Aktuelne vesti na dan 29.septembar 2011

 


Prelistavajući dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 27/15-30. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 29/15-30. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 71/2011 OD 26.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

LISTE IZMENA I DOPUNA LISTI AKTIVNIH SUPSTANCI U BIOCIDNOM PROIZVODU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O EMISIJI DUGOROČNIH DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI NA INOSTRANOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O IZBORU ČLANOVA KOMISIJE ZA KONTROLU IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE O OBRAZOVANJU KOMISIJE REPUBLIKE SRBIJE ZA SPROVOĐENJE KONVENCIJE O ZABRANI RAZVOJA, PROIZVODNJE, SKLADIŠTENJA I UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA I O NJEGOVOM UNIŠTAVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O NAKNADI ZA RAD U KOMISIJI ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O NAKNADI ZA RAD U NACIONALNOM SAVETU ZA VISOKO OBRAZOVANJE ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U AVGUSTU 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O OGRANIČENJIMA I ZABRANAMA PROIZVODNJE, STAVLJANJA U PROMET I KORIŠĆENJA HEMIKALIJA KOJE PREDSTAVLJAJU NEPRIHVATLJIV RIZIK PO ZDRAVLJE LJUDI I ŽIVOTNU SREDINU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PRAVILNIK O JAVNOBELEŽNIČKOM ISPITU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

STRATEGIJA RAZVOJA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • KOMENTAR ODLUKE USTAVNOG SUDA O NEUSTAVNOSTI ČLANA 29. STAV 3. ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: • Neustavno zakonsko propisivanje mogućnosti automatskog nastavljanja obavljanja jedne javne funkcije, a uz nju i javne funkcije na koju je funkcioner izabran neposredno od građana, kao i javne funkcije koju je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši •

KRATKO O POJMU SUKOBA INTERESA I MERILIMA OCENE USTAVNOSTI U OVOM USTAVNOM SPORU

NAČELNA ZABRANA VRŠENJA DRUGE JAVNE FUNKCIJE

OCENA SAGLASNOSTI S USTAVOM

OCENA SAGLASNOSTI SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM

STANJE U PRAVNOM PORETKU NAKON DONOŠENJA ODLUKE USTAVNOG SUDA I NAČIN NJENOG IZVRŠENJA


  • MOMENAT POVEĆANJA, ODNOSNO SMANJENJA OSNOVNOG KAPITALA ZATVORENOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA
  • OBAVEZA PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJE VRŠI TEHNIČKU KONTROLU PROJEKTA DA IMA ZAPOSLENO LICE SA LICENCOM ODGOVORNOG PROJEKTANTA
  • KONTEJNERI ZA PRIKUPLJANJE GRADSKOG SMEĆA KAO PREPREKA NA PUTU
  • KALENDAR ROKOVA I OBAVEZA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE: • Oktobar 2011. godine •
  • KURSNE RAZLIKE I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVNI REZULTAT PREMA GOTOVINSKOJ OSNOVI RAČUNOVODSTVA

Iskazivanje stanja na deviznom računu, deviznim akreditivima i deviznoj blagajni po srednjem kursu na dan kada su izvršena plaćanja ili naplate u deviznim sredstvima

Nastale kursne razlike po osnovu kratkoročnih potraživanja

Nastale kursne razlike po osnovu dugoročnih i kratkoročnih obaveza


  • OBRAZAC KEPU U PROMETU ROBE NA VELIKO I MALO: • U privatnom i javnom sektoru •

Način popunjavanja obrasca KEPU

Primeri evidentiranja prometa robe u obrascu KEPU

Evidentiranje prometa robe na veliko po nabavnoj ceni u obrascu KEPU

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po nabavnoj ceni, kada obveznik nije u sistemu PDV

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po nabavnoj ceni, kada je obveznik u sistemu PDV

Evidentiranje prometa robe na veliko po prodajnoj ceni u obrascu KEPU

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po prodajnoj ceni, kada obveznik nije u sistemu PDV

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po prodajnoj ceni bez PDV, kada je obveznik u sistemu PDV

Evidentiranje prometa robe na malo u obrascu KEPU


  • OTPOČEO JE FORMALNI PROCES PLANIRANJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU: • Izvodi i komentar saopštenja Ministarstva finansija od 23. septembra 2011. godine •
  • POSLOVANJE KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA U SISTEMU KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA - OPŠTE KARAKTERISTIKE

Posebna pravila poslovanja u okviru KRT

Sistem KRT

Otvaranje i vođenje podračuna

Uvođenje deviznih računa KJS kod UT

Problemi u razvoju KRT i uticaj na budućnost poslovanja KJS preko podračuna


  • PRAVA DRŽAVA UGOVORNICA NA OPOREZIVANJE POJEDINIH KATEGORIJA PRIHODA PO UGOVORIMA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA - TABELARNI PRIKAZ

Oporezivanje dohotka od nepokretnosti

Oporezivanje dobiti od poslovanja

Oporezivanje dobiti od izvođenja građevinskih, montažnih ili investicionih radova

Oporezivanje dobiti od međunarodnog pomorskog, vazdušnog, drumskog i železničkog8 saobraćaja, kao i saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima9

Oporezivanje dividendi

Oporezivanje kamate

Oporezivanje autorskih naknada

Oporezivanje naknada za tehničke usluge15

Oporezivanje provizije16

Oporezivanje kapitalnog dobitka

Oporezivanje prihoda od samostalnih ličnih delatnosti17

Oporezivanje zarada iz radnog odnosa

Oporezivanje naknada direktora

Oporezivanje prihoda umetnika i sportista

Oporezivanje penzija30

Oporezivanje prihoda od državne službe

Oporezivanje studenata

Oporezivanje profesora i istraživača37

Oporezivanje ostalog dohotka

Oporezivanje imovine - u statici

Oporezivanje članova diplomatskih misija i konzulata


  • KOMENTAR ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE O SVRSTAVANJU ROBE OBJAVLJENIH TOKOM 1999. GODINE - "Sl. glasnik RS", br. 71/2011
  • OBAVEZA ČUVANJA DOKUMENTACIJE U VEZI SA IZVOZOM I UVOZOM ROBE
  • OBAVEZA IZVEŠTAVANJA NARODNE BANKE SRBIJE U SLUČAJU PRODAJE PRIVREDNOG DRUŠTVA U INOSTRANSTVU

 

 

SAZVANA PRVA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2011. GODINI ZA 11. OKTOBAR

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije za utorak, 11. oktobar 2011. godine, sa početkom u 11 časova.

Predsednica Narodne skupštine predložila je da se na ovoj sednici razmatra:

•  Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu:

 1) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
 2) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,
 3) Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je podnela Vlada.

U dnevni red uvršteni su:

- Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd,
- Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije F/P 1720 i
- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Na dnevnom redu ove sednice naći će se veći broj predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ugovora, konvencija i protokola iz različitih oblasti. To su, između ostalih, predlozi zakona o potvrđivanju:

- Ugovora o garanciji (EPS Projekat za Kolubaru) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;
- Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi;
- Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od 31. marta 2009. godine;
- Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima i Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske.

Narodna skupština će razmatrati i predloge zakona o potvrđivanju:

- Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva;
- Sporazuma o osnivanju Međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije,
- Sporazuma između vlada država učesnica BSEC (Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju) o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika,
- Dodatnog protokola Sporazumu između vlada država učesnica BSEC o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika i
- Dodatnog protokola o borbi protiv terorizma  koji  se  odnosi na  Sporazum  između  vlada  učesnica crnomorske ekonomske saradnje u borbi protiv kriminala, naročito njegovih organizovanih oblika;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji;
- Sporazuma o RACVIAC - Centru za saradnju u oblasti bezbednosti;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti vanrednih situacija i
- Konvencije o Centru za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi.

Među predloženim aktima su i predlozi zakona o potvrđivanju:

- Protokola o privilegijama i imunitetima Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi;
- Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša,
- Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za njihove državljane;
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Bolivarske Republike Venecuele o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša i
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. 

U dnevni red uvršteni su predlozi zakona o potvrđivanju:

- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane; 
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, Amandmana na Konvenciju o međunarodnoj oganizaciji za mobilne komunikacije preko satelita,
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju;
- Amandmana 1 - 6. na Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze (AETP);
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti turizma;
- Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006 i
- Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti kulture.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 28.9.2011.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE USVOJILA MEDIJSKU STRATEGIJU DO 2016. GODINE: • Rok za donošenje zakona o javnom informisanju, radiodifuziji, Tanjugu i javnim servisima dve godine •

Vlada Srbije uzvojila je danas na telefonskoj sednici tekst Medijske strategije, kojom su zadate smernice dugoročnog procesa usklađivanja medijske scene u Srbiji sa evropskim standardima.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Dragana Milićević Milutinović izjavila je tim povodom da će realizacijom Medijske strategije biti zadovoljeni evropski standardi u tom sektoru i zaštićen javni interes građana.

Najvažniji elementi Medijske strategije jesu povlačenje države iz vlašništva u medijima, formiranje šest regionalnih javnih TV servisa i činjenica da su nacionalni saveti zadržali pravo da osnivaju medije na jezima nacionalnih manjina, izjavila je ona Tanjugu.

Nacionalni saveti će, kako je naglasila, biti obavezni da medijima koje formiraju garantuju najveću moguću autonomiju u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti.

Konačni tekst Medijske strategije formulisao je Sektor za medije Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva u saradnji sa vladinom komisijom u čijem su sastavu bili predstavnici nekoliko ministarstava ali i nezavistan ekspert Evropske komisije.

