Aktuelne vesti na dan 29. mart 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 29. mart 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 39 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 41 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 23 OD 28.3. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U FEBRUARU 2012. GODINE

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PREMIJE ZA INDUSTRIJSKO BILJE

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PREMIJE ZA PROIZVODNJU ŽITARICA I KROMPIRA

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PREMIJE ZA PROIZVODNJU DUVANA U LISTU

UREDBA O UTVRĐIVANJU OPŠTEG PLANA ZA ODBRANU OD POPLAVA ZA PERIOD OD 2012. DO 2018. GODINE

UREDBA O EVIDENTIRANJU DOSPELIH NEIZMIRENIH OBAVEZA DRUŠTVENIH PREDUZEĆA PO IZVRŠNIM PRESUDAMA ZA POTRAŽIVANJA IZ RADNIH ODNOSA

UREDBA O DOPUNAMA UREDBE O USLOVIMA, NAČINU I POSTUPKU OTUĐENJA ILI DAVANJA U ZAKUP GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO AUTONOMNE POKRAJINE

PRAVILNIK O KONAČNOM USKLAĐIVANJU MESEČNOG NOVČANOG PRIMANJA, DODATKA ZA NEGU I NOVČANE NAKNADE ZA VREME PROFESIONALNE REHABILITACIJE ZA 2011. GODINU

PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU SPROVOĐENJA SUBVENCIONISANE KUPOVINE PUTNIČKIH VOZILA PROIZVEDENIH U REPUBLICI SRBIJI ZAMENOM STARO ZA NOVO U 2012. GODINI

PRAVILNIK O FITOSANITARNOM PREGLEDU BILJA, BILJNIH PROIZVODA I PROPISANIH OBJEKATA I O BILJNOM PASOŠU

PRAVILNIK O NAČINU OBELEŽAVANJA I REGISTRACIJE PASA I MAČAKA

PRAVILNIK O USLOVIMA U POGLEDU TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OPREMLJENOSTI I ORGANIZACIONE I KADROVSKE OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA U OBLASTI UPRAVLJANJA VODAMA, KAO I O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE IZDATIH I ODUZETIH LICENCI

PRAVILNIK O USKLAĐENIM IZNOSIMA NAKNADE ZA UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O SPORTSKIM GRANAMA U REPUBLICI SRBIJI

PRAVILNIK O AERODROMIMA

PRAVILNIK O OSNOVNIM PRAVILIMA U OBLASTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I NADLEŽNOSTIMA EVROPSKE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

PRAVILNIK O ZAHTEVIMA ZA AUTOMATSKE SISTEME ZA RAZMENU PODATAKA O LETU

PRAVILNIK O ZAHTEVIMA ZA PROCEDURE KOJE SE ODNOSE NA PLANOVE LETA U PREDPOLETNOJ FAZI

PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O OBEZBEĐIVANJU KONTINUIRANE PLOVIDBENOSTI VAZDUHOPLOVA I DRUGIH VAZDUHOPLOVNIH PROIZVODA, DELOVA I UREĐAJA I O ODOBRAVANJU VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKIH ORGANIZACIJA I OSOBLJA KOJE SE BAVE OVIM POSLOVIMA

PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O DOZVOLAMA ZA ODRŽAVANJE BALONA I VAZDUŠNIH BRODOVA

PRAVILNIK O LETILIŠTIMA I TERENIMA

PRAVILNIK O PREUZIMANJU EVROPSKIH PROPISA O USPOSTAVLJANJU ZAJEDNIČKOG PREDUZEĆA ZA RAZVOJ NOVE GENERACIJE EVROPSKOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM (SESAR)

PRAVILNIK O DOZVOLI ZA OBAVLJANJE PREGLEDA OBEZBEĐIVANJA

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • Stručni komentar - Pravni instruktor: IZVRŠENJE U PRIVREDNIM STVARIMA
  • Stručni komentar - Pravni instruktor: KOMENTAR PRAVILNIKA O PROFESIONALNIM VATROGASNIM JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE - "Sl. glasnik RS", br. 18/2012 i PRAVILNIKA O POLAGANJU STRUČNOG ISPITA I USLOVIMA ZA DOBIJANJE LICENCE I OVLAŠĆENJA ZA IZRADU GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA I POSEBNIH SISTEMA I MERA ZAŠTITE OD POŽARA - "Sl. glasnik RS", br. 21/2012: • Potrebno je ubrzati kompletiranje podzakonske regulative predviđene Zakonom o zaštiti od požara •
  • Stručni komentar - Pravni instruktor: MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA PRIMENOM ČLANA 522. ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - "Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011
  • Stručni komentar - Pravni instruktor: OBAVEZE POSLODAVACA ZA PODNOŠENJE IZVEŠTAJA O REALIZACIJI PLANA MERA U SKLADU SA ZAKONOM O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA - "Sl. glasnik RS", br. 104/2009: • Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova zajedno sa Izveštajem o njegovom sprovođenju, najkasnije do 31. marta tekuće godine •
  • Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: NAČIN ISPUNJENJA OBAVEZE PRODAVCA ZAPALJIVIH TEČNOSTI PREMA BUDŽETSKOM FONDU ZA VANREDNE SITUACIJE
  • Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: TAHOGRAFI U VOZILIMA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • IZVEŠTAJ O JAVNIM NABAVKAMA ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Izveštaj treba dostaviti do 10. aprila 2012. godine (u pisanom i elektronskom obliku) •
  • TROMESEČNO PERIODIČNO IZVEŠTAVANJE ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Indirektni KBS i korisnici sredstava RFZO dostavljaju izveštaje do 10. aprila, a direktni KBS, OOSO i RFZO dostavljaju izveštaje do 20. aprila 2012. godine
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • OBRAZOVNI STANDARDI ZA KRAJ OBAVEZNOG OBRAZOVANJA ZA NASTAVNI PREDMET MATEMATIKA
  • SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA I DOSTAVLJANJA TROMESEČNO PERIODIČNOG IZVEŠTAJA ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE ZA KORISNIKE SREDSTAVA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
  • AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE: • Ažurno dana 28.3.2012. godine •
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • PORESKI, CARINSKI I DEVIZNI ASPEKT POSTUPKA REEKSPORTA
  • RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI: • Primena MRS 20 •
  • POSLOVNE KNJIGE I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE UDRUŽENJA REGISTROVANIH KAO NEDOBITNE ORGANIZACIJE
  • PRIMENA UREDBE O PODSTICANJU ZAPOŠLJAVANJA
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • REEKSPORTNI POSLOVI SA PORESKOG ASPEKTA
  • SPORAZUMI O SLOBODNOJ TRGOVINI I PRIMENA PREFERENCIJALA OD STRANE FIZIČKIH LICA
  • UPOTREBA EKVIVALENTNE ROBE U POSTUPKU AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA
  • USLOVI ZA OTVARANJE SLOBODNIH CARINSKIH PRODAVNICA, VOĐENJE EVIDENCIJE I IZVEŠTAVANJE NADLEŽNIH ORGANA
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
SAVETOVANJE KOMPANIJE PARAGRAF, VRNJAČKA BANJA, 13-16. MAJ 2012. GODINE

Kompanija Paragraf obaveštava javnost da od 13-16. maja 2012. godine u Vrnjačkoj Banji organizuje višednevno savetovanje na temu  “NOVINE I PRIMENA OPŠTIH I FINANSIJSKIH PROPISA U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU”.

Savetovanje, koje će trajati četiri dana, trebalo bi da odgovori na najaktuelnija pitanja i teme koje u praksi susreću subjekti kako iz javnog tako i iz privatnog sektora. Kompanija Paragraf je, u skladu sa tim, obezbedila predavače koji su eminentni stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom, profesori univerziteta, predstavnici državnih i inspekcijskih organa, saradnici i urednici redakcija stručnih časopisa.

Drago nam je da možemo da obavestimo sve pretplatnike na izdanja kompanije Paragraf da smo za njih obezbedili povlašćenu cenu za prisustvo na savetovanju.

Više informacija o savetovanju, programu i satnici, visini kotizacije kao i prijavu na savetovanje možete naći na našoj internet stranici …
http://www.paragraf.rs/savetovanja.html

Dobro došli na Paragrafovo majsko savetovanje u Vrnjačkoj Banji.

APR OBAVEŠTAVA SVE FINANSIJSKE INSTITUCIJE DA JE 5. APRIL 2012. GODINE POSLEDNJI DATUM DO KADA JE MOGUĆE PODNETI ZAHTEV ZA ZAMENU REGISTROVANOG REDOVNOG GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA ZA 2011. GODINU

Agencija za privredne (APR) obaveštava sve finansijske institucije i to:

• Banke
• Narodnu banku Srbije
• Društva za osiguranje
• Berze i brokersko dilerska društva
• Davaoce finansijskog lizinga
• Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljne penzijske fondove
• Društva za upravljanje investicionim fondovima i otvorene investicione fondove
• Zatvorene i privatne investicione fondove
• Druge finansijske institucije

da je četvrtak, 5. april 2012. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu registrovanog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2011. godinu, saglasno propisima. Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu neće prihvatati zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za finansijske institucije dostavljene posle navedenog datuma, odnosno dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biće moguća samo na osnovu izveštaja revizora ili naloga nadležnog državnog organa.

Posle okončanja preliminarne zbirne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za finansijske institucije, Registar će objaviti individualne podatke iz registrovanih izveštaja na internet strani APR.

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 28.3.2012.

VLADINA UREDBA OD 22.MARTA 2012 JE PROTIVUSTAVNI AKT: Saopštenje Društva Sudija Srbije povodom Uredbe Vlade od 22. marta 2012. godine kojom je suspendovano izvršenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka kojima je društvenim preduzećima naloženo da isplate radnicima potraživanja iz radnih odnosa

Povodom Uredbe od 22.3.2012 kojom je Vlada suspendovala izvršenje pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka kojima je društvenim preduzećima naloženo da isplate radnicima potraživanja iz radnih odnosa, Društvo sudija Srbije izdaje SAOPŠTENJE

"Vladina Uredba od 22.marta 2012 je protivustavni akt. Njome se onemogućava funkcionisanje Srbije kao pravne države, koja treba da počiva na podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i na nezavisnosti sudske vlasti. Ovom Uredom krše se i ustavna prava radnika privatizovanih društvenih preduzeća na rad, na zdravstveno i socijalno osiguranje i na pravično suđenje, koja su osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim pravilima.

Društvo sudija Srbije ukazuje da i Sud u Strazburu proglašava da je neizvršavanje od strane Srbije pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka donetih u korist radnika "dobro ustanovljena sudska praksa", zbog čega je u takvim slučajevima predlažio zaključenje poravnanja. Prema tekstu poravnanja koje je predlažio Sud u Strazburu, od države Srbije zahteva se da plati nematerijalnu štetu zbog dužine postupka izvršenja, materijalnu štetu i troškove dosuđene presudama domaćih sudova.

Umesto toga, Vlada je 22.3.2012 donela Uredbu kojom je propisala postupak - "način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa" čime je, praktično na neodređeno vreme, suspendovala izvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka.

Društvo sudija podseća da i Ustav i Evropska konvencija zabranjuju da država vrši zloupotrebu garantovanih prava, i da Evropska konvencija isključuje druge načine za rešavanje sporova osim onih propisanih Konvencijom, a takav nedozvoljeni način svakako je i navedena Uredba.

Umesto da lomi pravni poredak, ako već želi da spašava preduzeća koja su u privatizaciji kupljena sa aktivom, ali i sa svim dugovima, država treba da osmisli odgovarajući pravni put za to, koji postoji."

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 28.3.2012.

SAOPŠTENJE SA 9. SEDNICE I VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, ODRŽANE 28. MARTA 2012. GODINE

Ustavni sud, Veliko veće, je na 9. sednici I Velikog veća odlučivao o 17 predmeta, u predmetima IUz-25/2011, IUz-27/2011 i Už-121/2009 je odložio razmatranje i odlučivanje, a u predmetima Už-430/2009, Už-1885/2011 i Už-1779/2012 nije doneo odluku.

I U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti čl. 29. i 50, član 80. stav 1. i člana 93. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" broj 109/2007). (predmet IUz-526/2010)
- odbacio zahtev za ocenjivanje ustavnosti člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 23/2001 i 20/2009). (predmet IUz-549/2011)

II U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pokrajinske skupštinske Odluke o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti ("Službeni list APV", br. 15/2003 i 18/2009). (predmet IU-427/2003)
- odbacio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 6. stav 3, člana 7. stav 3, čl. 9, 10. i 11. i člana 15. stav 2. Odluke o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda ("Službeni list grada Beograda" br. 24/2003,11/2005 i 2/2011). Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu navedene Odluke. (predmet IUo-21/2010)

III U predmetima rešavanja sukoba nadležnosti Ustavni sud je odlučio:

- za postupanje u prekršajnom postupku koji se vodi protiv Preduzeća "P. C." A.D. iz Trstenika i odgovornog lica u tom pravnom licu, zbog prekršaja iz člana 351. stav 1. Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10), nadležan je Prekršajni sud u Trsteniku. (predmet IIIU - 547/2011)
IV U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-44/2009, Už-1467/2009, Už-1559/2009, Už-1966/2009, Už-2009/2009, Už-2036/2009, Už-2130/2009 i Už-2438/2009.
- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už-1897/2009, Už-2291/2009 i Už-2369/2009.

- obustavio postupak po ustavnoj žalbi u predmetu Už-1015/2011.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 28.3.2012.

NOVI ZAKON O OSIGURANJU - TEMA RADA NAREDNOG SAZIVA PARLAMENTA

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Ðukić- Dejanović izjavila je danas da će zakon o osiguranju biti tema rada poslanika u narednom sazivu parlamenta i naglasila da u ovom trenutku postoje subjekti i institucije koji imaju jasnu viziju kako taj zakon treba da izgleda.

 "Sredstva dobijena od premija osiguranja veoma su značajna za ukupan finansijski bilans zemlje i ta oblast treba da bude zakonski regulisana", naglasila je Ðukić-Dejanović u izjavi novinarima, posle prvog dela regionalne konferencije posvećene razvoju tržišta osiguranja u Jugoistočnoj Evropi.

Prema rečima predsednice parlamenta, i današnji skup u beogradskom hotelu "Hajat" je svojevrsna javna rasprava "o nacrtu zakona koji praktično još ne postoji".
 "Izbori u Srbiji su redovni i morali smo prema njima planirati dalji rad, ali ništa ne smeta da se krene u razgovore o donošenju budućeg zakona o osiguranju. Mislim da će svaka rasprava o toj temi doprineti kvalitetu tog zakona", poručila je Ðukić-Dejanović.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Mira Erić-Jović kazala je da će NBS uskoro izaći sa nacrtom novog zakona o osiguranju, napominjući da su osiguravajuća društva lane imala premiju od 57 milijardi dinara.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

NACRT ZAKONA O OTPISU KAMATE: Preduzetnici su izrazili nezadovoljstvo tekstom Nacrta zakona jer ne omogućuje "zamrzavanje", odnosno mirovanje dugovanja i traže druga rešenja • Preduzetnici zatražili hitno rešavanje problema dugovanja i donošenje propisa koji bi omogućio otpis kamate na nagomilane poreske obaveze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje •

Preduzetnici zatražili hitno rešavanje problema dugovanja i donošenje propisa koji bi omogućio otpis kamate na nagomilane poreske obaveze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, da bi mogli da nastave da posluju.

