utisak da Razvojna banka nema nikakvu vrstu kontrole i da će funkcionisati bez bilo kakvog nadzora.

U kreiranju samog zakona i u definisanju samih odredbi rukovodili smo se principima koji postoje u drugim državama EU, kao što je, recimo, Nemačka, navela je Isaković i dodala da se kontrola zasniva na tri stuba.

"To su interna revizija, koja kontroliše unutrašnje poslovanje banke, revizija finansijskih izveštaja od strane spoljnog revizora, i revizija finansijskih izvestaja i poslovanja od strane samog državnog revizora. Nadzor nad ovom institucijom obavljanja Ministarstvo finansija", precizirala je ona.

"Mi želimo da ova institucija ima apsolutnu transparentnost u svom poslovanju, da omogući jedan jedinstveni servis privrednicima, kanalisanje svih različitih sredstava koja se plasiraju, bilo preko budžeta, bilo preko budžeta kroz Fond za razvoj".

"Dakle, jedan mehanizam koji će biti dosta jednostavan za privrednike, i naravno instituciju, koja će u svakom trenutku moći da kroz odgovarajuću dokumentaciju i analitiku opravda plasiranost sredstava", zaključila je Isaković.

Izvor: Tanjug, 27.1.2012.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Funkcioneri kojima se do 1. januara promenilo imovinsko stanje imaju rok do 31. januara da te promene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, na novim obrascima

Funkcioneri kojima se do 1. januara promenilo imovinsko stanje imaju rok do 31. januara da te promene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, na novim obrascima.
To se odnosi na funkcionere kod kojih je došlo do bitnih promena imovinskog stanja u odnosu na podatke iz prethodno podnetog izveštaja. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US - prim. red), bitna promena smatra se svaka promena podataka iz izveštaja koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji. To se odnosi i na umanjenje imovine.

Od 1. januara na snagu su stupili Pravilnik o poklonima funkcionera ("Sl. glasnik RS", br. 81/2010 i 92/2011 - prim. red) i Pravilnik o Registru funkcionera i registru imovine ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009 i 92/2011 - prim. red) koji bi trebalo da omoguće dobijanje tačnih podataka o poklonima i njihovoj vrednosti, imovini funkcionera, kao i o tome ko je od funkcionera u sukobu interesa. Po zakonu, funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti, a merila prema kojim se određuje koji se pokloni smatraju prigodnim i obavezu njihovog prijavljivanja i evidentiranja utvrđuje Agencija za borbu protiv korupcije. Funkcioner je dužan, kako je utvrđeno zakonom, da protokolarni poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini, izuzev ako vrednost poklona ne prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji. Takođe, funkcioner ne sme da zadrži prigodni poklon čija vrednost prelazi pet odsto mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 27.1.2012.

PREDLOG ZAKONA KOJIM SE POOŠTRAVAJU PRAVILA ZA ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA GRAĐANA EU NA INTERNETU: Velike veb kompanije imaju obavezu da zatraže saglasnost za korišćenje ličnih podataka građana, jer su u suprotnom predviđene kazne • Glavna odredba sastoji se u uvođenju "prava na digitalni zaborav" koje će primoravati društvene mreže da uklanjaju lične podatke i fotografije korisnika koji to budu tražili •

Evropska komisija je predstavila predlog zakona kojim se pooštravaju pravila za zaštitu ličnih podataka građana EU na internetu i velikim veb kompanijama nameće obaveza da zatraže saglasnost za njihovo korišćenje, jer su u suprotnom predviđene kazne, preneo je AFP.

Predlog komesarke za pravosuđe EU Vivijan Reding je već izazvao kontraverze, a njegova glavna odredba sastoji se u uvođenju "prava na digitalni zaborav" koje će primoravati društvene mreže da uklanjaju lične podatke i fotografije korisnika koji to budu tražili.

Velike internet kompanije moraće da dobiju jasnu saglasnost građana čije podatke žele da koriste, a nove norme sadrže i opciju "prenosivost podataka" (sa jedne na drugu društvenu mrežu, na primer).

"Moji predlozi će doprineti jačanju poverenja u usluge ponuđene preko Interneta, što će omogućiti ljudima da budu bolje informisani o svojim pravima i da bolje kontrolišu informacije koje ih se tiču", istakla je Redingova.

Zakonodavni proces u Evropskoj uniji može potrajati od dve do tri godine kako bi nacrt zakona postao zakon, podsećaju agencije.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 27.1.2012.

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Prema oceni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zakon nije usklađen sa evropskim standardima

Stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji je zabrinjavajuće, izjavio je danas Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ističući da je nedovoljno urađeno u zakonodavnoj oblasti, ali i u stvaranju uslova kako bi ta institucija bila efikasnija.

"U više navrata sam upozoravao da kada je u pitanju implementacija savremenih, evropskih standarda zaštite podataka o ličnosti koji važe u modernom svetu, nemamo razloga za zadovoljstvo, već za zabrinutost", rekao je Šabić Tanjugu, povodom 28. januara - Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti.

On je istakao da nije problem samo što Srbija značajno zaostaje iza razvijenih evropskih zemalja, već što polako i sve vidljivije zaostaje i za zemljama u regionu, što sebi ne bi smela da dozvoli.

Šabić je istakao da je krajnje vreme da se Vlada Srbije, a potom i drugi organi vlasti i subjekti, pozabave tim pitanjem na puno odgovorniji način.

"Krajnje je vreme da počnemo radikalno da menjamo odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer ako to ne učinimo, sasvim je izvesno da će to pitanje biti jako opterećujuće na daljem evropskom putu Srbije", rekao je Šabić.

Izvor zloupotreba

On je upozorio na to da nedovoljno urađena oblast zaštite podataka o ličnosti može biti konstantni izvor rizika od mogućih zloupotreba i povrede prava građana.

Da bi se učinio pomak u oblasti u kojoj, prema rečima Šabića, Srbija ozbiljno zaostaje, neophodno je uspostaviti normativni sistem, odnosno imati zakone i podzakonske propise koji su afirmisani u demokratskom svetu, uspostaviti institucije sposobne da vrše nadzor nad primenom tih standarda i sprovesti edukaciju, jer se malo zna o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti uopšte.

"Doneli smo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon - prim. red) koji je dobra osnova, ali nije usklađen sa evropskim standardima, na šta sam više puta upozoravao", rekao je Šabić i dodao da još nije usvojen Akcioni plan za realizaciju Strategije za zaštitu podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, Srbija ne samo da nema neke zakone kada je reč o zaštiti podataka, već se predlažu i donose novi, kontradiktorni zakoni koji su izvor novih problema.

Skromna svest o rizicima

Upozoraivši da to telo radi sa znatno manjim brojem ljudi od predviđenog, Šabić je istakao da mu je pristiglo više od 1.000 predmeta i da su neki od njih dobili značajan publicitet i dali ozbiljne rezultate.

"Broj građana koji se obraćaju povereniku je u konstantnom porastu, a broj zaposlenih je neadekvatan i na duži rok dovešće u pitanje ažurnost institucije", istakao je Šabić.

Ukazujući na to da zloupotreba zaštite podataka o ličnosti može građanima doneti mnogo veće štete od one koja se meri novcem, on je istakao da je u Srbiji predstava o zaštiti podataka skromna i da se ne čini ništa da se to menja.

"U većini evropskih zemalja skeniranje i fotokopiranje ličnih dokumenta je izuzetna stvar i radi se onda kada je to eksplicitno predviđeno zakonom, a u nekim zemljama skeniranje je potpuno zabranjeno zbog mogućnosti elektronskih zloupotreba. Kod nas maltene u praonicama traže fotokopiju lične karte, a građani i ne pružaju nikakav otpor", rekao je Šabić.

Dan zaštite podataka

Svečanim skupom koji organizuju Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbije, u Beogradu će u ponedeljak, 30. januara, biti obeležen Evropski dan zaštite podataka o ličnosti.

U Srbiji se Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javnih vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.

Zaštita podataka o ličnosti jedno je od temeljnih ljudskih prava, a u Srbiji zaštita tog prava garantovana je Ustavom, kao i međunarodnim ugovorima.

Na Dan zaštite podataka o ličnosti usvojena je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim. red), prvi dokument koji na međunarodnom, evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti.

Taj dan obeležava se u svim zemljama Saveta Evrope, a Savet Evrope i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Evropski dan zaštite podataka.

Izvor: RTV, Tanjug, 27.1.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: U ZPP PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI

Koalicija za pristup pravdi upozorava na sve veću autoritativnost pravne države.

Naime, Novim Zakonom o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011), koji STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Postupci započeti pre stupanja na snagu novog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/04 i 111/09). Ako je u navedenim postupcima posle stupanja na snagu novog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama novog zakona.

- MEĐUTIM, U NOVOM ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI.

DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ, PROFESORKA GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA:

• Prva grupa tih odredbi tiče se prava stranaka na zastupanje pred sudom. Mogućnost zastupanja od strane punomoćnika novi ZPP ograničava samo na advokate i službe pravne pomoći koje u većini opština ne postoje, a isključuje sve ostale, među kojima su specijalizovane organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Takvo ograničenje nije postojalo ni u 20. veku, uključujući i vreme administrativnog socijalizma - smatra dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka građanskog procesnog prava koja je najavila da će Koalicija uputiti Ustavnom sudu inicijativu za ocenu spornih odredbi u ZPP-u.
• Druga grupa spornih odredbi u ZPP-u odnosi se, prema objašnjenju stručnjaka iz Koalicije, na privilegovan položaj države Srbije, uključujući i organe lokalne samouprave kao tužene parnične stranke.
- Niko nije tako dobro zaštićen kao država Srbija kada je tužena stranka. Jer, ako želite da tužite državu, ne možete odmah da podnesete tužbu. Morate prvo da se obratite republičkom javnom pravobraniocu sa predlogom za medijaciju o kome se država izjašnjava u roku od 60 dana. Posle ovog roka, ukoliko država kaže da ne želi medijaciju, stranka može da je tuži, ali i da za to vreme izgubi neka svoja prava - kaže profesorka Vodinelić.  

• Treću grupu čini jedan poseban parnični postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa koji uključuje i zaštitu ljudskih prava.

Eksperti Koalicije kažu da je dobro što u ZPP-u postoji odredba po kojoj udruženja građana i neke druge organizacije mogu da podnese tužbu i traže da neko pravno ili fizičko lice prestane sa delatnošću koja ugrožava kolektivna prava i interese.  

Međutim, ovo rešenje ima i drugo lice. Jer, tuženi, koji može da bude neki tajkun ili političar, ako dobije spor, ima pravo da podnese kontratužbu i da traži da udruženje građana obaveže na ćutanje.  

To znači da udruženje više javno neće smeti da komentariše delatnost tajkuna ili političara za koga je tvrdilo da je povredio kolektivna prava i interese.
SAŠA GAJIN, CENTAR ZA UNAPREĐENJE PRAVNIH STUDIJA:

• Imamo dvostruki pravni režim: s jedne strane, u Zakonu o informisanju stoji da je javna diskusija slobodna, a s druge ZPP-om može da vam se preti javnom tužbom koja može da rezultira zahtevom za naknadu štete ili zahtevom da ubuduće ćutite.  

