Aktuelne vesti na dan 28. decembar 2011

 


PrelistavajuĆi dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 32-33/ decembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 34-35/decembar >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 9-10/ decembar >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke

Aktuelan broj 9-10. decembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 99 OD 27.12.2011./ODABRANI DOKUMENTI

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O STANOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENI ZAKONA O OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O IZMENI ZAKONA O PODSTICANJU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE U
USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O KINEMATOGRAFIJI ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
ZAKON O POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ZAKON O ZADUŽIVANJU REPUBLIKE SRBIJE KOD KOMERCIJALNE BANKE A.D. BEOGRAD ZA POTREBE KUPOVINE ZGRADE AEROINŽENJERINGA I IZVOĐENJE NEOPHODNIH RADOVA NA OBJEKTU ZA POTREBE SMEŠTAJA PRVOG OSNOVNOG SUDA U BEOGRADU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ODLUKA O IZBORNIM RADNJAMA I ROKOVIMA U POSTUPKU PREDLAGANJA KANDIDATA ZA IZBORNOG ČLANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA IZ REDA SUDIJA APELACIONIH SUDOVA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE O SEDIŠTU UPRAVE CARINA, OSNIVANJU, POČETKU I PRESTANKU RADA CARINARNICA, CARINSKIH ISPOSTAVA, ODSEKA I REFERATA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ODLUKA O UTVRĐIVANJU VISINE ČLANARINE, OSNOVICI NA OSNOVU KOJE SE OBRAČUNAVA, NAČINU I ROKOVIMA PLAĆANJA ČLANARINE REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI KRAGUJEVAC ZA 2012. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ODLUKA O UTVRĐIVANJU VISINE ČLANARINE, OSNOVICI NA OSNOVU KOJE SE OBRAČUNAVA, NAČINU I ROKOVIMA PLAĆANJA ČLANARINE REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI POŽAREVAC ZA 2012. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ODLUKA O UTVRĐIVANJU VISINE ČLANARINE, OSNOVICI, NAČINU I ROKOVIMA PLAĆANJA REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI KRUŠEVAC ZA 2012. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U NOVEMBRU 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PRAVILNIK O LISTI ZABRANJENIH DOPING SREDSTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PRAVILNIK O PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA ISPITA ZA TEHNIČARA U RADIONICI ZA TAHOGRAFE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PRAVILNIK O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA USPOSTAVLJANJE, FUNKCIONISANJE I IZVEŠTAVANJE O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE U JAVNOM SEKTORU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PRAVILNIK O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA PO PREDSTAVCI BROJ 1005/08 - ĐOKIĆ PROTIV SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANJA DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 97 OD 21.12.2011/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O USKLAĐIVANJU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2012. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 95/2011)

U ORGANIZACIJI PARAGRAF KOMPANIJE ODRŽANI SEMINARI NA TEMU "CARINSKA TARIFA ZA 2012. GODINU I NOVINE U PRIMENI CARINSKIH, SPOLJNOTRGOVINSKIH I DEVIZNIH PROPISA"

Kompanija Paragraf (redakcija časopisa CARINSKI INSTRUKTOR) je sa velikim uspehom održala savetovanje na temu Carinska tarifa za 2012. godinu i novine u primeni carinskih, spoljnotrgovinskih i deviznih propisa.

Savetovanja su održana u Beogradu (22. decembar, Sava Centar) i Novom Sadu (23. decembar, sala sindikata grada), a bilo je prisutno preko 250 učesnika.

Na savetovanjima su izlagali:

- NADICA PANTOVIĆ, Načelnik Sektora za carinsku politiku Ministarstva finansija,
- TATJANA STANIĆ, Samostalni savetnik Ministarstva finansija, Sektor za carinski sistem i politiku,
- BRANKA ĐORĐEVIĆ, Rukovodilac grupe za platni sistem u Ministarstvu finansija,
- PREDRAG ALEKSIĆ, Načelnik Sektora za carinski sistem u Ministarstvu finansija,
- MIRJANA OTAŠEVIĆ LUŠIĆ, Šef Odseka za carinske prekršaje u Upravi carina
- dr ANA BLAGOJEVIĆ, Šef grupe za spoljnotrgovinsku politiku iI mere zaštite u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja

Svi učesnici skupa su dobili besplatan primerak časopisa Carinski instruktor sa materijalom za savetovanje.

Kompanija Paragraf je u pauzi savetovanja organizovala nagradnu igru za učesnike, i tom prilikom su izvučena tri dobitnika, kojima je data mogućnost da besplatno koriste neko od izdanja kompanije Paragraf, na koji nisu pretplaćeni, u promotivnom periodu od šest meseci.

S obzirom na veliko interesovanje učesnika, potrebe da se odgovori na sva pitanja pretplatnika, kao i da se instruktivnim primerima iz prakse olakša i pospeši poslovanje, kompanija Paragraf nastoji da u januaru mesecu organizuje različite tematske seminare, i na taj način, u što većem obimu pomogne mnogobrojnim pravnim subjektima.

Izvor: Redakcija, 26.12.2011.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • SPOROVI ZA ZAŠTITU FONOGRAMA KAO PRIVREDNI SPOROVI MALE VREDNOSTI: • Odgovori na sporna pitanja sadržani u obrazloženjima odluka sudova •
  • NEPOSTOJANJE OBAVEZE USKLAĐIVANJA USTANOVA SA NOVIM ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
  • USKLAĐIVANJE OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU U SLUČAJU GUBITKA PREKO NJEGOVE VREDNOSTI
  • KALENDAR ROKOVA I OBAVEZA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE: • Januar 2012 •
  • STEPEN STRUČNE SPREME NASTAVNIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI I KOEFICIJENT ZA OBRAČUN PLATE
  • ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE: • Primena MRS 12 •

Obaveza iskazivanja odloženih poreza

Odloženi porezi (odloženi poreski prihodi i odloženi poreski rashodi)

Odložena poreska sredstva

Odložene poreske obaveze

Odloženi porezi po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

Odloženi porezi po osnovu obezvređenja hartija od vrednosti kojima se trguje

Odloženi porezi po osnovu amortizacije ako se sredstva ne revalorizuju

Odloženi porezi po osnovu amortizacije ako se sredstva procenjuju po modelu revalorizacije

Odložena sredstva po osnovu gubitka ranijih godina i po osnovu neiskorišćenih poreskih kredita

Prestanak obaveze iskazivanja odloženih poreza

Pravna lica koja prvi put iskazuju odložene poreze

Odloženi porezi po osnovu dugoročnih rezervisanja

Odloženi porezi po osnovu rezervisanja za otpremninu zbog odlaska u penziju

Odloženi porezi po osnovu rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva

Odložena poreska sredstva po osnovu obezvređenja imovine

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neplaćenih javnih dažbina

  • Pitanje i odgovor - Poresko-računovodstveni instruktor: MOGUĆNOST UPLATE PENZIJSKOG DOPRINOSA U DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND ČLANOVIMA UDRUŽENJA GRAĐANA
  • OSNIVAČ PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJI NIJE U RADNOM ODNOSU U PRIVREDNOM DRUŠTVU, NITI JE REGISTROVAN KOD AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE KAO OBVEZNIK PLAĆANJA DOPRINOSA ZA PIO
  • IZRICANJE MERE ODUZIMANJA PREDMETA IZVRŠENJA PREKRŠAJA REŠENJEM O PREKIDU POSTUPKA ZBOG NEDOSTUPNOSTI OKRIVLJENOG
  • POSTUPANJE UVOZNIKA U SLUČAJU KADA JE GREŠKOM INOPARTNERA POSLATA POGREŠNA ROBA, A GREŠKA OTKRIVENA KADA JE ROBA OCARINJENA I PREDATA KUPCU
SKUPŠTINA AP VOJVODINE USVOJILA POKRAJINSKU SKUPŠTINSKU ODLUKU O BUDŽETU AP VOJVODINE ZA 2012. GODINU • Sednica Skupštine AP Vojvodine održana 27. decembra 2011. godine •

Na današnjoj sednici Skupština AP Vojvodine usvojila je pokrajinski Budžet za 2012. godinu. Obraćajući se poslanicima vojvođanskog Parlamenta, predsednik vojvođanske Vlade dr Bojan Pajtić je istakao - Budžet Pokrajine Vojvodine za 2012.godinu je utvrđen u iznosu od preko 65 milijardi dinara, što je značajno više od onoga što je ustavna garancija za budžet pokrajine. -

Predsednik Pajtić je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da se u ovom, kao i u prethodnim budžetima, pre svega koncentrisalo na prioritete ove administracije, a to je zapošljavanje i čuvanje već postojećih novih radnih mesta. Naglasio je da je u Vojvodini u novembru mesecu nezaposlenost bila manja nego u januaru 2011. što je u uslovima svetske ekonomske i finansijske krize izuzetno povoljan rezultat.

Karakteristično je jačanje privrede i poljoprivrede i obezbeđivanje investicija u infrastrukturu. Mi smo u prethodnih 4 i po godine pokrenuli investicioni ciklus kakav se u Vojvodini ne pamti u tri poslednje decenije. Taj ciklus nastavljamo kako bismo privukli investitore, završili industrijske i tehnološke zone i parkove, da bismo završili infrastrukturu - puteve, vodovodne i kanalizacione mreže, gasovode, neophodnih da bi investitori došli na naše područje, kako oni strani, tako i domaći, i nastavili zapošljavanje građana i građanki Vojvodine, kazao je dr Pajtić i naveo da je preko 18 milijardi dinara definisano za ove namene. To je, prema njegovim rečima, velika većina onoga što je efektivni budžet. Naglasio je da je trećina budžeta usmerena ka poljoprivredi, budući da razvoj poljoprivrede jeste naša velika šansa. To je privredna grana koja može da obezbedi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i koja može biti najvažnija izvozna grana, ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji - kazao je dr Pajtić i dodao da u uslovima svetske globalne krize ova privredna grana obezbeđuje i egzistencijalnu izvesnost i stabilnost cena, kao i prosperitet samih poljoprivrednih proizvođača, i taj trend želimo da podržimo i osnažimo kroz ovakve mere podrške.

 Pajtić je govorio i o potrebi da bude nastavljeno sa merama podrške socijalnoj zaštiti i zdravstvenoj zaštiti i osavremenjivanju metoda lečenja i izgradnji zdravstvenih institucija, koje su od najvećeg značaja za sve građane Vojvodine.

- Nastavljamo i sa demografskim merama, koje su usmerene ka poboljšanju trendova u demografiji i poboljšavanja negativne stope nataliteta, koje su u našoj pokrajini prisutne više decenija. Prvi rezultati poslednjeg popisa govori o tome koliko je taj trend loš, rekao je dr Pajtić. Takođe je podsetio da je vojvođanska administracija prva koja je uvela nadoknadu za prvo dete u porodici, sa namerom da zaista pruži podršku mladim bračnim parovima u nameri da zasnuju porodicu i dobiju potomstvo. Jer, to je neophodno kako bi sve što ovih godina radimo i gradimo, imali kome u budućnosti da ostavimo.

Predsednik Pajtić pozvao je poslanike da podrže budžet za narednu godinu zbog, kako je rekao, svih njegovih razvojnih elemenata i finansijskih sredstava koja će biti usmerena u neposrednu podršku razvoju privrede i poljoprivrede.

U uvodnom izlaganju, pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić je istakao da je pokrajinski budžet, utvrđen u iznosu od 65,2 milijarde dinara, budžet koji po nominalnom iznosu spada u najveći budžet u poslednje dve decenije. Kako je istakao, reč je o budžetu koji gledano u poslednjoj deceniji sadrži najniži deficit u iznosu od 1,77 milijardi dinara, što govori o tome da su se stekli uslovi da AP Vojvodina, u najvećoj meri, može da finansira sve ono što je u njenoj nadležnosti.

Resorni sekretar je istakao da su u budžetu Skupštine AP Vojvodine isplanirana i sredstva za predstojeće izbore u iznosu od 430 miliona dinara. Prvi put projektovana su sredstva za otplatu kredita, povodom realizacije 102 projekta u AP Vojvodini preko Fonda za kapitalna ulaganja, nastalih na osnovu aranžmana sa Republičkim fondom za razvoj. Sredstva za ovu namenu projektovana su u iznosu od 746 miliona dinara. U budžetu su predviđena i sredstva za drugu ratu namenjenu izgradnji Žeželjevog mosta u iznosu od 445 miliona dinara. Sekretar Đukić je podsetio da je u toku 2011. godine Autonomna Pokrajina Vojvodina uplatila 198 miliona dinara za finansiranje ovog objekta, a Grad Novi Sad pola od ovog iznosa, jer je utvrđen sistem finansiranja u odnosu dva prema jedan. Finansiranje političkih stranaka po novom metodu iznosi 102 miliona dinara (54 miliona dinara za finansiranje izborne kampanje i 48 miliona za finansiranje njihovog redovnog rada).

Sekretar Đukić je naglasio da u okviru tekućih prihoda i dalje imamo istih 18 odsto poreza na zarade i 42,7 odsto poreza na dobit preduzeća, koji se ubiraju na teritoriji naše pokrajine. U strukturi prihoda, kao i proteklih godina dominiraju transferna sredstva. Namenski transfer za kapitalna ulaganja iznosi 9,8 milijardi dinara, 671 milion dinara obuhvata pripremni predškolski program, a znatna podrška je namenjena transferima za zarade zaposlenih u obrazovanju i za jedinice lokalnih samouprava.

Pokrajinski sekretar Đukić je podsetio da je od privatizacije u toku ove godine preneto 500 miliona dinara za 2012. godinu.Prihodi budžetskih korisnika u onom najužem smislu iznose 278 miliona dinara, dok su donacije projektovane u iznosu od 90 miliona dinara.

Budžetski rashodi projektovani su tako da zadrže sve one funkcije budžeta pokrajine koje ova Vlada do sada postavila u svim sferama, naveo je pokrajinski sekretar Đukić. Za oživljavanje poljoprivrede preko resornog sekretarijata biće usmereno 16 milijardi dinara, uključujući i Fond za razvoj poljoprivrede, a oko 3 milijarde dinara će iz Republike biti namenjeno kapitalnim investicijama, odnosno za projekte navodnjavanja. Ovaj budžet bi se mogao nazvati agrarnim istakao je u svom izlaganju sekretar Đukić i kao izuzetno važan segment, naveo značaj koji ima nastavak projekata važnih za zaustavljanje rasta nezaposlenosti, te podršku rastu zapošljavanja, kao i razvoju kapaciteta u okviru programa podrške novih tehnologija i proizvodnih potencijala. Sredstva namenjena energetici i mineralnim sirovinama projektovana su u visini od 564 miliona dinara. Biće nastavljena i realizacija projekata iz Programa privrednog razvoja Vojvodine sa 195 miliona dinara, a za programe podrške turizmu, razvoju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, podrška će iznositi 301 milion dinara, dok je za obnavljanje robnih rezervi namenjeno 94 miliona dinara. Za zdravstvene ustanove i unapređenje uslova lečenja predviđeno je 437 miliona dinara, a za unapređivanje sistema socijalne zaštite, finansijsku podršku, izbeglim, prognanim i raseljenim licima i humanitarnim organizacijama 205 miliona dinara. U tekućoj rezervi je 266 miliona dinara, od čega 20 miliona dinara čini stalna budžetska rezerva. U budžet je uvršten i novi korisnik, a reč je o Agenciji za ravnomerni regionalni razvoj. Pokrajinski sekretar Đukić ocenio je ovaj budžet kao najbolje projektovani do sada.

Na današnjoj 32. sednici Skupštine AP Vojvodine data je saglasnost na Odluku o raspodeli neto dobiti za 2010. godinu Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine".

Pokrajinski poslanici izabrali su Sofiju Živković, dipl. pravnika iz Rume za zamenika pokrajinskog javnog pravobranioca Vojvodine.

Na sednici je doneta Odluka o dopunama Odluke o poslanicima na stalnom radu u Skupštini AP Vojvodine.

Skupština AP Vojvodine je na današnjoj sednici imenovala predsednika i članove Nadzornog odbora Fonda za kapitalna ulaganja APV.

Na današnjoj sednici su imenovani i članovi i sekretar Pokrajinske izborne komisije i njihovi zamenici.

Pokrajinski poslanici usvojili su izveštaj o radu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za 2010. godinu.

Izvor: Vebsajt Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, 27.12.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU - NOVI ZKP PRIMENJIVAĆE SE OD 15. JANUARA 2013. GODINE, IZUZEV U POSTUPCIMA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA ILI RATNIH ZLOČINA KOJI SE VODE PRED POSEBNIM ODELJENJEM NADLEŽNOG SUDA, GDE SE PRIMENJUJE OD 15. JANUARA 2012. GODINE

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Snežana Malović izjavila je danas da se Predlogom izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku otklanjaju nedoumice oko njegove primene na koje je ukazala stručna javnost.

Malović je, obrazlažući predložene izmene tog dokumenta u Skupštini Srbije, istakla da će novi zakon biti primenjivan od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, gde će u primeni biti od 15. januara naredne godine.
Prema njenim rečima, pre početka primene Zakonika bilo je neophodno izvršiti izmene i dopune određenih odredbi, uglavnom u smislu njihovog preciziranja, kao i staviti van snage pojedine odredbe posebnih zakona.

Iz tog razloga su, kako je navela, i predložene izmene i dopune odredbi vezanih za nagrade veštaku, prevodiocu i tumaču u postupcima za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti.

Malović je saopštila da se predložene izmene i dopune odnose i na odredbe koje uređuju prelaznu situaciju za krivična dela u kojima postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, kao i na odredbe koje uređuju dovršavanje istrage za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti.

Takođe, stavljene su van snage sve odredbe posebnih zakona i na taj način obavljeno je potpuno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku, naglasila je Malović.
Ona je napomenula da je cilj predloženih izmena Zakona o uređenju sudova, Zakona o javnom tužilaštvu i dopune Zakona o sudskim taksama da se obezbedi preciziranje nadležnosti vezanih za predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava između Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde.
Izmenama Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu predlaže se da poslove pravosudne uprave koji se odnose na predlaganje dela budžeta za rashode za sudsko, odnosno tužilačko osoblje, kao i raspodelu ovih sredstava obavlja Ministarstvo pravde, istakla je Malović.

Poslove koji se odnose na predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava za nosioce pravosudnih funkcija, kako je navela, obavljaće Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, čime se dodatno ističe značaj i samostalnost ovih organa.

Prema njenim rečima, cilj dopuna Zakona o sudskim taksama jeste i usklađivanje sa zakonom predviđenim nadležnostima Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde za izvršavanje rashoda.

Predlog zakona o sudskim taksama predviđa da se od naplaćenih taksi 40 odsto raspodeli za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, a 20 odsto za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, druge rashode, kao i za investicije, naglasila je Malović.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.12.2011.

U SKLADU SA USVOJENIM IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE I NOVIM ZAKONOM O POSTUPKU REGISTRACIJE - SVA PRIVREDNA DRUŠTVA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE IMAJU OBAVEZU DA SE PREREGISTRUJU U APR-U, ZAKLJUČNO SA 30. JUNOM 2012. GODINE

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je danas da će u 2012. godini administrativne procedure za registraciju pravnih lica i preduzetnika biti dodatno skraćene, a pravni okvir kojim se uređuje korporativno poslovanje domaće privrede značajno unapređen.

