Aktuelne vesti na dan 28. mart 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 28. mart 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 39 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 41 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 22 OD 23.3. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA U KONTEKSTU UBRZANE PROCEDURE AZILA - AZIL, PROTERIVANJE STRANACA I USKRAĆIVANJE BORAVKA I PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
  • ENERGETSKI PASOŠ KAO USLOV ZA DOBIJANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE
  • PRERASPODELA RADNOG VREMENA NA RADNIM MESTIMA KOJA SE VODE KAO RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM
  • TROŠKOVI FOTOKOPIRANJA SPISA U DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV POLICIJSKOG SLUŽBENIKA
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • IZVEŠTAJ O JAVNIM NABAVKAMA ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Izveštaj treba dostaviti do 10. aprila 2012. godine (u pisanom i elektronskom obliku) •
  • TROMESEČNO PERIODIČNO IZVEŠTAVANJE ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Indirektni KBS i korisnici sredstava RFZO dostavljaju izveštaje do 10. aprila, a direktni KBS, OOSO i RFZO dostavljaju izveštaje do 20. aprila 2012. godine
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • IZVEŠTAJ O JAVNIM NABAVKAMA ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Izveštaj treba dostaviti do 10. aprila 2012. godine (u pisanom i elektronskom obliku) •
  • TROMESEČNO PERIODIČNO IZVEŠTAVANJE ZA PERIOD JANUAR-MART 2012. GODINE: • Indirektni KBS i korisnici sredstava RFZO dostavljaju izveštaje do 10. aprila, a direktni KBS, OOSO i RFZO dostavljaju izveštaje do 20. aprila 2012. godine
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • INVESTICIONE NEKRETNINE - PREKNJIŽAVANJE SA I NA OSNOVNA SREDSTVA I ZALIHE
  • KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: • April / Maj 2012. godine •
  • IZDAVANJE KONAČNOG RAČUNA ZA IZVRŠENI PROMET U SLUČAJU KADA JE NAKON IZDAVANJA AVANSNOG RAČUNA ZA PRIMLJENA SREDSTVA OBVEZNIK BRISAN IZ SISTEMA PDV
  • RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE ODLUKE O ZATVARANJU PROIZVODNOG POGONA
  • ZARADA ZAPOSLENOG KOJI IMA DVANAESTOČASOVNO RADNO VREME (RAD U TURNUSU)
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA: • April 2012. godine •
  • UVOZ INDUSTRIJSKIH PROIZVODA POREKLOM IZ EVROPSKE UNIJE U 2011. GODINI: • Vrednost uvoza svih industrijskih proizvoda poreklom iz EU u prošloj godini predstavlja oko 92% vrednosti ukupnog preferencijalnog uvoza iz EU, što znači da se u Srbiju uvoze pretežno industrijski proizvodi •
  • UVOZ POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA POREKLOM IZ EVROPSKE UNIJE U 2011. GODINI
  • DOKUMENTACIJA KOJOM SE DOKAZUJE ISPUNJENOST USLOVA ZA UVOZ NOVE OPREME BEZ PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA
  • EVIDENCIJA ROBE KOJA SE NALAZI U POSTUPKU CARINSKOG SKLADIŠTENJA
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:

NEPOSTOJANJE OBAVEZE REGISTROVANJA MENIČNIH OVLAŠĆENJA

POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA O IZBORU POSLANIKA U SKUPŠTINU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE: Zbog kombinovanog izbornog sistema Vojvođani moraju da popunjavaju dva puta više listića nego građani ostalih delova zemlje

Vojvođani će, zbog kombinovanog izbornog sistema, morati da popunjavaju dva puta više listića nego građani ostalih delova zemlje. Održavaće se i dva kruga izbora. Analitičari tvrde da se time postiže pravednija zastupljenost.

Umesto dva glasačka listića, u Vojvodini će biti četiri. Ako bude predsedničkih izbora, u Centralnoj Srbiji biće tri, dok će u pokrajini biti pet listića. Analitičari tvrde da je, iako komplikovaniji, kombinovani sistem pravedniji i da ne zbunjuje birače severne pokrajine.

Član Pokrajinske izborne komisije Milorad Gašić kaže da birači dobijaju četiri listića, objašnjavajući da je jedan za izbor narodnih poslanika, a drugi za lokalne izbore.

"Treći listić je za izbornu listu poslanika za skupštinu Vojvodine po proporcionalnom sistemu, a četvrti listić je za kandidata za skupštinu po većinskom sistemu", objašnjava Gašić.

Politikolog Jovan Komšić kaže da građani nisu bili zbunjeni sa više izbornih lista, da nije bilo mnogo nevažećih listića i zbog toga se pokazalo da primedbe i strahovi u Vojvodini nisu bili opravdani.

Naime, 60 mesta u pokrajinskom parlamentu bira se po proporcionalnom sistemu i taj izbor završava se glasanjem na Đurđevdan.

Da bi parlament dobio i drugih 60 poslanika koji se biraju po većinskom sistemu obično se ide na drugi krug glasanja, pošto se retko događa da neko odmah osvoji apsolutnu većinu.

Predsednik Pokrajinske izborne komisije Darko Rudić ističe da će prvi krug izbora biti održan istovremeno sa parlamentarnim 6. maja.

"Kandidat postaje poslanik ukoliko dobije preko 50 odsto, odnosno većinu svih glasova. U slučaju da nema toliko glasova, drugi krug izbora se zakazuje u roku od 15 dana i na njih izlaze dva kandidata sa najvećim brojem glasova iz prvog kruga", kaže Rudić.

Većinski poslanik ne može se zameniti prvim na listi, već se izbori moraju održati ponovo. Koristi postoje i od proporcionalnog sistema, i to najpre za manjinske partije.

"Kandidata je dovoljno da podrži 3.000 birača umesto 6.000, koliko je, inače, propisano pokrajinskom odlukom. Za ulazak u parlament ne postoji cenzus nego, takozvani, prirodni prag", kaže Gašić.

Kombinovani sistem za multikulturalnu sredinu

Opozicija osporava kombinovani sistem u Vojvodini tvrdeći da favorizuje vlast. Ipak, analitičari tvrde da je samo takav sistem mogao da odgovori svim zahtevima multikulturalne sredine kakva je Vojvodina.

Politikolog Jovan Komšić objašnjava da se kombinovanim sistemom omogućava da se primene dobre strane i većinskog i proporcionalnog.

"Polovina se dobija većinskim sistemom, dok se druga polovina dobija proporcionalnim. Prvi omogućava neposredniju komunikaciju sa građanima i zadovoljava potrebu građana da prepoznaju ličnosti, ali baš zbog toga odgovara najsnažnijim partijama koje su protagonisti takvih ličnosti", ocenjuje Komšić.

Prema njegovim rečima, proporcionalni sistem odgovara i manje snažnim i manjinskim partijama i na taj način se obezbeđuje polovina.

Od uvođenja višestranačja, u Vojvodini nikada nije postojao čist proporcionalni sistem. Kombinovani je zamenio većinski iz perioda Slobodana Miloševića.

Zahvaljujući većinskom izbornom sistemu, svaka od 45 opština, koliko ih je u pokrajini, imaće svog predstavnika u vojvođanskom parlamentu. Oni koji podržavaju većinski izborni sistem kažu da je, zahvaljujući njemu, poslanik gotovo oslobođen uticaja svoje stranke.

Ono što se ubraja u mane je da nikako ne može da omogući jednaku zastupljenost muškaraca i žena, pa se tako desilo da u prethodom sazivu po većinskom sistemu za parlament nije izabrana nijedna žena.

Izvor: Vebsajt RTS-a, 27.3.2012.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE OCENJUJE DA JE VLADA USVOJILA NEUSTAVNU UREDBU O EVIDENTIRANJU NEIZMIRENIH OBAVEZA DRUŠTVENIH PREDUZEĆA PO IZVRŠNIM PRESUDAMA ZA POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA

Sindikat pravosuđa Srbije obaveštava javnost da je Vlada Srbije, na svojoj sednici održanoj 22. marta 2012. godine, usvojila nezakonitu i protivustavnu Uredbu o evidentiranju neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.

Naime, navedena uredba prekraja zakone i Ustav, jer odlaže izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka koje su obavezujuće za sve, pa i Vladu Srbije, a na osnovu kojih bi radnici trebalo da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena u tim sudskim odlukama.

Ovom uredbom, Vlada Srbije krši Ustav Republike Srbije i direktno se meša u rad sudova, odnosno stavlja se iznad sudova. Član 145. Ustava je više nego jasan, pa citiramo:

"Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku".

U konkretnom slučaju, tom uredbom štite se dužnici, to jest vlasnici privatizovanih preduzeća ili privrednih društava sa većinskim društvenim kapitalom protiv kojih je presuda doneta jer nisu dobrovoljno izmirili svoja dugovanja. Ostvarivanje prava poverilaca, ovde zaposlenih i bivših zaposlenih, nakon dugog sudskog procesa i dalje se onemogućava, odugovlači i odlaže.

I, na kraju, najskandaloznije od svega jeste to što su navedenom uredbom data ovlašćenja izvršnoj vlasti, odnosno Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da predloži odgovarajući propis za izmirenje tih obaveza koji bi bio iznad pravnosnažne i izvršne sudske presude.

Uredbu Vlade Srbije možete preuzeti ovde http://www.sudije.rs/files/file/pdf/Uredba_neizmirene_obaveze.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 27.3.2012.

ZAVRŠENA DRUGA FAZA UVOĐENJA INFORMACIONOG SISTEMA ZA ODRŽAVANJE ELEKTRONSKIH SEDNICA, AUTOMATSKO ZAVOĐENJE I DODELU PREDMETA I ELEKTRONSKI PROCES OBRADE PREDMETA U USTAVNOM SUDU

Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Jasna Matić ocenila je danas da je uvođenje informacionog sistema u rad Ustavnog suda Srbije unapredilo efikasnost, komunikaciju unutar sistema i povećalo transparentnost time što je građanima omogućen uvid u predmete.

Matić je na konferenciji za novinare, održanoj u Ustavnom sudu Srbije, navela da je to pravi primer uspešnog projekta informatizacije jedne institucije, i dodala da je to doprinelo i ogromnim uštedama papira.

Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević istakao je da je uvođenje informacionog sistema u rad ovog suda omogućilo efikasnije postupanje i praćenje predmeta, od ulaska do rešavanja i ekspedicije iz suda.

Uvođenjem tog sistema zaokružili smo ceo proces postupanja na predmetima, budući da se od od prijema inicijalnih akata, do ekspedicija odluka i slanja na objavljivanje u Službeni glasnik ceo proces odvija u elektronskoj formi, naglasio je Slijepčević.

Povodom završetka druge faze informacionog sistema za održavanje elektronskih sednica, automatsko zavođenje predmeta i dodelu predmeta i elektronski proces obrade predmeta u Ustavnom sudu, on je saopštio da je sada moguće vođenje elektronske sednice svih radnih tela u Ustavnom sudu.

To je, kako je naveo, rezultiralo eliminacijom ručnog zavođenja predmeta i ručnog vođenja statističkih evidencija.

Predsednik Ustavnog suda Srbije saopštio je da je informacioni sistem omogućio i da se skrati proces objavljivanja odluka i njihove pripreme.

Nekada je za to bilo potrebno više časova, kao što je i za samo zavođenje bilo neophodno više dana. Danas se, kada je reč o zavođenju predmeta, sve završava za dan ili dva, a za distribuciju je umesto 10 sati potrebno manje od jednog časa, istakao je Slijepčević.

On je napomenuo da je Ustavni sud uvođenjem informacionog sistema smanjio troškove kancelarijskog poslovanja, uz napomenu da je za dosadašnji rad suda nedeljno bilo potrebno spremiti najmanje 35.000 stranica pisanog teksta.

Slijepčević je naveo da će građani uskoro moći da ostvare uvid u predmete koji su u postupku suda unošenjem odgovarajućih podataka u određenu aplikaciju, čime će automatski dobiti izveštaj o stanju predmeta.

Novi informacioni sistem Ustavnog suda jedan je od projekata Uprave za Digitalnu agendu u okviru procesa osnaživanja e-uprave, koji omogućava održavanje elektronskih sednica, automatsko zavođenje, dodelu predmeta i elektronski proces obrade podataka.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.3.2012.

PREDSTAVLJEN GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU SUDOVA

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović izjavila je da su sudovi u Srbiji tokom 2011. godine radili dobro i izrazila nadu da će ove godine postići još bolje rezultate.

"Možemo biti zadovoljni radom sudova jer su postigli bolje rezultate rada nego 2010. godine, a očekujem da će ove godine biti još bolji. Reformisano sudstvo će pokazati da su ciljevi nacionalne strategije reforme pravosuđa u znatnoj meri ostvareni", kazala je Mesarović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj o radu sudova.

Sudovi su, od ukupnog broja predmeta u radu, koji iznosi gotovo šest miliona, rešili 44,26 odsto, navodi se u izveštaju.

Mesarović, ipak, smatra da bi pojedini sudovi mogli da rade i bolje, navodeći da i dalje postoji nejednako opterećenje prilivom predmeta i da građani i dalje nemaju jednak pristup sudu, što je posebno izraženo kod osnovnih i prekršajnih sudova.

Analize pokazuju da su Prvi i Drugi osnovni sud u Beogradu najopterećeniji sudovi u Srbiji, da pokrivaju veliku teritoriju, rekla je Mesarović i dodala da se opravdanost postojanja nekih sudskih jedinica u Srbiji dovodu u sumnju.

"Zbog toga će Visoki savet sudstva, kome ću predstaviti izveštaj o radu sudova, od Ministarstva pravde tražiti izmene Zakona o nadležnostima i sedištima sudova kako bi sve sudije bile jednako operećene i radile za istu platu, što sada nije slučaj i kako bi i i građani dobili jednak pristup pravdi", rekla je Mesarović.

Ona je ukazala da pojedine sudije, posebno u beogradskim sudovima, imaju u radu više od 80 predmeta, a u nekim drugim sudovima svega 12, a sve sudije rade za istu platu, što je, kako je istakla, nedopustivo i mora da se menja.

Mesarović je izrazila očekivanje da će se u toku ove godine smanjiti opterećenost sudija i sudova i da će se sporovi rešavati medijacijom ili arbitražom, kao i da će uskoro početi rad javni beležnici.

Tokom prošle godine sudovi u Srbiji primili su 2.226.443 predmeta, što sa starim predmetima iznosi da je u radu sudova bilo ukupno 5.994.945 predmeta.

Od ukupnog broja predmeta u radu rešeno je 2.653.347, dok je nerešeno ostalo 3.410.578 predmeta.

Prema analizi iz izveštaja, najbolje rezultate u radu ostvarili su Apelacioni i Viši sud u Beogradu, kao i Upravni sud.

Izvor: Tanjug, 27.3.2012.

ZAKON O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA: Predsednica Visokog saveta sudstva smatra da ja potrebno promeniti Zakon, kako bi sve sudije bile jednako operećene i radile za istu platu, što sada nije slučaj i kako bi i građani dobili jednak pristup pravdi

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović izjavila je danas da su sudovi u Srbiji tokom 2011. godine radili dobro i izrazila nadu da će ove godine postići još bolje rezultate.

"Možemo biti zadovoljni radom sudova jer su postigli bolje rezultate rada nego 2010. godine, a očekujem da će ove godine biti još bolji. Reformisano sudstvo će pokazati da su ciljevi nacionalne strategije reforme pravosuđa u znatnoj meri ostvareni", kazala je Mesarović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj o radu sudova.

Sudovi su, od ukupnog broja predmeta u radu, koji iznosi gotovo šest miliona, rešili 44,26 odsto, navodi se u izveštaju.

Mesarović, ipak, smatra da bi pojedini sudovi mogli da rade i bolje, navodeći da i dalje postoji nejednako opterećenje prilivom predmeta i da građani i dalje nemaju jednak pristup sudu, što je posebno izraženo kod osnovnih i prekršajnih sudova.

Analize pokazuju da su Prvi i Drugi osnovni sud u Beogradu najopterećeniji sudovi u Srbiji, da pokrivaju veliku teritoriju, rekla je Mesarović i dodala da se opravdanost postojanja nekih sudskih jedinica u Srbiji dovodu u sumnju.

"Zbog toga će Visoki savet sudstva, kome ću predstaviti izveštaj o radu sudova, od Ministarstva pravde tražiti izmene Zakona o nadležnostima i sedištima sudova kako bi sve sudije bile jednako operećene i radile za istu platu, što sada nije slučaj i kako bi i i građani dobili jednak pristup pravdi", rekla je Mesarović.

Ona je ukazala da pojedine sudije, posebno u beogradskim sudovima, imaju u radu više od 80 predmeta, a u nekim drugim sudovima svega 12, a sve sudije rade za istu platu, što je, kako je istakla, nedopustivo i mora da se menja.

Mesarović je izrazila očekivanje da će se u toku ove godine smanjiti opterećenost sudija i sudova i da će se sporovi rešavati medijacijom ili arbitražom, kao i da će uskoro početi rad javni beležnici.

Tokom prošle godine sudovi u Srbiji primili su 2.226.443 predmeta, što sa starim predmetima iznosi da je u radu sudova bilo ukupno 5.994.945 predmeta.

Od ukupnog broja predmeta u radu rešeno je 2.653.347, dok je nerešeno ostalo 3.410.578 predmeta.

Prema analizi iz izveštaja, najbolje rezultate u radu ostvarili su Apelacioni i Viši sud u Beogradu, kao i Upravni sud.

