Aktuelne vesti na dan 28.septembar 2011


Prelistavajući dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 27/15-30. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 29/15-30. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 71/2011 OD 26.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

LISTE IZMENA I DOPUNA LISTI AKTIVNIH SUPSTANCI U BIOCIDNOM PROIZVODU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O EMISIJI DUGOROČNIH DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI NA INOSTRANOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O IZBORU ČLANOVA KOMISIJE ZA KONTROLU IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O IZMENI ODLUKE O OBRAZOVANJU KOMISIJE REPUBLIKE SRBIJE ZA SPROVOĐENJE KONVENCIJE O ZABRANI RAZVOJA, PROIZVODNJE, SKLADIŠTENJA I UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA I O NJEGOVOM UNIŠTAVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O NAKNADI ZA RAD U KOMISIJI ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

ODLUKA O NAKNADI ZA RAD U NACIONALNOM SAVETU ZA VISOKO OBRAZOVANJE ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PODACI O PROSEČNIM ZARADAMA I PROSEČNIM ZARADAMA BEZ POREZA I DOPRINOSA PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENIM U AVGUSTU 2011. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O OGRANIČENJIMA I ZABRANAMA PROIZVODNJE, STAVLJANJA U PROMET I KORIŠĆENJA HEMIKALIJA KOJE PREDSTAVLJAJU NEPRIHVATLJIV RIZIK PO ZDRAVLJE LJUDI I ŽIVOTNU SREDINU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

PRAVILNIK O JAVNOBELEŽNIČKOM ISPITU ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

STRATEGIJA RAZVOJA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI ("Sl. glasnik RS", br. 71/2011)

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • DISTINKTIVNOST ŽIGA: • Primeri nedistinktivnih i distinktivnih trodimenzionalnih, složenih, grafičkih i znakova u reči •

Pojam distinktivnosti

Razlika između nedistinktivnih i opisnih znakova

Stečena distinktivnost

Primeri iz prakse

Primeri nedistinktivnih trodimenzionalnih znakova

Primeri distinktivnih trodimenzionalnih znakova

Primeri nedistinktivnih grafičkih znakova

Primeri distinktivnih grafičkih znakova

Primeri nedistinktivnih znakova u reči

Primeri distinktivnih znakova u reči

Primeri nedistinktivnih složenih znakova

Primer distinktivnog složenog znaka


  • PRAVO ZAPOSLENOG NA ODSUSTVO SA RADA UZ NAKNADU ZARADE ZBOG SMRTI ČLANA PORODIČNOG DOMAĆINSTVA
  • PREGLED ROKOVA ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA JAVNIH DRUŠTAVA I DRUGIH UČESNIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU KAO I IZVEŠTAJA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA: • Oktobar 2011. godine •
  • IZVEŠTAJ O JAVNIM NABAVKAMA ZA PERIOD JUL - SEPTEMBAR 2011. GODINE • Izveštaj treba dostaviti do 10. oktobra 2011. godine (u pisanom i elektronskom obliku) •

Osnove vođenja evidencije, dostavljanja izveštaja i kazne za nepostupanja

Propisani način vođenja evidencije o javnim nabavkama

Obrazac A

Obrazac B

Obrazac V

Oblici i napomene za sastavljanje i dostavljanje izveštaja - obrazaca

 

  • SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA I DOSTAVLJANJA TROMESEČNO PERIODIČNOG IZVEŠTAJA ZA PERIOD JANUAR - SEPTEMBAR 2011. GODINE ZA KORISNIKE SREDSTAVA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE: • Korisnici sredstava RFZO dostavljaju izveštaje do 10. oktobara 2011. godine, a RFZO dostavlja izveštaj do 20. oktobra 2011. godine •

Osnovna pravila popunjavanja Obrasca 5

Popunjavanje I dela Obrasca 5 - prihodi i primanja

Popunjavanje II dela Obrasca 5 - rashodi i izdaci

Izrada izveštaja kod ustanova koje su imale statusne promene u toku izveštajnog perioda

Izveštaji i analize ustanove za interne potrebe


  • NOVA ODLUKA O VRSTAMA DEVIZA U KOJIMA SE PLAĆAJU REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE KOD DIPLOMATSKO-KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA REPUBLIKE SRBIJE I O VISINI KURSA DINARA ZA PRERAČUNAVANJE DINARSKIH IZNOSA TAKSI U DEVIZE PRIMENJUJE SE OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE • "Sl. glasnik RS" br. 70/2011•
  • KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA: • Oktobar 2011. godine •
OKRUGLI STO NA TEMU REFORME EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I NJENOG UTICAJA NA REFORMISANJE NACIONALIH PRAVOSUDNIH SISTEMA BIĆE ODRŽAN 7. OKTOBRA 2011. GODINE

U petak, 7. oktobra 2011. godine, u Palati Srbija, na Novom Beogradu održaće se okrugli sto na temu reforme Evropskog suda za ljudska prava i njenog uticaja na reformisanje nacionalih pravosudnih sistema.

O reformi na nivou Evropskog suda za ljudska prava, nakon procesa pokrenutih u Interlakenu i stupanja na snagu Protokola 14, govoriće Dragoljub Popović, sudija Evropskog suda za ljudska prava i Roeland Boecker, zastupnik Holandije pred Evropskim sudom za ljudska prava i predsedavajući Grupe za reformske procese u okviru Suda.

O nacionalnim iskustvima će govoriti Monika Mijić, zastupnica Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava, Slavoljub Carić, zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i Marija Draskić, zamenik predsednika Ustavnog suda.

Ovaj skup, na kome učestvuju sudije i savetnici Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova, Upravnog suda, profesori pravnih fakulteta, trebalo bi da otvori Snežana Malović, ministarka pravde. 

Izvor: Redakcija, 27.9.2011.

ODRŽANA ZAJEDNIČKA SEDNICA VLADE AP VOJVODINE I UPRAVNOG ODBORA PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE NA TEMU EVROPSKIH INTEGRACIJA

"Nama je važno da od privrednika čujemo šta je potrebno da se preduzme, kao korak, da bi privreda rešavala one izazove sa kojima se suočava, kako zbog svetske ekonomske krize, tako i zbog strukturnih problema koji u njoj postoje", rekao je danas predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić na zajedničkoj sednici Vlade AP Vojvodine i Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine.

Tema današnjeg sastanka bila je vezana za saradnju Vlade AP Vojvodine i Privredne komore Vojvodine po pitanjima Evropskih integracija. Kada je o tome reč učesnici su razgovarali o funkcionisanju i prioritetima rada Kancelarije Vojvodine u Briselu i daljoj saradnji Euro regije DKMT (Dunav-Kriš-Moris-Tisa).

Tim povodom predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić je rekao:

"Ne bih govorio šire o programima pokrajinske vlade sa kojima je većina od vas upoznata, a odnose se na Fond za razvoj AP Vojvodine, Razvojnu banku Vojvodine, Garancijski fond i na druge instrumente, koje pokrajinska vlada poseduje.

Osvrnuo bih se na otvaranje Kancelarije Vojvodine u Briselu i na saradnju Euro regije DKMT, jer smo tu napravili nekoliko izuzetnih pomaka. Pomaci su vidljivi naročito u oblasti energetike, što vidimo i poslednjih nekoliko dana, jer do sada je ta oblast bila nekako zapuštena iz razlitih razloga, kako zbog nedovoljnih formalnih okvira, tako i zbog nepostojanja finansijskih sredstava. Pretpostavljam da ste upoznati sa činjenicom da je predstavništvo Vojvodine u Briselu počelo da radi. U ovom trenutku tamo rade dvoje profesionalaca, koji imaju diplomatsko iskustvo i obrazovanje i koji su vični onim izazovima, sa kojima će u Briselu da se suoče. Važno mi je da naglasim da znate, da ovo predstavništvo neće biti fokusirano samo na poziciju Pokrajine, već je definisano i kao neka vrsta ambasade naše privrede u središtu Evropske unije.
Dakle, pored toga što će naši predstavnici tamo tražiti načina da se kroz evropske fondove dođe do sredstava, uočavaće i ono što su poslovne šanse za našu privredu, šta su i ko su potencijalni partneri za naše privrednike, gde su potencijalna tržišta i zbog toga pozivam članove i Upravni odbor Privredne komore da ukoliko su u mogućnosti dođu 10. oktobra na svečano otvaranje, jer tamo će biti prisutni i evropski partneri, biće prisutni i predstavnici evropskih institucija, a to je sve bitno, jer svaki posao, ugovor i kontakt počinje upoznavanjem i bez toga nema razvoja i saradnje. U tom smislu možete računati na naše predstavništvo u Briselu i preko Privredne komore možete da kontaktirate naše ljude tamo. U narednih nekoliko meseci imamo ambiciju da još jedna osoba tamo ode da radi, kako bi pojačali kadrovski i institucionalni okvir preko kojeg ćemo delovati. Jedna struktura naše administarcije, će u okviru rekonstrukcije, koja već radi, biti zadužena samo za evropske fondove i za pronalaženje načina da u evropskim fondovima zauzmemo što snažnije mesto.

Druga tema itekako je važna po svim pokazateljima, što u odnosu na robnu razmenu, što u odnosu na generalnu saradnju između tri privrede, vidite da smo upućeni na naše partnere u Rumuniji i Mađarskoj. Mnogo je razloga za to, i geografskih i privrednih i saobraćajnih i političkih. Mi smo zato intenzivirali saradnju u Euro regiji DKMT, a od rumunskih partnera je potekla još jedan inicijativa, koja treba da se kreće u pravcu definisanja većeg broja programa i projekata vezanih za ne samo evropska sredstva što je do sada u proteklih 15 godina bila intencija, nego u odnosu na ono što su potencijali i što su izvori budžetski tri partnera iz tri države. Sa srpske strane imamo Pokrajinu Vojvodinu, a sa rumunske i mađarske imamo nekoliko županija. Rumuni su u procesu redefinisanja njihove teritorijalne organizacije, tako da će verovatno početkom sledeće godine ili krajem ove zaživeti jedna nova regija Banat, koja će obuhvatiti više županija i koja će po svojim gabaritima i potencijalima odgovarati Vojvodini, a i po veličini. Oni žele da svoje ambicije maksimalno iskoriste, gde ne treba da vas podsećam koliko su regije kao što je Timiš bile uspešne u privlačenju stranih investicija i ulaganja i tako su svele nezaposlenost skoro na nulu i to je stvarno nešto što nama treba da bude uzor..."

O međuregionalnoj saradnji učesnicima skupa govorio je pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dr Tomislav Stantić, koji je izneo podatke dosadašnje saradnje Vojvodine i evropskih partnera, kao i planove za narednu godinu.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu istakao je značaj saradnje Vlade APV i Privredne komore, naglasivši da je to sinergija koju treba usmeriti ka predpristupnim fondovima Evropske unije.