Dragan Milićević Milutinović je istakla da je pomoć EU u procesu izrade strategije bila dragocena.

"Sada predstoji donošenje niza zakona u veoma kratkim rokovima: o javnom informisanju, o radiodifuziji, o Tanjugu, o javnim servisima... Rok za donošenje zakona je dve godine, koliki je i rok da se država povuče iz medija čiji je trenutno vlasnik", rekla je Dragan Milićević Milutinović.

Izvor: Tanjug, 28.9.2011.

SEDNICA VLADE AP VOJVODINE ODRŽANA 28. SEPTEMBRA 2011. GODINE

Na današnjoj sednici Vlada AP Vojvodine, kojom je predsedavala potpredsednica Ana Tomanova Makanova, prihvatila je Nacrt odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene multifunkcionalnog ekološkog koridora Tise.

Donošenje ovog dokumenta proističe iz potrebe da se za ovo područje, koje karakteriše naglašena kompleksnost sadržaja, funkcija i aktivnosti, pre svega ekoloških, turističkih i transportnih, stvore prostornoplanski uslovi za njihov razvoj i afirmaciju. Na taj način će se stvoriti i uslovi za brži razvoj područja i zaustavljanje negativnih demografskih kretanja- rekla je pokrajinska sekretarka Dušanka D. Sremački. Konačnu odluku o izradi ovog Prostornog plana doneće Skupština AP Vojvodine na jednoj od narednih sednica.

Članovi Vlade Vojvodine usvojili su informaciju o ostvarenju javnih prihoda u AP Vojvodini u periodu januar - jun 2011. godine, koju je obrazložio mr Jovica Đukić, pokrajinski sekretar za finanasije.

U prvom polugodištu 2011. godine na teritoriji AP Vojvodine evidentirana je naplata javnih prihoda u ukupnom iznosu od 119,3 milijarde dinara, što je za 5,6 milijardi dinara, ili za 5 odsto više sredstava, nego u istom periodu 2010. godine.

U prvom polugodištu 2011. godine, budžetska sredstva evidentirana su u iznosu od 73,7 milijardi dinara, i u odnosu na isti period prošle godine nominalno su povećana za 4,7 milijardi dinara ili za 7odsto.

Kako je istaknuto, od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje naplaćeno je 45,6 milijarda dinara, što je za 869 miliona dinara, odnosno za 2odsto nominalno više sredstava nego u istom periodu 2010. godine.

U strukturi ostvarenja budžetskih sredstava najveći deo čija je naplata evidentirana, potiče od akciza - 32 milijarde dinara, poreza na zarade - 13,6 milijardi dinara, poreza na dobit pravnih lica - 5,2 milijarde dinara, poreza na imovinu - 2,5 milijardi dinara i posebne naknade za upotrebu državnog puta, njegovog dela i putnog objekta - 1,8 milijardi dinara.

Od ukupno evidentirane naplate budžetu Republike je pripalo 43,8 milijardi dinara, što je za 3,8 milijardi dinara ili za 9 odsto više sredstava nego u istom periodu 2010. godine. Navedeni iznos ne obuhvata sredstva čija se naplata evidentira samo na nivou Republike, i to: poreza na dodatu vrednost, zatim akciza kod uvoza, carine i primanja od privatizacije sprovedene nad subjektima sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine.

Budžetu pokrajine, budžetima opština i budžetima gradova usmerena su, pored izvornih i ustupljenih prihoda i primanja, i transferna sredstva od drugih nivoa vlasti - tako da im je ukupno usmereno - 44,6 milijardi dinara.

Budžetu AP Vojvodine je usmereno 23,8 milijardi dinara, što je za 2,3 milijarde dinara, ili za 11 odsto nominalno više sredstava nego u periodu januar-jun 2010. godine.

Budžetima opština i gradova pripalo je 20,8 milijardi dinara, što je za 1,4 milijarde dinara, ili za 7 odsto nominalno više sredstava nego u istom periodu 2010. godine.

Od ukupno ostvarenih sredstava - 20,8 milijardi dinara, budžeti 39 opština, u kojima živi 54% (1.065.605) stanovnika u našoj pokrajini, raspolagalo je sa 9,2 milijarde dinara, ili sa 44 odsto sredstava.

Grad Novi Sad, u kome živi 17 odsto stanovništva pokrajine (330.527 stanovnika), raspolagao je sa budžetom od 5,9 milijardi dinara, ili sa 29 odsto ukupnih sredstava usmerenih opštinama i gradovima.

Budžeti pet gradova - Zrenjanina, Pančeva, Sremske Mitrovice, Sombora i Subotice, na čijoj teritoriji živi 29 odsto stanovništva pokrajine (561.453 stanovnika), prihodi su iznosili 5,7 milijardi dinara, ili 27 odsto ukupnih sredstava, približno kao grad Novi Sad.

Sedam opština je ostvarilo manje sredstava nego što su raspolagale u istom periodu prethodne godine, i to: Pećinci, Stara Pazova, Bačka Palanka, Šid, Vrbas, Beočin i Odžaci, kao i grad Subotica.

Sa najmanje sredstava raspolagala je opština Opovo - 59 miliona dinara, a sa najviše sredstava grad Novi Sad - 5,9 milijardi dinara.

Na račune drugih korisnika raspoređeno je 7,1 milijarda dinara, pri čemu je skoro celokupan iznos pripao javnom preduzeću "Putevi Srbije". U strukturi ovih sredstava najveći deo potiče od naknade za održavanje državnog puta od akciza na derivate nafte i tečni naftni gas, a to je 5,2 milijarde dinara.

Članovi Vlade prihvatili su i Izveštaj o ostvarivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisma manjinskih nacionalnih zajednica u 2010. godini, koju je obrazložio pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli.

On je naglasio da Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice u velikoj meri doprinosi unapređivanju stanja u ovoj oblasti. Jedan od načina je i sufinansiranjem projekata usmerenih ka unapređivanju višejezičnosti u gradovima i opštinama u AP Vojvodini u kojima su jezici i pisma nacionalnih manjina u službenoj upotrebi.

U 2010.godini raspisan je Konkurs za raspodelu budžetskih sredstava organima i organizacijama u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina, na iznos od 10.700.000,00 dinara, koji je bio raspoređen na 130 organa i organizacija, korisnika budžetskih sredstava, u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina, a koji su podneli uredne prijave na konkurs.

Vlada AP Vojvodine zadužila je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice da u daljem vršenju nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje službena upotreba jezika i pisama, preduzima mere radi što doslednijeg ostvarivanja ovog prava u radu organa i organizacija na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 28.9.2011.

OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE STUPA NA SNAGU SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA DRŽAVAMA EFTA IZMEĐU SRBIJE I ISLANDA

Sporazum o slobodnoj trgovini sa državama EFTA od 1. oktobra 2011. godine stupa na snagu i između Srbije i Islanda.

Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA), čine četiri članice: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Zbog specifične ratifikacione procedure 1. oktobra 2010. godine otpočela je primena Sporazuma između Srbije i Švajcarske i Lihtenštajna, a 1. juna 2011. godine između Srbije i Norveške.

Trgovinska razmena Srbije i Islanda je veoma malog obima i iznosila je oko 10 miliona evra za poslednje dve godine. Srbija na Island izvozi uglavnom tekstilne proizvode i proizvode hemijske industrije, a uvozi ribu, ostale morske proizvode i farmaceutske proizvode. Islandska kompanija "Actavis" (ranije "Pharmaco") je većinski vlasnik "Zdravlja" iz Leskovca. Ova kompanija najviše je uložila u rekonstrukciju farmaceutskog sektora, odeljenja za istraživanje, razvoj i logistiku. Grupa "Actavis" je od 2003. godine investirala u "Zdravlje" više od 35 miliona evra.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa državama EFTA potpisan je 17. decembra 2009. godine u Ženevi, a ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije 26. maja 2010. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 28.9.2011.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI PORESKE UPRAVE I PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA: • Sporazum treba da doprinese boljem upoznavanju privrednika sa poreskim propisima i pravima i obavezama iz te oblasti •

Privredna komora Beograda (PKB) i Poreska uprava potpisale su danas sporazum o saradnji, koji treba da doprinese boljem upoznavanju privrednika sa poreskim propisima i pravima i obavezama iz te oblasti zbog unapređenja privrednog ambijenta u Srbiji.

Sporazum su potpisali predsednik PKB Milan Janković i direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.

Janković je objasnio da je cilj tog sporazuma edukacija privrednika i podizanje njihove svesti o značaju redovnog plaćanja dažbina državi i prijavljivanja prometa, što će poboljšati kreditnu sposobnost i rejting privrednika.

Ovaj sporazum je posebno važan za mala i srednja preduzeća, koja će na taj način imati priliku da koriste svoje mogućnosti i prava i moći da dobiju prave informacije iz domena poreskih propisa, dodao je Janković.

On je ukazao da privreda i inspekcijski organi treba da sarađuju, jer su partneri u zajedničkom poslu.

Radosavljević je ponovio da je za Poresku upravu jako važan partnerski odnos sa privredom, na čemu ta institucija aktivno radi, istakavši da je cilj da se stimulišu privrednici koji redovno plaćaju dažbine državi.

On je ukazao na značaj tih plaćanja, jer se na taj način puni budžet i finansira javni sektor - zdravstvo, školstvo, socijalna davanja, policija i druge javne službe.

Izvor: Tanjug, 28.9.2011.