U saopštenju se navodi da će to omogućiti juče usvojene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i Zakona o Agenciji za privredne registre, kao i novog Zakona o postupku registracije.

Prema usvojenim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima sva privredna društva od 1. februara naredne godine imaju obavezu da se preregistruju u Agenciji za privredne registre, zaključno sa 30. junom naredne godine.

Od uspostavljanja APR-a i sprovođenja reforme u ovoj oblasti registracija privrednih subjekata u Srbiji skraćena je sa 51 na tri radna dana, ističe se u saopštenju.

Usvojenim Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre procedura registracije biće skraćena i za ostala pravna lica kao što su udruženja, zadužbine, fondacije i sportska društva.

Za 850.000 korisnika usluga Agencije za privredne registre u narednoj godini biće uvedeni novi elektronski servisi koji će dodatno pojednostaviti procedure i olakšati komunikaciju između te agencije i građana, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.12.2011.

U SKLADU SA PREDLOGOM ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA - FIRME KOJE RADE U SLOBODNIM ZONAMA BI TREBALO DA BUDU OSLOBOĐENE POREZA

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Ðidić izjavio je danas da bi trebalo izaći u susret privrednicima koji traže da se pronađe prihvatljiv model reprogramiranja i "zamrzavanja" starih poreskih dugovanja.

On je podvukao da ti predlozi svakako zahtevaju kompletniju analizu, ali s obzirom da mandat ove vlade ističe u maju nije realno da ona u taj posao uđe sada.

"To je posao za buduću vladu, ali mislim da bilo ko bude na vlasti će to prihvatiti i videti kako da se pomogne privredi. Konačno, od privrede svi živimo i ako je njeno stanje loše, onda mi nećemo imati mogućnost da naplatimo poreze, a zatim ćemo dovesti u pitanje celokupni javni život", rekao je Ðidić koji je u Ministarstvu finansija nadležan za rad nekoliko Uprava, među kojima su Uprava carina i Poreska Uprava.

On je naveo da je na tu temu već održao sastanak sa privrednicima koji su dali predloge i da smatra "da su prihvatjivi i jako dobri".

Ti predlozi odnose se na pitanje otpisa kamata.Kada pogledate strukturu dugovanja privrede Srbije vidite da polovinu tog duga čine kamate, smatra Ðidić.

On je podsetio da je 2009. godine već učinjen korak u tom pravcu, donet je propis o otpisu kamata, neki privrednici su iskoristili tu mogućnost, ali većina nije i zbog toga traže da se tako nešto bude omogućeno ponovo.

"Predložili su i da dođe do zamrzavanja plaćanja starih dugova i da se krene sa izmirivanjem novonastaih dugova a tek da u nekom periodu, kasnije, zakonom bude regulisano plaćanje starih dugova. Smatram i da o tome treba pričati", rekao je državni sekretar.

On je istakao da je zamrzavanje plaćanja starih dugova već omogućeno preduzećima koja su u stečaju, a u postupku reorganizacije. Te firme mogu da reprogramiraju svoje dugove na 60 meseci, uz godinu dana grejs perioda, a inače u normalnom postupku taj period je godinu dana, dodao je Ðidić.

Državni sekretar je naveo da je i promena poreskih stopa krupno pitanje o kome treba sesti i dogovoriti se sa privrednicima te da "nije korektno i pošteno da mi radimo na isteku mandata".

Ðidić je rekao da je 2012. godina bila izuzetno teška za poslovanje privrede, zbog krize koja je zahvatila ceo svet pa i Srbiju, a posao nadležnih je bio utoliko teži jer je sa jedne strane trebalo realizovati planove naplate poreza i carina i ostvariti planirane budžetske prihode, ali i voditi računa o stanju u kome se nalazi privreda i da naplata dažbina ne dovede do još težeg položaja.

Bez obzira na otežane okolnosti, Ðidić je zadovoljan radom Uprave carina i Poreske uprave jer su solidno obavile svoj posao i uspele gotovo u celosti da ostvare zacrtane planove za ovu godinu.

Ðidić je podvukao da je u 2011. godini značajan uspeh ostvarila i Uprava za slobodne zone, čije su aktivnosti doprinele da Srbija privuče strane investicije, ali i da se stvore pretpostavke za dolazak novih ulaganja u 2012.

"Želeli smo da putem Uprave za slobodne zone stvorimo privredni ambijent i da privučemo nove investitotre. Ove godine smo uradili nekoliko bitnih stvari - da poboljšamo uslove rada slobodnih zona, pa smo tako firme koje rade u slobodnim zonama oslobodili plaćanja PDV na energente", naveo je Ðidić.

Takođe, dodao je, ovih dana trebalo bi da budu usvojene izmene Zakona o porezu na dobit korporacija, zahvaljujući čemu će firme koje rade u slobodnim zonama biti oslobođene poreza.

"Već nekoliko firmi su se zainteresovale i kada su čule za ove pogodnosti, donele su odluku da investiraju u Srbiju, kao što je nemačka kompanija "Dreksl majer" u Zrenjaninu, zatim "Danijel" iz Italije koja ima ozbiljne namere da investira u Šapcu, rekao je Ðidić.

"Mislim da je to dobra i velika stvar koju smo uradili ove godine, a pravi rezultati, uprkos ekonomskoj krizi doći će 2012. godine", zaključio je Ðidić.

Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O BEZBEDNOSTI HRANE - OVE GODINE JE ZBOG NEPRIMENJIVANJA ZAKONA ZATVORENO OKO 300 OBJEKATA

U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata. Zbog neprimenjivanja propisa Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 - prim. red) ove godine je zatvoreno oko 300 objekata.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je seminar na temu "Osnove dobre proizvođačke prakse i dobre higijenske prakse", zasnovane na prinicpima higijene hrane Codex Alimentarius. Učesnici seminara, njih 30, dobili su i certifikat da su osposobljeni za obavljanje poslova kojim se bave. Predavač, samostalni savetnik u Udruženjui za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Dejan Budimović je naglasio da svi koji se bave hranom u Srbiji moraju da imaju impelementiran HACCP. To znači, rekao je on, da mora postojati lanac sledljivosti u hrani od proizvodnje na njivi, daljoj preradi i distribuciji, pa sve do njene konzumacije kod potrošača. To činimo isključivo zbog nas ovde gde živimo i radimo, a cilj je da se konzumira zdravstveno bezbedna hrana, naglasio je Budimović. Po njegovim rečima Privredna komora Srbije je prepoznala značaj zdravstvene bezbednosti hrane, pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban značaj. Cilj je da se svaki rizik svede na najmanju moguću meru. Dakle, princip HACCP i dobre proizvođačke prakse moramo stalno negovati. Po rečima Budimovića, u Srbiji se u 4.500 objekata proizvodi hrana, a u ovoj godini je zbog neprimenjivanja Zakona o bezbednosti hrane zatvoreno oko 300 objekata.

Kako je istaknuto tokom predavanja HACCP sistem se mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodnje do konačne potrošnje hrane. Primena HACCP ima za cilj da se rizici u proizvodnji hrane sve dok ona ne stigne do krajnjeg potrošača svedu na najmanju moguću meru. Dobra proizvođačka praksa, kako je rečeno predstavlja niz preporuka koje je poželjno sprovesti u proizvodnji, preradi, skladištenju i snabdevanju hranom kako bi se sprečila njena mikrobiološka, hemijska ili fizička kontaminacija. Zato je potrebno omogućiti svim organizacijama kroz ceo lanac hrane, da primenjuju i sprovode efektivan i efikasan sistem upravljanja u oblasti bezbednosti hrane, odnosno da isporučuju proizvode koji zadovoljavaju korisnika i ispunjavaju zahteve odgovarajućih propisa. Opasnost po bezbednost hrane može da se pojavi u bilo kojoj fazi lanca proizvodnje hrane pa je zato adekvatna kontrola duž celog lanca od suštinskog značaja.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 27.12.2011.

KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI ZAHTEVA IZMENE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU, ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU I KRIVIČNOG ZAKONIKA

Ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima je očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi.

Država, a naročito Narodna skupština Republike Srbije, donošenjem Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim. red), Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim. red) i Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009 - prim. red), ograničava pristup pravdi pojedincima, organizacijama, nezavisnim telima, asocijacijama i medijima.

Ovi zakoni prete represijom slobodnom mišljenju, kritičkoj reči i slobodnom delovanju.

Zato zahtevamo da se:

- Ukinu članovi 499 i 500 Zakona o parničnom postupku, zato šo onima koji iznose kritičke stavove o javnim stvarima nalažu da ćute ili da plate visoke naknade.
- Ukine član 170 stav 4 i preinači član 85 Zakona o parničnom postupku, zato što uspostavljajući advokatski monopol onemogućavaju slobodno zastupanje pred sudom građana kojima su povređena prava i slobode.
- Ukine član 50 stav 1 tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku, zato što uspostavlja advokatski monopol u zastupanju interesa žrtava krivičnih dela i ukida njihovo pravo da sebi izaberu zastupnika koji nije advokat.
- Ukine član 336a i preinači član 336b Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, tako da se pravo na slobodno kritičko mišljenje i iznošenje stavova ni pod kojim uslovima ne mogu smatrati krivičnim delom.
- Usvoji Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji u potpunosti uvažava interese građana za slobodno izabranom i kvalitetnom pravnom pomoći.

Koalicija za pristup pravdi:

Centar za unapređivanje pravnih studija
Civil Rights Defenders
CHRIS - mreža odbora za ljudska prava u Srbiji
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 27.12.2011.

U SKLADU SA PREDLOGOM ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI - U NAREDNOJ GODINI MOŽE DA SE OČEKUJE OBJAVA SPISKA NAJVEĆIH PORESKIH DUŽNIKA

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević izjavio je da očekuje da će Vlada Srbije na pravi način odgovoriti na ekonomsku krizu i da će 2012. ipak biti stabilna, a ta stabilnost trebalo bi da obezbedi privlačenje novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

"Poreska uprava je izvršni organ vlasti i bavi se utvrđivanjem, kontrolom i naplatom poreskih obaveza. Što se tiče privredne klime za nju je zadužena vlada i mislim da će vlada odgovoriti ekonomskoj krizi koja je pred nama", rekao je Radosavljević u novogodišnjoj izjavi Tanjugu.

On je naveo da je uveren da će vlada, izmenom poreskih propisa pokušati da olakša poziciju privrednika jer je cilj da privreda funkcioniše, radi, stvara novu vrednost i zapošljava radnike.

Govoreći o rezultatima Poreske uprave, direktor je rekao da je ta državna institucija ostvarila planiranu naplatu od 609 milijardi dinara poreskih prihoda za ovu godinu i naglasio da je on zadovoljan ostvarenim rezultatima.

Prema njegovim rečima Poreska uprava konstantno unapređuje kvalitet svojih usluga i građani mogu da očekuju u narednoj godini da ta institucija postane još napredniji servis, zahvaljujući kome će biti ostvarene uštede troškova ali i vremena, potrebnog za izmirenje poreskih obaveza.

"Uspostavili smo jedan novi nivo saradnje i kooperativnosti sa svim poreskim obveznicima, imamo elektronsku komunikaciju i nas kontakt centar koji pruža informacije o svim poreskim propisima. Poreski obveznici mogu telefonom ili mejlom da dobiju odgovor u vezi sa problemima sa kojima se susreću", rekao je Radosavljević.

Radosavljević je naglasio da se očekuje da će svi poreski obveznici i iduće godine, koja će biti godina krize, na vreme i uredno izmirivati svoje obaveze, posebno ako budu sigurni da je trošenje prikupljenih sredstava transparentno i da se poreska davanja koriste za izgradnju infrastrukture, zdravstvo, bezbednosne, pravosudne i druge institucije.

Radosavljević je naveo i da u narednoj godini može da se očekuje objava spiska najvećih poreskih dužnika, što će se omogućiti izmenama člana Zakona o poreskom postupku i administraciji.

Do sada ta informacija vodila kao službena tajna, čija je objava bila zabranjena zakonom.

Direktor Poreske uprave je naveo i da se dosta očekuje od mere koja će zaživeti od 1. marta naredne godine, a to je da poslovne banke prate da li poslodavci pored isplate neto zarade, uplaćuju i doprinose.

Za taj posao koji će biti poveren bankama, Poreska uprava neće plaćati nikakvu naknadu bankama, rekao je Radosavljević ali ćemo im pomoći tako što smo za njih uradili softver koji će one primenjivati u tom poslu, naveo je on.

Direktor Poreske uprave rekao je da je Poreska uprava do sada imala velikih problema u kontroli uplate doprinosa jer nije mogla da sa oko sedamstotina inspektora terenske kontrole iskontroliše oko 400.000 privrednih subjekata u Srbiji.

Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

NA OSNOVU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POMOĆI GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE - U 2012. GODINI BIĆE NASTAVLJENA IZGRADNJA STAMBENIH NASELJA NA OSNOVU ISTOG DRŽAVNOG PROGRAMA • Domaća građevinska preduzeća u idućoj godini moraju da dobiju od države iste uslove na međunarodnim tenderima kao strane firme •

Domaća građevinska preduzeća u idućoj godini moraju da dobiju od države iste uslove na međunarodnim tenderima kao strane firme, izjavio je danas sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrenoj komori Srbije (PKS) Goran Rodić.

Za građevinare ima dosta posla u Srbiji, ali država mora da im pomogne da se osposobe za dobijanje velikih poslova, rekao je Rodić za Tanjug.

On je naveo da građevinska industrija učestvuje u celoj srpskoj industriji sa oko 50 odsto i da što se tiče 2012. nije optimista, jer se očekuje da će nivo građevinskih poslova biti kao i ove godine ili zabeležiti manji pad.

"Za stambenu izgradnju u narednoj godini nisu optimističke prognoze, jer je kupovna moć stanovništva mala, a krediti skupi", naglasio je predstavnik PKS.

Zbog slabe potražnje za stanovima, prema njegovim rečima, ima malo investitora i jedino što će ublažiti tešku situaciju je nastavak primene zakona za pomoć građevinskoj industriji Srbije u uslovima ekonomske krize.

Rodić je naveo da je ove godine građevinsku industriju taj zakon spasao od propasti, s obzirom da je započeta izgradnja novog stambenog naselja "Stepa Stepanović" na mestu bivše voždovačke kasarne u Beogradu. Na osnovu istog državnog programa u 2012. će se graditi još jedno naselje "Dr Ivan Ribar" na Novom Beogradu.

"Plašimo se, ipak, da će dobar deo naše operative, pretežno srednjih i malih preduzeća nestati, zbog loše situacije na tržištu i problema sa likvidnošću", upozorio je Rodić.

Kreditna politika za kupovinu stanova, kako je rekao, mora da se približi platežnoj moći stanovništva i PDV da se naplaćuje po relizaciji posla, a ne unapred kao što je to sada slučaj.

"Ovo malo zanatske elite što imamo, a to su dobri inženjeri, tehničari, rukovaoci mašina... vrlo brzo će otići iz Srbije ukoliko ne budu mogli da rade i tako ćemo ostati bez onog dela radne snage koji vuče posao u ovom sektoru", rekao je Rodić.

On je kazao isto tako država mora da obezbedi izlazak naših građevinara na inostrana tržišta."Ako ne budemo prisutni u inostranstvu, građevinska operativa će nam već u 2013. biti potpuno desetkovana", zaključio je Rodić.

Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - OMOGUĆEN JE EFIKASAN UPIS U BIRAČKI SPISAK BIRAČA KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU I BIRAČIMA KOJI SE ZBOG SVOJIH LIČNIH I PROFESIONALNIH OBAVEZA NA DAN IZBORA NE NALAZE U MESTU PREBIVALIŠTA OLAKŠANO OSTVARIVANJE BIRAČKOG PRAVA

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je juče Zakon o izmenama i dopunama zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Osnovni razlozi za donošenje zakona sadržani su u potrebi da se:

- omogući efikasan upis u birački spisak birača koji imaju boravište u inostranstvu, kao i efikasno donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku koje se odnose na te birače, tako da umesto ministarstva nadležnog za poslove uprave te poslove vrši opštinska odnosno gradska uprava. Na taj način otklonile bi se dileme koje birači sa boravištem u inostranstvu imaju zbog učešća dva organa - nadležnog ministarstva i opštinske, odnosno gradske uprave, u postupku upisa u birački spisak i obaveštavanja o podacima upisanim u birački spisak;

- olakša biračima koji se zbog svojih ličnih i profesionalnih obaveza na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta da ostvare svoje biračko pravo, bez obaveze da uz zahtev za upis u birački spisak podatka da će na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta, podnesu dokaz o mestu boravišta u zemlji;

- utvrdi odgovarajući rok za početak primene ovog zakona koji će omogućiti da se do početka primene zakona podaci koji se vode u postojećim biračkim spiskovima objedine u jedinstveni birački spisak na način koji će omogućiti najviši stepen njihove tačnosti i ažurnosti, imajući u vidu da se radi o izuzetno složenom i zahtevnom poslu koji iziskuje korišćenje savremenih informacionih tehnologija koje u dosadašnjoj praksi nisu u punoj meri korišćene prilikom vođenja i ažuriranja postojećih biračkih spiskova i koje zahtevaju različite i brojne provere pre početka korišćenja.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 27.12.2011.

PRIMENA PRAVILNIKA O RADIO I TELEKOMUNIKACIONOJ TERMINALNOJ OPREMI ODLAŽE SE DO 6. JUNA 2012. GODINE

Usled tehničkih poteškoća, primena Pravilnika odlaže se za jun naredne godine.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva obaveštava zainteresovanu javnost da se, iz tehničkih razloga, primena Pravilnika o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi ("Sl. glasnik RS", br. 67/2011 - prim. red) odlaže do 6. juna 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Uprave za digitalnu agendu, 27.12.2011.

i VI-1     SKUPŠTINA I VLADA APV /Skupština APV

OSNIVANJEM RAZVOJNE BANKE SRBIJE BILO BI OMOGUĆENO KREDITIRANJE IZVOZNO ORIJENTISANE PRIVREDE, KAO I DEO PRIVREDE KOJI SE NALAZI U OBLASTI ENERGETIKE, INFRASTRUKTURE, POLJOPRIVREDE

U 2012. godini biće teško održati eksternu likvidnost zemlje i likvidnost budžeta dok će država biti suočena sa nekoliko izazova, ocenio je novi predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.

"Prvi izazov jeste vraćanje dela državnog duga od milijardu evra, dok je i 3,5 milijarde evra privatnog duga takođe dospelo na naplatu, 600 miliona vraćanja državnog duga iz kratkoročne emisije hartija od vrednosti dospeva za naplatu, a treba pokriti iz realnih izvora i deficit od 1,3 milijarde evra. Sve zajedno čeka nas jako teška godina u kojoj će biti teško održanje ravnoteže i likvidnosti u budžetu", upozorio je Vlahović.

On je ukazao da treba očekivati mnogo angažovaniji uticaj i redefinisanje monetarne politike jer je fiskalna politika iscrpla svoje domete i vlada ne može samo upotrebom fiskalnih instrumenata da pomogne realizaciji planirane privredne aktivnosti.

"Očekujem da će monetarna politika u 2012 biti donekle redefinisana, da neće imati samo jedan cilj, a to je ciljana inflacija već i kreiranje novčane mase.To znači da bi preko razvojne banke, čije se osnivanje očekuje monetarna politika mogla biti mnogo angažovanija", istako je Vlahović.