Tako onaj ko vas tuži, tajkun ili političar, može da bira da li da vas tuži po Zakonu o javnom informisanju ili ZPP-u. Naravno, izabraće ZPP - kaže Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.

ZAŠTITNIK GRAĐANA, SAŠA JANKOVIĆ:

• Nove odredbe guše demokratsku slobodu izražavanja i da je potrebno izvršiti jači pritisak na organe vlasti.
- Ovo nije slučajan sled događaja, već jasna namera da, na primer, zabranite komentarisanje suđenja. Ovo su teme koje su ključne za demokratiju u Srbiji - ukazao je Janković.

Izvor: Peščanik, 26.1.2012.
           Redakcija, 27.1.2012.

ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU: Zaštitnik građana uputio Inicijativu Vladi za izmenu i dopunu Zakona kako bi se licima koja nikada nisu upisana u matične knjige rođenih omogućilo da to učine i u postupku pred sudom u razumnom roku i bez prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj praksi

Zaštitnik građana je uputio Inicijativu Vladi Republike Srbije za izmenu i dopunu Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon - prim. red) kako bi se licima kojima institucionalno nije priznat građanski status, odnosno, koja nikada nisu upisana u matične knjige rođenih, omogućilo da to učine i u postupku pred sudom u razumnom roku i bez prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj praksi.

Prema procenama UNHCR i stručnjaka u Srbiji je oko 6.500 lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, nemaju lična dokumenta, ne ostvaruju građanska prava i potencijalno su opasnost za masovniju pojavu apatrida u zemlji. U saradnji sa NVO "PRAXIS" i Centrom za unapređenje pravnih studija, na osnovu pritužbi građana i praćenja rada nadležnih organa koji su rešavali zahteve "pravno nevidljivih" lica za naknadni upis u matične knjige, Zaštitnik građana je prikupio činjenice i smatra da će usvajanje izmena i dopuna Zakona o vanparničnim postupku omogućiti da se ovaj problem reši u najboljem interesu građana.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 27.1 2012.

ZAKON O SPORTU: Upis prevođenja sportskih organizacija u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta koji vodi APR treba da bude završen do 12. aprila 2012. godine

Proces upisa i prevođenja sportskih organizacija u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta, koji prema Zakonu o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 99/2011 - dr. zakoni - prim. red) vodi Agencija za privredne registre, započeo je krajem septembra prošle godine. Do 20. januara, preregistraciju su izvršile 573 sportske organizacije, a upisano je i više od 230 novih. Ipak, najveći broj organizacija još uvek nije upisan u Registar.

Za Ministarstvo omladine i sporta je od velike važnosti da se sportskim klubovima, društvima i savezima ovaj administrativni prelaz što je moguće više olakša. U saradnji sa Agencijom za privredne registre i Sportskim savezom Srbije održani su radni sastanci sa predstavnicima granskih sportskih saveza, a u gradovima širom Srbije organizovane su tribine sa ciljem promocije Zakona o sportu, na kojima je bilo reči i o postupku prevođenja u Registar. Objavljeno je detaljno Uputstvo za upis u Registar udruženja i saveza u oblasti sporta. Takođe, Ministarstvo je finansiralo i projekat besplatne pravne pomoći Sportskog saveza Beograda, u okviru kojeg su pružane informacije o preregistraciji svim zainteresovanim klubovima.

Pored podnošenja registracionih dokumenata Agenciji za privredne registre, sportske organizacije, treba da predaju i evidencionu prijavu u Ministarstvu omladine i sporta, nakon registracije u APR. Stoga je od velike važnosti da se dokumentacija pravovremeno podnese, kako bi celokupan proces mogao biti završen do 12. aprila 2012. godine, kada se i zvanično okončava Upis prevođenja u Registar. Organizacije u oblasti sporta koje ne podnesu prijavu za prevođenje u zadatom roku, kao i evidencionu prijavu, po sili zakona će biti izbrisane iz odgovarajućeg registra i izgubiće svojstvo pravnog lica.

Ministarstvo omladine i sporta još jednom poziva sve sportske organizacije da što pre uđu u proces preregistracije. Ministarstvo će o toku prevođenja i upisa u Registar redovno obaveštavati javnost, a zainteresovani sve potrebne informacije mogu dobiti putem sajta Ministarstva omladine i sporta, kao i pozivom na kontakt telefone Ministarstva.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 27.1.2012.

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE NA INTERNETU: Potpisan međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA između Evropske Komisije i 22 članice EU

Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije potpisale su 26. januara u Tokiju međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA čiji je cilj, između ostalog, da zaštiti intelektualnu svojinu na internetu. Potpisivanje sporazuma su oštro kritikovala različita udruženja i građani u Evropi, koji su proteklih dana protestovali i na ulicama, ali i putem akcija na internetu. Nezadovoljan načinom na koji je sporazum sklopljen izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA povukao se sa te funkcije. Otpor prema sporazumu je bio posebno jak u Poljskoj.

Od članica EU sporazum nisu potpisale Nemačka, Holandija, Estonija, Kipar i Slovačka, piše 27. januara britanski dnevnik Gardijan (The Guardian). Među članicama koje su potpisale ACTA je Poljska koja je to učinila uprkos snažnom protivljenju građana.

Dan nakon potpisivanja Varšava je, međutim, izgleda popustila pred zahtevima građana, pošto je premijer Donald Tusk 27. januara obećao da Poljska neće ratifikovati taj sporazum, ukoliko on na bilo koji način ugrozi slobodu interneta i pravo na anonimnost njegovih korisnika.

Cilj sporazuma ACTA je da se harmoniziju međunarodni standardi u zaštiti intelektualne svojine u više oblasti, od muzičke i filmske do farmaceutske industrije. Sporazum treba između ostalog da zaštiti intelektualno vlasništvo i umetnička dela od masovnih krađa i piraterije na internetu.

Sporazum je do sada potpisalo više razvijenih zemalja, uključujući SAD, Kanadu i Južnu Koreju koji su to učinile prošle godine.

On je, kako prenose pojedini mediji, u nekim delovima sličan kontroverznim predlozima zakona protiv piraterije na internetu i zaštiti autorskih prava (SOPA i PIPA) u SAD.

Sadašnji tekst sporazuma se, međutim, dosta razlikuje u odnosu na prve verzije. Odustalo se od zahteva da se zabrani pristup internetu korisnicima za koje se utvrdi da su u više navrata prekršili autorska prava, piše Gardijan i dodaje da je EU to smatrala neprihvatljivim. Brisel tvrdi da zbog ACTA neće biti potrebno da se menjaju zakoni u članicama već da će druge zemlje morati da se prilagode evropskim standardima.

Oblast zaštite intelektualne svojine spada u nadležnost i EU i članica. Zbog toga sporazum moraju da potpišu i ratifikuju svih 27 članica, kao i EU. Da bi sporazum bio prihvaćen, mora da ga odobri i Evropski parlament. To se ne očekuje pre leta 2012, pošto će prvo biti razmotren u različitim odborima, a verovatno će biti organizovana i javna rasprava. Nakon ratifikacije u članicama i usvajanja u Evropskom parlamentu, konačnu odluku o zaključivanju sporazuma donosi Savet ministara EU. Tek tada se obaveštavaju ostale potpisnice ACTA i sporazum stupa na snagu.

Kritike na račun sporazuma

Sporazum od početka izaziva kontroverze. Prema ocenama eksperata, on otvara mogućnost da se pogazi pravo na anonimnost a provajderi obavežu da kontrolišu šta rade ljudi kojima pružaju internet usluge. Izvestilac Evropskog parlamenta za ACTA, francuski socijalista Kader Arif je posebno kritikovao nestranparentnost pregovora o sporazumu.

"Ne želim da učestvujem u tom cirkusu", naveo je Arif u saopštenju. On je najoštrije osudio "ceo proces koji je doveo do potpisivanje sporazuma", jer u njemu nisu učestvovale organizacije civilnog društva, pregovori su se odvijali pod velom tajnosti, potpisivanje je odlagano bez ikakvih objašnjenja, a zahtevi koje je Evropski parlament izneo u više rezolucija nisu uvaženi.

Organizacija Reporteri bez granica (RSF) ocenila je da bi sporazum mogao da ugrozi slobodu govora i informisanja.

Na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), hakerska mreža Anonimus (Anonymous) pozvala je korisnike interneta da "akcije usmere na Evropsku komisiju i Savet EU. Ta mreža je naglasila da ne treba napadati Evropski parlament jer on "još može da odbaci ACTA". Hakeri su, međutim, oborili i taj sajt 26. januara.

Poljaci ne prihvataju sporazum

Otpor prema sporazumu je posebno snažan u Poljskoj. U proteste su se posebno aktivno uključili hakeri napadima na državne sajtove, a od 23. januara se svakog dana održavaju burne demonstracije hiljada uglavnom mladih po poljskim gradovima. Najviše građana, preko 10.000, okupilo ih se 25. januara u Krakovu. Pretnja da bi mogla da bude ugrožena sloboda interneta ujedinila je u Poljskoj na istim demonstracijama nepomirljive - levičare anarhiste i ultrakatoličku desničarsku Svepoljsku omladinu.

Hakeri iz raznih grupa, ne samo međunarodne Anonimus koja je počela protest i u svetu i u Poljskoj pokazali su vladi svoju snagu i povremeno tokom ove sedmice obarali i sajtove državne uprave na kojoj su informacije od vitalnog značaja za Poljake u vanrednim situacijama, tako da su se čak čuli zahtevi predsedniku Bronjislavu Komorovskom da proglasi vanredno stanje.

Hakeri su upadali i u kompjutere poljskih zvaničnika i krali ne samo šifre već i dokumente i telefonske kontakte i adrese. Policija je 26. januara uhapsila 22-godišnjeg mladića iz Vroclava koji je upao na sajt premijera Donald Tuska i izmenio mu sadržaj.

Poljska vlada posle ovog napada na sajtove državne uprave osnovala je posebnu grupu kako bi ubuduće sajtove obezbedila, jer su hakeri zapretili da je sadašnji napad mačiji kašalj u odnosu na onaj koji ove godine Poljsku čeka u vreme Prvenstva Evrope u fudbalu kojeta zemlja organizuje zajedno sa Ukrajinom.

Ipak, pod pritiskom javnog mnjenja Tusk je rekao da Poljska neće ratifikovati sporazum ako se ustanovi da on ugrožava slobode. "Neki se plaše sporazuma ACTA. Ali do ratifikacije, u konsultacijama sa korisnicima interneta i stručnjacima, analiziraćemo svako slovce da ne ostane nikakva sumnja da ACTA iziskuje bilo kakve izmene koje bi ugrozile slobodu interneta i garantovanu anonimnost korisnika", rekao je danas u Varšavi poljski premijer.

Izvor: EurActiv.rs, 29.1.2012.