O stanju u energetici i potencijalnim investicijama u njoj, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije govorio je resorni sekretar Radoslav Striković, dok su se na tu temu uključivali i predstavnici kako Privredne komore Vojvodine, tako i predstavnici Regionalne komore.

Učesnicima, članovima Vlade, a posebno predsedniku Pajtiću reči zahvalnsoti uputio je v.d. predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović.

Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 26.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA – ALIMS OBJAVILA SPISAK LEKOVA ZA KOJE JE IZDATO REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODNOSNO OBNOVU DOZVOLE ZA LEK

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 26. septembar 2011. godine:

Spisak lekova za koje je u periodu od 01. do 31. jula 2011. godine, izdato rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje odnosno obnovu dozvole za lek:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00865-2011-5-004_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 27.9.2011.

ALIMS OBJAVILA NACIONALNI REGISTAR LEKOVA ZA 2011. GODINU

Iz štampe je izašao Nacionalni registar lekova za 2011. godinu, šesti po redu koji je objavila Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Nacionalni registar lekova za 2011. godinu sadrži podatke o lekovima za koje su izdata rešenja o registraciji ALIMS-a (dozvole za lek) i koji imaju važeća rešenja, kao i za lekove za koje su podneti zahtevi za obnovu registracije do 1. novembra 2010. godine, a tokom godine zdravstveni stručnjaci će se obaveštavati o promenama u vezi registracije lekova pripremom i stavlјanjem na raspolaganje dodataka Nacionalnog registra lekova.

U cilјu bezbednosti pacijenata i lakšeg prepoznavanja lekova u prometu, posebno iz razloga eliminisanja mogućnosti za pojavu lažnih lekova, u Nacionalnom registru lekova se za sve lekove nalazi identifikacioni podatak u vidu 13-cifarskog broja koji označava EAN šifru leka, koja predstavlјa jasnu i nedvosmislenu identifikaciju određenog leka.

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 27.9.2011.

OD JANUARA NAREDNE GODINE ĆE BITI UVEDEN ELEKTRONSKI SISTEM POVEZIVANJA PORESKE UPRAVE I PORESKIH OBVEZNIKA ČIME ĆE DRŽAVA UŠTEDETI PRIBLIŽNO 600 MILIONA EVRA

Potpredsednik Vlade Republike Srbije za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović istakla je danas da je siva ekonomija jedan od ključnih problema Srbije, zbog kojeg godišnji gubitak u budžetu usled neplaćenih poreza i doprinosa iznosi više od milijardu evra.

Verica Kalanović Kalanović je na skupu o reformi inspekcijske službe navela da, prema nekim pokazateljima, u takozvanoj "sivoj zoni": radi između 500.000 i milion ljudi.

Prema njenoj oceni, takva situacija zahteva povećanje efikasnosti inspekcijskih organa i sprovođenje reformi u toj oblasti, kao i donošenje odgovarajuće zakonske regulative.

Ona je naglasila da ljudi koji rade u sivoj zoni danas nemaju zdravstvenu zaštitu, dok sutra neće imati penzije, i dodala da će Vladi predložiti formiranje koordinacionog tela koje će raditi na reformi inspekcijskih službi.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević saopštio je da u Srbiji trenutno ima približno 117.000 obveznika PDV-a, čiju ažurnost kontroliše oko 750 inspektora.

On je najavio da će od januara naredne godine biti uveden elektronski sistem povezivanja Poreske uprave i poreskih obveznika, čime će država uštedeti približno 600 miliona evra.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić napomenula je da je u aprilu ove godine u sivoj ekonomiji bilo zaposleno 19,9 odsto građana, što znači da svaki peti zaposleni radi u toj zoni.

Ovakav rad, kako je navela, uglavnom je prisutan u sektorima trgovine, usluga, poljoprivrede i ugostiteljstva.

"Siva ekonomija funkcioniše kroz neregistrovana preduzeća, ali i kroz registrovana u kojima radnici rade legalno, ali zaradu primaju na nelegalan način", naglasila je Bukumirić-Katić.

Direktor Misije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Suzan Fric poručila je da je unapređenje inspekcijskog sistema važno za razvoj srpske privrede.

Cilj USAID-a, kako je istakla, jeste da kroz podršku reformi u inspekcijskom sistemu, u saradnji sa predstavnicima Vlade Srbije i resornih ministarstava, poboljša poslovnu klimu u kompanijama i oslobodi privredni potencijal kojim Srbija raspolaže.

U Srbiji postoji više od 1.000 propisa koji regulišu tu oblast i to mora da se uredi kako bi poslovanje bilo što produktivnije, zaključila je Fric.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.9.2011.

U SKLADU SA NOVOM UREDBOM O OBAVEZNOJ PROIZVODNJI I PROMETU HLEBA OD BRAŠNA "T-500"- OD 1. OKTOBRA CENA HLEBA "SAVA" NE MOŽE BITI VIŠA OD 44 DINARA: • Najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba vekne težine 500 grama ne može da bude veća od dva odsto •

Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500" prema kojoj maksimalna cena hleba "sava" od 1. oktobra ne može da bude viša od 44 dinara.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navodi se da je Uredba, koju je predložilo ovo ministarstvo, doneta radi praćenja stanja na tržištu brašna i hleba, odnosno u cilju očuvanja standarda nižih socijalnih kategorija građana i ravnomernog snabdevanja stanovništva osnovnim vrstama hleba.

Odlukom koju je usvojila Vlada određuje da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba vekne težine 500 grama ne može da bude veća od dva odsto.

Najviša marža koja je deo maloprodajne cene hleba vekne težine 500 grama ne može da bude veća od sedam odsto, odnosno najviša ukupna stopa marže ne može biti veća od 9,14 odsto.

Na osnovu propisanih elemenata ove uredbe - proizvođačka cena, maloprodajna i veleprodajna marža i PDV, vekna hleba "sava" koja se priprema od brašna "T-500" ne može biti skuplja od 44 dinara.

Uredbom je takođe regulisano da trgovci koji prodaju hleb na malo mogu da vrate proizvođaču hleba do pet odsto (remitenda) nabavljene količine na dnevnom nivou.

Rok plaćanja proizvođačima hleba ne može biti duži od 20 dana od prijema računa za isporučeni hleb.

Privredni subjekti koji se bave proizvodnjom hleba od brašna "T- 500" obavezni su da proizvedu i isporuče tržištu hleb od brašna "T- 500" u količini od najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Uredba predviđa kaznu od 100.000 do 2.000.000 dinara kojom će se pravno lice kazniti za prekršaj ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb iz člana 2. ove uredbe, odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama iz članova 3, 4. i 5. ove uredbe.

Može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da obavlja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.

Na osnovu ove uredbe, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da obavlja određene poslove u trajanju od šest meseci do godinu dana.

Takođe, kazniće se preduzetnik kaznom od 10.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.
"Uredba stupa na snagu 1. oktobra ove godine i primenjivaće se sledećih šest meseci", dodaje se u saopštenju.

 Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.9.2011.

SEMINAR "PREZENTACIJA NOVINA KOJE SE ODNOSE NA ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA, ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU, ZAKON O BANKAMA I ZAKON O PLATNOM PROMETU" BIĆE ODRŽAN 21. OKTOBRA 2011. GODINE

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u saradnji sa GIZ - Projektom za pravnu reformu u Srbiji 21. oktobra 2011. organizuje seminar posvećen prezentaciji četiri zakona:

Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011),
Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011),
Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010) i
Zakona o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011).

Seminar se održava u velikoj sali Privredne Komore Srbije, ulica Resavska broj 15, u period od 9.00 do 15.00 časova.

Mole se svi zainteresovani da svoj dolazak potvrde na e-mail adresu: sladjana.guzijan@alsu.gov.rs

Tehnički program Seminara: http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/news/Tehnicki_program_Seminar21.10.2011.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 27.9.2011.

SEMINAR "JAVNE NABAVKE - ZAKONSKA REGULATIVA, REVIZIJA PRAVILNOSTI POSLOVANJA, DOBRA PRAKSA ZA NARUČIOCE I PONUĐAČE U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI" BIĆE ODRŽAN 17. OKTOBRA 2011. GODINE

TAZ, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, u saradnji sa institucijama Srbije, organizuje, jednodnevni, specijalistički seminar "Javne nabavke - zakonska regulativa, revizija pravilnosti poslovanja, dobra praksa za naručioce i ponuđače u postupcima javnih nabavki".

Seminar će se održati 17. oktobra 2011. godine, u Beogradu, od 10:00 do 16:00 časova, u Hotelu "Palace", ulica Topličin venac br. 23, u sali "Beogradska panorama", na VI spratu.

 Teme koje će se obrađivati na seminaru:

• Pravni okvir
• Planiranje i kontrola
• Revizija i analiza aktuelne prakse
• Vrste i osobenosti postupaka javnih nabavki:
 - Otvoreni postupak
 - Restriktivni postupak
 - Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva
 - Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva
 - Postupak javne nabavke male vrdenosti
 - Postupak narudzbenicom
• Kako zaključiti više ugovora u jednom postupku javne nabavke?
• Značaj uslova i kriterijuma u konkursnoj dokumentaciji
• Postupak zaštite prava
• Kako postati službenik za javne nabavke?

 Predavač:

• Dragana Stanković Nikolić, sertifikovani predavač koji vrši Jedinstveni program obuke službenika za javne nabavke po rešenju Ministarstva finasija Srbije

Telefoni za prijavu i dodatne informacije: 011/30-333-50, 29-10-138 i 20-30-706 (fax).

 Izvor: Taz, regionalna organizacija za edukaciju i naučna istraživanja iz ekonomskih i pravnih nauka, u saradnji sa institucijama Srbije, 27.9.2011.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA POZIVA PRIVREDNIKE DA DO 30. SEPTEMBRA POPUNE ANKETNI UPITNIK RADI OCENE POTREBA PRIVREDNIH SUBJEKATA ZA INFORMISANJEM I OBUKOM U VEZI SA PROCESOM APLICIRANJA I PRIPREME PROJEKATA ZA FONDOVE EVROPSKE UNIJE

Privredna komora Beograda poziva privrednike da do 30. septembra popune anketni upitnik (http://www.kombeg.org.rs/Komora/PR/PR.aspx?veza=3467) radi ocene potreba privrednih subjekata za informisanjem i obukom u vezi sa procesom apliciranja i pripreme projekata za fondove Evropske unije.

Rezultati ovog istraživanja biće dragoceni, jer će dati sliku o tome kakvi su kapaciteti privrednih subjekata u Republici Srbiji i koje vrste dodatne podrške su im potrebne. Na osnovu toga se mogu ubuduće kreirati programi podrške koji bi bili prilagođeni realnim potrebama vaših preduzeća.

