Aktuelne vesti na dan 27.septembar 2011


Prelistavajući dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 27/15-30. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 29/15-30. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 70 OD 23.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O DECENTRALIZOVANOM SISTEMU UPRAVLJANJA SREDSTVIMA RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE U OKVIRU INSTRUMENTA PRETPRISTUPNE POMOĆI (IPA) ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
UREDBA O CENAMA USLUGA KOJE PLAĆAJU KORISNICI USLUGA I POSEBNIH NAKNADA ZA OBAVLJANJE POSLOVA KOJE VRŠI AGENCIJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O UTVRĐIVANJU GODIŠNJEG PROGRAMA RAZVOJA SAVETODAVNIH POSLOVA U POLJOPRIVREDI ZA 2011. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
ODLUKA O EMISIJI DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
ODLUKA O DOPUNI ODLUKE O USLOVIMA I NAČINU ZA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA U 2011. GODINI ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
ODLUKA O VRSTAMA DEVIZA U KOJIMA SE PLAĆAJU REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE KOD DIPLOMATSKO-KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA REPUBLIKE SRBIJE I O VISINI KURSA DINARA ZA PRERAČUNAVANJE DINARSKIH IZNOSA TAKSI U DEVIZE ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
ODLUKA O OSNIVANJU AGENCIJE ZA UPRAVLJANJE LUKAMA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
USKLAĐENI DINARSKI IZNOSI IZ TARIFE REPUBLIČKIH ADMINISTRATIVNIH TAKSI ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
SUDSKI POSLOVNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA SUDSKOG POSLOVNIKA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O USLOVIMA ZA PRIZNAVANJE NACIONALNIH ETALONA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O OBRASCU LEGITIMACIJE PROSVETNOG INSPEKTORA I PROSVETNOG SAVETNIKA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O METODAMA ISPITIVANJA SORTE KROMPIRA ( SOLANUM TUBEROSUM L.) RADI PRIZNAVANJA SORTE ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O KATEGORIJAMA, KVALITETU I DEKLARISANJU RAKIJE I DRUGIH ALKOHOLNIH PIĆA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O STANDARDIMA I POSTUPKU ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I STUDIJSKIH PROGRAMA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O OBIMU I SADRŽAJU OSNOVNOG SKUPA IZNAJMLJENIH LINIJA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O MINIMALNOM SADRŽAJU, NIVOU DETALJNOSTI I NAČINU OBJAVLJIVANJA STANDARDNIH PONUDA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA PRAVOVREMENU NAJAVU AKCIDENTA ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
MALOPRODAJNE CENE DUVANSKIH PRERAĐEVINA TDR D.O.O. ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)
SPISAK OVLAŠĆENIH KONTROLNIH ORGANIZACIJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA KONTROLE I SERTIFIKACIJE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ZA
2011. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 70/2011)

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

Dokumentacija koja se dostavlja Agenciji za privredne registre u skladu sa članom 31. Zakona

Dokumentacija koja se dostavlja Agenciji u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja

Rok za predaju usvojenih finansijskih izveštaja i dokumentacije iz člana 31. Zakona za pravna lica čija se izveštajna godina razlikuje od kalendarske

Rokovi za dostavljanje izveštaja

Obrasci za sastavljanje izveštaja

Način sastavljanja i unos podataka u Obrazac 5

Unos podataka

(Ne)unošenje podataka u kolonu 4. Obrasca 5

Način unošenja podatka u kolone 6-9 Obrasca 5

Iskazivanje (tekućeg) suficita/deficita

Konsolidovani tromesečno periodični izveštaj i usklađivanje evidencija i stanja u poslovnim knjigama

Objašnjenje za sastavljanje pisanih obrazloženja/objašnjenja

Indirektni KBS

Direktni KBS


  • AKTUELNA PITANJA U VEZI SA PRIMENOM BONUS-MALUS SISTEMA: • Primena bonus-malus sistema u praksi počela 1. septembra 2011. godine •

Koliki je iznos najniže, a koliki najviše premije osiguranja od autoodgovornosti?
Po kom principu se utvrđuju bonus i malus?
Koliko vremena je potrebno vozaču koji je u jednoj godini napravio tri štete iz saobraćajnih nezgoda da se vrati na početnu cenu?
Da li vozači koji su kasko osigurani podležu sistemu bonus-malus?
Na koji način se vodi evidencija o broju incidenata u saobraćaju kod vozača?
Na koji način se rangiraju štete, odnosno da li se sve prouzrokovane štete isto tretiraju?
Koliki je bio bonus, a koliki malus prema Zakonu o osiguranju imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 57/98 - ispr., 53/99, 55/99 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 55/2004 - dr. zakon i 70/2004 - ispr. dr. zakona)?


  • AKTUELNI PRIMERI PREKRŠAJNE PRAKSE IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Odgovornost pravnog i odgovornog lica za zagađenje životne sredine

Prekršaj iz člana 34. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini

Prekršaj iz člana 37. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda

  • KOMENTAR NAJNOVIJE DOPUNE ODLUKE O USLOVIMA I NAČINU ZA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA U 2011. GODINI - "Sl. glasnik RS", br. 70/2011: • Za robu iz tačke 2. Odluke, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, primeniće se smanjenja predviđena konkretnim sporazumom za tekuću godinu na stope carine propisane Odlukom •

Konkretno, ovo znači da će se za robu iz tačke 2. Odluke, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, primeniti smanjenja predviđena konkretnim sporazumom za tekuću godinu, na stope carine propisane Odlukom, odnosno stope carine propisane Odlukom postaju bazne carine na koje se primenjuje smanjenje, ukoliko se roba uvozi primenom Odluke. Na ovaj način će roba poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini (koji predviđa sniženje na erga omnes osnovi), imati povoljniji tretman u odnosu na robu iz trećih zemalja, što je i smisao pomenute odredbe sadržane u sporazumima.


Efekat dopune Odluke se može videti na sledećim primerima: primeri dati u pravnoj bazi Paragraf Lex, elektronski časopis Carinski instruktor

 

  • OBRAZAC KEPU U PROMETU ROBE NA VELIKO I MALO

Način popunjavanja obrasca KEPU

Primeri evidentiranja prometa robe u obrascu KEPU

Evidentiranje prometa robe na veliko po nabavnoj ceni u obrascu KEPU

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po nabavnoj ceni, kada obveznik nije u sistemu PDV

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po nabavnoj ceni, kada je obveznik u sistemu PDV

Evidentiranje prometa robe na veliko po prodajnoj ceni u obrascu KEPU

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po prodajnoj ceni, kada obveznik nije u sistemu PDV

Primer evidentiranja u obrascu KEPU prometa robe na veliko po prodajnoj ceni bez PDV, kada je obveznik u sistemu PDV

Evidentiranje prometa robe na malo u obrascu KEPU


  • POSEBAN SLUČAJ ODLUČIVANJA O NAKNADI PLATE KOJA PRIPADA POLICIJSKOM SLUŽBENIKU ZA VREME DOK JE KORISTIO GODIŠNJI ODMOR
  • PRAVO ZAPOSLENIH U USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE NA UVEĆANU ZARADU PO OSNOVU NOĆNOG RADA

 

  • NOVČANA SOCIJALNA POMOĆ I OBRASCI U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA: • Primena Zakona o socijalnoj zaštiti - "Sl. glasnik RS", br. 24/2011 •

Pravo na novčanu socijalnu pomoć

Osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći

Propisani obrasci za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć

Obrazac NSP-Z i NSP-P (zahtev za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć)

Obrazac NSP-NM (nalaz i mišljenje centra za socijalni rad)

  • PODACI O IZNOSIMA ZA ODREĐENA LIČNA PRIMANJA ZAPOSLENIH NA BAZI PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM U AVGUSTU 2011. GODINE

a) Isplate sa karakterom zarade

b) Isplate sa karakterom naknade troškova zaposlenima

c) Druga primanja zaposlenih

d) Isplate licima koja nisu zaposlena kod poslodavca


  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 26.9. DO 02.10.2011. GODINE
  • POSTUPAK OTPREME DOMAĆE ROBE NA TERITORIJU AP KOSOVO I METOHIJA
SUDIJE IZABRANE NA OSNOVU ODLUKE O USVAJANJU PRIGOVORA I IZBORU SUDIJA NA STALNU SUDIJSKU FUNKCIJU POLOŽILE ZAKLETVU

Pred predsednicom Narodne skupštine prof. dr Slavicom Đukić Dejanović, zakletvu su danas položile sudije izabrane na osnovu Odluke o usvajanju prigovora i izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju koju je u postupku preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, Visoki savet sudstva doneo na sednicama održanim 20. jula, 22. jula i 9. septembra 2011. godine.

Zakletvu su položile sudije Vojkan Dimitrijević iz Beograda, Svetlana Petrović iz Vrnjačke Banje, Danica Miljević iz Požarevca, Zoran Marković iz Zaječara, Zdravka Pisarić iz Futoga, Krunislav Božinović iz Sokobanje, Ksenija Sokolović iz Niša, Tatjana Kušlić Prdić iz Novog Sada, Milan Aleksić iz Valjeva, Vera Vukotić iz Beograda i Milka Vuković iz Sutjeske.

"Verujem da ćete obavljanjem svoje sudijske dužnosti pružiti značajan doprinos daljem unapređenju pravosudnog sistema Srbije i sigurna sam da za vas u ostvarivanju pravde neće biti nesavladivih prepreka", rekla je sudijama predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Polaganju zakletve prisustvovali su i Mirjana Ivić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva i Veljko Odalović, generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 26.9.2011.

NARODNA SKUPŠTINA USVOJILA ZAKONE O KRIVIČNOM POSTUPKU, PARNIČNOM POSTUPKU I ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE • Zaključeno Dvanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini •

U Danu za glasanje, 26. septembra, Narodna skupština usvojila je većinom glasova narodnih poslanika:

- Predlog zakonika o krivičnom postupku,
- Predlog zakona o parničnom postupku i
- Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Osim toga, usvojeni su:

- Predlog odluke o naknadi za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i
- Predlog odluke o naknadi za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ovog zasedanja i odlučivanje o njima, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović zaključila je Dvanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 26.9.2011.

NOVIM ZAKONOM O JAVNOJ SVOJINI UTVRĐENA TRI NIVOA VLASNIŠTVA JAVNE SVOJINE - DRŽAVNI, POKRAJINSKI I NIVO LOKALNE SAMOUPRAVE • Zaključeno Trinaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine RS u 2011. godini

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o javnoj svojini kojim su utvrđena tri nivoa vlasništva javne svojine - državni, pokrajinski i nivo lokalne samouprave.