Kako je objasnio, centralna banka mogla bi da otkupljuje obveznice razvojne banke i iz tako formiranih sredstava kreditirala bi se izvozno orijentisana privreda kao i deo privrede, koji se nalazi u oblasti energetike, infrastrukture, poljoprivrede.

Vlahović je kazao da je država mnogo uradila u protekle tri godine na smanjenju nepotrebnih rashoda ali i upozorio da ozbiljnije napretka nema bez sprovođenja strukturnih reformi - penzijsko invalidskog osiguranja, obrazovanja i zdravstva, javnih preduzeća, poreske reforma koja bi smanjila namete i olakšala poslovanje privredi.

"Ja znam da one (strukturne reforme) nisu popularne, pogotovu par meseci pre izbora, ali sada treba misliti o periodu, koji će doći posle izbora. Posle izbora neophodno je preduzeti set međusobno kompatibilnih mera, koji će značiti promenu strukture države", smatra prvi čoveka SES-a.

Osvrnuvši se na godinu za nama Vlahović je rekao da smo u 2011. godini imali različite oscilacije privredne aktivnosti tako da smo do polovine godine imali rast te aktivnosti nakon čega je došlo do stagnacije i pada kao kao posledica drugog talasa ekonomske krize.

Zbog toga su redefinisani neki osnovni makroekonomski agregati - rast bruto domaćeg proizvoda je smanjen sa 3,5 na 1,5 procenat, dok je deficit države povećan, što nužno upućuje na pesimistička predviđanja za 2012. godinu.

Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI POVODOM OBAVEŠTENJA O NAMERI USPOSTAVLJANJA ZBIRKE PODATAKA O LIČNOSTI POD NAZIVOM "EVIDENCIJA VLASNIKA PRETPLATNIH LEGITIMACIJA ZA KORIŠĆENJE JAVNOG GRADSKOG PREVOZA U BEOGRADU"

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti imajući u vidu pojačano interesovanje medija za izdavanje personalizovanih SMART kartica i korišćenje Bus Plus benefint programa u gradskom prevozu, kao i činjenicu da se ne mali broj građana tim povodom obratio Povereniku, saopštava da je već u postupku prethodne provere povodom obaveštenja o nameri uspostavljanja zbirke podataka o ličnosti pod nazivom "Evidencija vlasnika pretplatnih legitimacija za korišćenje javnog gradskog prevoza u Beogradu" upozorio izvođače projekta na obaveze koje proizlaze iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon - prim. red).

Početkom ovog meseca Poverenik je Društvu za marketing i usluge "Apex Solution Technology", d.o.o. iz Beograda ponovio upozorenje. U neposrednim kontaktima predstavnici Poverenika su od rukovodilaca ovog preduzeća dobili uveravanja da će po upozorenju u potpunosti biti postupljeno.

Odmah pošto projekat počne faktički da funkcioniše ovlašćena lica Poverenika će izvršiti neposredan nadzor i ukoliko nalozi iz upozorenja ne budu poštovani Poverenik će zabraniti obradu podataka.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Upozorenje se u najkraćim crtama svodi na dve stvari.

Prvo, s obzirom da se u ovom slučaju radi o obradi podataka na osnovu pristanka lica o čijim se podacima radi potrebno je da ta lica budu apsolutno upoznata sa svim elementima obrade, što podrazumeva njihovo prethodno obaveštavanje o obradi podataka i njihov izričit pristanak na obradu. Lica čiji se podaci obrađuju moraju biti upoznata ne samo sa pogodnostima koje mogu imati, već i sa eventualnim pravima davaoca benefita, kao što je npr. mogućnost korišćenja podataka u reklamne i markentiške svrhe, mogućnost ustupanja trećim licima i sl., a njihov pristanak mora biti pribavljen u zakonom predviđenoj formi.

Drugo, neophodno je isključiti mogućnost "uparivanja" podataka iz dva centra, jednog u kome se vode podaci o pretplatniku i drugog u kome se vode podaci o saobraćaju. Mora se, dakle, garantovati privatnost lica koja pretplatne karte koriste i isključiti mogućnost praćenja njihovog kretanja, odnosno utvrđivanja vremena i mesta kretanja građana na osnovu parametara koji bi bili isti u obe baze podataka."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 27.12.2011.

FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE DONEO ODLUKU DA KAMATA NA ODOBRENA SREDSTVA ZA PREDUZETNIKE U 2012. GODINI BUDE SMANJENA SA DOSADAŠNJIH TRI NA DVA ODSTO

Potpredsednik Vlade Republike Srbije za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović saopštila je danas u Nišu da je Fond za razvoj Republike Srbije doneo odluku da kamata na odobrena sredstva za preduzetnike u 2012. godini bude smanjena sa dosadašnjih tri na dva odsto.

Kalanović je u izjavi za novinare nakon sednice Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije precizirala da se ta odluka odnosi na više od 220.000 preduzetnika u Srbiji, i istakla da je to prava antikrizna mera Vlade Srbije za pomoć tom sektoru u narednoj godini.

Ona je napomenula da je posle godinu dana od preseljenja Fonda za razvoj iz Beograda u Niš više od jedne trećine zahteva korisnika podneto preko sedišta fonda u tom gradu.

Prema njenoj oceni, odluka o izmeštanju sedišta ovog fonda bila je opravdana i Niš je pokazao da je kadrovski sposoban da prihvati jednu takvu instituciju i obezbedi joj sve uslove za rad kakve bi imala i u Beogradu.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić ukazao je na to da je u poslednja tri meseca broj podnetih zahteva preko sedišta Fonda za razvoj u Nišu uvećan za 60 odsto, i ponovio da to opravdava preseljenje sedišta fonda i njegove delatnosti, koja je prvenstveno usmerena ka malim i srednjim preduzećima.

Direktor Fonda za razvoj Republike Srbije Slađana Backović precizirala je da je taj fond ove godine odobrio 643 kredita u ukupnom iznosu od 14,7 milijardi dinara.

Na današnjoj sednici Upravnog odbora odobreno je još približno 2,2 milijarde dinara kredita, dodala je ona i napomenula da će time ove godine malim i srednjim preduzećima biti plasirano više od 17 milijardi dinara kredita.

Prema njenim rečima, plan Fonda za narednu godinu obuhvata 15 milijardi dinara kredita malim i srednjim preduzećima, kao i izdvajanje u iznosu od 200 miliona dinara za žensko preduzetništvo, što je dvostruko više u odnosu na ovu godinu.

Fond je uložio i znatne napore u pogledu saniranja i vraćanja ranije odobrenih kredita, pri čemu je radio i na većoj kontroli namenski odobrenih kredita, ukazala je ona.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.12.2011.

STRUČNI ISPIT ZA BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA, DRUŠTVA ZA OSIGURANJE, DRUŠTVA ZA POSREDOVANJE U OSIGURANJU, DRUŠTVA ZA ZASTUPANJE U OSIGURANJU I ZASTUPNIKE U OSIGURANJU KOJI IMAJU DOZVOLU ZA OBAVLJANJE POSLOVA ŽIVOTNOG OSIGURANJA BIĆE ODRŽAN 31. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavu za polaganje ispita počinje 5. januara, a završava se 15. januara 2012. godine •

Stručni ispit za brokersko-dilerska društva, društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnike u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja će se održati 31. januara 2012. godine.

Rok za prijavu za polaganje stručnog ispita počinje 5. januara, a završava se 15. januara 2012. godine.

Zainteresovani kandidati se prijavljuju na sledeći način:

Potrebno je popuniti obrazac prijave za polaganje stručnog ispita, a zatim tako popunjen obrazac poslati elektronskim putem, na mejl adresu: prijava@apml.org.rs, ili poštom, na adresu: Uprava za sprečavanje pranja novca, Masarikova 2, 11 000 Beograd.

Uz prijavu se prilaže dokaz o izvršenoj uplati troškova za polaganje stručnih ispita.

Obrazac za prijavu, kao podatke o iznosu troškova za polaganje stručnog ispita, možete pronaći na sajtu Uprave, u folderu "LICENCIRANJE".

Izvor: Vebsajt Uprave za sprečavanje pranja novca, 27.12.2011.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA I SUDSKA PRAKSA – 23.FEBRUAR 2012.

Zakon o radu (¸¸Službeni glasnik RS’’, br. 24/05, 61/05 i 54/09), koji uređuje sistem radnih odnosa, primenjuje se na sve zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije. Pored ostalih pitanja, Zakonom se, između ostalog, uređuju i pitanja koja se odnose na prestanak radnog odnosa.

Prestanak radnog odnosa, tj. davanje otkaza ugovora o radu zaposlenom predstavlja jedno od najosetljivijih pitanja, posebno, u uslovima ekonomskih i drugih teškoća u poslovanju. Takođe, prestanak radnog odnosa najčešći je predmet sudskih sporova. Potrebno je, stoga, obezbediti sistem zaštite koji treba da pomiri interes radnika da sačuva zaposlenje, sa potrebama poslodavca.

Na seminaru će biti predstavljen pomenuti sistem zaštite, a detaljno će biti obrađeni i svi razlozi prestanka radnog odnosa koji su utvrđeni Zakonom. Posebna pažnja posvećena je mišljenjima Ministarstva rada i socijalne politike, donetim po ovim pitanjima, kao i sudskoj praksi, odnosno stavovovima Vrhovnog kasacionog suda Srbije zauzetim po pojedinim institutima iz ove oblasti.

Na seminaru će biti reči i o modelima rešenja, sporazuma i drugih pojedinačnih akata propisanih Zakonom u vezi sa prestankom radnog odnosa, sa ciljem da se učesnici upoznaju sa načinima sprečavanja i umanjenja broja sudskih sporova i nesporazuma povodom prekida radnih odnosa.

Ciljna grupa:
Seminar je namenjen predstavnicima poslodavaca, odnosno ovlašćenim licima za odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih, zaposlenima koji rade na primeni zakona i drugih propisa, pripremi i primeni opštih akata, predstavnicima sindikata, preduzetnicima.

Cilj seminara:
Pružanje mogućnosti za direktan konsalting i iznalaženje rešenja za sopstvene dileme u poslu, kao i nova saznanja kroz praktične primere, sudsku praksu i kroz živu komunikaciju sa predavačem.

Teme:

Predavači:
Paraskeva Mihajlović, dipl. pravnik, poseduje bogato radno iskustvo na pripremi i primeni propisa u oblasti rada i zapošljavanja, radom na ovim poslovima preko 30 godina u republičkim organima i organizacijama, učešćem na stručnim i naučnim savetovanjima sa stručnim radovima iz oblasti radnih odnosa, na radionicama, seminarima i sl.
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Mesto i vreme održavanja:
Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment – MNG Centar, Jevrejska 24 , Beograd, 23. februar. 2012. od 12.00 – 17.30 časova.

Cena:
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje i zajednički ručak učesnika.

Cena po učesniku: 12.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim kompanijama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485 ili e-mailom: office@mngcentar.com ili prijava@mngcentar.com

Linka ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=9a409be9-1a96-4a8b-802d-792a013808f0

PO METODOLOGIJI MASTRIHTSKIH KRITERIJUMA KOJI PREDVIĐAJU DA UČEŠĆE JAVNOG DUGA U BDP NE SME DA PREĐE 60%, JAVNI DUG SRBIJE JE NEŠTO NIŽI I IZNOSI 44,2% BDP • Ovo je prilično ispod dozvoljenog limita EU, ali U slučaju Srbije, i aktuelni dug je visok s obzirom na nizak kreditni rejting Srbije i krizu poverenja u državne dugove u Evropi •

Javni dug Srbije će najverovatnije preći zakonsku granicu od 45% BDP-a jer i ovdašnja privreda deli sudbinu evropske ekonomije koja se bori sa novim talasom krize, upozorio je nedavno Fiskalni savet Srbije. Javni dug na kraju novembra iznosio je 14,4 milijarde evra što je prema nacionalnoj metodologiji 44,8% BDP-a. Ako se računa po metodologiji Mastrihtskih kriterijuma koji predviđaju da učešće javnog duga u BDP ne sme da pređe 60%, javni dug Srbije je nešto niži i iznosi 44,2% BDP. Istina je da je to prilično ispod dozvoljenog limita EU, ali stručnjaci upozoravaju da se kritična granica nakon koje zemlja upada u dužničku krizu razlikuje od zemlje do zemlje. U slučaju Srbije, i aktuelni dug je visok s obzirom na nizak kreditni rejting Srbije i krizu poverenja u državne dugove u Evropi.

Ali, od probijanja dozvoljenog limita za procenat ili dva, daleko je važnije kakvu će ekonomsku politiku vlada Srbije voditi sledeće godine, kao i nova vlada koja će se formirati nakon izbora sledećeg proleća. Takođe, važno je da li će se izaći u susret pritiscima brojnih interesnih grupa koje se zalažu za poreske mere koje smanjuju budžetske prihode i posledično povećavaju javni dug zemlje.

Od 2008. javni dug Srbije beleži značajan rast. Na kraju 2008. iznosio je 25,6 % BDP-a, na kraju 2009. je bio 31,3% BDP, da bi do kraja prošle godine popeo na 41,5%. Podaci Ministarstva finansija od 30. oktobra 2011. pokazuju da je više od 50% javnog duga u evrima, ali skoro 70% duga je sa fiksnom kamatnom stopom.

Spoljni dug Srbije je veći u odnosu na unutrašnji, i iznosi više od osam milijardi evra. Građanima na ime stare devizne štednje država je na kraju oktobra dugovala više od dve milijarde evra, a isto toliko iznose obaveze Srbije prema investitorima koji su kupovali državne zapise. Samo ogranku Svetske banke - Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Srbija duguje više od 1,4 milijarde evra.

Ključno za usporavanje javnog duga je da se fiskalni deficit u narednim godinama spusti ispod zakonskog nivoa od 4,5% BDP, upozorio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. To znači da se reforma javnog sektora i sveobuhvatna poreska reforma više ne mogu izbeći.

Fiskalni deficit već tri godine iznosi oko 4,5%, a planirano je da naredne godine bude 4,25% BDP-a.

Drugo, oporavak srpske privrede i vraćanje javnog duga u dozvoljene okvire zavisi i od ekonomske politike koju će voditi vlada sledeće godine. Ako se kreatori ekonomske politike odluče za populističku opciju (niski porezi/visoka javna potrošnja), Srbija bi upala u dužničku krizu, nakon čega bi sledila i recesija, upozorio je Arsić u autorskom tekstu objavljenom u najnovijem broju Kvartalnog monitora.

Predlozi za povećanje javnog duga

Iako se u domaćoj javnosti nisu čuli eksplicitni predlozi da se dozvoljeni limit javnog duga uskladi sa evropskih 60%, bilo je puno inicijativa iz udruženja privrednika, sindikata i stranaka, da se smanje porezi na zarade u cilju stimulisanja privrede, ali da se ne povećavaju PDV ili neki drugi porezi. Posledica takvih zahteva je upravo povećanje fiskalnog deficita, a lančano i javnog duga.

Naime, smanjenjem poreskih stopa smanjuju se budžetski prihodi, a taj minus se neće nadoknaditi povećanim zapošljavanjem jer se to i ranije nije dešavalo kad je vlada preduzimala slične mere.

Iako je Srbija prilično ispod dozvoljenog limita EU o javnom dugu, nema mesta poređenju Srbije sa zemljama čiji dug prekoračuje Mastrihtske kriterijume. Kako je objasnio Arsić, kritična granica nakon koje zemlja upada u dužničku krizu različita je od zemlje do zemlje.

Dok zemlje s visokim kreditnim rejtingom (npr. Japan) imaju javni dug i preko 100% BDP-a, a i dalje se zadužuju na finansijskom tržištu pod povoljnim uslovima, zemlje sa niskim kreditnim rejtingom, kao što je Srbija, često ulaze u dužničku krizu pri nivou javnog duga od 50% BDP-a ili čak i nižem, naveo je Arsić.

Ako bi dug počeo da raste, iz srpskog budžeta bi sve više novca odlazilo za plaćanje glavnice i kamata. Zatim bi bilo samo pitanje trenutka, koji nije egzaktno predvidiv, da investitori koji drže srpske dužničke hartije, procene da je Srbija nesolventna, smatra Arsić.

Investitori bi prestali da kupuju srpske hartije, a budući da tim hartijama Srbija finansira fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova, Srbija bi ušla u dužničku krizu.

Švedska i Estonija smanjile javni dug

Nedavna analiza evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazala je da je javni dug u prethodne dve godine rastao u većini zemalja EU, izuzev u Estoniji i Švedskoj. U 2010. godini, 14 članica je prijavilo pokazatelj o javnom dugu iznad dozvoljenih 60%. Najveći racio je zabeležila Grčka 144,9%, a na drugom mestu je Italija čiji javni dug iznosi 118% BDP-a. Najniže učešće duga u BDP prijavila je Estonija 6.7%.

Ako se posmatraju promene u odnosu duga i BDP-a, najveći rast zabeležen je kod Irske, čiji je dug skočio za 29,7 procentnih poena. Učešće grčkog javnog duga u BDP poraslo je 15,6 procentnih poenta, dok su Švedska i Estonija smanjile udeo duga za 3,5 i 0,5 procentnih poena.

U grupi zemalja čiji je dug pokrivao do 20% BDP u 2010, nalaze se Estonija, Bugarska i Luksemburg. Rumunija, Češka, Litvanija i Slovenija imaju javni dug manji od 40% BDP. Javni dug Slovačke, Danske, Letonije i Finske iznosi manje od 50% BDP, dok Poljska ima više od 50%, ali i dalje manje od dozvoljenih 60% BDP-a, pokazuje Eurostatova statistika.

U 22 zemlje, više od 90% duga čine hartije od vrednosti. U gotovo svim članicama, najviše se zadužuje centralna vlast, izuzev Estonije u kojoj je učešće lokalnih vlasti u javnom dugu gotovo 50%, dok je dug centralnih vlasti vrlo mali.

Većina duga zemalja članica, ima rok dospeća duži od godinu dana. U strukturi duga Estonije, Bugarske, Poljske i Austrije, kratkoročni dug učestvuje sa manje od 5%. Međutim, u Rumuniji i Portugaliji, dug sa dospećem kraćim od godinu dana, prešao je 24%.

Iako državne garancije ne ulaze u javni dug prema Mastrihtskim pravilima, podaci Eurostata pokazuju da u nekim zemljama ova vrsta indirektnog duga premašuje 10% BDP-a. Garancije manje od 3% BDP imaju Slovačka, Poljska, Litvanija, Bugarska, Rumunija, Austrija i Letonija. Irska je zemlja sa najvećim učešćem državnih garancija u BDP, blizu 75%.

Izvor: EurActiv.rs, 26.12.2011.

URUČENI SERTIFIKATI O AKREDITACIJI ZA 17 ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije saopštilo je da su danas uručeni sertifikati o akreditaciji za 17 zdravstvenih ustanova, koje je dodelila Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije za 2011. godinu.

Sertifikati su uručeni predstavnicima Kliničkog centra Srbije - Ginekološko akušerskoj klinici, Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", Kliničkog centra Kragujevac, opštih bolnica u Leskovcu, Jagodini, Šapcu, Smederevskoj Palanci i domova zdravlja Dimitrovgrad, Kladovo, Lebane, Lučani, Novi Pazar, Ruma, Sjenica, Topola, Velika Plana i Vlasotince.