Jedan od programa podrške biće i program jačanja kapaciteta preduzeća i uspešno apliciranje projekta u EU fondovima, u trajanju od godinu dana, koji će sprovesti Privredna komora Beograd.

Poželjno je da upitnik bude popunjen u elektronskoj formi. Popunjavanje upitnika traje sedam minuta. Za dodatne informacije možete se obratiti Aleksandri Inić, savetniku u Privrednoj komori Beograda, aleksandra@kombeg.org.rs, +381 11 2641 355. lokal 131

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 27.9.2011.

U SKLADU SA PRAVILNIKOM O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA – RATEL UPUTILA ZAHTEV IMAOCIMA OPŠTIH ODOBRENJA ZA DOSTAVLJANJE PODATAKA

U cilju ažuriranja podataka, koje u Registru vodi Republička agencija za elektronske komunikacije, potrebno je da imaoci opštih odobrenja, izdatih u skladu sa ranije važećim propisima, dostave popunjen i potpisan Obrazac OB, koji je sastavni deo Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja  ("Sl. glasnik RS", br. 38/2011 i 44/2011 - ispr.) i nalazi se na Internet stranici Agencije: http://www.ratel.rs/uputstva_i_obrasci/internet_usluge.47.html

Obrazac OB treba da bude popunjen trenutno važećim podacima koji se odnose na:

- podatke o operatoru,
- vrste usluga koje se pružaju, kao i to da li se pružaju preko sopstvene ili zakupljene mreže,
- vrste mreža koje se koriste za pružanje usluge.

Kao datum početka pružanja usluge navesti datum izdavanja odobrenja.

Rok za dostavljanje popunjenog obrasca je 15 dana od dana objavljivanja zahteva.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 23.9.2011.

NEOPHODNA IZMENA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE ZBOG NEMOGUĆNOSTI DOBIJANJA ODGOVARAJUĆIH CERTIFIKATA, ŠTO UTIČE NA SMANJENJE PROIZVODNJE I IZVOZA

Nemogućnost dobijanja HELT certifikata koji je neophodan prilikom izvoza, značajno utiče na smanjenje proizvodnje pa i na nemogućnost već dogovorenog izvoza kod mnogih preduzeća. Zbog toga je neophodno da se hitno menja Zakon o bezbednosti hrane koji reguliše ovu materiju. To su zatražili privrednici na sednici Grupacije dijetetskih namirnica i dečje hrane u Privrednoj komori Srbije.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran je naglasio da su privrednici na sednici Grupacije PKS izneli ovaj problem i inicijativu da se o tome informišu nadležna ministarstva, zdravstva i poljoprivrede, kako bi pokrenuli inicijativu za izmene u Zakonu. Obrazloženje za izmenu Zakona o bezbednosti hrane je, što proizvođači dijetetskih namirnica i dečje hrane imaju problema prilikom izvoza, jer ne mogu da dobiju odgovarakjući certifikat, koji traži strani kupac. Problem je više administrativne prirode, ali se mora rešiti jer smanjuje proizvodnju i zaustavlja izvoz ove industrije. To je posebno značajno u ovo vreme kada je izvoz pitanje opstanka države.

Goran Stojković iz Ministarstva zdravlja ističe da je od strane privrednika već pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o bezbednosti hrane. Problem koji postoji, a to je nemogućnost dobijanja odgovarajućeg certifikata prevazilazio se davanjem mišljenja. Međutim, kupci nisu uvek bili zadovoljni sa takvom papirologijom.

Radmila Bućan iz firme Impamil je istakla da proizvođači danas teško dolaze do kupaca u inostranstvu, pa često kada su već robu prodali ne mogu da je isporuče jer im probleme pravi nedostatak potrebne odgovarajuće paprilogije prilikom izvoza. U ovom slučaju to je dobijanje odgovarajućih certifikata. Na slične probleme je ukazala i Stanislava Malbaša iz "Svislajn-prfodukta", ističući da nedostatak odgovajućih certifikata utiče na smanjenje proizvodnje i izvoza.

Na sastanku Grupacije je dogovoreno da se i ove godine u prvoj nedelji novembra u PKS održi sad već tradicionalni stručni skup,,Dečja hrana - kvalitet za ceo svet".

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.9.2011.

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

Član 42 ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu

NAJVIŠA od 1.10.2011. do 31.10.2011. / 266.425 (5 x 53.285)

Član 37. ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

NAJNIŽA od 1.08.2011. do 31.10.2011.      18.446           55/2011

ZARADE: PROSEČNA ZARADA ISPLAĆENA U AVGUSTU 2011. GODINE U REPUBLICI SRBIJI IZNOSI 53285 DINARA, A NETO 38389 DINARA

  1. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćene u 2011. godini

Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 53285 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,6% i realno za 1,6%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 38389 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,9% i realno za 1,9%.

Avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 12,9%, a realno je veća za 2,2%.
·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 13,1%, a realno je veća 2,4%.

Januar–avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,1%, a realno je manja za 1,4%.

·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,2%, a realno je manja za 1,3%.

1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2. Prosečne zarade po regionima Republike Srbije - avgust 2011. godine

3. Indeksi zarada

4. Indeksi zarada bez poreza i doprinosa

5. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, po delatnostima - avgust 2011. godine

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

VLADA RS USVOJILA PREDLOG ZAKONA KOJIM DRŽAVA VRAĆA DUG VIŠE JAVNIH PREDUZEĆA I USTANOVA KOJA SU PODIGLA KREDITE OD STRANIH BANAKA

FoNet, RTS

Vlada Srbije usvojila je predlog zakona kojim država vraća dug više javnih preduzeća i ustanova koja su podigla kredite od stranih banaka, u ukupnom iznosu od 654,8 miliona evra, 590,4 miliona dolara i 627.341 švajcarski franak.

Železnicama Srbije Vlada je "oprostila" i vraćaće umesto njih kredit od 181,8 miliona evra i 15,1 miliona dolara, dok su Putevi Srbije oslobođeni obaveze da vrate dug od 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara, objavljeno je danas na Internet sajtu Vlade.

Vlada će, umesto Kliničkog centra Srbije u Beogradu, inostranim poveriocima vratiti kredit od 3,1 milion evra, a isplatiće i dug zemunske bolnice od 1,9 miliona evra.

Kredit Radio Jugoslavije od 3,1 miliona evra i 627.341 švajcarski franak otplatiće takođe Vlada, koja će servisirati i dug Fonda za razvoj Srbije stranim bankama od 320.943 dolara, kao i Građevinskog fakulteta u Subotici od 235.243 dolara.

Dužnici su kredite i zajmove digli od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca, a a za njih je država Srbija dala garanciju.

Oslobađanje od obaveza odnosi se i na kamate koje je Srbija platila ili će platiti inostranim poveriocima, kao i na ostale troškove zajma.

U obrazloženju zakona navodi se da je u prethodnom periodu Srbija na osnovu zakona i međudržavnih sporazuma regulisala i preuzela obavezu plaćanja određenih dugova koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koji su nastali pre uvođenja sankcija UN.

Na taj način su dužnici i garanti - banke i privredni subjekti umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema Republici Srbiji.

Imajući u vidu da se radi o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, Srbija pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu, ističe se u obrazloženju.

Ukazano je i da Srbija već duži period servisira navedene obaveze tih preduzeća prema međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni svojim poslovanjem ne mogu obezbediti višak sredstava za vraćanje kredita.

S obzirom na to da se radi o indirektnim budžetskim korisnicima koja imaju probleme u obezbeđivanju prihoda za nesmetano funkcionisanje, naplata ovih potraživanja bi ih dovela u nezavidnu finansijsku situaciju, a druge mogućnosti nisu razmatrane, zaključila je Vlada.

Vlada u predlogu zakona, usvojenom na sednici od 22.septembra, naglašava da se ne očekuje da njegova primena izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.

VLADA RS PRIPREMA ANTIKRIZNI PAKET MERA ZA PRIVREDU: Donošenje Uredbe o skraćenju roka za izvršenje obaveza u međusobnim plaćanjima privrede na 60 dana i smanjivanje obavezne rezerve banaka sa 40 na 20 odsto

Tanjug

Država mora da pomogne privredi, a privrednici moraju da pokažu dozu odgovornosti u poslovanju, izjavila je danas u Smederev u potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović najavljujući da Vlada priprema novi antikrizni paket mera za privredu.

Kalanovićeva je posle razgovora prenela novinarima da je u pripremi izdvajanje više novca za povećanje likvidnosti privrede i smanjenje obavezne rezerve banaka, kako bi bilo obezbeđenoo više kredita privredi.

Kalanovićeva je najavila da će vlada, u cilju poboljšanja likvidnosti ekonomije, doneti Uredbu o skraćenju roka za izvršenje obaveza u međusobnim plaćanjima privrede na 60 dana, koja će biti  primenjena za plaćanja države i državnih organa.

Tom uredbom biće uspostavljen reciprocitet kako za državu tako i za privredu, objasnila je potpredsednica Vlade Srbije.  

Na sastanku je, kako je rekla, bilo reči i o tome da bi smanjenje obavezne rezerve banaka prema urađenim analizama, bilo najprihvatljivije sa 40 na 20 odsto, čime bi se oslobodilo oko 750 miliona evra viška sredstava banaka za kreditiranje privrede.

Kalanovićeva je dodala da bi i 20 odsto obavezne rezerve banaka bio viši nivo od nekih zemalja u okruženju, pa čak i kod nekih država u Evropskoj uniji (EU).
Kalanovićeva je najavila da će u budžetu za 2012. biti planirana i dodatna sredstva za podršku privredi.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin založio se za održavanje više sastanaka sa privrednicima na terenu u saradnji sa predstavnicima izvršne vlasti, ocenjujući da će samo u direktnom kontaktu biti dobijene prave informacije o problemima u privredi.

Predsednik Bugarin je ocenio da su prve mere koje su PKS i Vlada Srbije donele prethodnih nekoliko nedelja, bez obzira što se ne radi o finansijskoj pomoći privredi, već imale efekte u ublažavanju novog talasa krize.

USVOJITI ZAKONE O ŽELEZNICI, O PATENTIMA I AUTORSKIM PRAVIMA PRE 10. OKTOBRA 2011.

RTV

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukć Dejanović izjavila je danas da bi bilo dobro da republički parlament usvoji zakone o železnici, o patentima i autorskim pravima pre 10. oktobra, za kada je najavila početak redovnog zasedanja.

Đukić Dejanović je izrazila zadovoljstvo usvajanjem važnih zakona sa evropske agende, ocenivši da je na taj način okončan značajan posao.

Zakonom o restituciji biće ispravljena višedecenijska nepravda, dok će zakon o javnoj svojini omogućiti da se svojinska prava i obaveze prebace sa države na pokrajine i lokalne sredine, čime će korisnici imati veću mogućnost uticaja "na sve ono gde su oni vlasnici - ocenila je ona.