U svojini AP Vojvodine biće putevi drugog reda, kanalska mreža koja nije na plovnim putevima i objekti koji su građeni sredstvima za kapitalne investicije.

U nadležnosti lokalne samouprave biće ulice, trgovi, parkovi, opštinski putevi i nekategorisani putevi.

Javna svojina su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.

Među njima su vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, rezerve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predviđa da se na prirodnom bogatstvu može steći koncesija ili pravo korišćenja, dok naknada za to pripada Republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi to bogatstvo.

Zakonom o javnoj svojini uređuju se dobra od opšteg interesa, koja su u opštoj upotrebi, poput šuma, šumskog i vodnog zemljišta, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini i drugo.

Takođe, ovim dokumentom propisuje se i da je mreža, kao nepokretna stvar namenjena protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, dobro od opšteg interesa.

Za ovaj zakon glasala su 133 poslanika.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.9.2011.

NARODNA SKUPŠTINA USVOJILA PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANOVA KOMISIJE ZA KONTROLU IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA • Zaključeno Četrnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine RS u 2011. godini •

U Danu za glasanje, 26. septembra, Narodna skupština usvojila je većinom glasova narodnih poslanika Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović zaključila je Četrnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 26.9.2011.

NOVIM ZAKONOM O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU KAO OSNOVNI MODEL RESTITUCIJE PREDVIĐENO VRAĆANJE IMOVINE U NATURI SVUDA GDE JE TO MOGUĆE

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji kao osnovni model restitucije predviđa vraćanje imovine u naturi svuda gde je to moguće.

Prema ovom zakonu, u onim slučajevima u kojima nije moguće vraćanje imovine u naturi bivši vlasnici će dobiti obeštećenja u novcu i obveznicama i to po sadašnjoj tržišnoj vrednosti, a obveznice će biti emitovane u evrima.

Zakonom se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za imovinu koja je na teritoriji Srbije oduzeta posle 9. marta 1945. godine od fizičkih i određenih pravnih lica primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu.

Otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta na teritoriji Srbije, koje nemaju živih zakonskih naslednika, biće uređeno posebnim zakonom tako što će biti osnovan memorijalni centar i obrazovan fond za upravljanje tim centrom.

Obveznice za lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 70 godina dospevaće u roku od pet godina, a za lica koja su na dan stupanja na snagu ovog akta starija od 65 godina u roku od deset godina.

Pravo na restituciju, pored ostalih, neće imati osobe koje su bile pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njihovi potomci, dok će rehabilitovana lica imati to pravo.

Uslovi vraćanja imovine biće istovetni za sve kategorije stanovništva, a od momenta usvajanja ovog zakona biće zabranjeno otuđenje te imovine, naročito u procesu privatizacije.
Za ovaj zakon glasalo je 117 poslanika.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.9.2011.

PORED NOVOG INFORMACIONOG SISTEMA U USTAVNOM SUDU EFIKASNOM RADU ĆE DOPRINETI I IZMENA ZAKONA KOJI ĆE OMOGUĆITI ORGANIZACIJU SUDSKIH VEĆA I DRUGAČIJE POSTUPANJE U POGLEDU RADA NA PREDMETIMA KOJI SU U NADLEŽNOSTI USTAVNOG SUDA

Predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević, sudija Ustavnog suda dr Bosa Nenadić i državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić predstavili su na današnjoj konferenciji za novinare u Ustavnom sudu novi informacioni sistem Suda.

Govoreći o razlozima uvođenja novog informacionog sistema predsednik Suda Slijepčević naglasio je da je jedan od ključnih razloga povećanje efikasnosti Suda kako, zbog velikog broja predmeta koje prima, Sud ne bi došao u situaciju da ne može da odgovori svojoj ustavnoj funkciji i ostvari ustavno sudsku zaštitu. Predsednik Slijepčević je istakao da je informacioni sistem počeo da "živi" u Ustavnom sudu, te da se prešlo na njegovu primenu i da su svi predmeti iz ranijeg sistema preneti u novi, tako da je omogućeno praćenje predmeta od prijema do presuđenja.

"Ustavni sud je već održao dve elektronske sednice, a elektronski informacioni sistem se koristi od trenutka prijema predmeta u Sud, njihovog zavođenja, obrade, distribuiranja između radnih tela i obrađivača, pripreme sednice Suda, pripreme sednica radnih tela i na kraju u održavanju elektronske sednice kao finalnog dela u postupanju po predmetima Ustavnog suda" rekao je predsednik Slijepčević i istako da će efikasnosti, uz novi informacioni sistem, doprineti i izmena zakona koji će omogućiti organizaciju sudskih veća i drugačije postupanje u pogledu rada na predmetima koji su u nadležnosti Ustavnog suda.

"Neophodno je da se nastavi sa daljim unapređenjem sistema tako što će se kroz njegovu doradu omogućiti i svim građanima da izvrše uvid u status svog predmeta", rekao je predsednik Slijepčević i dodao da bi trebalo da se nabavi još nove opreme kako bi i radna tela suda mogla da rade na način na koji  se sada radi na sednici Suda, kao i da se omogući da se u sistem uključi i postupanje sudske prakse sa svim predmetima.

Sudija Nenadić je, između ostalog, istakla da je Ustavni sud jedan od malobrojnih državnih organa u Republici Srbiji i ustavnih sudova u Evropi koji će najveći deo svog posla ubuduće obavljati na moderan način, primeren instituciji Ustavnog suda i njegovoj funkciji zaštitnika i čuvara Ustava, garanta pravne države i garanta zaštite ljudskih sloboda i prava.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić naglasila je da je u planu da se u sledećoj fazi automаtizacije rada Ustavnog suda omogući uvid u sudsku praksu i da se građanima omogući uvid u stanje njihovih predmeta kako bi se osim efikasnosti povećala i transparentnost rada Suda.

"Zadovoljstvo mi je što smo osim najviše instance izvršne vlasti – Vlade Republike Srbije uspeli da uvedemo informacioni sistem i u najvišu instancu pravde u Republici Srbiji – Ustavni sud", zaključila je državna sekretarka.

Konferenciji za novinare su prisustvovali i zamenica predsednika Ustavnog suda dr Marija Draškić i pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Nebojša Vasiljević.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 26.9.2011.

PREMA NOVOM ZAKONU O ENERGETICI - VELIKI INDUSTRIJSKI POTROŠAČI ĆE OD 2013. GODINE MORATI DA KUPUJU STRUJU NA SLOBODNOM TRŽIŠTU, DOK ĆE ZA DOMAĆINSTVA I MALE KUPCE TO VAŽITI OD 2015. GODINE

Novim zakonom o energetici veliki industrijski potrošači će od 2013. godine morati da kupuju struju na slobodnom tržištu, dok će za domaćinstva i male kupce to važiti od 2015. godine, rečeno je na seminaru za novinare na Fruškoj Gori.

Domaćinstva i mali kupci će do 2015. godine moći da se snabdevaju kao i do sada, od Elektroprivrede Srbije (EPS) po regulisanim cenama, a posle 2015. godine mogu, a ne moraju da kupuju struju na slobodnom tržištu, istaknuto je na skupu u organizaciji EPS-a.

"Novi zakon o energetici, koji je usvojen u julu, predviđa od 2013. godine liberalizaciju 40 odsto tržišta električne energije u Srbiji (veliki industrijski potrošači), a preostalih 60 odsto tržišta (domaćinstva i mali kupci) će biti regulisano do 2015. godine, rekla je član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS)", Ljiljana Hadžibabić.

"Taj zakon će uvesti na tržište električne energije novu instituciju javnog snabdevača, koji će biti zadužen da obezbedi struju za domaćinstva i male potrošače do 2015. godine", rekla je ona i dodala da se pod malim kupcem podrazumeva preduzeće sa 50 zaposlenih i sa ukupnim godišnjim prihodom do 10 miliona evra.

"Od 2015. će domaćinstva i mali kupci takođe moći da izaberu svog snabdevača i da pronađu onog ko će im prodavati struju po najnižim cenama, ali ako ne žele to ne moraju, jer će i dalje imati pravo na javno snabdevanje", precizirala je Hadžibabić.

"Javnog snabdevača treba da odredi Vlada Srbije do 1. oktobra 2012. godine, kada će biti poznato da li će to biti EPS, odnosno onaj deo sadašnje distribucije koji se bavi trgovinom na malo", najavila je Hadžibabić.

To podrazumeva organizacione promene unutar EPS-a, sa ciljem razdvajanja trgovine od distributivne delatnosti, što mora biti završeno do 1. oktobra 2012. godine, a osim usklađivanja sa odredbama Zakona o energetici, EPS će morati da se uskladi i sa novim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o javnoj svojini, navela je ona i dodala da će EPS imati i razdvojene račune za te različite delatnosti.

Novi zakon predviđa i kategoriju razervnog snabdevača od koga će industrijski potrošači, odnosno kvalifikovani kupci koji nemaju pravo na javno snabdevanje, a koji se ne snađu na slobodnom tržištu, moći da od 2013. do 2015. godine kupuju struju, objasnila je Hadžibabić.

Rezervno snabdevanje, kako je navela, može da traje najduže 60 dana, i ako kupac u tom roku ne sklopi ugovor sa snabdevačem biće mu isključena struja.

"Takođe je planirano da se napravi jedan vid berze električne energije, ali samo za trgovinu strujom "dan unapred", sa ciljem da ona vremenom preraste u pravu berzu električne energije", dodala je Hadžibabić.

"Potrošači koji su na slobodnom tržištu moraju pažljivo da izaberu svog snabdevača, koji mora da bude pouzdan i solventan i koji će moći kupcu da isporučuje sve potrebne količine struje, bez bilo kakvih prekida, jer će u suprotnom te prekide morati da nadomesti prenosni sistem, što će kupac morati mnogo više da plati", pojasnila je ona.

Regulisane cene za domaćinstva i male kupce će određivati energetski subjekt u skladu sa njegovim opravdanim troškovima i uz saglasnost AERS-a, što će početi da važi od 1. oktobra 2012. godine, rekla je ona i dodala da će AERS jednom godišnje odobravati promenu regulisanih cena, a može i ranije ako se utvrdi da je to neophodno zbog opravdanih troškova.