U cilju unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga, Ministarstvo zdravlja je finansijski podržalo akreditaciju ovih zdravstvenih ustanova u okviru projekata "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou - DILS" i "Razvoj zdravstva Srbije - dodatno finansiranje" koji se finansiraju iz kredita Svetske banke.

Kroz aktivnosti projekta DILS predviđeno je da se ukupno 33 doma zdravlja akredituje do kraja 2012. godine.

Tokom 2011. godine 19 domova zdravlja i 13 bolnica dobilo je sertifikat o akreditaciji od Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije.

Akreditacija je postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove na osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih standarda rada zdravstvene ustanove u određenoj oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grani medicine.

Proces akreditacije je koncipiran tako da obezbedi okvir koji će omogućiti zdravstvenim ustanovama da definišu i implementiraju potrebne promene i naprave prioritete za kontinuirano unapređenje sopstvenih usluga.

Sertifikati o akreditaciji dodeljeni su i Domu zdravlja Leskovac, Opštoj bolnici Zrenjanin, Opštoj bolnici "Belmedik" i Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku "Biomedika" koji su kroz postupak akreditacije prošli kao pilot ustanove u okviru projekta "Podrška Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije" koji je finansirala EU.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.12.2011.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI

Tanjug

Poslanici republičkog parlamenta nastavljaju rad razmatranjem amandmana na predloženi budžet za 2012. godinu.

Na taj zakonski predlog stiglo je oko 100 amandmana, a na prateće zakone, o kojima su poslanici raspravljali u paketu sa budžetom, još 132 amandmana.
Predloženi budžet predviđa prihode od 750 milijardi dinara, rashode od 890 milijardi, a deficit od 140 milijardi dinara.

Usvajanje budžeta za sledeću godinu, za razliku od prethodnih, neće biti neizvesno, budući da su podršku tom najznačajnijem finansijskom aktu najavile sve stranke vladajuće većine.
Opozicija je saglasna u kritikama na njegov račun, a neke od njihovih primedbi su da su prihodi precenjeni, a rashodi potcenjeni, kao i da je predloženi budžet posledica loše ekonomske politike.

U paketu sa budžetom, poslanici razmatraju i izmene pratećih zakona –
O BUDŽETSKOM SISTEMU,
O AKCIZAMA,
O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA,
O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE,
O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI,
O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU,
O JAVNIM PUTEVIMA,
O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA I
O FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE.

Poslanici su završili razmatranje izmena nekoliko pravosudnih zakona, kao i odluku o prestanku funkcije sudiji Visokog saveta sudstva Predragu Dimitrijeviću.
Na kraju radnog dana, oni su razmotrili predlog odluke o obrazovanju Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije SB UN - Žene, mir i bezbednost.

Malovićeva je izjavila da predložene zakonske izmene koje se odnose na rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca dodatno ističu značaj i samostalnost tih institucija.

Malovićeva je u Skupštini Srbije "branila" predložene izmene zakona o uređenju sudova, o javnom tužilaštvu i o sudskim taksama, kao i izmene Zakonika o krivičnom postupku, koje poslanici razmatraju kao drugu tačku šeste sednice u okviru jesenjeg zasedanja, koju su započeli juče.

Ministarka je objasnila da su predložene izmene zakona o uređenju sudova, o javnom tužilaštvu i o sudskim taksama vezane za predloženi budžet za 2012. godinu i da je njihov cilj da obezbede preciziranje nadležnosti vezanih za predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava između Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde.

Njima je, prema njenim rečima, predloženo da poslove pravosudne uprave koji se odnose na predlaganje dela budžeta za rashode za sudsko, odnosno tužilačko osoblje, kao i raspodelu tih sredstava, obavlja Ministarstvo pravde, s obzirom na to da to osoblje ima status državnih službenika i nameštenika.

Poslove na predlaganju i raspodeli budžetskih sredstava za nosioce pravosudnih funkcija obavljaće Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, čime se dodatno ističe značaj i samostalnost tih organa, istakla je Malovićeva.

Predloženim izmenama Zakona o sudskim taksama predviđeno je da će se 40 odsto od naplaćenih taksi raspodeliti za tekuće rashode sudova, a 20 odsto za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, druge rashode i investicije.

Izmenama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da se u postupku za krivična dela iz nadležnih javnih tužilaštava posebne nadležnosti može odrediti nagrada veštaku, prevodiocu i tumaču, a ta nagrada može biti do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za te svrhe u drugim krivičnim stvarima.

RTV, Beta, Tanjug

Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su pokrajinski budžet za 2012. godinu, koji iznosi 65,19 milijardi dinara. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da budžet iznosi više nego što je Vojvodini zagarantovano Ustavom Srbije.

"Budžet pokrajine iznosi više od 8,5 odsto republičkog budžeta, što je više od sedam odsto koliko je zagarantovano Ustavom", rekao je Pajtić.

On je naveo da će 18 milijardi dinara iz pokrajinskog budžeta biti usmereno na zapošljavanje i kapitalne investicije.

"Želimo da nastavimo zapošljavanje ljudi u Vojvodini i da nastavimo trend od ove godine, kada je smanjen broj nezaposlenih", rekao je Pajtić.

Pokrajina namerava da nastavi i kapitalna ulaganja, rekao je Pajtić i naveo da je preko Fonda za kapitalna ulaganja Vlada Vojvodine do sada plasirala oko 400 miliona evra u kapitalne projekte.

Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić izjavio je da od predviđenih 65,19 milijardi dinara, transferi za plate zaposlenih u obrazovanju i za lokalne samouprave iznose 36,5 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, to znači da realni budžet Vojvodine za narednu godinu iznosi 28,6 milijardi dinara, sa kojima pokrajina "praktično autonomno raspolaže".

Đukić je rekao da su u budžetu za 2012. godinu prvi put planirana "izdašnija sredstva" za poljoprivredu, odnosno ukupno devet milijardi dinara, što čini gotovo trećinu realnog budžeta pokrajine.

Poslanici opozicije kritikovali su danas predloženi budžet Vojvodine i ocenili da će, osim transfernih sredstava iz Republike, teško biti ostvariv zbog sve lošijeg položaja u kojem se nalazi domaća ekonomija i posledica krize koje se osećaju i u Srbiji.

Pajtić je najavio da će pokrajinske vlasti "uskoro" izmiriti zaostale obaveze prema investitorima i dodao da od Republike očekuje da nastavi isplatu transfernih sredstava koja duguje Vojvodini za 2011. godinu.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da bez odgovarajućeg ambijenta koji stvaraju mediji nije moguće efikasno privlačenje stranih investicija i zahvalio medijima što su doprineli rezultatima pokrajine u toj oblasti.

Bez novinara i medija, u celini nije moguće graditi zajednički život u Vojvodini i stvarati ambijent tolerantnosti u kome će se svi građani dobro osećati, istakao je Pajtić na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za medijske poslenike, priređenom u centralnom holu pokrajinske vlade.

Pajtić je naglasio da je Vlada Vojvodine, zajedno sa svojim sekretarijatima, fondovima i drugim institucijama, uspela da "zadrži investicioni zanos" ove godine, uprkos posledicama svetske ekonomske krize i da stvori preduslove za privlačenje novih investicija.

"Zahvaljujući tome, možemo da budemo ponosni time što je u novembru u Vojvodini manje nezaposlenih nego u januaru", istakao je Pajtić i dodao da je veoma važno što u pokrajini ima mnogo medija koji građane informišu na jezicima nacionalnih zajednica.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić istakao je da, zahvaljujući medijima, građani Vojvodine saznaju kako se koristi njihov novac i podsetio da je ove godine bilo oko 13.000 tekstova u štampi i više od 5.800 priloga u elektronskim medijima o aktivnostima vojvođanske vlade i njenih organa.

Tanjug

Od 1. januara 2012. godine, vozačima iz naše zemlje neće biti potrebna „zelena karta” za osiguranje motornih vozila za putovanje u 27 zemalja članica Evropske unije (EU), ali i Švajcarsku, Norvešku, Island, Andoru, Hrvatsku i Crnu Goru.

„Mi smo se za to kvalifikovali u maju ove godine, na godišnjoj skupštini Biroa zelene karte. U međuvremenu smo potpisivali sporazume sa svim zemljama i čekali saglasnost Evropske komisije”, podsetio je generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS) Vladan Manić u izjavi Tanjugu.

Evropska komisija je dala saglasnost da se Srbija priključi sistemu multilateralnog sporazuma i to je objavljeno u Službenom glasniku EU, 22. novembra ove godine, rekao je Manić.

„To, praktično, znači da od 1. januara, osim polise osiguranja, redovne, koju naši građani poseduju i registarskih tablica, nije im potrebno ništa od dokumentacije, vezano za vozila”, objasnio je generalni sekretar UOS-a.

Manić je napomenuo da je Srbija uspela i da produži naš dvostrani sporazum kada je u pitanju Crna Gora i važenje tog sporazuma počinje da teče od 1. januara 2012. godine.
To znači da ostaje isti režim saobraćaja kakav je bio i do sada sa tom zemljom, pa naše polise važe u Crnoj Gori, a crnogorske u Srbiji.

Kada je u pitanju Makedonija, s obzirom da građani postavljaju jako puno pitanja o osiguranju na putu u tu državu, Manić je rekao da je to uglavnom povezano sa odlaskom naših građana na letovanje u Grčku.

„Makedonija nije potpisnica multilateralnog sporazuma, niti sa njima imamo sklopljen bilo kakav dvostrani aranžman, tako da su za Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, od zemalja u okruženju, i dalje potrebne 'zelene karte'“, rekao je generalni dsekretar UOS-a. 

Tanjug

Inicijativa o uvođenju, umesto bankarske garancije, depozita za akcize za uvoznike duvanskih proizvoda znatno će uvećati troškove uvoznika duvanskih proizvoda.
Time bi, kažu, te firme bile stavljene u potpuno neravnopravan položaj u odnosu na domaće proizvođače cigareta.

Argumentacija koju koristi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, prema oceni TDR, "više je nego upitna", jer su prihodi budžeta"već 100 odsto osigurani namenskim i prvoklasnim bankarskim garancijama".

Ističe se zamena garancija obavezom deponovanja novca u iznosu koji je jednak iznosu ukupne minimalne akcize za količinu koja se uvozi i za koju se podižu akcizne markice ne bi imala poseban uticaj na državni budžet Srbije.

Rovinjski proizvođač cigareta navodi da je Ministarstvu finansija Srbije povodom te inicijative uputio pismo, u kojem ističe i da je namera uvođenja depozita u suprotnosti sa zakonima Evropske unije, CEFTA i Svetske trgovinske organizacije.

Istovremeno, Ministarstvo ekonomije navodi da je pomenuta inicijativa u potpunosti u skladu sa pozitivnim propisima Srbije, normama Evropske Unije (EU) i Svetske trgovinske organizacije.
Pomenuta odluka je usklađena i sa međunarodnim ugovorima, uključujući i CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, imajući u vidu da ova inicijativa ne predstavlja uvođenje novih nameta, već isključivo i jedino zamenu jednog mehanizma drugim.

Prevashodni cilj zamene bankarske garancije depozitom je osiguravanje čvršćih garancija za obezbeđenje prihoda države u uslovima nastavka svetske ekonomske krize, i to isključivo u slučajevima kada se akcizne markice iznose sa teritorije Srbije.

Zamena bankarske garancije depozitom ne predstavlja ni novi fiskalni namet ni direktnu ili indirektnu diskriminaciju ili favorizovanje jedne strane kao ni bilo koji drugi namet, kako se to netačno navodi u saopštenju TDR.

Važno je istaći da će predložena obaveza uvođenja depozita obuhvatiti sve kompanije koje uvoze cigarete na teritoriju Srbije, što uključuje i tri kompanije koje ovde proizvode deo svog asortimana - Philip Morris, Britiš Ameriken Tobako (BAT) i Japan Tobako Internešenel (JTI), kao i proizvođače koji nemaju proizvodnju na teritoriji Srbije, kao što je TDR, Imperial Tobako i ostali.

Važno je da nema govora o povećanju troškova proizvođača za 20 puta, jer će se trošak bankarske provizije zameniti eventualnim troškom kamate i to samo ukoliko je neophodno zaduživanje za iznos depozita kod banke.

Kamata na sam depozit ne postoji, jer nacrt Uredbe ne predviđa obračun kamate na deponovana sredstva. Dakle, reč je samo o ranijem angažovanju sredstava za istu namenu.

Poslanici Skupštine Vojvodine raspravljaće o pokrajinskom budžetu za 2012. godinu, koji bi trebalo da iznosi 65,19 milijardi dinara
.
Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić izjavio je ranije da je projektovanim budžetom poštovan ustavni minimum za Vojvodinu, kao i uslov da se tri sedmine budžeta ulože u kapitalne investicije.

On je objasnio da od predviđenih 65,19 milijardi dinara budžetskih rashoda transferi za plate zaposlenih u obrazovanju i za lokalne samouprave iznose 36,5 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, to znači da realni budžet Vojvodine za narednu godinu iznosi 28,6 milijardi dinara, i s kojima pokrajina "praktično autonomno raspolaže".

Đukić je rekao da su u budžetu za 2012. godinu prvi put planirana "izdašnija sredstva" za poljoprivredu, odnosno ukupno devet milijardi dinara, što čini gotovo trećinu realnog budžeta pokrajine.

Naveo je da je Fondu za kapitalna ulaganja namenjeno oko deset milijardi dinara, od kojih će deo biti plasiran i za izgradnju Žeželjevog mosta, oko 400 miliona.

Tanjug

Državno veće tužilaca upozorilo je danas da su nedopustivi pritisci na tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, povodom njegovog istraživanja slučaja nabavke vakcina protiv "svinjskog gripa".

"Po zakonu, jedino javni tužilac rukovodi krivičnim gonjenjem i donosi odluku protiv koga će se i kako voditi krivični postupak. Sve drugo predstavlja pokušaj diskvalifikacije iz političkih ili drugih razloga", navodi se u saopštenju Državnog veća tužilaca.

Najviša tužilačka institucija upozorava da sve drugo ugrožava samostalnost i nezavisnost jedne od najbolje ocenjenih institucija u Srbiji - tužilaštvo za organizovani kriminal.

Tanjug

Najviše novina u 2012. godini biće u oblasti pravosuđa, a jedna od njih je uvođenje "tužilačke istrage" od 15. januara za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.

Tužilačka istraga će iz korena promeniti krivični postupak, jer će istragom, koja je sada u rukama istražnog sudije, rukovoditi javni tužilac i biće zadužen za prikupljanje dokaza na osnovu kojih će da odluči da li će da podigne optužnicu protiv nekog lica.

Zakonik o parničnom postupku stupa na snagu 2. februara, a najveća novina koju donosi jeste da suđenja teku dan za danom, budući da se ograničava odlaganje ročišta i da se propisuje obaveza da se glavna rasprava mora zakazati u roku od 30 dana od prijema odgovora na tužbu ili od održavanja pripremnog ročišta.

U 2012. godini će biti oživljena institucija javnih notara, budući da bi u septembru sa radom trebalo da počne prvih 100 notara, koji će preuzeti bojne poslove od suda i rasteretiti ih od postupaka koji po svojoj prirodi nisu takvi da ih mora obavljati sud.

Među tim poslovima su overe ugovora, sačinjavanje i čuvanje testamenta, nesporni ostavinski postupci, izdavanje potvrde o imenu, životu, izjavama volje, a primaće na čuvanje u depozit, isprave i dragocenosti sa ciljem da ih predaju određenom licu nakon određenog roka ili ispunjenja nekog uslova.

Još jedna novina u pravosudnom sistemu u 2012. godini biće uvođenje privatnih izvršitelja, što je planirano za sredinu maja, do kada bi trebalo da bude okončan proces polaganja ispita i imenovanja.
U nadležnost privatnih izvršitelja preći će izvršenja radi ostvarenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, a za sprovođenje ostalih odluka građani, odnosno poverioci, će moći da izaberu koga žele - sudske ili privatne izvršitelje.

Jedina putna isprava sa kojom će građani od 1. januara moći da putuju u inostranstvo biće novi biometrijski pasoši, koje poseduje 3,7 miliona građana, a rok za zamenu starih ističe 31. decembra.

Od prvog dana 2012. godine na snagu stupaju i nova pravila za odlazak u penziju, pa će tako muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od januara u penziju odlaziti stariji za četiri meseca, odnosno moraće da imaju najmanje 53 godine i osam meseci života.

Žene koje u 2012. pune 60 godina života za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, a one koje navrše pun staž - 35 odrađenih godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života.

Uslovi za penzionisanje će i za žene i za muškarce sa svakom sledećom godinom biti dodatno pooštravani.

Novina u novoj godini biće i promena pola iz medicinskih razloga o trošku zdravstvenog osiguranja, a, prema nekim procenama, na tu operaciju u Srbiji trenutno čeka 200 ljudi.
Takođe, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju biće omogućena i besplatna stomatološka zaštita, odnosno besplatno lečenje bolesti usta i zuba za sve studente od 18. do 26. godine života.

Srbiju u 2012. godini očekuju i parlamentarni i lokalni izbori, a oni će sa sobom doneti nova pravila u raspodelama mandata i finansiranju redovnih aktivnosti političkih stranaka.

Mandati će se posle završetka izbora dodeljivati po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata, dok će sredstva iz javnih izvora za finansiranje rada političkih stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike ili odbornike od 1. jula biti određivani na nivou od 0,15 odsto rashoda budžeta.

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti je propisano i da se iz budžeta Srbije za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori izdvoji 0,1 odsto rashoda budžeta.

Stranke koje nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje moraće da polože izborno jemstvo, koje im neće biti vraćeno ukoliko na izborima ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto ukoliko je reč o strankama manjina.

Novim Zakonom o privrednim društvima, čija primena počinje 1. februara 2012. godine,  dolaze i nova pravila u privredi, a neke od njih su smanjenje troškova preduzeća, povećanje odgovornosti direktora i ukidanje upravnih odbora, bolja zaštita manjinskih akcionara i efikasnije korporativno upravljanje.

Odredbama zakona koje su već stupile na snagu ukinuto je obavezno posedovanje pečata i povećana dostupnost informacija o statusnim pitanjima uz najmanje troškove, njihovim objavljivanjem na internet stranici Agencije za privredne registre.

U novoj godini građane će sačekati nova zakonska pravila i u socijali, sportu i obrazovanju.

U martu 2012. godine na snagu stupa i odredba prema kojoj ministri za socijalnu zaštitu i zdravlje propisuju standarde za pružanje usluga u socijalno-zdravstvenim ustanovama koje mogu biti osnovane za korisnike koji zbog svog specifičnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom zaštitom ili nadzorom.Centar za socijalni rad može da zaključi sporazum sa korisnikom materijalne podrške o aktivnom prevazilaženju njegove nepovoljne socijalne situacije, koji sadrži aktivnosti i obaveze korisnika, kao i mogućnost umanjenja i prestanka prava na materijalnu podršku u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma.


Od 1. januara na snagu stupa i odredba Zakona o sportu koja predviđa da predlog programa izgradnje, opremanja i održavanja sportskog objekta, podnosi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta ili sportskog objekta uz saglasnost vlasnika zemljišta, odnosno sportskog objekta, a da predlog programa organizovanja međunarodne sportske priredbe od značaja za Srbiju podnosi učesnik u sistemu sporta koji ima saglasnost za kandidovanje i organizovanje te priredbe.