Izvor: Tanjug, 27.3.2012.

OKRUGLI STOLOVI U ORGANIZACIJI UDRUŽENJA SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA U CILJU PRIMENE ALTERNATIVNIH SANKCIJA U PREKRŠAJNOM POSTUPKU BIĆE ODRŽANI U BEOGRADU, NOVOM SADU, KRAGUJEVCU, NIŠU I ŠAPCU U APRILU I MAJU 2012. GODINE • Nakon zaključaka sa okruglih stolova, izradiće se nacrti potrebnih propisa za izvršenje kazne rada u javnom interesu •

Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije uz podršku JRGA, organizuje "okrugle stolove" za stručnu javnost. Okrugli stolovi se organizuju u cilju primene alternativnih sankcija u prekršajnom postupku a naročito stvaranja potpunih pravnih okvira za izvršenje kazne rada u javnom interesu. Dva okrugla stola održaće se u Beogradu (02.04. i 22.05.2012) i po jedan u Novom Sadu (18.04.2012.), Kragujevcu (24.04.2012.), Nišu (08.05.2012) i Šapcu (15.05.2012). Nakon zaključaka sa okruglih stolova, izradiće se nacrti potrebnih propisa za izvršenje kazne rada u javnom interesu.

Alternativne sankcije su kazne i mere koje su određene u javnom interesu i koriste se kao zamena, odnosno alternativa za kratkotrajne kazne zatvora ili alternativa novčanoj kazni. Pored nekih od zaštitnih i vaspitnih mera, jemstva itd. koje mogu imati karakter alternativnih sankcija, najznačajnija alternativna sankcija u prekršajnom postupku je kazna rada u javnom interesu, za koju je predviđeno da se primenjuje kao glavna ili sporedna kazna ili da se određuje kao zamena neplaćenoj novčanoj kazni. Međutim, primetan je nedostatak dodatnih propisa i ljudi obučenih da ih primenjuju.

Primenom alternativnih sankcija se ne ublažava kaznena politika. Sudu se daje više vrsta sankcija na raspolaganju, kako bi za svakog okrivljenog odredio primerenu sankciju. Mnogobrojna i raznovrsna populacija izvršilaca prekršaja upravo pretpostavlja i raznovrsnost sankcija da bi se postigla individualizacija i cilj i svrha izricanja sankcija.

Najveći broj građana jedini kontakt sa sudom ima baš zbog prekršaja. S obzirom na veliku nezaposlenost i mahom nezavidno imovno stanje, sigurno treba što pre otpočeti izvršenje kazne rada u javnom interesu i za prekršaje.

Izvor: Vebsajt Udruženja sudija prekršajnih sudova, 27.3.2012.

ZAKON O TRŽIŠTU KAPITALA: Mišljenje Komisije za hartije od vrednosti u vezi sa mogućnošću kupovine hartija od vrednosti izdatih od strane stranih pravnih lica

Komisija za hartije od vrednosti je dobila zahtev za mišljenje koji se odnosi na mogućnost kupovine hartija od vrednosti izdatih od strane stranih pravnih lica.
 U dopisu se navodi da određeno lice, domaće ili strano, namerava da nudi određenom krugu domaćih lica (na primer zaposlenima u određenom pravnom licu), direktno i bez upućivanja opšte ponude, mogućnost da izvrše kupovinu hartija od vrednosti (konkretno akcija) koje su listirane na berzi u inostranstvu - zemlji Evropske unije. U dopisu se posebno napominje da prilikom nuđenja kupovine hartija od vrednosti ne dolazi do davanja investicione preporuke, u smislu člana 87. Zakona. U tom smislu se postavljaju sledeća pitanja:

1) Da li ponuda da se kupe hartije od vrednosti listirane na berzi u inostranstvu podpada pod obuhvat Zakona tj. da li se Zakon uopšte primenjuje na takvu ponudu i kupovinu hartija od vrednosti? Posebno se napominje da u navedenoj situaciji (a) nije u pitanju izdavanje hartija od vrednosti u Republici niti će te akcije biti uključene na regulisano tržište, odnosno MTP, (b) kupovina hartija od vrednosti se vrši u inostranstvu, gde su predmetne hartije izdate, registrovane i listirane i (v) ponuda se izdaje tačno određenom krugu lica, bez upućivanja opšte ponude za kupovinu akcija.

2) Da li postoje neke prepreke da domaća lica na ovaj način kupuju hartije od vrednosti koje su izdate u inostranstvu, i da li izdavalac tih hartija (strano pravno lice) koje daje informacije o mogućnosti te kupovine ima bilo kakve obaveze koje proističu iz Zakona?

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 89. sednici od 22.03.2012. godine donela sledeće:

MIŠLJENJE :

"Razmatranje pitanja kupovine akcija stranog lica može se posmatrati sa stanovišta Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - prim.red.), kao i Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011 - prim.red.).

U skladu sa postojećom regulativom, nuđenje hartija od vrednosti u našoj državi izdatih od strane stranih pravnih lica nije moguće, jer je reč o primeni principa lex rei site, odnosno o primeni domaćeg prava, koje propisuje javnu ponudu kao vid ponude sa ili bez prospekta.

Naime, iz propisa koji regulišu tržište kapitala proizilazi da je u Republici Srbiji svaka ponuda hartija od vrednosti, pa i stranih lica, javna ponuda pa bila ona sa prospektom ili bez prospekta, bilo da je namenjena svim investitorima u Republici ili određenom krugu domaćih lica (specijalna ponuda, tzv. privatni plasman), te će je sprovoditi ovlašćena investiciona društva, preko nadležnih institucija, na propisan način i u predviđenim rokovima, odnosno takva ponuda će se u svemu odvijati u skladu sa odredbama Zakona o tržištu kapitala.

O navedenom govore i odredbe pojmovnika iz čl. 2. st. 1. tačka 37) Zakona o tržištu kapitala, kojima je propisano da je javna ponuda hartija od vrednosti svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog sredstva, a koje daje dovoljno podataka o uslovima ponude i o hartijama od vrednosti iz ponude tako da se investitoru omogući donošenje odluke o kupovini ili upisu ovih hartija od vrednosti, a javnom ponudom se smatra i ponuda i prodaja hartija od vrednosti preko finansijskih posrednika, odnosno pokrovitelja i agenata.

Odredbama čl. 37. Zakona je propisano da izdavlac podnosi Centralnom registru, preko člana registra i u skladu sa aktima Centralnog registra, zahtev za otvaranje računa i upis u Centralni registar podataka o licima:1) koja su kupila hartije od vrednosti - u roku od pet radnih dana od dana okončanja javne ponude: 2) koja su kupila, odnosno kojima su dodeljene hartije od vrednosti u skladu sa odredbama čl. 12. Zakona - u roku od pet radnih dana od dana okončanja roka za upis i uplatu, odnosno od dodele. Pri navedenom izdavalac, odnosno ponuđač podnosi zahtev preko člana Centralnog registra za prenos hartija od vrednosti na račune zakonitih imalaca u roku od pet radnih dana od dana okončanja javne ponude a Centralni registar je dužan da u roku od tri radna dana od dana prijema urednog zahteva izvrši upis i prenos hartija od vrednosti na račune zakonitih imalaca.

Odredbama čl. 38. je propisano da ukoliko je uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište, odnosno MTP obavezno, izdavalac je dužan da u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja od Centralnog registra o okončanim postupcima iz čl. 37. stav. 1. Zakona, podnese zahtev organizatoru tržišta, odnosno MTP za uključenje u trgovanje.

Posebno, skrećemo pažnju na odredbe o valuti iz odeljka II o osnovnim obeležjima finansijskih instrumenata.

Naime, iz odredbi čl. 9. Zakona, kojima je propisano da se finansijski instrumenti, kojima se trguje u Republici, izražavaju u dinarima te da se depozitne potvrde koje se odnose na hartije od vrednosti stranog izdavaoca koje se izdaju ili kojima se trguje u Republici, izražavaju i isplaćuju u dinarima, proizilazi da se na domaćem tržištu kapitala ne mogu nuditi akcije stranih pravnih lica, koje glase na stranu valutu već depozitne potvrde koje se odnose na hartije od vrednosti stranog izdavaoca. Ovo i iz razloga što se navedene hartije moraju indirektno, preko depozitnih potvrda evidentirati u Centralnom registru.

Odredbama čl. 39. Zakona je propisano da izdavalac koji ima sedište van Republike može da dostavi Komisiji zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta za javnu ponudu ili uključenje svojih hartija od vrednosti u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici.

Podnosilac zahteva dostavlja Komisiji pisanu potvdu od nadležnog organa matične zemlje da su hartije od vrednosti za koje dostavlja zahtev iste klase kao i hartije koje se nude u matičnoj zemlji izdavaocu na osnovu odobrenog prospekta, odnosno kojima se trguje na regulisanom tržištu, u skladu sa stavom 2. istog člana.

Stavom 3. je propisano da se Komisiji, preko ovlašćenog investicionog društva, podnosi zahtev za odobrenje javne ponude hartija od vrednosti ili uključenje na regulisano tržište, odnosno MTP i uz zahtev se podnosi prospekt odobren od strane nadležnog organa države izdavaoca sa odgovarajućom dokumentacijom, u originalu i overenom prevodu. Uz predmetni zahtev iz navedenog člana dostavlja se propisano odobrenje Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama citiranog člana 9. Zakona.

Sem navedenog, strano lice ima i određene obaveze izveštavanja i objavljivanja određenih podataka.

Naime, odredbama člana 68. st. 2. Zakona je propisano da javno društvo strani izdavalac dužno da Komisiji dostavlja i objavi javnosti u Republici sve dodatne informacije koje je obavezno da obelodani imaocima hartija od vrednosti u skladu sa zakonima svoje matične zemlje ili propisima finansijskog tržišta svoje matične države na kome su njegove hartije od vrednosti uključene u trgovanje.

Odredbama člana 68. st. 3. Zakona je propisano da podaci koji se podnose Komisiji ili se objavljuju javnosti u Republici u skladu sa odredbama navedenog člana podnose se ili se objavljuju na srpskom jeziku, a mogu se istovremeno objaviti i na drugom jeziku.

Ukoliko u toku postupka nadzora iz čl. 43. Zakona, Komisija utvrdi da su izostavljene bitne činjenice od značaja za utvrđivanje istinitosti ostalih podataka, Komisija će doneti odgovarajuće mere u okviru nadzora.

Iz izloženog proizilazi da se, akcije koje su izdala strana lica, mogu nuditi u Republici u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala kao depozitne potvrde i to preko ovlašćenog investicionog društva, uz poštovanje citiranih odredaba istog Zakona. Takođe je uputno istaći da će Komisija za hartije od vrednosti striktno primenjivati odredbe poglavlja o zloupotrebama na tržištu i u okviru nadzornih mera izricati odgovarajuće mere i sankcije.

Što se tiče pitanja da li domaća lica mogu da kupuju hartije od vrednosti u inostranstvu nema smetnji za predmetne transakcije koje će se odvijati uz primenu odgovarajućih kolizionih normi koje upućuju na primenu prava države gde će se takve transakcije realizovati.

U tom smislu ukazujemo na izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br.62/06 i 31/11) kojim je propisan pojam stranih hartija od vrednosti.

Naime, odredbama čl. 2 st. 1. tač. (9) toga Zakona je utvrđena definicija strane hartije od vrednosti kao hartije od vrednosti koje emituje nerezident.

Poslovi sa hartijama od vrdnosti su poslovi sa dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti i vlasničkim hartijama od vrednosti, u skladu sa čl. 2 st. 1. tač. (18), istog zakona.

Shodno izmenama čl. 13. Zakona Rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije.

I stavom pet je zadržana odredba o tome da NBS propisuje uslove, rokove, i način izveštavanja o poslovima iz navedenog člana.

Sledstveno navedenom je evidentna nadležnost NBS pri donošenju odgovarajućih odluka u operacionalizaciji navedenih odredaba zakona. Stoga je uputno da se, u vezi sa eventualnim nedoumicama, obratite ovoj instituciji radi njihovog razjašnjenja. "

Broj:2/0-03-103/2-12                                                                                                      Beograd, 22.03.2012.

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 27.3.2012.

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Mišljenje Komisije za hartije od vrednosti u vezi sa primenom člana 522. Zakona o privrednim društvima

Komisija za hartije od vrednosti je primila zahtev za davanje mišljenja u vezi sa primenom čl. 522. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011 - prim.red.), u vezi sa institutom prinudne prodaje akcija i obavezom davanja ponude za preuzimanje.

Naime, u dopisu se navodi da je klijent akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi. Dalje se navodi da, kontrolni akcionar datog akcionarskog društva, poseduje više od 90% osnovnog kapitala društva, koliko je posedovao i pre stupanja na snagu i primene novog Zakona o privrednim društvima. U vezi sa navedenim se postavlja pitanje da li za kontrolnog akcionara postoji obaveza otkupa akcija po zahtevu akcionara bez obzira na to što je 90% i više akcija stekao pre stupanja na snagu novog Zakona o privrednim društvima, kao i da li postoji obaveza davanja ponude za preuzimanje nakon otkupa akcija od akcionara koji je podneo zahtev za prodaju akcija u skladu sa čl. 522. Zakona o privrdnim društvima, a s obzirom da u čl. 8. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ovakav način sticanja akcija nije naveden kao izuzetak od davanja ponude za preuzimanje. 

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 89. sednici VIII saziva od 22.03.2012. godine donela sledeće:

MIŠLJENJE:

"Pre svega, Komisija za hartije od vrednosti ukazuje na javno objavljen stav da je za tumačenje i primenu odredaba i odgovarajućih instituta propisanih privrednim propisima pa i Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011) nadležno Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, tako da će se Komisija, u ovom mišljenju, zadržati na razmatranju činjenica i okolnosti koje su u vezi sa njenim ovlašćenjima i nadležnostima.

Novo doneti Zakon o privrednim društvima ("Službenom glasniku" RS broj: 36/11 i 99/11) reguliše institut - prinudna prodaja (squeeze-out) kao i paralelni institut navedenom institutu, radi zaštite druge strane - prinudna kupovina (sell-out). Označene institute je propisivao i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, ("Službenom glasniku" RS broj: 46/06, 107/09 i 99/11) do izmena od 27.12.2011. godine. Naime, Zakon o privrednim društvima je propisao novi kapitalni cenzus i glasačka prava od 90%, kao uslov za primenu oba instituta, te je nastala neodrživa pravna situacija da se dva ista instituta regulišu različito u dva propisa. Stoga je došlo do brisanja odredaba čl. 34. i 35. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava zbog usaglašavanja sa navedenim sistemskim zakonom.

Odredbama čl. 515. Zakona o privrednim društvima je propisano da akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, nezavisno od osnova sticanja, može da predloži, a skupština društva može da donese odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva. Pri navedenom se predviđa još jedna novina i odnosi se na akcije lica povezanih sa otkupiocem najmanje godinu dana pre donošenja navedene odluke, koje se smatraju akcijama otkupioca. Statutom akcionarskog društva prinudni otkup se može isključiti ili se može propisati veći (ne manji) procenat učešća otkupioca u osnovnom kapitalu društva kao uslov za prinudni otkup. Čini se da propisivanjem mogućnosti isključenja navedenog instituta, Zakon čini neopravdan otklon od predmetne obaveze koja je pravična. Za punovažnost takve odluke skupštine, Zakon propisuje kvalifikovanu većinu u vidu tročetvrtinske većine prisutnih akcionara, pa i veće ako tako predvidi statut. Zakon dalje zahteva da, pri donošenju predmetne odluke, mora biti obezbeđen kvorum.

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o ponudi za preuzimanje (Direktive 2004/25/EC) koja je usvojena 21. aprila 2004. godine, reguliše navedeni institut isključivo u materiji preuzimanja otvorenih akcionarakih drzštava putem obavezne ili dobrovoljne javne ponude, prepuštajući državama da se opredele za prag sticanja kapital učešća akcija sa pravom glasa, s tim što određuje raspon od 90% do 95% tog učešća. Pri navedenom odredbama tač. 24. Direktive je propisano da imaoci preostalih hartija od vrednosti treba da budu u mogućnosti da od ponuđača, koji je nakon ponude za preuzimanje stekao propisani procenat kapitala društva sa pravom glasa, zahtevaju da on kupi njihove hartije od vrednosti. Dalje se u Direktivi navodi da države članice mogu nastaviti da primenjuju nacionalna pravila na postupke istiskivanja manjinskih akcionara i rasprodaje preostalih hartija od vrednosti u drugim okolnostima.

U skladu sa navedenom XIII direktivom EU, kao pandan institutu (squeeze-out - prinudni otkup) Zakon o privrednim društvima predviđa i institut (sell-out) koji je vezan za prava manjinskih akcionara na prodaju akcija (prinudna kupovina od strane društva), koji reguliše na isti način kao i prinudnu prodaju, vezujući i ovaj institut za isti prag sticanja akcija sa pravom glasa u postupku javne ponude za preuzimanje akcionarskih društava. Pri navedenom, Direktiva ostavlja državama članicama da propišu pravne instrumente u cilju praktičnog izvršenja navedenih prava, odnosno realizacije obaveza.

Odrdbama čl. 522. Zakona o privrednim društvima je propisano da je kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i to opet, nezavisno od osnova sticanja, obavezan da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev dostavljen društvu, čime se smatra da je dostavljen i kontrolnom akcionaru.