"Kada je reč o cenama struje za slobodno tržište, one mogu iznositi koliko to utvrdi eneregtski subjekat, ali moraju biti iste za istu kategoriju potrošača", kazala je Hadžibabić i naglasila da slobodne cene mogu a, ne moraju biti javne.

Novim zakonom će kupac na slobodnom tržištu moći unapred svom snabdevaču da najavi ako očekuje veću potrošnju struje u tačno određenom vremenskom periodu, kako bi kupac imao sigurno i stabilno snabdevanje strujom, rekla je ona i dodala da je struja jeftinija za potrošače koji ravnomerno troše, a skuplja za one koji troše više u jednom delu dana, a manje u drugom.

Novim zakonskim rešenjem je posebno istaknuta kategorija balansne odgovornosti na tržištu električne energije, koja predstavlja obavezu učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju struje u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje, kao i da preuzmu finansijsku odgovornost za ta odstupanja.
Direktor EPS-a za trgovinu Dragan Vlaisavljević rekao je da je Srbija, usvajanjem ovog zakona pokazala da želi da sarađuje sa energetskim tržistem regiona i Evrope, istakavši da je dobar zakonski okvir preduslov za dolazak investitora i njihovo ulaganje u sektoru energetike.

On je rekao da očekuje da će za kvalifikovane kupce značajnije da skoči cena struje i dodao da ne očekuje da će domaćinstva od 2015. godine naći drugog snabdevača, mimo EPS-a, jer će ta kompanija imati konkurentne cene.

On je ocenio da bi, od početka primene novog zakona o energetici, probleme mogli imati industrijski potrošači koji su neredovne platiše, jer snabdevač nema obavezu da isporučuje struju kupcima koji ne plaćaju električnu energiju, ali ostaje da se vidi da li će se to zaista i primenjivati.

Kada je reč o ceni struje, kao strateškoj robi u svetu, Vlaisavljević je ocenio da će ona imati određene oscilacije, ali da neće padati, istakavši da će struja biti relativno skupa, jer je relativno retka.

Izvor: Tanjug, 26.9.2011.

NBS PRIPREMA NOVI ZAKON O OSIGURANJU ZA KOJI SE OČEKUJE DA GA VLADA RS USVOJI DO 31. DECEMBRA 2011. GODINE • U 2012. godini trebalo bi da budu doneti zakoni o osiguranju u saobraćaju i obaveznom osiguranju predmeta u poljoprivredi •

"Narodna banka Srbije (NBS) priprema novi zakon o osiguranju za koji se očekuje da ga Vlada usvoji do 31. decembra 2011", izjavio je danas u Jakovu generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS) Vladan Manić.

Generalni sekretar Manić je na seminaru o razvoju tržišta osiguranja u Srbiji naveo i da bi 2012. trebalo da bude donet novi zakon o osiguranju u saobraćaju.

Manić je podsetio da od 1. januara 2012. stupa na snagu odluka o ukidanju tzv. "zelene karte" za osiguranje vozila iz Srbije u inostranstvu.

U narednoj godini trebalo bi da bude donet i zakon o obaveznom osiguranju predmeta u poljoprivredi koji su bili pod subvencijama države.

Uz ocenu da je domaće tržište osiguranja stabilno, ali i nerazvijeno, Manić je rekao da se već više od pet godina očekuje razvoj domaćeg tržišta osiguranja, koje nikako da počne.

"Razloge treba tražiti u niskom životnom standardu građana, nerazvijenoj pravnoj regulativi i nerazvijenim mehanizmima na tržištu", primetio je Manić.

Jedan od planova UOS je da predloži neke vidove obaveznog osiguranja kako bi bio pokrenut razvoj domaćeg tržišta, rekao je Manić navodeći da u sektoru životnog osiguranja prosečna premija u Srbiji iznosi 12 evra.

Trenutno u Srbiji postoji obavezno osiguranje od auto-odgovornosti i stepen naplate osiguranja je 98 odsto po čemu je Srbija među prvima u Evropi.

Manić je naveo da u pojedinim zemljama Evropske unije (EU) obavezno osuguranje automobila plaća svega 30 odsto tamošnjih vlasnika vozila.

Prema Maniću, u UOS postoji ideja da plaćanje obaveznog osiguranja vozila bude izmešteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u agencije za osiguranje kako bi bile smanjene gužve prilikom registracije, model koji se već primenjuje u Austriji.

Predsednik Upravnog odbora "Basler" osiguranja Vladimir Medan podsetio je da na srpskom tržištu posluje 27 osiguravajućih društava koja su 2010. ostvarila ukupan profit od oko 540 miliona evra.

To je, po Medanu, malo u odnosu na 7,5 miliona stanovnika i potencijal ovdašnjeg tržišta osiguranja koji je oko tri milijarde evra.

Medan je podsetio da "Basler" u Srbiji deluje od 2007. u koju je ušao "grinfild" investicijom.

Ta kompanija sa sedištem u Bazelu, u Švajcarskoj, ostvarila je 2010. profit od oko 437 miliona švajcarskih franaka.

Izvor: Tanjug, 26.9.2011.

U SKLADU SA PRAVILNIKOM O PRENOSIVOSTI BROJA U JAVNIM TELEFONSKIM MREŽAMA NA FIKSNOJ LOKACIJI - PRENOS BROJA U FIKSNOJ TELEFONIJI MOGUĆ OD 1. DECEMBRA 2012. GODINE

"Prenosivost broja u fiksnoj telefoniji biće moguća od 1. decembra 2012, pošto je Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) nedavno usvojila pravilnik kojim se propisuju uslovi koje treba da ispune operatori i pretplatnici", izjavio je danas direktor Ratela Milan Janković.

Kako je direktor Janković rekao Tanjugu, operatori koji za sada pružaju usluge fiksne telefonije, a to su pored Telekoma, Orion i Telenor, imaće dovoljno vremena da se pripreme za uvođenje ove usluge.

Janković je dodao da prenos broja neće biti moguć van geografskog pristupnog koda, tačnije korisnici neće moći da prenose broj van zone nekog pozivnog broja.      
     
Prema odredbama Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telefonskim mrežama na fiksnoj lokaciji ("Sl. glasnik RS", br. 52/2011), podnošenjem zahteva korisnik se, između ostalog, obavezuje da će izmiriti sve obaveze prema prethodnom operatoru, za šta ima najmanje osam dana.     

U suprotnom novi operator može da suspenduje pozive mesec dana, a potom i da isključi broj ukoliko nisu izmirena zaostala dugovanja.

Provera da li su ispunjeni uslovi za prenos broja ne može trajati duže od tri radna dana, a ukoliko je korisnik zahtevao i potpuno rasčlanjenje pristupa lokalnoj petlji, operatori su u obavezi da oba zahteva izvrše u roku od 30 dana.

Operatori moraju da obezbede prenos broja uz istovremeno pružanje usluga kada to zahtevaju nadležni državni organi, bolnice i druge ustanove, a prenos treba da bude izvršen u vreme najmanje poslovne aktivnosti pretplatnika.

Prenos broja može da se odbije, ukoliko je, između ostalog, zahtev podnelo neovlašćeno lice, ukoliko postoje neizmerena dugovanja pretplatnika, ukoliko je broj već u postupku prenosa ili je pretplatnik u novoj mreži manje od šest meseci.

U slučaju da zatraženi broj ne može da bude prenet, prvobitni operator će o razlozima obavestiti centralnu bazu, operatora primaoca broja i pretplatnika u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva.

Pretplatnik je u pogledu naknada za prenos broja, u obavezi da plati iznos ne veći od 165 dinara bez PDV novom operatoru, dok prethodni operator ne može da zahteva naknadu troškova.

Operator kod koga korisnik prelazi je dužan da plati naknadu u iznosu od 1.000 dinara bez PDV prethodnom operatoru, pošto broj bude prenet, dok naknada za raščlanjen pristup lokalnoj petlji iznosi 500 dinara.

Pozive prema prenetim brojevima operator ne može naplaćivati više od poziva prema neprenetim brojevima u istoj telefonskoj mreži.

Matični operator broja ostaje zadužen za dodeljeni broj i kada se on prenese kod drugog, a za to plaća odgovarajuću naknadu koja je propisana opštim aktom Ratel.

Novi operator je dužan da matičnom operatoru plaća godišnju naknadu za svaki preneti broj, srazmerno broju dana u godini koliko se dugo preneti broj koristi.

Pretplatnik koji je zamenio operatora, ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od šest meseci, a takođe ne može da zahteva prenošenje dodatnih usluga koje je imao kod prethodnog operatora.

Izvor: Tanjug, 26.9.2011.

U SKLADU SA PRAVILNIKOM O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA – RATEL UPUTILA ZAHTEV IMAOCIMA OPŠTIH ODOBRENJA ZA DOSTAVLJANJE PODATAKA

U cilju ažuriranja podataka, koje u Registru vodi Republička agencija za elektronske komunikacije, potrebno je da imaoci opštih odobrenja, izdatih u skladu sa ranije važećim propisima, dostave popunjen i potpisan Obrazac OB, koji je sastavni deo Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja  ("Sl. glasnik RS", br. 38/2011 i 44/2011 - ispr.) i nalazi se na Internet stranici Agencije: http://www.ratel.rs/uputstva_i_obrasci/internet_usluge.47.html

Obrazac OB treba da bude popunjen trenutno važećim podacima koji se odnose na:

- podatke o operatoru,
- vrste usluga koje se pružaju, kao i to da li se pružaju preko sopstvene ili zakupljene mreže,
- vrste mreža koje se koriste za pružanje usluge.

Kao datum početka pružanja usluge navesti datum izdavanja odobrenja.

Rok za dostavljanje popunjenog obrasca je 15 dana od dana objavljivanja zahteva.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 23.9.2011.