KOMISIJA ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA OBJAVILA UPUTSTVA ZA PRIPREMU DOKUMENTACIJE ZA AKREDITACIJU USTANOVE U SLUČAJU PROMENE SEDIŠTA

Uputstva za pripremu dokumentacije za akreditaciju ustanove u slučaju promene sedišta
Naziv ustanove:
Staro sedište:
Novo sedište:
Dekan/direktor: Ime i prezime, tel, faks, sajt, e-mail.
Potrebna dokumentacija:
1. Zahtev sa obrazloženjem
2. Dokumentovati da je Ustanova registrovana na novoj adresi
3. Dokumentovati ispunjenost Standarda 7 - Nenastavno osoblje.
­ Opis
­ Tabela 7.1. zbirni pregled nastavnog osoblja po zvanjima i radnim mestima u visokoškolskoj ustanovi
4. Dokumentovati ispunjenost Standarda 9 - Prostor i oprema.
­ Opis
­ Tabela 9.1. Lista objekata sa površinom u samostalnoj visokoškolskoj ustanovi - Univerziteta ili Akademija strukovnih studija (popunjavaju Univerziteti ili Akademije strukovnih studija)
­ Tabela 9.1. A/Polje: Prirodno matematičih nauka
 Specijalizacija laboratorijskog prostora koji visokoškolska ustanova obezbeđuje za izvođenje eksperimentalne nastave.
­ Tabela 9.2. Lista prostorija sa površinom u visokoškolskoj ustanovi.
(Popunjavaju sve Ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija)
- Tabela 9.3. Lista vrednije opreme koja se koristi u nastavnom procesu u visokoškolskoj ustanovi.
(Popunjavaju sve Ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija)
­ Tabela 9.4. Lista kapitalne opreme koja se koristi u nastavnom procesu (oprema vrednija više od 100.000 evra)
 (Podatke unose Univerziteti i Akademije strukovnih studija)
- Tabela 9.5. Polje: Medicinskih nauka
Specifikacija laboratorijskog prostora i odgovarajuće opreme koju visokoškolska ustanova obezbeđuje za izvođenje praktične nastave na predkliničkim predmetima.
­ Prilog 9.1. Dokaz o vlasništvu, ugovori o korišćenju ili ugovori o zakupu.
­ Prilog 9.2. Izvod iz knjige inventara.
­ Prilog 9.3. Polje: Medicinskih nauka
­ Da prilože ugovore sa kliničkim bazama kao i da dokumentuju da nastavnici i saradnici koji izvode nastavu na kliničkim predmetima ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom podelom radnog vremena između visokoškolske ustanove i odgovarajuće zdravstvene ustanove (u skladu sa članom 73. Zakona o visokom obrazovanju).
5. Dokumentovati ispunjenost standarda 10. - Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška.
­ Opis
­ Tabela 10.1. Lista biblioteka u samostalnoj visokoškolskoj ustanovi - Univerziteta ili Akademije strukovnih studija. (Popunjavaju samo Univerziteti i Akademije strukovnih studija).
­ Tabela 10.2. Zbirni pregled broja bibliotečkih jedinica u visokoškolskoj ustanovi (Popunjavaju sve ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija).
­ Tabela 10.3. Zbirni pregled broja udžbenika po oblastima (na srpskom i drugim jezicima) koji su dostupni studentima (Popunjavaju sve ustanove osim Univerziteta i Akademija strukovnih studija).
­ Prilog 10.1. Izvod iz bibliotečkih knjiga inventara
­ Prilog 10.2. Izjava o posedovanju računarske laboratorije i broja računara u njoj.
6. Dokumentovati da je obezbeđen prostor prema broju akreditovanih studenata, rad u dve smene min. 2 m2/studentu, a rad u jednoj smeni min. 4 m2 /studentu, a za umetnost neto 5m2/student.
Napomena:

Izvor: Vebsajt Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, 29.1.2012.

ĆIRILIČNI INTERNET DOMEN .СРБ ZVANIČNO PUŠTEN U RAD OD 27. JANUARA 2012. GODINE

Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Vlade Republike Srbije Jasna Matić ocenila je da je ćirilični internet domen .срб, koji je danas zvanično pušten u rad, veliki korak u razvoju interneta kod nas i njegovoj integraciji u svakodnevni život građana.

Matić je na konferenciji za novinare održanoj tim povodom saopštila da je u prvih sat vremena od početka rada registrovano 235 sajtova sa ćiriličnim domenom, i ukazala na to da će se njegov veliki značaj pokazati i kroz lakšu integraciju internet adresa u tekstove na ćirilici, zvanična dokumenta i formulare.

Internet postaje primarni način informisanja, pa će zvanično pismo sada moći da se koristi i na internetu, istakla je ona i napomenula da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta.

Ovo je mali segment u pokušaju da sačuvamo nacionalno blago, ali i da ga istovremeno koristimo na najsavremeniji način, poručila je Matić.

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) doneo je pre dve godine, kako je podsetila, odluku o mogućnosti registrovanja domena na pismima koja nisu latinični alfabet.

Prema njenim rečima, domen .срб je izabran nakon javne debate, a bilo je potrebno da sadrži jedno slovo koje je specifično za naše pismo.

Savetnik za strategiju i razvoj Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Mirjana Tasić rekla je da je Srbija među prvima ušla u proces odobravanja domena na nacionalnom jeziku.

Tasić je podsetila na to da je 14. januara 2011. godine Vlada Srbije donela odluku kojom je tadašnje Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo obavezano na to da podrži ovaj proces.

Tokom izbora domena izneta su 133 predloga, a samo četiri su ispunila tražene uslove -.срб,.србија,.рсб i.сб, ukazala je ona i dodala da se gotovo 80 odsto glasača opredelilo za prvu opciju.

Ćirilični domen Srbije.срб je novi, drugi nacionalni domen posle ruskog.рф i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu.

Prvih šest meseci pravo preče registracije.срб domena imaće samo vlasnici postojećih.rs domena, i to po ceni od jednog dinara.

Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni.rs domen ili ne.

Institucije od nacionalnog značaja koje već imaju svoj.srb domen su predsednik Republike, Vlada Srbije, Grad Beograd, Uprava za Digitalnu agendu, Radio-televizija Srbije i RNIDS.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.1.2012.

NA INTERNET STRANICI ZAVODA ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBJAVLJENE BESPLATNE ZBIRKE ZADATAKA ZA ZAVRŠNI ISPIT 2011/2012 U ELEKTRONSKOM OBLIKU

Zbirke zadataka za završni ispit 2011/2012 u elektronskom obliku su besplatne.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je i ove godine, istovremeno sa objavljivanjem štampanih zbirki zadataka za završni ispit objavio i elektronski oblik ovih zbirki na jezicima naroda i narodnosti, koji je dostupan na klik mišem i u potpunosti besplatan!

Zbirke u elektronskom obliku su dostupne na ovoj vezi.

http://www.ceo.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=133

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 27.1.2012.

U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA NOVIM ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA, OMOGUĆENO OSNIVANJE FIRME ZA 100 DINARA

Novosti

Od 1. februara u Srbiji će moći da se osnuje preduzeće za svega sto dinara, a osnivački kapital za sva preduzeća mora biti iskazan u dinarima.

Za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću neophodno je svega 100 dinara, a još jedna od zakonskih novina je i mogućnost da direktor preduzeća bude neko drugo preduzeće.
Iz ugla pravnika, ova mogućnost je idealna za državna preduzeća, koja bi ubuduće trebalo da biraju rukovodeći kadar putem javnog konkursa.

"Zakon propisuje da samo domaća preduzeća mogu da rukovode drugim preduzećem" , objašnjava Miladin Maglov, registrator u Agenciji za privredne registre.

Korist za kompaniju koja za menadžment angažuje preduzeće je višestruka: dobija se veći stepen odgovornosti i više stručnih osoba za određeni posao, odluke se kvalitetnije donose, a bolji su i sistemi zaštite od poslovnog rizika.

Jedan čovek uvek je ograničen izbor na određenu funkciju kod složenih sistema i velikih kompanija.

Inače, društva sa ograničenom odgovornošću svoja akta sa novim zakonom treba da usaglase do 1. februara i tako usaglašena akta prijave registru najkasnije do 1. maja, a akcionarska društva do 15. jula. Toliki rok je ostavljen firmama za usklađivanje u Agenciji za privredne registre.

Prema novom zakonu, osnivački kapital za sva preduzeća mora biti iskazan u dinarima. Ovaj posao će za već registrovana preduzeća APR uraditi automatski, bez naknade, kao i usklađivanje poslovnih naziva prema odredbama novog zakona.

Minimalni osnivački kapital za akcionarsko društvo sada je tri miliona dinara. Novim zakonom briše se podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva.

Naknade za registraciju koju će APR od 1. februara naplaćivati za dokumentaciju podnetu u papirima ostaće iste, ali se uvode nove naknade za usluge koje proističu iz novog zakona, kao što je objavljivanje registrovanih osnivačkih akata i statuta, kao i naknade za nove, elektronske usluge.

Tako, na primer, „papirni“ izvod iz registra trenutno košta 1.700 dinara, ali će elektronski izvod preduzeća dobijati za naknadu od 800 dinara.

PREMA PREDLOGU ZAKONA O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU RODITELJ IMA PRAVO DA SVOM DETETU ORGANIZUJE NASTAVU KOD KUĆE

Beta, B92

Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju prema kojem roditelj ima pravo da svom detetu organizuje nastavu kod kuće objavljen je na sajtu Skupštine.

Zakonom, koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe po hitnom postupku, predviđeno je i školovanje na daljinu.

I za učenika sa smetnjama u razvoju moguće je obrazovanje kod kuće u skladu sa prilagođenim individualnim planom.

"Roditelj, odnosno staratelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je dete upisano o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće. Škola je dužna da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom", piše u predlogu tog zakona.

O obrazovanju na daljinu škola odlučuje se, kako je navedeno, na osnovu raspoloživih sredstava za rad, a bliže uslove za način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće i nastave na daljinu propisuje ministar prosvete.

Prema predlogu zakona, učenik sa smetnjama u razvoju stiče osnovno obrazovanje u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u njegovom najboljem interesu u školi za učenike sa smetnjama u razvoju.

Učenik sa smetnjama u razvoju, prema predlogu zakona, ima pravo na individualni obrazovni plan.

Predviđeno je da odeljenja imaju do 30 đaka i do dva učenika sa smetnjama u razvoju. Ukoliko škole u mlađim razredima imaju manje đaka one mogu napraviti odeljenja sa učenicima različitih razreda Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset đaka, piše u zakonskom predlogu.

Učenik od prvog do petog razreda treba da ima do 20 časova nastave nedeljno, odnosno do četiri časa dnevno, dok učenici u starijim razredima treba da imaju do 25 časova nedeljno, odnosno do pet časova dnevno.

Vladanje se od petog do osmog razreda, kako je navedeno, ocenjuje brojcano i ulazi u opšti uspeh, a u mlađim razredima ocenjuje se opisno. Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.