Svakog dana u Srbiji zatvori se desetak preduzetničkih radnji, upozoreno je na sednici Skupštine Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije i ukazano na problem ogromnih nameta i poreza, neprimerenih ekonomskoj snazi obveznika. Preduzetnici smatraju da je neophodna poreska reforma i uređenje poreza tako da budu stimulativni i da obuhvate sve učesnike na tržištu, jer bi na taj način, uz unapređenje kontrole naplate, bila suzbijena siva ekonomija i nelojalna konkurencija. Posebno je zatraženo hitno rešavanje parafiskalnih nameta, kojih ima preko 256 i to na nivou lokalne samouprave. Od državnih institucija traži se da u razgovoru sa lokalnom samoupravom omogući smanjenje taksi, kako bi preduzetnici mogli da svoje troškove i opstanak prilagode trenutnoj krizi.

Skupština Zajednice preduzetnika PKS usvojila je Izveštaj o radu radne grupe za utvrđivanje predloga za rešenje poreskih dugovanja i dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i vođenje pregovora sa nadležnim ministarstvima. Preduzetnici su izrazili nezadovoljstvo pomenutim rešenjem nacrta Zakona o otpisu kamate, jer ne omogućuje "zamrzavanje", odnosno mirovanje dugovanja i traže druga rešenja. U izveštaju se navodi da su preduzetnici tražili zamrzavanje poreskog duga i duga po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u periodu od 12 do 60 meseci, uz redovno izmirenje tekućih obaveza.

Nacrt Zakona, kojim su preduzetnici nezadovoljni, kao uslov da kamate budu otpisane postavlja oabvezu da preduzetnici uplate glavnicu duga u roku od 12 meseci od dana usvajanja zakona, uz redovno plaćanje tekućih obaveza.

Zajednica preduzetnika PKS pokrenula je inicijativu za otpis dugovanja polovinom decembra prošle godine, a preko Foruma MSPP koji čini 55 najreprezentativnijih malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, uspostavljen je kvalitetan dijalog s Vladom. Novi zakon utvrdiće uslove za otpis obračunate a nenaplaćene kamate na obaveze dospele do 31. decembra 2011. godine, preciznije za: porez na dobit pravnih lica, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Preduzetnici su zatražili i produženje dugovanja po osnovu zdravstvenog osiguranja od Ministarstva zdravlja, kao i bezuslovnu overu zdravstvenih knjižica.

Skupština Zajednice preduzetnika usvojila je zapisnik sa prve sednice, verifikovala člana Skupštine, usvojila Izveštaj o radu za 2011. godinu, Program rada za 2012. i Izveštaj radne grupe Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS. Između ostalog, Skupština Zajednice preduzetnika izrazila je nezadovoljstvo izveštavanjem medija i nezainteresovanošću za probleme preduzetnika.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 28.3.2012.

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Mogucnost upisa prava svojine na zahtev lica koje ima pravo na konverziju ističe 5. aprila 2012. godine

Postupak upisa prava svojine po osnovu konverzije

Članom 101a stav 3. Zakona predviđeno je da se upis prava svojine po osnovu konverzije vrši na dva načina:

- na zahtev lica koje ima pravo na konverziju i
- po službenoj dužnosti.

Na zahtev lica, vrši se upis prava svojine u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona. Ova odredba stupila je na snagu dana 5.4.2011. godine, što znači da se do 5.4.2012. godine vrši upis prava svojine na zahtev lica koje ima pravo na konverziju. Po isteku jedne godine, Zakon predviđa da se upis prava svojine vrši po službenoj dužnosti… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

MINISTARSTVO PROSVETE OBJAVILO NACRT ZA DISKUSIJU STRATEGIJE RAZVOJA OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI DO 2020. GODINE

Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, bavi se utvrđivanjem svrhe, ciljeva, pravaca, instrumenata i mehanizama razvoja sistema obrazovanja u Srbiji tokom narednih desetak godina; pokušajem da se oblikuje razvoj ovog sistema na najbolji poznat način.

Okolnosti koje nastaju u okruženju Srbije, posebno u Evropskoj uniji, jasno kazuju da je zemlji potreban veoma promišljen, organizovan i kvalitetan razvoj sistema obrazovanja, jer je to jedan od ključnih uslova za razvoj Srbije ka društvu zasnovanom na znanju sposobnom da obezbedi dobru zaposlenost stanovništva. Ove okolnosti upozoravaju da bi, u suprotnom, Srbija ostala na evropskoj periferiji, slabo konkurentna, malo privlačna za investiranje u sektore koji stvaraju veću novu vrednost, izložena daljoj emigraciji talentovanih i kreativnih i sa utihnulim kapacitetima za razvoj demokratskog i pravičnog društva. Ove okolnosti traže harmonizaciju sistema obrazovanja u Srbiji sa evropskim prostorom obrazovanja. Projekcija se oslanja na sadašnje stanje sistema, ali je vođena budućim životnim i razvojnim potrebama društva u Srbiji.

Strategiju razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine možete preuzeti ovde:

http://www.mpn.gov.rs/userfiles/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D1%83%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%20%D0%B4%D0%BE%202020_%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%20(1).pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva prosvete i nauke, 28.3.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije objavila Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdata dozvola za stavljanje leka u promet

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 28. mart 2012. godine:

Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdata dozvola za stavljanje leka u promet http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00290-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 28.3.2012.

PRAVILNIK O MINIMALNOM SADRŽAJU, NIVOU DETALJNOSTI I NAČINU OBJAVLJIVANJA STANDARDNIH PONUDA: Obaveštenje operatorima koji koriste ili nameravaju da koriste uslugu iznajmljivanja linija u veleprodaji Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d.

U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010 - u daljem tekstu: Zakon), Pravilnikom o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011 - u daljem tekstu: Pravilnik), odredbama Pravilnika o obimu i sadržaju osnovnog skupa iznajmljenih linija ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011 - u daljem tekstu: Pravilnik o osnovnom skupu), kao i rešenjem Republičke agencije za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija) o određivanju operatora sa značajnom tržišnom snagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) na veleprodajnom tržištu iznajmljenih linija, a kojima je, između ostalog, određena obaveza objavljivanja određenih podataka u formi standardne ponude i obaveza nediskriminatornog postupanja prilikom pružanja usluga na relevantnom tržištu, Agencija je razmotrila standardnu ponudu u cilju utvrđivanja da li je ista sačinjena i objavljena u skladu sa navedenim aktima.

Konstatuje se da je standardna ponuda sačinjena u skladu sa rešenjem i Izveštajem o analizi veleprodajnog tržišta iznajmljenih linija, koji je u celosti sastavni deo rešenja. Standardna ponuda operatora sa ZTS na veleprodajnom tržištu iznajmljenih linija objavljena je na Internet stranici Agencije.

Standardna ponuda Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d: http://www.ratel.rs/upload/documents/Standardne_ponude/Telekom%20Srbija%20-%20usluga%20iznajmljivanja%20linija%20u%20veleprodaji.pdf (ONLINE)

Standardna ponuda za uslugu iznajmljivanja linija u veleprodaji Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d.

Standardna ponuda za uslugu iznajmljivanja linija u veleprodaji, pored toga što će odrediti buduće ugovore između operatora, imaće uticaj i na postojeće ugovore, saglasno odredbi člana 14. Pravilnika, kojom je propisano da su ugovorne strane, od kojih je najmanje jedna operator sa ZTS, u obavezi da ugovore koji su zaključeni usklade sa standardnim ponudama koje su sačinjene u skladu sa Pravilnikom u roku od 30 dana od početka primene odgovarajuće standardne ponude.

Početak primene napred navedene standardne ponude je 01.04.2012. godine.

Izvor: Vebsajt RATEL-a, 28.3.2012.

NOVOM UREDBOM VLADE RS PREDVIĐENO DA ĆE ZA SVAKO NOVO RADNO MESTO INVESTITORI IZ DRŽAVNE KASE DOBIJATI NAJMANJE 4.000 EURA: Uslov je da broj radnika ne smanjuju tri godine

Domaći i strani investitori će za svako novo radno mesto, iz državne kase dobiti najmanje 4.000, umesto dosadašnje 2.000 evra. Vlada je novom uredbom pooštrila kontrolu sredstava koja odobrava investitorima i pojednostavila dodeljivanje subvencija nerazvijenim područjima.

Investitori mogu da računaju na 4.000 do 10.000 evra po radniku, ukoliko ulože najmanje pola miliona u nerazvijenim i milion evra u drugim područjima Srbije. Uslov je da broj radnika ne smanjuju tri godine.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić očekuje bržu realizaciju investicija.

"Jedna od novina koju smo, takođe, uveli jeste novi sistem kontole - svaki investitor koji dobije podsticajna sredstva od države, a moram da napomenem da se ona u roku od maksimalno 17 meseci vraćaju u budžet, mora da obezbedi bankarske garancije", ističe Ćirić.

Za subvencije mogu podjednako da konkurišu i domaće i strane kompanije.

Predsednik Američke privredne komore Miloš Đurković kaže da je dobro što dajemo podsticaje, ali da bi bilo potrebno još dosta toga da se uradi kako bismo bili konkurentniji.

"Imamo veliku konkurenciju svih zemalja u regionu i smatram da moramo da budemo konkurentni još po drugim poljima, kao što je izgradnja infrastrukture, saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, a tu je i Zakon o radu i poreska politika", rekao je Đurković.

Za sve one koji su bore za novu skupštinsku većinu, investcije su postale ključna reč. Ipak, postavlja se pitanje koliko je slučajno da se odluka o povećanju iznosa donese usred izborne kampanje.

Ministar Ćirić ne vidi to kao deo predizborne kampanje, već kaže da je to nešto što su ranije planirali.

Ipak, da bi broj investitora bio veći, nije dovoljno samo da se povećaju iznosi iz budžeta, smatraju stručnjaci.

"Ja bih plaćao investitorima tek ako ih ne bih mogao na drugi način da ih privučem, da poboljšam pravni sistem, da izgradim puteve", kaže stručnjak za strana ulaganja "Forinvest" Milan Parivodić.

U poslednjih šest godina, novčane podsticaje koristilo je 226 kompanija, zaposleno je 40.000 radnika.

Ukupno je uloženo više od milijarde evra, a država je dala podsticaje od 224 miliona evra. Najviše radnih mesta otvoreno je u Južnoj i Istočnoj Srbiji.

Izvor: Vebsajt RTS-a, 28.3.2012.

NOVE UREDBE ZA PODSTICANJE RATARSKE PROIZVODNJE U 2012. GODINI: Stupaju na snagu 29. marta 2012. godine • Ovim uredbama je promenjen dosadašnji sistem subvencionisanja biljne proizvodnje •

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Dušan Petrović najavio je da će 29. marta 2012. godine stupiti na snagu uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini kojima je promenjen dosadašnji sistem subvencionisanja biljne proizvodnje.

Petrović je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije, naveo da to znači prelazak na davanja po količini proizvedene i isporučene robe, i napomenuo da će novi sistem biti pravedniji i funkcionalniji od dosadašnjeg, koji je podrazumevao davanja po jedinici površine.

Ministar je istakao da je novi model subvencionisanja u funkciji povećanja poljoprivredne proizvodnje, izvoza i bruto domaćeg proizvoda.

Prema njegovim rečima, na ovakav način veći broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava imaće mogućnost da dobije potrebna sredstva i poveća svoju proizvodnju, pri čemu će i prerađivačka industrija imati na raspolaganju veću količinu sirovina.

Petrović je napomenuo da je prošle godine za podsticanje biljne proizvodnje izdvojeno ukupno 18,5 milijardi dinara, dok će u 2012. godini ta sredstva iznositi 22 milijarde dinara.

Prošle godine pravo na subvencije ostvarilo je 82.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, naglasio je ministar i saopštio podatak da se juče do ponoći samo za regresirano gorivo prijavilo više od 200.000 registrovanih gazdinstava.

Prošle godine subvencije su se odnosile na 1,02 miliona hektara, dok su se poljoprivrednici koji su konkurisali za regresirano gorivo već prijavili za prolećnu setvu na površini od 1,4 miliona hektara, naveo je on.

Vlada Srbije usvojila je danas uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini u skladu sa kojima će se premija ostvarivati po isporuci proizvedenih količina ratarskih kultura.

Usvojene su tri uredbe - o uslovima i načinu korišćenja premije za proizvodnju duvana u listu, premije za proizvodnju žitarica i krompira i premije za industrijsko bilje.

Pravo na premiju stiču poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom koji na dan 9. aprila 2012. godine imaju prijavljene površine pod odgovarajućom grupom poljoprivrednih kultura.

Petrović je naglasio i da će novi sistem subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača doprineti stabilnosti cena osnovnih životnih namirnica na duži rok.

On je naveo da će subvencionisanje agrara po prinosu omogućiti više sirovina za prerađivačku industriju, kao i više proizvoda po stabilnim cenama, na taj način da to ne ugrožava ničiji ekonomski interes.

Od nove godine biće uspostavljena ravnoteža cena osnovnih životnih namirnica i takav trend se očekuje i u narednom periodu, naglasio je Petrović.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 28.3.2012.

NEUSKLAĐENOST PROPISA U SRBIJI, SA NAJNOVIJIM PROPISIMA EU, JEDAN OD RAZLOGA ZBOG KOJIH ODREĐENI PROIZVODI NISU NA LISTI PROIZVODA ZA IZVOZ U EU

Manje od jednog procentra jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima EU o čuvanju koka nosilja, što je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU. Domaćim proizvođačima nedostaje oko 80 miliona evra za kupovinu novih kaveza i proširenje kapaciteta koje oni, kako kažu, nemaju. Najveći deo godišnje domaće proizvodnje od 1,4 milijarde komada jaja završi na domaćem tržištu jer jaja teško nalaze put do tržišta zemalja CEFTA sporazuma koje raznim vancarinskim barijerama sprečavaju uvoz jaja iz Srbije.

Najveći proizvođači jaja u Srbiji su zamenili stare kaveze novim koji zadovoljavaju propise EU, dok bi manje od 10% proizvođača moglo da prilagodi postojeće kaveze novim propisima. Preostalih 90% moglo bi da "baci kaveze u staro gvožđe", ocenio je direktor Zajednice živinara Rade Škorić.

EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se od nove godine mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.

I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i od 1. januara ove godine čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke.

Kako kaže Škorić, to znači da je ostavljen samo period od godinu i po dana da se domaći proizvođači prilagode novim standardima čuvanja. "Znam da bi bilo lepo da vozimo mercedes, ali ne možemo da ga kupimo. Proizvođači jaja nisu uspeli da kupe novu opremu", kazao je on.

Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.

"Ako bi inspekcija na osnovu pravilnika zatvorila farme, mi ne bismo uopšte imali jaja na tržištu", kazao je Škorić.

Zajednica živinara je predočila i Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu da je Evropa dala 12 godina svojim proizvođačima da postepeno menjaju opremu i da koriste povoljne kredite za kupovinu kaveza, i da Srbija kao siromašnija zemlja ne može to da uradi za godinu i po dana bez kredita, subvencija i fondove EU.

"Mi smo rekli da nemamo 50 miliona evra i da konačni rok za zamenu kaveza treba prolongirati bar do ulaska Srbije u EU", ističe Škorić. Da stvar bude gora, EU je svih ovih godina izbacivala stare kaveze, a srpski proizvođači su kupovali i uvozili baš tu opremu koja je još bila kvalitetna.

Prvi korak tog pravilnika je trebalo da bude da se zabrani uvoz opreme iz EU, a ne da se ljudima omogući da je uvezu, a sad da je bace, smatra Škorić.

Nezvanično, EurAktiv Srbija saznaje da će se uvođenje kaveza prolongirati do ulaska Srbije u EU, ali onda domaći proizvođači koji to zagovaraju moraju biti svesni da će im biti zabranjen izvoz.

Prepreke za izvoz u CEFTA

Sa više od 1.000 registrovanih farmi i još više onih koje su neregistrovane, za Srbiju se može reći da ima veliku proizvodnju i usitnjeno tržište. Godišnje se proizvede oko 1,4 milijarde jaja od kojih najveći deo završi na domaćem tržištu.