NEOPHODNA IZMENA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE ZBOG NEMOGUĆNOSTI DOBIJANJA ODGOVARAJUĆIH CERTIFIKATA, ŠTO UTIČE NA SMANJENJE PROIZVODNJE I IZVOZA

Nemogućnost dobijanja HELT certifikata koji je neophodan prilikom izvoza, značajno utiče na smanjenje proizvodnje pa i na nemogućnost već dogovorenog izvoza kod mnogih preduzeća. Zbog toga je neophodno da se hitno menja Zakon o bezbednosti hrane koji reguliše ovu materiju. To su zatražili privrednici na sednici Grupacije dijetetskih namirnica i dečje hrane u Privrednoj komori Srbije.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran je naglasio da su privrednici na sednici Grupacije PKS izneli ovaj problem i inicijativu da se o tome informišu nadležna ministarstva, zdravstva i poljoprivrede, kako bi pokrenuli inicijativu za izmene u Zakonu. Obrazloženje za izmenu Zakona o bezbednosti hrane je, što proizvođači dijetetskih namirnica i dečje hrane imaju problema prilikom izvoza, jer ne mogu da dobiju odgovarakjući certifikat, koji traži strani kupac. Problem je više administrativne prirode, ali se mora rešiti jer smanjuje proizvodnju i zaustavlja izvoz ove industrije. To je posebno značajno u ovo vreme kada je izvoz pitanje opstanka države.

Goran Stojković iz Ministarstva zdravlja ističe da je od strane privrednika već pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o bezbednosti hrane. Problem koji postoji, a to je nemogućnost dobijanja odgovarajućeg certifikata prevazilazio se davanjem mišljenja. Međutim, kupci nisu uvek bili zadovoljni sa takvom papirologijom.

Radmila Bućan iz firme Impamil je istakla da proizvođači danas teško dolaze do kupaca u inostranstvu, pa često kada su već robu prodali ne mogu da je isporuče jer im probleme pravi nedostatak potrebne odgovarajuće paprilogije prilikom izvoza. U ovom slučaju to je dobijanje odgovarajućih certifikata. Na slične probleme je ukazala i Stanislava Malbaša iz "Svislajn-prfodukta", ističući da nedostatak odgovajućih certifikata utiče na smanjenje proizvodnje i izvoza.

Na sastanku Grupacije je dogovoreno da se i ove godine u prvoj nedelji novembra u PKS održi sad već tradicionalni stručni skup,,Dečja hrana - kvalitet za ceo svet".

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.9.2011.

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

NAJVIŠA I NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. OKTOBRA 2011. GODINE

Član 42 ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu

NAJVIŠA od 1.10.2011. do 31.10.2011. / 266.425 (5 x 53.285)

Član 37. ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

NAJNIŽA od 1.08.2011. do 31.10.2011.      18.446           55/2011

ZARADE: PROSEČNA ZARADA ISPLAĆENA U AVGUSTU 2011. GODINE U REPUBLICI SRBIJI IZNOSI 53285 DINARA, A NETO 38389 DINARA

  1. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćene u 2011. godini

Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 53285 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,6% i realno za 1,6%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 38389 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2011. godine, nominalno je manja za 1,9% i realno za 1,9%.

Avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 12,9%, a realno je veća za 2,2%.
·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2010. godine, nominalno je veća za 13,1%, a realno je veća 2,4%.

Januar–avgust 2011.

·         Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,1%, a realno je manja za 1,4%.

·         Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–avgust 2011. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–avgust 2010. godine, nominalno je veća za 11,2%, a realno je manja za 1,3%.

1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2. Prosečne zarade po regionima Republike Srbije - avgust 2011. godine

3. Indeksi zarada

4. Indeksi zarada bez poreza i doprinosa

5. Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, po delatnostima - avgust 2011. godine

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

USVOJEN ZAKON O JAVNOJ SVOJINI, ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU, ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU, ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

Tanjug


Nosioci svojine u Srbiji, prema usvojenom zakonu, biće republika, pokrajina i lokalne samouprave, u čijoj nadležnosti će biti ulice, trgovi, parkovi, opštinski putevi i nekategorisani putevi.

U svojini Vojvodine će, pošto je Vlada Srbije usvojila amandmane vojvođanske administracije, biti putevi drugog reda, kanalska mreža koja nije na plovnim putevima, pojedini objekti u inostranstvu i objekti koji su građeni sredstvima za kapitalne investicije.

Vojvodini će pripasti sredstva stvorena ulaganjima pokrajine koja su joj potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti.

U javnoj svojini su prirodna bogastva, dobra od opšteg interesa za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.

Među njima su vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, rezerve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predviđa da se na prirodnom bogatstvu može steći koncesija ili pravo korišćenja, dok naknada za to pripada republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi to bogatstvo.

Zakonom se uređuju dobra od opšteg interesa, koja su dobra u opštoj upotrebi, poput šuma, šumskog i vodnog zemljišta, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini i drugo, a propisuje se i da je mreža, kao nepokretna stvar namenjena protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, dobro od opšteg interesa.

Prihvaćeni su amandmani da se direktori javnih preduzeća biraju na javnim konkursima i da se zabranjuje korišćenje dobara od javnog interesa u privatne ili partijske svrhe, kao i amandman kojim se iz zakona briše odredba da je administrativni prelaz dobro u opštoj upotrebi.

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim će biti obeštećeni vlasnici nacionalizovane imovine kroz naturalnu restituciju ili državne obveznice.
Usvajanje tog zakona je jedan od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU.

U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja.

Zakonom nije predviđena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika.

Precizirano je da će predmet vraćanja biti oduzete nepokretnosti, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, kao i pokretne stvari i preduzeća. Prema dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Osnova za obeštećenje biće sadašnja tržišna vrednost imovine, a visina efektivnog obeštećenja svakom pojednačnom vlasniku biće poznata krajem 2014. godine.

Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će se obračunavati kamata od dva odsto.

Pored opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina biće omogućeno da obveznice naplate u roku od 10 godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.

Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4,5 milijardi evra, od čega će dve milijarde evra biti u obveznicama.

Predmet restitucije biće imovina koja je oduzeta "revolucionarnim zakonima" posle 9. marta 1945. godine, ali će imovina biti vraćana i žrtavama holokausta na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata.

Pravo na povraćaj imovine ili obeštećenje imaće i rehabilitovane osobe i neće biti potrebno da se proces rehabilitacije završi nego da se dokaže da je počeo.

Biće obeštećeni i oni koji su zaključili ugovor o kupoprodaji s državnim organom u periodu od 1945. do 1958. godine, ako se u sudskom postupku utvrdi da su visinom kupoprodajne cene oštećeni, s tim što će im obeštećenje biti umanjeno za visinu isplaćene kupoprodajne cene. To je precizirano usvojenim amandmanom Srpskog pokreta obnove.

Pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga.

Predviđeno je da Direkcija za restituciju bude transformisana u Agenciju za restituciju koja će voditi taj proces, a koja će početi da radi 1. januara 2012. godine.

Zahtevi za vraćanje imovine podnosiće se Agenciji za restituciju, na obrascu i sa potrebnim dokazima, na šalterima pošte.

Agencija je dužna da o zahtevu odluči najkasnije u roku od šest meseci, a kod posebno složenih predmeta do godinu dana od prijema zahteva.

Biće vraćeno i poljoprivredno zemljište i u slučaju da je u međuvremenu postalo građevinsko.

Građevinsko zemljište dato u dugoročni zakup vratiće se ako investitor ne ispunjava uslove ugovora.

Zabranjeno je otuđenje ili stavljanje pod hipoteku oduzete imovine koju bivši vlasnici potražuju.

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stupiće na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o parničnom postupku koji utvrđuje obavezu suda da na početku postupka, zajedno sa strankama, odredi vremenski okvir za završetak postupka.


Usvajanjem tog zakona ispunjen je još jedan uslov na putu Srbije ka EU.

Sud i stranke su dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira za završetak suđenja, a ročište može da se odloži samo zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije.

U slučaju odlaganja ročišta, sud mora da utvrdi novi rok za sprovodenje postupka.

Zakonom je precizirano da se za pismena obaveštenja osobi koja se ne zatekne na adresi, a koja se moraju lično dostaviti, ostavlja obaveštenje da ga može podići u sudu u roku od 30 dana i istovremeno stavlja na oglasnu tablu suda nakon čega se smatra da je dostavljanje uredno obavljeno.

Propisane su kazne za nepoštovanje procesne discipline, i to za vređanje u postupku, zloupotrebu procesnih ovlašćenja i ometanja preduzimanja parničnih radnji i dostavljanja pismenih obaveštenja.

Novim rešenjima strankama će biti omogućeno da angažuju veštake iz registra sudskih veštaka, predlože njihov nalaz i mišljenje pri čemu će sud ceniti sve dokaze. Do sada je veštake isključivo određivao sud.

Uvodi se posebna mesna nadležnost u sporovima za zaštitu potrošača i to prema prebivalištu potrošača, budući da je direktivama EU naložena posebna zaštita potrošača.

Predviđeno je da u prvostepenom postupku sudi sudija pojedinac s tim što stranke imaju pravo da zahtevaju da im u konkretnom slučaju sudi veće.

Novim rešenjima predviđeno je da u postupku pred drugostepenim sudom i po vanrednim pravnim lekovima uvek sudi veće.

Zakonom su precizirane odredbe koje se odnose na isključenje i izuzeće sudije kako bi se sprečile zloupotrebe.

U postupku stranka može da učestvuje samostalno ili preko punomoćnika koji može da bude isključivo advokat.

Podnesak će moći da bude upućen u elektronskom obliku, a izvođenje dokaza saslušanjem svedoka, odnosno stranaka može se sprovesti putem konferencijske veze, odnosno korišćenjem uređaja za tonsko i optičko snimanje.

U parničnom postupku se rešavaju sporovi iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinsko-pravnih i drugih građansko-pravnih odnosa. Najveći broj svih sudskih postupaka odnosi se na parnične postupke.

Prema rečima predlagača, novi zakon bi trebalo da omogući efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima.

Zakon o parničnom postupku stupiće na snagu 1. februara 2012.

Skupština Srbije usvojila Zakonik o krivičnom postupku, čija je najvažnija novina uvođenje tužilačke istrage.

Umesto da sud po službenoj dužnosti izvodi dokaze, zakonik predviđa da je teret dokazivanja optužbe na tužiocu.

Prema rečima predlagača, novi zakonik, čijim usvajanjem je ispunjena još jedna od obaveza Srbije u približavanju EU, trebalo bi da doprinese efikasnijem krivičnom postupku.

Zakonik predviđa da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivice i sporazum o svedočenju, a ovlašćen je da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove.

Odbrani je, kako je utvrđeno, omogućeno da u toku istrage prikuplja dokaze i materijal u svoju korist.

Zakonik predviđa sporazume o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog, proširena je mogućnost određivanja jemstva, a preciznije su utvrđeni i kriterijumi za izricanje novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, kao i njihovo zamenjivanje kaznom zatvora.

Novina je da za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina prakse.