Na pitanje o zakonima o rehabilitaciji i o crkvama koje je vlada povukla, ona je odgovorila da rekonstruisanje nekih istorijskih činjenica nije dobro.

Predlagač, odnosno vlada, povukla je te predloge zakone, istakla je ona i dodala da ne bi mogla da kaže da li će ih izmeniti, pa ponovo dostaviti čime bi se ponovo našli u proceduri ili će biti neki drugi oblik rada na tim zakonima, kaže Đukić Dejanović.

Upitana o rebalansu budžeta koji će biti prva tačka redovnog zasedanja, ona je odgovorila da zakon o budžetu obezbeđuje primenu svih drugih zakona i da očekuje da rasprava o rebalansu bude " dinamična", jer je to prilika za sve poslanike da učestvuju u raspravi.

PREMA ZAKONU O POPISU STANOVNIŠTVA NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 50.000 DINARA KAZNIĆE SE FIZIČKO LICE KOJE ODBIJE DA ODGOVORI NA PITANJA U POPISNIM OBRASCIMA, ILI DA NETAČNE I NEPOTPUNE ODGOVORE

Politika

Građani su dužni da daju podatke koji se od njih traže u popisu, kao i da na sva pitanja u popisnim obrascima daju tačne i potpune odgovore.

Adresa upisana u ličnoj karti ne mora da se poklapa sa adresom na kojoj lice živi sa članovima svog domaćinstva,

Popisivač treba da informiše građane da je on, kao i svi ostali učesnici popisa, dužan da sve prikupljene podatke, kako o ličnosti tako i o imovini ispitanika, čuva kao tajnu.

Tri dana uoči početka popisa stanovništva u Srbiji, moguće su različite životne situacije, pa i ta da građanin ne dozvoli popisivaču da uđe u stan.

"Ukoliko popisivaču, i pored toga što je objasnio cilj svoje posete i pri tom uredno pokazao svoju legitimaciju i ovlašćenje za popisivanje, ne bude dopušteno da uđe u nečiji stan ili kuću, popisivač može da popuni popisne obrasce i ispred stana ", kaže Snežana Lakčević, načelnica odeljenja za popis stanovništva.

Ukoliko lice odbije da iznese podatke, popisivač će biti dužan da o tome obavesti popisnu komisiju. Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se fizičko lice obuhvaćeno popisom koje odbije da odgovori na pitanja u popisnim obrascima, ili da netačne i nepotpune odgovore.

Na naše pitanje, kako će se prilikom popisa rešavati „faktor prebivalište”, u slučaju da je neko prijavljen na jednoj, a živi na drugoj adresi, Lakčevićeva kaže da se popisivanje lica obavlja na adresi na kojoj lice „uobičajeno živi sa članovima svog domaćinstva ili samostalno u slučaju samačkih domaćinstava“, bez obzira na to da li na toj adresi lice ima prijavljeno prebivalište ili ne.

"Prema tome, adresa koja je upisana u ličnoj karti ne mora da se poklapa sa adresom na kojoj lice živi sa članovima svog domaćinstva. Lica se popisuju na adresi na kojoj žive sa članovima svog domaćinstva kako bi se stekla „statistička slika“ o stanu (uslovima stanovanja) u kojem lice živi (vrsta stambene jedinice, površina, instalacije u stanu, svojina stana...)", napominje Lakčevićeva.

Interesovalo nas je, takođe, da li će se postavljati konkretna pitanja o prihodima građana. Hoće li, recimo, popisivač postaviti konkretno pitanje o visini plate? I da li će eventualni odgovor na pitanja o prihodima potkrepljivati nekim dokumentima?

Lakčevićeva odgovara da na popisnim obrascima ne postoji pitanje koje se odnosi na visinu prihoda, već pitanje koje se odnosi na – izvore sredstava za život u poslednjoj godini dana.

"Na osnovu ovog pitanja, prikupiće se podaci o licima kojima je izvor sredstava za život u poslednjoj godini dana bila zarada, penzija, prihod od imovine, socijalna primanja, stipendija za učenike i studente, novčana nadoknada za nezaposlena lica, kao i podaci o izdržavanim licima. Znači, samo izvor, a nikako visina tih primanja", ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, građani nisu dužni da daju odgovor na pitanje o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti (o čemu postoji pouka na samom obrascu), maternjem jeziku, kao i na pitanje koje glasi:

„Da li lice, i u kojoj meri, ima poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kod kuće, u školi, na poslu zbog problema sa: vidom, sluhom, hodom ili penjanjem uz stepenice, pamćenjem, koncentracijom, samostalnošću pri odevanju, ishrani, održavanju lične higijene, komunikacijom...?

dalje na www.politika.rs 

KONTROLA POSLOVANJA PRIVATIZOVANIH FIRMI

RTV

U Vojvodini je od 2002. godine javnim aukcijama privatizovano 723, dok je tenderom prodato 37 preduzeća. Samo tokom ove godine, regionalna kancelarija Agencije za privatizaciju je u 140 terenskih kontrola, ispitivala poslovanje u 82 preduzeća.

REPUBLIKA SRBIJA IMA OGROMNE POTENCIJALE U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI, A DA BI ONI U POTPUNOSTI BILI ISKORIŠĆENI NEOPHODNE SU ZNAČAJNIJE INVESTICIJE

Tanjug

Srbija ima enormne potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji, a da bi oni u potpunosti bili iskorišćeni neophodne su značajnije investicije u taj sektor, rečeno je danas na konferenciji "Investicije i finansiranje u prehrambenoj industriji u Srbiji".

Kako je istaknuto, podsektori u kojima se u narednom periodu očekuju značajne investicije su proizvodnja voća, povrća, mesa, mleka, žitarica, pića, pečurki, začina, pekarska i konditorska industrija, skladištenje i preradni kapaciteti...

"Srbija je, po našem mišljenju, jedna od najznačajnijih zemalja u regionu jugoistočne Evrope, kada je reč o prehrambenoj industriji", kazao je Franc Jozef Flosbah, direktor Nemačkog društva za investicije i razvoj (DEG) za Evropu, Bliski Istok i centralnu Aziju.

Flosbah je naglasio da prehrambena industrija spada među najvažnije industrijske sektore srpske privrede, dodajući da ona trenutno prolazi kroz fazu modernizacije u susret otvaranju EU tržišta koje će značiti i veću konkurentnost.

On je istakao da je neophodno ukrupnjavanje proizvodnje, podizanje produktivnosti i unapređenje kvaliteta proizvoda, kao i uspostavljanje vodećih lokalnih "premijum" brendova koji će biti konkurentni sa stranim brendovima.

Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović rekao je da su investicije "večita tema" u srpskoj poljoprivredi, naglašavajući da savremene, izvozno orijentisane i funkcionalne poljoprivrede nema bez adekvatnog tržista finansija u toj oblasti.

"Finansijsko tržište u našoj zemlji beleži u ovoj oblasti veliki korak napred, počevši od 2004. godine kada je Ministarstvo poljoprivrede po prvi put započelo zajedničku šemu finansiranja poljoprivrede u saradnji sa komercijalnim bankama", rekao je on, ističući da je to i sada moćan generator plasmana preko potrebnih sredstava.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Majkl Šmit kazao je da je Srbija malo tržište, posebno kada se posmatra izolovano, ali ga njegova blizina i veliki potencijali čine atraktivnim za nemačke investitore.

Na skupu se moglo čuti da Srbija raspolaže sa najviše obradivih površina u regionu - više od pet miliona hektara, a ima i komparativne prednosti koje se odnose na dobru klimu i kvalitet zemljišta.

Međutim, prosečna veličina zemljišnog poseda u Srbiji iznosi svega oko tri hektara, poljoprivredna gazdinstva prosečno imaju dve do tri krave, troškovi za logistiku i proizvodnju nisu konkurentni, a u tom sektoru dominiraju mala i srednja preduzeća sa malom produkcijom.

Organizator skupa je Nemačko društvo za investicije i razvoj (DEG), članica bankarske grupe KfW, zajedno sa Komercijalnom, Unikredit (Unicredit), Rajfajzen (Raiffeisen) i Folksbankom (Volksbank).

NACIONALNI PROSVETNI SAVET JE USVOJIO PREDLOGE IZMENA ZA SVE PREDMETE U GIMNAZIJAMA, OSIM ZA SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Prva godina gimnazijalaca ipak će učiti po inoviranim nastavnim planovima i programima. Nacionalni prosvetni savet (NPS) je usvojio predloge izmena za sve predmete, osim za srpski jezik i književnost.

Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je ostavljeno još nedelju dana da se koriguju nastavni planovi i programi i o njima će se ponovo raspravljati već na sledećoj sednici NPS-a. 
 Po inoviranim nastavnim planovima i programima učiće dve generacije, jer se za dve godine očekuje konačna reforma gimnazija.  

- Ministarstvo želi da uradi privremenu korekciju postojećih programa, jer u gimnazijama nije ništa menjano 20 godina. Inoviranje se odnosi na izbacivanje arhaičnih izraza i sadržaja koje je pregazilo vreme.  

Ove dve generacije koje započnu školovanje po inoviranim programima, po njemu će i završiti. Za dve godine treba da se uradi reforma gimnazija - kaže prof. Vesna Fila iz Ministarstva prosvete.

Blic

ODBAČENA TUŽBA VACA U SLUČAJU NOVOSTI

Beta, RTV

Upravni sud Srbije saopštio je danas da je odbacio tužbu austrijskog Ost holdinga na postupanje Komisije za zaštitu konkurencije u odlučivanju o zahtevu te firme da preuzme većinski paket akcija kompanije "Novosti".

U obrazloženju odluke suda navedeno je da u tom slučaju, prema Zakonu o upravnim sporovima, nije dozvoljeno vođenje upravnog spora.

Ost holding, koji je u vlasništvu nemačke medijske kompanije Vac (Waz), zatražio je pre više od dve godine od Komisije za zaštitu konkurencije odobrenje da preuzme 62,4 odsto akcija "Novosti", ali je Komisija sredinom jula ove godine obustavila postupak dok Upravni sud ne donese odluku po tužbi te firme.

Ost je tužio Komisiju navodeći da dovodi u pitanje završetak postupka preuzimanja "Novosti" u predviđenom roku.

Nakon odluke Upravnog suda da odbaci tužbu Vaca, Komisija za zaštitu konkurencije može da nastavi postupak odlučivanja o zahtevu te firme za preuzme "Novosti".

Većinski vlasnik "Novosti" je Milan Beko koji je preko tri povezane firme registrovane u inostranstvu, Ardos, Trimaks i Karamat, 2006. godine na berzi kupio 62,4 odsto akcija te kompanije.