MINISTRI POLJOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE TURSKE POTPISALI MEMORANDUM O RAZUMEVANJU U OBLASTI POLJOPRIVREDE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović dana 28. septembra 2011. godine, boravio je u Republici Turskoj gde se tokom jednodnevne radne posete susreo sa ministrom poljoprivrede gospodinom Mehmedom Mehdijem Ekerom i tom prilikom potpisali su Memorandum o razumevanju u oblasti poljoprivrede.

Ministar Petrović je nakon potpisivanja Memoranduma rekao: "Suštinski važna stvar koja je utemeljena ovim Memorandumom i koji institucionalizuje saradnju između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Ministarstva poljoprivrede Turske jeste formiranje stalnog Komiteta koji će činiti stručnjaci dva resorna Ministarstva. Stručnjaci će biti u stalnom zasedanju kako bi rešavali različita pitanja koja predstavljaju pretpostavke za unapređenje naše ekonomske saradnje i trgovine, kako iz oblasti veterine i fitosanitarne oblasti tako i iz svih drugih formalno pravnih procedura koje se odnose na ovu oblast."

"Trgovina poljoprivrednim proizvodima podrazumeva veliki broj procedura koje su neophodne kako bi se ustanovila bezbednost hrane. Sa Turskom imamo generalni trgovinski sporazum o slobodnoj trgovini ali da bi smo isti mogli da koristimo u ovoj oblasti neophodno je da imamo i instrumente koji će našim privrednicima olakšati da se sve ono što predstavlja njihove poslovne aktivnosti i realizuje", dodao je Petrović.

Ministar poljoprivrede Turske Mehmed Mehdi Eker izjavio je: "Imaćemo veliku političku odgovornost u ime naše Vlade i našeg naroda i poštovaće se mišljenja stučnih predstavnika dva resorna Ministarstva koji čine Komitet koji će pratiti ovaj rad i to u kontinuitetu. Ovo je važan korak napred za resor Ministarstva poljoprivrede ali isto tako i za našu zemlju i za naš narod."

"Otvorili smo nekoliko konkretnih pitanja koja će u narednim nedeljama i mesecima biti razmatrana a odnose se na trgovinu goveđim mesom, šećerom i drugim proizvodima. Očekujem da ćemo imati napredak po ovim pitanjima i to će biti jedna velika izvozna šansa za Srbiju. Takođe, Turska ima svoje trgovinske i ekonomske interese i mislim da možemo sa opimizmom da posmatramo i izglede za više oblike saradnje, zajedničke interese i nastupe na trećim tržištima kao i razvoj naših ekonomskih odnosa," zaključio je ministar Petrović.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 28.9.2011.

KURS "ANALIZA INVESTICIJA U HARTIJE OD VREDNOSTI" U ORGANIZACIJI BEOGRADSKE BERZE BIĆE ODRŽAN OD 4. DO 6. OKTOBRA 2011. GODINE

U nameri da građanima olakša razumevanje objavljenih tržišnih informacija i finansijskih izveštaja, Beogradska berza će od 4. do 6. oktobra organizovati kurs "Analiza investicija u hartije od vrednosti".

"Na obuci će posebno biti reči o osnovama fundamentalne i tehničke analize, kao preovlađujućih tehnika u analizi i predviđanju tržišnih trendova", objavila je Beogradska berza.
Internet stranice svake berze, pa i Beogradske, služe da investitorima u akcije, obveznice i ostale hartije od vrednosti pruže optimalan i sveobuhvatan uvid u informacije o indeksima, prometu, tržišnoj kapitalizaciji i ostalim opštim tržišnim kretanjima na Berzi, ali i o poslovanju svake pojedinačne kompanije uključene na tržište, u formi prospekta, godišnjeg i polugodišnjeg finansijskog izveštaja i slično.

U nameri da građanima olakša razumevanje objavljenih tržišnih informacija i finansijskih izveštaja, koji su javno dostupni preko internet stranice: www.belex.rs, Beogradska berza organizuje ovaj kurs.

Tokom kursa posebno će biti reči o osnovama fundamentalne i tehničke analize, kao preovlađujućih tehnika u analizi i predviđanju tržišnih trendova.

Kurs se održava u prostorijama Beogradske berze, Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, a program je prilagođen najširem krugu polaznika.

Za prijavu i detaljnije informacije o edukativnim aktivnostima Berze treba posetiti internet stranicu ili kontaktirati Berzu telefonom na broj: 011/311 - 7301 ili e-mailom: marketing@belex.rs.

Izvor: Tanjug, 28.9.2011.

SEMINAR "JAVNE NABAVKE - ZAKONSKA REGULATIVA, REVIZIJA PRAVILNOSTI POSLOVANJA, DOBRA PRAKSA ZA NARUČIOCE I PONUĐAČE U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI" BIĆE ODRŽAN 17. OKTOBRA 2011. GODINE

TAZ, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, u saradnji sa institucijama Srbije, organizuje, jednodnevni, specijalistički seminar "Javne nabavke - zakonska regulativa, revizija pravilnosti poslovanja, dobra praksa za naručioce i ponuđače u postupcima javnih nabavki".

Seminar će se održati 17. oktobra 2011. godine, u Beogradu, od 10:00 do 16:00 časova, u Hotelu "Palace", ulica Topličin venac br. 23, u sali "Beogradska panorama", na VI spratu.

 Teme koje će se obrađivati na seminaru:

• Pravni okvir
• Planiranje i kontrola
• Revizija i analiza aktuelne prakse
• Vrste i osobenosti postupaka javnih nabavki:
 - Otvoreni postupak
 - Restriktivni postupak
 - Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva
 - Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva
 - Postupak javne nabavke male vrdenosti
 - Postupak narudzbenicom
• Kako zaključiti više ugovora u jednom postupku javne nabavke?
• Značaj uslova i kriterijuma u konkursnoj dokumentaciji
• Postupak zaštite prava
• Kako postati službenik za javne nabavke?

 Predavač:

• Dragana Stanković Nikolić, sertifikovani predavač koji vrši Jedinstveni program obuke službenika za javne nabavke po rešenju Ministarstva finasija Srbije

Telefoni za prijavu i dodatne informacije: 011/30-333-50, 29-10-138 i 20-30-706 (fax).

 Izvor: Taz, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, u saradnji sa institucijama Srbije, 27.9.2011.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA POZIVA PRIVREDNIKE DA DO 30. SEPTEMBRA POPUNE ANKETNI UPITNIK RADI OCENE POTREBA PRIVREDNIH SUBJEKATA ZA INFORMISANJEM I OBUKOM U VEZI SA PROCESOM APLICIRANJA I PRIPREME PROJEKATA ZA FONDOVE EVROPSKE UNIJE

Privredna komora Beograda poziva privrednike da do 30. septembra popune anketni upitnik (http://www.kombeg.org.rs/Komora/PR/PR.aspx?veza=3467) radi ocene potreba privrednih subjekata za informisanjem i obukom u vezi sa procesom apliciranja i pripreme projekata za fondove Evropske unije.

Rezultati ovog istraživanja biće dragoceni, jer će dati sliku o tome kakvi su kapaciteti privrednih subjekata u Republici Srbiji i koje vrste dodatne podrške su im potrebne. Na osnovu toga se mogu ubuduće kreirati programi podrške koji bi bili prilagođeni realnim potrebama vaših preduzeća.

Jedan od programa podrške biće i program jačanja kapaciteta preduzeća i uspešno apliciranje projekta u EU fondovima, u trajanju od godinu dana, koji će sprovesti Privredna komora Beograd.

Poželjno je da upitnik bude popunjen u elektronskoj formi. Popunjavanje upitnika traje sedam minuta. Za dodatne informacije možete se obratiti Aleksandri Inić, savetniku u Privrednoj komori Beograda, aleksandra@kombeg.org.rs, +381 11 2641 355. lokal 131

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 27.9.2011.

U SKLADU SA PRAVILNIKOM O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA – RATEL UPUTILA ZAHTEV IMAOCIMA OPŠTIH ODOBRENJA ZA DOSTAVLJANJE PODATAKA

U cilju ažuriranja podataka, koje u Registru vodi Republička agencija za elektronske komunikacije, potrebno je da imaoci opštih odobrenja, izdatih u skladu sa ranije važećim propisima, dostave popunjen i potpisan Obrazac OB, koji je sastavni deo Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja  ("Sl. glasnik RS", br. 38/2011 i 44/2011 - ispr.) i nalazi se na Internet stranici Agencije: http://www.ratel.rs/uputstva_i_obrasci/internet_usluge.47.html

Obrazac OB treba da bude popunjen trenutno važećim podacima koji se odnose na:

- podatke o operatoru,
- vrste usluga koje se pružaju, kao i to da li se pružaju preko sopstvene ili zakupljene mreže,
- vrste mreža koje se koriste za pružanje usluge.

Kao datum početka pružanja usluge navesti datum izdavanja odobrenja.

Rok za dostavljanje popunjenog obrasca je 15 dana od dana objavljivanja zahteva.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 23.9.2011.