Cena akcija po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da ih kupi utvrđuju se shodnom primenom pravila Zakona, o ceni akcija po kojoj se isplaćuju nesaglasni akcionari i to u zavisnosti da li je reč o likvidnim ili nelikvidnim akcijama. Za ove prve je propisana veća od ove dve (tržišna, odnosno ponderisana prosečna cena) ili knjigovodstvena, a za ove potonje veća od sledeće dve (procenjena kao tržišna), odnosno knjigovodstvena vrednost akcija. Društvo je dužno da utvrdi cenu ovih akcija u roku od 60 dana od dana prijema zahteva i da o tome u istom roku obavesti kontrolnog akcionara, koji je u obavezi da u daljem roku od 30 dana isplati utvrđenu vrednost akcionaru.

Pri navedenom, akcionar podnosilac zahteva za prodaju akcija, ima još jedan vid zaštite te ukoliko smatra da društvo njihovu vrednost nije utvrdilo u skladu sa Zakonom, može u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja od strane društva da se obrati sudu sa zahtevom da u vanparničnom postupku - koji je po svojoj prirodi hitan, utvrdi vrednost akcija u skladu sa pravilima o utvrđivanju cene akcija za korišćenje prava nesaglasnih akcionara. Ako nadležni sud po ovom zahtevu utvrdi iznos vrednosti akcija koji je viši od cene koju je utvrdilo društvo, kontrolni akcionar je dužan da razliku do tog iznosa doplati akcionaru podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti odluke suda sa pripadajućom kamatom počev od dana isteka roka za isplatu vrdnosti akcija koju je utvrdilo društvo. Ako kontrolni akcionar ne isplati razliku vrednosti akcija utvrđenu od strane suda, akcionarsko društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za tu obavezu kontrolnog akcionara. Zahtev akcionara za ispplatu cene akcija, kao i razlika vrdnosti akcija prodatih kontrolnom akcionaru, zastareva u roku od tri godine od dana pravosnažnosti odluke suda o toj vrednosti.

Iz izloženog proizilazi da je, obaveza otkupa akcija od manjinskog akcionara, pre svega kogentne prirode, te da je kontrolni akcionar obavezan da na pisani zahtev manjinskog akcionara otkupi sve njegove akcije pod propisanim uslovima. A drugo, evidentno je da je izričitim i iscrpnim odredbama citiranog člana 522. Zakona o privrednim društvima u celosti i na pravičan način zaštićeno pravo manjinskog akcionara da ostvari pravo na prodaju svojih akcija. Sem navedenog, odredbama čl. 523. je propisan izuzetak koji se odnosi na pravo otkupioca da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje iz Zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, sprovede prinudni otkup pod istim uslovima iz ponude, odnosno da preostali akcionari imaju na prodaju svojih akcija u skladu sa članom. 522. Zakona.

Navedeno nam je polazište i za negativn odgovor na pitanje da li postoji obaveza davanja ponude za preuzimanje nakon otkupa akcija od akcionara koji je podneo zahtev za prodaju akcija u skladu sa članom 522. Zakona o privrednim društvima, pre svega jer, predmetno sticanje akcija od kontrolnog akcionara nije voljno već je nametnuto i nema za svrhu povećanje procenta osnovnog kapitala i glasačkih prava zbog ostvarivanja dominantnog položaja u ciljnom društvu, što je osnovna svrha i smisao preuzimanja. S druge strane citirane odredbe čl. 522. na iscrpan, precizan i pravičan način obezbeđuju prava manjinskih akcionara, te je i sa tog stanovišta postignuta njegova zaštita na adekvatan način.
U tom smislu ukazujemo na principeZakona o preuzimanju akcionarskih društava, kojim su do izmena iz decembra 2011. bila regulisana oba instituta, koji su preuzeti iz citirane Direktive EU a odnose se na ciljeve, svrhu i značaj odgovarajuće zaštite manjinskih akcionara.

Naime, opšta načela Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisuju osnovni razlog za donošenje Zakona. Naime, osnovna intencija uvođenja ovog zakona u pravni poredak Srbije je bila potreba da se uredi preuzimanje akcionarskih društava (sticanje većinskog ili značajnog vlasništva nad akcionarskim društvom) na način koji štiti interese manjinskih akcionara. Pri navedenom se Zakon o preuzimanju oslanja na citiranu XIII Direktivu EU i iz osnovnih načela Direktive prihvata visoke standarde zaštite manjinskih akcionara koje stipuliše odredbama čl. 3. Zakona. Tako se, u utvrđivanju ciljeva iz čl. 3. Zakona, izričito navodi:

1.Svi akcionari ciljnog društva imaju ravnopravan položaj u postupku preuzimanja;
2.Manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču;
3.Akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno, i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje;
4Uprava ciljnog društva je dužna da u toku sprovođenja postupka preuzimanja postupa u najboljem interesu akcionara ciljnog društva;
5.Ponuđač i ciljno društvo su dužni da postupak preuzimanja sprovedu u najkraćem mogućem roku, kako ciljno društvo ne bi duže vremena od opravdanog bilo sprečeno u svom poslovanju;
6.Ponuđač i druga lica koja učestvuju u postupku preuzimanja ne smeju svojim delovanjem na tržištu izazvati poremećaje koji bi za posledicu imali veštačko podizanje ili smanjivanje cene akcija ciljnog društva.

Imajući u vidu da je preuzimanje, kao institucionalni način zaštite prava manjinskuh akcionara, sproveden na konzistentan, pravedan i efikasan način kroz čitav Zakon o preuzimanju akcionarskih drštava, a posebno u situaciji da je sistemski Zakon o privrednim društvima, odredbama čl. 522. i delom 523. garantovao maksimalnu zaštiti manjinskim akcionarima, nameće se zaključak da u predmetnom slučaju nema mesta primeni obaveze davanja ponude za preuzimanje jer bi bila suprotna pravnoj prirodi, smislu i suštini samog pruzimanja u čije temelje su ugrađeni osnovni principi zaštite prava manjinskih akcionara koje promoviše i citirana direktiva EU.

Sem navedenog citiranim odredbama sistemskog zakona je obezbeđena konkretna delotvorna i efikasna zaštita prava manjinskih akcionara te i sa tog aspekta ne postoji obaveza davanja ponude za preuzimanje od strane kontrolnog akcionara, nakon otkupa akcija od akcionara koji je podneo zahtev za prodaju akcija po čl. 522. tog zakona."

Broj:2/0-03-154/2-12                                                                                             Beograd, 22.03.2012.

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 27.3.2012.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Prva presuda protiv banke zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit

U Srbiji je doneta prva presuda u kojoj je jedno fizičko lice na sudu uspelo da "pobedi" banku, pošto je klijent nedavno izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit, objavio je list "Blic"".

To je prvi slučaj da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa njenom poslovnom politikom, naveli su u Udruženju bankarskih klijenta "Efektiva".

Klijentu koji je želeo da ostane anoniman banka je u oktobru 2010. godine podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. U ugovoru sa bankom pri tome jasno je stajalo da je kamata za taj stambeni kredit u "švajcarcima" definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana sud je, međutim, doneo presudu kojom je poništio tu odredbu ugovora. Banci je praktično poručio da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - prim.red.)  i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović izjavio je za "Blic" da je ta odredba banke ništavna po dva osnova.

"Prvi je neodredivost ugovorne obaveze, što praktično znači da banka nije smela jednostrano i samo na osnovu svoje volje, bez preciznih kriterijuma, da menja visinu početne marže. Prosto, banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto, a mogla je da podigne i na 5.000 posto".

"To je isto kao kad biste u prodavnici pazarili robu za 2.000 dinara, zatim otišli kući i sve to potrošili, a da vas posle mesec dana prodavac traži da doplatite 1.000 dinara, jer je rukovodstvo prodavnice donelo odluku o poskupljenju", pojasnio je Gavrilović.

Drugi osnov je kršenje načela dobrih poslovnih običaja, ravnopravnosti stranaka, savesnosti i poštenja, što je nastalo kao posledica iskorišćavanja ekonomski slabije strane, odnosno klijenta banke.

Oba osnova proističu iz Zakona o obligacionim odnosima, na kome su pomenuta tužba i presuda bazirane. Banke jesu ugovarale mogućnost promene kamate u skladu sa poslovnom politikom i klijenti je jesu potpisivali, ali to ne znači da je takvo ugovaranje i bilo po zakonu, naveo je "Blic".

Banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. U suprotnom će oštećenom klijentu morati da vrati novac koji mu je uzela kroz podignutu maržu.

Izvor: Tanjug, 27.3.2012.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Uprava za sprečavanje pranja novca donela smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga

Na osnovu člana 87. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010 - prim.red.) i finansiranja terorizma Uprava za sprečavanje pranja novca je donela smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Obveznici su dužni da svoje interne akte usklade sa smernicama u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovih smernica na vebsajtu Uprave.

Smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kod preduzeća za reviziju, preduzetnika i prvnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga http://www.apml.org.rs/REPOSITORY/690_4_smernice-racunovodje-i-revizori-cir.pdf (ONLINE)

Izvor: Uprava za sprečavanje pranja novca, 27.3.2012.

POTREBNO DONETI ZAKON O KABLOVSKIM EMITERIMA

Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Miloš Rajković zauzeo se danas za usvajanje zakona o kablovskim emiterima, kako bi svi elektronski mediji u Srbiji bili u ravnopravnom položaju.

Rajković je na okruglom stolu o predizbornom izveštavanju rekao da je 60 odsto Srbije već "u kablu" i dodao da je RRA u više navrata od Ministarstva kulture tražila da izradi zakon o kablovskim emiterima.

"Ako smo uredili etar, moramo da uredimo i kabl, da bi emiteri radili u ravnopravnim uslovima", ocenio je on.

Govoreći o naknadama koje su emiteri obavezni da plaćaju agencijama za zaštitu autorskih prava SOKOJ i OFPS, član Saveta RRA je ocenio da je to "poprilično neodrživo" i da predstavlja preveliki namet, pogotovo za male medije.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković rekao je da zbog plaćanja naknada SOKOJ-u i OFPS-u preti opasnost da elektronski mediji u Srbiji budu desetkovani, pošto je ta naknada povećana sa 7.000 na 40.000 dinara, a to za male medije predstavlja veliki trošak.

"Argument SOKOJ-a da oni koji ne mogu da plate tu naknadu - ne treba ni da postoje jednostavno nije na mestu, jer nije SOKOJ taj koji treba da zatvara radio i TV stanice po Srbiji", kazao je Mirković.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodine, 27.3.2012.

ZAKON O POPISU POLJOPRIVREDE 2012. GODINE: Konstitutivna sednica i početak rada Saveta popisa poljoprivrede 2012. biće održana 30. marta 2012. godine a na sednici će biti razmatrano metodološko uputstvo za Popis poljoprivrede

Konstitutivna sednica i početak rada Saveta popisa poljoprivrede 2012. biće održana 30. marta u "Sava centru", najavio je danas Republički zavod za statistiku.

Na sednici će biti razmatrano metodološko uputstvo za Popis poljoprivrede, koji će RZS organizovati i sprovesti u periodu od 1. oktobra do 15. decembra, prema Zakonu o popisu poljoprivrede 2012. godine ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 24/2011 - prim. red).

Tim popisom biće obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njihov pravni status.

Poslednji popis poljoprivrede na teritoriji Srbije sproveden je 1960. godine, a sprovođenjem ovogodišnjeg popisa, Srbija će se priključiti Svetskom programu popisa poljoprivrede, jer će prikupljeni podaci biti uporedivi sa podacima ostalih zemalja.

Sednicu će otvoriti direktor RZS-a Dragan Vukmirović.

Izvor: Tanjug, 27.3.2012.

UREDBA O PODSTICANJU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: Država subvencioniše premiju osiguranja kredita za stočarstvo

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Dušan Petrović najavio je danas da će iz budžeta biti subvencionisano 100 odsto premije osiguranja poljoprivrednim proizvođačima koji uzmu kredite za stočarstvo.

Petrović je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije, gde je sa predstavnicima šest društava za osiguranje potpisao ugovore o saradnji kojima se podržava sprovođenje Uredbe o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate u 2012. godini ("Sl. glasnik RS", br. 17/2012 - prim.red.), saopštio da je za te namene obezbeđeno 400 miliona dinara.

On je istakao da je cilj ovih mera unapređenje stočarstva u Srbiji i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle godine iznosio 2,7 milijardi dolara.

Ministar je naveo da su polovinom marta potpisani ugovori sa bankama o subvencionisanim dinarskim kreditima za poljoprivrednu proizvodnju u 2012. godini, sa kamatnom stopom od šest odsto i grejs periodom od godinu dana.

U budžetu će, kako je istakao, biti dovoljno novca za subvencionisane kamate i za premije osiguranja.

Petrović je naglasio da je osiguranje premije neophodan uslov da bi se realizovali bankarski krediti namenjeni za kupovinu i tov stoke.

Prema njegovim rečima, Srbija je prošle godine izvezla više od 1,5 miliona tona kukuruza, a 2010. godine dva miliona tona.

Veoma je važno da veliki rod žitarica bude pretvoren u meso i mleko kako bi prerađivačka industrija koristeći kvalitetne sirovine povećala izvoz, zaključio je Petrović.

Ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede zaključili su "Dunav osiguranje" a.d.o., "Delta đenerali", "DDOR Novi Sad", "Milenijum osiguranje" a.d.o., "Takovo osiguranje" a.d.o. i "Globos osiguranje" a.d.o.

Predstavnici osiguravajućih kuća izrazili su zadovoljstvo zbog toga što učestvuju u ovakvom programu Vlade Srbije, uz napomenu da su ugovori dobar korak za unapređenje razvoja srpskog agrara, koji je jedan najvažnijih stubova srpske privrede.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.3.2012.

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA DIREKTNIH INVESTICIJA: Vlada Srbije promenila sistem subvencija za podsticaj investitorima, nerazvijena područja više nisu u tolikoj meri privilegovana

Novom Uredbom Vlade o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija ("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prim.red.) dupliran je minimalan iznos subvencije, pa veliki ulagači u svim gradovima mogu da računaju na pomoć od 4.000 do 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu.

Prema izmenjenom načinu obračuna visine državne pomoći, više nije ključno gde se ulaže, mada se i dalje koji bod više dobija za ulaganje u nerazvijenim opštinama.

Ukupan iznos subvencija za velike investicione projekte, a to su oni od najmanje 50 miliona evra koji upošljavaju najmanje 300 ljudi, ne sme da pređe petinu vrednosti investicije. Ako je reč o ulaganju većem od 100 miliona evra, subvencije ne mogu da pređu 17 odsto. Kod srednjih investicija, u koje spadaju ulaganje od 50 miliona evra i angažovanje 150 radnika, pomoć države ne može biti veća od deset odsto vrednosti ulaganja.

Bodove pišu visina ulaganja, kao i ranije, ali i reputacija investitora, pa i to koliko će se u svom poslu osloniti na domaće dobavljače. Iznos pomoći "zida" i donošenje novih tehnologija, obuka zaposlenih, obim međunarodnog prometa i ekonomski efekti projekta.

Sredstva mogu da dobiju proizvođači koji upošljavaju 50 ljudi i ulažu 500.000 evra u nerazvijenim i devastiranim područjima, a milion u ostalim delovima Srbije.

Oni koji se bave uslugama moraju da uposle deset novih ljudi i ulože pola miliona evra. Za investicije u turizmu potrebno je otvaranje 50 radnih mesta i ulaganje od pet miliona evra.
Veliki ulagači, ukoliko hoće pomoć države, petinu novca moraju da ulože u roku od godinu dana od dana potpisivanja ugovora, dok srednji investitori moraju da ulože deset odsto u istom roku. Broj radnih mesta ne sme da se smanji tri godine posle upošljavanja predviđenog broja radnika.

"Ova mera je tokom prethodnih pet godina povećala atraktivnost Srbije za priliv direktnih stranih investicija iz inostranstva, ali je uticala i na povećanje investicija domaćih preduzeća, koja čine 54 odsto ostvarenih projekata. Poseban efekat je izgradnja potrebne infrastrukture, naročito u manje razvijenim opštinama. Izmene podrazumevaju veće podsticaje, što će uticati na ubrzano privlačenje direktnih investicija, a najvažniji efekat je smanjenje nezaposlenosti", kažu u Ministarstvu ekonomije.

Uredba je poslednji put promenjena u maju prošle godine, kada je spisak mesta od posebnog državnog interesa proširen za 11 lokalnih samouprava. To su mesta sa više od 50.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti većom od 20 odsto. Status mesta od posebnog interesa, garantovao je iznos subvencija od 4.000 do 10.000 evra, kao i u devastiranim područjima. Ostali su do sada imali pravo na "injekciju" od 2.000 do 5.000 evra po čoveku.

Izvor: Vebsajt B92, 27.3.2012.

UREDBA O PODSTICANJU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE PUTEM KREDITNE PODRŠKE KROZ SUBVENCIONISANJE DELA KAMATE U 2012. GODINI: Sa predstavnicima šest društava za osiguranje potpisani ugovori o saradnji kojima se podržava sprovođenje Uredbe • Iz budžeta će biti subvencionisano 100 odsto premije osiguranja poljoprivrednim proizvođačima koji uzmu kredite za stočarstvo •

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Dušan Petrović najavio je danas da će iz budžeta biti subvencionisano 100 odsto premije osiguranja poljoprivrednim proizvođačima koji uzmu kredite za stočarstvo.