Ispit se polaze po propisanom nastavnom programu za određeni razred. Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu. U školi može da se osnuje učenička zadruga, kako bi deca stekla odgovornost i radne navike i lakše se profesionalno orijentisala.

Rad učeničke zadruge uređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom.Škola može pružati usluge i prodavati proizvode iz učeničke zadruge, kao i školski pribor i opremu.

Sredstva stečena radom učeničke zadruge koriste se za unapređenje rada same zadruge, kao i za ekskurzije, ishranu učenika, nagrade članovima zadruge i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada.

PREDSEDNIK SAVETA DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE NAJAVLJUJE NOVE PRIJAVE ZBOG NENAMENSKOG TROŠENJA BUDŽETA

Blic

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović najavio je nove prijave zbog nenamenskog trošenja budžetskog novca, ali nije želeo da kaže protiv koga će one biti podnete jer je u toku pravna analiza izveštaja državnih revizora.

- Svakako će biti novih prijava. Kada i koliko, u ovom trenutku ne mogu da kažem jer pravni timovi upravo završavaju sve analize tih izveštaja - kazao je Sretenović. DRI je krajem 2011. objavila izveštaje o kontroli trošenja novca u 2010. godini 47 subjekata u kojima su utvrđene brojne nepravilnosti zbog kojih je do sada podneto 18 zahteva za prekršajni postupak i tri krivične prijave.

Zbog kršenja zakona u trošenju novca iz budžeta za 2008. godinu DRI je podneo 19 prijava, a za 2009. godinu podneto je 12 prijava protiv 14 državnih funkcionera. Sve te prijave su, prema rečima Sretenovića, procesuirane.

- Nijedna prijava za sada nije odbačena. Doneto je šest pravosnažnih presuda, pet osuđujućih i jedna oslobađajuća na koju je DRI uložio žalbu za zaštitu zakonitosti i to je već pred Apelacionim sudom - naveo je Sretenović. On je dodao da je oslobađajuća presuda doneta u slučaju prijave protiv bivšeg ministra prosvete Slobodana Vuksanovića i dodao da se osuđujuće presude odnose na prijave protiv bivših ministara i državnih sekretara.

Prema Sretenovićevim rečima, DRI nastavlja program revizije jer tu instituciju čeka mnogo posla u kontroli oko 9.000 budžetskih korisnika.

U PRIPREMI PREDLOG ZA OSNIVANJE JAVNOG PREDUZEĆA KOJE ĆE SE BRINUTI O LOKALNIM I REGIONALNIM PUTEVIMA U VOJVODINI

Tanjug

Predlog za osnivanje javnog preduzeća koje će se brinuti o lokalnim i regionalnim putevima u Vojvodini je pripremljen, a donošenje odluke o tome očekuje se u sledećih mesec ili dva, izjavio je danas potpredsednik pokrajinske vlade i sekretar za privredu Ištvan Pastor.

"Međunarodne koridore, autoputeve i magistrale treba da razvija republičko javno preduzeće, a regionalne i lokalne buduće pokrajinsko", rekao je Pastor novosadskom "Dnevniku" naglasivši da to ne znači "nikakvo rastakanje" već stvaranje uslova da se poseduje znatno bolja putna mreža nego što je slučaj sada.

Pokrajinski sekretar za privredu je napomenuo da je nadležnost Vojvodini nad regionalnim i lokalnim putevima omogućena ustavnim i zakonskim odredbama, pre svega Zakonom o javnoj svojini

Pastor je podsetio da je u Vojvodini oko 1.700 kilometara puteva u problematičnom stanju i dodao da bi za njihovo održavanje i proširivanje trebalo uložiti mnogo novca

Napominjući da "bez trajnog rešavanja pitanja finansiranja rekonstrukcije i održavanja regionalne i lokalne putne mreže nema čvrste podloge za razvoj vojvođanskih saobraćajnica", Pastor je istakao da bi rešenje moglo da se nađe izdvajanjem određenog procenta od prodatog litra goriva.

IZVRŠNA VLAST SE MEŠA U PRAVOSUDJE

Blic

Uticaj politike na pravosuđe u Srbiji evidentan je i može se dokazati, izjavila je Vesna Rakić Vodinelić, profesorka na Pravnom fakultetu "Union".

Ona je rekla da se ministarka pravde "ne ponaša kao da je član Visokog saveta sudstva, već kao da mu je nadređena".

"Izjavljivala je da je upravo ona postigla dogovor s organima EU o organizovanju i ubrzavanju preispitivanja odluka o reizboru sudija, posle čega je Ministarstvo izradilo, a Vlada i Skupština usvojili Zakon o izmenama i dopunama zakona o sudijama, a povodom jedne odredbe tog zakona teče postupak pred Ustavnim sudom", rekla je Rakić Vodenilić.

Ona je dodala da se i drugi delovi izvršne vlasti mešaju u rad pravosuđa.

"Ako ministar unutrašnjih poslova dozvoli sebi da kaže kako neko treba da bude u zatvoru , iako tim povodom ni nadležni tužilac ni neko drugi nije preduzeo nijednu radnju, to znači da politička elita prihvata mešanje izvršne vlasti u sudsku, da se negira načelo podele vlasti i da od pravne države ostaju samo otpaci ", rekla je Vesna Rakić Vodenilić.

Ona je dodala da ne veruje "da trenutno iko može da saopšti pouzdano koliko sudija ima u Srbiji".

"Ako se taj podatak ne zna, mora se zaključiti da se pravosuđe odlikuje znacima haotičnog stanja, koje je izazvano arogancijom i izvršnih vlasti, ali i VSS-a, neprihvatanjem ijedne kritike i pokušajem izigravanja dogovora s EU. U takvoj atmosferi, lako je da vanpravni a uglavnom politički činioci utiču na pravosuđe, a verovatno i na konkretne pravne stvari o kojima teku sudski postupci", rekla je Vesna Rakić Vodenilić.
USKORO KUĆA LJUDSKIH PRAVA

Beograd će na proleće dobiti Kuću ljudskih prava u koju će biti smeštene organizacije koje štite ljudska prava i pružaju neposrednu pravnu pomoć građanima kojima su ona narušena. Ova kuća će biti otvorena ne samo za građane Beograda već će u njoj zaštitu svojih prava moći da nađu svi građani Srbije. Ali prioritet će biti borba protiv diskriminacije i nasilja na teritoriji Beograda. Kuća ljudskih prava će biti javni prostor i imaće 512 kvadrata u Kneza Miloša, centralnoj gradskoj ulici.

Pored javnog prostora u Kući ljudskih prava biće smeštene poznate nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, biblioteka i prostor u kome će raditi istaknuti stručnjaci na poboljšavanju zakonodavstva u oblasti ljudskih prava. Prema izveštajima u medijima korisnici Kuće ljudskih prava biće članice Saveza Udruženja – Kuća ljudskih prava i demokratije, odnosno politički najeksponiranije organizacije koje se bave ovom očigledno veoma unosnom oblašću.

To su Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava-Jukom, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku. Ugovor je potpisan između grada Beograda i Saveza Udruženja ljudskih prva i demokratije

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, rekao da je ustupanje prostora dugoročna odluka koja će promeniti odnos države prema problemima ljudskih prava i civilnom društvu u Srbiji. "U Kući ljudskih prava će delovati pet organizacija, ali će ta kuća biti otvorena za sve druge organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali one organizacije koje deluju u okviru civilnog
PORESKA UPRAVA SRBIJE PRIPREMA NOVI SPISAK NAJVEĆIH DUŽNIKA KOJI BI TREBALO USKORO DA BUDE OBJAVLJEN

Tanjug

Poreska uprava Srbije (PU) priprema novi spisak najvećih dužnika koji bi najverovatnije trebalo da bude objavljen iduće sedmice.

Na spisku će biti 1.500 poreskih dužnika, odnosno po 500 preduzeća, preduzetnika i građana.

S obzirom da Zakon o poreskom postupku i administraciji obavezuje PU da mora da objavi spisak svih dužnika, a njih je više desetina hiljada, ubrzo bi trebalo da se nađe model za objavljivanje.

Pomoćnik generalnog direktora Poreske uprave Srbije i direktor Regionalnog centra PU Novi Sad Zoran Radoman takođe je potvrdio bi trebalo uskoro da bude objavljen spisak novih dužnika.

Prvi spisak poreskih dužnika Poreska uprava je na svom sajtu objavila 6. januara i na njemu je 300 najvećih dužika čiji su ukupni dugovi oko 218 milijardi dinara.

Suprotno očekivanjima da će se na listi naći javna preduzeća, na spisku su “osvanula” preduzeća u stečaju i likvidaciji i bivše velike srpske banke - Beobanka u stečaju sa dugom od 24,07 milijardi dinara, Investbanka sa 18,3 milijardi dinara, Astrabanka 15,64 milijardi dinara neplaćenog poreza.

Među ovim dužnicima je bila i Beogradska banka sa dugom od 13, 1milijardu dinara.

Objavljivanje spiska poreskih dužnika omogućeno je izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su usvojene krajem prošle godine.

U NOVOM SADU OSNOVANO UDRUŽENJE PROFESIONALACA U JAVNIM NABAVKAMA

Tanjug

Udruženje profesionalaca u javnim nabavkama, osnovano je u Novom Sadu kao neprofitna i nevladina organizacija.

Ova organizacija ima cilj da doprinese unapređivanju prakse javnih nabavki u Srbiji i suzbijanju neregularnosti u toj oblasti.

Time je ostvarena inicijativa započeta pre nekoliko godina da, u saradnji sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija, bude i kod nas bude stvorena jedna ovakva profesionalna i autonomna asocijacija, rekao je na Osnivačkoj skupštini direktor republičke Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Napominjući da su se, posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine, često menjali ljudi koji rade u javnim nabavkama, što je bila određena smetnja uspostavljanju stabilnog sistema u toj oblasti, on je rekao da je zato važno osnivanje ovog udruženja koje će biti važna podrška u sistemu javnih nabavki.

Kroz sistem sertifikacije prošlo je oko 1.600 osoba, a njih oko 1.000 je već dobilo sertifikate za rad čime je stvorena „kritična masa profesionalaca, koji će biti okosnica tog udruženja“, istakao je Jovanović i zahvalio na pomoći predstavnicima OEBS-a i Programa za razvoj pri Ujedinjenim nacijama (UNDP).

Rukovodilac programa UNDP u Srbiji Velibor Popović je podsetio da je Srbija potpisnik Konvencije UN o borbi protiv korupcije i naglasio da je veoma važna profesionalizacija državne uprave u segmentu javnih nabavki.

Ako se uzme u obzir da Srbija godišnje troši oko 3,5 milijardi evra kroz javne nabavke i da je samo 47 subjekata pregledano, računica je da "preko 50 odsto svih javnih nabavki u Srbiji ima neku vrstu neregularnosti, što je veoma zabrinjavajuće".

Popović je napomenuo da će revizorski izveštaj za prošlu godinu biti verovatno još gori u tom pogledu i naglasio značaj uloge novoosnovanog udruženja da se taj procenat znatno smanji.