NEOPHODNA IZMENA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE ZBOG NEMOGUĆNOSTI DOBIJANJA ODGOVARAJUĆIH CERTIFIKATA, ŠTO UTIČE NA SMANJENJE PROIZVODNJE I IZVOZA

Nemogućnost dobijanja HELT certifikata koji je neophodan prilikom izvoza, značajno utiče na smanjenje proizvodnje pa i na nemogućnost već dogovorenog izvoza kod mnogih preduzeća. Zbog toga je neophodno da se hitno menja Zakon o bezbednosti hrane koji reguliše ovu materiju. To su zatražili privrednici na sednici Grupacije dijetetskih namirnica i dečje hrane u Privrednoj komori Srbije.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran je naglasio da su privrednici na sednici Grupacije PKS izneli ovaj problem i inicijativu da se o tome informišu nadležna ministarstva, zdravstva i poljoprivrede, kako bi pokrenuli inicijativu za izmene u Zakonu. Obrazloženje za izmenu Zakona o bezbednosti hrane je, što proizvođači dijetetskih namirnica i dečje hrane imaju problema prilikom izvoza, jer ne mogu da dobiju odgovarakjući certifikat, koji traži strani kupac. Problem je više administrativne prirode, ali se mora rešiti jer smanjuje proizvodnju i zaustavlja izvoz ove industrije. To je posebno značajno u ovo vreme kada je izvoz pitanje opstanka države.

Goran Stojković iz Ministarstva zdravlja ističe da je od strane privrednika već pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o bezbednosti hrane. Problem koji postoji, a to je nemogućnost dobijanja odgovarajućeg certifikata prevazilazio se davanjem mišljenja. Međutim, kupci nisu uvek bili zadovoljni sa takvom papirologijom.

Radmila Bućan iz firme Impamil je istakla da proizvođači danas teško dolaze do kupaca u inostranstvu, pa često kada su već robu prodali ne mogu da je isporuče jer im probleme pravi nedostatak potrebne odgovarajuće paprilogije prilikom izvoza. U ovom slučaju to je dobijanje odgovarajućih certifikata. Na slične probleme je ukazala i Stanislava Malbaša iz "Svislajn-prfodukta", ističući da nedostatak odgovajućih certifikata utiče na smanjenje proizvodnje i izvoza.

Na sastanku Grupacije je dogovoreno da se i ove godine u prvoj nedelji novembra u PKS održi sad već tradicionalni stručni skup,,Dečja hrana - kvalitet za ceo svet".

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.9.2011.

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

Član 42 ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu

NAJVIŠA od 1.10.2011. do 31.10.2011. / 266.425 (5 x 53.285)

Član 37. ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

NAJNIŽA od 1.08.2011. do 31.10.2011.      18.446           55/2011

ZARADE: PROSEČNA ZARADA ISPLAĆENA U AVGUSTU 2011. GODINE U REPUBLICI SRBIJI IZNOSI 53285 DINARA, A NETO 38389 DINARA

  1. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćene u 2011. godini

Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 53285 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,6% i realno za 1,6%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 38389 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,9% i realno za 1,9%.

Avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 12,9%, a realno je veća za 2,2%.
·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 13,1%, a realno je veća 2,4%.

Januar–avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,1%, a realno je manja za 1,4%.

·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,2%, a realno je manja za 1,3%.

1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2. Prosečne zarade po regionima Republike Srbije - avgust 2011. godine

3. Indeksi zarada

4. Indeksi zarada bez poreza i doprinosa

5. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, po delatnostima - avgust 2011. godine

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

POSLANICI SKUPŠTINE RS 11. OKTOBRA 2011. TREBA DA RAZMATRAJU REBALANS OVOGODIŠNJEG DRŽAVNOG BUDŽETA

Tanjug

Poslanici Skupštine Srbije 11. oktobra treba da razmatraju rebalans ovogodišnjeg državnog budžeta, saopšteno je danas.

Vlada je 16. septembra utvrdila rebalans budžeta kojim su predviđeni prihodi od 707,35 milijardi dinara i rashodi od 850,9 milijardi. Tako će deficit iznositi 142,7 milijardi dinara, odnosno 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović sazvala je za utorak, 11. oktobar, prvu sednicu jesenjeg zasedanja, na kojoj će se, pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, raspravljati i o predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je podnela vlada.

U dnevni red uvršteni su i predlozi zakona o davanju garancije Srbiji u korist Komercijalne banke, a po zaduženju Građevinske direkcije Srbije, o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije i o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Na sednici će se raspravljati i o većem broju predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ugovora, konvencija i protokola iz različitih oblasti.

Među njima su predlozi zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS projekat za "Kolubaru") Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, kao i protokola vlada Srbije i Belorusije o izmeni i dopuni, ranije potpisanog, sporazuma tih država o slobodnoj trgovini.
Poslanici će raspravljati i o potvrđivanju Protokola vlada Srbije i Rusije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum Vlade SRJ i Vlade Rusije o slobodnoj trgovini između tih zemalja, potpisan 2000. godine.

Na dnevnom redu će se naći i Sporazumi vlada Srbije i Azerbejdžana o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja i o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, kao i Sporazum o ekonomskoj saradnji vlada Srbije i Poljske.

Skupština će razmatrati i predloge zakona o potvrđivanju Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, Sporazuma o osnivanju Međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije i Sporazuma između vlada država učesnica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) o saradnji u borbi protiv kriminala.

Razmatraće se i potvrđivanje dodatnog protokola o borbi protiv terorizma, koji se odnosi na Sporazum vlada učesnica BSEC-a u borbi protiv kriminala, a naročito njegovih organizovanih oblika, Sporazuma vlada Srbije i Crne Gore o policijskoj saradnji, Sporazuma o Centru za saradnju u oblasti bezbednosti, kao i o Sporazumu vlada Srbije i Azerbejdžana o saradnji u oblasti vanrednih situacija i Konvencije o Centru za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi.

Među predloženim aktima su i predlozi zakona o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi i o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija, uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine i Sporazuma vlada Srbije i Turske o saradnji u oblasti životne sredine.

Poslanici će razgovarati i o potvrđivanju sporazuma o diplomatskim i službenim pasošima i vizama, koje je Vlada Srbije sklopila sa vladama Argentine, Istočne Republike Urugvaja, Venecuele i Kuvajta.

U dnevni red uvršćeni su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane, Sporazuma srpske vlade i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana, Sporazuma vlada Srbije i Rusije o međunarodnom drumskom saobraćaju, kao i amandmana na Konvenciju o međunarodnoj organizaciji za mobilne komunikacije preko satelita.

Poslanici će se baviti i potvrđivanjem amandmana podnetih na Evropski sporazum o radu posada u vozilima u međunarodnom drumskom prevozu, Sporazuma vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti turizma, Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca i Sporazuma vlada Srbije i Azerbejdžana o saradnji u oblasti kulture.

PREDSTAVNICI DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE OCENILI SU DA PRAVOSUDNI SISTEM SRBIJE ZATAŠKAVA NEPRAVILNOSTI O RAZREŠENJU SUDIJA TOKOM PROCESA REIZBORA

Oni su takođe rekli i da je revizija reizbora, koja je u toku, dokaz da su razrešenja bila neosnovana.

Oni su se žalili na neefikasnost rada Visokog saveta sudstva koji odlučuje o reviziji reizbora i naveli da je rad Saveta paralisan, odnosno da nema obezbeđenu većinu koja treba da odlučuje o reviziji odluka o nereizabranim sudijama.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je na konferenciji za novinare da je EU obećano da u postupku revizije odluka neće učestvovati članovi VŠ koji su odlučivali u reziboru - Nata Mesarović, Snežana Malović, Boško Ristić i advokat Dejan Ćirić.

VSS ima 11 članova, što znači da je "ostalo njih sedmoro za glasanje, pošto se odluke donose većinom glasova", rekla je Boljević i dodala je od preostalih sedam - Blagoje Jakšić nedavno pritvoren, a protiv Predraga Dimitrijevića podnet je predlog Skupštini Srbije da je u sukobu interesa.

"Znači njih petoro može da glasa, a to nije većina", navela je ona i istakla da to znači da je paralisan rad VSS.

"Zahtevamo od VSS da bez odlaganja odgovori kako će nastaviti dalji rad u reviziji reizbora. Zataškavanje neosnovanih razrešenja je razlog zbog kog se usporava revizija i zbog kog VSS u 30 odsto slučajeva od onih koje rešava ne donosi odluke. Pritvaranjem Jakšića revizija je dovedena u pitanje", navela je ona.

Boljević je rekla da je dosad 87 sudija, koje nisu reizabrani, vraćeno na sudijsku funkciju i da je time dokazano da su oni bili nesonovano razrešeni.

"VSS je dosad postupak revizije okončao u samo 20 odsto slučajeva, odnosno u 175 slučajeva, a još 660 čeka na reviziju. Kad je 15. juna odlučeno da počne revizija obećano je da će postupak biti okončan do kraja septembra", dodala je Boljević.

Predstavnik Društva sudija Srbije Konstantin Mitić Brankić rekao je da je to društvo 24. septembra podnelo žalbu povereniku za informacije od javnog značaja protiv predstavnika VŠ, jer su neke sudije razrešene što nisu određene odluke donele u roku od 60 dana, a sam Savet ne poštuje isti rok.

Izvor: Beta, B92

PREMA NOVOUSVOJENOM ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU GRAĐANE U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA NE MORA DA ZASTUPA ADVOKAT, ŠTO JE PO RANIJIM PROPISIMA BIO USLOV

Da je Skupština usvojila Zakon u prvobitnoj verziji to bi u praksi značilo da bi žalba sudu koju potpiše građanin koji nema novca ili ne želi da plaća usluge advokata, bila odbačena bez razmatranja.

Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je danas zadovoljstvo time što je Skupština Srbije usvojila Zakon o parničnom postupku po kome građane u postupku po pravnim lekovima ne mora da zastupa advokat, kao što je to prvobitno bilo predviđeno.

Janković je povukao i saopštenje u kojem je najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti spornih odredaba Zakona pred Ustavnim sudom.