Petrović je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije, gde je sa predstavnicima šest društava za osiguranje potpisao ugovore o saradnji kojima se podržava sprovođenje Uredbe o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate u 2012. godini ("Sl. glasnik RS", br. 17/2012 - prim. red), saopštio da je za te namene obezbeđeno 400 miliona dinara.

On je istakao da je cilj ovih mera unapređenje stočarstva u Srbiji i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle godine iznosio 2,7 milijardi dolara.

Ministar je naveo da su polovinom marta potpisani ugovori sa bankama o subvencionisanim dinarskim kreditima za poljoprivrednu proizvodnju u 2012. godini, sa kamatnom stopom od šest odsto i grejs periodom od godinu dana.

U budžetu će, kako je istakao, biti dovoljno novca za subvencionisane kamate i za premije osiguranja.

Petrović je naglasio da je osiguranje premije neophodan uslov da bi se realizovali bankarski krediti namenjeni za kupovinu i tov stoke.

Prema njegovim rečima, Srbija je prošle godine izvezla više od 1,5 miliona tona kukuruza, a 2010. godine dva miliona tona.

Veoma je važno da veliki rod žitarica bude pretvoren u meso i mleko kako bi prerađivačka industrija koristeći kvalitetne siriovine povećala izvoz, zaključio je Petović.

Ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede zaključili su "Dunav osiguranje" a.d.o., "Delta đenerali", "DDOR Novi Sad", "Milenijum osiguranje" a.d.o., "Takovo osiguranje" a.d.o. i "Globos osiguranje" a.d.o.

Predstavnici osiguravajućih kuća izrazili su zadovoljstvo zbog toga što učestvuju u ovakvom programu Vlade Srbije, uz napomenu da su ugovori dobar korak za unapređenje razvoja srpskog agrara, koji je jedan najvažnijih stubova srpske privrede.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.3.2012.

PRAVILNIK O USLOVIMA, PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA STRUČNOG ISPITA U OBLASTI PROSTORNOG I URBANISTIČKOG PLANIRANJA, IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I GRAĐENJA: Upravni odbor Inženjerske komore Srbije utvrdio Program obuke iz oblasti energetske efikasnosti zgrada

Upravni odbor Inženjerske komore Srbije doneo je Odluku o utvrđivanju Programa obuke iz oblasti energetske efikasnosti zgrada u skladu sa Pravilnikom o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije i građenja ("Sl. glasnik RS", br. 4/2010, 21/2010 i 14/2012 - prim.red.).

Tekst odluke možete preuzeti ovde http://www.ingkomora.org.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 27.3.2012.

PRAVILNIK O MINIMALNOM SADRŽAJU, NIVOU DETALJNOSTI I NAČINU OBJAVLJIVANJA STANDARDNIH PONUDA: Obaveštenje operatorima koji koriste ili nameravaju da koriste veleprodajne usluge terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži "ORION telekom" d.o.o: • Nova ponuda počinje da se primenjuje od 1. aprila 2012. godine •

U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010 - prim.red), Pravilnikom o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011 - prim.red), kao i rešenjima Republičke agencije za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija) o određivanju operatora sa značajnom tržišnom snagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) na veleprodajnom tržištu terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži, a kojima je, između ostalog, određena obaveza objavljivanja određenih podataka u formi standardne ponude i obaveza nediskriminatornog postupanja prilikom pružanja usluga na relevantnom tržištu, Agencija je razmotrila Standardnu ponudu za međupovezivanje sa javnom fiksnom mrežom "ORION telekom" d.o.o. (u daljem tekstu: Standardna ponuda) u cilju utvrđivanja da li je ista sačinjena i objavljena u skladu sa navedenim aktima.

Konstatuje se da je Standardna ponuda sačinjena u skladu sa Rešenjem i Izveštajem o analizi veleprodajnog tržišta terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži, koji je u celosti sastavni deo Rešenja. Standardna ponuda operatora sa ZTS na tržištu terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži je objavljena na Internet stranici Agencije.
Standardna ponuda "ORION telekom" d.o.o.:

Standardna ponuda za međupovezivanje sa javnom fiksnom mrežom "ORION telekom" d.o.o. http://www.ratel.rs/upload/documents/Standardne_ponude/Orion%20telekom%20-%20interkonekcija.pdf (ONLINE)

Standardna ponuda, pored toga što će odrediti buduće ugovore između operatora, imaće uticaj i na postojeće ugovore, saglasno odredbi člana 14. Pravilnika, kojom je propisano da su ugovorne strane, od kojih je najmanje jedna operator sa ZTS, u obavezi da ugovore koji su zaključeni usklade sa standardnim ponudama koje su sačinjene u skladu sa Pravilnikom u roku od 30 dana od početka primene odgovarajuće standardne ponude.

Početak primene napred navedene standardne ponude je 01.04.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 27.3.2012.

UDRUŽENJE BANAKA SRBIJE NAJAVLJUJE SEMINAR: Upravljanje rizicima - viši nivo (pristup studija slučaja)

Upravljanje rizicima - viši nivo (pristup studija slučaja): http://www.ubs-asb.com/Portals/0/obuka/04_2012/ARM2012.pdf (ONLINE)

Trajanje: od 23. do 25.4. 2012. godine

Predavač: Giovanni Gentili

prospekt i prijava

seminar organization: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/obuka/04_2012/ARM2012e.pdf (ONLINE)
prijava za e-mail http://www.ubs-asb.com/Default.aspx?tabid=57 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 27.3.2012.

UDRUŽENJE SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA REPUBLIKE SRBIJE UZ PODRŠKU JRGA, ORGANIZUJE "OKRUGLE STOLOVE" U CILJU PRIMENE ALTERNATIVNIH SANKCIJA U PREKRŠAJNOM POSTUPKU

Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije uz podršku JRGA, organizuje "okrugle stolove" za stručnu javnost. Okrugli stolovi se organizuju u cilju primene alternativnih sankcija u prekršajnom postupku a naročito stvaranja potpunih pravnih okvira za izvršenje kazne rada u javnom interesu. Dva okrugla stola održaće se u Beogradu (02.04. i 22.05.2012) i po jedan u Novom Sadu (18.04.2012.), Kragujevcu (24.04.2012.), Nišu (08.05.2012) i Šabcu (15.05.2012). Nakon zaključaka sa okruglih stolova, izradiće se nacrti potrebnih propisa za izvršenje kazne rada u javnom interesu.

Alternativne sankcije su kazne i mere koje su određene u javnom interesu i koriste se kao zamena, odnosno alternativa za kratkotrajne kazne zatvora ili alternativa novčanoj kazni. Pored nekih od zaštitnih i vaspitnih mera, jemstva itd. koje mogu imati karakter alternativnih sankcija, najznačajnija alternativna sankcija u prekršajnom postupku je kazna rada u javnom interesu, za koju je predviđeno da se primenjuje kao glavna ili sporedna kazna ili da se određuje kao zamena neplaćenoj novčanoj kazni. Međutim, primetan je nedostatak dodatnih propisa i ljudi obučenih da ih primenjuju.

Primenom alternativnih sankcija se ne ublažava kaznena politika. Sudu se daje više vrsta sankcija na raspolaganju, kako bi za svakog okrivljenog odredio primerenu sankciju. Mnogobrojna i raznovrsna populacija izvršilaca prekršaja upravo pretpostavlja i raznovrsnost sankcija da bi se postigla individualizacija i cilj i svrha izricanja sankcija.

Najveći broj građana jedini kontakt sa sudom ima baš zbog prekršaja. S obzirom na veliku nezaposlenost i mahom nezavidno imovno stanje, sigurno treba što pre otpočeti izvršenje kazne rada u javnom interesu i za prekršaje.

Izvor: Vebsajt Udruženja sindikata prekršajnih sudova, 27.3.2012.

POZIV ZA DODELU SUBVENCIONISANIH KREDITA U CILJU POVECANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA, BIĆE RASPISAN 28.3.2012. GODINE

Projekte mogu kandidovati gradovi, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika.

Prilikom odabira projekta prioritet će imati oni kojima se, između ostalog, obezbeđuje ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primenom proverenih savremenih tehnologija čije je korišćenje ekonomski opravdano, zatim osavremenjavanje tehnologije upotrebe postojećih i uvođenje novih obnovljivih energetskih izvora u zgradarstvu.

Fond sufinansira do 90 odsto vrednosti projekta, a ostatak podnosilac zahteva. Novac je namenjen za nabavku i postavljanje izolacije i zamenu spoljašnje stolarije, ugradnju energetski efikasnih peći, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postojećih, za nabavku i ugradnju sistema za regulaciju potrošnje toplotne energije, kao što su pumpe s promenljivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka, kao i za revitalizaciju sistema za razvod tople vode u smislu eliminacije curenja vode i postavljanje izolacije. Finansiraće se i nabavka grejne opreme veće energetske efikasnosi (toplotne pumpe) da bi se smanjilo korišćenje električne energije za grejanje, zatim kupovina efikasne opreme za sagorevanje biomase, solarnih kolektora, za modernizaciju sistema javne rasvete i slično.

Podnosioci su dužni da uz prijavu projekta energetske sanacije objekta dostave i dokaz da je građevinsko zemljište, odnosno objekat u javnoj svojini, te investicioni program sanacije.
Kako se u javnom pozivu ne navodi rok do kad je otvoren, nepoznanica je da li će se zahtevi rešavati kako pristižu - dok se ne potroše pare, ili će se samo prikupljati spiskovi želja. S tim u vezi, već prvog dana su se čuli komentari da bi konkurs mogao biti otvoren do izbora, a posle će biti kako bude.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 27.3.2012.

U SREDNJIM ŠKOLAMA U SRBIJI 16. APRILA BIĆE ORGANIZOVANO PISA TESTIRANJE (MEĐUNARODNI PROGRAM PROCENE UČENIČKIH POSTIGNUĆA)

U 176 srednjih škola u Srbiji, a od tog broja trećina je u Vojvodini, 16. aprila četvrti put u našoj zemlji biće organizovano PISA testiranje (Međunarodni program procene učeničkih postignuća).

Zadatke kojima će se proveravati oblast razumevanja pročitanih tekstova, matematička i naučna pismenost rešavaće na klasičan način, uz upotrebu papira i olovke, u svakoj od izabranih škola po 35 prvaka, to jest ukupno 5.500 učenika. Ovogodišnja novina je da će kompjuterska provera u specifičnoj oblasti koja je nazvana "Rešavanje problema". I ove godine, uz testiranje na srpskom, biće organizovano i testiranje na mađarskom jeziku.

- Za razliku od prošlog PISA istraživanja, koje je bilo fokusirano na čitalačku pismenost, ovo će se više baviti matematičkom pismenošću -kaže PISA koordinatorka za Srbiju dr Dragica Pavlović Babić. - Pored toga, 40 odsto ispitanika, to jest po 14 učenika u svakoj školi, uz klasični PISA test, radiće i kompjuterski test rešavanja problema iz oblasti koja je na granici sretanja disciplina koje se uče u školi.

Naša zemlja se uključila u drugo PISA istraživanje 2003. godine kao prva od eks Ju država i ove godine u njemu učestvuje četvrti put.

- Do sada, u sva tri prethodna istraživanja, postignuća naših učenika su u svim ispitivanim oblastima bila ispod svih proseka, imali smo relativno visok procenat učenika ispod granice funkcionalne pismenosti, a prosečno postignuće sistema u celini uglavom je bilo na nivou reproduktivnih znanja -kaže Dragica Pavlović Babić. -S druge strane, sva prethodna testiranja pokazala su da naš obrazovni sistem ima zavidan nivo pravednosti i u odnosu na zemlje OECD i u odnosu na zemlje u regionu. Pored toga, prema rezultatima prošlog istraživanja, značajno smo napredovali i u oblasti čitalačke pismenosti.

PISA istraživanje od 2.000 godine svake tri godine organizuje OECD s namerom da analiza njegovih rezultata daje zemljama učesnicama poruke na strateškom nivou planiranja i upravljanja obrazovnim sistemom. I dok je u prvom istraživanju učestvovalo samo dvadesetak zemalja članica OECD-a, u ovogodišnjem će učestovati 74 zemlje koje čine čak 94 odsto svetske ekonomije, tako da je to trenutno najobimniji i najreferentniji međunarodni program za procenu postignuća.

- Ova studija služi svim učesnicima da se orijentišu u svom obrazovnom prostoru, da vide kako obrazovanje korelira s ekonomskim i društvenim razvojem zemlje, ali i da se objektivno pozicioniraju u međunarodnom - kaže dr Pavlović Babić. - Praktično, postignuća na PISA testovima služe kao zvanični indikatori kvaliteta obrazovanja koji su ugrađeni u Lisabonsku agendu 2020. Ova agenda predvidela je da se procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti u ovoj deceniji redukuje na 15 odsto, što je i naš strateški zadatak.

U PISI se umesto termina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija. Pismenost da bi se ukazalo da je reč o onim znanjima koja se smatraju obrazovnim kapitalom koji je učeniku neophodan da bi nastavio školovanje i da bi se uspešno snašao u ličnim i profesionalnim ulogama u kojima će se, kao odrasla osoba, naći. Biti kompetentan u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kada i kako može da ih primeni. Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se učenici mogu naći.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 27.3.2012.

OKRUGLI STO: "PRIMENA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA IZ UGLA EU, DRŽAVE, PRIVREDE I POTROŠAČA"

Pozivamo vas na Okrugli sto, koji će se održati 30.marta 2012.god. u 10h, u Privrednoj komori Vojvodine, u Novom Sadu, Hajduk Veljkova 11, Master centar (Velika sala 13).
Okrugli sto organizuje Centar za zaštitu potrošača FORUM Niš, Privredna komora Vojvodine i Asocijacija potrošača Srbije-APOS.

Projekat,,Aktivni potrošači", podržan je od strane EU u okviru projekta,,Podrška civilnom društvu".

U prilogu je Dnevni red skupa.

Program

30.mart 2012. god., u 10h
10h:00 Otvaranje skupa

Pozdravni reč : Ratko Filipović,predsednik Privredne komore Vojvodine i m sci Jovan Jovanović,predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum Niš
10h:30 - 12h:00 Radni deo

Prezentacije, rasprava i predlozi

Govornici :

• Predstavnik Delegacije EU u Republici Srbiji
• IPA projekat- Jačanje zaštite potrošača u Srbiji - Thierry Bourgoignie, profesor
• Bugarska nacionalna asocijacija "Aktivni potrošači" - Bogomil Nikolov
• Predstavnik Ministarstva poljoprivrede,trgovine,šumarstva i vodoprivrede-Vesna Novaković,načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača
• Delhaize group:Nemanja Petrašinović,CRM Direktor; Marina Jokanović,Koordinator za brigu o potrošačima; Martina Petrović, PR asistent
• Lazar Srdanov,sekretar Udruženja samostalnih trgovaca Novi Sad
• Idea d.o.o, T.C. Merkator, Univerexport d.o.o
• Predstavnici Organizacija potrošača

12h:00 - 12h:30 Zaključci i preporuke sa održanog skupa

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 27.3.2012

SKUP POD NAZIVOM "UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU I NAUCI" U ORGANIZACIJI MINISTARTVA PROSVETE I NAUKE REPUBLIKE SRBIJE I RAČUNARSKOG CENTRA UNIVERZITETA U BEOGRADU BIĆE ODRŽAN 30. MARTA 2012. GODINE

U petak, 30. marta 2012. godine, održava se skup pod nazivom "Upotreba informacionih tehnologija u obrazovanju i nauci" u organizaciji Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Računarskog centra Univerziteta u Beogradu.

Skup se organizuje povodim završetka regionalnog FP7 projekta SEERA-EI (South East European Research Area fo eInfrastructure), na kojem su učestvovali Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije i Univerzitet u Beogradu.

Na skupu će se razmatrati stanje i perspektive razvoja informatičkog društva u Srbiji, aktivnosti RCUB-a i Akademske mreže Srbije (AMRES) kao nosiocima razvoja informatičkog društva, biće reči o upotrebi informacionih tehnologija u naučno-istraživačkom i obrazovnom radu, o novim IT servisima dostupnim akademskoj zajednici, kao i perspektivama e-infrastrukture u regionu i planovima za budućnost. Takođe, ovim događajem ujedno se obeležava i 20 godina RCUB-a i tim povodom će biti predstavljeni najznačajniji rezultati rada RCUB-a u proteklom periodu.

Ovaj događaj ima za cilj upoznavanje sa rezultatima tekućih projekata, podsticanje dalje saradnje, učvršćivanje veze između obrazovanja u Srbiji i informacionih tehnologija, i promociju tehnologija i institucija koje su u poslednje dve decenije doprinele razvoju i unapređenju visokog školstva i naučno-istraživačkog rada u Srbiji.
Skup će biti održan u Sava Centru, sa početkom u 12:00 časova, a moći ćete da ga pratite i putem live video stream-a na AMRES Medija Portalu.

Izvor: Vebsajt Univerziteta u Beogradu, 27.3.2012.

 

ODRŽANO 22. PLENARNO ZASEDANJE KONGRESA LOKALNIH I REGIONALNIH VLASTI

22. Plenarno zasedanje Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope odrzano je u periodu 20.-22.mart 2012.godine u Strazburu, Francuska i okupilo je vise od 300 izabranih predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti iz 47 zemalja članica Saveta Evrope.