Od istog dana primenjivaće se i odredba izmenjenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po kojoj će se sredstva za rad saveta obezbeđivati u budžetu Srbije, pa će tako članovi Nacionalnog prosvetnog saveta imati pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadležni odbor parlamenta, a članovi Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u visini koju odredi vlada.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da će se predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećati poreska disciplina.

"Banke će dozvoljavati isplatu zarada samo uz ustavnovljeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i dopirnosa za obavezno socijalno osiguranje", kazao je Cvetković.

Cvetković je kazao da će bankama za to biti obezbeđen poseban softver, dok će odgovornost za kontrolu i dalje biti na Poreskoj upravi.

Prema njegovim rečima, izmenama Zakon o poreskom postupku omogućiće se i objavljivanje obaveštenja o poreskim dužnicima na internet sajtu Poreske uprave.

"Predviđeno je i odlaganje plaćanje poreskog duga bez davanja obezbeđenja za male iznose duga, što će posebno biti pogodno za mala i srednja preduzeća", kazao je Cvetković.

Kako je dodao, predviđeno je i relaksiranje uslova za reprogram poreskih obaveza, naročito u postupku stečaja i restrukturiranja i uređivanje nadležnosti jedinica lokalne samouprave da vode drugostepeni postupak za sve izvorne javne prihode.

B92

Poreska uprava skoro dva meseca odbija da Insajderu dostavi spisak firmi koje svojim radnicima ne uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Imena tih firmi su i dalje tajna, dok građani Srbije kroz budžet plaćaju nihove obaveze. Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je poreskoj upravi da spisak dostavi Insajderu, ali ona tu odluku ignoriše.

Građani Srbije u ovom trenutku treba da nadoknade oko 2, 3 milijarde evra u Fond za penziono osiguranje. Toliki je, naime, dug firmi koje godinama nisu uplaćivale doprinose svojim radnicima.

Insajder je, na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama, podneo zahtev Poreskoj upravi da nam dostavi spisak 50 najvećih dužnika PIO fondu od 2008. godine do danas.

Poreska uprava odbila je ovaj zahtev, pozivajući se na član 7. Zakona o poreskom postupku, u kojem se navodi da su sve informacije o poreskim obveznicima službena tajna. Insajder se na takvu odluku žalio povereniku za informacije, koji je poništio rešenje Poreske uprave i naložio da nam u roku od tri dana dostavi spisak dužnika. Iako je od te odluke prošlo više od nedelju dana, nikakav odgovor poreske uprave nismo dobili.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je PU morala da dostavi spisak i da nije normalno da oni koj krše zakon budu zaštićeni zakonom.

"Rešenja poverenika za informacije po žalbi tražioca informacija su konačna, obavezujuća i izvršna. Prema tome, nema apsolutno nikakve dileme da je poreska uprava dužna da postupi po tom rešenju. Bez obzira da li dokument nosi oznaku tajnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama kaže da, i ako jeste, neće biti uskraćen pristup javnosti, osim ukoliko se radi o zaštiti nekog legitimnog interesa u odnosu na pravo javnosti. Koji vi ovde legitimni interes možete da prepoznate? Nijedan!", kaže Šabić.

Promenu zakona po kojoj je spisak dužnika tajna tražio je i UO PIO fonda.

Milorad Mijatović, predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u UO PIO fonda, kaže za B92 da su oduvek u plaćanju doprinosa postojali "jednaki i jednakiji" i da je tako i sada. On navodi da je najveći dužnik država.

"Postoje i dalje firme kojima se oprašta plaćanje doprinosa, zbog socijalnih momenata, da se plate isplate, pa videćemo kasnije za doprinose. Jedan od najvećih dužnika penzionom fondu je upravo država i ono što je najinteresantnije - to je službena tajna. Ja vam ne mogu reći koje firme duguje, ali mogu da kažem da su to firme i privatne i državne i postavlja se pitanje zašto su one privilegovane", kaže Mijatović.

On ističe da tako praktično država nekome oprašta dugove, dok to sve plaćaju građani iz budžeta.

"Mi moramo, i to je ono što stalno naglašavamo, jačati sve institucije ove države da rade svoj posao samostalno, stručno, bez upliva sa strane. Gde god arbitrira politika, budite uvereni da će građani u krajnjoj konsekvenci gubiti", ističe Mijatović.

Prema saznanjima Insajdera, dešava se da pojedine firme, uprkos vrlo uspešnom poslovanju, godinama ne uplaćuju dobrinose, a ta sredstva kroz budžet nadoknađuju svi građani Srbije. Iako ovaj problem postoji godinama, Vlada Srbije je tek pre dve nedelje usvojila predlog izmena zakona o poreskom postupku, kojim se predviđa da informacija o poreskim dužnicima ne predstavlja službenu tajnu i uputila ga u skupštinsku proceduru. Insajder će nastaviti da se bavi ovom temom.

Tanjug

Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije (UPS) zatražiće danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije formiranje stručne komisije za utvrđivanje realne visine marži na osnovne životne namirnice.

UPS je najavio da će zahtev biti upućen "sa ciljem da bi se utvrdilo pravo stanje marži i cena osnovnih životnih namirnica i izbegla proizvoljna tumačenja i uopštavanja u javnosti koja nanose veliku štetu trgovinskim kompanijama".

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine i šumarstva najavilo je da se priprema uredba, kojom bi trgovačka marža na osnovne životne namirnice bila ograničena na 10 procenata, na osnovu pretpostavke da trgovačke kuće zaračunavaju neopravdano visoke marže na osnovne životne namirnice.

UPS smatra da će time posebno biti ugrožene male trgovine, gde se obavlja više do 50 odsto prometa i navodi da zabrinjavaju svakodnevni natpisi u medijima, koji na bazi netačnih podataka dovode do zaključka da bi građani Srbije mnogo lakše živeli da nije „nepoštenih" trgovaca.

Poslodavci smatraju da bi primena uredbe mogla dovesti do daljeg rasta velikih preduzeća i smanjenja broja malih i srednjih, porasta nezaposlenosti, sive ekonomije, smanjenog budžetskog priliva i povećanja opšteg nivoa cena.

Oni su predočili da trgovina ostvaruje znatno manje profitne stope od proizvođača i da su prosečna primanja više od 180.000 zaposlenih u trgovini niža od prosečnih zarada u Srbiji za 10-15 odsto. To znači da u trgovini osnovnih životnih namirnica nema monopola koji bi mogao dovesti do neopravdanog povećanja marži.

Tako se navodi da je šećerana "Sunoko" ostvarila profit od 17 odsto, a "Crvenka" 13,2, "Imlek" od 6,1, a Šabačka mlekara 7,3 odsto.

Meso je u Srbiji jeftinije nego u okruženju, a znatno jeftinije nego u zemljama EU, uprkos obilnim državnim dotacijama u tim zemljama.

Hleb je već regulisan prošlogodišnjom uredbom koja određuje trgovačku maržu od 9,14 odsto, iako je cena brašna od koga se hleb pravi, pala za 8,53 odsto.

Istovremeno, velike trgovačke kuće su u 2010. ostvarile sledeće profite -" Delta Maksi" 2,47 odsto, "Metro keš end keri" 2,29 i "Merkator" 1,55 odsto, dok su gubitke imali "Idea"od 5,7 i "Intereks" od 17,4 odsto. Koliko je to loše vidi se kad se uporedi sa profitima javih preduzeća -"Pošta Srbije" 18,6 odsto, "Telekoma" 16,3 i NIS-a 9,1 odsto.

"Ukoliko vlada želi da poboljša životni standard neka utiče na snižavanje cena benzina i naftnih derivata koje su u Srbiji najviše u okruženju i izazivaju rast svih ostalih cena, pa i cene transporta osnovnih životnih namirnica", preporučuju poslodavci.

Građani i privreda Srbija plaćaju za gotovo 20 odsto skuplji gas od Slovaka, Čeha i građana u drugim evropskim državama, a cena gasa za privredu je čak između 35 i 105 odsto veća. To znači da trgovina nije ta koja ugrožava pravo na normalan život građana, već pre svega javni i privatni monopoli i enormna javna potrošnja, naveo je UPS.

Tanjug

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, odložena je zbog dodatnih konsultacija u vezi sa proširenim dejstvom kolektivnih ugovora.

Takođe je otkazana i konferencija za novinare koja je najavljena za 13.30 sati, saopšteno je iz tog saveta.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije trebalo je da bude održana krajem novembra, ali je otkazana jer su predstavnici SSSS zahtevali potpisivanje kolektivnih ugovora u svim granama koje će garantovati isplatu toplog obroka i regresa u iznosu od 20 odsto prosečne zarade u Srbiji.

Na sastanku održanom, 19. septembra, članovi Saveta su ocenili da se Socijalno-ekonomski sporazum za 2011. godinu ne sprovodi u potpunosti.

Socijalno-ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, Unije poslodavaca i dva reprezentativna sindikata - SSSS i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost".

Tanjug

Savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić izjavio je Tanjugu da u 2012. godini očekuje početak krupnih investicija u energetici, izgradnju novih hidroelektrana, gasne kogenerativne termoelektrane u Novom Sadu i završetak kapitalne rekonstrukcije Rafinerije u Pančevu.

Očekujem i definisanje programa za rafineriju Novi Sad i stavljanje u veću funkciju te rafinerije rekao je Škundrić i najavio da bi iduće godine trebalo da počne izgradnja dva vetro-parka na područje Banata i na pešterskoj visoravani.
"Gradiće se i veći broj malih hidrocentrala, a moguće je i da ćemo pronaći strateške partnere za projektovanje i izgradnju reverzibilne hidrocentrale Đerdap 3, koja bi bila najveći energetski objekat te vrste u Evropi."

"Projekat Đerdap 3 već je izazvao interes velikog broja mogućih partnera, a za realizaciju tog posla su zainteresovane i Rumunija i druge susedne zemlje, jer je to potencijalno najveći regionalni projekat", dodao je Škundrić.

"O tom strateškom projektu mogla bi da odlučuje sledeća vlada, s obzirom da su najveće energetske kompanije sveta zainteresovane da započnu pregovore o njenoj izgradnji", rekao je Škundrić.

Kada je reč o 2011. godini, Škundrić je u oblasti energetike podsetio na potpisan memorandum za izgradnju Termoelektrane "Nikola Tesla" 3 sa kineskim partnerima, a izabran je i strateški partner, kompanija Edison za izgradnju termoelektrane Kolubara B, kapaciteta 750 megavata, čija vrednost je procenjena na više od milijardu evra.

U ovoj godini odvijala se i kapitalna rekonstrukcija Rafinerije nafte u Pančevu, gde je počela i montaža procesne opreme, rekao je on i dodao da očekuje da će rekonstrukcija rafinerije u koju Naftna industrija Srbije (NIS) ulaže oko 550 miliona evra biti u potpunosti završena sledeće godine.

"Rafinerija u Pančevu će na kraju rekonstrukcije  biti spremna za proizvodnju najkvalitetnijih derivata", evro 5 kvaliteta, naglasio je Škundrić.

U ovoj godini je raspisan i tender za izgradnju gasne kogenerativne elektrane u Novom Sadu, kapaciteta 450 megavata, a izbor strateških partnera treba da se završi do kraja godine, podsetio je on.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je u ovoj godini potpisala sa strateškim partnerom iz Italije i Elektroprivredom Republike Srpske predugovor o stvaranju zajedničkog preduzeća za izgradnju hidrocentrala na srednjoj Drini, a zaokružen je i ugovorni odnos sa strateškim partnerom iz Italije za izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru, snage 117 megavata, čija izgradnja bi trebalo da počne u sledećoj godini.

Sa italijanskim partnerima je dogovoren i izvoz struje u Italiju po preferencijalnim cenama od 155 evra po megavat-času iz hidroelektrana na Ibru i srednjoj Drini, koje zajednički budu izgrađene, naglasio je Škundrić.   Savetnik premijera je podsetio da je u 2011. godini izgrađeno desetak malih hidroelektrana, pušten u rad 400 kilovoltni dalekovod između Srbije i Makedonije, kao i nekoliko većih trafosistema.   Završen je i kapitalni remont šestog agregata na hidroelektrani (HE) Đerdap I, revitalizacija bloka B2 u Kostolcu i modernizacija drugog agregata u HE Bajina Bašta, kazao je Škundrić i dodao da su u ovoj godini izvršene pripreme za remont hidroelektrane "Zvornik".

U 2011. godini je usvojen i novi Zakon o energetici i Zakon o rudarstvu, kojim je izvršena harmonizacija srpskog sa evropskim zakonodavstvom, napomenuo je on i dodao da će taj zakonski okvir omogućiti veće investicije u tim oblastima.

Škundrić je zaključio da je energetski sektor u 2011. funkcionisao dobro i pored toga što je najveća suša u poslednjih dvadesetak godina pogodila elektroenergetski sektor, koji je i pored toga imao rekordnu proizvodnju struje, veću za oko četiri odsto u odnosu na prošlu godinu, ali je Srbija zbog povećane potrošnje morala pribeći uvozu električne energije.

Tanjug

Poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji do sada je odobreno ukupno 210 miliona dinara kredita isključivo po osnovu robnog zapisa.

To je izjavila zamenik direktora Kompenzacionog fonda Tatijana Djukanović, pozivajući se na poslednje podatke.

Robni zapis je hartija od vrednosti koju javno skladište izdaje poljoprivrednicima po osnovu deponovanja poljoprivrednih proizvoda, a koje predstavlja optimalno sredstvo obezbeđenja kredita.

"Nova odluka Narodne banke Srbije (NBS) koja robnom zapisu daje status adekvatnog sredstva obezbedjenja će banke opredeliti da samo uvećaju ovaj portfolio", naglasila je zamenica direktora Fonda.

Zamenica direktora Fonda je precizirala da je u tom sistemu trenutno 10 licenciranih skladišta i još pet je u završnoj fazi izdavanja dozvole, kapaciteta oko 100.000 tona za žitarice i 900 tona za smrznuto voće. "U evropskim i drugim zemljama koje su pre nas prošle proces tranzicije bilo je potrebno oko pet godina za uspostavljanje sistema i dostizanje ozbiljnijih kapaciteta", napomenula je Djukanović

Đukanović je podsetila da je Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode usvojen 2009.

Potom je na predlog Ministarstva poljoprivrede usvojen set podzakonskih propisa kojima se bliže uređuju tehnički, finansijski i drugi uslovi u pogledu skladišnog kapaciteta, vrste i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se mogu odlagati, dodala je Đukanović.

Takođe, osnovan je Kompenzacioni fond sa osnovnom ulogom u sistemu da garantuje isplatu štete po osnovu robnih zapisa, a licenciranje skladišnih kapaciteta započeto je u maju 2010, kazala je zamenica direktora.

Uspostavljenjem ovog sistema obezbeđena je potpuna sigurnost kod skladištenja poljoprivrednih proizvoda, a proizvodjačima data mogućnost da ono što su proizveli ne prodaju u žetvi kada je cena po pravilu najniža, istakla je Djukanović.

"Poljoprivrednici za svoju robu koja je na sigurnom, a o tome se stara inspekcija Ministarstva poljoprivrede, dobiju robni zapis koji kao kolateral koriste za dobijanje povoljnih kredita za novi setveni ciklus, ne ulazeći u nepovoljne paritete", kazala je ona.

Đukanović je napomenula da proizvođači na ovaj način obezbeđuju dva do tri puta povoljnija obrtna sredsta, a Ministarstvo poljoprivrede i trgovine subvencioniše troškove lagera do šest meseci.

Tanjug, Beta

Direktor VIP fonda Branislav Bugarski kaže da je tokom ove godine u Vojvodinu investirano oko 211 miliona evra i otvoreno 5.200 novih radnih mesta.

Bugarski je kazao da se dobar deo sredstava odnosi na nova ulaganja kompanija koje već posluju u Vojvodini i ocenio da je to dobar pokazatelj za budućnost.

"U 2012. trenutmo imamo najavljeno oko 830 miliona evra investicija, Očekujem da će većina biti i realizovana u narednoj godini", kazao je on.

On je dodao da bi, ukoliko Srbija u martu dobije status kandidata za pristup Evropskoj uniji, "to bio vetar u jedra za strane investitore".

Bugarski je ocenio da će na strane investitore u velikoj meri uticati i početak proizvodnje novog modela automobila Fijata iz Kragujevca, jer će to po njegovom mišljenju "biti komparativna prednost i za Srbiju i za Vojvodinu".

Prema visini ovogodišnjih investicija u pokrajini, vodeća je Italija sa oko 24,9 miliona evra, sledi Nemačka sa 22,2 miliona, Danska 17 miliona i Slovenija sa 16,8 miliona evra.

Nemačka je ipak, ako se posmatraju ukupni rezultati, trenutno najveći investitor u Vojvodini.

On je kazao da VIP fond pregovara sa nekoliko trgovinskih lanaca koji rade procenu da li da investiraju u Vojvodin i Srbiju, ali nije želeo da iznosi detalje o kojim trgovinskim lancima je reč, navodeći da bi polovinom 2012. ili početkom 2013. moglo doći do realizacije prvih takvih ulaganja.

U 2010. godini, prema podacima VIP fonda, u Vojvodini su investirana 294 miliona evra, a posao je dobilo 2.790 ljudi.

RTV

Skupština Grada Novog Sada do kraja godine održaće još jednu sednicu, čime će zaokružiti ovogodišnji rad.

Izvor: Tanjug

RTV

U Pančevu je danas na poslednjoj ovogodišnjoj sednici Skupštine grada usvojen budžet za 2012. godinu.

Predviđeno je da budžetski prihodi budu oko 4 milijarde i 160 miliona dinara, a suficit oko 30 miliona.

  • PATENT SUBOTIČKOG PROFESORA ŠAMPION ENERGETSKE EFIKASNOSTI
  • RTV

    Energija nas može koštati manje samo ako je štedimo a kako to postići otkrio je profesor Milan Kekanović, inovator iz Subotice. Njegov patent na tržištima Evropske unije i Sjedinjenih Država priznat je kao proizvod koji zadovoljava najviše standarde energetske efikasnosti.

  • REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD OSNOVAO KATASTAR NEPOKRETNOSTI ZA PODRUČJE NOVOG SADA
  • Tanjug

    Republički geodetski zavod (RGZ) je osnovao katastar nepokretnosti za područje Novog Sada i u tom postupku su formirana 65.202 lista nepokretnosti sa 137.922 katastarske parcele.
    Na savremeni način je evidentirano 140.090 objekata i 137.882 tereta - hipoteka, saopštio je RGZ.

    Premer svih 18 katastarskih opština je izvršen u Gaus-Krigerovoj projekciji, a za osam je izrađen digitalni katastarski plan.

    Grad Novi Sad je administrativni centar Vojvodine i drugi je po veličini grad u Srbiji, koji zauzima površinu od 624 kvadratna kilometra i ima 335.700 stanovnika različitih nacionalnosti i kultura.

    Novi Sad ima povoljan geografski položaj jer se nalazi na saobraćajnim koridorima 10 i 7 (reka Dunav).

    Grad je osnovan 1694. godine i danas je veliki industrijski, finansijski i zdravstveni centar i univerzitetski grad.