U poređenju sa farmama u vreme bivše Jugoslavije koje su imale i do milion koka nosilja, današnje farme u Srbiji su nekoliko puta manje. Samo dvadesetak farmi uzgaja 50.000 do 250.000 koka nosilja, dok sve druge firme imaju manje od 1.000 koka, kaže Škorić. Velika i usitnjena proizvodnja garantuju bezbednost jer je na malim farmama rizik od bolesti živine manji.

Veće farme su Agro Đole Jagodina, Fili Pili sa farmom u Valjevu, VinFarm Kulpin, Mikros union Beograd, Timkok Banatsko Novo Selo, Sins Žitište sa farmom u Mladenovcu, Jaje produkt Čenej i Vojna ustanova Morović.

Načelnik u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Budimir Plavšić rekao je da je Srbija postupku odobravanja objekata za proizvodnju jaja. Inspekcija EU je posetila domaće farme i naložila neke mere u pogledu zdravstvenog stanja živine i odnosa prema životinjama, među kojima je i uvođenje novih kaveza. Kako je rekao, odgovor iz Brisela o mogućem stavljanju određenih proizvođača na listu izvoznika očekuje se u toku ove godine.

Samim tim što domaća jaja nisu na listi za izvoz u EU, domaćim proizvođačima nije dozvoljen ni tranzit kroz EU do neke zemlje koja bi možda kupila srpska jaja. Na primer, prolaz kroz Rumuniju do tržišta Moldavije.

Srpska jaja ne nalaze put ni do tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Srpska jaja ne mogu na kosovsko tržište, kao ni na hrvatsko jer se ova buduća članca prilagodila regulativi EU.

Kako je rekao Škorić, i crnogorsko tržište je zatvoreno jer crnogorske vlasti još od vremena pričjeg gripa ne daju svojim uvoznicima saglasnost za uvoz srpskih jaja. Makedonija, inače u bivšoj Jugoslaviji vodeći proizvođač jaja, takođe štiti svoju industiju i raznim vancarinskim barijerama blokira ulaz srpskih jaja, dodao je Škorić. Ostaje samo tržište Bosne i Hercegovine na kojem često ima viškova jaja.

Dakle, celokupna proizvodnja okrenuta je domaćem tržištu jer izvoza gotovo da nema.

Ogromna proizvodnja i činjenica da je sve okrenuto domaćem tržištu doprinose da se svi potresi odražavaju na cenu ili ponudu jaja. Osim što nema izvoza, godišnje se uveze od 30-50 miliona komada jaja od čega jedna trećina uđe na tržište kao sveže jaje, a ostatak kao prerađeno za potrebe konditorske industrije ili proizviđače majoneza, objašnjava Škorić.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se jaja najviše uvoze iz BiH, Makedonije, Mađarske i manje iz Slovačke.

Prošle godine su iz Srbije izvezena jaja za 538 hiljada evra, i to skoro sve u BiH, a uvezena za 473 hiljade evra. Od toga je vrednost uvoza iz BiH 296 hiljada evra, a iz Makedonije 135 hiljada evra. U 2010. godini vrednost izvoza je bila skoro dupla veća - 971 hiljada evra, a uvoza 467 hiljada evra.

Škorić ističe da su uslovi čuvanja koka u Srbiji "sasvim dobri" jer je tako Evropa čuvala koke poslednjih 50 godina. Naime, struka je decenijama tvrdila da živina mora da bude pod kontrolom u objektu kako bi se sprečio svaki incident. Sad se struka okrenula u drugom smeru u smislu humanog držanja životinja, a ne što veće proizvodnje.

Prema njegovim rečima, i kvalitet domaćih jaja je "odličan" što potvrđuje podatak da godinama nije bilo incidenata u prodaji, niti trovanja dioksinom kao što je bilo u EU.

Razlog delom leži u činjenici da su sve institucije koje prate proizvodnju jaja opremljene dobrom opremom i kadrovima i redovno vrše kontrole farmi.

Potresi na tržištu EU

Iako su evropski živinari imali 12 godina da zamene kaveze, od početka godine u više zemalja su jaja poskupela jer 13 članica nije u potpunosti izbacilo stare kaveze.
Proizvođačima u tim zemljama je dozvoljena proizvodnja i prodaja isključivo u toj zemlji, ali ne i izvoz što je stvorilo nestašice jaja širom EU.

Sa novim direktivama o čuvanju koka još pre isteka roka u potpunosti su se uskladile Švedska (1999), Luksemburg (2007), Austrija (2009) i Nemačka (2010).

Međutim, Komisija je zbog nedovoljne primene ovih propisa 26. januara ove godine opomenula 13 zemalja članica - Belgiju, Bugarsku, Grčku, Španiju, Francusku, Italiju, Kipar, Letoniju, Mađarsku, Holandiju, Poljsku, Portugaliju i Rumuniju.

Kaobisko (Caobisco) asocijacija proizvođača čokolade, biskvita i slatkliša Evrope saopštila je pre nekoliko dana da mnogi snabdevači jaja ne ispunjavaju svoje obaveze zbog čega su proizvođači bili prinuđeni da zaustave proizvodne linije. Navodi se da je situacija toliko loša da firme moraju da kupuju jaja u supermarketima kako bi održale proizvodnju.
Blago poskupljenje jaja pred Uskrs

Potrošači u Srbiji pred Uskrs mogu da očekuju novo poskupljenje jaja od dinar do dva zbog uobičajene veće potrošnje, ali će već nakon praznika jaja pojeftiniti, ocenio je direktor Zajednice živinara Rade Škorić. "Godinama tržište reaguje nedelju dana pred Uskrs, ali posle Uskrsa kad niko ne kupuje jaja, cena pada a kokoške i dalje nose", kazao je Škorić.
On je naglasio da će na bolju ponudu pred praznik uticati povećana proizvodnja domaćih jaja koka koje šetaju po dvorištu kao i onih koja dolaze sa velikih farmi. "Ide lepo vreme i proneće domaće koke, a proneće i koke sa velikih farmi koje su ove zime zamenile kokoške", naveo je on.

Škorić je podsetio da su u februaru jaja poskupela gotovo 20% zbog smanjene proizvodnje i povećane tražnje. Kako je rekao, veliki proizvođači planski su zaklali kokoške i zamenili ih mladim kokama kako bi imali dovoljno jaja pred prazike.

U isto vreme, dosta malih farmi je bankrotiralo. Na nestašice i poskupljenje je uticao i mraz koji je značajno povećao tražnju za jajima budući da "ljudi nisu izlazili napolje, već su kod kuće mesili testa", kazao je Škorić.

Trenutna velikoprodajna cena jaja je 12-13 dinara po komadu, a razlika između ove i cene u trgovinskim lancima koja ide i do 20 dinara, otpada na trgovačku maržu, PDV, ambalažu i ostale troškove. Jedna kartonska kutija, kako kaže Škorić, optereti maloprodajnu cenu jaja sa dinar, dok transport dodaje još 70 para po jajetu.

Na tržište jaja utiče i industrija prerade jaja. Srbija je retka zemlja u kojoj je celokupna potrošnja jaja u ljusci. U većini razvijenih zemalja se sve više troše prerađena jaja, u prahu ili tečna. Jedina domaći prerađivač jaja Vojvodina produkt je u stečaju i skoro da ne radi. Fili Pili u Valjevu je investirao u pogon za proizvodnju jaja u prahu koji bi uskoro trebalo da proradi. Ta fabrika će moći da i izvozi prerađeno jaje jer ima najmoderniju opremu i sertifikovu proizvodnju bez obzira što primarna proizvodnja jaja u Srbiji nema dozvolu za izvoz u EU.

On procenjuje da bi cena od 12-13 dinara, kad bi se održala tokom godine, mogla da obezbedi profit proizvođačima, čak i da zamene deo kaveza. Međutim, cena će sigurno pasti zbog manje potrošnje.

"Jaja se prodaju po ceni 'koliko može', a ne koliko košta jer su proizvođači nelikvidni i treba im novac", kaže Škorić.

U poređenju sa regionom, u Srbiji su jaja najjeftinija, dok sa EU poređenje nije u potpunosti moguće jer ima različitih oblika proizvodnje jaja. Ima jaja obogaćenih sa omega mastima ili sa selenom tako da cene jaja idu od 20 evro centi do pola evra.

Iako se jaja u kontrolisanim uslovima mogu čuvati jako dugo, Škorić ne veruje da na domaćem tržištu ima jaja starijih od nekoliko dana jer je nelikvidnost naterala proizvođače da prodaju jaja čim ga kokoška snese. U bolja vremena je proizvođač čuvao jaja u rashladnom magacinu i do 20 dana ne bi li sačekao bolju cenu.

"Nijedan proizvođač ne čeka više od pet dana sa prodajom jer nema para i nelikvidan je. On će pre da spusti cenu i proda jaje od juče i preključe da bi nahranio živinu nego da čeka sedam dana (bolju cenu)", ocenio je Škorić. Bajata jaja se pojavljuju kada se na tržištu pojavi značajan višak jaja, zaključuje on.

Izvor: Vebsajt EuroActiv, 28.3.2012.

STEPEN USKLAĐENOSTI KOMPANIJSKOG POSLOVANJA SA EVROPSKIM ZAKONODAVSTVOM I NACIONALNIM PROPISIMA U POGLEDU OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE I BEZBEDNOSTI NA RADU

Veće teškoće u sprovođenju politike zaštite životne sredine i bezbednosti na radu ima 13% preduzeća u Srbiji, a oko 30% manje probleme u njihovoj primeni, pokazuju preliminarni rezultati projekta o usaglašavanju sa propisima Evropske unije Peis (PICE), predstavljenog 28. marta u Privrednoj komori Srbije. Preliminarni rezultati pokazuju da kod većine ispitanih preduzeća u Srbiji, postoji prostor za unapređenje primene nacionalnih propisa i poznavanja evropske regulative koja se odnosi na oblast klimatskih promena, energetsku efikasnost, tretman otpada, vode, vazduha i na buku.

"Oko 12% preduzeća iz prehrambene industrije i oko 19% preduzeća iz industrije električne i elektronske opreme ima značajanih teškoća u primeni propisa iz oblasti zaštite životne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu", rekao je sekretar Odbora za zaštitu životne sredine PKS Dušan Stokić.

On je naveo da se projekat Peis sprovodi od januara prošle do juna ove godine u šest zemalja zapadnog Balkana (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Albanija) uz učešće Francuske, Austrije, Slovenije i Belgije i finansijsku podršku EU.

Prema njegovim rečima, cilj projekta je da se utvrdi stepen usklađenosti kompanijskog poslovanja sa evropskim zakonodavstvom i nacionalnim propisima u pogledu očuvanja životne sredine i bezbednosti na radu u prehrambenoj, hemijskoj i farmaceutskoj industriji, ali i u oblasti tehničkog zakonodavstva, odnosno u industrijama čija roba podleže primeni CE znaka.

Stokić je naveo da je projektom obuhvaćeno ukupno 300 preduzeća iz šest zemalja. U Srbiji je ispitano poslovanje 75 preduzeća, pre svega malih i srednjih firmi sa najviše 50, odnosno 250 zaposlenih.

Dodao je da visok stepen informisanosti i primene propisa ispitana preduzeća u Srbiji imaju, pored ostalog, kod upravljanja posebnim tokovima otpada, upravljanja ambalažnim otpadom, procene uticaja na životnu sredinu, primene načela dobre laboratorijske prakse.

Predstavnik Kancelarije Vlade Srbije za EU integracije Zoran Sretić podsetio je da, prema Nacionalnoj strategiji usklađenosti propisa Srbije sa propisima EU iz oblasti životne sredine, procenjeni troškovi primene tih EU propisa od 2011. do 2030. iznose 10,5 milijardi evra.

On je kazao da je procenjena dobit Srbije, ukoliko bi se taj novac uložio u primenu EU standarda, iznosi oko 25,3 milijardi evra, a prema najoptimističnijim prognozama oko 40 milijardi evra.

"Stepen dobiti od takvog ulaganja zavisiće od mere u koji se ciljevi zaštite životne sredine budu integrisali u sektorske politike", kazao je on.

Sretić je istakao da bi ulaganje u postizanje standarda zaštite životne sredine omogućilo smanjenje stepena oboljevanja i smrtnosti stanovništva, izbegavanje štete po imovinu, kulturna i prirodna dobra i poljoprivrednu proizvodnju, ali i poboljšanje kvaliteta vode, vazduha, zemljišta i hrane.

On je naglasio da bi poštovanje ekoloških standarda za privredu značilo nove oblike poslovanja, usluga i investicija, efikasnije upravljanje sirovinama, poboljšanje energetske efikasnosti, povećanje konkurentnosti i prednost kod javnih nabavki.

Izvor: Vebsajt EurActiv.rs, 28.3.2012.

KONKURS ZA UPIS U SREDNJE ŠKOLE BIĆE OBJAVLJEN DO 15. APRILA • Osmaci će 21. aprila polagati probni test male mature, na kojem će biti potpuno nepoznati zadaci iz srpskog i matematike, a za one koji toga dana ne izađu na test, rezervni termin je 28. aprila •

Konkurs za upis nove generacije učenika u srednje škole biće objavljen do 15. aprila, rekao je danas Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Osmaci će 21. aprila polagati probni test male mature, na kojem će biti potpuno nepoznati zadaci iz srpskog i matematike. Za one koji toga dana ne izađu na test, rezervni termin je 28. aprila.

Mada je zbog ledenog talasa tokom februara školska godina produžena za nedelju dana, upisne aktivnosti i datum polaganja završnog ispita biće približni prošlogodišnjim, najavio je Kostić u izjavi Tanjugu.

On je naveo da je predlog kalendara upisa na mišljenju u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje.

Od ove godine, kao novina uvodi se probno testiranje za učenike šestog razreda, i za njih će test sa pitanjima iz biologije, istorije, fizike, geografije, biti održan u subotu 31. marta, rekao je Kostić.

Šestaci će, kada budu u osmom razredu, na završnom ispitu, uz srpski i matematiku, polagati i treći test, kombinaciju pitanja iz pet predmeta (biće dodata i hemija).

Probni testovi neće biti ocenjivani, ali će rezultati koristiti Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji radi evaluaciju.

U Srbiji je 78.000 učenika osmog razreda i za njih je u srednjim školama rezervisan dovoljan broj mesta, za pet do sedam odsto više od broja osmaka, rekao je Kostić.
U gimnazije će u novoj školskoj godini, prema Kostićevim rečima, biti upisano 22 odsto učenika.

Još se ne zna da li će od septembra biti novih oglednih profila.

Uz konkurs biće objavljen i informator, u kome se nalaze minimalan i maksimalan broj bodova koji je prošle godine bio potreban za upis u sve srednje škole u Srbiji.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

U OSNOVNIM ŠKOLAMA U SUBOTICI OD 1. SEPTEMBRA MAĐARSKI JEZIK ĆE BITI IZBORNI PREDMET U ODELJENJIMA NA SRPSKOM JEZIKU

U osnovnim školama u Subotici od 1. septembra mađarski jezik će biti izborni predmet u odeljenjima na srpskom jeziku pošto je lokalna samouprava u Subotici dobila za to odobrenje Ministarstva prosvete, objavio je danas "Mađar so".

"Ministarstvo prosvete je dalo zeleno svetlo našoj inicijativi da mađarski, kao jezik društvene sredine, bude izborni predmet koji se ocenjuje", izjavila je listu savetnica gradonačelnika zadužena za pitanja obrazovanja i kulture Ljubica Kiselički.

Kiselički je izrazila nadu da će ulazak mađarskog jezika kao izbornog predmeta u srpska odeljenja doprineti savladavanju problema na planu međusobne komunikacije učenika srpske i mađarske nacionalnosti.