"Narodna skupština Srbije je u danu glasanja ipak prihvatila amandmane na Zakon o parničnom postupku povodom koga je zaštitnik građana danas dao saopštenje, te zaštitnik građana povlači saopštenje, i moli sredstva javnog informisanja uz izvinjenje da ga dalje ne objavljuju", kaže se u saopštenju.

USKORO: UREDBA KOJOM ĆE SE ROK PLAĆANJA ZA KORISNIKE BUDŽETSKIH SREDSTAVA OGRANIČITI NA 60 DANA, KAO I PROPISI KOJI ĆE POSLODAVCE OBAVEZATI DA UPLAĆUJU POREZE I DOPRINOSE NA ZARADE KAO I OSNIVANJE RAZVOJNE BANKE SRBIJE

Tanjug

Premijer Cvetković u razgovoru sa delegacijom Foruma malih i srednjih preduzeća, uoči obeležavanja Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, najavio i usvajanje propisa koji će poslodavce obavezati da uplaćuju doprinose i poreze na zarade kao i osnivanje Razvojne banke Srbije.

Cvetković je istakao da je sektor malih i srednjih preduzeća od izuzetnog značaja za ekonomski razvoj Srbije i da su Vlada Srbije i resorna ministarstva zainteresovana za stalni dijalog radi rešavanja svih problema sa kojima se preduzetnici suočavaju.

Predstavnici malih i srednjih preduzeća dostavili su Vladi predlog mera i podvukli da je dijalog koji imaju sa Vladom od izuzetnog značaja.

Premijer Cvetković je istakao da je Vlada Srbije već razmatrala te predloge i da je većina njih u završnoj fazi realizacije.

Predsednik Vlade Srbije upoznao je učesnike sastanka sa aktuelnom makroekonomskom situacijom, aranžmanom sklopljenim sa Međunarodnim monetarnim fondom iz predostrožnosti, kao i rebalansom budžeta, navedeno je u saopštenju vladine kancelarije za saradnju s medijima.

PREMA PREDLOGU IZMENA UREDBE O VRSTI, KOLIČINI I VREDNOSTI ROBE NA KOJU SE NE PLAĆAJU UVOZNE DAŽBINE, BEZ CARINE ĆE MOĆI DA SE UVEZE ROBA VREDNOSTI DO 70 EURA

Tanjug

Vlada Srbije trebalo bi iduće sedmice da razmotri predlog za podizanje granice za bescarinski uvoz robe sa 45 na 70 evra, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić.

"Pojednostavljeno rečeno, vi ste mogli da naručite robu iz inostranstva, knjigu recimo, čija je vrednost 50 evra i vi ćete platiti sve dažbine, jer je do sada bila oslobođena plaćanja carine roba vrednosti do 45 evra. Sada se to menja pa roba u vrednosti do 70 evra ne podleže plaćanju carine", rekao je Đidić.

"Znači to su one pošiljke koje stižu poštom, kada vam pošalje neko iz inostranstva, ili kad kupite neku robu u inostranstvu, a dobijete je u paketu", precizirao je on.

Očekuje se da na ovaj način bude uklonjena još jedna prepreka za funkcionisanje servisa "Pejpal", najpoznatijeg posrednika u plaćanju preko interneta.

Ministarstvo finansija je, kako je ukazao Đidić, analizirajući efekte primene Uredbe o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, uočilo potrebu za povećanjem dosadašnjeg iznosa carinske povlastice s obzirom da se veliki broj lica obratio sa primedbom da je propisan iznos nedovoljan i da ne može da obuhvati ni minimalnu vrednost robe koja se najčešće šalje.

Uglavnom se radi o robi koju šalju lica na privremenom radu u inostranstvu najbližoj familiji.

Efekti koje bi ova mera trebalo da ima na budžet se, na osnovu podataka dobijenih od Uprave carina za 2010. godinu, kada je po ovom osnovu uvezeno robe u vrednosti od 11.000 evra, mogu proceniti na oko 1.700 evra (primenom jedinstvene stope carine od 10 odsto).

Takođe, namera je i da se izađe u susret poslovnoj zajednici povećanjem granice za pošiljke male vrednosti nekomercijalne prirode sa 25 na 50 evra.

Na ovaj način se stvaraju mogućnosti za razvoj elektronske trgovine, a postiže se i ušteda u troškovima obrade pošiljki.

Gubitak budžeta po osnovu prihoda od carine bi u ovom slučaju iznosio oko 26.000 evra, imajući u vidu podatke Uprave carine za uvoz u 2010. godini.

SARADNJA VOJVODINE I BRATISLAVSKOG REGIONA

RTV

Vojvodina i Bratislavski samoupravni region potpisali su sporazum o saradnji kojim se otvara prostor za dalje unapređenje odnosa dve regije. Nauka, kultura, zajedničko lobiranje pred evropskim fondovima u Briselu, saradnja u okviru Dunavske strategije samo su neke od oblasti potpisanog sporazuma o saradnji dve regije. Ipak, ekonomska saradnja i međusobne investicije i dalje predstavljaju najvažniju oblast.

"Slažem se da investicije treba privući u Vojvodinu i mi ćemo raditi na tom planu. Slovačke investicije treba privući u Vojvodinu i na tome ćemo zajedno raditi", kaže Gabrijela Nemet, potpredsednica Bratislavskog samoupravnog regiona.

"Ono što me čini srećnim je činjenica da naši partneri, kao ni mi, nisu spremni da ostanu samo na Sporazumu kao okviru za komunikaciju i na formalnom susretanju jednom godišnje, već ga doživljavaju kao mogućnost, potencijal i šansu da zajednički realizujemo zajedničke projekte", kaže Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine.

S obzirom na to da slovačka autoindustrija u poslednjih nekoliko godina beleži znatan rast, najveće mogućnosti za upošljavanje vojvođanske privrede, tvrde u Vojvođanskom investicionom fondu, jesu u ovoj oblasti industrije.

Poseta delegacije Bratislavskog regiona Vojvodini, bio je prilika da se potencijalni partneri upoznaju sa poslovnom klimom i mogućnostima u pokrajini.

KOMISIJA ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA AKREDITOVALA JE JOŠ DVA PRIVATNA UNIVERZITETA, PA JE TRENUTNO U SRBIJI 15 UNIVERZITETA SA DOZVOLOM ZA RAD

Tanjug

 Od ukupno 15 univerziteta osam je državnih i sedam privatnih.

Akreditovani su Evropski univerzitet i Union - Nikola Tesla, obe ustanove iz Beograda, rekla je Tanjugu predsednica KAPK Vera Vujčić i navela da su još četiri ustanove u postupku akreditacije i za njih će ishodi biti poznati do 1. novembra.

Tri od ta četiri univerziteta - Univerzitet Alfa (bivši Univerzitet Braća Karić), Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru i beogradska Akademija lepih umetnosti, ne zadovoljavaju neophodan uslov o postojanju studijskih programa u tri polja i na tri nivoa, odnosno za školovanje na osnovnim, diplomskim i doktorskim studijama, rekla je Vujčićeva.

Univerzitet Union tokom postupka akeditacije podelio se na dva univerziteta i drugi deo te ustanove je pod aktom upozorenja, rekla je predsednica KAPK i najavila da će od iduće godine akreditacija krenuti od početka, proverom visokih strukovnih škola, jer se taj proces ponavlja na svakih pet godina.

Od akreditovanih državnih univerziteta tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima, ranije su akreditovani beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novom Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

ODLUKA O ODLAGANJU PRIMENE ODREDBE O OBAVEZNIM ZIMSKIM GUMAMA BIĆE OBJAVLJENA NAREDNE SEDMICE

Tanjug

Pomoćnik ministra za puteve i bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Dragan Jovanović izjavio je danas u Nišu da će primena odredbe o zimskim gumama na sva četiri točka biti odložena za godinu dana.

"Za predstojeću zimsku sezonu vozači će biti u obavezi da imaju gume sa šarom dubine preko četiri milimetra samo na pogonskim točkovima", rekao je Jovanović novinarima tokom održavanja stručnog skupa o bezbednosti saobraćaja.

Odluka o odlaganju primene odredbe o zimskim gumama biće objavljena naredne sedmice, najavio je Jovanović.

On je dodao da je ta odluka predviđena na osnovu ranijih konsultacija ministra infrastrukture i energetike Milutina Mrkonjića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.

Jovanović je rekao da je odluka o odlaganju ove odredbe usledila kako bi se pomoglo građanima Srbije u periodu krize i kako bi se odlaganjem te obaveze rasteretili kućni budžeti.

Stručni skup o bezbednosti saobraćaja u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače i tehničke ispravnosti vozila organizovali su Udruženje za unapređenje saobraćaja Srbije i Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju iz Niša.

STEČAJ - BANKROT - NAGRADA

RTV

Zbog čega 95 odsto preduzeća u kojima je pokrenut stečaj ide u bankrot, bez obzira na to što Zakon o stečaju i Pravilnik o nagrađivanju stečajnih upravnika podjednako nagrađuju i bankrot i reorganizaciju. U Zapadnobačkom okrugu, za godinu dana 150 firmi je otišlo u stečaj, a manje od pet odsto nastavilo je rad.

Da li je bankrot brži put do nagrade za stečajne upravnike, koja prosečno iznosi oko 10 hiljada evra?

USKORO PORTAL NA KOJEM ĆE LOKALNE SAMOUPRAVE DOBIJATI SAVETE I REŠENJA KONKRETNIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI

FoNet

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je danas da će na sajtu Ministarstva biti otvoren portal na kojem će lokalne samouprave dobijati savete i rešenja konkretnih problema u primeni Zakona o planiranju i izgradnji, što će ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola.