Beko nije ispunio zakonsku obavezu da da ponudu za preuzimanje preostalih akcija od manjinskih akcionara, zbog čega mu je Komisija za hartije od vrednosti 23. juna 2011. godine naložila da to učini u roku od tri meseca, ili da objavi prodaju udela većeg od 25 odsto akcija.

Zakon propisuje da, ukoliko neka firma dostigne više od 25 odsto akcija, vlasnik mora da da javnu ponudu za preuzimanje do sto odsto akcija ili da proda sve akcije preko 25 procenata, a do prodaje može da mu bude ukinuto pravo glasa na sve akcije preko 25 procenata.

Beko još nije postupio po nalogu Komisija za hartije od vrednosti, ali ta institucija nema zakonsku mogućnost da ga kazni zbog toga jer Zakonom o prekršaju nije predviđeno pokretanje prekršajnog postupka prema stranim firmama.

On je ranije najavio da će konačnu odluku o tome da li će prodati deo akcija "Novosti" ili dati ponudu za preuzimanje preostalih akcija doneti u konsultacijama sa Vacom.
Za sada su ograničena upravljačka prava Ardosu, Trimaksu i Karamatu u "Novostima" na 25 odsto ukupnih upravljačkih glasova i ta mera će važiti do momenta objavljivanja ponude za preuzimanje manjinskog paketa ili do prodaje akcija.

U "Novostima" trenutno država, kao manjinski akcionar, ima upravljačka prava na najveći broj akcija - 36,6 odsto. Republika Srbija poseduje 29,5 odsto akcija i dodatno, preko Fonda PIO, još 7,15 odsto, a u vlasništvu malih akcionara je 0,92 odsto.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE PRIMIO PREDSTAVNIKE SLOVENAČKOG "DON DONA"

Tanjug

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić primio je danas predstavnike slovenačkog pekarskog preduzeća "Don Don", zakupca više pekara u pokrajini, koji su najavili ulaganja od oko dva miliona evra do kraja ove godine.

Radi se o zrenjaninskom "Žitoproduktu", "Kikindskoj pekari" i "Fidelinki" iz Subotice, firmama koje su se nalazile na ivici privrednog kolapsa, zbog čega je pokrajinska vlada uložila značajne napore u ponovnu normalizaciju njihovog rada, ističe su saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

U okviru programa Vlade Vojvodine o revitalizaciji preduzeća koja se nalaze u velikim privrednim teškoćama, Pajtić je razgovarao sa direktorom "Don Dona" Alešom Mozetićem koji je istakao da će nove tehnologije, savremeni tržišni pristupi i saradnja s domaćim poljoprivrednicima biti glavne smernice njihovog poslovanja u predstojećoj fazi.

Pajtić je tokom susreta istakao da je jedan od značajnih prioriteta u radu Vlade Vojvodine da podstiče dolazak investitora, a obnovu pekarske proizvodnje na području Vojvodine ocenio kao višestruko značajnu za napredak ukupne privrede.

MEĐUNARODNA NAUČNA KONFERENCIJA "DIGITALIZACIJA KULTURNE I NAUČNE BAŠTINE, " BIĆE ODRŽANA OD 30. SEPTEMBRA DO 2. OKTROBRA

Tanjug

Međunarodna naučna konferencija "Digitalizacija kulturne i naučne baštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje na daljinu" biće održana od 30. septembra do 2. oktrobra na Filološkom fakultetu u Beogradu uz učešće više od 100 izlagača iz oko 15 zemalja, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.

Učesnici 11. po redu konferencije, koju organizuje Filološki fakultet, fokusiraće se na očuvanje dokumentarno-istorijske, kulturne i naučne baštine u digitalnom dobu.

Teme koje će biti razmatrane su digitalizacija dragocenih knjiga, periodike i nepublikovanih naučnih radova kao vid zaštite i promocije kulturne baštine, značaj digitalizacije kulturne baštine za razvoj nauke, kulture i nastave, standardizacija i kontrola kvaliteta digitalizacije, učenje na daljinu i drugo.

"SIVA EKONOMIJA" - NAJVEĆI PROBLEM PRIVREDE SRBIJE

Tanjug

Siva ekonomija je jedan od najvećih problema privrede u Srbiji i tu bitku naša država sve više gubi jer u nelegalnim tokovima radi između pola miliona i milion ljudi, a budžet godišnje gubi oko milijardu evra, zbog neplaćenih poreza i doprinosa, rečeno je danas na okruglom stolu o reformi inspekcijskih službi.

Potpredsednica vlade Verica Kalanović je upozorila da se zbog toga moraju podići efikasnost inspekcijskih organa i sprovesti reforme, kao i doneti odgovarajuća zakonska regulativa. Ona je istakla da ljudi koji rade u sivoj zoni danas nemaju zdravstvenu zaštitu, a sutra neće imati penzije i najavila da će vladi predložiti formiranje koordinacionog tela koje će raditi na reformi inspekcijskih službi.

Direktor poreske Uprave Dragutin Radosavljević rekao je da u Srbiji trenutno ima oko 117.000 obveznika PDV-a, čiju ažurnost kontroliše oko 750 inspektora. On je najavio da će od januara 2012. biti uveden elektronski sistem povezivanja poreske uprave i poreskih obveznika, čime će državi biti ušteđeno oko 600 miliona evra.

Ilustrujući koliko je ozbiljan problem siva ekonomija, Radosavljević je naveo da na popularnoj pančevačkoj buvljoj pijaci ne postoji nijedna tezga gde trenutno nema robe ispod 10.000 evra, a njihovi vlasnici ne plaćaju državi ni dinar poreza, ni doprinosa.

Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić- Katić rekla je da je u aprilu ove godine zaposlenih u sivoj ekonomiji bilo 19,9 odsto, što znači da svaki peti zaposleni radi "na crno". Ona je rekla da je takav rad uglavnom prisutan u sektorima trgovine, usluga, poljoprivrede i ugostiteljstva.

"Siva ekonomija funkcioniše kroz neregistrovana preduzeća, zatim kroz registrovana u kojima radnici rade legalno, ali zaradu primaju na nelegalan način", rekla je Bukumirić- Katić i dodala da su našem tržištu rada neophodne fleksibilnije forme rada.

Ona je primetila da je potrebno da se omogući osnivanje agencije za privremeno zapošljavanje, kao svojevrsni "lizing radne snage".

Direktorka predstavništva USAID u Srbiji Suzan Fric kazala je da je unapređenje inspekcijskog sistema važno za razvoj srpske privrede i da je cilj USAID-a da kroz podršku reformi inspekcijskog sistema, u saradnji sa predstavnicima Vlade Srbije i resornih ministarstava, poboljša poslovnu klimu u kompanijama i oslobodi privredni potencijal koji u Srbiji postoji.

USAID radi na eliminaciji kvazi fiskalnih naplata i nameta kako bi se olakšalo formiranje konkurentnih firmi i povećala stopa zaposlenosti, rekla je Fric i dodala da je poslovna zajednica u Srbiji spremna da odgovori na promene i reforme u inspekcijskom sistemu. Ona je navela da postoji više od 1.000 propisa i zakona koji regulišu ovu oblast i da ona mora da se uredi kako bi poslovanje bilo što produktivnije.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić istakla je da troškovi privrede po osnovu inspekcijskih kontrola iznose oko 13 miliona evra godišnje. Ona je rekla da su kao prepreke u poslovanju preduzeća privrednici ocenili propise koji su nejasni i teško primenljivi, zatim obučenost i informisanost, vršenje inspekcijskih kontrola i kaznenu politiku.

NAGRADE I OTPREMNINE PROSVETNIM RADNICIMA POSLE REBALANSA BUDŽETA

Tanjug

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović potvrdio je u Novom Sadu da će jubilarne nagrade i zaostale otpremnine biti isplaćene prosvetnim radnicima, ali sa izvesnim zakašnjenjem dok se ne usvoji rebalans budžeta za ovu godinu, najverovatnije 11. novembra.

"Nagrade i otpremnine nisu pitanje dobre volje, nego samo stanja budžeta, odnosno raspoloživog novca. O tome ću ovih dana razgovarati s premijerom i ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem, a onda ću biti u situaciji da zvanično obavestim javnost o rokovima", dodao je on u izjavi novinarima nakon polaganja kamena temeljca za nadgradnju Osnovne škole "Svetozar Marković - Toza".

Prema njegovim rečima, Zakonom o budžetskom sistemu za 2011. godinu garantovana su sredstva za jubilarne nagrade, a na lokalnim samoupravama je da to i ostvare.

"Znam da je veoma mali broj opština i gradova to i učinio, upravo zbog nedostatka novca prouzrokovanog smanjenjem nivoa transfernih sredstava. Rebalansom budžeta ćemo obezbediti novac za nagrade i otpremnine unazad tri godine, a onda ćemo, u saradnji sa sindikatima, rešiti to pitanje", rekao je ministar.

"Sve što smo prihvatili kao obavezu ćemo i ispuniti, uz zakašnjenje od nekoliko nedelja, a prema informacijama koje sam jutros dobio Skupština Srbije će o rebalansu budžeta raspravljati 11. novembra", rekao je Obradović.

Malo nastavnika će ostati bez posla

Ministar prosvete i nauke izjavio je da će malo nastavnika širom Srbije ostati bez posla, uprkos tome što je zbog niskog nataliteta smanjen broj učenika, a time i razreda.

"U celoj Srbiji samo 158 nastavnika uopšte ne drži nastavu, njih oko 2.100 ima nedovoljan fond časova od 10 do 50 odsto, ali u isto vreme postoji i nešto više od 2.000 predavača za koje su škole iskazale potrebu", ukazao je ministar.

Prema njegovim rečima, resor na čijem je čelu, zajedno sa školskim upravama, proveriće sve dostavljene podatke i pomoći nastavnicima s nedovoljnim brojem časova da ih dopune, a čak i za pomenutih 158 ljudi koji ni ne odlaze u učionice pokušati da nađe adekvatan posao.

Smanjen broj odeljenja

"U protekle tri godine smo smanjili broj odeljenja za skoro 1.600, a to nije uslovilo velika pomeranja, niti potrese u obrazovnom sistemu. To govori da radimo sistematski, da sarađujemo sa školskim upravama i sindikatima u traženju rešenja koja neće dovesti u pitanje kvalitet obrazovanja, ali neće ni izazvati socijalne potrese", nastavio je Obradović.

Veliki problem za čitavo društvo, međutim, kako je istakao, predstavlja loša demografska situacija u Srbiji.

"Želeli bismo da imamo više dece u školama, a u uslovima kada ih je sve manje logično je da moramo sistem da racionalizujemo, da na najbolji način koristimo novac koji nam je na raspolaganju. Istovremeno želimo da stalno unapređujemo kvalitet obrazovanja i da ne dovedemo u pitanje pravo dece na obrazovanje, uključujući i učenje na maternjem jeziku, što u uslovima krize nije lako", zaključio je Obradović.