Predsednik inicijativnog odbora Udruženja Stevan Radunović istakao da će se ta asocijacija boriti za priznavanje profesije u javnim nabavkama, razvoj i primenu profesionalnih i etičkih standarda u toj oblasti.

Udruženje će aktivno sarađivati sa organizacijama i asocijacijama građanskog društva koje dele slične vrednosti kao i sa međunarodnim organizacijama u toj oblasti, rekao je Radunović.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNELA KRIVIČNU PRIJAVU

Tanjug

Agencije za borbu protiv korupcije podnela je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Novog Sada i članova Gradskog veća, saopšteno je danas iz Agencije. Gradonačelnik je dao izjavu da je šokiran odlukom Agencije.

Prijava je podneta zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili položaj i ovlašćenja i time naneli višemilionsku štetu Novom Sadu, preduzeću ATP "Vojvodina" i I.D. kupcu i većinskom vlasniku društvenog dela tog preduzeća, kao i manjinskim akcionarima.

U saopštenju se navodi da je Agencija za privatizaciju jula 2004. godine, zaključila ugovor sa I.D. o prodaji društvenog kapitala ATP "Vojvodina" metodom javne aukcije.

Kupac je, dodaje se, nakon zaključivanja ugovora pristupio realizaciji ugovornih obaveza koje se odnose na izmirivanje dospelih rata, socijalnog programa i investicionih ulaganja.

Novi Sad je u maju 2006. godine, sklopio ugovor sa ATP "Vojvodina" kojim se obavezao da će za novoizgrađenu autobusku stanicu obezbediti uslove za rad u međumesnom saobraćaju po međunarodnim standardima.

Grad se obavezao i da će nakon dobijanja upotrebne dozvole preusmeri međumesni saobraćaj na tu stanicu.

Prema navodima Agencije, iz spisa predmeta je nesporno da je investitor ispunio sve ugovorom propisane obaveze, a da Novi Sad neizvršavanje svojih obaveza pravda sudskim postupkom koji se vodi pred Privrednim sudom.

Grad, suprotno svojim odlukama, nije regulisao i sproveo prigradske odlaske i dolaske na lokaciju autobuske stanice, čime je načinio štetu koja prema presudi Privrednog apelacionog suda u Beogradu iznosi oko četiri miliona evra za prva četiri meseca koliko stanica nije radila.

Danas ta šteta za kupca i preduzeće iznosi preko 100 miliona evra.

Novi Sad, kao osnivač gradskog saobraćajnog preduzeća, mogao je i morao preko organa upravljanja to preduzeće obavezati na poštovanje odluka Grada, kako bi se izbegla šteta i nesporazumi.

Odgovorima koje je dostavio na pisani zahtev Agencije, gradonačelnik Novog Sada je nedvosmisleno potvrdio da su sve odluke i potpisani ugovor pravno valjani i da nije pokrenut bilo kakav postupak za poništenje i izmene odluka.

Iz Agencije ističu da je prijava protiv gradonačelnika i članova gradskog veća Novog Sada jedan je od najobimnijih i komplikovanijih slučajeva koje to telo ispituje.
Privredni apelacioni sud je 2010. godine presudio u korist ATP "Vojvodina".

SEKRETARIJAT ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE GRADA BEOGRADA UPOZORAVA DA JE KAZNA OD 5.000 DO MILION DINARA ZA ONE KOJI NE ČISTE SNEG

Tanjug

Beograđanima koji ne budu čistili sneg i led ispred svojih kuća, zgrada i lokala sledi novčana kazna od 5.000 do 20.000 dinara, pa čak i od milion dinara, upozoravaju iz gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Komunalna inspekcija će intenzivno, tokom 24 časa, kontrolisati da li građani poštuju Odluku o komunalnom redu i uklanjaju sneg i led oko objekata čiji su vlasnici ili ih koriste, rekao je zamenik sekretara za inspekcijske poslove Nebojša Tomić za agenciju Tanjug.

"Građani koji ne budu poštovali propise biće kažnjavani", upozorio je Tomić.

Kako je dalje rekao, komunalni inspektor ili komunalni policajac može na licu mesta kazniti fizičko lice sa 5.000 dinara ili preduzetnika sa 20.000 dinara, ukoliko utvrdi da oni ne poštuju odredbe pomenute odluke.

"Ako građani ne plate na licu mesta, komunalni inspektor ima pravo da napiše prekršajnu prijavu na osnovu koje pravnom licu sledi kazna od 50.000 do milion dinara", dodao je Tomić.

On je apelovano na vlasnike, odnosno, korisnike zemljišta i objekata, posebno stanica, tržnih centara, zdravstvenih i prosvetnih ustanova, banaka, trgovinskih i ugostiteljskih objekata, skupštine zgrada i stanare da blagovremeno uklanjaju sneg i led.

Odluka o komunalnom redu kaže da su za uklanjanje snega i leda sa trotoara širine do pet metara koji se nalaze ispred stambenih zgrada, poslovnih prostora i neizgrađenog građevinskog zemljišta, odgovorna pravna i fizička lica koja koriste te nepokretnosti, bilo da su vlasnici, zakupci ili korisnici.

Za uklanjanje snega i leda u širini od pet metara oko privremenih montažnih objekata odgovorna su lica koja imaju odobrenje za postavljanje i korišćenje tih objekata.

Vlasnici zgrada i stanova dužni su da uklanjaju ledenice sa prozora, terasa , krovova i drugih delova zgrade, a ako nisu u mogućnosti da to učine, treba da postave oznake upozorenja na opasnost od obrušavanja ledenica.

Sneg i led treba da se čiste tako da se ne zatrpavaju slivnici, kao i da se prilikom njihovog odlaganja ne zatvaraju trotoari i ne zatrpava kolovoz, navode iz Sekretarijata.

HRVATSKA PRED EVROPSKIM PROCEDURAMA

RTV

Iskustva pokazuju da na putu ka članstvu u Evropskoj uniji s jedne strane stoje podsticaji, a s druge konkurencija.

Najviše izazova je u poljoprivredi, gde mudre odluke mogu dugoročno da se isplate.

Otkrivanje složenih evropskih procedura sada je pred Hrvatskom, a upravo su slavonski seljaci dali najveću podršku referendumskom "da".

http://www.rtv.rs/sr_ci/region/hrvatska-pred-evropskim-procedurama_296512.html

EVROPSKE ZEMLJE ODOBRILE MOGUĆE FINANSIJSKE SANKCIJE MAĐARSKOJ

Evropske zemlje odobrile su danas moguće finansijske sankcije Mađarskoj zbog velikog deficita, dok mađarski premijer Viktor Orban boravi u Briselu zbog kontroverznih zakona koje je usvojila njegova vlada.

"Mađarska nije učinila sve što je neophodno" i današnja odluka "omogućava Evropskoj komisiji da preduzme dodatne mere", rekla je ministarka finansija predsedavajuće Danske Margrete Vestager na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ostalim evropskim ministrima finansija.

Deficit Mađarske u 2011. bio je na papiru tri odsto što je granica koju toleriše Evropa, ali Brisel smatra da je on izračunat na osnovu podataka koji ne prikazuju realno stanje.

Sankcionisanje Mađarske bi moglo da bude u obliku zamrzavanja evropskih subvencija, posebno sredstava iz kohezionih fondova EU.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren ukazao je, međutim, da Budimpešta ima još vremena da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi bila sankcionisana.

Ako Mađarska ne postigne to u ovoj godini, onda "imamo mogućnost da suspendujemo kohezione fondove od januara naredne godine", ukazao je Ren.

Evropska komisija je zabrinuta ne samo zbog finansijske situacije već i zbog pravosuđa i zaštite ličnih podataka, nezavisnosti centralne banke i slobode medija.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

PETI TRADICIONALNI STRUČNI SKUP U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN U MARTU

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u martu organizuje peti tradicionalni stručni skup Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, o čemu će detaljnije obaveštenje biti uskoro postavljeno na Portal Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Molimo vas da na e-mail adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs pošaljete svoje predloge tema koje mislite da bi trebalo obraditi na savetovanju.

Takođe molimo sve stečajne upravnike koji su zainteresovani da obrade neku konkretnu temu, da na gore navedenu e-mail adresu dostave tačan naziv te teme. Ukoliko predložena tema bude prihvaćena neophodno je napisati referat na osnovu kog bi trebalo pripremiti i prezentaciju u Microsoft Office PowerPointu za samo savetovanje.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 27.1.2012.

PANEL DISKUSIJA "KOMUNALNI OTPAD KAO ENERGENT" BIĆE ODRŽANA 31. JANUARA 2012. GODINE U AGENCIJI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Panel diskusija "Komunalni otpad kao energent" biće održana u utorak, 31. januara u Agenciji za energetsku efikasnost Republike Srbije, saopštio je Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF).

Cilj diskusije je unapređenje informisanosti javnosti, privrede i industrije o značaju komunalnog otpada kao značajnog energetskog resursa današnjice.

Stručnjaci će na skupu prezentovati primere dobre prakse i dati praktične savete za korišćenje otpada kao novog izvora energije.

Komunalni otpad kao energent, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, kao i neophodne kapacitete deponija za više od 95 procenata i omogućava prihode od prodate energije proizvedene na ovaj način.

Nemačka, na primer, ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu, zbog čega je ovaj vid dobijanja energije tek u povoju.

Stoga je neophodno da se poveća svest javnosti i privrede o značaju reciklaže otpada i njegove upotrebe kao novog izvora energije, kako bi se doprinelo povećanju energetske efikasnosti i smanjenju troškova proizvodnje, uštedi energije i sirovina, ali i smanjenju troškova deponovanja i očuvanju životne sredine.

Na skupu će govoriti predsednik Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Uprave grada Beograda Srećko Šević i predstavnik "Global interkontinental utilitis" Nenad Dograjić.

Povod za organizaciju panel diskusije je raspisivanje konkursa za najbolji medijski prilog na temu "Komunalni otpad kao energent", koji će biti otvoren do 30. aprila i uzeće u obzir sve novinarske radove objavljene na ovu temu od 01. oktobra do 30. aprila ove godine.

Nagrada za tri prvoplasirana priloga je studijsko putovanje u predstavništvo ove kompanije u Engleskoj, u Mančesteru, sa obilaskom stadiona "Old traford".

Skup organizuje CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i kompanijom "Global interkontinental utilitis".