Prema navodima ministarstva, jezik društvene sredine može da bude izborni predmet ukoliko za njega postoji nastavni plan i program i ukoliko i školski odbor odobri da se uvrsti među izborne predmete koji su trenutno veronauka i građansko vaspitanje.

"To znači da ako se neko u prvom ili petom razredu opredeli za jedan izborni predmet, njega treba da uči tokom naredne četiri godine. Ukoliko je, međutim, interesovanje pre za veronauku ili za građansko vaspitanje, u tom slučaju nastava mađarskog kao jezika društvene sredine može da ostane fakultativno", objasnila je Kiselički.
Ona je dodalai da trenutno u subotičkim školama ima 100 grupa sa ukupno oko 2.000 đaka koji fakultativno uče mađarski jezik.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

UPRAVA ZA JAVNI DUG MINISTARSTVA FINANSIJA PLANIRALA JE ZA APRIL AUKCIJE DRŽAVNIH HARTIJA U DINARIMA U UKUPNOJ VREDNOSTI OD OKO 51 MILIJARDI DINARA, OBJAVLJENO JE NA SAJTU MINISTARSTVA

Za 3. april planirana je aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa u vrednosti od 10 milijardi dinara, a planirana su ponovna otvaranja emisije.

 Nedelju dana kasnije zakazana je aukcija dvogodišnjih državnih zapisa, odnosno reotvaranje emisije od 13. marta, u vrednosti od oko pet milijardi dinara i planirana su ponovna otvaranja.

 Za 19. april zakazana je aukcija šestomesečnih državnih zapisa u vrednosti od šest milijardi dinara, dok je za 24. april planirana aukcija osamnaestomesečnih zapisa u vrednosti od 10 milijardi evra i planirana su ponovna otvaranja emisije.

 Sledećeg dana biće održana aukcija trogodišnjih državnih obveznica, sa godišnjim kuponom od 10 odsto i polugodišnjom isplatom, u vrednosti od 20 milijardi dinara i planirana su ponovna otvaranja emisije.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU ORGANIZUJE SEMINAR ZA PREDSTAVNIKE SUDOVA I TUŽILAŠTVA "SPROVOĐENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE": 30. mart 2012. godine

Seminar za predstavnike sudova i tužilaštva

30. mart 2012.

Sprovođenje prava intelektualne svojine - seminar za predstavnike sudova i tužilaštva

* Kliknite ovde za detaljni program obuke
http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/seminari/Seminari_za_organe_sprovodjenja_IS/Sudije%20i%20tuzioci_Agenda_draft%20osnovna%20obuka_SRB.pdf (ONLINE)

Lokacija:
Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd
Vreme:
10:00 - 15:30
Organizator:
Zavod za intelektualnu svojinu
Opis:
Osnove prava intelektualne svojine. Žigovi, industrijski dizajn, autorsko i srodna prava, patenti. Izvori informacija o žigovima, dizajnu i patentima.
Ciljna grupa:
Sudije i tužioci
Kontakt:
Biljana Remović
Zavod za intelektualnu svojinu
011-20-25-938
bremovic@zis.gov.rs
Nikola Radovanović
Zavod za intelektualnu svojinu
011-20-25-836
nradovanovic@zis.gov.rs

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 28.3.2012.

ODLUKOM ARBITRAŽNOG VEĆA MEĐUNARODNOG ARBITRAŽNOG SUDA, AMERIČKOJ KOMPANIJI "JUNIVORLD" VRAĆA SE PREDUZEĆE "SRBIJATURIST"

BEOGRAD - Američka Agencija za osiguranje privatnih investicija (OPIC) odlučila je da obnovi investicione aktivnosti u Srbiji nakon rešenja spora između Republike Srbije i američke kompanije "Junivorld" (Univorld Holdings), saopšteno je danas iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Prema najavi iz SAD reč je o blizu 600 miliona dolara u narednom periodu.

Istovremeno, doći će do poboljšanja ukupne ekonomske saradnje dve zemlje, koja je zbog spora oko niškog preduzeća "Srbijaturista" već duži vremenski period bila u zastoju.

Nakon dužih pregovora i nekoliko međunarodnih arbitraža, rešen je dugogodišnji spor između Republike Srbije (Agencije za privatizaciju) i američke kompanije "Uniworld Holdings", u vlasništvu američkog biznismena srpskog porekla Srbe Ilića, precizira se u saopštenju.

Na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, vlada je donela zaključak kojim se upoznaje sa odlukom arbitražnog veća Međunarodnog arbitražnog suda, na osnovu koje se američkoj kompaniji "Junivorld" vraća preduzeće "Srbijaturist".

Arbitražnom odlukom, takođe, utvrđena je obaveza "Junivorlda" da u "Srbijaturist" investira dodatnih 3,4 miliona dolara, radi ispunjenja standarda za njegovu višu kategorizaciju.

Na taj način su se stekli uslovi za normalizaciju odnosa, odnosno dobijanje podrške za realizaciju direktnih američkih ulaganja na srpskom tržištu.

"Junivorld" je 2003. godine za 1,1 miliona dolara kupio niški "Srbijaturist" u čijem vlaništvu su se nalazili kompleks hotela "Ozren" u Niškoj Banji, hoteli "Ambasador", "Niš" i "Park" u Nišu i moteli "Medijana" i "Nais" uz investicioni program od devet miliona dolara za period od tri godine, ali je tu privatizaciju juna 2006. godine poništila Agencija za privatizaciju zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

EDUKACIJA "NOVI PRISTUP IMPLEMENTACIJI STANDARDA ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 I OHSAS 18001:2007"

Zahvaljujući pomoći austrijske Agencije za razvoj (ADA), Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta Privredne komore Beograda u partnerstvu sa Quality Austria Center daje mogućnost kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije da, na inovativan i održivi način, implementiraju, prihvate i primene sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007 i time unaprede organizaciju, procese i funkcije rada. Ovaj proces se odvija kroz dve faze:

FAZA I - EDUKACIJA (april/jun 2012) - Edukacija se realizuje kroz pohađanje akreditovanih kurseva. Nakon uspešno položenog ispita, učesnik dobija međunarodno priznat sertifikat qualityaustria (QA) i Evropske Organizacije za Kvalitet (EOQ).

Faza II - OTVORENI TRENINZI (jun/decembar 2012.) - Cilj otvorenih treninga je da učesnici, kroz radionice i praktičan rad na izradi dokumentacije, implementiraju standarde ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007 u svojim kompanijama, uz podršku qualityaustria licenciranih trenera.

SERTIFIKACIJA: Nakon procesa edukacije i implementacije standarda, za kompanije učesnice u projektu, sledi sertifikacija od strane renomirane sertifikacione kuće qualityaustria. Iznos sertifikacije biće umanjen za 30%, što je omogućila Austrijska Agencija za Razvoj (ADA).

PRIJAVA: Prijavljivanje do 28. marta 2012. godine. Prijava će se smatrati prihvaćenom nakon uplate prve rate.

Za dodatne informacije i prijavu učešća možete se obratiti Centru za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta. Kontakt osoba: Jelena Radić, e-mail: jelenar@kombeg.org.rs ; telefon: +381 11 2641 355 lokal: 174 ili +381 11 2642 966.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograd, 28.3.2012.

USKLADITI PROIZVODE SA KOŠER STANDARDIMA ČIME SE POTVRDJUJE DA JE ODREĐENI PREHRAMBENI PROIZVOD ISPUNIO ZAHTEVE PROPISANE TORAHOM

Poslednjih godina potražnja za košer proizvodima u svetu beleži značajan porast, kako po broju potrošača, tako i po prometu i predstavlja veliku izvoznu šansu za privredu Republike Srbije. Da bi ta šansa bila na pravi način iskorišćena i da bi se ostvarilo povećanje izvoza roba i usluga, potrebno je ispuniti osnovne zahteve koje ovo tržište postavlja, odnosno uskladiti svoje proizvode sa KOŠER standardom, čime se potvrđuje da je određeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom i da kao takav može biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice.

U tom cilju, a polazeći od interesa i mogućnosti nastupa svojih članova na košer tržištu, Privredna komora Beograda - Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružni savez Beograda, u saradnji s Centrom za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta, pozivaju Vas na sastanak na temu: "Kako do košer standarda"
O ovoj temi izlagaće: Isak Asiel, rabin Jevrejske zajednice Srbije.

Sastanak će biti održan u sredu, 28. marta 2012. godine, s početkom u 11,00 časova, u sali IVb, Privredna komora Beograda, Kneza Miloša 12.

Sastanak je namenjen privrednim subjektima iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije, kao i svim potencijalnim izvoznicima na košer tržište.

Za sve dodatne informacije i potvrdu Vašeg učešća, kontakt osoba: Emil Čukić, tel. 011/ 2642 483, 2642-688, e-mail: emil@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograd, 28.3.2012.

PETI KRUG OBUKE IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI INFORMACIONIH SISTEMA POČINJE POČINJE 3. I 5. APRILA 2012. GODINE • Prijava učešća je najkasnije tri dana pre početka kursa •

Peti krug Obuke iz oblasti bezbednosti informacionih sistema počinje

- 3. aprila 2012. godine (kurs po programu Fundamentals of Network Security - Theory and Practice), odnosno
- 5. aprila 2012. godine (kurs po programu Fundamentals of Information Security - Theory and Practice),

i pozivamo Vas da se prijavite. Obuka je organizovana u saradnji Privredne komore Beograda i firme Network Security Solutions, a sprovode je domaći stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom koji poseduju međunarodne sertifikate iz ovih oblasti.

Datumi realizacije Fundamentals of Network Security - Theory and Practice kursa su 3.4, 10.4, 17.4, 24.4. i 8.5.2012. godine (utorkom u terminu od 9 - 17h), a za Fundamentals of Information Security - Theory and Practice kurs su 5.4, 12.4, 19.4, 26.4, 10.5. i 17.5.2012. godine (četvrtkom u terminu od 9 - 17h).

Prijava učešća je najkasnije tri dana pre početka kursa. Zbog ograničenog broja polaznika, sugerišemo Vam da popunjenu prijavu pošaljete u što kraćem roku na e-mail: treningkom@kombeg.org.rs ili na faks 3618-003. Kontakt osoba je Katarina Tinterović, tel. 2642-966.

Detaljnije na http://www.kombeg.org.rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=6607 (ONLINE)

SUBVENCIJE ZA DOMAĆU INDUSTRIJU PRIVREDNIH VOZILA

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Nebojša Ćirić istakao je danas na otvaranju 50. međunarodnog salona privrednih vozila "Beotruck" da održavanje te manifestacije u veoma teškim ekonomskim uslovima pokazuje da domaći proizvođači kamiona i autobusa imaju perspektivu.

Ministar je naveo da na salonu, koji će na Beogradskom sajmu trajati do 31. marta, učestvuje 155 izlagača iz 20 zemalja, i napomenuo da je to najveća manifestacija tog tipa u ovom delu Evrope.

Ministar je istakao da se u mnogim zemljama zbog ekonomske krize otkazuju sajmovi privrednih vozila, i izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Srbija ove godine uspela da organizuje "Beotruck".

Na ovoj manifestaciji, kako je naveo, učestvuju renomirani svetski i domaći proizvođači, kao što su "FAP" iz Priboja, "Neobus" iz Novog Sada, "Zastava kamioni" i drugi.
Ćirić je saopštio i da održavanje ovog salona pokazuje i koliki značaj ima srpsko tržište u toj oblasti, i dodao da je Vlada Srbije i za ovu godinu obezbedila subvencije proizvođačima autobusa, kamiona i građevinskih mašina kako bi se očuvali ta industrija i radna mesta.

Takođe, on je izrazio očekivanje da će na sajmu biti uspostavljeni i novi poslovni kontakti i sklopljeni novi poslovni aranžmani.

Prema njegovim rečima, glavna uloga ovogodišnjeg sajma pripala je novom Mercedesovom kamionu "aktros", kojem je na Međunarodnom specijalizovanom sajmu "Trailer 2011" u belgijskom Kortrijku dodeljena nagrada "Najbolji kamion 2012. godine".

Na salonu će biti izloženi kamioni, autobusi, dostavna vozila, prikolice, poluprikolice, specijalne nadgradnje i prateća oprema.

Osim proizvođača velikih privrednih vozila, predstaviće se i uvoznici i distributeri lakih privrednih vozila koja dolaze od vodećih svetskih proizvođača u ovom segmentu automobilske industrije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.3.2012.

OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA NA KONKURS ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI 2012. GODINE • Zainteresovana udruženja su dužna da predloge projekata dostave do 12. aprila 2012. godine •
 Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom upućuje javni poziv zainteresovanim udruženjima građana da podnesu predloge projekata za finansiranje iz sredstava opredeljenih po osnovu Zakona o igrama na sreću, iz Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike - Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom jeste unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji kroz pružanje podrške sledećim projektnim aktivnostima:

Prevencija institucionalizacije i deinstitucionalizacija

- Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom
- Dnevni boravci za osobe sa invaliditetom
- Stimulativni i inkluzivni programi namenjeni deci, odraslim osobama i starim osobama sa invaliditetom

Poboljšanje pristupačnosti fizičkog okruženja

- Uklanjanje arhitektonskih barijera

Edukacije

- Edukacije u cilju podizanja svesti osoba sa invaliditetom i šire javnosti o osobama sa invaliditetom a radi njihove uspešnije društvene integracije
- Edukacije u cilju podizanja kapaciteta udruženja osoba sa invaliditetom.

Podnosioci predloga projekta mogu biti: Udruženja osoba sa invaliditetom, kao i druga udruženja građana koja realizuju programe čiji je cilj unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Način pisanja predloga projekta: Predlog projekta dostavlja se na propisanim obrascima, na srpskom jeziku, ćirilicom, napisan obavezno na personalnom računaru. Predlozi projekata pisani rukom ili pisaćom mašinom, kao i oni van propisanog obrasca, neće se uzeti u razmatranje.

Rok i način dostavljanja projektnih predloga: Zainteresovana udruženja su dužna da predloge projekata dostave do 12. 04. 2012. godine. Predlozi projekata dostavljaju se Ministarstvu rada i socijalne politike - Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom na adresu: Beograd, Nemanjina 22-26, u zatvorenoj koverti, isključivo poštom preporučeno, ili kurirskim putem odnosno ličnom dostavom. Predlog projekta, budžet projekta, narativni budžet projekta i izvršni pregled projekta dostavljaju se u 2 (dva) odštampana primerka (1 originalni overeni primerak i 1 fotokopija) i u elektronskoj formi na CD-u, a kod prateće i ostale poželjne dokumentacije dostavlja se jedna kopija (nije potrebno slati je u elektronskoj formi). Na koverti obavezno treba naznačiti puno ime i adresu pošiljaoca, naziv projekta i sledeći tekst: "ZA KONKURS - NE OTVARATI".

Ostala pravila konkursa, kompletno uputstvo kao i dodatne informacije za podnosioce prijava, nalaze se u okviru sledećih dokumenata:

Smernice za podnosioce predloga projekta - dokument koji je za informaciju podnosiocima,
Aneks 1. Obrazac za pisanje predloga projekta - obavezno popuniti,
Aneks 2. Obrazac budžeta projekta - obavezno popuniti,
Aneks 3. Narativni budžet - obavezno popuniti,
Aneks 4. Izvršni pregled projekta - obavezno popuniti,
Aneks 5. Uputstvo za pisanje predloga projekta - za informaciju podnosiocima,
Aneks 6. Uputstvo za sastavljanje budžeta projekta - za informaciju podnosiocima.
Navedena dokumenta mogu se preuzeti isključivo u elektronskoj formi sa internet prezentacije Ministarstva rada i socijalne politike http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/359--2012- (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 27.3.2012.