Kada je reč o žalbi, prvostepeni sud može ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi.

Počeće da se primenuje od 1. septembra 2012, s tim što će za krivična dela organizovanog kriminala i ratnog zločina koji se vode pred Specijalnim sudom primena početi od 15. januara 2012.

Na sednici, koja je održana pre podne, poslanici, tačnije samo parlamentarci iz redova SRS, raspravljali su o predloženoj odluci o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Predloženo je da za članove te komisije budu izabrani članovi skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu Judita Popović (LDP) i Đorđe Milićević (SPS-JS), zamenik člana tog odbora Goran Stefanović (DS), član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović (ZES) i član Odbora za zdravlje i porodicu Đura Mučenski (DS).

Njihovim izborom biće u potpunosti ispunjena zakonska obaveza Skupštine Srbije, koja postoji još od 1. januara 2006. godine, i biće stvoreni uslovi za početak rada Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Time će se izvršiti i preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije radi ispunjenja uslova Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

SKUPŠTINA SRBIJE NIJE SE IZJAŠNJAVALA O PREDLOGU ZAKONA O ŽELEZNICI JER NIJE BILO KVORUMA ZA GLASANJE

Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kazala je da će o danu za glasanje o tom zakonskom predlogu poslanici biti naknadno obavešteni.

CRKVE TRAŽILE POVLAČENJE ZAKONA O VRAĆANJU IMOVINE CRKVAMA

Izvor: B92

Beograd -- Skupština Srbije nije potpuno pripremila teren uoči mišljenja EK o kandidaturi Srbije. I dalje je sporan iz procedure povučeni zakon o vraćanju imovine crkvama.

Javnosti je prezentovano da je Vlada Srbije u petak povukla izmene Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama zbog „dodatnih konsultacija“, ali nezvanično se može čuti da je pravi uzrok pritisak SPC i drugih verskih zajednica kojima imovina treba da bude vraćena.

Na osnovu važećeg zakona iz 2006. godine, SPC i druge verske zajednice u Srbiji predale su zahtev za povraćaj 83 000 hektara zemljišta, a prema nekim podacima, do sada im je vraćeno 20 odsto.

Svoje nezadovoljstvo sadašnjim predlogom izmena Zakona sve verske zajednice nedavno su javno iskazale, posebno ističući da Vlada Srbije ukidanjem takozvane zamenske restitucije obesmišljava proces povraćaja imovine.

Zbog toga je publicisti Mirku Đorđeviću jasno da su upravo predstavnici SPC i ostalih verskih zajednica izvršili jak pritisak na Vladu da povuče izmene Zakona. Đorđević smatra da zahtevi crkve i verskih zajednica nisu u skladu sa njihovim realnim potrebama.

„Ako manastiru treba vratiti sto hektara voda, šuma i tako dalje, a u manastiru živi bratstvo od desettak ljudi, pitanje je da li su to njihove stvarne potrebe. Tu je, mislim, trebalo biti precizniji“, kaže Đorđević.

On smatra da nije srpska vlada protiv restitucije i povraćaja imovine svim subjektima kojima je nepravilno oduzeta, već da je rpoblem u tome što su ti zahtevi enormno veliki i da država nema toliko sredstava da sve to vrati.

Povlačenje izmena Zakona iz parlamenta nesumnjivo je posledica nedostatka konsenzusa Vlade i verskih zajednica o tom dokumentu, uveren je verski analitičar Živica Tucić. To je, kako objašnjava, još jedan primer loše prakse države koja nije propratila kako je proces vraćanja crkvene imovine sproveden u zemljama regiona.

Tucić podseća da je najviše imovine do sada vraćeno SPC.

„Koliko ja znam na osnovu onoga što je dostupno javnosti, SPC je do sada vraćeno 40 posto imovine. To je možda bilo i jednostavnije vratiti jer se radi o šumama, livadama, manastirima. Što se tiče drugih verskih zajednica, posebno jevrejske, oni su imali imovinu pre svega nekretnitne po gradovima koje se sada koriste u druge svrhe i njima je vraćeno najmanje, koliko znam 0,5 posto i to u Subotici“, kaže Tucić.

On smatra da je ovim izmenama zakona najnezadovoljnija upravo jevrejska zajednica.

„Njima je imovina oduzeta još 1941. godine od strane okupacionih sila, ne u vreme komunizma, a nije predviđena restitucija te imovine. Jevrejska zajednica nije krila da je preko svojih prijatelja u SAD vršila pritisak na gospodina Đelića da to izmeni, ali to nije učinjeno“, podseća Živica Tucić.

Mirko Đorđević pak smatra da najviše razloga za nezadovoljstvo ima Islamska zajednica.

„Njima do sada ništa nije vraćeno. Primera radi, zgrada gde se sada nalazi bivša Savezna skupština odnosno Skupština Srbije je vakufska zemlja“, napominje Đorđević.

Na osnovu važećeg zakona iz 2006. SPC i druge verske zajednice u Srbiji predale su zahtev za povraćaj 83 000 hektara zemljišta, a prema nekim podacima do sada im je vraćeno 20 odsto.

SERTIFIKACIJU U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 2011. U SRBIJI ĆE OBAVLJATI OSAM OVLAŠĆENIH KONTROLNIH ORGANIZACIJA

Sertifikaciju u organskoj proizvodnji 2011. u Srbiji će obavljati osam ovlašćenih kontrolnih organizacija, šest iz Beograda i po jedna iz Novog Sada i Subotice.

Spisak je objavljen u Službenom glasniku.

Na spisku koji je utvrdilo Ministarstvo poljoprivrede i trgovine Srbije, kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji to su beogradska preduzeća "Bioagricert", "Ecocert Balkan", "Evrocert", "Jugoinspekt Beograd", "SGS- Beograd" i " Suolo e salute Balkan".

Ovlašćene kontrolne organizacije za ovu godinu su i "Pancert" iz Novog Sada i "Organic control system" iz Subotice.

Sekretar Udruženja Privredne komore Beograda Miodrag Veseli izjavio je ranije da je organska proizvodnja adut poljoprivrede Srbije u međunarodnoj razmeni i da je do 2014. godine akcionim planom predviđeno da se površine pod organskim usevima u Srbiji povećaju na 50.000 hektara.

Prema procenama, u Srbiji se pod organskom proizvodnjom nalazi 0,4 odsto ukupnih poljoprivrednih površina, sa nešto više od 80 sertifikovanih proizvođača i blizu 120 u procesu organske kontrole.

U međunarodnim razmerama, sa prodajom od 54,9 milijardi dolara u 2009. i stopom rasta od pet odsto godišnje, organska proizvodnja je jedan od najzdravijih sektora svetske ekonomije.

Danas je organska proizvodnja zastupljena u više od 160 zemalja sveta, a pod organskim kulturama nalazi se 37,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

Izvor: Beta, RTV

PAJTIĆ: U BRISELU JE I AMBASADA PRIVREDE

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da predstavništvo Vojvodine u Briselu neće biti fokusirano samo na poziciju pokrajine, već je definisano i kao neka vrsta ambasade privrede u središtu Evropske unije.

Na zajedničkoj sednici Vlade Vojvodine i Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine, Pajtić je rekao da je rad ove kancelarije prilika i za vojvođanske privrednike da nađu način da kroz evropske fondove dođu do sredstava, uoče poslovne šanse i sagledaju potencijalna tržišta.

"U tom smislu možete računati na naše predstavništvo u Briselu i preko Privredne komore možete da kontaktirate naše ljude tamo", rekao je Pajtić i dodao da će jedna struktura administracije biti zadužena samo za evropske fondove.

Prema njegovim rečima, želja Vlade Vojvodine jeste da zajedno s Privrednom komorom, Univerzitetom u Novom Sadu i drugim institucijama iskoristi maksimum i pronađe način da sarađuje sa institucijama, kao što su Savet Evrope i Ujedinjene nacije.

Pajtić je pozvao predstavnike Privredne komore da u narednom periodu sagledaju i projekte koji bi mogli da privrednicima budu interesantni u okviru saradnje evroregiona Dunav-Kriš-Moriš-Tisa.

Izvor: Beta, RTV

PRIVATIZACIJA "MLEKOPRODUKTA" PRIMER ZA EVROPU

Tanjug

Privatizacija "Mlekoprodukta", koju je pre osam godina započela i uspešno završila multinacionalna kompanija "Bongren", pravi je primer i uzor za celokupni proces uspešne privatizacije u Srbiji i pripreme za ulazak u Evropsku uniju, ocenio je danas ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Gvazije Denio, prilikom posete toj mlekari u Zrenjaninu.

"Smatramo važnim da sa vama podelimo naša iskustva i zato smo Vladi Srbije stavili na raspolaganje jednog eksperta za investicije" rekao je francuski ambasador, posebno podsećajući i na važnost saradnje pokrajina Vojvodine i Bretanje.

Za osam godina investirano miliona evra

Tako visoka ocena uspešne saradnje kompanije sa sedištem u Francuskoj i zrenjaninske mlekare usledila je posle izlaganja generalnog direktora "Mlekoprodukta" Živanka Radovančeva, koji je podsetio da je "Bongren" dokapitalizacijom postao 100 odsto vlasnik zrenjaninske mlekare i da je za osam godina u modernizaciju pogona investirao približno15 miliona evra.

"Bongren" je, najpre, februara 2004. uložio četiri miliona evra i postao većinski vlasnik "Mlekoprodukta", sa 50,5 odsto kapitala,a zatim otkupio akcije malih akcionara i državni deo kapitala, uz socijalni program u kojem nije bilo viška radnika.

"Pošli smo od devize da nema viška radnika već manjka posla i to se obistinilo kroz povećanje obima proizvodnje sireva i prerade mleka i kroz osavremenjavanje pogona, što je svake godine donosilo milion evra profita, uloženih u razvoj", rekao je Radovančev.

Vlasnici i menadžment "Bongrena" dali su apsolutnu slobodu menadžmentu "Mlekoprodukta", pa su u Zrenjanin, tokom privatizacije, stigli samo komercijalni direktor i direktor marketinga.

U Vojvodini potencijal u mlekarstvu

Direktor marketinga Benoa Peron je danas rekao da kompanija "Bongren" zapošljava ukupno 17. 000 radnika, u brojnim fabrikama širom sveta i da drži lidersku poziciju u proizvodnji sireva, maslaca i pavlake.

On je podsetio da je pre tri godine "Bongren" postao vlasnik mlekare u Kikindi i naznačio da u Vojvodini i u celoj Srbiji postoji potencijal za razvoj i proširenje saradnje.