Dulić je, na okruglom stolu "Dve godine zakona o planiranju i izgradnji", prihvatio ocenu učesnika da su konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine i efikasnost u pribavljanju građevinske dozvole izazvale najviše oprečnih mišljenja.

Dulić je rekao da ima teškoća u praksi, a da u drugostepenom postupku pred ministarstvom ima 14.000 predmeta, koje sedmoro ljudi treba da reši.

U delu debate koja se ticala Luke Beograd, Dulić je rekao da investitor treba da odluči da li će platiti cenu zemljišta, ili čekati odluku sudskih instanci.

Član Upravnog odbora nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Ernest Bode rekao je da su sadašnji pravni okviri nejasni, nepotpuni i ponekad kontradiktorni, navodi se u saopštenju.

OTVORENA SRPSKO-BUGARSKA FABRIKA LEKOVA U STARIM BANOVCIMA

Tanjug

Nova fabrika lekova i drugih farmaceutskih proizvoda kompanije "Ivančić i sinovi" otvorena je danas u Starim Banovcima, a, kako je najavilo njeno rukovodstvo, u narednom periodu biće zaposleno više od sto novih radnika.

Generalni direktor kompanije "Ivančić i sinovi" Bratislav Ivančić rekao da je nova fabrika izgrađena u saradnji sa bugarskom kompanijom "Sofarm", a da je ta investicija vredna četiri miliona evra, te da predstavlja prvu fazu ukupne investicije od osam miliona evra.

Druga faza, kako je naveo, planirana je za naredni period čime će biti zaokružen ceo proizvodni postupak od granulacije do pakovanja.

Ivančić je istakao da je planirano da se do kraja godine zaposli 50 radnika, a da se na kraju celokupne investicije popuni ukupno 110 novih radnih mesta.

On je rekao da je planiran izvoz kompanije "Ivančić i sinovi" za ovu godinu milion evra i da očekuje povećanje u narednoj godini čemu bi trebalo da doprinese i nova investicija.

Ivančić je istakao da se nada da će ta investicija biti podstrek ostatku domaće farmaceutske industrije da se pokrene.

Otvaranju je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je rekao da je veoma važno da u momentu ekonomske krize postoje i primeri novih ulaganja.

Đelić je naveo da je otvaranje zajedničke fabrike srpskog i bugarskog partnera i primer dobrih odnosa dve zemlje.

On je dodao da će saradnja omogućiti tim kompanijama da obezbede plasman proizvoda na tržište zapadnog Balkana gde iskustva ima srpska firma, ali i istočne Evrope gde iskustva ima bugarska kompanija.

Đelić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da je rebalansom budžeta za 2011. godinu, koji je u skupštinskoj proceduri, predviđeno da Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) bude u stanju da obezbedi likvidnost i poštuje rokove isplate onima koji se nalaze u zdravstvenom sistemu.

On je objasnio da je Vlada Srbije svesna problema likvidnosti u zdravstvenom sistemu, kao i da će jedan od bitnih prioriteta u rebalansu budžeta za ovu i budžeta za narednu godinu biti da RFZO obezbedi likvidnost.

Đelić je dodao da Srbija želi da omogući normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema i da gradi sopstvenu farmaceutsku industriju, a da je za to potrebno da sistem funkcioniše i da ne bude zastoja.

Ministar zdravlja Bugarske Stefan Konstantinov, koji je prisustvovao otvaranju fabrike, rekao je da je zajednička investicija dve firme početak još bolje saradnje Bugarske i Srbije.

Predsednik opštine Stara Pazova Goran Jović rekao je da dobro što se u vreme ekonomske krize otvaraju nove fabrike i dodao da se na teritorije te opštine nije povećavala nezaposlenost od kada je počela ekonomska kriza.

On je podsetio da je ta opština davala logističku podršku za izgradnju fabrike i da će to činiti i ubuduće prilikom novih investicija.

Nova fabrika, površine 2.400 metara kvadratnih, trebalo bi da ostvari četiri puta veću proizvodnju lekova od dosadašnje produkcije kompanije "Ivančić i Sinovi".

Njeno rukovodstvo očekuje da fabrika godišnje proizvodi više od osam miliona pakovanja domaćih i licenciranih lekova, tableta, kapsula i drugih medicinskih proizvoda.

NAGRADE I OTPREMNINE PROSVETNIM RADNICIMA POSLE REBALANSA BUDŽETA

Tanjug

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović potvrdio je u Novom Sadu da će jubilarne nagrade i zaostale otpremnine biti isplaćene prosvetnim radnicima, ali sa izvesnim zakašnjenjem dok se ne usvoji rebalans budžeta za ovu godinu, najverovatnije 11. novembra.

"Nagrade i otpremnine nisu pitanje dobre volje, nego samo stanja budžeta, odnosno raspoloživog novca. O tome ću ovih dana razgovarati s premijerom i ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem, a onda ću biti u situaciji da zvanično obavestim javnost o rokovima", dodao je on u izjavi novinarima nakon polaganja kamena temeljca za nadgradnju Osnovne škole "Svetozar Marković - Toza".

Prema njegovim rečima, Zakonom o budžetskom sistemu za 2011. godinu garantovana su sredstva za jubilarne nagrade, a na lokalnim samoupravama je da to i ostvare.

"Znam da je veoma mali broj opština i gradova to i učinio, upravo zbog nedostatka novca prouzrokovanog smanjenjem nivoa transfernih sredstava. Rebalansom budžeta ćemo obezbediti novac za nagrade i otpremnine unazad tri godine, a onda ćemo, u saradnji sa sindikatima, rešiti to pitanje", rekao je ministar.

"Sve što smo prihvatili kao obavezu ćemo i ispuniti, uz zakašnjenje od nekoliko nedelja, a prema informacijama koje sam jutros dobio Skupština Srbije će o rebalansu budžeta raspravljati 11. novembra", rekao je Obradović.

Malo nastavnika će ostati bez posla

Ministar prosvete i nauke izjavio je da će malo nastavnika širom Srbije ostati bez posla, uprkos tome što je zbog niskog nataliteta smanjen broj učenika, a time i razreda.

"U celoj Srbiji samo 158 nastavnika uopšte ne drži nastavu, njih oko 2.100 ima nedovoljan fond časova od 10 do 50 odsto, ali u isto vreme postoji i nešto više od 2.000 predavača za koje su škole iskazale potrebu", ukazao je ministar.

Prema njegovim rečima, resor na čijem je čelu, zajedno sa školskim upravama, proveriće sve dostavljene podatke i pomoći nastavnicima s nedovoljnim brojem časova da ih dopune, a čak i za pomenutih 158 ljudi koji ni ne odlaze u učionice pokušati da nađe adekvatan posao.

Smanjen broj odeljenja

"U protekle tri godine smo smanjili broj odeljenja za skoro 1.600, a to nije uslovilo velika pomeranja, niti potrese u obrazovnom sistemu. To govori da radimo sistematski, da sarađujemo sa školskim upravama i sindikatima u traženju rešenja koja neće dovesti u pitanje kvalitet obrazovanja, ali neće ni izazvati socijalne potrese", nastavio je Obradović.

Veliki problem za čitavo društvo, međutim, kako je istakao, predstavlja loša demografska situacija u Srbiji.

"Želeli bismo da imamo više dece u školama, a u uslovima kada ih je sve manje logično je da moramo sistem da racionalizujemo, da na najbolji način koristimo novac koji nam je na raspolaganju. Istovremeno želimo da stalno unapređujemo kvalitet obrazovanja i da ne dovedemo u pitanje pravo dece na obrazovanje, uključujući i učenje na maternjem jeziku, što u uslovima krize nije lako", zaključio je Obradović.

ZAKON O RESTITUCIJI UDALJIĆE SRBIJU OD EVROPE IZJAVIO JE DRŽAVNI SEKRETAR MAĐARSKOG MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Tanjug

Zakon o restituciji, koji je usvojila skupština Srbije, udaljiće tu zemlju od Evrope, izjavio je  državni sekretar mađarskog ministarstva spoljnih poslova Žolt Nemet.

Nemet je rekao da je pozvao srpskog ambasadora u Mađarskoj i izneo mu stav mađarske vlade koja smatra da ovaj zakon koji je izglasan juče ne približava Srbiju Evropi, javila je mađarska novinska agencija MTI.

Mađarski zvaničnik je rekao da će ovaj zakon u svom sadašnjem obliku oživeti princip kolektivne krivice, budući da, prema srpskom zakonu, oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga od 1941. do 1945. godine i njihovi potomci nemaju pravo na obeštećenje.

"To u stvari znači da su ovim zakonom izuzeti svi etnički Mađari u Vojvodini", kazao je Nemet.

ONO ŠTO JE ZAHTEV I NAŠIH PRIVREDNIKA I STRANIH INVESTITORA JE DA SE SPREČI NEIZVESNOST I RIZIK KOJE SA SOBOM NOSE PREVELIKE OSCILACIJE DINARA

Tanjug

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je da se ne zalaže za uvođenje fiksnog kursa i Monetarnog odbora, već za obezbeđivanje stabilnog kursa, gde će oscilacije vrednosti dinara u odnosu na evro biti manje.

"Zalažem se za to da u prvom redu Narodna banka Srbije obezbedi da oscilacije kursa ne budu između 20 i 25 odsto, jer to obesmišljava bilo kakvo planiranje i pripremu godišnjih biznis planova", rekao je on i ukazao da je to primarni zahtev privrede.