    Zahvaljujući Petrovaradinskoj tvrđavi, spomeniku kulture od velikog značaja i muzičkom festivalu "Egzit“ Novi Sad je i poznata turistička destinacija, navedeno je u saopštenju.

    RGZ je ranije najavio da će objedinjeni katastar nepokretnosti Srbije biti gotov do kraja ove godine.

  • POVEZIVANJE NAUKE I PRIVREDE U SLUŽBI DALJEG RAZVOJA
  • Tanjug

    Zrenjaninski ''Mlekoprodukt'' i Ekonomski fakultet u Subotici potpisali su danas u Zrenjaninu ugovor o poslovnoj saradnji kako bi što bolje povezali nauku i privredu i primenili naučna dostignuća u poslovanju.

    Ugovor su potpisali generalni direktor "Mlekoprodukta" Živanko Radovančev i dekan Ekonomskog fakulteta Nenad Bunjik.

    Predstavjaući pet saradnika, na značajnim mestima u zrenjaninskoj mlekari, zaposlenih sa diplomom subotičkog fakulteta, Radonavčev je naznačio da su oni dokaz da je ta saradnja i do sada postojala i da fakultet daje dobre kadrove.

    On je podsetio da "Mlekprodukt" već osam godina posluje u multinacionalnoj komapniji "Bongren", od koje je, nedavno u Parizu, dobio priznanje za najstabilnije poslovanje u jugoistočnoj Evopi.

    Radovančev je istakao da je zrenjaninska mlekara ove godine u razvoj uložila 1,5 miliona evra i da se na tržistu pojavila sa novim proizvodom-mladim sirom.

    Vunjik je rekao da Ekonomski fakultet, sa ukupno 6.000 studenata, zauzima dugo mesto po brojnosti na novosadskom univezitetu i da poseban značaj pridaje naučno-istraživačkom radu i poslovnoj ekonomiiji.

    Kao dokaz za to su ugovori o polovnoj saradnji sa "Simpom"Merkatorom", "Agroživom", a od danas i sa "Mlekoproduktom".

    PRIVLAČENJE INVESTICIJA KOJE BI OJAČALE PRIVREDNU AKTIVNOST I POVEĆALE STEPEN ZAPOSLENOSTI UTICALOBI NA RAST BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA I TIME BI U NAREDNOJ GODINI BIO NADOKNAĐEN PAD BDP SA POČETKA EKONOMSKE KRIZE

    Privlačenje investicija koje bi ojačale privrednu aktivnost i povećale stepen zaposlenosti što bi uticalo i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo bi da bude glavni prioritet Vlade Srbije i kreatora ekonomske politike u 2012. godini, ocenio je ekonomski ekspert Dragan Ðuričin.

    "Ukoliko bi prognoze za 2012. bile ostvarene i rast BDP veći od 1,5 procenata, na kraju te godine nadoknadili bi smo pad sa starta krize 2007.", rekao je Ðuričin za Tanjug.
    On je ukazao da su predlozi i mere usmereni na kreditne olakšice i smanjenje cene kapitala radi lakšeg poslovanja privrede "dobar korak u pravcu koji obećava rešenja, ali da je to samo jedno od pitanja koje treba rešiti.

    "Mislim da je našoj ekonomskoj politici potrebna promena mentaliteta koja bi značila zaboravljanje monetarnog determinizma kao jedinog načina održavanja makroekonomske stabilnosti", smatra Ðuričin koji je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    Prema njegovim rečima, treba se usmeriti prema industriji i to zonama u kojima Srbija ima komparativne prednosti kao što su energetika, prehrambena industrija i poljoprivreda, infrastruktura i telekomunikacije, i one oblasti u kojima naša preduzeća imaju dobru poziciju na međunarodnom tržištu.

    "Suština je održivi razvoj ekonomije, to nije jednostavno ostvariti ali postoje prilike i praktična rešenja koja su afirmisana", mišljenja je Ðuričin.
    Osvrnuvši se na ekonomske prilike u evrozoni, ovaj ekonomski ekspert ne očekuje da će evro propasti.

    "Mislim, da će sedamnest zemalja članica evrozone učiniti sve da sačuvaju evro kao valutu zone i Evropske Unije. Mislim da je fiskalna unija i država kao poslednji garant transakcija bolje rešenje nego centralna banka Evrope", naglasio je on.

    Ðuričin, koji je donedavno predvodio i Savez ekonomista Srbije, je objasnio da fiskalna unija znači da je Evropa priznala dug i da će ga plaćati postepeno ali i da će fiskalno opterećenje privrednih subjekata u evrozoni biti veće jer će biti povećani ili uvedeni razni porezi.

    "To je možda šansa za Srbiju, jer ako uredi svoj pravni sistem i energizuje neke bitne investicije u infrastrukturi, energetici i poljoprivredi, to bi bila prilika da se proizvodnje u zemljama evrozone pod pritiskom novog fiskalnog opterećenja, presele u Srbiju. To bi možda bila prilika, da iz hendikepa uđemo u prednost ali, mnogo toga treba uraditi...", ukazao je on.

    Ðuričin smatra da će posledice globalne ekonomske krize tokom cele naredne godine biti veoma pogubne za zemlje zapadne hemisfere.

    On je dodao da će 2012. biti godina u kojoj će kineski investitori preuzimati značajne banke i preduzeća iz realnog sektora, što će ih, kako je rekao, konsolidovati ali i promeniti geopolitičku sliku Evrope i značaj pojedinih zemalja.

    "Čini mi se da je 2012. godina borbe za Evropu, s tim da će oni koji imaju slobodna sredstva pokušati da je preuzimaju, a onima kojima to nije interes političkim sredstvima pokušavaće da odvrate te investicije. Kako će se to završiti teško je proceniti", naveo je on.

    "Ako ekonomija bude glavni kriterijum, to će dovesti do eliminacije uzroka krize i u 2013. godini možemo očekivati oporavak. Ako geopolitika bude primarna, onda ćemo i dalje biti u opasnoj zoni krize sa duplim dnom, možda i slobodnom padu svetske ekonomije", zaključio je Ðuričin.

    Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

    MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

    Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, odobrila je kredit od 50 miliona evra Komercijalnoj banci kako bi podržala razvoj banke, osnažila bankarski sektor i privredu u Srbiji, saopštio je danas IFC.

    Novi subordinirani zajam, koji se kvalifikuje kao "Tier 2" kapital (kapital drugog reda, odnosno dopunski kapital), deo je strategije IFC-a za podršku sistemskih banaka u regionu i ekonomskog rasta na zapadnom Balkanu.

    IFC fond za kapitalizaciju je u decembru 2009. investirao oko 42 miliona evra u preferencijalne akcije bez prava glasa Komercijalne banke, što joj je obezbedilo kapital koji je pomogao rast banke tokom protekle dve godine.

    "Ova transakcija konsoliduje naš strateški partnerski odnos sa IFC-om," izjavio je predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić. "Novi kredit će osnažiti kapitalnu poziciju Komercijalne banke i pomoći nam da proširimo obim usluga u Srbiji i na drugim tržištima gde radimo", rekao je Smolić.

    "Radimo sa Komercijalnom bankom kako bi osnažili bankarski sistem u Srbiji i obezbedili neometan priliv sredstava privredi i pojedincima kojima je to potrebno. Kredit IFC-a će podržati dalji rast Komercijalne banke", rekao je direktor IFC-a za Evropu i centralnu Aziju Tomas Telma.

    IFC nastavlja da pruža snažnu podršku bankama i kompanijama u Evropi i centralnoj Aziji, sa fokusom na rad sa sistemskim bankama kako bi se osnažio ekonomski rast i stvorila nova radna mesta. Pored investicija, IFC pruža i savetodavne usluge. Tokom fiskalne 2001. godine, investirao je 2,68 milijardi dolara u zemlje Evrope i centralne Azije.

    Srbija je 2001. godine postala članica IFC-a. Do danas je u Srbiju IFC investirao oko 672 miliona dolara, uključujući i sredstva koja smo mobilisali od naših partnera, navedeno je u saopštenju.

    Savetodavne usluge IFC-a imaju za cilj da poboljšaju investicionu klimu, uvedu međunarodne standarde, ojačaju korporativno upravljanje, kao i da privuku učešće privatnog sektora u izgradnji infrastrukturnih projekata.

    Izvor: Tanjug, 27.12.2011.

    DEVIZNI PRILIV OD TURIZMA U PRVIH DESET MESECI POVEĆAN ZA 20 ODSTO

    Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Renata Pindžo saopštila je danas da je devizni priliv od turizma za deset meseci ove godine iznosio 817 miliona dolara, što je za 20 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

    Pindžo je na dodeli sertifikata za turističke vodiče i turističke pratioce precizirala da se ukupan broj noćenja turista povećao za 12 odsto, a dolazaka za 14 odsto, uz napomenu da se do kraja godine očekuje da devizni priliv od turizma dostigne iznos od približno milijardu dolara, koliko je bio rekordne 2008. godine.

    Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković ocenio je da su turistički vodiči i pratioci ambasadori naše zemlje koji treba da šire pozitivnu sliku o Srbiji i predstave istoriju naše zemlje, ali i njenu sadašnjost i moderne trendove.

    Petković je podsetio na to da se Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trudi da pomogne turističkim radnicima jer se od njih očekuje da budu generatori turističkog prometa.
    Sertifikati su dodeljeni za 218 turističkih vodiča 17. generacije i 209 turističkih pratilaca prve generacije koji su uspešno položili potrebne ispite.

    Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.12.2011.

    MINISTRI UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE I MAKEDONIJE POTPISALI PROTOKOL O SARADNJI U OBLASTI BEZBEDNOSTI TOKOM ODRŽAVANJA EVROPSKOG PRVENSTVA U RUKOMETU NAREDNE GODINE • Razmatra se mogućnost da vlade dveju zemalja zaključkom omoguće primenu Sporazuma o prelasku državne granice uz ličnu kartu pre njegovog formalnog stupanja na snagu, i to nekoliko dana uoči EP •

    Zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Makedonije Gordana Jankuloska potpisali su danas u Nišu Protokol o saradnji u oblasti bezbednosti tokom održavanja Evropskog prvenstva u rukometu naredne godine.

    Dačić je nakon potpisivanja tog dokumenta u Skupštini grada Niša naveo da je Srbija domaćin pomenutog takmičenja koje se održava narednog meseca, i dodao da potpisani protokol potvrđuje dobre odnose policija dveju zemalja.

    Evropsko prvenstvo u rukometu biće održano od 15. do 29. januara 2012. godine, istakao je on, uz napomenu da se tokom odigravanja utakmica grupe "B" u Nišu očekuje prisustvo približno 3.000 državljana Makedonije.

    Prema njegovim rečima, ovom protokolom regulisana su pitanja njihovog organizovanog prelaska državne granice i dolaska u Niš, a dokument predviđa i da MUP Makedonije može poslati policijske službenike koji će, u koordinaciji sa srpskom policijom, brinuti o navijačima iz te zemlje.

    Dačić je napomenuo da su Srbija i Makedonija potpisale Sporazum o prelasku državne granice uz ličnu kartu koji još nije stupio na snagu, i potvrdio da se razmatra mogućnost da vlade dveju zemalja zaključkom omoguće primenu tog dokumenta pre njegovog formalnog stupanja na snagu, i to nekoliko dana uoči EP.

    Jankuloska je saopštila da će broj policajaca iz Makedonije u Nišu zavisiti od procene eventualnog rizika u pogledu remećenja javnog reda, ili procene da se među navijačima nalaze pojedine rizične grupe.

    Ona je naglasila da delovanje policija Srbije i Makedonije ima prvenstveno preventivni karakter i izrazila uverenje da neće biti potrebe za policijskom intervencijom tokom EP.
    Dve susedne države, kako je navela, upućene su na saradnju jer problemi sa kojima se suočavaju prevazilaze teritoriju jedne zemlje.

    Dačić i Jankuloska su nakon potpisivanja Protokola u društvu gradonačelnika Niša Miloša Simonovića obišli sportsku halu "Čair" u kojoj će biti odigrane neke od utakmica predstojećeg prvenstva.

    Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.12.2011.

    RASPISAN KONKURS BALKANSKOG FONDA ZA LOKALNE INICIJATIVE ZA PROGRAM SOCIJALNA TRANZICIJA • Rok za podnošenje predloga projekata je 18. januar 2012. godine •

    U toku je konkurs Balkanskog fonda za lokalne inicijative za program Socijalna tranzicija koji se realizuje u saradnji sa Kooperativom holandskih fondacija za centralnu i istočnu Evropu (CNF CEE).

    Rok za podnošenje predloga projekata je 18. januar 2012. godine do 17h.

    Cilj programa je podrška procesu tranzicije sistema socijalne zaštite u Srbiji, dodelom donacija u maksimalnom iznosu do 15.000 evra, lokalnim, nevladinim i neprofitnim organizacijama koje se pro-aktivno i kreativno bave socijalnim pitanjima i uslugama.

    Više informacija o kriterijumima, procesu donošenja odluka kao i uputstvo za prijavljivanje i prijavne formulare možete naći na stranici Socijalna tranzicija, ili tražiti direktno kontaktiranjem kancelarije na adresu office@bcif.org

    Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 27.12.2011.

    NA SASTANKU UNIJE POSLODAVACA SRBIJE I PIO FONDA OCENJENO DA JE HITNO POTREBNA REFORMA PIO FONDA

    Danas je u Uniji poslodavaca Srbije održan sastanak rukovodstva UPS i PIO Fonda

    Predstavnici PIO Fonda na sastanku su tražili podršku Unije poslodavaca Srbije za otpočinjanje strateškog restruktuiranja PIO Fonda i smanjenje deficita Fonda koji se nadoknađuje iz republičkog budžeta.

    Mere za strateško restruktuiranje Fonda kreirane su na osnovu inicijative Unije poslodavaca Srbije, koja je insistirala da se na nivou Upravnog odbora PIO Fonda formira posebno telo sa ciljem da upravljanje Fondom u narednim godinama i decenijama učini efikasnijim.

    Kratkoročne i dugoročne mere predložene od strane Radne grupe treba da podstaknu proces pretvaranja Fonda u investicioni i garantni fond i pomognu prevazilaženje sadašnjeg stanja i nagomilanih problema.

    Na sastanku je naglašeno da je od posebne važnosti za normalno funkcionisanje PIO Fonda obezbeđivanje pune nezavisnosti fonda u odnosu na državu, menadžersko upravljanje, striktna kontrola uplata doprinosa, očuvanje ogromne imovine Fonda i pronalaženje strateških partnera za investiranje i revitalizaciju brojnih turističkih, ugostiteljskih, rehabilitacionih, banjskih i drugih kapaciteta kojima Fond raspolaže.

    Na prvom mestu moraju se zaustaviti svi pokušaji podržavljenja imovine PIO Fonda koja je stvorena sredstvima iz doprinosa osiguranika i kao takva pripada isključivo njima i ne može se ubrajati u državnu svojinu.

    Zaključak sastanka jeste da će se rukovodstvo PIO Fonda, zajedno sa predstavnicima Radne grupe za strateško restruktuiranje PIO Fonda, nakon već dobijene podrške Saveza samostalnih sindikata, Saveza penzionera i Unije poslodavaca Srbije, obratiti premijeru i članovima Vlade Republike Srbije, poslaničkim grupama u Skupštini Srbije i svim drugim nadležnim institucijama čija je podrška važna za sprovođenje reforme PIO Fonda.

    Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 27.12.2011.

    MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

    Aktuelna sužbena mišljenja

    • Ministarstvo finansija: DOKAZI ZA OSTVARIVANJE PORESKOG OSLOBOĐENJA ZA PROMET NAFTNIH DERIVATA NA TERITORIJU APKM - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 61
    • Ministarstvo finansija: PROMET DOBARA U NIZU I PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 4
    • Ministarstvo finansija: STICANJE STATUSA OBVEZNIKA PDV KOJI SE BAVI PROMETOM POLOVNIH MOTORNIH VOZILA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 36
    Aktuelna sudska praksa:

    • Apelacioni sud u Novom Sadu: POZITIVNA DISKRIMINACIJA POJEDINIH KATEGORIJA OSOBA SA INVALIDITETOM - Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom: član 8
    • Apelacioni sud u Novom Sadu: PRUŽANJE PRAVNE ZAŠTITE PREINAČENJEM SUDSKE ODLUKE KOJOM NIJE POVREĐENO TUŽIOČEVO PRAVO - Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima: član 17
    • Apelacioni sud u Novom Sadu: STICANJE SVOJINE ODRŽAJEM NA SREDSTVIMA U DRUŠTVENOJ SVOJINI - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa: čl. 28 i 72
    • Privredni apelacioni sud: DELIMIČNA OTPLATA DUGA PLAĆANJEM ZA KONKRETNE PRAVNE POSLOVE - Zakon o obligacionim odnosima: član 387
    • Privredni apelacioni sud: NAKNADA ŠTETE ZAKUPODAVCU PO PRESTANKU UGOVORA O ZAKUPU - Zakon o stečajnom postupku: član 79
    • Privredni apelacioni sud: NOVI DOKAZI KOJI SE ODNOSE NA ČINJENICE BITNE ZA PRIMENU MATERIJALNOG PRAVA U VEZI SA ODLUČIVANJEM O TUŽBENOM ZAHTEVU - Zakon o parničnom postupku: član 422 stav 1 tačka 9)
    • Privredni apelacioni sud: ODLUČIVANJE O OGLAŠAVANJU ŽIGA NIŠTAVIM PRED ORGANOM KOJI JE ŽIG PRIZNAO - Zakon o parničnom postupku: član 12
    • Privredni apelacioni sud: PONIŠTAVANJE REŠENJA O PRIZNANJU ŽIGA I PRAVNIH POSLEDICA KOJE JE PROIZVELO - Zakon o opštem upravnom postupku: član 259
    • Privredni apelacioni sud: PREINAČENJE TUŽBE PROMENOM ČINJENIČNOG OSNOVA I PRIGOVOR ZASTARELOSTI - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 360 i 374
    • Privredni apelacioni sud: PRIZNANJE DUGA IZJAVOM LICA OVLAŠĆENOG ZA ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA - Zakon o obligacionim odnosima: član 387
    Primer:

    Likvidacije:

    U periodu od 19. decembra do 23. decembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


    Broj oglasa

    Naziv privrednog subjekta

    Opština

    Datum oglašavanja

    Trajanje oglasa

    176558

    TOP PRO-CONTACT - U LIKVIDACIJI

    Trstenik

    23.12.2011

    60

    176554

    ORION COMPANY - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Stari Grad

    23.12.2011

    60

    176550

    ZLATNA KRILA - U LIKVIDACIJI

    Bečej

    23.12.2011

    60

    176545

    HAUSKA & PARTNER - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zemun

    23.12.2011

    60

    176537

    ASKA - U LIKVIDACIJI

    Kula

    23.12.2011

    60

    176529

    ART MEDIA PLUS - U LIKVIDACIJI

    Smederevo

    23.12.2011

    60

    176500

    GAJ - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    23.12.2011

    60

    176496

    SONPQ - U LIKVIDACIJI

    Boljevac

    23.12.2011

    60

    176475

    TOMAS FRUCHT - U LIKVIDACIJI

    Doljevac

    23.12.2011

    60

    176467

    M.K.V. - U LIKVIDACIJI

    Stara Pazova

    23.12.2011

    60

    176461

    REVOLT-BRENDOMANIA - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zemun

    23.12.2011

    60

    176442

    HI COMPUTERS EUROPE - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Rakovica