"U Mlekoproduktu smo stvorili značajan brend - "biser", koji je svima poznat, uložili u investicije u Srbiji ukupno 22 miliona evra, a sada nam predstoji borba za evropske norme i ekološke zahvate" najavio je Peron.

"Mlekoprodukt" zapošljava 310 radnika. Uz novi pogon za presovane sireve, od 15. oktobra proradiće i linija za proizvodnju mladih sireva.

U toku posete Zrenjaninu francuski ambasador je razgovarao sa gradonačelnikom Miletom Mihajlovim, posetio Narodni muzej i Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin", a protokolom je predviđeno da u popodnevnim satima održi predavanje učenicima Zrenjaninske gimnazije i da poseti Mačevalački klub "Omladinac".

SKUP DOKTORANATA U NOVOM SADU

RTV

Srbija je i dalje među vodećim državama na svetu po gubitku intelektualaca, zbog čega je neophodno unaprediti sistem obrazovanja i zadržati mlade ljude, zaključak je sa prvog skupa doktoranata Srbije održanom u Novom Sadu.

VLASNICI FIRMI IMAJU NEGATIVNO MIŠLJENJE O RADU INSPEKCIJSKIH ORGANA

Zoran Luković, Blic

Najnovije istraživanje pokazalo je da sedam od osam vlasnika firmi ima negativno mišljenje o inspekcijama, a posebno o onima koji nedovoljno poznaju propise pa se ponašaju bahato i podložni su korupciji.

Istraživanje USAID i Privredne komore Srbije sprovedeno tokom leta kao zaključke donosi saznanje da su inspektori neobučeni, dolaze na prepad unapred sumnjajući u ispravnost poslovanja, da se nadležnosti prepliću, a propisi gomilaju. Poseban problem je da se kontrola sprovodi uz pozivanje na propise koji nisu valjano objavljeni i do kojih privrednici ne mogu da dođu na jednostavan način. 

Česte su situacije da inspektor pri kontroli kaže privredniku “Moram da te kaznim, hajde da nađemo nešto što te neće puno koštati”, beleži istraživanje. 

Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih. Naveden je i podatak da je u jednoj firmi kontrola trajala devet meseci, bez i jednog radnog dana prekida. 

- Najbahatiji su inspektori koji najmanje poznaju propise. U odnosu na kompetentnije kolege, podložniji su korupciji i neefikasniji, tako da njihove kontrole oduzimaju privrednicima više vremena. Za većinu su privredni subjekti krivi samom činjenicom da postoje - zapisao je jedan od privrednika. 

Jedna od ozbiljnih teškoća su nejasni propisi koji zahtevaju tumačenja različitih organa. Ta tumačenja su neobavezujuća, neusklađena, a često i suprotstavljena.

Tako privredni subjekti „bivaju kažnjeni i kada posluju u skladu sa mišljenjima ministarstava jer je nadležna inspekcija zauzela stav da se sa tim mišljenjem ne slaže“.  

- Problematična je i učestalost inspekcijskih poseta i prekomerno trajanje, preklapanje nadležnosti republičkih inspekcija i nejasna podela nadležnosti između inspekcija na republičkom i lokalnom nivou - potvrđuje Vidosava Džagić, potpredsednik PKS. 

Ljude iz privrede ljuti i obeshrabruje, a to je jedna od najčešćih primedbi, što ne postoji „nijedan efektivan mehanizam da privrednici dobiju naknadu, a da inspektori snose odgovornost kada svojim postupanjem nanesu štetu privrednicima“. Dobijeni rezultati, kažu ljudi struke, upućuju na zaključak da treba sprovesti reformu inspekcija tako što će, pre svega, biti formiran jedan organ za inspekcijske poslove, u kome će objediniti sve inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane.

SLOBODNE ZONE SRBIJE PREDSTAVLJAJU VELIKI POTENCIJAL ZA PRIVLAČENJE STRANIH INVESTITORA

Tanjug

Slobodne zone Srbije predstavljaju veliki potencijal za privlačenje stranih investitora, upošljavanje radnika i u njima se beleži stalni porast ostvarenog prometa, proizvodnje i izvoza, rečeno je u Upravi za slobodne zone.

Prema podacima iz 2010, u slobodnim zonama u Srbiji radi 7.853 radnika, ostvaren promet iznosio je 991,53 miliona evra, a ukupne investicije u slobodnim zonama iznosile su 71,21 miliona evra, navela je Uprava.

Poslovanje u slobodnoj zoni podrazumeva niz olakšica. Tako se na uvoz robe namenjenoj delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni ne plaća carina i druge uvozne dažbine, a roba koja se uvozi i izvozi iz slobodne zone ima tretman carinske robe.

Kontrolu robe u slobodnoj zoni obavlja carina, a u slučaju da se roba iz slobodne zone stavlja u slobodan promet na teritoriji Srbije, ona podleže obavezi plaćanja carine i drugih dažbina.

Na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni se ne plaća PDV.  

Od početka godine najznačajniji inostrani investitor je "Norma grupa" koja je investirala u slobodnoj zoni Subotica izgradiviš fabriku u kojoj planira da zaposli oko 400 radnika.

Slobodne zone postoje u Subotici, Novom Sadu, Šapcu, Zrenjeninu, Užicu, Kragujevcu i Pirotu, a u planu je formiranje slobodnih zona u Smederevu i Nišu. 

U grupi kompanija koje su došle i posuju u slobodnim zonama su i "Mišelin", "Simens", "Fijat", Kolpa, Novadis, a do sada je najviše interesenata iz Italije, u oblasti automobilske industrije.

Prilikom kontakta, investitore koji žele da posluju u slobodnim zonama najvise interesuje koliko je određeni grad udaljen od važnih putnih pravaca, šta je urađeno od infrastrukture, koje su prosečne zarade u tom kraju, kao i eventualne pogodnosti koje nudi lokalna samouprava.

Najviše investitora ima u slobodnim zonama Pirot i Subotica, pre svega zbog velike logističke podrške koju pružaju društva za upravljanje slobodnom zonom u te dve opštine, podsticaja koje nudi lokalna samouprava, kao i samog njihovog geografskog položaja.

PRAVILNIKOM KOJI JE RATEL USVOJIO PROPISUJU SE USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNE OPERATORI I PRETPLATNICI KAKO BI SE OMOGUĆILA PRENOSIVOST BROJA U FIKSNOJ TELEFONIJI OD 1. DECEMBRA 2012.GODINE

Tanjug

Prenosivost broja u fiksnoj telefoniji biće moguća od 1. decembra 2012, pošto je Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) nedavno usvojila pravilnik kojim se propisuju uslovi koje treba da ispune operatori i pretplatnici, izjavio je danas direktor Ratela Milan Janković.

Kako je rekao Janković, operatori koji za sada pružaju usluge fiksne telefonije, a to su pored Telekoma, Orion i Telenor, imaće dovoljno vremena da se pripreme za uvođenje ove usluge.

Janković je dodao da prenos broja neće biti moguć van geografskog pristupnog koda, tačnije korisnici neće moći da prenose broj van zone nekog pozivnog broja.  

Prema odredbama Pravilnika, podnošenjem zahteva korisnik se, između ostalog, obavezuje da će izmiriti sve obaveze prema prethodnom operatoru, za šta ima najmanje osam dana. U suprotnom novi operator može da suspenduje pozive mesec danas, a potom i da isključi broj ukoliko nisu izmirena zaostala dugovanja.
 
Provera da li su ispunjeni uslovi za prenos broja ne može trajati duže od tri radna dana, a ukoliko je korisnik zahtevao i potpuno rasčlanjenje pristupa lokalnoj petlji, operatori su u obavezi da oba zahteva izvrše u roku od 30 dana.
 
Operatori moraju da obezbede prenos broja uz istovremeno pružanje usluga kada to zahtevaju nadležni državni organi, bolnice i druge ustanove, a prenos treba da bude izvršen u vreme najmanje poslovne aktivnosti pretplatnika.
 
Prenos broja može da se odbije, ukoliko je, između ostalog, zahtev podnelo neovlašćeno lice, ukoliko postoje neizmerena dugovanja pretplatnika, ukoliko je broj već u postupku prenosa ili je pretplatnik u novoj mreži manje od šest meseci.
 
U slučaju da zatraženi broj ne može da bude prenet, prvobitni operator će o razlozima obavestiti centralnu bazu, operatora primaoca broja i pretplatnika u roku od tri radna dana od dana prijema zahteva.  

Operator kod koga korisnik prelazi je dužan da plati naknadu u iznosu od 1.000 dinara bez PDV prethodnom operatoru, pošto broj bude prenet, dok naknada za raščlanjen pristup lokalnoj petlji iznosi 500 dinara.

Pretplatnik je u pogledu naknada za prenos broja, u obavezi da plati iznos ne veći od 165 dinara bez PDV novom operatoru, dok prethodni operator ne može da zahteva naknadu troškova.

Pozive prema prenetim brojevima operator ne može naplaćivati više od poziva prema neprenetim brojevima u istoj telefonskoj mreži.

Matični operator broja ostaje zadužen za dodeljeni broj i kada se on prenese kod drugog, a za to plaća odgovarajuću naknadu koja je propisana opštim aktom Ratel. 

Novi operator je dužan da matičnom operatoru plaća godišnju naknadu za svaki preneti broj, srazmerno broju dana u godini koliko se dugo preneti broj koristi.

Pretplatnik koji je zamenio operatora, ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od šest meseci, a takodje ne može da zahteva prenošenje dodatnih usluga koje je imao kod prethodnog operatora.

U VIŠE DESETINA ZDRAVSTVENIH USTANOVA USKORO ĆE BITI IMENOVANI DIREKTORI UMESTO DOSADAŠNJIH V.D., KOJI NEĆE MOĆI ISTOVREMENO DA BUDU PREDSEDNICI ILI ČLANOVI UPRAVNIH, ODNOSNO NADZORNIH ODBORA

Tanjug

"Dosadašnji vršioci dužnosti mogu biti imenovani ponovo za direktore ako ih predloži UO te zdravstvene ustanove", objasnio je Stanković.

"Cilj je da direktori ne budu u sukobu interesa i da svako u domenu svojih nadležnosti i ovlašćenja obavlja funkcije", kazao je ministar, dodajući da je jedan od ciljeva i da se izbegnu optužbe da u nekoj ustanovi vlada samovolja jednog čoveka, a da se pritom ne pominje rad upravnih i nadzornih odbora.