Glavna tema zasedanja bili su tekuci izazovi za lokalnu demokratiju, naročito finansijska kriza I njen uticaj na lokalne i regionalne vlasti. Centralna debata o finansijskoj krizi I uticaju na lokalne I regionalne vlasti je održana 21. marta I o njoj su govorili Volfgang Suster, gradonacelnik Stutgarta, Nemacka, Alan Miel, VB iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i potpredsednica Kongresa Svetlana Orlova, Ruska federacija.

Specifične debate su održane na temu stanja srednjih nivoa vlasti i dobre uprave o kojoj su govorili predstavnici iz Italije, Rumunije I Belgije (20. marta) i o mehanizmima za evaluaciju efikasnosti I transparentnosti regionalnih vlasti (21. marta). Debate o najnovijim razvojnim trendovima regionalizacije u Evropi, prekogranične saradnje - prezentacija primera Evroregiona "Jaroslavna" I o inicijativi za kreiranje fleksibilnosti gradova su zaokružile program.

21. marta održan je okrugli sto na temu program "Interkulturni gradovi" i načini unapređenja modela inkluzije lokalnih identiteta u Evropi, na kojem su gradonačelnici 6 evropskih gradova izvestili o njihovom iskustvu u razvoju lokalnoih politika u ovoj oblasti I diskutovali o načinima za oblikovanje optimalnog modela. Predstavljen je napredak u izgradnji Evropske alijanse gradova i regiona za inkluziju Roma koja će biti pokrenuta u septembru 2012. godine.

Kao deo ključne aktivnosti Kongresa - procena stanja lokalne i regionalne demokratije u zemljama članicama Saveta Evrope, članovi Kongresa su 21. i 22. marta evaluairali nekoliko monitoring izveštaja: Litvanija, Češka Republika, Nemačka, Moldavija, Portugalija I Bosna I Hercegovina. 20 marta predstavljen je izveštaj o održanim lokalnim izborima u Bugarskoj koje je Kongres posmatrao u oktobru 2011.g.

Na 22. Plenarnom zasedanju, učestvovala je delegacija Republike Srbije u sastavu: Dušica Davidović, član gradskog veća Niša i zamenica člana u Veću regiona, Siniša Lazić, potpredsednik Skupštine APV I član u Veću regiona, Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža i član u Veću lokalnih vlasti. Oni su takođe učestvovali na sastancima Komiteta za tekuće poslove, Komiteta za upravu i Komiteta za monitoring koji su održani 20. marta u okviru Plenarnog zasedanja.

Link ka vebsajtu zasedanja http://www.coe.int/t/congress/Sessions/22/default_en.asp  (ONLINE)

Za više informacija možete kontaktirati Sekretarijat delegacije RS u Kongresu (Aleksandra Milić, sekretarka delegacije aleksandra.milic@skgo.org i Jana Jelic, saradnica, jana.jelic@skgo.org)

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 27.3.2012.

ODRŽANA PRVA SEDNICA ODBORA SKGO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Nacionalni seminar o klimatskim promenama - Mogućnosti, prednosti i izazovi politike i zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena će se održati 29. i 30. marta 2012. godine u okviru projekta "Regionalna mreža za pristupanje u oblasti životne sredine (RENA)" koji je finansiran od strane Evropske unije, sa početkom u 10.00 časova u Hotelu Hyatt Regency, Beograd.

Uvodne govore će održati:

Ambasador Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Oliver Dulić, ministar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije

Lorens Graf, šef Odseka za međunarodne i među-institucionalne odnose, Generalni direktorat za klimu, Evropska komisija.

Konferencija će se održati u okviru RENA projekta koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj RENA projekta je unapređenje regionalne saradnje između zemalja zapadnog Balkana i Turske u oblasti životne sredine i klimatskih promena tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji.

RENA projekat se sastoji od četiri radne grupe od kojih se jedna bavi tematikom vezanom za klimatske promene. Radna grupa za klimu pruža podršku potencijalnim kandidatima i zemljama kandidatima poput Srbije u procesu usaglašavanja zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti klimatskih promena, kao i u procesu pripreme i implementacije isplative politike i strategije koja se odnosi na klimatske promene. Ove aktivnosti će doprineti transformisanju Evrope u nisko karbonsku ekonomiju do 2050. godine. Kako je navedeno u Strategiji proširenja koju je Evropska komisija objavila 2011. godine, napori koje zemlje ulažu u oblasti klimatskih promena, moraju biti adekvatno propraćeni podizanjem javne svesti i izgradnjom kapaciteta.

Ciljnu grupu seminara čine nadležne institucije na nacionalnom i lokalnom nivou, sektor industrije i udruženja građana. Prvi dan seminara će biti posvećen politici i strategijama u oblasti klimatskih promena i njihovo sprovođenje. Drugi dan će biti posvećen predstavljanju ključnog zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena i pratećim izazovima koji se javljaju u njegovom sprovođenju.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 27.3.2012

SUBVENCIJE ZA DOMAĆU INDUSTRIJU PRIVREDNIH VOZILA

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Nebojša Ćirić istakao je danas na otvaranju 50. međunarodnog salona privrednih vozila "Beotruck" da održavanje te manifestacije u veoma teškim ekonomskim uslovima pokazuje da domaći proizvođači kamiona i autobusa imaju perspektivu.

Ministar je naveo da na salonu, koji će na Beogradskom sajmu trajati do 31. marta, učestvuje 155 izlagača iz 20 zemalja, i napomenuo da je to najveća manifestacija tog tipa u ovom delu Evrope.

Ministar je istakao da se u mnogim zemljama zbog ekonomske krize otkazuju sajmovi privrednih vozila, i izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Srbija ove godine uspela da organizuje "Beotruck".

Na ovoj manifestaciji, kako je naveo, učestvuju renomirani svetski i domaći proizvođači, kao što su "FAP" iz Priboja, "Neobus" iz Novog Sada, "Zastava kamioni" i drugi.
Ćirić je saopštio i da održavanje ovog salona pokazuje i koliki značaj ima srpsko tržište u toj oblasti, i dodao da je Vlada Srbije i za ovu godinu obezbedila subvencije proizvođačima autobusa, kamiona i građevinskih mašina kako bi se očuvali ta industrija i radna mesta.

Takođe, on je izrazio očekivanje da će na sajmu biti uspostavljeni i novi poslovni kontakti i sklopljeni novi poslovni aranžmani.

Prema njegovim rečima, glavna uloga ovogodišnjeg sajma pripala je novom Mercedesovom kamionu "aktros", kojem je na Međunarodnom specijalizovanom sajmu "Trailer 2011" u belgijskom Kortrijku dodeljena nagrada "Najbolji kamion 2012. godine".

Na salonu će biti izloženi kamioni, autobusi, dostavna vozila, prikolice, poluprikolice, specijalne nadgradnje i prateća oprema.

Osim proizvođača velikih privrednih vozila, predstaviće se i uvoznici i distributeri lakih privrednih vozila koja dolaze od vodećih svetskih proizvođača u ovom segmentu automobilske industrije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 27.3.2012.

OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA NA KONKURS ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI 2012. GODINE • Zainteresovana udruženja su dužna da predloge projekata dostave do 12. aprila 2012. godine •
 Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom upućuje javni poziv zainteresovanim udruženjima građana da podnesu predloge projekata za finansiranje iz sredstava opredeljenih po osnovu Zakona o igrama na sreću, iz Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Prioritet Ministarstva rada i socijalne politike - Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom jeste unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji kroz pružanje podrške sledećim projektnim aktivnostima:

Prevencija institucionalizacije i deinstitucionalizacija

- Stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom
- Dnevni boravci za osobe sa invaliditetom
- Stimulativni i inkluzivni programi namenjeni deci, odraslim osobama i starim osobama sa invaliditetom

Poboljšanje pristupačnosti fizičkog okruženja

- Uklanjanje arhitektonskih barijera

Edukacije

- Edukacije u cilju podizanja svesti osoba sa invaliditetom i šire javnosti o osobama sa invaliditetom a radi njihove uspešnije društvene integracije
- Edukacije u cilju podizanja kapaciteta udruženja osoba sa invaliditetom.

Podnosioci predloga projekta mogu biti: Udruženja osoba sa invaliditetom, kao i druga udruženja građana koja realizuju programe čiji je cilj unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Način pisanja predloga projekta: Predlog projekta dostavlja se na propisanim obrascima, na srpskom jeziku, ćirilicom, napisan obavezno na personalnom računaru. Predlozi projekata pisani rukom ili pisaćom mašinom, kao i oni van propisanog obrasca, neće se uzeti u razmatranje.

Rok i način dostavljanja projektnih predloga: Zainteresovana udruženja su dužna da predloge projekata dostave do 12. 04. 2012. godine. Predlozi projekata dostavljaju se Ministarstvu rada i socijalne politike - Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom na adresu: Beograd, Nemanjina 22-26, u zatvorenoj koverti, isključivo poštom preporučeno, ili kurirskim putem odnosno ličnom dostavom. Predlog projekta, budžet projekta, narativni budžet projekta i izvršni pregled projekta dostavljaju se u 2 (dva) odštampana primerka (1 originalni overeni primerak i 1 fotokopija) i u elektronskoj formi na CD-u, a kod prateće i ostale poželjne dokumentacije dostavlja se jedna kopija (nije potrebno slati je u elektronskoj formi). Na koverti obavezno treba naznačiti puno ime i adresu pošiljaoca, naziv projekta i sledeći tekst: "ZA KONKURS - NE OTVARATI".

Ostala pravila konkursa, kompletno uputstvo kao i dodatne informacije za podnosioce prijava, nalaze se u okviru sledećih dokumenata:

Smernice za podnosioce predloga projekta - dokument koji je za informaciju podnosiocima,
Aneks 1. Obrazac za pisanje predloga projekta - obavezno popuniti,
Aneks 2. Obrazac budžeta projekta - obavezno popuniti,
Aneks 3. Narativni budžet - obavezno popuniti,
Aneks 4. Izvršni pregled projekta - obavezno popuniti,
Aneks 5. Uputstvo za pisanje predloga projekta - za informaciju podnosiocima,
Aneks 6. Uputstvo za sastavljanje budžeta projekta - za informaciju podnosiocima.
Navedena dokumenta mogu se preuzeti isključivo u elektronskoj formi sa internet prezentacije Ministarstva rada i socijalne politike http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/359--2012- (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 27.3.2012.

U BRISELU ODRŽAN SASTANAK BIROA SKUPŠTINE EVROPSKIH REGIONA (AER) I OTPOČELO VANREDNO ZASEDANJE GENERALNE SKUPŠTINE

U Briselu je danas održan sastanak Biroa Skupštine evropskih regiona (AER) nakon kog je otpočelao i vanredno zasedanje Generalne skupštine, kome ispred Skupštine AP Vojvodine prisustvuje potpredsednica mr Maja Sedlarević, kao članica Biroa AER-a.

Sastanak Biroa protekao je u znaku izveštaja odnosno analize trenutnog stanja, koje je za tu priliku pripremio generalni sekretar Skupštine evropskih regija, konsultujući se sa predstavnicima regiona, spoljnim ekspertima i partnerima.

Kao što je najavljeno ranije, novi generalni sekretar AER-a Paskal Georgen zatražio je sastanak sa predstavnicima svih regiona članica kako bi predstavio novu strategiju AER-a koja treba da osigura da budući prioriteti EU pri raspodeli evropskih fondova, a posebno strukturnih, budu u skladu sa potrebama regiona.

Tokom diskusije ocenjeno je da je izuzetne je važnosti da nova strategija dobije široku podršku članova kako bi nastavili dalje lobiranje za kohezionu politiku, o čemu su tokom zasedanja predstavnici regiona članica imali priliku da diskutuju i sa predstavnicima evropskog komesara za regionalnu politiku Johanesa Hana.

AP Vojvodina je od 2002. godine aktivan član Skupštine evropskih regija, koja okuplja 270 regiona iz 33 zemlje, kao i 16 međunarodnih organizacija.

Izvor: Vebsajt Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, 26.3.2012.

JAVNI POZIV ZA KANDIDOVANJE PROJEKATA RADI FINANSIRANJA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI OBJEKATA JAVNE NAMENE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije raspisuje Javni poziv za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine.

I KANDIDOVANJE PROJEKATA

Projekte mogu da kandiduju gradovi, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Projekat se prijavljuje u pisanoj formi, tako što se popunjava prijava projekta za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini (Prijavni obrazac 1).
http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE)

II CILjEVI

Prilikom odabira projekata prioritet će imati projekti kojima se obezbeđuje:
ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primenom proverenih savremenih tehnologija čije je korišćenje ekonomski opravdano;
osavremenjavanje tehnologije upotrebe postojećih i uvođenje novih obnovljivih energetskih izvora u zgradarstvu;
sprovođenje prvog akcionog plana energetske efikasnosti;
uposlenosti privrednih subjekata;
zaštita životne sredine kroz smanjene emisije GHG gasova;
povećanje javne svesti o značaju energetske efikasnosti.

III USLOVI KANDIDOVANjA PROJEKATA

Realizacija projekata predviđa obavezno finansiranje projekta, i to na sledeći način:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obezbeđuje finansiranje projekata preko Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije u ukupnom iznosu od 1.000.000.000,00 dinara i to za:

nabavku i postavljanje izolacije i zamenu spoljašnje stolarije;

nabavku i ugradnju energetski efikasnijih peći, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postojećih, nabavku i ugradnju sistema za regulaciju potrošnje toplotne energije (pumpe sa promenljivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka, itd.), revitalizaciju ili zamenu sistema za razvod tople vode u smislu eliminacije curenja vode i postavljanja izolacije;
smanjenje korišćenja električne energije za grejanje korišćenjem grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase, solarnih kolektora, povećanje efikasnosti termotehničkih sistema ugradnjom sistemima automatske regulacije;

nabavku i ugradnju energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase;

modernizaciju sistema javne rasvete koja podrazumeva da se u okviru adaptacije, sanacije i rekonstrukcije, odnosno instaliranja nove javne rasvete u cilju poboljšanja kvaliteta javne rasvete i povećanja energetske efikasnosti koriste svetiljke u skladu sa tehničkim zahtevima definisanim u okviru mere broj 2. za sektor javnih i komercijalnih usluga u Prvom akcionom planu za energetsku efikasnost;

izvođenje drugih radova i nabavku opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost.

Finansiranje projekata je na sledeći način:

- Fond sufinansira iznos do 90% vrednosti projekta, a iznos od najmanje 10% jedinica lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Neophodna dokumentacija:

Podnosilac je dužan da uz prijavu projekta energetske sanacije objekta (Prijavni obrazac 1) http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) dostavi sledeću dokumentaciju:

Dokaz da je građevinsko zemljište, odnosno objekat u javnoj svojini;

Investicioni program sanacije energetskih gubitaka na objektu izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1):  http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/3_prilog_uz_javni_poziv.pdf (ONLINE) Javnog poziva.

Nepotpune kao i prijave projekta koje imaju druge formalne nedostatke neće se razmatrati.

IV KONTAKT

Ministarstvo životne sredine rudarstva i prostornog planiranja i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije pozivaju ovlašćene podnosioce da prijave projekte popunjavanjem Prijavnog obrasca 1 http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) i dostave dokumentaciju iz tačke III ovog javnog poziva na adresu:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Omladinskih brigada br. 1
Poslovna zgrada SIV 3, 11070 Novi Beograd
uz naznaku - "za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine"
Kontakt osobe: Dragana Pelević i Radmila Grubin
Telefon za informacije: 011/2601034
e-mail: dragana.pelevic@ekoplan.gov.rs e-mail: radmila.grubin@ekoplan.gov.rs

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 26.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

LISTA LEKOVA KOJA STUPA NA SNAGU 29.3.2012. GODINE

Lista lekova (Liste A, A1, B, C i D)

Lista lekova je sastavni deo Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012, 14/2012 i 21/2012 - prim.red.). http://www.rzzo.gov.rs/download/pravilnikListaLekova_uobj.pdf (ONLINE)

Listu lekova čine:

Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta - Lista A:
Lista A (400 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A - Lista A1:
Lista A1 (330 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A1_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se izdaju na nalog - Lista B:
Lista B (437 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_B_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi sa posebnim režimom izdavanja - Lista C:
Lista C (224 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_C_uobj.pdf (ONLINE)

Lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji - neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa - Lista D:

Lista D (84 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_D_uobj.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 26.3.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE ORGANIZUJE SEMINAR POD NAZIVOM "UNAPREĐENJE BZR U SAOBRAĆAJU"

Termin održavanja: 30.03.2012. godine, u 11.00 časova, u prostorijama Unije poslodavaca Srbije, Stevana Markovića 8, Zemun.

Ovaj seminar je prva u nizu akcija koje će sprovesti Stručna grupa za smanjenje povreda na radu u okviru projekta koji podrazumeva i izradu Strategije bezbednosti i zdravlja na putevima, a koji finansira Svetska banka. Na seminaru će osim predstavnika Uprave za BZR i inspekcije, govoriti predstavnici iz sledećih preduzeća: JP Putevi Srbije; GSP Beograd; SP Lasta; JGSP Novi Sad; i NIS. Pored ovih preduzeća, učešće na seminaru su potvrdili i Srbija autoput, Autotransport, Knez petrol, Veolia transport, Tim protekt, Latković prevoz plus i Centar Boban.