U BRISELU ODRŽAN SASTANAK BIROA SKUPŠTINE EVROPSKIH REGIONA (AER) I OTPOČELO VANREDNO ZASEDANJE GENERALNE SKUPŠTINE

U Briselu je danas održan sastanak Biroa Skupštine evropskih regiona (AER) nakon kog je otpočelao i vanredno zasedanje Generalne skupštine, kome ispred Skupštine AP Vojvodine prisustvuje potpredsednica mr Maja Sedlarević, kao članica Biroa AER-a.

Sastanak Biroa protekao je u znaku izveštaja odnosno analize trenutnog stanja, koje je za tu priliku pripremio generalni sekretar Skupštine evropskih regija, konsultujući se sa predstavnicima regiona, spoljnim ekspertima i partnerima.

Kao što je najavljeno ranije, novi generalni sekretar AER-a Paskal Georgen zatražio je sastanak sa predstavnicima svih regiona članica kako bi predstavio novu strategiju AER-a koja treba da osigura da budući prioriteti EU pri raspodeli evropskih fondova, a posebno strukturnih, budu u skladu sa potrebama regiona.

Tokom diskusije ocenjeno je da je izuzetne je važnosti da nova strategija dobije široku podršku članova kako bi nastavili dalje lobiranje za kohezionu politiku, o čemu su tokom zasedanja predstavnici regiona članica imali priliku da diskutuju i sa predstavnicima evropskog komesara za regionalnu politiku Johanesa Hana.

AP Vojvodina je od 2002. godine aktivan član Skupštine evropskih regija, koja okuplja 270 regiona iz 33 zemlje, kao i 16 međunarodnih organizacija.

Izvor: Vebsajt Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, 26.3.2012.

JAVNI POZIV ZA KANDIDOVANJE PROJEKATA RADI FINANSIRANJA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI OBJEKATA JAVNE NAMENE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije raspisuje Javni poziv za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine.

I KANDIDOVANJE PROJEKATA

Projekte mogu da kandiduju gradovi, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Projekat se prijavljuje u pisanoj formi, tako što se popunjava prijava projekta za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini (Prijavni obrazac 1).
http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE)

II CILjEVI

Prilikom odabira projekata prioritet će imati projekti kojima se obezbeđuje:
ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primenom proverenih savremenih tehnologija čije je korišćenje ekonomski opravdano;
osavremenjavanje tehnologije upotrebe postojećih i uvođenje novih obnovljivih energetskih izvora u zgradarstvu;
sprovođenje prvog akcionog plana energetske efikasnosti;
uposlenosti privrednih subjekata;
zaštita životne sredine kroz smanjene emisije GHG gasova;
povećanje javne svesti o značaju energetske efikasnosti.

III USLOVI KANDIDOVANjA PROJEKATA

Realizacija projekata predviđa obavezno finansiranje projekta, i to na sledeći način:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obezbeđuje finansiranje projekata preko Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije u ukupnom iznosu od 1.000.000.000,00 dinara i to za:

nabavku i postavljanje izolacije i zamenu spoljašnje stolarije;

nabavku i ugradnju energetski efikasnijih peći, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postojećih, nabavku i ugradnju sistema za regulaciju potrošnje toplotne energije (pumpe sa promenljivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka, itd.), revitalizaciju ili zamenu sistema za razvod tople vode u smislu eliminacije curenja vode i postavljanja izolacije;
smanjenje korišćenja električne energije za grejanje korišćenjem grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase, solarnih kolektora, povećanje efikasnosti termotehničkih sistema ugradnjom sistemima automatske regulacije;

nabavku i ugradnju energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase;

modernizaciju sistema javne rasvete koja podrazumeva da se u okviru adaptacije, sanacije i rekonstrukcije, odnosno instaliranja nove javne rasvete u cilju poboljšanja kvaliteta javne rasvete i povećanja energetske efikasnosti koriste svetiljke u skladu sa tehničkim zahtevima definisanim u okviru mere broj 2. za sektor javnih i komercijalnih usluga u Prvom akcionom planu za energetsku efikasnost;

izvođenje drugih radova i nabavku opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost.

Finansiranje projekata je na sledeći način:

- Fond sufinansira iznos do 90% vrednosti projekta, a iznos od najmanje 10% jedinica lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Neophodna dokumentacija:

Podnosilac je dužan da uz prijavu projekta energetske sanacije objekta (Prijavni obrazac 1) http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) dostavi sledeću dokumentaciju:

Dokaz da je građevinsko zemljište, odnosno objekat u javnoj svojini;

Investicioni program sanacije energetskih gubitaka na objektu izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1):  http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/3_prilog_uz_javni_poziv.pdf (ONLINE) Javnog poziva.

Nepotpune kao i prijave projekta koje imaju druge formalne nedostatke neće se razmatrati.

IV KONTAKT

Ministarstvo životne sredine rudarstva i prostornog planiranja i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije pozivaju ovlašćene podnosioce da prijave projekte popunjavanjem Prijavnog obrasca 1 http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) i dostave dokumentaciju iz tačke III ovog javnog poziva na adresu:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Omladinskih brigada br. 1
Poslovna zgrada SIV 3, 11070 Novi Beograd
uz naznaku - "za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine"
Kontakt osobe: Dragana Pelević i Radmila Grubin
Telefon za informacije: 011/2601034
e-mail: dragana.pelevic@ekoplan.gov.rs e-mail: radmila.grubin@ekoplan.gov.rs

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 26.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

LISTA LEKOVA KOJA STUPA NA SNAGU 29.3.2012. GODINE

Lista lekova (Liste A, A1, B, C i D)

Lista lekova je sastavni deo Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012, 14/2012 i 21/2012 - prim.red.). http://www.rzzo.gov.rs/download/pravilnikListaLekova_uobj.pdf (ONLINE)

Listu lekova čine:

Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta - Lista A:
Lista A (400 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A - Lista A1:
Lista A1 (330 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A1_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se izdaju na nalog - Lista B:
Lista B (437 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_B_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi sa posebnim režimom izdavanja - Lista C:
Lista C (224 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_C_uobj.pdf (ONLINE)

Lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji - neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa - Lista D:

Lista D (84 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_D_uobj.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 26.3.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE ORGANIZUJE SEMINAR POD NAZIVOM "UNAPREĐENJE BZR U SAOBRAĆAJU"

Termin održavanja: 30.03.2012. godine, u 11.00 časova, u prostorijama Unije poslodavaca Srbije, Stevana Markovića 8, Zemun.

Ovaj seminar je prva u nizu akcija koje će sprovesti Stručna grupa za smanjenje povreda na radu u okviru projekta koji podrazumeva i izradu Strategije bezbednosti i zdravlja na putevima, a koji finansira Svetska banka. Na seminaru će osim predstavnika Uprave za BZR i inspekcije, govoriti predstavnici iz sledećih preduzeća: JP Putevi Srbije; GSP Beograd; SP Lasta; JGSP Novi Sad; i NIS. Pored ovih preduzeća, učešće na seminaru su potvrdili i Srbija autoput, Autotransport, Knez petrol, Veolia transport, Tim protekt, Latković prevoz plus i Centar Boban.

Molimo sve zainteresovane da se što pre prijave za seminar jer je broj mesta ograničen. Učešće na seminaru je besplatno. Kontakt osobe su: Marijana Knežević i Jelena Jevtović.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 23.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU ORGANIZUJE PREDAVANJE U OKVIRU "INNOVATION COACH" PROGRAMA ICIP PROJEKTA

Na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu održan je drugi u nizu serije dvodnevnih seminara - radionica namenjenih podizanju kapaciteta za inovacije na univerzitetima pod nazivom "Innovation Coach", u okviru ICIP projekta podrške inovacijama. Tom prilikom je od strane stručnjaka Edukativno-informativnog centra održano predavanje o univerzitetima i intelektualnoj svojini.

Na predavanju na temu "Univerziteti i intelektualna svojina" ukazano je na značaj zaštite rezultata istraživanja nastalih na univerzitetu kroz primere dobre prakse univerziteta iz SAD i Velike Britanije. Takođe, učesnici su upoznati sa vrstama prava intelektualne svojine, uz poseban osvrt na patentni sistem u Srbiji i načine za zaštitu pronalazaka na međunarodnom nivou.

Zbog uslova novosti koji zaštita patentom zahteva, u akademskoj zajednici se često postavlja pitanje da li objaviti naučni rad o rezultatima koji bi mogli biti predmet potonje zaštite patentom, te je na ovu temu razvijena diskusija tokom predavanja. Posebna pažnja bila je posvećena i značaju korišćenja patentne dokumentacije u svakodnevnom radu kao izvora informacija koji ukazuje na najnovije trendove u različitim oblastima tehnologije.

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 23.3.2012.

OKRUGLI STO "FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU U SRBIJI- DRŽAVNE SUBVENCIJE - ISKUSTVO TURSKE" BIĆE ODRŽAN 27. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Sa ciljem doprinosa razvoju finansijskih instrumenata za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu, Privredna komora Beograda, uz podršku Evropske unije, sprovodi projekat "Međusektorska saradnja u oblasti finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru EU propisa i pravnih sporazuma - EUbuild Energy Efficiency".

U okviru projekta, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju Privredne komore Beograda organizuje okrugli sto: "Finansijski instrumenti za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji - državne subvencije - iskustvo Turske"

Okrugli sto će biti održan u utorak, 27. marta 2012. god., sa početkom u 10,00h, u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala IVa na četvrtom spratu.

Na okruglom stolu biće predstavljene mogućnosti ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koje su trenutno dostupne u Srbiji, kao i iskustvo Turske (vodeći partner u EUbuild projektu") u ovoj oblasti. Vlada Republike Srbije usvajila je Program finansiranja projekata za unapređenje energetske efikasnosti za 2012. godinu, kojim će biti obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, namenjenih lokalnoj samoupravi i stanovništvu.

S obzirom na značaj tematike i njenu aktuelnost, molimo Vas da, najkasnije do 26. marta 2012. godine potvrdite svoje učešće na okruglom stolu putem prijave (u prilogu ovog dopisa) na e-mail adresu: ajanjic@kombeg.org.rs ili fax-a: 011/ 3618-003. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije, kontakt osoba: Andjela Sofić, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju, Privredna komora Beograda, tel: 011/2641-355, lok. 159.

Detaljnije na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_tehno/Detaljnije.aspx?veza=6705 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 25.3.2012.

NOVE UREDBE O PREMIJAMA ZA PROIZVODNJU DUVANA U LISTU, PROIZVODNJU ŽITARICA I KROMPIRA I PREMIJAMA ZA INDUSTRIJSKO BILJE

Vlada Srbije usvojila je tri uredbe za podsticanje ratarske proizvodnje u 2012. godini, kojoma je prvi put predviđeno da se subvencije daju po količini proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Kako se precizira, usvojene su uredbe o premijama za proizvodnju duvana u listu, proizvodnju žitarica i krompira i premijama za industrijsko bilje.

Uredbom o uslovima i načinu korišćenja premije za industrijsko bilje odnosno tim načinom subvencionisanja, prelazi se sa davanja po hektaru na ostvareni prinos. Novim načinom subvencionisanja, kako se ističe motiviše povećanje proizvodnje.

Na osnovu te uredbe, premija za soju, suncokret i za uljanu repicu iznosi tri dinara po kilogramu, a za šećernu repu je 50 para po kilogramu. Zahtev za isplatu premije podnosi se do 15. januara 2013. godine.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je Uredba o uslovima i načinu korišćenja premije za proizvodnju žitarica i krompira donesena radi povećanja proizvodnje po hektaru.

Poljoprivedni proizvođači imaju mogućnost izbora da deo svoje proizvodnje isporuče odmah ili do 1. juna 2013. godine i ostvare premiju po kilogramu ili da deo svoje proizvodnje žitarica zadrže za ishranu stoke na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu.

Žitarice čija se proizvodnja subvencioiše su pšenica, kukuruz, ječam, raž, ovas, tritikale i heljda.

Popljoprivrednicima se plaća premija od jedan dinar po kilogramu proizvedenih i isporučenih žitarica odnosno, 60 para po kilogramu proizvedenog i isporučenog krompira.
Zahtev za korišćenje premije iz ove uredbe podnosi se do 1. juna 2013. godine.

Navodi se da je Uredba o korišćenju premije za proizvodnju duvana u listu doneta kako bi se poljoprivrednicima omogućilo da povećaju proizvodnju duvana u listu i konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu.

Na osnovu te uredbe, premija po kilogramu za prve četiri klase duvana u listu je 20 dinara po kilogramu, a zahtev za isplatu premije podnosi se do 31. januara 2013. godine.

Pravo na premiju stiču poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom koji 9. aprila 2012. godine imaju prijavljene površine pod poljoprivrednih kulturama.

Premija se ostvaruje po isporuci proizvedenih količina ratarskih kultura, preko pravnog lica, odnosno preduzetnika koji se bavi skladištenjem, proizvodnjom, otkupom i preradom ovih kultura kao i preko Republičke direkcije za robne rezerve.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodine, 28.3.2012.

MNOŠTVO PARAFISKALNIH NAMETA SMANJUJE PRAVNU SIGURNOST POSLOVANJA: Način na koji se plaćaju porezi veoma je komplikovan, posebno kada je reč o podnošenju poreskih prijava i dobijanju uverenja o plaćenom porezu

- Srbija se hvali da ima relativno niske stope poreza i to jeste donekle tačno, pogotovo kada je reč o porezu na dobit, ali se to sve potire brojnim parfiskalnim nametima - kaže šef USAID-ovog tima za regulatorne reforme u privredi Dušan Vasiljević.

On u razgovoru za "Dnevnik" napominje da je identifikovano više od 250 različitih taksi, naknada i drugih nameta koje preduzetnici i preduzeća moraju da plaćaju mimo poreza.

- Ti skriveni porezi umanjuju pravnu sigurnost poslovanja. Ni sam preduzetnik ne može znati koje će sve namete morati da plati, a to nije u stanju da mu kaže nijedan konsultant. Kada u biznis-plan ne možete staviti sve stavke koje morate da platite, to znači da je čitav privredni ambijent veoma destimulišući za poslovanje, praktično tera ljude iz biznisa - kaže Vasiljević.

On napominje da je većina tih taksi veoma problematična, dok neke od njih treba da postoje ali je veoma diskutabilna njihova osnovica. Naime, ona se ne raspisuje na osnovu vrednosti usluge koje određena državna agencija ili fond pruža već na osnovu prihoda preduzetnika, odnosno preduzeća.

 - Takse se propisuju ne na osnovu toga koliko državu nešto košta već na osnovu toga koliko preduzeće može da plati. Visina tih taksi se uglavnom na taj način optimizuje: da preduzeće može da plati a da ne propadne. Ali, kada dođe do poremećaja na tržištu, kakav smo slučaj sad imali s ekonomskom krizom, ogroman broj privrednika nađe se u velikom problemu kako da plati sve što država traži - upozorava naš sagovornik.

On napominje da je pri tom čitav sistem naplate parfiskalnih nameta veoma netransparentan pa se zapravo ni ne može precizno utvrditi koliko svi ovi nameti koštaju privredu jer mnoga od tih davanja ne prolaze kroz trezor državnog budžeta. Naprotiv, da bi se utvrdila kompletna šteta, moralo bi se pogledati na račune svih tih agencija, fondova i javnih preduzeća koja naplaćuju takse.

S obzirom na to da su deo tih taksi nametnule opštine nakon što su im skresani transferi iz republičkog budžeta, Vasiljević kaže da je primetno da se javila poreska konkurencija opština, odnosno da su neke od njih počele da se takmiče i da snižavaju namete da bi privukle investitore.