On je rekao da vršioci dužnosti direktora postoje u više desetina zdravstvenih ustanova u Srbiji, a da istovremeno neke od njih nemaju upravne, odnosno nadzorne odbore.

Problem istovremeno predstavlja i to što su u nekim ustanovama direktori i predsednici ili članovi tih odbora. Prema rečima Stankovića, u pojedinim ustanovama takvo stanje traje duže od pet godina, a Ministarstvo zdravlja je osnovalo Komisiju za imenovanje organa upravljanja koja će, posle sagledavanja stanja na terenu, doneti konkretne mere.

"Komisija je sagledala to stanje i sada treba da sa organima, osnivačima ustanova u naredniih mesec dana omogući da sve ustanove imaju postavljene direktore", kazao je ministar zdravlja.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja je sačinilo plan da se u narednom periodu u njima postave direktori i odbori u skladu sa postojećim zakonskim regulativama.

Sledeći korak je, prema Stankovićevim rečima, utvrđivanje rada upravnih, odnosno nadzornih odbora tih zdravstvenih institucija, jer ako se sada samo direktori prozivaju za loše stanje i traži njihova smena, "videće se šta o tome misle predstavnici tih odbora".

Stankovića je podsetio da u ustanovama čiji je osnivač Vlada Srbije, pokrajina ili lokalne samouprave, direktor mora da radi u saradnji sa tim odborima, čije članove predlažu osnivači zdravstvenih institucija.

MMF JE IZRAZIO SPREMNOST DA SNAŽNO PODRŽI NAPORE ZEMALJA EVRO-ZONE DA REŠE DUŽNIČKU KRIZU

Tanjug

Međunarodni monetarni fond (MMF) izrazio je spremnost da snažno podrži napore zemalja evro-zone da reše dužničku krizu.

Ohrabreni smo rešenošću kolega iz evro-zone da učine što je neophodno da bi se rešila kriza evra. MMF je spreman da snažno pomogne taj napor kao deo svoje globalne uloge, navedeno je u subotu u saopštenju sa sastanka Monetarnog i finansijskog odbora Fonda.

Globalna ekonomija je ušla u opasnu fazu, koja zahteva izuzetnu opreznost, koordinaciju i spremnost za preduzimanje odlučnih akcija država članica i samog MMF-a, dodaje se u saopštenju.

Potvrđujući da je Evropa u sedištu tekuće krize, MMF je pozdravio zemlje evro-zone koje će, kako se navodi, učiniti sve što je neophodno da bi rešile dužničku krizu evro-zone i obezbedile finansijsku stabilnost evro-zone i država članica.

Na konferenciji za novinare, izvršni direktor MMF Kristin Lagard je insistirala da su u Fondu ozbiljni u svojoj nameri.

Na sastanku nije bilo nikakvog negiranja, niti upiranja prstom, rekla je ona.

Lagardova je, međutim, rekla da MMF možda neće imati dovoljno sredstava da izađe u susret svim zahtevima za kredite, u uslovima pogoršanja stanja globalne ekonomije.

Kredibilitet MMF-a, stoga i efikasnost, počivaju na proceni sposobnosti da deluje u situaciji najgoreg mogućeg scenarija, rekla je ona.

Prema njenim rečima, postojeći kapaciteti MMF-a da odobrava kredite danas izgledaju komotno, ali blede u poređenju sa potencijalnim finansijskim potrebama ranjivih država i onih koje kriza još nije dotakla.

IAKO IMA OGROMAN IZVOZNI POTENCIJAL, SVE MANJA PROIZVODNJA ŠLJIVA U SRBIJI

Tanjug

Broj stabala šljiva u Srbiji iz godine u godinu sve je manji, a u proizvodnji se beleži pad, iako gajenje tog voća u Srbiji ima viševekovnu tradiciju i predstavlja svojevrstan zaštitni znak zemlje, izjavio je Tanjugu naučni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

U Srbiji trenutno ima 43 miliona stabala šljiva, od kojih je 41,5 miliona stabala rodno, naveo je Stanković, dodajući da je broj stabala tog voća u našoj zemlji nekada iznosio više od 60 miliona.

On je ukazao da broj stabala šljiva opada po stopi od 0,9 odsto, dok proizvodnja u desetogodišnjem periodu ima prosečan pad po stopi od 1,1 odsto.

"Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 450.000 do 600.000 tona šljiva", rekao je Stanković.

On je kazao da se očekuje da će ove godine u Srbiji biti proizvedeno između 520.000 i 550.000 tona šljiva, dodajući da je "plod izuzetnog kvaliteta, pun šećera".

Stanković je podsetio da je lane u Srbiji proizvedeno 424.000 tona šljiva, a 2009. godine 620.000 tona.

"Nažalost, većina roda ovogodišnjeg roda biće prerađeno u rakiju", ukazao je Stanković, ukazujući da se u to alkoholno piće u proseku preradi 65 odsto ukupnog roda šljive.

On je dodao da se 3.500 tona šljive preradi u suvu šljivu, a oko 5.000 tona se plasira kao sveža ili zamrznuta šljiva.

Srpska šljiva najviše se izvozi u Rusiju, kazao je Stanković, napominjući da je prošle godine iz Srbije izvezeno ukupno oko 4.138 tona suvih šljiva u vrednosti od 8,8 miliona dolara, od čega 1.686 tona u vrednosti od 4,3 miliona dolara na tržište Ruske Federacije.

On je istakao da je Srbija nekada bila vodeća sila u proizvodnji šljive, koja je" bila statusni simbol", a zanimljivost je i da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama.

Stanković je ukazao da je Srbija je 1879. godina ostvarila rekordan izvoz u SAD po dobijanju statusa najpovlašćenije nacije, kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara, .

Smanjenje broja stabala šljiva u Srbiji počinje se da beleži 1938. godine, nakon pojave bolesti "šarka", koja je preneta iz Bugarske i desetkovala je sortu "mađarku", najrasprostranjeniju sortu kod nas koja se odomaćila pod nazivom "požegača", rekao je Stanković.

On je ukazao da je velika šansa Srbije u izvozu, pored suvih šljiva i rakije, i u autohtonoj preradi šljive u pekmez koji se ne proizvodi nigde u svetu.

SRBIJA BI OD TURIZMA OVE GODINE MOGLA DA ZARADI OKO 850 MILIONA DOLARA

Tanjug

Srbija bi od turizma ove godine mogla da zaradi oko 850 miliona dolara, što je rezultat povećanja broja stranih gostiju, ali i sve brojnijih i uspešnijih manifestacija, izjavio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković. 

"Za prvih sedam meseci ostvareno je više od 450 miliona dolara prometa, i na osnovu tog deviznog priliva i broja dolazaka, posebno stranih gostiju, ove godine ćemo se približiti toj magičnoj milijardi dolara prihoda", kazao je Petković uoči 27. septembra, Svetskog dana turizma.

Ipak, kako je naveo, 2012. je realna godina kada bi ta milijarda i mogla da bude dostignuta.

"Najjači turistički centri su i ove godine bili Beograd i Novi Sad - veliki administrativni centri, a njima su se pridružili planinski centri koji beleže značajan porast domaćih i stranih posetilaca", kazao je Petković.

Prema njegovim rečima, banje su i ove godine održale svoj nivo poseta, a rastu turizma posebno doprinose sve brojnije i sve uspešnije manifestacije i događaji, koje ostvaruju značajan promet.

Kada je reč o domaćim turistima, Petković je istakao da rast koji je zabeležen u prvom kvartalu nije bio tako intenzivan tokom letnje sezone.

"Očigledno je da su građani u tom periodu otišli na more, ali sada se polako vraćaju što se vidi po broju gostiju na domaćim, turističkim destinacijama, koji je veći nego prošle godine" ukazao je Petković.

Govoreći o efektima svetske ekonomske krize, Petković je podsetio da se ona posebno odrazila na turističku sezonu 2009. godine.

"Već sledeće godine je zabeležena izvesna stabilizacija, dok je ova 2011., godina povratka našeg turističkog prometa. Značajniji progres očekujemo u 2012. godini", zaključio je Petković.

SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA DONELA ODLUKU O DRŽANJU DOMAĆIH ŽIVOTINJA I KUĆNIH LJUBIMACA

Vlasnici pasa u Beogradu moći će svoje ljubimce da šetaju slobodno, bez povodnika, u park i na drugim javnim zelenim površinama od 22 uveče do 9 sati ujutro. Ta odluka odbornika Skupštine grada Beograda važi za letnje računanje vremena. Tokom zimskog računanja vremena, vlasnici će svoje pse moći da izvode u parkove i na druge javne zelene površine slobodno - bez povodnika, od 20 sati do 10 časova ujutro.U neposrednoj blizini škola, prema donetoj Odluci o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca, vlasnici mogu da šetaju pse bez povodnika od 22.00 do 07.30 sati.

Slobodno puštanje pasa zabranjeno je u delu parka i druge javne zelene površine u kojem je uređeno dečje igralište i u delovima gde je zasađeno cveće.

Kako je odlučeno, zabranjeno je držanje pasa i mačaka, kao i njihovo ostavljanje bez nadzora vlasnika na balkonu, terasi i lođi koja pripada stanu.

Psi i mačke mogu se, međutim, držati u zajedničkim prostorijama stambene zgrade (perionica, sušionica, prostorija za smeštaj opreme...), ali uz saglasnost ostalih stanara.

Prema odluci, vlasnik može da psa ili mačku uvede u lift stambene zgrade ukoliko je lift prazan, a tada, kao i na stepeništu i hodniku zgrade, pas mora da ima povodac.

Egzotične i divlje životinje koje se drže kao kućni ljubimci, zabranjeno je izvoditi na javne površine i van prostora u kojem borave, osim prilikom promene mesta boravka i odvođenja kod veterinara - i to u odgovarajućim transportnim kutijama, prilagođenim životinji.

Na teritoriji centralnih gradskih opština (Vračar, Savski venac i Stari grad), kako je odlučeno na današnjoj sednici Skupštine grada, ne mogu se držati kopitari, papkari, živina i kunići.
Izvor: elektronski mediji

SREMSKA PRIVREDA U PRVIH SEDAM MESECI OVE GODINE OSTVARILA SUFICIT U ROBNOJ RAZMENI S INOSTRANIM PARTNERIMA

Tanjug

Sremska privreda u prvih sedam meseci ove godine ostvarila je robnu razmenu s inostranim partnerima u vrednosti 721.578.271 dolar i ostvarila suficit od 51.564.905 dolara, saopštila je Regionalna privredna komora.