Molimo sve zainteresovane da se što pre prijave za seminar jer je broj mesta ograničen. Učešće na seminaru je besplatno. Kontakt osobe su: Marijana Knežević i Jelena Jevtović.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 23.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU ORGANIZUJE PREDAVANJE U OKVIRU "INNOVATION COACH" PROGRAMA ICIP PROJEKTA

Na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu održan je drugi u nizu serije dvodnevnih seminara - radionica namenjenih podizanju kapaciteta za inovacije na univerzitetima pod nazivom "Innovation Coach", u okviru ICIP projekta podrške inovacijama. Tom prilikom je od strane stručnjaka Edukativno-informativnog centra održano predavanje o univerzitetima i intelektualnoj svojini.

Na predavanju na temu "Univerziteti i intelektualna svojina" ukazano je na značaj zaštite rezultata istraživanja nastalih na univerzitetu kroz primere dobre prakse univerziteta iz SAD i Velike Britanije. Takođe, učesnici su upoznati sa vrstama prava intelektualne svojine, uz poseban osvrt na patentni sistem u Srbiji i načine za zaštitu pronalazaka na međunarodnom nivou.

Zbog uslova novosti koji zaštita patentom zahteva, u akademskoj zajednici se često postavlja pitanje da li objaviti naučni rad o rezultatima koji bi mogli biti predmet potonje zaštite patentom, te je na ovu temu razvijena diskusija tokom predavanja. Posebna pažnja bila je posvećena i značaju korišćenja patentne dokumentacije u svakodnevnom radu kao izvora informacija koji ukazuje na najnovije trendove u različitim oblastima tehnologije.

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 23.3.2012.

OKRUGLI STO "FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU U SRBIJI- DRŽAVNE SUBVENCIJE - ISKUSTVO TURSKE" BIĆE ODRŽAN 27. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Sa ciljem doprinosa razvoju finansijskih instrumenata za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu, Privredna komora Beograda, uz podršku Evropske unije, sprovodi projekat "Međusektorska saradnja u oblasti finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru EU propisa i pravnih sporazuma - EUbuild Energy Efficiency".

U okviru projekta, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju Privredne komore Beograda organizuje okrugli sto: "Finansijski instrumenti za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji - državne subvencije - iskustvo Turske"

Okrugli sto će biti održan u utorak, 27. marta 2012. god., sa početkom u 10,00h, u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala IVa na četvrtom spratu.

Na okruglom stolu biće predstavljene mogućnosti ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koje su trenutno dostupne u Srbiji, kao i iskustvo Turske (vodeći partner u EUbuild projektu") u ovoj oblasti. Vlada Republike Srbije usvajila je Program finansiranja projekata za unapređenje energetske efikasnosti za 2012. godinu, kojim će biti obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, namenjenih lokalnoj samoupravi i stanovništvu.

S obzirom na značaj tematike i njenu aktuelnost, molimo Vas da, najkasnije do 26. marta 2012. godine potvrdite svoje učešće na okruglom stolu putem prijave (u prilogu ovog dopisa) na e-mail adresu: ajanjic@kombeg.org.rs ili fax-a: 011/ 3618-003. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije, kontakt osoba: Andjela Sofić, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju, Privredna komora Beograda, tel: 011/2641-355, lok. 159.

Detaljnije na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_tehno/Detaljnije.aspx?veza=6705 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 25.3.2012.

USTAVNI SUD SRBIJE OKONČAO POSTUPAK O INICIJATIVI ZA ZABRANU ORGANIZACIJE "OBRAZ"

Ustavni sud Srbije okončao je postupak o inicijativi za zabranu organizacije "Obraz" i predlog odluke uskoro će biti razmotren na sednici suda, izjavio je danas predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević.

Slijepčević je novinarima u Ustavnom sudu u Beogradu rekao da je sudija izvestilac u tom predmetu pripremio predlog odluke koji će "ovih dana" biti prosleđen njemu kao predsedniku suda, nakon čega će taj predmet uvrstiti u dnevni red sednice.

"U najskorije vreme, koje će se meriti danima ili u najgorem slučaju dve do tri nedelje, ta odluka će biti na sednici suda", rekao je Slijepčević govoreći o postupku povodom inicijative republičkog javnog tužioca za zabranu "Obraza".

Tužilaštvo je ranije zatražilo da se "Obraz" zabrani i briše iz registra, kao i da se sva buduća udruženja i grupe koje žele da nastave aktivnosti "Obraza" smatraju nelegalnim da bi se sprečilo da aktivisti "Obraza" zaobiđu presudu o zabrani i registruju nova udruženja sa istom svrhom i ciljem i tako uspostavi kontinuitet sa "Obrazom".

MUP Srbije je 2005. godine "Obraz" označio kao klerofašističku organizaciju.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodine, 27.3.2012

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE: Belgija ratifikovala Sporazum • Sporazum još nisu ratifikovale Rumunija i Litvanija •

Belgija je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red), saopštila je danas ambasada Belgije u Beogradu.

Proces ratifikacije formalno je završen 20. marta, navedeno je u saopštenju ambasade.

Belgija je 25. članica EU koja je dosad ratifikovala S S P sa Srbijom, a još to treba da učine Rumunija i Litvanija.

Sporazum stupa na snagu tek kada ga ratifikuju parlamenti svih država članica EU.

Srbija je potpisala S S P sa EU 2008. godine, a Skupština Srbije ga je ratifikovala iste godine.

Savet ministara EU je, međutim, tek u junu 2010. godine odlučio da odmrzne proces ratifikacije, pošto je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc obavestio ministre da je zadovoljan saradnjom sa Srbijom.

S S P predstavlja okvir ugovornih odnosa između EU i zemalja zapadnog Balkana i deo je procesa stabilizacije i pridruživanja.

Svaki sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prilagođen je specifičnoj situaciji zemlje na koju se odnosi, dok istovremeno uspostavlja zajedničke političke, ekonomske i trgovinske ciljeve i podstiče regionalnu saradnju.

Izvor: Tanjug, 27.3.2012.

ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI: Zbog boljih rešenja u novom Zakonu broj korisnika novčane socijalne pomoći u Srbiji od početka ekonomske krize povećao se za trećinu

Broj korisnika novčane socijalne pomoći u Srbiji od početka ekonomske krize povećao se za trećinu, a procenjuje se da svakoga meseca ima oko 1.300 novih korisnika, izjavila je danas pomoćnica ministra rada i socijalne politike Suzana Paunović.

Ona je agenciji Beta rekla da je broj korisnika povećan i zbog boljih rešenja u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 - prim. red), koji je omogućio većem broju ljudi da ostvare prava na socijalnu pomoć.

"Podaci govore da je u novembru prošle godine novčana socijalna pomoć isplaćena za približno 72.000 porodica, odnosno 180.000 pojedinaca, dok je u januaru i februaru ove godine 90.385 porodica, odnosno 225.586 osoba dobilo socijalnu pomoć od države", kazala je pomoćnica ministra.

Statistika pokazuje i da u ovom trenutku svaka deseta osoba u Srbiji dobija neku vrstu socijalne pomoći od države. Trenutno 701.437 osoba u Srbiji dobija dečji dodatak, dodatak za tuđu negu i pomoć i novčanu socijalnu pomoć.

Iz Ministarstva rada i socijalne politike ukazuju da zbog većeg obima posla centrima za socijalni rad nedostaje oko 120 stručnjaka svih profila psihologa, pedagoga, socijalnih radnika i pravnika. Domovima za decu i omladinu nedostaje između 250 i 300 stručnjaka.

AUTOR: (BETA)
Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 27.3.2012.

MICROSOFT JE PREDSTAVIO BING MAPS 2012: Microsoft je pokrenuo aktivnosti za prikupljanje podataka o prostoru aerofotogrametrijskom metodom, što predstavlja jedan od najobimnijih projekata te vrste

Dana 23.03.2012. godine je Micorsoft predstavio Global Ortho program u okviru proizvoda Bing Maps 2012.

U uvodnom delu prisutni su informisani o istorijatu i mogućnostima korišćenja Bing podataka o prostoru. Microsoft je pokrenuo aktivnosti za prikupljanje podataka o prostoru aerofotogrametrijskom metodom, što predstavlja jedan od najobimnijih projekata te vrste.

Linkovi

 Bing Maps... http://www.bing.com/maps/ (ONLINE)
 Eye on Earth... http://www.eyeonearth.eu/ (ONLINE)

Global Ortho program obuhvata teritoriju 48 američkih država i 14 zemalja zapadne Evrope, sa tendencijom širenja na istočna područja. U okviru programa je razvijena UltraCam-G kamera koja obezbeđuje visoko kvalitetne digitalne snimke za proizvodnju ortofoto-a. Spoj naprednog softvera, cloud tehnologije i najnovije generacije širokougaonih kamera obezbeđuje moderno, visoko efikasno on-line mapping rešenje.

Proizvodi ovog projekta su:

true color ortofoto mozaik u rezoluciji 30cm objavljen na Bing mapama za širu ili Digital Globe-u za profesionalnu upotrebu

CIR (color infra red) ortofoto mozaik u rezoluciji 60 cm objavljen samo na Digital Globe-u

Digitalni model terena u rezoluciji 1m objavljen na Bing mapama

Trenutne i dalje aktivnosti su zasnovane na bliskoj saradnji sa spoljnim partnerima, kao i učešće u multinacionalnim projektima (LPIS-Land Parcel Identification System gde je u saradnji sa JRC-European Commision Joint Research Centre završena test faza).

Eye on Earth je jedna od najnovijih aplikacija zasnovana na Microsoft Windows Azure cloud tehnologiji koja prikuplja podatke o ključnim indikatorima životne sredine i predstavlja ih vizuelno na kartama, preko Microsoft bing map-a.

Tokom prezentacije diskutovalo se o ponuđenim rešenjima i razmenjena su obostrana iskustva i informacije o aktuelnim projektima na prikupljanju geoinformacija.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskig zavoda, 26.3.2012.

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA SREM AKREDITOVANA ZA OBAVLJANJE POSLOVA REGIONALNOG RAZVOJA

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NAR) Ivica Eždenci uručiće danas znak akreditacije Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem, u Rumi.

Regionalna razvojna agencija Srem je treća agencija na teritoriji Vojvodine koja je akreditovana za obavljanje poslova regionalnog razvoja.

U okviru procesa uspostavljanja i jačanja institucionalne infrastrukture, NAR akredituje regionalne razvojne agencije, sa ciljem uspostavljanja sinhronizovanog sistema rada i omogućavanja efikasne koordinacije, na svim nivoima od lokalnog do regionalnog i centralnog u sprovođenju politike regionalnog razvoja.

Akreditacijom regionalnih agencija obezbeđuju se i uslovi za efektivnije i efikasnije korišćenje raspoloživih domaćih i inostranih resursa u skladu sa potrebama, mogućnostima i prioritetima regiona, navodi se u najavi NAR-a.

Izvor: Tanjug, 23.3.2012.

DRŽAVA INTERVENISALA IZ ROBNIH REZERVI I ZAUSTAVILA RAST CENE PŠENICE: Hlebno žito se sada na tržištu nudi po 22 dinara po kilogramu, a pre državne intervencije prodavalo se i po 22,5 dinara po kilogramu

Država je, podsećanja radi, donela uredbu po kojoj namerava isključivo mlinarima da proda najviše do 50.000 tona hlebnog žita po ceni od 20 dinara. Uslov da neki mlin može da kupi državnu pšenicu je da brašno od te sirovine prodaje po 27 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da ova intervencija državnom pšenicom ograničenom krugu kupaca nije mnogo oborila cenu. Veći efekat bi se postigao da je bila ponuđena ne samo mlinarima, već i trgovcima i izvoznicima.

-To što je država mlinarima dala isključivo pravo za kupovinu može se razumeti kao želju da ovom intervencijom jeftinija pšenica ne dođe u ruke izvoznika, ali nije delotvorna s gledišta obaranja cene - kaže Saković.

Po njemu država ima i druge načine da interveniše, a to je da zameni pšenicu prošlogodišnjeg roda s onom iz ovogodišnjeg i tako poveća ponudu na tržištu.

Ovogodišnja specifičnost je da država ima veće količine hlebnog žita nego obično, ali i da je naša pšenica znatno skuplja od svetske.

Trenutno pšenice nema dovoljno na tržištu, a s druge strane ceo višak iznad domaćih potreba je u vlasništvu države. To praktično znači da će država, sve do nove žetve, svojim odlukama, odnosno intervencijama, diktirati cenu pšenice. Saković procenjuje da je mlinarima do sada prodato oko 20.000 tona pšenice i da će nakon što se potroši kvota od 50.000 tona morati da usledi još jedna državna intervencija.

Otkud državi toliko pšenice?

- Država ne saopštava o kojim se količinama radi. Kupila je 100.000 tona u žetvi. Dužnici su se razdužili, u jesenjoj setvi menjala je pšenicu za seme i đubrivo i nakupila je količine koje mogu da utiču na tržišna kretanja - kaže Saković.

Uzrok visoke cene hlebnog žita nije u izvozu, jer je on poslednjih meseci simboličan, već u maloj ponudi, objašnjava ovaj stručnjak. Zbog toga se cena na tržištu formira kao da smo uvoznici, a ne izvoznici.

- Mereno izvoznom cenom mi imamo jednu od najskupljih pšenica u svetu. Posle lanjske žetve cena je bila znatno veća od konkurencije, ali je pad dinara tu razliku smanjio. I pored toga naša pšenica je skuplja od mađarske. To je posledica ponude i tražnje i toga što je sav višak završio u robnim rezervama - kaže Saković.

Država je na tržištu intervenisala i kukuruzom i to sa 50.000 tona po ceni od 18 dinara za kilogram. Kako je ta cena približna tržišnoj, za kukuruz iz robnih rezervi i nema velikog interesa niti je državna intervencija uticala na pad cene.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 23.3.2012.

OPŠTINA PARAĆIN PONUDILA JE U INDUSTRIJSKOJ ZONI "ZMIČ" VIŠE BESPLATNIH GRAĐEVINSKIH PARCELA VLASNICIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNICIMA U ZAKUP NA DUŽI ROK NA KOJIMA ĆE SE GRADITI PROIZVODNI POGONI I ZAPOŠLJAVATI NOVI RADNICI

Predsednik Opštine Paraćin SašaPaunović izjavio je da su parcele veličine 25 ari, ali da zainteresovani mogu da uzmu i manje površine.

"Već ima zainteresovanih privrednika koji su podneli zahteve i njima će uskoro biti odobrene građevinske parcele", rekao je Paunović i dodao da u opštini tek očekuju podnošenje zahteva.

Po osnovu dodele građevinskih parcela na rok od 99 godina, opština Paraćin planira da u "Zmiču" zaposli najmanje 1.600 novih radnika, što nije malo s obzirom da u toj opštini ima više od 2.000 radnji, malih i srednjih preduzeća, rekao je Paunović.

Izvor: Tanjug, 23.2.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OKRUGLI STO: "PRIMENA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA IZ UGLA EU, DRŽAVE, PRIVREDE I POTROŠAČA"

Pozivamo vas na Okrugli sto, koji će se održati 30.marta 2012.god. u 10h, u Privrednoj komori Vojvodine, u Novom Sadu, Hajduk Veljkova 11, Master centar (Velika sala 13).
Okrugli sto organizuje Centar za zaštitu potrošača FORUM Niš, Privredna komora Vojvodine i Asocijacija potrošača Srbije-APOS.

Projekat,,Aktivni potrošači", podržan je od strane EU u okviru projekta,,Podrška civilnom društvu".

U prilogu je Dnevni red skupa.

Program

30.mart 2012. god., u 10h
10h:00 Otvaranje skupa
Pozdravni reč : Ratko Filipović,predsednik Privredne komore Vojvodine i m sci Jovan Jovanović,predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum Niš
10h:30 - 12h:00 Radni deo

Prezentacije, rasprava i predlozi

Govornici :

• Predstavnik Delegacije EU u Republici Srbiji
• IPA projekat- Jačanje zaštite potrošača u Srbiji - Thierry Bourgoignie, profesor
• Bugarska nacionalna asocijacija "Aktivni potrošači" - Bogomil Nikolov
• Predstavnik Ministarstva poljoprivrede,trgovine,šumarstva i vodoprivrede-Vesna Novaković,načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača
• Delhaize group:Nemanja Petrašinović,CRM Direktor; Marina Jokanović,Koordinator za brigu o potrošačima; Martina Petrović, PR asistent
• Lazar Srdanov,sekretar Udruženja samostalnih trgovaca Novi Sad
• Idea d.o.o, T.C. Merkator, Univerexport d.o.o
• Predstavnici Organizacija potrošača

12h:00 - 12h:30 Zaključci i preporuke sa održanog skupa

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 27.3.2012

SKUP POD NAZIVOM "UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU I NAUCI" U ORGANIZACIJI MINISTARTVA PROSVETE I NAUKE REPUBLIKE SRBIJE I RAČUNARSKOG CENTRA UNIVERZITETA U BEOGRADU BIĆE ODRŽAN 30. MARTA 2012. GODINE

U petak, 30. marta 2012. godine, održava se skup pod nazivom "Upotreba informacionih tehnologija u obrazovanju i nauci" u organizaciji Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Računarskog centra Univerziteta u Beogradu.

Skup se organizuje povodim završetka regionalnog FP7 projekta SEERA-EI (South East European Research Area fo eInfrastructure), na kojem su učestvovali Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije i Univerzitet u Beogradu.

Na skupu će se razmatrati stanje i perspektive razvoja informatičkog društva u Srbiji, aktivnosti RCUB-a i Akademske mreže Srbije (AMRES) kao nosiocima razvoja informatičkog društva, biće reči o upotrebi informacionih tehnologija u naučno-istraživačkom i obrazovnom radu, o novim IT servisima dostupnim akademskoj zajednici, kao i perspektivama e-infrastrukture u regionu i planovima za budućnost. Takođe, ovim događajem ujedno se obeležava i 20 godina RCUB-a i tim povodom će biti predstavljeni najznačajniji rezultati rada RCUB-a u proteklom periodu.