ZAKON O RESTITUCIJI UDALJIĆE SRBIJU OD EVROPE IZJAVIO JE DRŽAVNI SEKRETAR MAĐARSKOG MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Tanjug

Zakon o restituciji, koji je usvojila skupština Srbije, udaljiće tu zemlju od Evrope, izjavio je  državni sekretar mađarskog ministarstva spoljnih poslova Žolt Nemet.

Nemet je rekao da je pozvao srpskog ambasadora u Mađarskoj i izneo mu stav mađarske vlade koja smatra da ovaj zakon koji je izglasan juče ne približava Srbiju Evropi, javila je mađarska novinska agencija MTI.

Mađarski zvaničnik je rekao da će ovaj zakon u svom sadašnjem obliku oživeti princip kolektivne krivice, budući da, prema srpskom zakonu, oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga od 1941. do 1945. godine i njihovi potomci nemaju pravo na obeštećenje.

"To u stvari znači da su ovim zakonom izuzeti svi etnički Mađari u Vojvodini", kazao je Nemet.

ONO ŠTO JE ZAHTEV I NAŠIH PRIVREDNIKA I STRANIH INVESTITORA JE DA SE SPREČI NEIZVESNOST I RIZIK KOJE SA SOBOM NOSE PREVELIKE OSCILACIJE DINARA

Tanjug

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je da se ne zalaže za uvođenje fiksnog kursa i Monetarnog odbora, već za obezbeđivanje stabilnog kursa, gde će oscilacije vrednosti dinara u odnosu na evro biti manje.

"Zalažem se za to da u prvom redu Narodna banka Srbije obezbedi da oscilacije kursa ne budu između 20 i 25 odsto, jer to obesmišljava bilo kakvo planiranje i pripremu godišnjih biznis planova", rekao je on i ukazao da je to primarni zahtev privrede.

Ono što je zahtev i naših privrednika i stranih investitora je da se spreči neizvesnost i rizik koje sa sobom nose prevelike oscilacije dinara, dodao je on u izjavi novinarima.

Ćirić je rekao da je fluktuirajući kurs koji je kod nas na snazi, pomogao da krajem 2008. i 2009. godine kroz takva pomeranja lakše prebrodimo ekonomsku krizu.

"Kurs treba da odslikava odnos ponude i tražnje ali i da sa druge strane odražava proizvođački kapacitet domaće ekonomije", rekao je Ćirić.

Na pitanje kome odgovara takav kurs, Ćirić je rekao da to zavisi od toga na kom nivou se taj kurs uspostavlja.

"Što dinar ima manju vrednost prema evru to više odgovara našim izvoznicima, i obrnuto", rekao je Ćirić.

PREPORUKE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je zabrinutost zbog učestalih incidenata kojima je u osnovi mržnja i apelovao na solidarnost i toleranciju među različitim društvenim grupama.

Ombudsman je podsetio da bi svako ko toleriše, podstiče i sprovodi akte mržnje i netolerancije prema pripadnicima druge društvene grupe trebalo da zna da time ne samo da krši prava članova te grupe, već i da slabi snagu svoje zemlje.

PRAVNI FAKULTET PROSLAVIO 203. ROĐENDAN

Najstarija visoka pravna škola u Srbiji, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je 203 godine rada, fakultetsku slavu Krstovdan, a u zgradi fakulteta, koja je inače pod zaštitom države, danas je otvoren i muzej.

NOVE INVESTICIJE U INĐIJI VREDNE 100 MILIONA EVRA

Tanjug

Vrednost najnovijih investicija u industrijskoj zoni Inđije vredna je više od 100 miliona evra, saopštila je danas Opština Inđija.

Zbog toga će ta opština u petak 23. septembra organizovati "Turu od 100.000.000 evra" koja će obuhvatiti obilazak 12 gradilišta u toj industrijskoj zoni.

Planiran je obilazak radova na izgradnji gradske infrastrukture, kompanije IGB Automotive, trafostanica 110 kv "Inđija 2" sa dalekovodom, Fashion Park Outlet Centar, ULO hladnjače u Novom Slankamenu, sanitarne deponije, kompanije Energozelena,

IT Parka, mesne kanalizacije Beška, magistralnog puta M22.1 (Inđija-Novi Sad), String Metala, sportska hale, navedeno je u saopštenju.

ULAGANJE U INVESTICIONE FONDOVE ISPLATIVIJE OD ŠTEDNJE U BANKAMA

Tanjug

Investiranje u investicione fondove isplativije je od ulaganja štednih uloga u bankama, saopštio je danas investicioni fond "Ilirika", navodeći da se ulaganjem u fond može ostvariti prinos i do 13 odsto, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata od oko šet procenata na godišnjem nivou.

Ulaganje u investicioni fondove može biti jedan od načina na koji gradjani mogu da ostvare dobit i povećaju prihode osiromašenog kućnog budžeta, odnosno da oplode imovinu, a da umanje rizike velikih gubitaka.

„Finansijski pokazatelji navode na zaključak da je u Srbiji prisutniji potrošački mentalitet, kao i konzervativno razmišljanje prilikom investiranja u odnosu na liberalni princip po kome bi na kraju gradjanin mogao značajno da uveća svoju novčanu imovinu,” izjavio je portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda Predrag Pavićević.

Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična.

Investiciona jedinica fonda Ilirika gold, najatraktivniji fond za ulaganje od početka krize, je u poslednja tri meseca porasla za 28 odsto, a od početka godine devet procenata u dinarima, a 13 odsto u evrima, dok kamate na evro depozite u bankama iznose izmedju pet i šest odsto na godišnjem nivou.

Prema dostupnim pokazateljima zaduženost stanovništva od januara do avgusta povećana je za 5,2 odsto, na 541,56 milijardi dinara.

Najveći rast za osam meseci zabeležen je kod gotovinskih kredita - za 6,8 odsto, na 138,67 milijardi.

Od početka 2011. potrošački krediti povećani su za 0,7 odsto, na 40,15 milijardi.Narodna banka Srbije navodi da je devizna štednja dostigla svoj rekordni iznos od 756,178 milijardi dinara, uz tendeciju porasta.

S druge strane, investicioni fondovi na kraju avgusta raspolagala su novčanim sredstvima u vrednosti od 1,493 milijardi dinara, što je 755 puta manje u odnosu na konzervativniji način investiranja odnosno štednje u banci.

Imovina fonda Ilirika Gold je investirana u rudnike i proizvodjače zlata širom sveta, samim tim imovina je u različitim valutama, što štiti investitore od deviznog rizika i preteranih oscilacija kursa dinara, navedeno je u saopštenju.

PREDUZEĆA PLATILA 800 MILIONA KAKO NE BI ZAPOSLILI OSOBE SA INVALIDITETOM

Preduzeća u Srbiji platila su ove godine 800 miliona dinara kazne samo da ne bi morala da zaposle osobe sa invaliditetom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju zakonsku obavezu da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se radije odlučuju da plate kaznu.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

SRBIJA NOVI PREDSEDAVAJUĆI SVETSKE ORGANIZACIJE ZA INTELEKTUALNU SVOJINU ZA PERIOD OD 2011 - 2013. GODINE

Ambasador Srbije pri Ujedinjenima nacijama u Ženevi, dr Uglješa Zvekić, aklamacijom je izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za period od 2011 - 2013. godine. To je prvi put da nakon 30 godina predstavnik jedne zemlje iz istočne i srednje Evrope i baltičkog regiona bude izabran na ovo značajno časničko mesto.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za unapređenje i zaštitu intelektualne svojine i inovacija. Osnovana je 1967. godine (kao naslednica Međunarodnog biroa osnovanog 1893.) sa sedištem u Ženevi. Ova organizacija, koju čine 184 države-članice, pruža usluge za 24 međunarodna sporazuma iz oblasti intelektualne svojine, dizajna, geografskog porekla, i drugih oblasti, kao i zaštitu od piraterije, krađe inovacija, itd. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije postoji već više od 90 godina.

Na zasedanju Generalne skupštine Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, koje je danas započeto u Ženevi, Srbiju predstavljaju direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Branka Totić, i pomoćnik direktora, Vladimir Marić. Oni su generalnoj skupštini danas podneli saopštenje o napretku intelektualne svojine u Srbiji u periodu između dva zasedanja generalne skupštine Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 26.9.2011.

SIEPA SAOPŠTILA DA SU SE 222 PREDUZEĆA I PET UDRUŽENJA PRIJAVILI NA JAVNI POZIV ZA DODELU DODATNIH 39 MILIONA DINARA BESPOVRATNE FINANSIJSKE POMOĆI ZA IZVOZNI MARKETING

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) saopštila je danas da su se 222 preduzeća i pet udruženja prijavili na javni poziv za dodelu dodatnih 39 miliona dinara bespovratne finansijske pomoći za izvozni marketing.

Prijem prijava na 12. javnom pozivu, trajao je od od 19. avgusta do 19. septembra, a pravo učešća u programu imaju pojedinačni privredni subjekti i udruženja proizvodne ili uslužne delatnosti u sektorima energetike, građevine, reciklaže, industrijskog i tekstilnog dizajna.

Ti privredni subjekti treba da su pozitivno poslovali u 2009. i 2010. godini, da deo prihoda ostvaruju iz izvoza, te da nemaju pokrenute stečajne ili procese likvidacije, navedeno je u saopštenju.

"Ovo je veliko interesovanje, s obzirom na to da se radi o "dopunskom" krugu sa nižim iznosom raspoloživih sredstava u odnosu na 11. krug. Naša preduzeća su prepoznala korist ovog programa i sve se lakše odlučuju na prijavu", izjavio je direktor SIEPA Božidar Laganin.

"Posebno ohrabruje prijavljivanje udruženja, koja podržavamo od ove godine, kao i interesovanje za otvaranje predstavništva u inostranstvu, što je drugi novitet dobijen upravo od privrednika", rekao je Laganin.

U prvih deset krugova programa isplaćeno je više od 350 miliona dinara, dok 169 kompanija i osam udruženja iz 11. kruga imaju rok da do decembra povuku odobrenih 133,1 milion dinara. Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su odobrena za 1.005 preduzeća od ukupno 1.600 prijavljenih.

Aktivnosti koje mogu biti podržane su:

- individualni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima,
- otvaranje predstavništva na stranim tržištima,
- nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih poseta na inostranim tržištima,
- internacionalizacija proizvoda kroz jačanje konkurentnosti, kao i
- jačanje marketinških kapaciteta.

Izvor: Tanjug, 27.9.2011.