Ono što je zahtev i naših privrednika i stranih investitora je da se spreči neizvesnost i rizik koje sa sobom nose prevelike oscilacije dinara, dodao je on u izjavi novinarima.

Ćirić je rekao da je fluktuirajući kurs koji je kod nas na snazi, pomogao da krajem 2008. i 2009. godine kroz takva pomeranja lakše prebrodimo ekonomsku krizu.

"Kurs treba da odslikava odnos ponude i tražnje ali i da sa druge strane odražava proizvođački kapacitet domaće ekonomije", rekao je Ćirić.

Na pitanje kome odgovara takav kurs, Ćirić je rekao da to zavisi od toga na kom nivou se taj kurs uspostavlja.

"Što dinar ima manju vrednost prema evru to više odgovara našim izvoznicima, i obrnuto", rekao je Ćirić.

PREPORUKE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je zabrinutost zbog učestalih incidenata kojima je u osnovi mržnja i apelovao na solidarnost i toleranciju među različitim društvenim grupama.

Ombudsman je podsetio da bi svako ko toleriše, podstiče i sprovodi akte mržnje i netolerancije prema pripadnicima druge društvene grupe trebalo da zna da time ne samo da krši prava članova te grupe, već i da slabi snagu svoje zemlje.

PRAVNI FAKULTET PROSLAVIO 203. ROĐENDAN

Najstarija visoka pravna škola u Srbiji, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je 203 godine rada, fakultetsku slavu Krstovdan, a u zgradi fakulteta, koja je inače pod zaštitom države, danas je otvoren i muzej.

NOVE INVESTICIJE U INĐIJI VREDNE 100 MILIONA EVRA

Tanjug

Vrednost najnovijih investicija u industrijskoj zoni Inđije vredna je više od 100 miliona evra, saopštila je danas Opština Inđija.

Zbog toga će ta opština u petak 23. septembra organizovati "Turu od 100.000.000 evra" koja će obuhvatiti obilazak 12 gradilišta u toj industrijskoj zoni.

Planiran je obilazak radova na izgradnji gradske infrastrukture, kompanije IGB Automotive, trafostanica 110 kv "Inđija 2" sa dalekovodom, Fashion Park Outlet Centar, ULO hladnjače u Novom Slankamenu, sanitarne deponije, kompanije Energozelena,

IT Parka, mesne kanalizacije Beška, magistralnog puta M22.1 (Inđija-Novi Sad), String Metala, sportska hale, navedeno je u saopštenju.

ULAGANJE U INVESTICIONE FONDOVE ISPLATIVIJE OD ŠTEDNJE U BANKAMA

Tanjug

Investiranje u investicione fondove isplativije je od ulaganja štednih uloga u bankama, saopštio je danas investicioni fond "Ilirika", navodeći da se ulaganjem u fond može ostvariti prinos i do 13 odsto, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata od oko šet procenata na godišnjem nivou.

Ulaganje u investicioni fondove može biti jedan od načina na koji gradjani mogu da ostvare dobit i povećaju prihode osiromašenog kućnog budžeta, odnosno da oplode imovinu, a da umanje rizike velikih gubitaka.

„Finansijski pokazatelji navode na zaključak da je u Srbiji prisutniji potrošački mentalitet, kao i konzervativno razmišljanje prilikom investiranja u odnosu na liberalni princip po kome bi na kraju gradjanin mogao značajno da uveća svoju novčanu imovinu,” izjavio je portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda Predrag Pavićević.

Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična.

Investiciona jedinica fonda Ilirika gold, najatraktivniji fond za ulaganje od početka krize, je u poslednja tri meseca porasla za 28 odsto, a od početka godine devet procenata u dinarima, a 13 odsto u evrima, dok kamate na evro depozite u bankama iznose izmedju pet i šest odsto na godišnjem nivou.

Prema dostupnim pokazateljima zaduženost stanovništva od januara do avgusta povećana je za 5,2 odsto, na 541,56 milijardi dinara.

Najveći rast za osam meseci zabeležen je kod gotovinskih kredita - za 6,8 odsto, na 138,67 milijardi.

Od početka 2011. potrošački krediti povećani su za 0,7 odsto, na 40,15 milijardi.Narodna banka Srbije navodi da je devizna štednja dostigla svoj rekordni iznos od 756,178 milijardi dinara, uz tendeciju porasta.

S druge strane, investicioni fondovi na kraju avgusta raspolagala su novčanim sredstvima u vrednosti od 1,493 milijardi dinara, što je 755 puta manje u odnosu na konzervativniji način investiranja odnosno štednje u banci.

Imovina fonda Ilirika Gold je investirana u rudnike i proizvodjače zlata širom sveta, samim tim imovina je u različitim valutama, što štiti investitore od deviznog rizika i preteranih oscilacija kursa dinara, navedeno je u saopštenju.

PREDUZEĆA PLATILA 800 MILIONA KAKO NE BI ZAPOSLILI OSOBE SA INVALIDITETOM

Preduzeća u Srbiji platila su ove godine 800 miliona dinara kazne samo da ne bi morala da zaposle osobe sa invaliditetom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju zakonsku obavezu da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se radije odlučuju da plate kaznu.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

ODRŽAN SKUP POSVEĆEN OBELEŽAVANJU MEĐUNARODNOG DANA PRAVA JAVNOSTI DA ZNA, 28. SEPTEMBAR

U Beogradu je u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Koalicije za slobodan pristup informacijama, NUNS i UNS, OEBS i UNDP, uz učešće velikog broja predstavnika medija, NVO, organa vlasti, kao i članova diplomatskog kora održan skup posvećen obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna, 28. septembra.

Skupu su se obratili: g-din Tomas Mor, zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, nj.e. Nils Ragnar Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji, g-din Viljem Infante, stalni predstavnik UNDP u Republici Srbiji, g-din Milan Marković, predstavnik Vlade i ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i poverenik Rodoljub Šabić.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio:

"I ove, kao i pet prethodnih godina obeležavamo Međunarodni dan prava javnosti da zna. To je prilika da podsetim na to da u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama ima evidentnih rezultata, ali da nam to ne daje za pravo da budemo zadovoljni. Stanje u oblasti slobode pristupa informacijama se menja nedovoljno brzo. Usled toga propuštamo priliku da ostvarimo neophodne rezultate u daljoj demokratizaciji, racionalizaciji aparata vlasti, uspostavljanju kvalitetnijih odnosa u medijskoj sferi, i, to posebno naglašavam u borbi protiv zloupotreba, kriminala i korupcije.

Upravo zato, na ovaj dan, koji preko stotinu zemalja u svetu obeležava na sličan način, ima smisla odati priznanje naporima i rezultatima onih organa vlasti koji kvalitetno unapređuju svoje odnose sa javnošću."

Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 28.9.2011.

POPIS STANOVNIŠTVA BIĆE ODRŽAN OD 1. DO 15. OKTOBRA: • Preliminarni rezultati popisa, podaci o broju stanovnika i domaćinstava biće poznati 15. novembra, a od 15. septembra naredne godine će početi da se objavljuju konačni rezultati, dok ceo posao mora da bude završen do decembra 2013. godine •

Načelnik Odeljenja za popis u Republičkom zavodu za statistiku Snežana Lakčević izjavila je danas da građani tokom predstojećeg popisa stanovništva neće morati da odgovore na četiri pitanja - o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, maternjem jeziku i invaliditetu.

Lakčević je u izjavi za agenciju Beta istakla da će popis stanovništva u Srbiji biti održan od 1. do 15. oktobra i da će više od 41.000 popisivača prvi put građanima postaviti i neka nova pitanja, poput pitanja o korišćenju interneta i načinu na koji stižu od kuće do posla ili škole.

Ona je navela da popisivač mora da zabeleži da građanin nije želeo da se izjasni o nekom od ovih pitanja, i dodala da se pitanje o invaliditetu i takvoj vrsti zdravstvenih problema prvi put postavlja na popisu u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, ukoliko građanin odbije da se popiše i da podatke, popisivač će prvo obavestiti popisnog instruktora i popisnu komisiju, a ako ni to ne urodi plodom, izriče se kazna od 20.000 do 50.000 dinara.

"Ako popisivač u stanu zatekne punoletno lice, ono će dati i podatke o ostalim članovima domaćinstva", naglasila je Lakčević.

Ona je saopštila da je potrebno da punoletno lice u tom trenutku zna jedinstvene matične brojeve članova porodice, pri čemu se broj može pročitati i sa papira i nije neophodno da se dokumenta daju na uvid.

"Ukoliko građani prilikom popisa budu nosili i zdravstvene knjižice, popisivači će iz njih prepisati šifre radnih delatnosti", dodala je Lakčević.

Popisivači će imati legitimacije, a sam popis obavljaće se metodom intervjua, istakla je ona i napomenula da će popisivači pitanja čitati sa popisnog listića.

Lakčević je navela da se ove godine prvi put popisuju i beskućnici koji borave u prihvatilištima ili svratištima za decu i odrasle.

Ona je naglasila da će se na popisu odgovarati i na pitanje o tome kako se stiže od kuće do posla ili škole, kojom vrstom prevoza ili pešice, a popisivači će građane pitati i o tome da li znaju da u svakodnevnom životu koriste računar.

"Interesuje nas da li građani znaju da rade obradu teksta, da rade sa tabelama, da li u svakodnevnom životu koriste internet i znaju li da primaju i šalju elektronsku poštu", saopštila je Lakčević i dodala da će se na taj način saznati koliko je kompjuterski pismenog stanovništva u Srbiji.