Izvor: Tanjug, 27.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN ISPLATE STIPENDIJA I KREDITA UČENICIMA I STUDENTIMA I ORGANIZOVANE SOCIJALNE I HUMANITARNE POMOĆI ČIJI JE ISPLATILAC FONDACIJA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 9
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE KAPITALNOG DOBITKA FIZIČKOG LICA PO OSNOVU PRODAJE NEPOKRETNOSTI STEČENE POKLONOM OD RODITELJA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 72
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE KAPITALNOG DOBITKA OD PRODAJE AKCIJA KOJE JE AKCIONAR STEKAO PO OSNOVU UGOVORA O POKLONU - Zakon o porezu na dohodak građana: član 72
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA 2. NEDELJU 2012. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: POSTUPAK PROMENE ODREDIŠNE CARINSKE ISPOSTAVE KOD SPROVOĐENJA TRANZITNOG POSTUPKA OD 1.2.2012. GODINE - Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom: član 411
  • Uprava carina: UKIDANJE OBAVEZE PRIBAVLJANJA DOZVOLA ZA IZVOZ ODREĐENIH DIVLJIH VRSTA BILJA, ODNOSNO POPUNJAVANJA OBAVEŠTENJA O UVOZU - Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: član 2
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Novom Sadu: OBAVEZA NOVINARSKE PAŽNJE I ODGOVORNOST ZA OBJAVLJIVANJE NEISTINITE ILI NEPOTPUNE INFORMACIJE - Zakon o javnom informisanju: član 80 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: OSNOVANOST RAZLOGA ZBOG KOJIH JE PROPUŠTEN ROK ZA PODNOŠENJE ŽALBE I DOKAZA O LEČENJU - Zakon o parničnom postupku: član 111
  • Privredni apelacioni sud: POČETAK ROKA ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA PO PRAVNOSNAŽNOSTI SUDSKE ODLUKE - Zakon o obligacionim odnosima: član 379
  • Privredni apelacioni sud: POSTUPAK PO ŽALBI NA REŠENJE O IZVRŠENJU DONETO RADI IZVRŠENJA I PROPUŠTANJE PODNOŠENJA BLAGOVREMENE ŽALBE - Zakon o izvršnom postupku: član 22
  • Privredni apelacioni sud: PREKID POSTUPKA ZBOG SMRTI JEDNOG OD JEDINSTVENIH SUPARNIČARA - Zakon o parničnom postupku: član 214 stav 1 tačka 1)
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 26 - Zakon o stečaju: čl. 50, 102 i 112
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 27 - Zakon o stečaju: čl. 114, 140 i 143
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 28 - Zakon o stečaju: član 111
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 29 - Zakon o stečaju: član 18 stav 1 tačka 6), član 45 st. 3 i 4 i član 133 stav 7
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 30 - Zakon o stečaju: član 93
  • Privredni apelacioni sud: ZAKONSKA PRETPOSTAVKA UREDNE DOSTAVE IZVRŠNE ISPRAVE SNABDEVENE KLAUZULOM PRAVNOSNAŽNOSTI - Zakon o izvršnom postupku: član 32
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
  • Evropski sud za ljudska prava: PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U PREDMETU LAKIĆEVIĆ I DRUGI PROTIV CRNE GORE I SRBIJE (predstavke br. 27458/06, 37205/06, 37207/06 i 33604/07) - PRIHVATLJIVOST PREDSTAVKE RATIONE PERSONAE - Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: član 35 stav 4
Primeri modela:

  • PRIGOVOR MESNE NADLEŽNOSTI OSNOVNOG SUDA
  • PRIGOVOR STVARNE NENADLEŽNOSTI PRIVREDNOG SUDA
  • REŠENJE O MESNOJ NENADLEŽNOSTI OSNOVNOG SUDA
  • REŠENJE O STVARNOJ NENADLEŽNOSTI PRIVREDNOG SUDA
  • SPORAZUM O MESNOJ NADLEŽNOSTI
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 25.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Preduzeće za trgovinu uvoz-izvoz i usluge Dei Companu d.o.o.

17321749

17. St. broj 1677/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2606

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 17. St. broj 1677/2011 od 21. decembra 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za trgovinu uvoz-izvoz i usluge Dei Companu d.o.o. Beograd, Mileševska 66, čiji je matični broj 17321749 i PIB 102007716 iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II - Za stečajnog upravnika se imenuje Popović Žarko iz Beograda.
III - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju dužnika se zakazuje za 6. februar 2012. godine, sa početkom u 9,30 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
VI - Ispitno ročište se zakazuje za 10. maj 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
VII - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda, dana 21. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

PJ PGP RTB d.o.o.

07769881

2 St. broj 2749/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Beogradu, sudija Milivoje Ikonić, kao stečajni sudija, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom PJ PGP RTB d.o.o. Beograd, pokrenutom po predlogu poverioca Eurobank EFG A.D. iz Beograda, doneo je dana 10. januara 2012. godine: rešenje
I - Usvaja se predlog poverioca Eurobank EFG A.D. iz Beograda od 22.07.2011. godine za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom PJ PGP RTB d.o.o. Beograd.
II - Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom PJ PGP RTB d.o.o. Beograd, Makedonska 21/I, matični broj 07769881, PIB 101670220, a iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Stojanović Dragica iz Beograda, kancelarija u ul. Brankova 28/IV.
IV - Pozivaju se poverioci da u roku od 40 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom Glasniku RS" prijave Sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Ispitno ročište se zakazuje za 14. maj 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 110, prvi sprat.
VII - Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 27. februar 2012. godine sa početkom u 12.00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 110, prvi sprat.
VIII - Rešenje objavljeno na Oglasnoj tabli Suda dana 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Stečajna masa "Sartid Spin" d.o.o.

 

10. St. broj 152/10

 

 

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 10. St. broj 152/10 od 16. decembra 2011. godine zaključuje postupak stečaja nad stečajnom masom "Sartid Spin" d.o.o.
II Odobrava se stečajnom upravniku da izvrši naknadnu deobu deobne mase, u iznosu 3.734.411,20 dinara i prenese na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. pripadajuće iznose prema tabeli 1. koja je sastavni deo ovog rešenja.
III Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika Dušice Vasiljević iz Valjeva, Paune b.b., u iznosu od 1.034.496,50 dinara po Rešenju o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu, II-I. broj 2568/09 od 17. jula 2009. godine, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
IV Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika UZGPD 16. oktobra u stečaju, iz Smedereva, u iznosu od 48.449,12 dinara po zaključku Trgovinskog suda u Požarevcu, St. broj 23/06 od 15. maja 2007. godine, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
V Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika DBR Proizvodnja d.o.o. u stečaju, iz Požarevca, u iznosu od 71.527,00 dinara po zaključku Privrednog suda u Požarevcu, St. broj 52/2010 od 12. novembra 2010. godine, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
VI Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika stečajne mase Sartid a.d. u iznosu od 131.305,51 dinara pribavljeno po rešenju Privrednog suda u Beogradu, 10. St. broj 155/10 od 25. novembra 2011. godine, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
VII Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju u iznosu od 468.711,86 dinara pribavljeno po rešenju Privrednog suda u Beogradu, 10. St. broj 155/10 od 25. novembra 2011. godine, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
VIII Prenosi se potraživanje stečajne mase Sartid Spin d.o.o. od dužnika Boško, d.o.o. Bela Crkva, u iznosu od 172.150,34 dinara po tužbi stečajnog dužnika u parnici koja se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu, 2. P. broj 1719/10, na poverioce stečajne mase Sartid Spin d.o.o. prema tabeli 2. koja je sastavni deo ovog rešenja.
IX Nalaže se stečajnom upravniku da ugasi račune stečajnog dužnika kod AIK banke a.d. broj 105-500049-84 i Komercijalne banke a.d. broj 205-33196-22.
X Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da iz svoje evidencije briše stečajnog dužnika stečajnu masu Sartid Spin d.o.o. koja se vodi pod matičnim brojem: 17552392.
XI Nalaže se Poreskoj upravni Centrala 0000406878, Beograd, da ugasi poreski identifikacioni broj stečajnog dužnika stečajne mase Sartid Spin d.o.o. broj 103308223.
XII Nalaže se stečajnom upravniku da u roku od 30 dana nakon pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka dostavi izveštaj o uništenju pečata i stavi predlog za svoje razrešenje.
XIII Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, 22. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Preduzeće "Bogićević komerc" d.o.o.

 

36-St. broj 509/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2502

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Mila Đorđević, rešenjem 36-St. broj 509/2011 godine zakazuje prvo poverilačko ročište u stečajnom postupku nad preduzećem "Bogićević komerc" d.o.o. iz Mladenovca, Svetozara Markovića 1/14, koje će se održati 21. februara 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 221.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Društveno preduzeće za fizičko i tehničko obezbeđenje Novi FTO

07094833

10. St. broj 3599/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2543

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 10. St. broj 3599/11 od 23. decembra 2011. godine zaključuje postupak stečaja nad dužnikom Društveno preduzeće za fizičko i tehničko obezbeđenje Novi FTO u stečaju Novi Beograd, Treći bulevar 32 matični broj 07094833 PIB 101664745.
II. Ispitno ročište zakazano za 26. januar 2012. godine, u 9,00 časova, otkazuje se kao nepotrebno.
III. Nalaže se stečajnom upravniku da preostalim sredstvima koja se nalaze na depozitnom računu Privrednog suda u Beogradu, pokrije nastale troškove, nakon povraćaja istih na račun Agencije za privatizaciju Republike Srbije broj 840-2104721-83.
IV. Nalaže se Agenciji za privredne registre, iz Beograda, Brankova 25, da iz registra privrednih društava izvrši brisanje stečajnog dužnika - Društveno preduzeće za fizičko i tehničko obezbeđenje Novi FTO u stečaju Novi Beograd, Treći bulevar 32 matični broj 07094833 PIB 101664745.
V Nalaže se stečajnom upravniku da ugasi tekući račun stečajnog dužnika broj 290-15701-85, koji se vodi kod "Univerzal banka" a.d. iz Beograda.
VI. Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da briše iz svoje evidencije stečajnog dužnika sa matičnim brojem 07094833.
VII. Nalaže se Ministarstvu finansija Poreskoj upravi Zvezdara da ugasi poreski identifikacioni broj stečajnog dužnika 101664745.
VIII. Po pravosnažnosti ovog rešenja, i po izveštaju stečajnog upravnika uz dostavu uništenih pečata likvidacionog dužnika, a u vezi sa stavom III ovog rešenja, Sud će doneti posebno rešenje o razrešenju dužnosti stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju - Centar za stečaj iz Beograda.
IX. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu 26. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu I usluge "Sun & Moon" d.o.o.

20216751

45-St. broj 1172/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1662

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ružica Banjalučkić, rešenjem 45-St. broj 1172/2011 od 22. decembra 2011. godine zaključio je stečajni postupak nad preduzećem za proizvodnju, trgovinu I usluge "Sun & Moon" d.o.o. iz Lazarevca, Čibutkovica b.b., matični broj: 20216751, PIB: 104697177.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Privredno društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge Fadesa društvo sa ograničenom odgovornošću

17562525

7. St. broj 433/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2240

 

Privredni sud u Beogradu ispravlja oglas objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 101 od 30. decembra 2011 zbog pogrešnog datuma ispitnog ročišta i ponavlja oglas u celosti.
"I Privredni sud u Beogradu (7 St. broj 433/11) u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za proizvodnju, trgovinu i usluge Fadesa društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd - u stečaju, Vase Pelagića 54, matični broj 17562525, PIB 103408727, zakazao je ispitno ročište za ispitivanje potraživanja poverilaca za 2. februar 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 100, sprat I.
II Na ispitno ročište iz stava I pozivaju se poverioci, pod pretnjom pravnih posledica propuštanja ročišta."