Ovaj događaj ima za cilj upoznavanje sa rezultatima tekućih projekata, podsticanje dalje saradnje, učvršćivanje veze između obrazovanja u Srbiji i informacionih tehnologija, i promociju tehnologija i institucija koje su u poslednje dve decenije doprinele razvoju i unapređenju visokog školstva i naučno-istraživačkog rada u Srbiji.

Skup će biti održan u Sava Centru, sa početkom u 12:00 časova, a moći ćete da ga pratite i putem live video stream-a na AMRES Medija Portalu.

Izvor: Vebsajt Univerziteta u Beogradu, 27.3.2012.

ODRŽANO 22. PLENARNO ZASEDANJE KONGRESA LOKALNIH I REGIONALNIH VLASTI

22. Plenarno zasedanje Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope odrzano je u periodu 20.-22.mart 2012.godine u Strazburu, Francuska i okupilo je vise od 300 izabranih predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti iz 47 zemalja članica Saveta Evrope.

Glavna tema zasedanja bili su tekuci izazovi za lokalnu demokratiju, naročito finansijska kriza I njen uticaj na lokalne i regionalne vlasti. Centralna debata o finansijskoj krizi I uticaju na lokalne I regionalne vlasti je održana 21. marta I o njoj su govorili Volfgang Suster, gradonacelnik Stutgarta, Nemacka, Alan Miel, VB iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i potpredsednica Kongresa Svetlana Orlova, Ruska federacija.

Specifične debate su održane na temu stanja srednjih nivoa vlasti i dobre uprave o kojoj su govorili predstavnici iz Italije, Rumunije I Belgije (20. marta) i o mehanizmima za evaluaciju efikasnosti I transparentnosti regionalnih vlasti (21. marta). Debate o najnovijim razvojnim trendovima regionalizacije u Evropi, prekogranične saradnje - prezentacija primera Evroregiona "Jaroslavna" I o inicijativi za kreiranje fleksibilnosti gradova su zaokružile program.

21. marta održan je okrugli sto na temu program "Interkulturni gradovi" i načini unapređenja modela inkluzije lokalnih identiteta u Evropi, na kojem su gradonačelnici 6 evropskih gradova izvestili o njihovom iskustvu u razvoju lokalnoih politika u ovoj oblasti I diskutovali o načinima za oblikovanje optimalnog modela. Predstavljen je napredak u izgradnji Evropske alijanse gradova i regiona za inkluziju Roma koja će biti pokrenuta u septembru 2012. godine.

Kao deo ključne aktivnosti Kongresa - procena stanja lokalne i regionalne demokratije u zemljama članicama Saveta Evrope, članovi Kongresa su 21. i 22. marta evaluairali nekoliko monitoring izveštaja: Litvanija, Češka Republika, Nemačka, Moldavija, Portugalija I Bosna I Hercegovina. 20 marta predstavljen je izveštaj o održanim lokalnim izborima u Bugarskoj koje je Kongres posmatrao u oktobru 2011.g.

Na 22. Plenarnom zasedanju, učestvovala je delegacija Republike Srbije u sastavu: Dušica Davidović, član gradskog veća Niša i zamenica člana u Veću regiona, Siniša Lazić, potpredsednik Skupštine APV I član u Veću regiona, Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža i član u Veću lokalnih vlasti. Oni su takođe učestvovali na sastancima Komiteta za tekuće poslove, Komiteta za upravu i Komiteta za monitoring koji su održani 20. marta u okviru Plenarnog zasedanja.

Link ka vebsajtu zasedanja http://www.coe.int/t/congress/Sessions/22/default_en.asp  (ONLINE)

Za više informacija možete kontaktirati Sekretarijat delegacije RS u Kongresu (Aleksandra Milić, sekretarka delegacije aleksandra.milic@skgo.org i Jana Jelic, saradnica, jana.jelic@skgo.org)

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 27.3.2012.

ODRŽANA PRVA SEDNICA ODBORA SKGO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Nacionalni seminar o klimatskim promenama - Mogućnosti, prednosti i izazovi politike i zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena će se održati 29. i 30. marta 2012. godine u okviru projekta "Regionalna mreža za pristupanje u oblasti životne sredine (RENA)" koji je finansiran od strane Evropske unije, sa početkom u 10.00 časova u Hotelu Hyatt Regency, Beograd.

Uvodne govore će održati:

Ambasador Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Oliver Dulić, ministar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije
Lorens Graf, šef Odseka za međunarodne i među-institucionalne odnose, Generalni direktorat za klimu, Evropska komisija.

Konferencija će se održati u okviru RENA projekta koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj RENA projekta je unapređenje regionalne saradnje između zemalja zapadnog Balkana i Turske u oblasti životne sredine i klimatskih promena tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji.

RENA projekat se sastoji od četiri radne grupe od kojih se jedna bavi tematikom vezanom za klimatske promene. Radna grupa za klimu pruža podršku potencijalnim kandidatima i zemljama kandidatima poput Srbije u procesu usaglašavanja zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti klimatskih promena, kao i u procesu pripreme i implementacije isplative politike i strategije koja se odnosi na klimatske promene. Ove aktivnosti će doprineti transformisanju Evrope u nisko karbonsku ekonomiju do 2050. godine. Kako je navedeno u Strategiji proširenja koju je Evropska komisija objavila 2011. godine, napori koje zemlje ulažu u oblasti klimatskih promena, moraju biti adekvatno
propraćeni podizanjem javne svesti i izgradnjom kapaciteta.

Ciljnu grupu seminara čine nadležne institucije na nacionalnom i lokalnom nivou, sektor industrije i udruženja građana. Prvi dan seminara će biti posvećen politici i strategijama u oblasti klimatskih promena i njihovo sprovođenje. Drugi dan će biti posvećen predstavljanju ključnog zakonodavstva Evropske unije u oblasti klimatskih promena i pratećim izazovima koji se javljaju u njegovom sprovođenju.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 27.3.2012

ZAKON O VODAMA: Na osnovu Zakona o vodama, Grad Beograd doneo Operativni plan za odbranu od poplava u 2012.godini

Grad Beograd je preduzeo sve neophodne mere za odbranu od eventualnih poplava, koje mogu da prouzrokuju velike količine snega koji se topi u Evropi, saopšteno je danas iz Sekretarijata za komunlane i stambene poslove.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas imenovao je, kako se navodi, za šefa štaba za odbranu od poplava gradskog sekretara za komunalno stambene poslove Predraga Petrovića, a potom je u skladu sa Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010- prim. red.)donet i Operativni plan za odbranu od poplava na teritoriji prestonice u 2012.godini.

Iako trenutni podaci ne ukazuju da bi ovog proleća moglo doći do većeg izlivanja reka sve nadležne gradske službe, uz već postojeće preventivno delovanje, pomno prate situaciju u Evropi i u našoj zemlji. U saopštenju se podseća da iskustvo iz 2006. godine opominje, kada su zabeleženi najviši vodostaji Save i Dunava od kada se vrše merenja. To je bila, inače i godina najvećih poplava širom Srbije, kada su bila poplavljena i pojedina naselja u Beogradu. Najugroženije tačke u poplavama 2006. godine bile su Ada Ciganlija, potez od Brankovog do Starog železničkog mosta, Nebojšina kula i Zemunski kej. Sve te tačke danas su zaštićene od poplava, podseća se u saopštenju.

Pravu mogućnost da organizuje odbranu od poplava Beograd je zapravo dobio tek donošenjem Zakona o glavnom gradu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007 - prim. red.) 2007. godine, pa je čitav mandat aktuelne gradske vlasti iskorišćen da se zajedničkim delovanjem gradskih komunalnih preduzeća i naročito JVP "Beogradvode" situacija izmeni iz korena. Tim obimnim radovima obuhvaćeni su radovi na redovnom održavanju objekata za odbranu od spoljnih i unutrašnjih voda, izgradnja i sanacija obaloutvrda, kanala, mrežnih sistema, povećanje broja crphin stanica i njihovo održavanje, sanacija korita potoka, čišćenje reka i kaskada, izgradnja i sanacija brana i nasipa. Radi se i čišćenje i održavanje melioracionih kanala, a u nadležnost grada prešlo je i održavanje vodoprivrednih objekata, što od njihove izgradnje niko nije radio.

Najveći radovi obuhvatili su gradnju nasipa na Adi Ciganliji, prolaz kod Kule "Nebojša", i obimnu rekonstrukciju Zemunskog keja, između restorana "Šaran" i "Venecija". Ova rekonstrukcija predstavlja odbranu od takozvanih stogodišnjih voda, a po završetku treće faze radova Beograđanima će doneti i još jedno veliko, savremeno uređeno šetalište.
Trenutno najniža kota na nasipima i obaloutvrdama u Beogradu i jedna od retkih preostalih kritičnih tačaka je potez kod Bare Venecija, između "Brankovog" i mosta "Gazela, koji se štiti izradom takozavanog zečijeg nasipa od zemlje i postavljanjem džakova sa peskom.

Šef štaba za odbranu od poplava Predrag Petrović istakao je da veći problemi sa poplavama u Beogradu zapravo mogu da se dese samo u nelegalno izgrađenim naseljima, pre svih u Pančevačkom ritu i zemunskim naseljima Altina i Plavi horizonti, dok su pod stalnim nadzorom i bujični vodotoci.

"Izuzetno je dobro to što je regulisana Barička reka koja se 2010. godine izlila i napravila štetu u naselju Barič. JVP "Beogradvode" kroz Program 1 i 2 Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, održavaju veće bujične vodotoke i ulive potoka u kolektore kako ne bi došlo do zagušenja i onemogućavanja vodi da stigne do recipijenta" - ukazao je Petrović.
Dve najveće poplave u Srbiji dogodile su se 2006. i 1965. godine, koje su pod vodom ostavile više stotina hiljada hektara obradive zemlje i napravile više milionsku štetu.

Izvor: Vebsajt Gradske uprave Grada Beograda, 27.3.2012.

KONFERENCIJA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA U OKVIRU MOLI PROJEKTA BIĆE ODRŽANA OD 28. DO 30. MARTA 2012. GODINE U ARANĐELOVCU

U okviru MOLI projekta od 28-30. marta 2012. godine u Aranđelovcu se održava konferencija o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, namenjena ovlašćenim licima u sektoru hartija od vrednosti i tržišta kapitala.

Konferenciju organizuje projektni tim Saveta Evrope, Komisija za hartije od vrednosti i Uprava, a zamišljena je kao mesto susreta profesionalaca iz zemlje i inostranstva. Zaključci sa konferencije svakako će doprineti još većoj usaglašenosti u primeni relevantnih propisa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Izvor: Vebsajt Komisije za sprečavanje pranja novca, 26.3.2012.

PRODATO 50.000 DRŽAVNIH OBVEZNICA: • Aukcija dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije održana 26. marta 2012. godine •

Na aukciji dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 26. marta 2012. godine, prodato je 50.000 državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 50.000.000 evra. To predstavlja 100 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,10 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. marta 2014. godine. Godišnja kuponska stopa iznosi 5,75 odsto, a isplata kupona vršiće se polugodišnje do datuma dospeća.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 26.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MESTO PROMETA USLUGA GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA KOJE OBVEZNIK PDV VRŠI STRANOM LICU (OSNIVAČU) - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 5
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN POKLANJANJA DOBARA KOJA SE NE SMATRAJU POKLONIMA MANJE VREDNOSTI - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 28
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA RASHODOVANIH OSNOVNIH SREDSTAVA KOJA JE OBVEZNIK PDV STEKAO U POSTUPKU STATUSNE PROMENE ODVAJANJA UZ PRIPAJANJE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 4
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: BITNE ČINJENICE ZA OCENU PRIGOVORA ZASTARELOSTI - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 361 i 374
  • Privredni apelacioni sud: NEDOZVOLJENO OBRAČUNAVANJE ZATEZNE KAMATE ZA PERIOD PRE PODNOŠENJA TUŽBE - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 279 i 400
  • Privredni apelacioni sud: NEPOSTOJANJE RAZLOGA ZA ODLAGANJE ROČIŠTA USLED OTKAZIVANJA PUNOMOĆJA - Zakon o parničnom postupku: član 93 stav 4
  • Privredni apelacioni sud: ODRICANJE OD PRAVA NA ZATEZNU KAMATU I OTPUŠTANJE DUGA NA IME KAMATE - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 277 i 344
  • Privredni apelacioni sud: PREKID ZASTARELOSTI PREDAJOM AKCEPTNOG NALOGA NADLEŽNOM ORGANU NA NAPLATU - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 387, 388 i 392
  • Vrhovni kasacioni sud: RAZGRANIČENJE STVARNE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA OPŠTE NADLEŽNOSTI I PRIVREDNIH SUDOVA U SPOROVIMA PO TUŽBAMA ZA UTVRĐENJE PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA - Zakon o uređenju sudova: član 22
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 23.3.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Swis Intermedical

17258826

23. St. broj 3134/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1020711?code=74B91DBE8E2BE
B71FDCADAF8DB9BD6C9056DCA1F

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2832

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 3134/2011, od 27. februara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad Swis Intermedical, Beograd, Krupanjska 9, matični broj 17258826, PIB 101734551, a po predlogu ovlašćenog predlagača Agrobanka, a.d., Beograd, Sremska 1 - 3.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika - Ostojić Jasmina iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Službeni glasnik RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 20. april 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 29. mart 2012. godine u 11,30 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

DP "Šećer YU"

12. St. broj 2902/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1019018?code=0999D36FC715
ABC397614AFDD5556F2E762C3B60

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1454

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
SECER+JU.shtml/seo=
/companyid=1784

U postupku stečaja 12. St. broj 2902/2010 nad stečajnim dužnikom od DP "Šećer YU" u stečaju, iz Beograda, Žarka Vukovića Pucara 7a, određuje se završno ročište za zaključenje stečajnog postupka za 6. april 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova br. 2, prvi sprat, sudnica 133.
Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda, dana 8. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Privredno društvo "Univerzal-Trgovina, Proizvodnja i Marketing" d.o.o.

17234595

17. St. broj 2151/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1041633?code=77FB267D51403680
AFEF36D33C475778355E4CE6

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2815

/2011 od 1. marta 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, Privredno društvo "Univerzal-Trgovina, Proizvodnja i Marketing" d.o.o., Beograd, Majke Jevrosime 51 matični broj 17234595 i PIB 101513551 iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Vujačić Žarko iz Beograda, Omladinskih brigada 156/21.
Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 3. april 2012. godine, sa početkom u 11,00 sati, u zgradi privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
Ispitno ročište se zakazuje za 30. avgust 2012. godine, sa početkom u 11,00 sati u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda dana, 1. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"MQL Group" d.o.o.

20201924

22. St. broj 2385/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1097800?code=AA23CEC575F75
C2439389BE91C54D7C4D6E634E9

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2430

I - Zaključuje se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "MQL Group" d.o.o., u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924, PIB: 104622196.
II - Nalaže se NBS - OPN filijala Kragujevac da nakon pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka ugasi račun stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, kod "Alpha Banke" a.d. broj 180-1101210036889-48.
III - Nalaže se Ministarstvu finansija - Poreska uprava - filijala Novi Beograd, da po pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka briše iz registra PIB: 104622196.
IV - Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da briše iz registra o razvrstavanju pravnih subjekata stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924.
V - Nalaže se stečajnom upravniku da, po pravosnažnosti ovog rešenja, podnese zahtev Agenciji za privredne registre da iz registra privrednih subjekata briše stečajnog dužnika "MQL Group" d.o.o. u stečaju, Novi Beograd, Gandijeva 122B, matični broj: 20201924.
VI - Nalaže se stečajnom upravniku Dragici Stojanović iz Beograda da, po brisanju stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata, podnese zahtev za svoje razrešenje.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Sorab d.o.o.

6212867

17-St broj 182/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1111399?code=31AF8225EECA9
D0E3CE4E7C6202F34B4C4380702

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2605

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 17-St-182/2011 od 21. decembra 2012. godine, stečajni sudija Ljiljana Lalić, usvojila je predlog NLB Banka AD, Beograd, na osnovu koga je otvoren stečajni postupak, nad Sorab d.o.o., u stečaju, Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 37-39, matični broj 6212867 i PIB 100285971.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 6. februar 2012. godine, odloženo je za 3. april 2012. godine, u 12,00 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano je greškom za 10. mart 2012. godine, te se isto naknadno zakazuje za 10. maj 2012. godine, u 10,00 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se POVERIOCI da pre poverilačkog ročišta, formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupštine poverilaca, koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

"Lamidus" doo

20188413

36-St. 617/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1098820?code=FCD9C960303E
60BECBCA8AD8CE79935DADE2C549

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2333

Privredni sud u Beogradu u postupku stečaja 36-St. 617/2011, nad dužnikom "Lamidus" doo Beograd, Aleksandra Popovića 2, otvorenim rešenjem ovog Suda 36-St. 617/2011 od 7. oktobra 2011. godine na predlog poverioca "Alpha bank Srbija" AD iz Beograda, 27. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
Zakazuje se ispitno ročište u postupku stečaja nad dužnikom "Lamidus" doo Beograd, Aleksandra Popovića 2, matični broj 20188413, Pib 104558355, koje će se održati dana 12. aprila 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 221, drugi sprat.
Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli privrednog suda u Beogradu 5. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"Dei Company" d.o.o.