REOTVARANJE 395. EMISIJE DVADESETČETVOROMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE: • Prodato 10,15 odsto obima aukcije •

Reotvaranjem 395. emisije dvadesetčetvoromesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 05. jula 2011. godine, a ponovo otvorene 27. septembra 2011. godine, ponuđeno je 495.497 i prodato 50.289 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 502.890.000 dinara. To predstavlja 10,15 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,99 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. jula 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 27.9.2011.

ODRŽANA KONFERENCIJA "UNAPREĐIVANJE PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI (IMPRES)"

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović izjavio je danas da je ove godine više od 49 odsto dece obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, a pripremnim predškolskim programom približno 99 odsto mališana.

Obradović je, otvarajući konferenciju "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji (IMPRES)", a povodom predstavljanja zajedničkog projekta Evropske unije i resornog ministarstva, naveo da su na planu predškolskog obrazovanja u našoj zemlji postignuti dobri rezultati.

U odnosu na 32 odsto obuhvata dece u 2003. godini, ove godine taj procenat je dosta veći i iznosi više od 49 odsto, istakao je ministar, pri čemu je dodao da veliki doprinos u tome ima i uvođenje obaveznog pripremnog predškolskog programa za svu decu u godini pred polazak u školu.

Prema njegovim rečima, svrha projekta "Unapređivanje predškolskog sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji" jeste stvaranje pre svega materijalnih uslova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno one iz osetljivih društveno socijalnih grupa.

Kroz pomenuti projekat 15 opština u Srbiji dobiće objekte i prevozna sredstva koji su neophodni za rad i sprovođenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, naveo je Obradović.
Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose naglasila je da je za EU najvažnije da se unapredi kvalitet obrazovanja, uz napomenu da je predškolsko obrazovanje važno jer postavlja temelj za dalju edukaciju.

Nažalost, deca iz udaljenih mesta, kao i deca romske nacionalnosti, ne pohađaju predškolsko obrazovanje, saopštila je ona i izrazila očekivanje da će se to promeniti.

"Ovim projektom biće obezbeđeni autobusi i kombi-prevoz, kao i nekoliko objekata, kako bi se predškolskim obrazovanjem obuhvatila sva deca", navela je San Hose.

Evropska unija izdvojila je 3,75 miliona evra za unapređenje rada predškolskih ustanova u Srbiji.

Za projekat "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji" sredstva su opredeljena iz pretpristupnih fondova EU i reč je o bespovratnoj pomoći.

U ovom projektu, koji će se sprovoditi do januara 2014. godine, učestvovaće Aranđelovac, Bela Palanka, Beočin, Gadžin Han, Kruševac, Leskovac, Mali Zvornik, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Ražanj, Ruma, Šabac, Surdulica, Tutin i Užice.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.9.2011.

RAST JAVNE POTROŠNJE U SRBIJI U PRVIH SEDAM MESECI OVE GODINE NIŽI JE OD PROSEČNE INFLACIJE U ODNOSU NA ISTI PERIOD 2010. GODINE

Rast javne potrošnje u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine niži je od prosečne inflacije u tom periodu, te su rashodi realno niži u odnosu na isti period 2010. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupni rashodi sektora države realno su manji za 3,2 odsto u posmatranom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 9,4 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltena javnih finansija.

Kretanje rashoda u prvih sedam meseci bilo je povoljno i sa stanovišta strukture javne potrošnje, imajući u vidu da su tekući rashodi realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći u odnosu na isti period prethodne godine.

Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 3,8 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,7 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Pojedinačno nominalna kretanja su sledeća - ostvareni rast u budžetu republike je 11,8 odsto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je iznosio 6,8 odsto. Rast rashoda za zaposlene u tom periodu viši je od planiranog s obzirom da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru države, viša od projektovane.

Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,7 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je 11,1 odsto.
Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno 26,3 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine. Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.

Subvencije isplaćene od januara do jula realno su niže u odnosu na isti period prethodne godine za 6,5 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta republike nominalno su više za 7,6 odsto, dok beleže realni pad od 6,7 odsto.

Prethodne godine isplata poljoprivrednih subvencija značajnije je počela u maju, dok je ove godine započela od jula. U tekućoj godini, međutim, isplaćena je 3,1 milijarda dinara za "Železnice Srbije" za izmirenje duga prema "Elektroprivredi Srbije".

Na rast isplaćenih subvencija uticale su i subvencije namenjene za novčane podsticaje za "Fijat" i proizvođače autokomponenti. Rast subvencija na lokalnom nivou je 12,9 odsto nominalno, a bez realne promene. Pad je zabeležen na nivou Vojvodine, međutim, mali obim sredstava posledično u manjoj meri utiče na kretanje ukupnog nivoa subvencija.

Realni nivo transfera stanovništvu niži je u prvih sedam meseci za 7,6 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije, koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.     

U prvih sedam meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast. Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period.

Nominalni pad beleže naknade nezaposlenim licima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast. Sa druge strane prisutan je rast kod kategorija ostali transferi stanovništvu i različitih oblika socijalne pomoći koja se isplaćuje sa pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.

Kapitalni rashodi u posmatranom periodu su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.

Bolja realizacija javnih investicija je posledica bržeg i efikasnijeg povlačenja sredstava po osnovu projektnih zajmova, ali i realizacije javnih investicija finansiranih budžetskim sredstvima republike i lokalnih vlasti. Nominalni pad kapitalnih rashoda zabeležen je na pokrajinskom nivou.

Neto budžetske pozajmice beleže rast u odnosu na isti period prošle godine od 9,1 odsto realno. U okviru ove kategorije nalaze se i pojedini oblici fiskalnih podsticaja privredi i stanovništvu.

Izvor: Tanjug, 20.8.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: NAPLATA BANKARSKE GARANCIJE U SLUČAJU NEIZVRŠENJA UVOZA ILI NEVRAĆANJA KONTROLNIH AKCIZNIH MARKICA - Zakon o akcizama: član 18
  • Ministarstvo finansija: OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA AKCIZE NA ULJE ZA LOŽENJE EKSTRA LAKO (EL) - Zakon o akcizama: član 9
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA AKCIZE NA PROMET GORIVA ZA MLAZNE MOTORE - Zakon o akcizama: član 19
  • Uprava carina: MOGUĆNOST UVOZA MEDICINSKIH SREDSTAVA KOJA SE KORISTE U HUMANITARNE SVRHE SAMO PREKO LICENCIRANOG UVOZNIKA - Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći: član 4
  • Uprava carina: POSEDOVANJE LICENCE ZA OBAVLJANJE ENERGETSKE DELATNOSTI KAO USLOV ZA UVOZ NAFTE I DERIVATA NAFTE - Zakon o energetici: član 14

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: PRAVO IMAOCA OPŠTEPOZNATOG ZNAKA NA SUDSKU ZAŠTITU U SLUČAJU POVREDE - Zakon o žigovima: čl. 38 i 44
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO IZVRŠNOG DUŽNIKA NA IZBOR SREDSTVA IZVRŠENJA U POSTUPKU PROTIVIZVRŠENJA - Zakon o izvršnom postupku: član 42
  • Privredni apelacioni sud: PREDLOG ZA USTUPANJE PREDMETA SUDU UGOVORENE NADLEŽNOSTI U PREDLOGU ZA IZVRŠENJE - Zakon o parničnom postupku: član 64
  • Privredni apelacioni sud: RELATIVNO BITNA POVREDA ODREDABA PARNIČNOG POSTUPKA USLED POSTUPANJA SUDA PO NEUREDNOJ TUŽBI - Zakon o parničnom postupku: čl. 100, 103 i 361
  • Privredni apelacioni sud: STAVLJANJE VAN SNAGE REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU VERODODSTOJNE ISPRAVE - Zakon o izvršnom postupku: član 21
  • Privredni apelacioni sud: TUŽBA ZA UTVRĐENJE DA ODREĐENI ŽIG IMA SVOJSTVO ČUVENOG ŽIGA - Zakon o parničnom postupku: član 188
  • Sud Evropske unije: PRESUDA SUDA EU U PREDMETU VODAFON I DRUGI PROTIV DRŽAVNOG MINISTRA ZA PRIVREDU, PREDUZETNIŠTVO I REFORMU PROPISA (predmet C-555/07) - ISKLJUČIVO UREĐIVANJE VELEPRODAJNOG TRŽIŠTA ROMING USLUGA NA TERITORIJI ZAJEDNICE KAO MERA ZAŠTITE POTROŠAČA - Ugovor o funkcionisanju Evropske unije čl. 5 i 114

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 23.9.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu Hyla d.o.o.

 

10 St. broj 228/10

 

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, pravosnažnim rešenjem 10 St. 228/10 (13 St. broj 104/09) od 16. decembra 2009. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za unutrašnju i spoljnu trgovinu Hyla d.o.o. Beograd, u stečaju, Beograd, Stevana Brakusa broj 4-6, lokal 2.
II. Dopunsko ispitno ročište zakazuje se za 6. oktobar 2011. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 103, sprat I.
III. Na dopunsko ispitno ročište iz stava II pozivaju se poverioci, pod pretnjom pravnih posledica propuštanja ročišta.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Privredno društvo za izdavanje, proizvodnju i prodaju gramofonskih ploča, muzičkih i video kaseta i ostalih nosača zvuka Yugodisk sound d.o.o.

20290757

7 St. broj 180/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1793

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 7 St. broj 180/11 od 26. jula 2011. godine utvrdo je da stečajni dužnik nema imovinu, pa je zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za izdavanje, proizvodnju i prodaju gramofonskih ploča, muzičkih i video kaseta i ostalih nosača zvuka Yugodisk sound d.o.o. Beograd, Kružni put, Voždovac 4, matični broj 20290757, PIB 104998923, koji je otvoren rešenjem ovog suda 7 St. broj 180/11 od 9. juna 2011. godine.
II Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli Suda 27. jula 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Privredno društvo "Profi gradnja plus", d.o.o.

17482645

16. St. 2437/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2042

 

Privredni sud u Beogradu rešenjem St 2437/11 od 25. avgusta 2011. godine otvorio je postupak stečaja nad Privrednim društvom "Profi gradnja plus", d.o.o., iz Beograda, Risanska 12a.
I. Usvaja se predlog poverioca, NLB banka a.d. Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 165/v, i OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Bulevar oslobođenja 80 pa se otvara postupak stečaja nad Privrednim društvom "Profi gradnja plus", d.o.o., iz Beograda, Risanska 12 a, matični broj 17482645, PIB 102845413.
II. Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost za plaćanje u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Borivoje Popović iz Beograda.
IV. Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.
V. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika, te održati skupština poverilaca, određuje se za 17. oktobar 2011. godine u 9,00 časova, sudnica 203/II u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2.
VI. Ispitno ročište određuje se za 17. novembar 2011. godine u 12,30 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 203/II.
VII. Pozivaju se svi poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VIII. Pozivaju se poverioci da pre prvog poverilačkog ročište formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine saziva se sednica Skupštine poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.
IX. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune obavezu prema stečajnoj masi.
X. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 25. avgusta 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"Duga" d.o.o.