- Ipak mislim da bi ovde država trebalo da povuče glavni potez. Mogla bi osnovati komisiju u kojoj bi se našli predstavnici ministarstava, agencija, ali i privrede, koja bi pročešljala svaku taksu i utvrdila opravdanost njenog postojanja, ali i načina na koji se utvrđuje njena cena. Neki od tih nameta, koji su opravdani, mogli bi postati i porezi, ali tada bi privredi bilo jasnije šta i zašto plaća. Sve bi bilo mnogo transparentnije - ukazuje Vasiljević.

On kaže da se ne može poreći da je bilo izvesnog napretka u regulatornoj reformi u privredi u Srbiji, pre svega kada je reč o onim propisima koji su izmenjeni u SRP-u, odnosno seči propisa od pre nekoliko godina, kada je od oko 370 preporuka, oko 100 izmenjeno. Ali, dodaje, potom je taj proces zastao, a nema čak ni inicijative da se nastavi.

Vasiljević napominje da i u poreskom sistemu ima stvari koje bi se mogle popraviti i olakšati preduzetnicima i privrednicima poslovanje. Navodi da je, na primer, način na koji se plaćaju porezi veoma komplikovan, posebno kada je reč o podnošenju poreskih prijava i dobijanju uverenja o plaćenom porezu.

- Zatim, jedinstveni šalter za prijavu radnika još nije zaživeo. To su privrednici tražili, govorilo se o tome i iz Vlade, ali do sada se ništa nije desilo. Takođe, prijava porodilja je izuzetno komplikovana, a s malo dobre volje bi se ta stvar mogla lako unaprediti. To košta privrednike nekoliko stotina milion dinara godišnje - kaže Vasiljević.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 28.3.2012.

EVROPSKI PARLAMENT RASPRAVLJA O SRBIJI

Poslanici Evropskog parlamenta će na plenarnoj sednici raspravljati o rezolucijama o Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori.

Rezolucije, koje je u formi nacrta već prihvatio Spoljnopolitički komitet Parlamenta, zasnivaju se na izveštaju koje su izvestioci podneli članovima odbora, a oni na njih podneli amandmane.

U rezoluciji koji se odnosi na Srbiju, hvale se napori koje su vlasti preduzele na ubrzanju evropskih integracija i saradnje u regionu.

Ima, međutim, i kritika na račun reforme pravosuđa i položaja medija, a posebnu pažnju privukli su prošlogodišnji incidenti na prelazima Jarinje i Brnjak na administrativnoj liniji sa Kosovom.

S obzirom da su predlozi rezolucija već prihvaćeni solidnom većinom glasova u Spoljnopolitičkom komitetu, očekuje se da će ih evropski parlamentarci usvojiti u predloženom obliku.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

SIVA EKONOMIJA U SRBIJI PREMAŠILA JE 40 ODSTO BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA I SKRAĆUJE BUDŽET ZA MILIJARDU I PO EVRA NENAPLAĆENIH TRANSAKCIJA NA POREZE

S koliko entuzijazma svih prethodnih godina država pokušava da zakrpi budžet ili deficit u njemu učini prihvatljivijim, a stotine miliona evra protiču kanalima sive ekonomije? Zavisno od izvora, dakako i interesa onog ko ih broji, armija zaposlenih u sivoj ekonomiji Srbije kreće se od 400 hiljada prema državnoj proceni, pa čak do milion, kako tvrde neki analitičari.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, kao najrealniju navodi procenu o između 560 i 630 hiljada ljudi koji svakodnevno rade u sivoj ekonomiji, kao i o pet do sedam hiljada nelegalnih prometnika robe na crno.

"Postoje dva dominantna oblika sive ekonomije u Srbiji. To su 'privređivanje na crno' i 'rad na crno'. Treći oblik, finansijske transakcije koje se obavljaju država pokušava da kroz praćenje, u najvećoj meri suzbije", kaže Rajić.

Koliko država uspeva da se razračuna sa sivom ekonomijom vidljivo je i golim okom. Malo je ozbiljnih trgovinskih marketa ispred kojih, nazovi "konkurencija", ne prodaje poljoprivrednu ili švercovanu robu. Jeftinije, dakako. A objašnjenja, ili ako hoćete izgovori, nalaze se u niskoj kupovnoj moći stanovništva i preopterećenoj privredi. I jedno i drugo je sve naglašenije, što je kriza dublja.

Svi na gubitku

Većinski vlasnik Trgovinskog preduzeća "Gomeks" u Zrenjaninu Goran Kovačević, problem širenja sive ekonomije vidi delom u blagonaklonom stavu vlade prema njoj zbog krize, a delom u opštem ekonomskom miljeu i teško dostižnim zahtevima, posebno, prema manjim trgovcima.

"Ovom uredbom o kontroli marži dobili smo situaciju da neke male trgovine, koje se snabdevaju iz veleprodaja, moraju da dele maržu između veleprodaja i maloprodaja. Onda na kraju ispada da one moraju da posluju sa pet odsto marže, a prosečno moraju da ostvare i 20 odsto da bi preživele. One dolaze u tu situaciju da razmišljaju, da li da zatvore radnju ili da se prilagode nekako. Najveći broj ljudi, pošto je reč o familijama, se prilagođava. Verujem da bismo se svi mi prilagođavali kada bi naša porodica bila u takvoj situaciji", navodi Kovačević.

I koliko god siva ekonomija mnogim malim preduzetnicima pružala ruku spasa, kroz zakidanja na budžetu, na gubitku su bezmalo svi slojevi stanovništva.

Matematika je veoma jednostavna, tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije: više oporezive robe u legalnim tokovima donosi više novca u budžetu i priliku državi da smanji poreska opterećenja, pa time obeshrabri bekstvo u sivu ekonomiju. A kada to država ne čini, ceh plaćaju legalni trgovci, jer im je, prema Rajićevoj proceni, roba za najmanje 18, pa čak i do 45 odsto skuplja od one u sivoj zoni. Rešenje je u modelu štapa i šargarepe, smatra on.

"O onim privrednim granama u kojima se najviše privređuje 'na crno' stope poreza i doprinosa treba da budu niske, a takođe i druga opterećenja, takse i naknade, koje plaća privrednik treba da budu niske. Tek onda kad postoji jedno stimulativno okruženje istovremeno se uvedu i veoma ozbiljne kazne (u nekim zemljama te kazne idu čak do višegodišnjih zatvorskih kazni ili se oduzima imovina) i onda istovremeno, kada su dažbine niske, gotovo nema nikog ili je mali broj onih koji rizikuju da budu uhvaćeni. Tada se po prvilu oni prijavljuju i počinju da rade legalno", tvrdi Rajić.

Rešenje u fleksibilnom zapošljavanju

Poslodavci kao poželjno rešenje u smanjenju sive ekonomije vide i takozvano fleksibilno zapošljavanje. Treba im, na primer, programer, ili knjigovođa tri puta sedmično i oni ga tako i zapošljavaju. I to legalno.

I naš zakon, doduše, omogućava povremeno zapošljavanje, prema Ugovoru o delu, ali pod uslovima daleko od privlačnih.

Rešenja ima, ali je malo rešenosti u državnim strukturama da se razračunaju sa sivom ekonomijom. Štaviše, utisak je da država sve snažnije gura privredu u sivu ekonomiju.

Prema podacima Unije poslodavaca, od 2008. do kraja prošle godine su, što Republika, a što lokalne samouprave, uvele privredi 21 novo fiskalno i parafiskalno opterećenje.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodine, 28.3.2012.

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA SREM AKREDITOVANA ZA OBAVLJANJE POSLOVA REGIONALNOG RAZVOJA

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NAR) Ivica Eždenci uručiće danas znak akreditacije Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem, u Rumi.

Regionalna razvojna agencija Srem je treća agencija na teritoriji Vojvodine koja je akreditovana za obavljanje poslova regionalnog razvoja.

U okviru procesa uspostavljanja i jačanja institucionalne infrastrukture, NAR akredituje regionalne razvojne agencije, sa ciljem uspostavljanja sinhronizovanog sistema rada i omogućavanja efikasne koordinacije, na svim nivoima od lokalnog do regionalnog i centralnog u sprovođenju politike regionalnog razvoja.

Akreditacijom regionalnih agencija obezbeđuju se i uslovi za efektivnije i efikasnije korišćenje raspoloživih domaćih i inostranih resursa u skladu sa potrebama, mogućnostima i prioritetima regiona, navodi se u najavi NAR-a.

Izvor: Tanjug, 23.3.2012.

DRŽAVA INTERVENISALA IZ ROBNIH REZERVI I ZAUSTAVILA RAST CENE PŠENICE: Hlebno žito se sada na tržištu nudi po 22 dinara po kilogramu, a pre državne intervencije prodavalo se i po 22,5 dinara po kilogramu

Država je, podsećanja radi, donela uredbu po kojoj namerava isključivo mlinarima da proda najviše do 50.000 tona hlebnog žita po ceni od 20 dinara. Uslov da neki mlin može da kupi državnu pšenicu je da brašno od te sirovine prodaje po 27 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da ova intervencija državnom pšenicom ograničenom krugu kupaca nije mnogo oborila cenu. Veći efekat bi se postigao da je bila ponuđena ne samo mlinarima, već i trgovcima i izvoznicima.

-To što je država mlinarima dala isključivo pravo za kupovinu može se razumeti kao želju da ovom intervencijom jeftinija pšenica ne dođe u ruke izvoznika, ali nije delotvorna s gledišta obaranja cene - kaže Saković.

Po njemu država ima i druge načine da interveniše, a to je da zameni pšenicu prošlogodišnjeg roda s onom iz ovogodišnjeg i tako poveća ponudu na tržištu.

Ovogodišnja specifičnost je da država ima veće količine hlebnog žita nego obično, ali i da je naša pšenica znatno skuplja od svetske.

Trenutno pšenice nema dovoljno na tržištu, a s druge strane ceo višak iznad domaćih potreba je u vlasništvu države. To praktično znači da će država, sve do nove žetve, svojim odlukama, odnosno intervencijama, diktirati cenu pšenice. Saković procenjuje da je mlinarima do sada prodato oko 20.000 tona pšenice i da će nakon što se potroši kvota od 50.000 tona morati da usledi još jedna državna intervencija.

Otkud državi toliko pšenice?

- Država ne saopštava o kojim se količinama radi. Kupila je 100.000 tona u žetvi. Dužnici su se razdužili, u jesenjoj setvi menjala je pšenicu za seme i đubrivo i nakupila je količine koje mogu da utiču na tržišna kretanja - kaže Saković.

Uzrok visoke cene hlebnog žita nije u izvozu, jer je on poslednjih meseci simboličan, već u maloj ponudi, objašnjava ovaj stručnjak. Zbog toga se cena na tržištu formira kao da smo uvoznici, a ne izvoznici.

- Mereno izvoznom cenom mi imamo jednu od najskupljih pšenica u svetu. Posle lanjske žetve cena je bila znatno veća od konkurencije, ali je pad dinara tu razliku smanjio. I pored toga naša pšenica je skuplja od mađarske. To je posledica ponude i tražnje i toga što je sav višak završio u robnim rezervama - kaže Saković.

Država je na tržištu intervenisala i kukuruzom i to sa 50.000 tona po ceni od 18 dinara za kilogram. Kako je ta cena približna tržišnoj, za kukuruz iz robnih rezervi i nema velikog interesa niti je državna intervencija uticala na pad cene.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 23.3.2012.

OPŠTINA PARAĆIN PONUDILA JE U INDUSTRIJSKOJ ZONI "ZMIČ" VIŠE BESPLATNIH GRAĐEVINSKIH PARCELA VLASNICIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNICIMA U ZAKUP NA DUŽI ROK NA KOJIMA ĆE SE GRADITI PROIZVODNI POGONI I ZAPOŠLJAVATI NOVI RADNICI

Predsednik Opštine Paraćin SašaPaunović izjavio je da su parcele veličine 25 ari, ali da zainteresovani mogu da uzmu i manje površine.

"Već ima zainteresovanih privrednika koji su podneli zahteve i njima će uskoro biti odobrene građevinske parcele", rekao je Paunović i dodao da u opštini tek očekuju podnošenje zahteva.

Po osnovu dodele građevinskih parcela na rok od 99 godina, opština Paraćin planira da u "Zmiču" zaposli najmanje 1.600 novih radnika, što nije malo s obzirom da u toj opštini ima više od 2.000 radnji, malih i srednjih preduzeća, rekao je Paunović.

Izvor: Tanjug, 23.2.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU ORGANIZOVALA JAVNU PREZENTACIJU SOFTVERSKIH APLIKACIJA KOJE SU STIGLE NA NAGRADNI KONKURS "UNAPREĐENJE KOMUNIKACIJE GRAĐANA I ORGANA JAVNE VLASTI POSREDSTVOM INTERNETA"

Uprava za digitalnu agendu organizovala je danas javnu prezentaciju softverskih aplikacija koje su stigle na nagradni konkurs "Unapređenje komunikacije građana i organa javne vlasti posredstvom Interneta".

Na konkurs je stigla 31 aplikacija, a projekat koji zauzme prvo mesto osvojiće pola miliona dinara, 300.000 dinara je namenjeno za drugo mesto, a 150.000 za treće.

Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić je tom prilikom istakla da aplikacije treba da unaprede komunikaciju građana i države, efikasnije funkcionisanje države i veću podudarnost onoga što građani i udruženja građana, pa i priveda očekuju od države, ali i onoga što ona pruža.

Matić je izrazila zadovoljstvo činjenicom da se prijavio priličan broj zainteresovanih.

"Nadam se da će ovo biti početak nove prakse u radu vlade, koji će nam pomoći da iskoristimo talente, istražovanja, ekspertizu svih građana, kako bi država postala efikasnija", istakla je Matić.

Prema njenim rečima prijave su raznovrsne, stigle su iz svih delova zemlje, a fokus je uglavnom na komunalnim problemima, ali ima aplikacija koje treba da olakšaju život osoba sa invalididtetom, kao i da olakšaju integraciju i život manjinskih grupa.

Matić je dodala da će nagrade za najbolje aplikacije biti dodeljena za desetak dana, nakon čega će one biti puštene u rad.

Izvor: Tanjug, 28.3.2012.

POTPISAN SPORAZUM O MODERNIZACIJI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI IZMEĐU ŽELEZNICA SRBIJE I RUSIJE

Generalni direktor Železnice Srbije Milovan Marković i predsednik Železnica Rusije Vladimir Jakunjin, potpisali su u Moskvi sporazum o modernizacije železničkog saobraćaja u Srbiji.

Sporazumom je predviđena izgradnja novih železničkih koloseka i obnova starih.

Radovi će početi krajem godine, odmah posle potpisivanja ugovora dveju Vlada o međudržavnom kreditiranju.

Prvi čovek ruske železnice Vladimir Jakunjin istako je "da se dva od pet projekata odnose na izgradnju novih železničkih pruga, a ostali na modernizaciju i popravljanju postojeće infrastrukture".

Reč je o oko 400 kilometara železničke mreže, rok za završetak kompletnog posla je pet godina.

Prema Markovićevim rečima u planu je izgradnja jednog koloseka pruge Valjevo - Loznica u dužini od 68 kilometara i drugog koloseka pruge Beograd- Pančevo, rekonstrukciji 200 kilometara pruge Beograd -Bar, i obnovi šest deonica na Koridoru 10 ukupne dužine 111 kilometra.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, 28.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA EVROPSKU NAGRADU "DOBRA PRAKSA" U OKVIRU KAMPANJE EVROPSKE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU "ZDRAVA RADNA MESTA 2012-13: RADIMO ZAJEDNO NA PREVENCIJI RIZIKA" • Prijavu za primere dobre prakse potrebno je dostaviti najkasnije do 29. juna 2012. godine •

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, u saradnji sa socijalnim partnerima i Inspektoratom za rad, pridružuje se organizaciji takmičenja za evropsku nagradu "Dobra praksa" u okviru Kampanje Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu "Zdrava radna mesta 2012-13: Radimo zajedno na prevenciji rizika".

Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu poziva vas da dostavite prijave za takmičenje za evropsku nagradu "Dobra praksa".

Na takmičenju mogu učestvovati sva pravna lica, preduzetnici i udruženja iz Republike Srbije.

Više informacija o takmičenju možete naći na EVROPSKA NAGRADA PRIMERI DOBRE PRAKSE http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/arhiva/saopstenja/360-2012-03-28-13-52-03 (ONLINE)

Prijavu za primere dobre prakse potrebno je dostaviti najkasnije do 29. juna 2012. godine na e-poštu: miodrag.l@minrzs.gov.rs.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 28.3.2012.

INFORMATIVNI DANI O PROJEKTIMA U OKVIRU IPA PROGRAMA PREKOGRANIČNE SARADNJE MAĐARSKA-SRBIJA

Kancelarija Vlade Republike Srbije za evropske integracije i Nacionalna agencija za razvoj Republike Mađarske organizuju informativne dane na kojima će biti predstavljena procedura za podnošenje predloga projekata u okviru trećeg poziva IPA programa prekogranične saradnje Mađarska- Srbija.

Vrednost trećeg poziva je 15.101.376 evra i finansira se iz bespovratnih sredstava Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU.

Ovim povodom će se održati tri informativne sesije:

- u Kikindi, 28. marta, u 11 časova, u svečanoj sali Opštine Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 12;

- u Somboru, 29. marta, u 11 časova, u velikoj sali zgrade Županije, Trg cara Uroša 1;

- u Novom Sadu, 30. marta, u 11 časova, u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine, Vladike Platona bb.

Zainteresovani se mogu informisati o osnovama aktuelnog poziva putem programske internet stranice www.hu-srb-ipa.com (ONLINE) ili www.evropa.gov.rs (ONLINE), gde su dostupni svi konkursni dokumenti za preuzimanje.

Registracija za učešće na informativnim sesijama nije potrebna.

Kontakt osobe u Informativnom centru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-- Srbija su Relja Burzan i Dejan Vujinović, tel. 024/553-003.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 28.3.2012.

NA INICIJATIVU POMORSKO-REČNE AGENCIJE "AGENT PLUS" I SAOBRAĆAJNOG FAKULTETA U BEOGRADU, A UZ PODRŠKU MINISTARSTVA ZA INFRASTRUKTURU I ENERGETIKU, U BEOGRADU ĆE SE 29.MARTA ODRŽATI FORUM POD NAZIVOM "TALAS NOVIH INICIJATIVA ZA RAZVOJ VODNOG TRANSPORTA"

Cilj ovog foruma je da okupi sve relevantne institucije, privredne subjekte i pojedince iz ove oblasti, predstavnike ministarstva infrastrukture i energetike, rukovodioce luka, domaćih i stranih brodarstava, lučkih kapetanija, fakulteta, agencija, rečne policije, rečne ratne flotile, carine, izvoznika, privrednih komora i drugih subjekata koji su posredno i neposredno vezani za vodni transport.

Opšte ciljeve predstavljaju jačanje tržišta vodnog transporta, logistika, špedicija, institucionalni okviri, zatim uloga svih vidova kopnenog i vodnog transporta u konkurentskim i kooperantskim odnosima u unutrašnjem, uvoznom, izvoznom, tranzitnom i eksternom transportu, institucionalni okviri, saobraćajna politika, zakoni i regulativa, razvoj rečno-pomorskog transporta, Evropska unija i vodni transport Srbije, prednosti, teškoće i problemi integracije dunavske i rajnske plovne mreže, izolovanost vodnog transporta Srbije, kriterijumi za izbor transportnih lanaca, nautički turizam i marine. Posebne ciljeve čine tri osnovna podsistema vodnog transporta i to flote, luke i pristaništa i plovni putevi.

- Ovaj forum, takođe, želi da podstakne kratkoročne mere u jačanju tržišta, u obnovi rečne flote i luka u cilju dostizanja nivoa razvoja i zaposlenosti pre 1990. godine, ali i dugoročne mere, koje obuhvataju izgradnju nove rečne flote, novih terminala, uvođenje automatskih sistema kontrole i informacionog sistema u saglasnosti sa jačanjem tržišta - kaže za Danas Zoran Netković, direktor "Agent plusa".

Na forumu će se govoriti o posledicama dugotrajnog niskog vodostaja na svim plovnim putevima i pojavi leda, kao i o tome da li su preduzete sve potrebne i moguće mere.

Razgovaraće se i o novim propisima i novim institucijama, funkciji agenta i brokera i mogućnostima povećanja kvaliteta ovih usluga na evropski nivo, a učesnici će se upoznati sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Srbije, kao i o aspektu korelacije Evropske unije i rečnog saobraćaja u Srbiji.

- Nije zaboravljena ni veoma interesantna tema o kontejnerskom transportu na Dunavu i Savi, a zanimljiva je i problematika iz oblasti obrazovanja za potrebe privrede u vodnom saobraćaju - objašnjava Netković.

Učesnici foruma

Učesnici foruma su direktno i posredno vezani za vodni transport, tako da će među prisutnima biti predstavnici Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, kompanije "Agent Plus", Saobraćajnog fakulteta, Jugoslovenskog rečnog brodarstva, Bugarskog rečnog brodarstva, brodarstva Dunavski Loyd iz Siska, Ukrajinskog rečnog brodarstva, Rumunskog rečnog brodarstva, Dunav grupa Agregati, Dunavske komisije, Savske komisije, Plovputa, luka Novi Sad, Beograd, Pančevo, Brčko, Vukovar, Konstanca, lučkih kapetanija Beograd, Pančevo i Brčko, zatim Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Republičke direkcije za vode Srbije, RRF, Carine, Rečne policije, kompanija Viktorija group i drugi.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 28.3.2012.

BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA POZIVA SVE ZAINTERESOVANE NA PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA "LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2011"

Promocija će se održati u Medija centru (Terazije 3, II sprat, velika sala) 2. aprila 2012. godine u 11 časova.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 28.3.2012.

ODRŽANA PRVA, KONSTITUTIVNA SEDNICA ODBORA SKGO ZA KOMUNALNE DELATNOSTI

Konstitutivna sednica Odbora SKGO za komunalne delatnosti održana je 27. marta 2012. godine, u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština a Odborom je predsedavao Stevan Đaković, predsednik opštine Trstenik.

Odbor za komunalne delatnosti je konstituisan na osnovu Odluke Predsedništva SKGO od 29. februara 2012. godine. Nakon konstituisanja usvojen je Poslovnik o radu Odbora za komunalne delatnosti, a za zamenika predsednika izabran je Milan Nastasić, predsednik Skupštine opštine Titel.

Po dnevnom redu je usledila diskusija i usvajanje Plana rad Odbora za komunalne delatnosti za 2012. godinu, nakon čega je Odbor, u skladu sa Poslovnikom i Planom rada formirao Radnu grupu za izradu metodologije utvrđivanja cena komunalnih usluga. Radna grupa je oformljena za potrebe podrške Odboru, konkretno za izradu predloga metodologije za utvrđivanje cena komunalnih usluga, kao i u svrhu praćenja i analiziranja stanja u domenu cena komunalnih usluga. U sastav Radne grupe iz redova članova Odbora ušli su: Miodrag Lazić, predsednik opštine Mali Zvornik i Mlađo Tomić, direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Aleksinca.

Po dnevnom redu usledile su prezentacije programa ''Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija'', koji zajednički realizuje SKGO i Asocijacija lokalnih vlasti Švedske, a koji se jednom komponentom odnosi na zaštitu životne sredine i projekta "Prikupljanje i analiza indikatora performansi komunalnih preduzeća u Srbiji za period 2007-2011.", koji finansira Svetska banka, a realizuje Interinstitucionalna profesionalna mreža u oblasti voda.

U okviru poslednje tačke dnevnog reda, sekretar Odbora izvestio je članove o aktivnosti koju realizuje Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a tiče se izrade dve uredbe koje proističu iz novog Zakona o komunalnim delatnostima i to: Uredba o merilima za obavljanje komunalnih delatnosti i o uslovima za obavljanje komunalne delatnosti na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, turističkom području i drugim područjima od posebnog značaja i Uredba o komunalnoj naknadi. SKGO je pozvana od strane Ministarstva da učestvuje u konsultacijama oko ova dva dokumenta.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 28.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA OBRAČUNAVANJA PDV NADOKNADE NA VREDNOST POLJOPRIVREDNE USLUGE (USLUGE TOVA SVINJA) - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 34
  • Ministarstvo finansija: PDV TRETMAN PROMETA DOBARA I USLUGA KOJE PRAVNO LICE (AGENCIJA OSNOVANA ZAKONOM) VRŠI U CILJU OBAVLJANJA POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 9
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN ULAGANJA U ZAKUPLJEN POSLOVNI PROSTOR U SLUČAJU KADA JE UGOVORENO DA SE NAKON ISTEKA UGOVORA O ZAKUPU POSLOVNI PROSTOR VRATI U PRVOBITNO STANJE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 4
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZMENA UGOVORENOG OTKAZNOG ROKA PO UGOVORU O ZAKUPU - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 10 i 585
  • Privredni apelacioni sud: METODOLOGIJA OBRAČUNA NAKNADE ŠTETE ZBOG POVREDE ŽIGA - Zakon o žigovima: član 71 stav 1 tačka 5)
  • Privredni apelacioni sud: NEPOSREDNO DOSTAVLJANJE STRANCI KOJA IMA PUNOMOĆNIKA - Zakon o parničnom postupku: čl. 86, 88 i 132
  • Privredni apelacioni sud: OVLAŠĆENJA NADLEŽNIH ORGANA PRI KONTROLI KORIŠĆENJA FONOGRAMA - Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine: čl. 1 i 34
  • Vrhovni kasacioni sud: EFIKASNOST U POSTUPANJU DRUGOSTEPENOG SUDA U SLUČAJU UKIDANJA PRVOSTEPENE PRESUDE - Zakonik o krivičnom postupku: član 385 stav 2
  • Vrhovni kasacioni sud: SHODNA PRIMENA ODREDBI O ŽALBI NA REŠENJE U POSTUPKU ZA PRIMENU MERE BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENJA I ČUVANJA U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI - Zakonik o krivičnom postupku: čl. 398 do 403
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 23.3.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Swis Intermedical

17258826

23. St. broj 3134/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1020711?code=74B91DBE8E2BE
B71FDCADAF8DB9BD6C9056DCA1F

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2832

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 3134/2011, od 27. februara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad Swis Intermedical, Beograd, Krupanjska 9, matični broj 17258826, PIB 101734551, a po predlogu ovlašćenog predlagača Agrobanka, a.d., Beograd, Sremska 1 - 3.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika - Ostojić Jasmina iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Službeni glasnik RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 20. april 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 29. mart 2012. godine u 11,30 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

DP "Šećer YU"

12. St. broj 2902/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1019018?code=0999D36FC715
ABC397614AFDD5556F2E762C3B60

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1454

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
SECER+JU.shtml/seo=
/companyid=1784

U postupku stečaja 12. St. broj 2902/2010 nad stečajnim dužnikom od DP "Šećer YU" u stečaju, iz Beograda, Žarka Vukovića Pucara 7a, određuje se završno ročište za zaključenje stečajnog postupka za 6. april 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova br. 2, prvi sprat, sudnica 133.
Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda, dana 8. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Privredno društvo "Univerzal-Trgovina, Proizvodnja i Marketing" d.o.o.

17234595

17. St. broj 2151/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1041633?code=77FB267D51403680
AFEF36D33C475778355E4CE6

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2815

/2011 od 1. marta 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, Privredno društvo "Univerzal-Trgovina, Proizvodnja i Marketing" d.o.o., Beograd, Majke Jevrosime 51 matični broj 17234595 i PIB 101513551 iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Vujačić Žarko iz Beograda, Omladinskih brigada 156/21.
Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 3. april 2012. godine, sa početkom u 11,00 sati, u zgradi privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
Ispitno ročište se zakazuje za 30. avgust 2012. godine, sa početkom u 11,00 sati u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda dana, 1. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"MQL Group" d.o.o.

20201924

22. St. broj 2385/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1097800?code=AA23CEC575F75
C2439389BE91C54D7C4D6E634E9

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2430

I - Zaključuje se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "MQL Group" d.o.o., u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924, PIB: 104622196.
II - Nalaže se NBS - OPN filijala Kragujevac da nakon pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka ugasi račun stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, kod "Alpha Banke" a.d. broj 180-1101210036889-48.
III - Nalaže se Ministarstvu finansija - Poreska uprava - filijala Novi Beograd, da po pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka briše iz registra PIB: 104622196.
IV - Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da briše iz registra o razvrstavanju pravnih subjekata stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924.
V - Nalaže se stečajnom upravniku da, po pravosnažnosti ovog rešenja, podnese zahtev Agenciji za privredne registre da iz registra privrednih subjekata briše stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924.
VI - Nalaže se stečajnom upravniku Dragici Stojanović iz Beograda da, po brisanju stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata, podnese zahtev za svoje razrešenje.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Sorab d.o.o.

6212867

17-St broj 182/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1111399?code=31AF8225EECA9
D0E3CE4E7C6202F34B4C4380702

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2605

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 17-St-182/2011 od 21. decembra 2012. godine, stečajni sudija Ljiljana Lalić, usvojila je predlog NLB Banka AD, Beograd, na osnovu koga je otvoren stečajni postupak, nad Sorab d.o.o., u stečaju, Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 37-39, matični broj 6212867 i PIB 100285971.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 6. februar 2012. godine, odloženo je za 3. april 2012. godine, u 12,00 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano je greškom za 10. mart 2012. godine, te se isto naknadno zakazuje za 10. maj 2012. godine, u 10,00 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se POVERIOCI da pre poverilačkog ročišta, formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupštine poverilaca, koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

"Lamidus" doo

20188413

36-St. 617/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1098820?code=FCD9C960303E
60BECBCA8AD8CE79935DADE2C549

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2333

Privredni sud u Beogradu u postupku stečaja 36-St. 617/2011, nad dužnikom "Lamidus" doo Beograd, Aleksandra Popovića 2, otvorenim rešenjem ovog Suda 36-St. 617/2011 od 7. oktobra 2011. godine na predlog poverioca "Alpha bank Srbija" AD iz Beograda, 27. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
Zakazuje se ispitno ročište u postupku stečaja nad dužnikom "Lamidus" doo Beograd, Aleksandra Popovića 2, matični broj 20188413, Pib 104558355, koje će se održati dana 12. aprila 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 221, drugi sprat.
Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli privrednog suda u Beogradu 5. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"Dei Company" d.o.o.

17321749

17-St-1677/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1064558?code=2E09C103019D88
16F4590F71F5BB497806880BDC

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2606

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 17-St-1677/2011 od 21. decembra 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Lalić, usvojila je predlog NLB banka a.d., Beograd, na osnovu koga je otvoren stečajni postupak nad "Dei Company" d.o.o. u stečaju, Beograd, Miloševska 66, matični broj 17321749 i PIB 102007716.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 06. februar 2012. godine, odloženo je za 03. april 2012. godine, u 12,30 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta, formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica skupštine poverilaca, koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzećem za proizvodnju i promet uljarica, ulja i proteina Uljarice d.d.

10 St. broj 51/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1070209?code=4A4CB187BEA828
4E8AA562CF9CC22978C94B7E99

Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2 u postupku stečaja nad dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet uljarica, ulja i proteina Uljarice d.d. iz Beograda, Bulevar Vojvode Mišića 37-39 - 10. St 51/10 zakazuje završno ročište koje će se održati dana 06. aprila 2012. godine u 09,00 kod ovoga suda u sudnici 210/II.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"Inženjering promet" a.d.