    23.12.2011

    60

    176427

    VIA GLOBAL - U LIKVIDACIJI

    Paraćin

    22.12.2011

    60

    176423

    TAD KOM - U LIKVIDACIJI

    Novi Sad - grad

    22.12.2011

    60

    176398

    VITTORIA - U LIKVIDACIJI

    Novi Sad - grad

    22.12.2011

    60

    176394

    VETTA INVESTIZIONI - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Obrenovac

    22.12.2011

    60

    176366

    SETOP - U LIKVIDACIJI

    Kraljevo

    22.12.2011

    60

    176342

    PILAC - U LIKVIDACIJI

    Aranđelovac

    22.12.2011

    60

    176338

    LOGOTEK - U LIKVIDACIJI

    Loznica

    22.12.2011

    60

    176327

    BALI EXCLUSIVE - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    22.12.2011

    60

    176308

    JABLAN - U LIKVIDACIJI

    Smederevo

    22.12.2011

    60

    176304

    ALEKSANDAR ACO - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Voždovac

    22.12.2011

    60

    176265

    PETKUS - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    22.12.2011

    60

    176255

    RABALUX - U LIKVIDACIJI

    Senta

    22.12.2011

    60

    176270

    BALI PARADIZO - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zemun

    22.12.2011

    60

    176233

    SAN-ANTONIUSS - U LIKVIDACIJI

    Novi Sad - grad

    21.12.2011

    60

    176229

    ZLATNIK - U LIKVIDACIJI

    Kovin

    21.12.2011

    60

    176225

    SANEKO - U LIKVIDACIJI

    Trstenik

    21.12.2011

    60

    176221

    TERMOVENT - U LIKVIDACIJI

    Vranje

    21.12.2011

    60

    176217

    RADOBRAN - U LIKVIDACIJI

    Kikinda

    21.12.2011

    60

    176213

    EASY TOOLS - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zemun

    21.12.2011

    60

    176209

    VEKTOR - U LIKVIDACIJI

    Bojnik

    21.12.2011

    60

    176196

    MN-COMMERC TRANS - U LIKVIDACIJI

    Kragujevac-grad

    21.12.2011

    60

    176190

    ALT MEDIA - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Palilula

    21.12.2011

    60

    176186

    LACY TRADE - U LIKVIDACIJI

    Smederevo

    21.12.2011

    60

    176182

    SEKELJTUR - U LIKVIDACIJI

    Kovin

    21.12.2011

    60

    176178

    PEK-KAONA - U LIKVIDACIJI

    Kučevo

    21.12.2011

    60

    176174

    DENDI - U LIKVIDACIJI

    Leskovac

    21.12.2011

    60

    176170

    SUVAJAC & PARTNERS - U LIKVIDACIJI

    Beograd (grad)

    21.12.2011

    60

    176166

    EXIDERA CONSULTING - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zvezdara

    21.12.2011

    60

    176161

    BLANK - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Stari Grad

    21.12.2011

    60

    176129

    TRGOVINA LEKIĆ - U LIKVIDACIJI

    Zrenjanin

    21.12.2011

    60

    176102

    BIMPROM - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    21.12.2011

    60

    176096

    DIONITA - U LIKVIDACIJI

    Beograd (grad)

    21.12.2011

    60

    176092

    HIS-BAT & VILJUŠKARI - U LIKVIDACIJI

    Niš - Pantelej

    21.12.2011

    60

    176080

    INTEGRAL GRADNJA - U LIKVIDACIJI

    Smederevo

    21.12.2011

    60

    176074

    FORTUNA EXTRA - U LIKVIDACIJI

    Pančevo

    21.12.2011

    60

    176068

    SMVA - U LIKVIDACIJI

    Kikinda

    21.12.2011

    60

    176061

    PANTA-DUŠAN - U LIKVIDACIJI

    Pančevo

    20.12.2011

    60

    176033

    MORAVA-GAS - U LIKVIDACIJI

    Jagodina

    20.12.2011

    60

    176022

    PRO TRACK - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Voždovac

    20.12.2011

    60

    176020

    DAKIĆ - U LIKVIDACIJI

    Varvarin

    20.12.2011

    60

    176010

    JEZERINAC - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Zemun

    20.12.2011

    60

    176006

    ZVEZDA-PROMET - U LIKVIDACIJI

    Ljubovija

    20.12.2011

    60

    176002

    MAPA TRADE - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Voždovac

    20.12.2011

    60

    175998

    SUNPORT MONT - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Palilula

    20.12.2011

    60

    175961

    IZOL-TREJD - U LIKVIDACIJI

    Beograd (grad)

    20.12.2011

    60

    175955

    CENTAR DISTRIBUCIJE OKOVA CDO - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    20.12.2011

    60

    175950

    JAMIX-TRADE - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Palilula

    20.12.2011

    60

    175940

    ARMATURA KOMING - U LIKVIDACIJI

    Smederevo

    19.12.2011

    60

    175942

    CLUB INVEST 018 - U LIKVIDACIJI

    Niš (grad)

    19.12.2011

    60

    175919

    ALZAS COMPANY - U LIKVIDACIJI

    Arilje

    19.12.2011

    60

    175908

    BANSNORE - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Voždovac

    19.12.2011

    60

    175897

    HELVETICUM TOP CONTROL - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    19.12.2011

    60

    175871

    BEOFUTURA PLUS - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Novi Beograd

    19.12.2011

    60

    175848

    BRAND HOUSE - U LIKVIDACIJI

    Beograd (grad)

    19.12.2011

    60

    175844

    BADVI - U LIKVIDACIJI

    Trstenik

    19.12.2011

    60

    175838

    RAS GRUPA - U LIKVIDACIJI

    Beograd-Rakovica

    19.12.2011

    60

    175819

    BEOMETAL - U LIKVIDACIJI

    Beočin

    19.12.2011

    60

    175802

    ŽGV - U LIKVIDACIJI

    Kovin

    19.12.2011

    60

    175787

    ABC TRGOVINA - U LIKVIDACIJI

    Loznica

    19.12.2011

    60

    175785

    SRKI-TRANS - U LIKVIDACIJI

    Kragujevac-grad

    19.12.2011

    60

    175776

    AVANTURIST - U LIKVIDACIJI

    Vranje

    19.12.2011

    60

    175754

    TRUKI-TRANS - U LIKVIDACIJI

    Kragujevac-grad

    19.12.2011

    60

    Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 26.12.2011.

    Stečajevi:

    STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 23.12.2011. GODINE

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    1.

    Slobodametal a.d.

    07038640

    25. St. broj 2803/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2427

     http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOBODAMETAL.shtml/seo=/companyid=1614

    Privredni sud u Beogradu, sudija Mirjana Jovanović kao stečajni sudija, u postupku utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka, nad dužnikom Slobodametal a.d. Obrenovac, Save Kovačević 7A, mat. broj 07038640, PIB 101217745, odlučujući o predlogu poverilaca doneo je 28. novembra 2011. godine
    REŠENJE
    I. Otvara se postupak stečaja nad dužnikom Slobodametal a.d., Obrenovac, Save Kovačevića 7A, mat. br. 07038640, PIB 101217745.
    II. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja.
    III. Za stečajnog upravnika imenuje se Dušan Đukić Novi Beograd, Pere Segedinca 9/20.
    IV. Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate privrednog društva, svu dokumentaciju društva i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu i poslovni prostor društva na dalje čuvanje i upravljanje.
    V. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 3. februar 2012. godine u 10,00 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 239/II.
    VI. Ispitno ročište određuje se za 6. april 2012. godine, u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 239/II.
    VII. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu sva obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
    VIII. Rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda, 1. decembra 2011. godine.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    2.

    Preduzeće za transport, promet i usluge Gagić co d.o.o.

    17280520

    7. St. broj 730/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2189

     

    Privredni sud u Beogradu, rešenjem 7. St. broj 730/11 od 1. decembra 2011. godine, utvrdio je da stečajni dužnik nema imovinu, pa je zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za transport, promet i usluge Gagić co d.o.o. Beograd - u stečaju, Čiče Rominijskog broj 9, matični broj 17280520, PIB 101903648, koji je otvoren rešenjem ovog suda 7. St. broj 730/11 od 6. oktobra 2011. godine.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    3.

    Preduzeće za proizvodnju i promet "Micolo" d.o.o.

    20105208

    36. St. broj 809/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1112

     

    Privredni sud u Beogradu stečajni sudija Mila Đorđević, u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet "Micolo" d.o.o., Beograd u stečaju, Leptirova 43, matični broj: 20105208, pib broj 104161698, na završnom ročištu održanom 18. novembra 2011. godine, doneo je
    REŠENJE
    I Zaključuje se postupak stečaja bez odlaganja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet "Micolo" d.o.o, Beograd. ul. Leptirova br. 43, matični broj: 20105208, pib broj : 104161698.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    4.

    Preduzeće "Pelledž Uni" d.o.o.

    17491997

    4. St. broj 577/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1891

     

    Privredni sud u Beogradu, rešenjem 42. St. broj 577/11 od 24. oktobra 2011. godine, zaključio je postupak stečaja nad preduzećem "Pelledž Uni" d.o.o., iz Beograda, Vladimira Petrovića 32 u stečaju, matični broj 17491997, PIB 103014309.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    5.

    "Mlintest coop" d.o.o.

    17421590

    21. St. broj 2938/2011

     

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2356

     

    U oglasu Privrednog suda u Beogradu objavljenom u "Službenom glasniku RS" broj 96, od 16. decembra 2011. godine u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Mlintest coop" d.o.o. Beograd, Sime Šolaje 43a, matični broj 17421590, PIB 102044498, po rešenju 21. St. broj 2938/11, greškom je izostavljen deo teksta.
    Izostavljena tačka VI. treba da glasi:
    "VI. Ročište za ispitivanje potraživanja zakazano je za 1. mart 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II."
    U ostalom delu oglas je nepromenjen.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    6.

    "Euro paleta group"

    17565524

    32. St. broj 1488/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

     

     

    Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Euro paleta group" Beograd, Južni bulevar 144/I, matični broj 17565524, PIB 103442893.
    Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
    Imenuje se Mirković Slava iz Beograda Borča, Ratnih vojnih invalida 19, za stečajnog upravnika.
    Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pismenom prijavom podnetom u dva primerka, sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
    Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
    Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 13. januar 2012. godine u 9,00 časova koje će se održati u Privrednom sudu u Beograd, Masarikova 2, sudnica 223, sprat 2.
    Ispitno ročište zakazuje se za 4. maj 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223, sprat 2.
    Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 2. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u dnevnom listu "Večernje novosti" koji se distribuira na celoj teritoriji RS.
    Nalaže se Agenciji za Privredne registre iz Beograda da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    7.

    Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Doox Mita trade" d.o.o.

    17540211

    27. St. broj 1815/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2462

     

    I - Privredni sud u Beogradu, je rešenjem 27. St. broj 1815/2011 otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Doox Mita trade" d.o.o. iz Beograda, Bulevar JNA 401, matični broj 17540211, PIB 103285338.
    II Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
    III Za stečajnog upravnika imenuje se Žarko Vujačić, Novi Beograd, Omladinskih brigada 156/21.
    IV Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 16. januar 2012. godine u 11,30 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 236.
    V Ispitno ročište određuje se za 23. april 2012. godine u 11,30 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 236.
    VI Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Beogradu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
    VII Oglas je objavljen na oglasnoj tabli suda 25. novembra 2011. godine.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    8.

    Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Point international" d.o.o.

    17594460

    3. St. broj 2867/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2441

     

    I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 3. St. broj 2867/2011 od 30. novembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "Point international" d.o.o. iz Novog Beograda, Milentija Popovića 37/5 a, matični broj 17594460, PIB 103681142, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja u smislu člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
    II - Za stečajnog upravnika imenovan je Milovan Janković iz Mladenovca, Kralja Aleksandra Obrenovića 100.
    III - Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka. Prijave potraživanja podnete po proteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
    IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
    V - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 23. april 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, I sprat.
    VI - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 10. januar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, I sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
    VII Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli Suda i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

    PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    9.

    Privredno društvo za posredovanje u prometu nekretnina, građevinarstvo i trgovinu Delta legal d.o.o.

     

    7. St. broj 2753/10

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1295

     

    Privredni sud u Beogradu (7. St. broj 2753/10) u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za posredovanje u prometu nekretnina, građevinarstvo i trgovinu Delta legal d.o.o. Beograd u stečaju, Beograd, Vodovodska 172, zakazao je ročište za razmatranje i glasanje poverilaca o izmenjenom planu reorganizacije od 23. septembra 2011. godine, za 23. januara 2012. godine u 10,00 časova koje će se održati u Beogradu, Masarikova 2/I sprat/ sudnica broj 100.

    PRIVREDNI SUD U VALJEVU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    10.

    "Čivija 2005" d.o.o.

    20087650

    St. broj 54/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1872

     

    Privredni sud u Valjevu, sudija Rada Vuletić, u stečajnom postupku nad "Čivija 2005" d.o.o. u stečaju, Šabac, ul. Pop Lukina br. 37, doneo je dana 7. decembra 2011. godine, sledeće rešenje.
    1. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se zaključuje stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Čivija 2005" d.o.o. u stečaju, Šabac, ul. Pop Lukina br. 37., matični broj 20087650, PIB 104091666, a koji je otvoren rešenjem ovog suda St. broj 54/11 od 10. juna 2011. godine.
    2. Razrešava se dužnosti stečajni upravnik Dragan Marković iz Loznice.
    3. Rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS", a po pravnosnažnosti se dostavlja Agenciji za privredne registre.
    Pravna pouka: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema istog, Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog prvostepenog suda.

    PRIVREDNI SUD U VALJEVU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    11.

    Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "Woodcraft" d.o.o.

    20215879

    St. broj 113/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1773

     

    Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u postupku stečaja nad Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "Woodcraft" d.o.o., u stečaju, Šabac, Kralja Milana 65, 9. decembra 2011. godine, doneo je
    REŠENJE
    Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "Woodcraft" d.o.o., u stečaju, Šabac, Kralja Milana 65, matični broj 20215879, PIB 104687890, zakazuje se za 10. januar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 6, na koje se pozivaju stečajni upravnik i stečajni poverilac.

    PRIVREDNI SUD U VALJEVU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    12.

    "Elpastel" d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge

    20139480

    St. broj 764/11

     

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2469

     

    Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Srećko Timotić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Elpastel" d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge Šabac, Janka Veselinovića 37, doneo je 16. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Elpastel" d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge Šabac, Janka Veselinovića 37, matični broj 20139480, PIB 104302493, zbog prezaduženosti preduzeća.
    2. Za stečajnog upravnika imenuje se Milojević Aleksa iz Loznice, Predraga Marinkovića 7.
    3. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
    4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
    5. Ročište za ispitivanje potraživanja određuje se za 7. juna 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u sudnici broj 2 ovog suda.
    6. Prvo poverilačko ročište i Skupština poverilaca određuje se za 25. januara 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u sudnici broj 2 ovog suda.
    7. Oglas o pokretanju stečajnog postupka ima se istaći na oglasnoj tabli Suda i objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu.
    Ovo rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda 16. decembra 2011. godine.

    PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    13.

    Preduzeće za proizvodnju i trgovinu na veliko i malo "Adakalac" DOO

     

    3St. broj 172/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=610

     

    Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju i trgovinu na veliko i malo "Adakalac" DOO Paraćin, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 3. St. 172/2010 održati 28. decembra 2011. godine u 10,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 535. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

    PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    14.

    Privredno društvo "Vinarija Levač" doo

    07348193

    3 ST. broj 388/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1446

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/Stecajna+masa+LEVAC+ad.shtml/seo=/companyid=617

    Privredni sud u Kragujevcu, i to sudija Gorica Raškovića, kao stečajni sudija, obaveštava da je odlučujući o predlogu Plana reorganizacije u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Privredno društvo "Vinarija Levač" doo Rekovac, ulica Kralja Petra Prvog 115, matični broj 07348193, PIB 101283278, dana 30.11.2011. god. doneo sledeće rešenje:
    1. Obaveštavaju se poverioci stečajnog dužnika Privredno društvo "Vinarija Levač" DOO Rekovac, ulica Kralja Petra Prvog 115, matični broj 07348193, PIB 101283278, da je stečajni poverilac Privredno društvo "Elite Plus" doo Beograd - Zemun, podneo ovom sudu Plan reorganizacije stečajnog dužnika dana 9.09.2011. g. i da sva zainteresovana lica uvid u navedeni plan reorganizacije mogu da izvrše u pisarnici Privrednog suda u Kragujevcu, svakog radnog dana u terminu od 8,00 do 15,00 časova, počev od 1.12.2011. godine, pa do dana održavanja ročišta.
    2. Ročište za razmatranje predloga Plana reorganizacije i glasanje o planu zakazuje se za 26.12.2011. godine u 13,30 časova i održaće se u sudnici 535/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
    3. Pozivaju se svi poverioci obuhvaćeni planom, stečajni upravnik, osnivači i akcionari stečajnog dužnika, kao i sva druga zainteresovana lica da prisustvuju ročištu.
    4. Pravo glasanja imaju svi poverioci, srazmerno visini potraživanja. Glasanje se obavlja usmeno na ročištu, ili pismenim putem, u kom slučaju se sudu moraju podneti glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica. Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase. Smatraće se da je plan reorganizacije usvojen u jednoj klasi poverilaca, ako su za njega glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi, s tim što klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena pre početka primene plana reorganizacije, ne glasa za plan, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.
    5. Primerak predloga Plana reorganizacije od 9.9.2011. godine dostavlja se Agenciji za privredne registre, radi objavljivanja na internet strani tog registra.
    6. Ovo rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda dana 30.11.2011. godine i dostavlja radi objavljivanja "Službenom glasniku RS" i dnevnim listovima "Blic" i "Danas".

    PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    15.

    Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

     

    6. St. broj 53/2011

     

     

     

    Privredni sud u Kraljevu, u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 12. decembra 2011. godine, odredio je završno ročište koje će se održati 17. januara 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u sudnici broj 1 ovog suda u Cara Dušana 41.
    Na završnom ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika, o primedbama na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
    Poverioci se na ročište pozivaju preko Oglasne table ovog suda i oglašavanjem rešenja u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    16.

    "Media art"

    20050004

    6. St. broj 9/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1455

     

    Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Miroslav Ilić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Media art", Leskovac, Tome Kostića 2, matični broj 20050004, poreski broj 104025579, tekući račun broj 290-12262-23, kod Univerzal banke a.d. Beograd, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog 21. marta 2011. godine, od strane predlagača Univerzal banke a.d. Beograd
    REŠENJE
    Nastavak prvog poverilačkog ročišta zakazuje se za 31. januar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, u Bulevaru oslobođenja broj 2, u sudnici broj 2.
    Ispitno ročište zakazuje se za 31. januar 2012. godine, u 13,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, u Bulevaru oslobođenja broj 2, u sudnici broj 2.
    Pozivaju se stečajni poverioci da prisustvuju ročištu.

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    17.

    "Yu invest group" d.o.o.

     

    2. St. broj 399/10

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1993

     

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, postupajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Yu invest group" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Zoran Milosavljević, doneo je dana 9. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Yu invest group" d.o.o. u stečaju iz Niša, za dan 27. decembar 2011. godine sa početkom u 11,00 časova u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu.
    Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda kao i u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    18.

    "Vila" d.o.o.