 

St. broj 306/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku stečaja nad "Duga" d.o.o. u stečaju iz Petlovače, doneo je 7. septembra 2011. godine
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište stečajnih poverilaca u postupku stečaja nad "Duga" d.o.o. iz Petlovače, održaće se 11. oktobra 2011. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, Karađorđeva 48a,
I sprat, sudnica broj 17.
Ovo rešenje stečajnom upravniku i poveriocima ima služiti umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"NJ KOMPANIJA" DOO

 

St. broj 146/11

 

 

 

Zakazuje se novo ispitno ročište kod stečajnog dužnika "NJ KOMPANIJA" DOO iz Knjaževca, u stečaju, za 3. oktobar 2011. godine u 10,30 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru sudnica broj 4.
Pozivaju se poverioci da pristupe napred navedenom ročištu.
Oglas je objavljen na Oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 16. septembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

a.d. "Pobeda"

8020191

Posl. broj St. 358/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=496

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/POBEDA.shtml/seo=/companyid=2592

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu, broj St. 358/2010 od 1. septembra 2011. godine, usvaja se završni račun i završni izveštaj stečajnog upravnika od 20. jula 2011. godine, pa se određuje:
- konačna nagrada stečajnom upravniku u ukupnom iznosu od 2.052.881,03 dinara, kao i naknada troškova stečajnom upravniku u ukupnom iznosu od 150.000,00 dinara.
Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom a.d. "Pobeda" u stečaju - Novi Bečej, ul. Industrijska b.b., matični broj 8020191, PIB 101845428.
Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši brisanje u registru privrednih društva, nakon pravnosnažnosti ovog rešenja.
Nalaže se stečajnom upravniku da po pravnosnažnosti ovog rešenja, obavi preostale poslove u skladu sa zakonom o stečaju i dr. propisima, i o njihovoj realizaciji podneskom obavesti stečajnog sudiju, nakon čega će se doneti posebno rešenje o razrešenju dužnosti stečajnog upravnika.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu, pružanje usluga i poslovne aktivnosti "Pin Com" d.o.o.

 

Posl. 1. St. broj 39/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1323

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, trgovinu, pružanje usluga i poslovne aktivnosti "Pin Com" d.o.o. Kragujevac, Miloja Pavlovića 12, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 1. St. 39/2011 održati 30. septembra 2011. god. u 11,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 533. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće "Savić company PVC" za proizvodnju prozora i vrata d.o.o.

 

6. St. broj 619/10

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=310

 

Privredni sud u Kraljevu stečajni sudija Sonja Đorđević, rešenjem St. broj 619/2010 od 2. septembra 2011. godine obustavio je stečajni postupak prema stečajnom dužniku Preduzeće "Savić company PVC" za proizvodnju prozora i vrata d.o.o. pojate u stečaju Industrijska zona bb., a nastavio stečajni postupak nad stečajnom masom stečajnog dužnika Preduzeće "Savić company PVC" za proizvodnju prozora i vrata d.o.o. pojate u stečaju, koju zastupa dosadašnji stečajni upravnik.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DOO "Etno"

 

1. St. broj 978/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1064

 

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Etno" u stečaju Štrpce, koga zastupa stečajni upravnik Marina Gligorijević, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 7. septembra 2011. godine za zakazivanje završnog ročišta, doneo je, 8. septembra 2011. godine
REŠENJE
Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DOO "Etno" u stečaju Štrpce za 5. oktobar 2011. godine sa početkom u 11,00 časova, u sudnici broj 2, Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli Suda kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Društvo za izgradnju, proizvodnju i izdavačku delatnost "Vektor Inženjering" d.o.o.

17415751

3. St. 411/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2043

 

Privredni sud u nišu i to sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane "Banca Intesa" a.d. Beograd, i "Sosiete Generale bank Srbija", a.d. Beograd, nad Društvom za izgradnju, proizvodnju i izdavačku delatnost "Vektor Inženjering" d.o.o. Prizren, Stevana Tunića 1/1, čiji je statutarni zastupnik Tihomir Jakovljević iz Beograda, 2. septembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad Društvom za izgradnju, proizvodnju i izdavačku delatnost "Vektor Inženjering" d.o.o. Prizren, Stevana Tunić 1/1, matični broj 17415751, PIB 101202555.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Marina Gligorijević iz Niša, licencirani stečajni upravnik.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 13. oktobar 2011. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 14. decembar 2011. godine, sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 2. septembra 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

"Zvezda film" AD

08066426

2. St. broj 1765/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1132

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZVEZDA+FILM.shtml/seo=/companyid=3811

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom "Zvezda film" AD Novi Sad - u stečaju, Trg slobode 2, MB: 08066426, PIB 101706063 po predlogu predlagača Stevana Župunskog iz Novog Sada, Drage Spasić 2, koga zastupa Šušara Milan, advokat u Novom Sadu, 12. avgusta 2011. godine, a po predlogu grupe poverilaca koju predstavlja JP Poslovni prostor iz Novog Sada, doneo je
REŠENJE
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika na ročište za odlučivanje o predlogu i glasanju o planu reorganizacije, podnetog od strane grupe poverilaca koju predstavlja JP Poslovni prostor iz Novog Sada, koje se zakazuje za 25. oktobar 2011. godine sa početkom u 11,00 časova, u ovom sudu, u Novom Sadu, Sutjeska 3, u prizemlju, sudnica broj 7.
Sva zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u Plan reorganizacije u stečajnoj pisarnici Privrednog suda Novi Sad, radnim danom od 7,00 do 14,00 časova.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

Društveno preduzeće za transport "PREVOZ"

07604408

ST. broj 234/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1740

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PREVOZ.shtml/seo=/companyid=833

1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za transport "PREVOZ" iz Smederevske Palanke - u likvidaciji, Njegoševa 10, matični broj 07604408, PIB 101399950, zbog prezaduženosti.
2. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku RS prijave svoja potraživanja.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da izmire svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 04.10.2011. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica 74/3.
6. Prvo poverilačko ročište održaće se 04.10.2011. godine u 10,30 časova u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica 74/3.
7. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen je na oglasnoj tabli suda 02.06.2011. godine.
8. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd i zemljišnoknjižnom odeljenju Osnovnog suda Smederevo Sudska jedinica Smederevska Palanka da upišu u odgovarajući registar, zemljišne knjige pokretanje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DP za transport "PREVOZ" iz Smederevske Palanke - u likvidaciji.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

UNO MARTIN HOME AD

 

St. broj 37/2010

 

 

 

Određuje se završno ročište u postupku stečaja nad UNO MARTIN HOME AD u stečaju Smederevo za 06.10.2011. godine u 13,00 časova, isto će se održati u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica 74/III.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

 

 

St. broj 572/2010

 

 

 

Određuje se dopunsko ispitno ročište u predmetu stečaja St. 572/2010 koje će se održati dana 6.10.2011. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica 74/3.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

DP PTK "Jedinstvo"

 

2. St. broj 592/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=756

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PTK+JEDINSTVO.shtml/seo=/companyid=22184

Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Simić Veroslava, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, DP PTK "Jedinstvo" u stečaju Aleksandrovac, dana 5. septembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište, zakazuje se za 28. oktobar 2011. godine u 10,30 časova, u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica broj 73/III.
Svi poverioci stečajnog dužnika smatraju se uredno obavešteni o datumu održavanja dopunskog ispitnog ročišta objavljivanjem istog u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Gibulović"

 

4 St. broj 13/2011

 

 

 

Zakazuje se dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Gibulović" Crvenka, za 4. novembar 2011. godine sa početkom u 9,00 časova u Privrednom sudu Sombor, Venac vojvode Živojina Mišića 23, sudnica broj 2.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

Velex d.o.o.

08322503

3. St. broj 114/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2076

 

Privredni sud u Somboru je doneo Rešenje br. St. 114/2011 od 13.09.2011. godine kojim se usvaja predlog poverioca Raiffeisen banka AD Beograd od 11.05.2011. godine za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Velex d.o.o., Kula, Maršala Tita 246. Otvara se postupak stečaja nad dužnikom Velex d.o.o Kula, Maršala Tita 246, MB: 08322503, PIB: 100262661, zbog stečajnog razloga trajna nesposobnost plaćanja. Za stečajnog upravnika imenuje se Milutin Ivanović iz Sombora, Dositeja Obradovića 15. Pozivaju se poverioci da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja sudu podneskom u dva primerka sa priloženim dokazima, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju, a pod teretom odbačaja prijave kao neblagovremene ukoliko bude podneta po proteku roka od 120 dana računajući od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze bez odlaganja prema stečajnoj masi. Nalaže se Agenciji za registar privrednih subjekata da izvrši upis rešenja o pokretanju stečajnog postupka nad dužnikom u odgovarajući registar. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 20.10.2011. godine sa početkom u 13,00 časova, sudnica 1 Privrednog suda u Somboru, Venac Vojvode Živojina Mišića broj 23. Ispitno ročište zakazuje se za 21.11.2011. godine sa početkom u 13,00 časova, sudnica 1 Privrednog suda u Somboru, Venac Vojvode Živojina Mišića broj 23. Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka teku od dana isticanja Oglasa o pokretanju postupka na oglasnu tablu suda danom donošenja ovog rešenja 13.09.2011. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

"Wow winery" doo

20094486

St. broj 579/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=842

 

Privredni sud u Subotici je 1.9.2011. godine rešenjem St. 579/2010 potvrdio usvajanje Plana reorganizacije od 29.10.2010. godine sa izmenama od 1.8.2011. godine podnet od strane vlasnika kapitala Đorđević Živojin iz Subotice, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" doo Palić, - matični broj 20094486, PIB 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući o poverioce koja svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku. Ovo rešenje će se objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službeni glasnik RS" Beograd a nakon pravosnažnosti će se dostaviti Agenciji za privredne registre Beograd da daljnji postupak.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

DP "Iti"

 

Posl. broj 3. St. 13/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DP "Iti" u stečaju Ivanjica, rešenjem St. broj 13/2010 od 28. jula 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 3. oktobar 2011. godine sa početkom u 11,00 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

d.o.o. "Sašeh"

 

Posl. broj 2. St. 106/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. broj 2011 od 7. septembra 2011. godine odredio završno ročište u postupku stečaja d.o.o. "Sašeh" u stečaju, Čačak, ul. Kneza Popovića 47, za dan 30. septembar 2011. godine u 11,30 časova, sudnica broj 3. Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli Suda dana 7. septembra 2011. godine i njegovim oglašavanjem se smatra da su stečajni poverioci uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 27.9.2011.

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.