St. broj 569/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1024403?code=130166C51BA6448
CA6B521534F48BA5755CC3286

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2196

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
INZENJERINGPROMET.shtml/
seo=/companyid=835

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u stečajnom postupku nad "Inženjering promet" a.d. u stečaju, Ub, postupajući po Planu reorganizacije koji je podneo većinski vlasnik kapitala stečajnog dužnika Mladen Marić iz Beograda, na osnovu odredbe člana 164. i člana 157. stav 3. Zakona o stečaju, dana 21. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje predloga Plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca zakazuje se za 11. aprila 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sudnici broj 2. Privrednog suda u Valjevu.
2. Stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim poveriocima obuhvaćenim Planom, kao i svim drugim zainteresovanim licima omogućava se dostupnost radi upoznavanja sa Planom reorganizacije, svakog radnog dana počev od 21. marta 2012. godine do održavanja ročišta za razmatranje predloga Plana, u vremenu od 08,00 časova do 15,00 časova, u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba broj 3.
3. Obaveštenje o zakazivanju ročišta i dostupnosti Plana reorganizacije svim poveriocima obuhvaćenih Planom i drugim zainteresovanim licima dostaviće predlagač Plana većinski vlasnik kapitala stečajnog dužnika Mladen Marić iz Beograda, pismenim putem najkasnije 15. dana pre održavanja ročišta.
4. Glasanja o Planu reorganizacije se vrši u okviru klasa poverilaca.
5. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano stečajni sudija će izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Kada se glasanje obavlja pismenim putem sudu se moraju podneti glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica.
6. Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca, ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci, koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama Zakona o stečaju.
Ovo rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli ovog suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Bytnet" d.o.o.

St. broj 777/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1059943?code=DB29916F000AC
8FC999C5974C7870BA3CA310299

Privredni sud u Valjevu, doneo je
REŠENJE
U stečajnom postupku nad "Bytnet" d.o.o. u stečaju, Valjevo, Uzun Mirkova b.b., određuje se završno ročište za 10. april 2012. godine sa početkom u 13,00 časova u sudnici broj 6 ovog suda.
Ovo rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u " Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Kum-produkt"

20016809

St. broj 202/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1030730?code=3DE1D712B828F
29658CC0B6B6F748AE14007B3D8

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2601

Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Kum-produkt" iz Nakova, Zdravka Čelara 33, matični broj 20016809, PIB 103808508.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Milica Bogunović iz Zrenjanina, Brigadira Ristića C/8-9.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - Prvo poverilačko ročište za dan 31. januar 2012. godine, sa početkom u 12,30 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi broj 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za 4. maj 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra broj 1, u sobi broj 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na Oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 23. decembra 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

Resavska banka DPRM AD Despotovac

3. St. broj 550/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1296524?code=935609605C6011
D263B3597C4F5FA6BDDCD43E53

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da se određuje završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Resavska banka DPRM AD Despotovac, koje će se održati u Privrednom sudu u Kragujevcu, u sudnici 535/V dana 15. maja 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova.
Na završnom ročištu raspravljaće se o: završnom računu i završnom izveštaju stečajnog upravnika; konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova; podnetim primedbama na završni račun ili na zahtev za isplatu nagrada i naknada; neraspodeljenim delovima stečajne mase i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika; zaključenju stečajnog postupka u smislu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Pozivaju se stečajni poverioci zainteresovani da se stečajni postupak sprovede u smislu člana 13. stav 4. Zakona o stečaju, da se najkasnije na završnom ročištu izjasne o spremnosti da po nalogu stečajnog sudije polože sredstva neophodna za pokriće troškova sprovođenja stečajnog postupka. Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-promet" doo

17286455

3. St. 834/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1090979?code=9335853B8B45A3
DA5CFEFB63684CF8734651B80C

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1133

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da je rešenjem 3. St. 834/2010 od 28. februara 2012. god, usvojen je Završni izveštaj stečajnog upravnika Predraga Jankovića sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 11. januara 2012. godine.
Usvaja se završni račun i završni izveštaj stečajnog upravnika Predraga Jankovića iz Kragujevca od 11. januara 2012. godine.
Zaključuje se stečajni postupak prema stečajnom dužniku Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-promet" doo Paraćin, Vojvode Stepe 21, matični broj 17286455, PIB 102354395. Iznos od 749,08 dinara neraspoređenih sredstava stečajne mase, po završnom računu od 11. januara 2012. godine, raspoređuje se za namirenje troškova stečajnog postupka po zaključenju stečaja - za plaćanje administrativne takse Agencije za privredne registre Beograd, za brisanje stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata i za troškove gašenja računa.
Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja, izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 16. januara 2012. godine, i naknadno u "Službenom glasniku RS".
Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"Invest-Inženjering" d.o.o.

6. St. broj 80/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1046728?code=FE33E8C6CD309
D1AFD3E6A1C4D49A5FA674F9E5C

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2237

Privredni sud u Kraljevu, u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom "Invest-Inženjering" d.o.o. u stečaju Kruševac, obaveštava poverioce da će se dopunsko ispitno ročište održati 3. aprila 2012. godine sa početkom u 11,30 časova u sudnici 1, ovog suda.
Poverioci se na ročište pozivaju preko oglasne table ovog suda i oglašavanjem rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

Društveno preduzeće fabrika gumenih proizvoda "Vitojevac" a.d.

4. St. broj 738/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1030029?code=54E3D3338A581B
76BB7B77EB9B722976FBD1850A

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2337

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
VITOJEVAC.shtml/seo=
/companyid=545

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće fabrika gumenih proizvoda "Vitojevac" a.d. Vrnjačka Banja, St. broj 738/2010 od 13. oktobra 2011. godine.
Dopunsko ispitno ročište - ročište za ispitivanje potraživanja se određuje za 10. maj 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, sudnica broj 3.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Advan komerc" d.o.o.

1. St. broj 88/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1059054?code=97EFA1ED5AB6D
739642F1679DDF8E6540F2BD069

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2506

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem St. broj 88/2011 od 6. marta 2012. godine, zakazao je završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Advan komerc" d.o.o. Novi Sad, za 27. april 2012. godine u 13,00 časova u ovome sudu, sudnica broj 5.
Ovim se smatra da su poverioci na ročište pozvani.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

OD za proizvodnju promet i usluge "G.M.Ž." Raška

17548298

5. St. broj 390/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1050635?code=086E8A400D09F
1CC55C7E5173C9A96678AF6B996

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom OD za proizvodnju promet i usluge "G.M.Ž." Raška, Vlasovska 17, 29. februara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajnog urednika Savo Petrović iz Kraljeva, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom OD za proizvodnju promet i usluge "G. M. Ž." Raška, Vlasovska 17, PIB 103270662, mat. broj 17548298.
Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

"Kraljevačka industrija mesa Export" d.o.o.

17256831

1. St. broj 301/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1051964?code=32980848DC0EEA
7930C0927BD869F331A28E7092

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2809

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Mileva Gočanin, rešenjem St. broj 301/12 od 9. marta 2012. godine, otvorio je stečajni postupak nad dužnikom "Kraljevačka industrija mesa Export" d.o.o. Kraljevo, Ratina 243B, matični broj 17256831, PIB 101251289.
Za stečajnog upravnika imenuje se Ivan Milovanović iz Kraljeva, kontakt telefon 063/633-428.
Pozivaju se svi poverioci stečajnog dužnika da prijave svoja potraživanja ovom sudu stečajnom sudiji podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", i Dnevnom listu "Danas", kako obezbeđena tako i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlučna prava da podnesu zahtev stečajnom upravniku da im se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.
Ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) zakazuje se za 20. juni 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu sudnica 5, a poverilačko ročište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskoj izveštaja zakazuje se za 23. april 2012. godine u 12,00 časova u istom sudu sudnica 5.
Stečajni postupak je otvoren 9. marta 2012. godine, a rešenje i oglas su istaknuti na oglasnoj tabli Suda 9. marta 2012. godine i oglas je dostavljen "Službenom glasniku RS" i Dnevnom listu "Danas".
Dostava rešenja o otvaranju stečajnog postupka izvršiće se shodno članu 71. stav 1. Zakona o stečaju.
Žalba na rešenje ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema istog ili od dana objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS" i preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin"

3. St. broj 27/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1032891?code=DB802A71CA3EBD
F63E42ABE861D739B7A6B7AF4D

Privredni sud u Nišu, u veću sastavljenom od sudije Momira Tasića, kao predsednika veća i sudija Gorana Kontića i Vojkana Mitrovića kao članova veća, odlučujući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin", Beloljin u stečaju, postupajući po službenoj dužnosti, doneo je 23. februara 2012. godine
REŠENJE
Prestaje dužnost stečajnog upravnika Ace Nikolića iz Niša, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin" Beloljin u stečaju, usled smrti.
Imenuje se za stečajnog upravnika Milan Strugarević, stečajni upravnik iz Prokuplja u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin" Beloljin u stečaju.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Redebel inženjering" d.o.o.

2. St. broj 447/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1032979?code=216CFA5F68C5BAC
9A48C08D6190B674F8A1B89D5

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2077

Privredni sud u u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, postupajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Redebel inženjering" d.o.o. u stečaju iz Kosovske Mitrovice, koga zastupa stečajni upravnik Dragan Paunković, doneo je 12. marta 2012. godine
REŠENJE
Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Redebel inženjering" d.o.o. u stečaju iz Kosovske Mitrovice, za 28. mart 2012. godine sa početkom u 11,00 sati u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Dream company"

2. St. broj 234/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1081215?code=D20F54BEDE37674
C8427CEADCA0DCD173040CF68

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2197

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Dream company" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. marta 2012. godine za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 15. marta 2012. godine, sledeće
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 5. april 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

TEST - M&S

8766975

2. St. broj 860/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1113569?code=0DAFB9C2AA2
9BFDDA7083577192D16939316278B

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2473

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom TEST - M&S u stečaju Novi Sad, Prizrenska 3, MB: 8766975, PIB 102052279 po obaveštenju NBS Kragujevac od 4. aprila 2011. godine i po predlogu predlagača Banca intesa AD Beograd, Milentija Popovića 7 b, od 28. juna 2011. godine, 23. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
Usvaja se korigovani završni izveštaj od 23. februara 2012. godine, i završni račun stečajnog dužnika od 23. februara 2012. godine.
Utvrđuje se naknada troškova stečajnog upravnika u iznosu od 15.000,00 dinara.
Utvrđuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 200.000,00 dinara.
Utvrđuju se da su ukupne obaveze stečajne mase u iznosu od 17.322,40 dinara.
Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom TEST-M&S u stečaju Novi Sad, Prizrenska 3, MB: 8766975, PIB 102052279.
Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

AD "Agrobanat"

1. St. broj 519/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1028988?code=EFFFC2F84D323
1643570BD950719EB4FF465B96E

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2570

Obaveštavaju se poverioci stečajnog dužnika AD "Agrobanat" u stečaju iz Plandišta, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 519/10 od 28. februara godine, sa funkcije stečajnog upravnika razrešen stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, a da je za novog stečajnog upravnika imenovan licenciran stečajni upravnik Gligorić Miroslav iz Pančeva.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

ZZ "Svetozar Marković"

08243077

2. St. broj 14/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1077881?code=414BCBCA3F7A
183210011A89EA44E4666C86CBDD

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1470

Privredni sud u Pančevu, po stečajnom sudiji Unčević Nenadu, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom ZZ "Svetozar Marković", u stečaju iz Dolova, Kralja Petra I broj 1, matični broj: 08243077, PIB: 100593092, 8. marta 2012. godine doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, Cara Lazara 56/4.
Za novog stečajnog upravnika imenuje se Đorđević Petar iz Pančeva, Kikindska 13/24, licencirani stečajni upravnik sa liste aktivnih stečajnih upravnika.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

AD "Alpis"

2. St. broj 546/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1047764?code=4B897CA8242F
4F7AC8B648EAADDADADC2DE6C198

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=132

Privredni sud u Pančevu, po stečajnom sudiji Unčević Nenadu, u stečajnom postupku nad stečajnom masom stečajnog dužnika AD "Alpis" u stečaju iz Kovina, Dunavska 77, 8. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, Cara Lazara 56/4.
Za novog stečajnog upravnika imenuje se Ćuk Milorad iz Banatskog Karlovca, Knjaza Miloša 35, licencirani stečajni upravnik sa liste aktivnih stečajnih upravnika.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DOO "Oleksandr" Pančevo

20286369

St. broj 406/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1387271?code=7D2D68E2133043
F375DEA1DFA4B9E065E1662896

Privredni sud u Pančevu, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika DOO "Oleksandr" Pančevo, Cara Lazara 105, matični broj 20286369, PIB 104991876, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 406/2011 od 29. februara 2012. godine, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, s obzirom na to da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje jer je potpuno obustavio sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine i ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od njihove dospelosti.
Za stečajnog upravnika imenuje se Stevan Živković iz Pančeva, Dimitrija Tucovića 120.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 22. juna 2012. godine u 9,30 časova u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Prvo poverilačko ročište održaće se 11. aprila 2012. godine u 9,05 časova, u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Ukoliko se prva skupština poverilaca ne održi do prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za 11. april 2012. godine u 9,05 časova kada se održava prvo poverilačko ročište, na kojoj sednici će se izvršiti izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca. Na sednicu skupštine se pozivaju svi stečajni poverioci i razlučni poverioci do visine potraživanja za koju čine verovatnim da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, objavljen je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Pančevu, dana 29. februara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

D & V "Trgošped" d.o.o.

St. broj 37/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1111557?code=01655A5AA9BA21
082E422ADAC8C48C07529EBA46

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, oglašava da je u predmetu stečaja St. broj 37/2010 nad preduzećem D & V "Trgošped" d.o.o., u stečaju, Užice, dopunsko ispitno ročište zakazano za 9. april 2012. godine sa početkom u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Užicu, Nade Matić 6, soba broj 52/III, te ovaj oglas služi umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

"Zlatibor gradnja" a.d. Užice

6. St. broj 170/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1033391?code=C15229FA2954F5C
16DBDFD66BA0F53A50521CED9

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2148

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
ZLATIBOR-GRADNJA.shtml/seo=
/companyid=10627

U predmetu stečaja nad stečajnim dužnikom "Zlatibor gradnja" a.d. Užice zakazuje se nastavak ispitnog ročišta za 6. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u sudnici broj 55/3 Privrednog suda u Užicu, Nade Matić 6.
Pozivaju se poverioci da pristupe na ročište.
Oglas istaknut na oglasnu tablu suda, 9. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

"Tim projekt Tankosić" d.o.o. Ivanjica

20303557

2. St. broj 228/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1516362?code=8BBBEA52D8FEC
44AE3D44A462BCCCEAF4BE0E883

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2515

Privredni sud u Čačku, obaveštava poverioce stečajnog dužnika "Tim projekt Tankosić" d.o.o. Ivanjica, Miljka Savića 15, MB 20303557, da je ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja zakazano rešenjem o otvaranju stečajnog postupka St. broj 228/2011 od 24 novembra 2011. godine, za dan 17. februar 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova odloženo, i isto se zakazuje za dan 29. mart 2013. godine, sa početkom u 13,00 časova, u ovom sudu, Cara Dušana 6, sudnica broj 3.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

DOO "Elektro Brest" Čačak

20097574

2. St. broj 4/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
8C4A1F42920316737F2D4366D87

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2823

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 4/2012 od 9. marta 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad privrednim društvom DOO "Elektro Brest" Čačak, Vojvode Stepe 289A, MB 20097574, PIB 104137447 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Aco Milošević iz Ivanjice, kontakt telefon 063/657-680.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 4/2012, na adresu Cara Dušana 6, Čačak. Prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 12. april 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 10,30 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
Ispitno ročište zakazano je za 11. oktobar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 27.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.