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za proizvodnju i promet Pionir-Beograd sa p.o.

07563612

7. St. broj 3454/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2558

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PIONIR-BEOGRAD.shtml/seo=/companyid=13392

Privredni sud u Beogradu, rešenjem 7. St. broj 3454/11 od 29. decembra 2011. godine utvrdio je da stečajni dužnik nema imovinu, pa je zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet Pionir-Beograd sa p.o. Beograd, u stečaju, matični broj 07563612, PIB 100184190, koji je otvoren rešenjem ovog suda 7. St. broj 3454/11 od 24. novembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"BS procesor", d.o.o.

07741847

42. St. broj 3126/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2525

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "BS procesor", d.o.o., iz Beograda, Jurija Gagarina 32, MB 07741847, PIB 100349426, doneo je dana 17. januara 2012. godine
REŠENJE
Poverilačko ročište se zakazuje za 28. februar 2012. godine u 9,30 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Preduzeće industrija konfekcije "Kluz" DP

07021372

3 St. broj 4110/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/DP+KLUZ+-+U+LIKVIDACIJI.shtml/seo=/companyid=674

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 3. St. broj 4110/2011 od 10. januara 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće industrija konfekcije "Kluz" DP iz Beograda, Mite Ružića 8 - u likvidaciji, matični broj 07021372, PIB: 100005447 iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II - Za stečajnog upravnika se imenuje Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
III - Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka. Prijave potraživanja podnete po proteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V - Ispitno ročište se zakazuje za 23. april 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 102, prvi sprat.
VI - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika se zakazuje za 20. februar 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, prvi sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca ukoliko nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka biće objavljen na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

"Kvanteks - KOP" d.o.o.

20409037

St. broj 737/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2628

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Srećko Timotić u postupku stečaja nad "Kvanteks - KOP" d.o.o. Loznica, Marka Radulovića b.b., doneo je 13. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Kvanteks - KOP" d.o.o. Loznica, Marka Radulovića b.b., matični broj 20409037, PIB 105581383 zbog prezaduženosti preduzeća.
2. Za stečajnog upravnika imenuje se Milojević Aleksa iz Loznice, Predraga Marinkovića 7.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 50 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja određuje se za 24. aprila 2012. godina sa početkom u 11,00 časova u sudnici br. 2 ovog suda.
6. Prvo poverilačko ročište i Skupština poverilaca određuje se za 20. februara 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u sudnici broj 2 ovog suda.
Oglas o pokretanju stečajnog postupka ima se istaći na oglasnoj tabli Suda i objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu.
Ovo rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda 13. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Tekić eksport import" d.o.o.

20109106

St. broj 724/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=745

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Milena Živković u postupku stečaja nad "Tekić eksport import" d.o.o. Mionica, Milana Stanišića b.b., 15. februara 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Utvrđuje se da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca pa se obustavlja stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Tekić eksport import" d.o.o. Mionica, Milana Stanišića b.b., Matični broj 20109106, PIB 104192343, a koji je otvoren rešenjem ovog suda St. broj 724/10 od 27. avgusta 2010. godine.
II. Otklanjaju se sve pravne posledice nastale otvaranjem stečajnog postupka i nalaže se stečajnom upravniku uspostavljanje pređašnjeg stanja.
III. Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Branislav Stajić iz Malog Zvornika, Drinska broj 4.
IV. Poverioci mogu uložiti žalbu na ovo rešenje u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Air Pak" d.o.o.

17297473

St. broj 706/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Air Pak" d.o.o., Šabac, Beogradski put b.b., 13. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Air Pak" d.o.o., Šabac, Beogradski put b.b., matični broj 17297473 PIB 101923240 zbog trajnije nesposobnosti za plaćanje.
2. Za stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika imenuje se Stajić Branislav, Drinska 4, Mali Zvornik.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđenja potraživanja. Prijave se mogu podneti po isteku napred navedenog roka ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Sl. glasniku RS", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 18. aprila 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnici broj 20.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati 22. februara 2012. godine sa početkom u 10,15 časova u Privrednom usud u Valjevu u sudnici broj 20, i istovremeno se saziva sednica skupštine poverilaca.
7. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen je na oglasnoj tabli suda dana 13. januara 2012. godine.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu "Danas".

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"Voće Trade"

 

St. broj 269/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=640

 

Privredni sud u Valjevu u postupku stečaja nad "Voće Trade" u stečaju iz Loznice, doneo je dana 17. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište u postupku stečaja nad "Voće Trade" u stečaju iz Loznice, zakazuje se za 24. februar 2012. godine, sa početkom u 11,30 časova u Privrednom sudu u Valjevu Karađorđeva 48-a, prvi sprat soba broj 6, pa ovo rešenje poveriocima i stečajnom upravniku ima služiti umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

Savez izviđača Opštine Šabac

7241089

St. broj 703/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Valjevu, u postupku stečaja nad Savez izviđača Opštine Šabac Šabac, Miodraga Simića 2, doneo je 7. februara 2011. godine
REŠENJE
Obustavlja se postupak stečaja nad Savez izviđača Opštine Šabac, Miodraga Simića 2, matični broj 7241089, PIB 101882408.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Euro link"

 

St. broj 112/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=532

 

Privredni sud u Valjevu u postupku stečaja nad "Euro link", Šabac, Beogradski put bb, doneo je 17. januara 2012. godine:
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad "Euro link" Šabac, Beogradski put bb, održaće se 24. februara 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, Karađorđeva 48-a, prvi sprat, soba 6, pa ovo obaveštenje ima služiti poveriocima i stečajnom upravniku umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

OD Bulding

 

1. St. broj 234/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2563

 

Privredni sud u Zaječaru, i to sudija Božidar Golubović kao predsednik stečajnog veća u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom OD Bulding Bor, doneo je 17. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se završno ročište za 23. februar 2012. godine u 11,00 časova u sudnici broj 6 Privrednog suda u Zaječaru, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom OD Bulding Bor.
Završno ročište se određuje sa razlogom jer stečajni dužnik nema imovine.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik Ivica Stojković iz Bora, da pristupe na zakazano ročište.
Nalaže se stečajnom upravniku da najkasnije do ročišta sačini završni račun stečajnog dužnika i dostavi sudu konačne zahteve za isplatu nagrada i troškova postupka.
Stečajni poverioci mogu zahtevati nastavak postupka stečaja ukoliko polože sredstva neophodna za pokriće troškova stečajnog postupka koja će odrediti stečajni sudija.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

Društveno preduzeće "Mip-Holing Kompanija"

07165650

3. St. broj 654/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2627

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MIP-HOLDING+KOMPANIJA.shtml/seo=/companyid=15507

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 654/2011 od 11. januara 2012. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvenom preduzeću "Mip-Holing Kompanija" iz Ćuprije u likvidaciji, Kneza Miloša broj 202, matični broj: 07165650, PIB: 101374129, Stečajni razlog je prezaduženost u smislu člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - centar za stečaj, Beograd, Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 9. mart 2012. godine u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Kragujevcu, sudnici broj 535.
Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 13. februar 2012. godine u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Kragujevcu, sudnici broj 535.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 11. januara 2012. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS.
Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.
Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

DOO "Elmosstan"

17262246

2. St. broj 46/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=174

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Tatjana Todorović, obaveštava da je rešenjem 2. St. broj 46/2010, od 16. januara 2012. u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Elmosstan" iz Jagodine, Kralja Petra Prvog 4, mat. broj 17262246, PIB 102131382, zakazano dopunsko ispitno ročište za 20. februar 2012. godine sa početkom u 10,45 časova i održaće se u sudnici 537/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-Promet" d.o.o.

17286455

3. St. broj 834/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1133

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da će završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-Promet" d.o.o. Paraćin, Vojvode Stepe broj 21, matični broj 17286455, PIB 102354395, koji se pred ovim sudom vodi pod brojem 3. St. 834/2010, održati dana 28. februara 2012. godine u 11,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 535.
Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim primedbama na završni račun ili po zahtevima za isplatu nagrada i naknada, zaključenju stečajnog postupka iz razloga što je utvrđeno da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Pozivaju se zainteresovani poverioci ili stečajni dužnik da podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, pod uslovom da su saglasni da po nalogu stečajnog sudije polože sredstva neophodna za pokriće troškova stečajnog postupka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

"N.P. Building Group"

 

Posl. broj 3 St. 974/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1234

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "N.P. Building Group" Kragujevac, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 3. St. 974/2010 održati 31.1.2012. godine u 11,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 535. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

Privredno društvo za transport, proizvodnju i usluge "Tilia Flos" DOO

 

1. St. broj 448/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2076

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava stečajne poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za transport, proizvodnju i usluge "Tilia Flos" DOO Kragujevac, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 1. St. 448/2011 održati 13. 2. 2012. godine u 11,30 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 533. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

Preduzeće "Agro-Natura"

6088805

2. St. broj 584/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem St. broj 584/10 od 2. avgusta 2011. godine, zaključio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom preduzeće "Agro-Natura" iz Novog Pazara, Emina Hadžovića 1b, mat. broj 6088805, PIB 100767754.
Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Sulejman Halković, iz Novog Pazara.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od objave, PAS Beograd, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

Radio televizija "SAN"

6578128

2. St. broj 594/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem St. broj 594/10 od 2. avgusta 2011. godine, zaključio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Radio televizija "SAN" iz Odojevića, Rama Rožajca 15/a, mat. br. 6578128, PIB 101791300.
Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Sulejman Halković, iz Novog Pazara.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana objave oglasa u "Službenom glasniku RS", PAS Beograd, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

DP za poljoprivrednu proizvodnju i promet "Stalać"

07191545

1. St. broj 406/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2143

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/STALAC.shtml/seo=/companyid=14897

Privredni sud u Kraljevu, u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom DP za poljoprivrednu proizvodnju i promet "Stalać" u stečaju iz Stalaća, mat. br. 07191545 PIB 101918927, u predmetu St. broj 406/2011 nastaviće ispitno ročište 24. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u sudnici broj 5, u ovom Sudu.
Ovim se smatra da su poverioci na ročište uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

Privredno društvo za proizvodnju promet i usluge "Tavan" d.o.o.