Ona je istakla da podatke koje su dobili popisivači moraju da čuvaju kao tajnu, a Zavod za statistiku podatke može da koristi samo u statističke svrhe.

Lakčević je napomenula i da će popis Srbiju koštati nešto manje od 2,7 milijardi dinara, a trošak između 330 i 350 dinara po stanovniku Srbiju svrstava među zemlje sa najjeftinije obavljenim popisom.

Popis će, kako je navela, pokazati demografsku sliku Srbije, pri čemu je, nakon prošlog popisa 2002. godine, naša zemlja sa prosečnom starošću građana od približno 41 godinu svrstana među deset najstarijih država u svetskim razmerama.

Ona je saopštila da je prošli popis prvi put pokazao i da Srbija ima više stanovnika starijih od 65 godina nego stanovništva mlađeg od 15 godina.

Preliminarni rezultati popisa, podaci o broju stanovnika i domaćinstava biće poznati 15. novembra, a od 15. septembra naredne godine počeće da se objavljuju konačni rezultati, dok ceo posao mora da bude završen do decembra 2013. godine.

Naredni popis stanovništva predviđen je za 2021. godinu.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 28.9.2011.

PRODAT 631.301 DRŽAVNI ZAPIS: • Aukcija pedesettronedeljnih državnih hartija od vrednosti održana 28. septembra 2011. godine •

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 28. septembra 2011. godine, prodat je 631.301 državni zapis, ukupne nominalne vrednosti 6.313.010.000,00 dinara. To predstavlja 63,13 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 13 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 5. oktobra 2012. godine.

Naredna aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa planirana je za 18. oktobar 2011. godine.

 Izvor: Vebsajt Uprave za trezor, 28.9.2011.

ODRŽANA KONFERENCIJA "UNAPREĐIVANJE PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI (IMPRES)"

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović izjavio je danas da je ove godine više od 49 odsto dece obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, a pripremnim predškolskim programom približno 99 odsto mališana.

Obradović je, otvarajući konferenciju "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji (IMPRES)", a povodom predstavljanja zajedničkog projekta Evropske unije i resornog ministarstva, naveo da su na planu predškolskog obrazovanja u našoj zemlji postignuti dobri rezultati.

U odnosu na 32 odsto obuhvata dece u 2003. godini, ove godine taj procenat je dosta veći i iznosi više od 49 odsto, istakao je ministar, pri čemu je dodao da veliki doprinos u tome ima i uvođenje obaveznog pripremnog predškolskog programa za svu decu u godini pred polazak u školu.

Prema njegovim rečima, svrha projekta "Unapređivanje predškolskog sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji" jeste stvaranje pre svega materijalnih uslova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno one iz osetljivih društveno socijalnih grupa.

Kroz pomenuti projekat 15 opština u Srbiji dobiće objekte i prevozna sredstva koji su neophodni za rad i sprovođenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, naveo je Obradović.
Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose naglasila je da je za EU najvažnije da se unapredi kvalitet obrazovanja, uz napomenu da je predškolsko obrazovanje važno jer postavlja temelj za dalju edukaciju.

Nažalost, deca iz udaljenih mesta, kao i deca romske nacionalnosti, ne pohađaju predškolsko obrazovanje, saopštila je ona i izrazila očekivanje da će se to promeniti.

"Ovim projektom biće obezbeđeni autobusi i kombi-prevoz, kao i nekoliko objekata, kako bi se predškolskim obrazovanjem obuhvatila sva deca", navela je San Hose.

Evropska unija izdvojila je 3,75 miliona evra za unapređenje rada predškolskih ustanova u Srbiji.

Za projekat "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji" sredstva su opredeljena iz pretpristupnih fondova EU i reč je o bespovratnoj pomoći.

U ovom projektu, koji će se sprovoditi do januara 2014. godine, učestvovaće Aranđelovac, Bela Palanka, Beočin, Gadžin Han, Kruševac, Leskovac, Mali Zvornik, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Ražanj, Ruma, Šabac, Surdulica, Tutin i Užice.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.9.2011.

RAST JAVNE POTROŠNJE U SRBIJI U PRVIH SEDAM MESECI OVE GODINE NIŽI JE OD PROSEČNE INFLACIJE U ODNOSU NA ISTI PERIOD 2010. GODINE

Rast javne potrošnje u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine niži je od prosečne inflacije u tom periodu, te su rashodi realno niži u odnosu na isti period 2010. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupni rashodi sektora države realno su manji za 3,2 odsto u posmatranom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 9,4 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltena javnih finansija.

Kretanje rashoda u prvih sedam meseci bilo je povoljno i sa stanovišta strukture javne potrošnje, imajući u vidu da su tekući rashodi realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći u odnosu na isti period prethodne godine.

Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 3,8 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,7 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Pojedinačno nominalna kretanja su sledeća - ostvareni rast u budžetu republike je 11,8 odsto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je iznosio 6,8 odsto. Rast rashoda za zaposlene u tom periodu viši je od planiranog s obzirom da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru države, viša od projektovane.

Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,7 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je 11,1 odsto.
Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno 26,3 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine. Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.

Subvencije isplaćene od januara do jula realno su niže u odnosu na isti period prethodne godine za 6,5 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta republike nominalno su više za 7,6 odsto, dok beleže realni pad od 6,7 odsto.

Prethodne godine isplata poljoprivrednih subvencija značajnije je počela u maju, dok je ove godine započela od jula. U tekućoj godini, međutim, isplaćena je 3,1 milijarda dinara za "Železnice Srbije" za izmirenje duga prema "Elektroprivredi Srbije".

Na rast isplaćenih subvencija uticale su i subvencije namenjene za novčane podsticaje za "Fijat" i proizvođače autokomponenti. Rast subvencija na lokalnom nivou je 12,9 odsto nominalno, a bez realne promene. Pad je zabeležen na nivou Vojvodine, međutim, mali obim sredstava posledično u manjoj meri utiče na kretanje ukupnog nivoa subvencija.

Realni nivo transfera stanovništvu niži je u prvih sedam meseci za 7,6 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije, koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.     

U prvih sedam meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast. Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period.

Nominalni pad beleže naknade nezaposlenim licima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast. Sa druge strane prisutan je rast kod kategorija ostali transferi stanovništvu i različitih oblika socijalne pomoći koja se isplaćuje sa pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.

Kapitalni rashodi u posmatranom periodu su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.

Bolja realizacija javnih investicija je posledica bržeg i efikasnijeg povlačenja sredstava po osnovu projektnih zajmova, ali i realizacije javnih investicija finansiranih budžetskim sredstvima republike i lokalnih vlasti. Nominalni pad kapitalnih rashoda zabeležen je na pokrajinskom nivou.

Neto budžetske pozajmice beleže rast u odnosu na isti period prošle godine od 9,1 odsto realno. U okviru ove kategorije nalaze se i pojedini oblici fiskalnih podsticaja privredi i stanovništvu.

Izvor: Tanjug, 20.8.2011.

Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na današnji dan:

  • COMMISSION REGULATION (EC) No 1218/1999 of 14 June 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 148/9 of 15.6.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 169/1999 of 25 January 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 19/6 of 26.1.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 2376/1999 of 9 November 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 287/4 of 10.11.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 516/1999 of 9 March 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 61/16 of 10.3.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 701/1999 of 31 March 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 89/23 of 1.4.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 799/1999 of 16 April 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 102/8 od 17.4.1999 -
  • COMMISSION REGULATION (EC) No 964/1999 of 6 May 1999 concerning the classification of certain goods in the Combined Nomenclature - "Official Journal of the European Communities", No L 119/28 of 7.5.1999 -

Aktuelna mišljenja nadležnih ministarstava:

Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Kragujevcu: ISTICANJE IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA U KRIVIČNOM POSTUPKU PROTIV ŠTETNIKA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 376 i 377
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: MERODAVNI PROPIS PRILIKOM ODLUČIVANJA O ZAHTEVU ZA NAKNADU ŠTETE PRIČINJENE OGLASOM - Zakon o oglašavanju: član 100
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: PRESTANAK PRAVA NA NAKNADU NEMATERIJALNE ŠTETE ZBOG SMRTI OŠTEĆENOG - Zakon o parničnom postupku: član 380 stav 1 tačka 4)
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: ROK ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA NAKNADE ZA EKONOMSKO ISKORIŠĆAVANJE PATENTA - Zakon o obligacionim odnosima: član 371
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: UTVRĐIVANJE VISINE NOVČANE NAKNADE NUŽNOG DELA PREMA CENAMA U VREME PRESUĐENJA - Zakon o nasleđivanju: čl. 48 i 58
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA PRAVNU SIGURNOST DONOŠENJEM RAZLIČITIH ODLUKA OD STRANE SUDA POVODOM ISTE ČINJENIČNE I PRAVNE SITUACIJE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU U KOME JE PARNIČNI SUD SAM REŠIO PRETHODNO PRAVNO PITANJE IAKO POSTOJI PRAVNOSNAŽNA ODLUKA NADLEŽNOG UPRAVNOG ORGANA - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI UTVRĐIVANJA STEČENE ZAJEDNIČKE IMOVINE U TOKU TRAJANJA BRAČNE ZAJEDNICE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Evropski sud za ljudska prava: ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U PREDMETU MILOŠEVIĆ PROTIV SRBIJE (predstavka br. 20037/05) - ZLOUPOTREVA PRAVA NA PREDSTAVKU - Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: član 35 stav 3

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.