17321749

17-St-1677/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1064558?code=2E09C103019D88
16F4590F71F5BB497806880BDC

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2606

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 17-St-1677/2011 od 21. decembra 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Lalić, usvojila je predlog NLB banka a.d., Beograd, na osnovu koga je otvoren stečajni postupak nad "Dei Company" d.o.o. u stečaju, Beograd, Miloševska 66, matični broj 17321749 i PIB 102007716.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 06. februar 2012. godine, odloženo je za 03. april 2012. godine, u 12,30 časova, koje će se održati u sudnici 242/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta, formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica skupštine poverilaca, koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzećem za proizvodnju i promet uljarica, ulja i proteina Uljarice d.d.

10 St. broj 51/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1070209?code=4A4CB187BEA828
4E8AA562CF9CC22978C94B7E99

Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2 u postupku stečaja nad dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet uljarica, ulja i proteina Uljarice d.d. iz Beograda, Bulevar Vojvode Mišića 37-39 - 10. St 51/10 zakazuje završno ročište koje će se održati dana 06. aprila 2012. godine u 09,00 kod ovoga suda u sudnici 210/II.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"Inženjering promet" a.d.

St. broj 569/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1024403?code=130166C51BA6448
CA6B521534F48BA5755CC3286

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2196

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
INZENJERINGPROMET.shtml/
seo=/companyid=835

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u stečajnom postupku nad "Inženjering promet" a.d. u stečaju, Ub, postupajući po Planu reorganizacije koji je podneo većinski vlasnik kapitala stečajnog dužnika Mladen Marić iz Beograda, na osnovu odredbe člana 164. i člana 157. stav 3. Zakona o stečaju, dana 21. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje predloga Plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca zakazuje se za 11. aprila 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sudnici broj 2. Privrednog suda u Valjevu.
2. Stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim poveriocima obuhvaćenim Planom, kao i svim drugim zainteresovanim licima omogućava se dostupnost radi upoznavanja sa Planom reorganizacije, svakog radnog dana počev od 21. marta 2012. godine do održavanja ročišta za razmatranje predloga Plana, u vremenu od 08,00 časova do 15,00 časova, u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba broj 3.
3. Obaveštenje o zakazivanju ročišta i dostupnosti Plana reorganizacije svim poveriocima obuhvaćenih Planom i drugim zainteresovanim licima dostaviće predlagač Plana većinski vlasnik kapitala stečajnog dužnika Mladen Marić iz Beograda, pismenim putem najkasnije 15. dana pre održavanja ročišta.
4. Glasanja o Planu reorganizacije se vrši u okviru klasa poverilaca.
5. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano stečajni sudija će izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Kada se glasanje obavlja pismenim putem sudu se moraju podneti glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica.
6. Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca, ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci, koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama Zakona o stečaju.
Ovo rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli ovog suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Bytnet" d.o.o.

St. broj 777/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1059943?code=DB29916F000AC
8FC999C5974C7870BA3CA310299

Privredni sud u Valjevu, doneo je
REŠENJE
U stečajnom postupku nad "Bytnet" d.o.o. u stečaju, Valjevo, Uzun Mirkova b.b., određuje se završno ročište za 10. april 2012. godine sa početkom u 13,00 časova u sudnici broj 6 ovog suda.
Ovo rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u " Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Kum-produkt"

20016809

St. broj 202/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1030730?code=3DE1D712B828F
29658CC0B6B6F748AE14007B3D8

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2601

Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Kum-produkt" iz Nakova, Zdravka Čelara 33, matični broj 20016809, PIB 103808508.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Milica Bogunović iz Zrenjanina, Brigadira Ristića C/8-9.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - Prvo poverilačko ročište za dan 31. januar 2012. godine, sa početkom u 12,30 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi broj 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za 4. maj 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra broj 1, u sobi broj 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na Oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 23. decembra 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

Resavska banka DPRM AD Despotovac

3. St. broj 550/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1296524?code=935609605C6011
D263B3597C4F5FA6BDDCD43E53

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da se određuje završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Resavska banka DPRM AD Despotovac, koje će se održati u Privrednom sudu u Kragujevcu, u sudnici 535/V dana 15. maja 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova.
Na završnom ročištu raspravljaće se o: završnom računu i završnom izveštaju stečajnog upravnika; konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova; podnetim primedbama na završni račun ili na zahtev za isplatu nagrada i naknada; neraspodeljenim delovima stečajne mase i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika; zaključenju stečajnog postupka u smislu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Pozivaju se stečajni poverioci zainteresovani da se stečajni postupak sprovede u smislu člana 13. stav 4. Zakona o stečaju, da se najkasnije na završnom ročištu izjasne o spremnosti da po nalogu stečajnog sudije polože sredstva neophodna za pokriće troškova sprovođenja stečajnog postupka. Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-promet" doo

17286455

3. St. 834/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1090979?code=9335853B8B45A3
DA5CFEFB63684CF8734651B80C

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1133

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da je rešenjem 3. St. 834/2010 od 28. februara 2012. god, usvojen je Završni izveštaj stečajnog upravnika Predraga Jankovića sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 11. januara 2012. godine.
Usvaja se završni račun i završni izveštaj stečajnog upravnika Predraga Jankovića iz Kragujevca od 11. januara 2012. godine.
Zaključuje se stečajni postupak prema stečajnom dužniku Preduzeće za trgovinu, opravku i održavanje drumskih motornih vozila "Markat-promet" doo Paraćin, Vojvode Stepe 21, matični broj 17286455, PIB 102354395. Iznos od 749,08 dinara neraspoređenih sredstava stečajne mase, po završnom računu od 11. januara 2012. godine, raspoređuje se za namirenje troškova stečajnog postupka po zaključenju stečaja - za plaćanje administrativne takse Agencije za privredne registre Beograd, za brisanje stečajnog dužnika iz registra privrednih subjekata i za troškove gašenja računa.
Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja, izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 16. januara 2012. godine, i naknadno u "Službenom glasniku RS".
Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"Invest-Inženjering" d.o.o.

6. St. broj 80/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1046728?code=FE33E8C6CD309
D1AFD3E6A1C4D49A5FA674F9E5C

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2237

Privredni sud u Kraljevu, u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom "Invest-Inženjering" d.o.o. u stečaju Kruševac, obaveštava poverioce da će se dopunsko ispitno ročište održati 3. aprila 2012. godine sa početkom u 11,30 časova u sudnici 1, ovog suda.
Poverioci se na ročište pozivaju preko oglasne table ovog suda i oglašavanjem rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

Društveno preduzeće fabrika gumenih proizvoda "Vitojevac" a.d.

4. St. broj 738/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1030029?code=54E3D3338A581B
76BB7B77EB9B722976FBD1850A

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2337

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
VITOJEVAC.shtml/seo=
/companyid=545

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće fabrika gumenih proizvoda "Vitojevac" a.d. Vrnjačka Banja, St. broj 738/2010 od 13. oktobra 2011. godine.
Dopunsko ispitno ročište - ročište za ispitivanje potraživanja se određuje za 10. maj 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, sudnica broj 3.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Advan komerc" d.o.o.

1. St. broj 88/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1059054?code=97EFA1ED5AB6D
739642F1679DDF8E6540F2BD069

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2506

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem St. broj 88/2011 od 6. marta 2012. godine, zakazao je završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Advan komerc" d.o.o. Novi Sad, za 27. april 2012. godine u 13,00 časova u ovome sudu, sudnica broj 5.
Ovim se smatra da su poverioci na ročište pozvani.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

OD za proizvodnju promet i usluge "G.M.Ž." Raška

17548298

5. St. broj 390/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1050635?code=086E8A400D09F
1CC55C7E5173C9A96678AF6B996

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom OD za proizvodnju promet i usluge "G.M.Ž." Raška, Vlasovska 17, 29. februara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajnog urednika Savo Petrović iz Kraljeva, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom OD za proizvodnju promet i usluge "G. M. Ž." Raška, Vlasovska 17, PIB 103270662, mat. broj 17548298.
Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

"Kraljevačka industrija mesa Export" d.o.o.

17256831

1. St. broj 301/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1051964?code=32980848DC0EEA
7930C0927BD869F331A28E7092

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2809

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Mileva Gočanin, rešenjem St. broj 301/12 od 9. marta 2012. godine, otvorio je stečajni postupak nad dužnikom "Kraljevačka industrija mesa Export" d.o.o. Kraljevo, Ratina 243B, matični broj 17256831, PIB 101251289.
Za stečajnog upravnika imenuje se Ivan Milovanović iz Kraljeva, kontakt telefon 063/633-428.
Pozivaju se svi poverioci stečajnog dužnika da prijave svoja potraživanja ovom sudu stečajnom sudiji podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", i Dnevnom listu "Danas", kako obezbeđena tako i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlučna prava da podnesu zahtev stečajnom upravniku da im se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.
Ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) zakazuje se za 20. juni 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu sudnica 5, a poverilačko ročište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskoj izveštaja zakazuje se za 23. april 2012. godine u 12,00 časova u istom sudu sudnica 5.
Stečajni postupak je otvoren 9. marta 2012. godine, a rešenje i oglas su istaknuti na oglasnoj tabli Suda 9. marta 2012. godine i oglas je dostavljen "Službenom glasniku RS" i Dnevnom listu "Danas".
Dostava rešenja o otvaranju stečajnog postupka izvršiće se shodno članu 71. stav 1. Zakona o stečaju.
Žalba na rešenje ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema istog ili od dana objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS" i preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin"

3. St. broj 27/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1032891?code=DB802A71CA3EBD
F63E42ABE861D739B7A6B7AF4D

Privredni sud u Nišu, u veću sastavljenom od sudije Momira Tasića, kao predsednika veća i sudija Gorana Kontića i Vojkana Mitrovića kao članova veća, odlučujući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin", Beloljin u stečaju, postupajući po službenoj dužnosti, doneo je 23. februara 2012. godine
REŠENJE
Prestaje dužnost stečajnog upravnika Ace Nikolića iz Niša, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin" Beloljin u stečaju, usled smrti.
Imenuje se za stečajnog upravnika Milan Strugarević, stečajni upravnik iz Prokuplja u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DOO "Industrija građevinskog materijala Beloljin" Beloljin u stečaju.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Redebel inženjering" d.o.o.

2. St. broj 447/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1032979?code=216CFA5F68C5BAC
9A48C08D6190B674F8A1B89D5

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2077

Privredni sud u u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, postupajući u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Redebel inženjering" d.o.o. u stečaju iz Kosovske Mitrovice, koga zastupa stečajni upravnik Dragan Paunković, doneo je 12. marta 2012. godine
REŠENJE
Određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Redebel inženjering" d.o.o. u stečaju iz Kosovske Mitrovice, za 28. mart 2012. godine sa početkom u 11,00 sati u sudnici broj 4 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Dream company"

2. St. broj 234/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1081215?code=D20F54BEDE37674
C8427CEADCA0DCD173040CF68

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2197

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Dream company" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. marta 2012. godine za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 15. marta 2012. godine, sledeće
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 5. april 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

TEST - M&S

8766975

2. St. broj 860/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1113569?code=0DAFB9C2AA2
9BFDDA7083577192D16939316278B

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2473

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom TEST - M&S u stečaju Novi Sad, Prizrenska 3, MB: 8766975, PIB 102052279 po obaveštenju NBS Kragujevac od 4. aprila 2011. godine i po predlogu predlagača Banca intesa AD Beograd, Milentija Popovića 7 b, od 28. juna 2011. godine, 23. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
Usvaja se korigovani završni izveštaj od 23. februara 2012. godine, i završni račun stečajnog dužnika od 23. februara 2012. godine.
Utvrđuje se naknada troškova stečajnog upravnika u iznosu od 15.000,00 dinara.
Utvrđuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 200.000,00 dinara.
Utvrđuju se da su ukupne obaveze stečajne mase u iznosu od 17.322,40 dinara.
Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom TEST-M&S u stečaju Novi Sad, Prizrenska 3, MB: 8766975, PIB 102052279.
Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

AD "Agrobanat"

1. St. broj 519/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1028988?code=EFFFC2F84D323
1643570BD950719EB4FF465B96E

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2570

Obaveštavaju se poverioci stečajnog dužnika AD "Agrobanat" u stečaju iz Plandišta, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 519/10 od 28. februara godine, sa funkcije stečajnog upravnika razrešen stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, a da je za novog stečajnog upravnika imenovan licenciran stečajni upravnik Gligorić Miroslav iz Pančeva.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

ZZ "Svetozar Marković"

08243077

2. St. broj 14/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1077881?code=414BCBCA3F7A
183210011A89EA44E4666C86CBDD

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=1470

Privredni sud u Pančevu, po stečajnom sudiji Unčević Nenadu, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom ZZ "Svetozar Marković", u stečaju iz Dolova, Kralja Petra I broj 1, matični broj: 08243077, PIB: 100593092, 8. marta 2012. godine doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, Cara Lazara 56/4.
Za novog stečajnog upravnika imenuje se Đorđević Petar iz Pančeva, Kikindska 13/24, licencirani stečajni upravnik sa liste aktivnih stečajnih upravnika.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

AD "Alpis"

2. St. broj 546/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1047764?code=4B897CA8242F
4F7AC8B648EAADDADADC2DE6C198

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=132

Privredni sud u Pančevu, po stečajnom sudiji Unčević Nenadu, u stečajnom postupku nad stečajnom masom stečajnog dužnika AD "Alpis" u stečaju iz Kovina, Dunavska 77, 8. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Razrešava se dužnosti stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, Cara Lazara 56/4.
Za novog stečajnog upravnika imenuje se Ćuk Milorad iz Banatskog Karlovca, Knjaza Miloša 35, licencirani stečajni upravnik sa liste aktivnih stečajnih upravnika.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DOO "Oleksandr" Pančevo

20286369

St. broj 406/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1387271?code=7D2D68E2133043
F375DEA1DFA4B9E065E1662896

Privredni sud u Pančevu, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika DOO "Oleksandr" Pančevo, Cara Lazara 105, matični broj 20286369, PIB 104991876, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 406/2011 od 29. februara 2012. godine, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, s obzirom na to da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje jer je potpuno obustavio sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine i ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od njihove dospelosti.
Za stečajnog upravnika imenuje se Stevan Živković iz Pančeva, Dimitrija Tucovića 120.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 22. juna 2012. godine u 9,30 časova u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Prvo poverilačko ročište održaće se 11. aprila 2012. godine u 9,05 časova, u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Ukoliko se prva skupština poverilaca ne održi do prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za 11. april 2012. godine u 9,05 časova kada se održava prvo poverilačko ročište, na kojoj sednici će se izvršiti izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca. Na sednicu skupštine se pozivaju svi stečajni poverioci i razlučni poverioci do visine potraživanja za koju čine verovatnim da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, objavljen je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Pančevu, dana 29. februara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

D & V "Trgošped" d.o.o.

St. broj 37/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1111557?code=01655A5AA9BA21
082E422ADAC8C48C07529EBA46

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, oglašava da je u predmetu stečaja St. broj 37/2010 nad preduzećem D & V "Trgošped" d.o.o., u stečaju, Užice, dopunsko ispitno ročište zakazano za 9. april 2012. godine sa početkom u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Užicu, Nade Matić 6, soba broj 52/III, te ovaj oglas služi umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

"Zlatibor gradnja" a.d. Užice

6. St. broj 170/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1033391?code=C15229FA2954F5C
16DBDFD66BA0F53A50521CED9

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2148

http://www.priv.rs/Agencija+
za+privatizaciju/90/
ZLATIBOR-GRADNJA.shtml/seo=
/companyid=10627

U predmetu stečaja nad stečajnim dužnikom "Zlatibor gradnja" a.d. Užice zakazuje se nastavak ispitnog ročišta za 6. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u sudnici broj 55/3 Privrednog suda u Užicu, Nade Matić 6.
Pozivaju se poverioci da pristupe na ročište.
Oglas istaknut na oglasnu tablu suda, 9. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

"Tim projekt Tankosić" d.o.o. Ivanjica

20303557

2. St. broj 228/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
1516362?code=8BBBEA52D8FEC
44AE3D44A462BCCCEAF4BE0E883

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2515

Privredni sud u Čačku, obaveštava poverioce stečajnog dužnika "Tim projekt Tankosić" d.o.o. Ivanjica, Miljka Savića 15, MB 20303557, da je ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja zakazano rešenjem o otvaranju stečajnog postupka St. broj 228/2011 od 24 novembra 2011. godine, za dan 17. februar 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova odloženo, i isto se zakazuje za dan 29. mart 2013. godine, sa početkom u 13,00 časova, u ovom sudu, Cara Dušana 6, sudnica broj 3.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

DOO "Elektro Brest" Čačak

20097574

2. St. broj 4/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/
details/EnterpriseBusinessName/
1096975?code=516C3610074B7
8C4A1F42920316737F2D4366D87

http://alsu.gov.rs/bap/
code/navigate.jsp?Id=87
&case_id=2823

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 4/2012 od 9. marta 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad privrednim društvom DOO "Elektro Brest" Čačak, Vojvode Stepe 289A, MB 20097574, PIB 104137447 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Aco Milošević iz Ivanjice, kontakt telefon 063/657-680.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 4/2012, na adresu Cara Dušana 6, Čačak. Prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 12. april 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 10,30 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
Ispitno ročište zakazano je za 11. oktobar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 27.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.