     

    2. St. broj 397/10

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2174

     

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević Obradović, postupajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Vila" d.o.o. iz Leška, koga zastupa stečajni upravnik Dragan Paunković, doneo je dana 9. decembra 2011. godine sledeće
    REŠENJE
    Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Vila" d.o.o. iz Leška, za dan 26. decembar 2011. godine sa početkom u 11,00 časova u sudnici br. 4, Privrednog suda u Nišu.
    Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli Suda kao i u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    19.

    Industrija mesa "Bek" d.o.o.

    08035709

    2. St. broj 673/11

     

     

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/BEK.shtml/seo=/companyid=6147

    Privredni sud u Nišu, u veću sastavljenom od sudije Snežane Vukosavljević-Obradović, predsednika veća i sudija Mitrović Vojkana i Tasić Momira, članova veća, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Industrija mesa "Bek" d.o.o. Zrenjanin, po predlogu stečajnog upravnika Nebojše Bajića od 16.8.2011. godine za održavanje završnog ročišta, na završnom ročištu održanom 9.12.2011. godine
    REŠENJE
    Konstatuje se da je stečajni dužnik Industrija mesa "Bek" d.o.o. Zrenjanin, matični broj 08035709, PIB 101161031, ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije usvojenim Rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. br. 2/07 od 28.1.2008. godine.
    Obustavlja se stečajni postupak prema stečajnom dužniku Industrija mesa "Bek" d.o.o. Zrenjanin, usled izvršenja plana reorganizacije.

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    20.

    "Fiaz" AD

     

    2. St. broj 9/2010

     

     

     

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Fiaz" AD u stečaju iz Prokuplja, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Nebojše Petkovića, rešavajući po naknadno podnetim prijavama, doneo je dana 12. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja naknadno podnetih prijava potraživanja.
    Ročište će se održati dana 10. januara 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, ul. Svetosavska 7a, sudnica broj 2.
    Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    21.

    Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje "Niš"

     

    1. St. broj 331/11

     

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1877

     

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje "Niš" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje završnog ročišta, doneo je 7. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje "Niš" u stečaju iz Niša za 28. decembar 2011. godine sa početkom u 12,00 časova, u sudnici 2. Privrednog suda u Nišu.

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    22.

    d.o.o. "Maconi CO"

     

    Posl. broj 3. St. 268/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1735

     

    Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Maconi CO" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Marina Gligorijević, doneo je 7. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Maconi CO" u stečaju iz Niša, za dan 26. januar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u sudnici broj 3 Privrednog suda u Nišu.
    Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    23.

    "Naissa" doo

     

    2 St. broj 852/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2004

     

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, postupajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Naissa" doo u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, doneo je dana 8. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Naissa" doo u stečaju iz Niša, za dan 26. decembra 2011. godine sa početkom u 10,00 sati u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu.
    Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda kao i u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NIŠU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    24.

    DP "Alprodukt"

    06998674

    2. St. broj 117/10

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=473

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ALPRODUKT.shtml/seo=/companyid=231

    Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DP "Alprodukt" u stečaju iz Aleksinca, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj, preko poverenika Zorana Milosavljevića, na završnom ročištu, održanom dana 5. decembra 2011. godine, doneo je, dana 5. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    1. Usvaja se Završni izveštaj i Završni račun stečajnog upravnika stečajnog dužnika DP "Alprodukt" u stečaju iz Aleksinca za period od 19. jula 2010. godine do 30. septembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj, preko poverenika Zorana Milosavljevića.
    2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti odnosno manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Alprodukt" u stečaju iz Aleksinca, matični broj 06998674, PIB 100305894 zaključuje.
    3. Po namirenju nastalih troškova prenosi se na Republiku Srbiju potraživanje stečajnog dužnika od sledećih dužnika:
    - Milana Hajdukovića pr. "Ogrev tim" iz Varvarina, matični broj 61431560, po osnovu Ugovora o zakupu broj 4/10 od 1. septembra 2010. godine,
    - "Protehnika" d.o.o. iz Aleksinačkog rudnika, ul. Jelovica b.b., matični broj 20137037, po osnovu zakupa, a prema zaključenom Sporazumu o regulisanju međusobnih obaveza od 26. novembra 2010. godine i Aneksu sporazuma o regulisanju međusobnih obaveza od 13. septembra 2011. godine.
    4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 49.229,87 dinara, na ime troškova koji će nastati nakon zaključenja stečajnog postupka.
    5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

    PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    25.

    Luk Liemited d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge na veliko i malo uvoz-izvoz

    08708398

    1. St. broj 136/2011

     

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2187

     

    Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad dužnikom Luk Liemited d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge na veliko i malo uvoz-izvoz, Novi Sad u stečaju, ul. Hadži Ruvimova br. 51/19., MB: 08708398, PIB: 101917862, po zahtevu za sprovođenje stečajnog postupka poverioca Eurobank EFG AD Beograd, ul. Vuka Karadžića br. 10., čiji je punomoćnik dr Aleksić Nemanja, advokat u Novom Sadu, dana 28. novembra 2011. godine donosi sledeće
    REŠENJE
    Usvaja se završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika prema predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. g.
    Konačna nagrada stečajnog upravnika utvrđuje se u iznosu od 121.000,00 dinara, a naknada troškova stečajnog upravnika utvrđuje se u konačnom iznosu od 50.000,00 dinara.
    Isplata nagrade i naknade troškova stečajnog upravnika do visine raspoloživih sredstava izvršiće se stečajnom upravniku nakon što budu isplaćeni preostali troškovi, vezani za zaključenje stečaja.
    Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Luk Liemited d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge na veliko i malo uvoz-izvoz, Novi Sad u stečaju, ul. Hadži Ruvimova br. 51/19, MB: 08708398, PIB: 101917862 - se zaključuje.

    PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    26.

    Kristal d.o.o.

    8233373

    2. St. broj 16/2010

     

     

     

    Privredni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudije Slobodanke Komšić, predsednika veća, sudije Gordane Ristić i sudije Crevar Gorana, članova veća, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Kristal d.o.o., u stečaju, iz Ravnog Sela, Maršala Tita 87, MB: 8233373, po predlogu poverioca Banca Intesa AD Beograd, ul. Milentija Popovića br. 7B, doneo je dana 1. decembra 2011. godine
    REŠENJE
    Usvaja se završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika od 28. novembra 2011. godine.
    Utvrđuje se konačna naknada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 2.283.393,08 dinara.
    Utvrđuje se konačna naknada troškova stečajnog upravnika u iznosu od 500.000,00 dinara.
    Nalaže se stečajnom upravniku da neisplaćeni iznos novčanih sredstava od 73.670,45 dinara prenese na račun depozita ovog suda.
    Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Kristal d.o.o. - u stečaju, iz Ravnog Sela.
    Nastavlja se stečajni postupak nad stečajnom masom koju čini potraživanje po sporu Iv. broj 3494/2010.
    Ovlašćuje se stečajni upravnik Cicmil Miroljub da zastupa stečajnu masu stečajnog dužnika.
    Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    27.

    Žitnica mlin

    20063700

    2. St. broj 487/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2239

     

    Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom Žitnica mlin iz Bačkog Dobrog Polja u stečaju, Maršala Tita br. 99/a MB: 20063700 PIB: 103966869 po obaveštenju NBS od 20. januara 2011. godine i predlogu poverioca Banca Intesa AD Beograd, Milentija Popovića 7/b od 25. maja 2011. godine, doneo je 5. decembra, 2011. godine
    REŠENJE
    Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Žitnica mlin iz Bačkog Dobrog Polja u stečaju, Maršala Tita br. 99/a MB: 20063700 PIB: 103966869, za 31. januar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica broj 7/prizemlje, Sutjeska 3.
    Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 5. decembra 2011. godine i dostavlja "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    28.

    DP "Partner"

    8829438

    2. St. broj 51/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2117

     

    Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom DP "Partner" Novi Sad u stečaju, Bulevar oslobođenja br. 78/3, MB: 8829438, PIB 103975552 po obaveštenju NBS Kragujevac od 11. januara 2011. godine i po predlogu predlagača NLB Banke Beograd, od 6. maja 2011. godine, doneo je 7. decembra, 2011. godine sledeće
    REŠENJE
    Usvaja se završni izveštaj stečajnog upravnika od 30. novembra 2011. godine i završni račun stečajnog dužnika od 17. novembra 2011. godine.
    Utvrđuje se naknada troškova stečajnog upravnika u iznosu od 10.000,00 dinara.
    Utvrđuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 200.000,00 dinara.
    Utvrđuju se konačne obaveze stečajne mase u iznosu od 234.962,40 dinara.
    Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Partner" Novi Sad u stečaju, Bulevar oslobođenja br. 78/3, MB: 8829438, PIB 103975552.
    Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    29.

    "Plana živinarstvo" a.d.

    17433148

    3. St. broj 359/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2327

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PLANA+ZIVINARSTVO.shtml/seo=/companyid=1411

    Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plana živinarstvo" a.d. iz Velike Plane doneo je
    REŠENJE
    Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja, nad stečajnim dužnikom "Plana živinarstvo" a.d. iz Velke Plane, Miloša Velikog 97 - u likvidaciji, mat. br. 17433148, PIB br. 101175284, za 27. decembar 2011. godine u 11,45 časova u sudnici broj 72/3 u zgradi Privrednog suda u Požarevcu.
    Pozivaju se poverioci da uplate iznos od 400.000,00 dinara za pokriće troškova stečajnog postupka.

    PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    30.

    "Uno Martin Home" a.d.

     

    St. broj 37/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=441

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/UKRAS.shtml/seo=/companyid=2611

    1. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Uno Martin Home" a.d. u stečaju Smederevo.
    2. Postupak stečaja se nastavlja nad stečajnom masom "Uno Martine Home" a.d. u stečaju Smederevo.
    3. Za stečajnog upravnika stečajne mase "Uno Martin Home" a.d. u stečaju Smederevo imenuje se Dobrivoje Petrović iz Smedereva, dosadašnji stečajni upravnik stečajnog dužnika "Uno Martin Home" a.d. u stečaju Smederevo.
    4. Utvrđuje se stečajna nagrada stečajnom upravniku u iznosu od 2.381.500,40 dinara koja je isplaćena.
    5. Utvrđuje se naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 110.113,43 dinara koja je isplaćena.
    6. Konstatuje se da su u toku tri izvršna postupka Iv. broj 10366/2011 protiv izvršnog dužnika Silbeg d.o.o. Novi Sad i Iv. broj 2346/2011 protiv izvršnog dužnika Kajateks d.o.o. Kragujevac i protiv izvršnog dužnika d.o.o. Novosadsko izdavačko-trgovinsko preduzeće NIP Novi Sad, i 3 parnična postupka i to: P. broj 996/2010 protiv tuženog Inter komerc a.d. Beograd, P. broj 127/2011 protiv tuženog Ilić tekstil d.o.o. Niš i P. broj 275/2011 protiv tuženog Ultratex d.o.o. Šabac.
    7. Za potraživanje u navedenim postupcima, kao i za dalje vođenje postupka stečaja nad stečajnom masom "Uno Martin Home" a.d. u stečaju Smederevo ostaju rezervisana sredstva u novačnom iznosu od 500.000,00 dinara.
    8. Konstatuje se da je stečajna masa stečajnog dužnika prema kome se stečaj zaključuje, pravni sledbenik stečajnog dužnika u pravima i obavezama u odnosu na potraživanja u navedenim postupcima (parničnom i izvršnom) u kojima je stečajni dužnik stranka.
    9. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS", i po pravosnažnosti dostaviti Agenciji za registraciju privrednih subjekata radi brisanja stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata i upisa stečajne mase kao pravnog sledbenika.

    PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    31.

    "Bogosavljević Ljubiša i dr." o.d.

    17369229

    St. broj 499/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1550

     

    Utvrđuje se stečajni dužnik "Bogosavljević Ljubiša i dr." o.d. u stečaju Krepoljin nema imovinu, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bogosavljević Ljubiša i dr." o.d. u stečaju Krepoljin, matični broj 17369229, PIB 101944613, zaključuje.

    PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    32.

    Radnički univerzitet "Slobodan Jović"

     

    3. St. broj 344/2011

     

     

     

    Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Radnički univerzitet "Slobodan Jović" u stečaju iz Kučeva doneo je rešenje
    Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja, nad stečajnim dužnikom Radnički univerzitet "Slobodan Jović" u stečaju iz Kučeva, za 27. decembra 2011. godine u 12,00 časova u sudnici 72/3 u zgradi Privrednog suda u Požarevcu.
    Pozivaju se poverioci da uplate iznos od 4000.000,00 dinara za pokriće troškova stečajnog postupka.

    PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    33.

    PD "Zavod za ekonomiku i urbani menadžment" AD

     

    2. St. broj 258/2011

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZAVOD+ZA+EKONOMIKU+I+RAZVOJ+PRIVREDE.shtml/seo=/companyid=973

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2027

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    U postupku stečaja St. broj 258/2011 nad stečajnim dužnikom PD "Zavod za ekonomiku i urbani menadžment" AD iz Požarevca, Privredni sud u Požarevcu je 2. decembra 2011. godine doneo rešenje kojim se ispitno ročište zakazuje za 25. januar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova u sudnici 73/3.
    Svi poverioci stečajnog dužnika smatraju se uredno obavešteni o datumu održavanja prvog poverilačkog ročišta objavljivanjem ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

    PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    34.

    "IGM Bačka opeka" d.o.o.

    08230692

    St. broj 381/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

     

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/BACKA+OPEKA+IGM.shtml/seo=/companyid=2363

    Privredni sud u Subotici je dana 8.12.2011. godine rešenjem St. 381/2011 odredio otvaranje stečajnog postupka nad "IGM Bačka opeka" d.o.o. Subotica, Aleksandrovi salaši broj 100 - matični broj 08230692, na osnovu predloga podnetog dana 2.9.2011. godine zbog prezaduženosti i trajnije nesposobnosti za plaćanje.
    Za stečajnog upravnika imenuje se Božinović Ljiljana, dipl. oecc. iz Subotice.
    Pozivaju se poverioci da u roku od 40 dana od dana objave oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad "IGM Bačka opeka" d.o.o. Subotica, Aleksandrovi salaši broj 100 - matični broj 08230692 u "Službenom glasniku RS" Beograd prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja Privrednom sudu u Subotici - u dva primerka sa dokazima. Upozoravaju se poverioci da će se na prijave potraživanja koje pristignu u sud nakon proteka roka određenog u ovom rešenju primenjivati odredbe člana 111. st. 5. i 6. Zakona o stečaju.
    Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi bez odlaganja.
    Ispitno ročište se zakazuje za 12.4.2012. godine sa početkom u 9,00 časova, a prvo poverilačko ročište zakazuje se za 2.2.2012. godine sa početkom u 9,00 časova - sve u prostorijama Privrednog suda u Subotici - soba 168/II.
    Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je oglas o pokretanju steč. postupka istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Subotici, tj. 8.12.2011. godine.

    PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    35.

    "Valko" Preduzeće za trgovinu na veliko malo i usluge d.o.o.

    08775982

    St. broj 134/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1578

     

    Privredni sud u Subotici je dana 8.12.2011. godine rešenjem St. 134/2011 u postupku stečaja nad "Valko" Preduzeće za trgovinu na veliko malo i usluge d.o.o. Bačka Topola, Lenjinova br. 65. - matični broj 08775982 zakazao održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 23.2.2012. godine sa početkom u 9,10 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS" smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

    PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    36.

    "Klasiktrade" trgovna na veliko i malo d.o.o.

    08635803

    Posl. broj St. 275/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1839

     

    Privredni sud u Subotici je dana 8.12.2011. godine u postupku stečaja nad "Klasiktrade" trgovna na veliko i malo d.o.o. Subotica, Miloša Obilića br. 16. - matični broj 08635803 zakazao održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 02.02.2012. godine sa početkom u 9,20 časova - sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Objavljivanjem ovog oglasa u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

    PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    37.

    "BB Brothers Company" d.o.o.

     

    St. broj 165/2011

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1577

     

    Privredni sud u Subotici je dana 8.12.2011. godine u postupku stečaja - poslovni broj St. 165/2011 - "BB Brothers Company" d.o.o. Palić, Splitska aleja 1, zakazao održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 23.2.2012. godine sa početkom u 9,20 časova - sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS" smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

    PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    38.

    Holding kompanija "Solid" DP za proizvodnju i promet obuće i plastike sa p.o.

     

    St. broj 115/2010

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

     

     

    Privredni sud u Subotici je rešenjem St. 115/2010 od 8.12.2011. godine stečajnom dužniku Holding kompanija "Solid" DP za proizvodnju i promet obuće i plastike sa p.o. Subotica, Đure Đakovića 4 - matični broj 08067589 postavio privremenog zastupnika - advokata Petrović Pavle iz Subotice.
    Privremeni zastupnik ima u postupku sva prava i dužnost zakonskog zastupnika sve dok se zakonski zastupnik - direktor ili njegov punomoćnik ne pojave pred sudom.
    Troškovi privremenog zastupnika padaju na teret predlagača.

    PRIVREDNI SUD U UŽICU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    39.

    "Jelova Gora"

     

    St. broj 31/11

    http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1600

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/JELOVA+GORA-+MINERALI+GORSKI.shtml/seo=/companyid=9150

    Privredni sud u Užicu, kao stečajni, oglašava da je u predmetu stečaja St. broj 31/11 nad preduzećem "Jelova Gora" iz Užica u stečaju, nastavak ispitnog ročišta zakazan za 16. januar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Užicu, Nade Matić 6, soba broj 52/III, te ovaj oglas služi poveriocima umesto poziva.

    PRIVREDNI SUD U UŽICU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    40.

    Kulturno informativni centar d.o.o.

    17041894

    3. St. broj 43/10

     

     

    http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/JP+KULTURNO-INFORMATIVNI+CENTAR+-+KIC.shtml/seo=/companyid=22035

    Privredni sud Užice oglašava da je rešenjem 3 St. broj 43/2010 od 13. septembra 2011. godine usvojen završni račun stečajnog upravnika stečajnog dužnika Kulturno informativni centar d.o.o. Bajina Bašta i da je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Kulturno informativni centar Bajina Bašta, PIB 101000421, MB 17041894.

    PRIVREDNI SUD U UŽICU

    Red. br.

    Naziv dužnika

    Matični broj

    Stečajni broj

    Status dužnika APR

    Status dužnika ALSU

    Status dužnika Agencija za privatizaciju

    41.

    "Vault" d.o.o.

    17469649

    3. St. broj 188/2011

     

    http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2386

     

    1. Otvara se stečajni postupak nad dužnikom "Vault" d.o.o. Čajetina, Omladinska 8, MB 17469649, PIB 102624817, zbog dugotrajne nesposobnosti za plaćanje.
    2. Za stečajnog upravnika određuje se Vasilić Petrašin iz Nove Varoši, Svetog Save 78I.
    3. Određuje se ispitno ročište za 12. april 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sobi broj 51/III.
    4. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od objavljiva oglasa u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, prijavom potraživanja, u dva primerka sa dokazima.
    5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
    6. Određuje se prvo poverilačko ročište za 29. decembar 2011. godine sa početkom u 13,00 časova, soba 51/III, te će se istog dana održati i sednica skupštine poverilaca, ukoliko ista ne bude održana ranije.

    Izvor: Redakcija, 26.12.2011.