20252677

1. St. broj 361/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2640

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Mileva Gočanin, rešenjem St. broj 361/11 od 16. januara 2012. godine pokrenuo je stečajni postupak nad dužnikom Privredno društvo za proizvodnju promet i usluge "Tavan" d.o.o., iz Kruševca, Nate Veljkovića 37, mat. broj 20252677, PIB 104840763.
Za stečajnog upravnika imenuje se Hranislav Obradović, iz Kruševca, telefon 063/627-136.
Pozivaju se svi poverioci preduzeća u stečaju da prijave svoja potraživanja ovom Sudu stečajnom sudiji podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS i Dnevnom listu "Danas".
Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku podnosioca prijave, na dopunskom ispitnom ročištu.
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlučna prava da podnesu zahtev stečajnom upravniku da im se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.
Pozivaju se poverioci koji imaju obezbeđena potraživanja (razlučni) da prijave svoja razlučna prava, i u prijavi naznače deo imovine stečajnog dužnika na koji se odnosi njihov zahtev i iznos do kojeg njihova potraživanja po predviđanju neće biti pokrivena tim razlučnim pravom, ovom sudu stečajnom sudiji podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
Pozivaju se dužnici preduzeća u stečaju da svoje obaveze bez odlagača izmire.
Ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) zakazuje se za 30. april 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu, soba 5, a poverilačko ročište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskog izveštaja zakazuje se za 24. februar 2012. godine u 11,00 časova u istom sudu soba 5.
Stečajni postupak je otvoren 16. januara 2012. godine, a rešenje i oglas su istaknuti na oglasnoj tabli Suda 16. januara 2012. godine i oglas je dostavljen "Službenom glasniku".
Rešenje o pokretanju stečajnog postupka dostaviti Registru privrednih subjekata u Beogradu.
Žalba na rešenje ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od oglašavanja rešenja u "Službenom glasniku RS" privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

DP RIF "Lece"

 

St. broj 5/2010

 

 

 

Privredni sud u Leskovcu, u veću sastavljenom od predsednika veća sudije Radmile Aleksić i članova veća - sudija Novice Nikolića i Ćire Mitića u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DP RIF "Lece" stečajna masa Leskovac, 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište za 17. februara 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Leskovcu Bulevar oslobođenja 2, sudnica broj 4 u stečajnom postupku nad DP RIF "Lece" stečajna masa Leskovac.
Na završnom ročištu će se raspravljati i odlučivati o pitanjima iz člana 122. Zakona o stečajnom postupku.
Na ročište se pozivaju: stečajni upravnik, Odbor poverilaca, stečajni poverioci i sva ostala zainteresovana lica.
Oglas o zakazivanju završnog ročišta ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Leskovcu 28. decembra 2011. godine.
Oglas objaviti u "Službenom glasniku RS".
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli suda, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

"Lola sarlah" AD

 

2. St. broj 101/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1704

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LOLA+SARLAH.shtml/seo=/companyid=9726

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Lola sarlah" AD u stečaju iz Pirota, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj preko poverenika Miloša Smiljkovića, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 17.1.2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja. Ročište će se održati dana 23.2.2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

UTP "Putnik Aleksinac" DOO

 

3. St. broj 105/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1647

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom UTP "Putnik Aleksinac" DOO u stečaju iz Aleksinca, koga zastupa stečajni upravnik Zoran Milosavljević, doneo je dana 11. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja. Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

DOO "Nole komerc"

07697902

2. St. broj 592/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2607

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača Eurobank EFG AD, Beograd, koga zastupaju advokati iz Novog Sada: dr Nemanja Aleksić, Dragana Krstić, Pavle D. Mušicki, za otvaranje stečajnog postupka prema dužniku DOO "Nole komerc" iz Gadžinog Hana, Mitić Jakova b.b., doneo je 11. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Nole komerc" iz Gadžinog Hana, Mitić Jakova b.b., matični broj 07697902, PIB 100992200.
2. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
3. Imenuje se za stečajnog upravnika Dušanka Ćetković iz Niša.
4. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati 14. februara 2012. godine u 11,00 časova u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
7. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se dana 24. aprila 2012. godine u 10,00 časova u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
8. Stečajni postupak je otvoren dana 11. januara 2012. godine i istog dana je Rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

31.

DOO "Caka promet"

17182269

St. broj 618/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2610

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević - Obradović, odlučujući o predlogu predlagača OTP banka Srbija AD Novi Sad, za otvaranje stečajnog postupka prema dužniku DOO "Caka promet" iz Prćilovice, Milentija Popovića 1, doneo je dana 11. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Caka promet" iz Prćilovice, Milentija Popovića 1, matični broj 17182269, PIB 100303227.
2. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
3. Imenuje se za stečajnog upravnika Dragan Milošević iz Niša.
4. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati dana 14. februara 2012. godine u 12,00 časova u sudnici broj 4, Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
7. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se dana 24. aprila 2012. godine u 11,00 časova u sudnici broj 4, Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
8. Stečajni postupak je otvoren dana 11. januara 2012. godine i istog dana je Rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

32.

DOO "Denikomerc"

 

3. St. broj 764/11

 

 

 

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3. St. broj 764/2011, nad DOO "Denikomerc" iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 21. februara 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije DOO "Denikomerc" iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu u sobi broj 7, od 8,00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbe stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa.
Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od 8 dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

33.

DOO "Bim komerc"

 

2. St. broj 340/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2086

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Bim komerc" u stečaju iz Bele Palanke, koga zastupa stečajni upravnik Goran Paunović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, 17. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 11,30 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

34.

"Elid" AD

07171706

2. St. broj 760/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2649

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ELID.shtml/seo=/companyid=5118

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača SSMS - Sindikalna organizacija "Elid" čiji je predstavnik Života Petković, ASNS - Sindikalna organizacija "Elid" čiji je predstavnik Radovan Marjanović, Sindikat "Nezavisnost" - Sindikalna organizacija "Elid" čiji je predstavnik Dragan Jovanović i Srđana Grozdanovića predstavnika 132 zaposlenih, za otvaranje stečajnog postupka prema dužniku "Elid" AD iz Donjeg Dušnika, Donji Dušnik b.b., doneo je, dana 17. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Elid" iz Donjeg Dušnika, Donji Dušnik b.b., matični broj 07171706, PIB 100990647.
2. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
3. Imenuje se za stečajnog upravnika Dragan Paunković iz Niša.
4. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati dana 24. februara 2012. godine u 11,00 časova u sudnici broj 4, Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
7. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se dana 8. maja 2012. godine u 10,00 časova u sudnici broj 4, Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a.
8. Stečajni postupak je otvoren dana 17. januara 2012. godine i istog dana je rešenje istaknuto na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

35.

DOO "Agroživ komerc"

 

St. broj 6/10

 

 

 

Obaveštavaju se svi poverioci stečajnog dužnika DOO "Agroživ komerc" u stečaju iz Pančeva, da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu, St. broj 6/10 od 23. decembra 2011. godine, zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

36.

"Gumi Eko" d.o.o.

20292636

St. broj 18/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1753

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici po stečajnom sudiji Dragici Gačić Petković, rešavajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Gumi Eko" d.o.o., iz Rume, u stečaju, Industrijska bb, koga zastupa stečajni upravnik Snježana Stupar, doneo je 28. decembra 2011. godine
REŠENJE
Ročište za raspravljanje i glasanje o planu reorganizacije stečajnog dužnika "Gumi Eko" d.o.o., iz Rume, u stečaju, Industrijska b.b., MB: 20292636 koje je bilo zakazano za 17. januar 2012. godine, odlaže se i zakazuje za 7. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici, sudnica 14/II.
Plan reorganizacije je podneo stečajni upravnik, Snježana Stupar, iz Rume.
Poverioci će glasati po klasama koje će biti formirane u skladu sa Zakonom o stečaju.
Zainteresovana lice mogu izvršiti uvid u Plan reorganizacije i mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije, u pisarnici Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, Trg Svetog Dimitrija 39, svakog radnog dana od ponedeljka do petka u vremenu od 9,00 do 14,00 časova.
Sud je naložio stečajnom upravniku, kao predlagaču Plana reorganizacije da svim poveriocima koji su obuhvaćeni Planom reorganizacije, stečajnom dužniku i osnivaču stečajnog dužnika, dostavi obaveštenje o zakazanom ročištu za glasanje, neposredno ili putem pošte i to najkasnije 15 dana pre održavanja ročišta, s tim što će uz obaveštenje dostaviti i plan reorganizacije o kome će se glasati.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a za potraživanja koja su osporena, stečajni sudija će vršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Glasati se može i pismenim putem, tako što se sudu podnose glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica. Obrasce glasačkih listića, predlagač plana reorganizacije dostaviće uz obaveštenje o održavanju ročišta. U ostalom delu glasanje će se vršiti prema odredbama člana 165, 166 i 167 Zakona o stečaju.
Kontakt telefon stečajnog upravnika, Snježane Stupar, iz Rume, je 064/504-76-70.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

37.

"Auto-Pal"

08175772

St. broj 296/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2290

 

Privredni sud u Subotici je dana 12. januara 2012. godine rešenjem St. 296/2011 u postupku stečaja nad "Auto-Pal" Čantavir, Trg Petefi brigade 15 - matični broj 08175772 zakazao ročište radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 12. aprila 2012. godine sa početkom u 10,10 časova - sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici.
Objavljivanjem ovog oglasa u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli suda smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

38.

Društvo za marketing i konsalting "Agencija Bios" d.o.o.

20196050

St. broj 163/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2189

 

Privredni sud u Subotici je dana 12. januara 2012. godine rešenjem St. 163/2011 u postupku stečaja nad Društvo za marketing i konsalting "Agencija Bios" d.o.o. Palić, Lopudska 74 - matični broj 20196050 zakazao održavanje ročišta radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 12. aprila 2012. godine sa početkom u 10,20 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici.
Objavljivanjem oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS" smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

39.

Štamparija "Dimitrije Tucović" AD

 

5. St. 15/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1461

 

Privredni sud u Užicu, u predmetu stečaja nad Štamparijom "Dimitrije Tucović" AD iz Užica zakazao je zaključkom St. 15/2011 od 13. januara 2012. godine ročište za razmatranje urođenog predloga plana reorganizacije podnetog od strane većinskog akcionara "Lala pres" d.o.o., iz Užica i glasanje poverilaca o predlogu Plana reorganizacije za 10. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u sudnici 53, Privrednog suda u Užicu, Nade Matić 6.
Poverioci o uređenom Planu reorganizacije mogu glasati pisanim putem ili usmeno na ročištu 10. februar 2012. godine u 10,00 časova.
Sa predlogom uređenog Plana reorganizacije poverioci se mogu upoznati u prostorijama "Lala pres" d.o.o., Užice, predlagača plana reorganizacije i većinskog akcionara stečajnog dužnika, koje prostorije se nalaze na adresi Ljube Stojanovića 4, Užice, a sve do ročišta određenog za glasanje.
Poverioci koji glasaju pisanim putem svoje izjašnjenje dostavljaju overeno pečatom i potpisano od strane statutarnog zastupnika, ili lica koje ima posebno punomoćje izdato od statutarnog zastupnika za potrebe glasanja.
Poverioci koji se o uređenom Planu reorganizacije budu izjašnjavali na ročištu mogu se izjasniti preko statutarnog zastupnika ili punomoćnika koje ima punomoćje statutarnog zastupnika za potrebe glasanja.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

40.

Društvo za proizvodnju, promet i usluge "Eurodrvo plus GB" d.o.o.

20290587

2. St. broj 131/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1698

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. broj 131/2011 od 10. januara 2012. godine odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju, promet i usluge "Eurodrvo plus GB" d.o.o., Kalimanići, MB 20290587 za dan 9. februar 2012. godine, sa početkom u 11,30 časova, u ovom Sudu, sudnica broj 3, na kom će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na Oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 26.1.2012.