Izvezeno je robe u vrednosti 386.571.588, a uvezeno za 335.006.683 dolara.

Najviše se izvozilo u Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju, Sloveniju, Nemačku, Italiju i Hrvatsku, a uvozilo iz Austrije, Nemačke, Italije, Kine i Slovenije.

U strukturi izvoza dominantno učešće imali su elementi za distribuciju električne energije, ulje i proizvodi od ulja i nove pneumatske gume.

Najveći obim izvoza ostvaren je s područja Sremske Mitrovice, zatim Stare Pazove, Šida i Rume.

NOVE INVESTICIJE U INĐIJI VREDNE 100 MILIONA EVRA

Tanjug

Vrednost najnovijih investicija u industrijskoj zoni Inđije vredna je više od 100 miliona evra, saopštila je danas Opština Inđija.

Zbog toga će ta opština u petak 23. septembra organizovati "Turu od 100.000.000 evra" koja će obuhvatiti obilazak 12 gradilišta u toj industrijskoj zoni.

Planiran je obilazak radova na izgradnji gradske infrastrukture, kompanije IGB Automotive, trafostanica 110 kv "Inđija 2" sa dalekovodom, Fashion Park Outlet Centar, ULO hladnjače u Novom Slankamenu, sanitarne deponije, kompanije Energozelena,

IT Parka, mesne kanalizacije Beška, magistralnog puta M22.1 (Inđija-Novi Sad), String Metala, sportska hale, navedeno je u saopštenju.

ULAGANJE U INVESTICIONE FONDOVE ISPLATIVIJE OD ŠTEDNJE U BANKAMA

Tanjug

Investiranje u investicione fondove isplativije je od ulaganja štednih uloga u bankama, saopštio je danas investicioni fond "Ilirika", navodeći da se ulaganjem u fond može ostvariti prinos i do 13 odsto, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata od oko šet procenata na godišnjem nivou.

Ulaganje u investicioni fondove može biti jedan od načina na koji gradjani mogu da ostvare dobit i povećaju prihode osiromašenog kućnog budžeta, odnosno da oplode imovinu, a da umanje rizike velikih gubitaka.

„Finansijski pokazatelji navode na zaključak da je u Srbiji prisutniji potrošački mentalitet, kao i konzervativno razmišljanje prilikom investiranja u odnosu na liberalni princip po kome bi na kraju gradjanin mogao značajno da uveća svoju novčanu imovinu,” izjavio je portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda Predrag Pavićević.

Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična.

Investiciona jedinica fonda Ilirika gold, najatraktivniji fond za ulaganje od početka krize, je u poslednja tri meseca porasla za 28 odsto, a od početka godine devet procenata u dinarima, a 13 odsto u evrima, dok kamate na evro depozite u bankama iznose izmedju pet i šest odsto na godišnjem nivou.

Prema dostupnim pokazateljima zaduženost stanovništva od januara do avgusta povećana je za 5,2 odsto, na 541,56 milijardi dinara.

Najveći rast za osam meseci zabeležen je kod gotovinskih kredita - za 6,8 odsto, na 138,67 milijardi.

Od početka 2011. potrošački krediti povećani su za 0,7 odsto, na 40,15 milijardi.Narodna banka Srbije navodi da je devizna štednja dostigla svoj rekordni iznos od 756,178 milijardi dinara, uz tendeciju porasta.

S druge strane, investicioni fondovi na kraju avgusta raspolagala su novčanim sredstvima u vrednosti od 1,493 milijardi dinara, što je 755 puta manje u odnosu na konzervativniji način investiranja odnosno štednje u banci.

Imovina fonda Ilirika Gold je investirana u rudnike i proizvodjače zlata širom sveta, samim tim imovina je u različitim valutama, što štiti investitore od deviznog rizika i preteranih oscilacija kursa dinara, navedeno je u saopštenju.

PREDUZEĆA PLATILA 800 MILIONA KAKO NE BI ZAPOSLILI OSOBE SA INVALIDITETOM

Preduzeća u Srbiji platila su ove godine 800 miliona dinara kazne samo da ne bi morala da zaposle osobe sa invaliditetom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju zakonsku obavezu da na svakih 50 radnika zaposle jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se radije odlučuju da plate kaznu.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

ISPLATA JUBILARNIH NAGRADA ZAPOSLENIMA U PROSVETI ZA 2011. GODINU DO 30. SEPTEMBRA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović najavio je da će zaposlenima u prosveti do 30. septembra biti isplaćene jubilarne nagrade za 2011. godinu.

Obradović je u izjavi za agenciju Tanjug podsetio na to da je pre godišnjih odmora postignut dogovor o tome da do 30. septembra budu isplaćene jubilarne nagrade za ovu godinu, nakon čega će rebalansom budžeta biti obezbeđena sredstva za 2009. i 2010. godinu.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.9.2011.

POVEĆANI UKUPNI DEPOZITI BANKARSKOG SEKTORA

"Ukupni depoziti bankarskog sektora Srbije na kraju drugog tromesečja 2011. godine iznosili su 1.415 milijardi dinara, i povećani su za 10 milijardi u odnosu na prethodni kvartal", objavila je Narodna banka Srbije.

Najzastupljeniji su depoziti stanovništva, sa učešćem od 56 odsto.

Oni su u posmatranom periodu povećani za 12 milijardi dinara, odnosno za 1,6 odsto, na 789 milijardi.

Slede depoziti preduzeća, javnih i drugih, sa učešćem od 24 odsto, koji su takođe povećani za 12 milijardi dinara, na 346 milijardi.

Depoziti stranih lica su dodatno smanjeni za devet milijardi dinara u odnosu na prethodni period, umanjujući učešće na kraju drugog tromesečja do nivoa od sedam odsto, odnosno 105 milijardi.

Iznosi deponovanih sredstava svih ostalih kategorija deponenata su smanjeni za pet milijardi dinara i sada čine 12 odsto ukupnih depozita sektora, odnosno 175 milijardi.

Valutnom strukturom dominiraju depoziti u devizama, sa učešćem od 77 odsto, od čega depoziti u evrima čine 70 odsto ukupnog bilansa, odnosno 91 odsto deviznog, dok dinarski depoziti čine 23 odsto ukupne strukture.

Depoziti po viđenju, kao i kratkoročna oročenja predstavljaju i dalje preovlađujući vid deponovanja sredstava kod banaka. I dalje je svega pet odsto ukupnih depozita oročeno na dospeća preko jedne godine.

Izvor: Tanjug, 26.9.2011.

SAJAM "SUSRET SA KUPCIMA - SERBIA OPEN 4 BUSINESS" BIĆE ODRŽAN 15. NOVEMBRA 2011. • Rok za prijavu učešća je 28. oktobar 2011. •

Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), koji finansira Evropska unija, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj i Privrednom komorom Srbije organizuje četvrti po redu sajam "Susret sa kupcima - Serbia Open 4 Business".

Sajam se održava 15. novembra 2011. godine u "EXPO XXI" centru na Novom Beogradu, ulica Španskih boraca (Milutina Milankovića) 74, sa početkom u 10:00 časova.

 "Susret sa kupcima" je u svetu široko primenjivan i rasprostranjen koncept koji povezuje potencijalne kupce i dobavljače po principu prethodno zakazanih individualnih sastanaka i time preduzećima štedi vreme i novac.

Ovaj sajam posvećen je kupcima i dobavljačima koji posluju u sektorima: hrane, metalske i mašinske industrije i proizvodnje procesne opreme.

Očekuje se prisustvo preko 30 velikih multinacionalnih kompanija iz Evrope kao potencijalnih kupaca i preko 300 malih i srednjih preduzeća. Učešće na ovom događaju omogućava upoznavanje sa predstavnicima inostranih kompanija, predstavljanje srpskih preduzeća, prozvoda, usluga i razvojnih planova.

Direktni sastanci između malih i srednjih preduzeća i kupaca se, nakon registracije, zakazuju unapred putem internet portala: http://www.b2match.eu/serbiaopen4business/.

Registracija i prijavita preduzeća za učešće najkasnije do 28. oktobra 2011. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 26.9.2011.

ODRŽANA KONFERENCIJA "UNAPREĐIVANJE PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA U REPUBLICI SRBIJI (IMPRES)"

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović izjavio je danas da je ove godine više od 49 odsto dece obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, a pripremnim predškolskim programom približno 99 odsto mališana.

Obradović je, otvarajući konferenciju "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji (IMPRES)", a povodom predstavljanja zajedničkog projekta Evropske unije i resornog ministarstva, naveo da su na planu predškolskog obrazovanja u našoj zemlji postignuti dobri rezultati.

U odnosu na 32 odsto obuhvata dece u 2003. godini, ove godine taj procenat je dosta veći i iznosi više od 49 odsto, istakao je ministar, pri čemu je dodao da veliki doprinos u tome ima i uvođenje obaveznog pripremnog predškolskog programa za svu decu u godini pred polazak u školu.

Prema njegovim rečima, svrha projekta "Unapređivanje predškolskog sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji" jeste stvaranje pre svega materijalnih uslova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, posebno one iz osetljivih društveno socijalnih grupa.

Kroz pomenuti projekat 15 opština u Srbiji dobiće objekte i prevozna sredstva koji su neophodni za rad i sprovođenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, naveo je Obradović.
Predstavnica Delegacije EU u Srbiji Jolanda San Hose naglasila je da je za EU najvažnije da se unapredi kvalitet obrazovanja, uz napomenu da je predškolsko obrazovanje važno jer postavlja temelj za dalju edukaciju.

Nažalost, deca iz udaljenih mesta, kao i deca romske nacionalnosti, ne pohađaju predškolsko obrazovanje, saopštila je ona i izrazila očekivanje da će se to promeniti.

"Ovim projektom biće obezbeđeni autobusi i kombi-prevoz, kao i nekoliko objekata, kako bi se predškolskim obrazovanjem obuhvatila sva deca", navela je San Hose.

Evropska unija izdvojila je 3,75 miliona evra za unapređenje rada predškolskih ustanova u Srbiji.

Za projekat "Unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji" sredstva su opredeljena iz pretpristupnih fondova EU i reč je o bespovratnoj pomoći.

U ovom projektu, koji će se sprovoditi do januara 2014. godine, učestvovaće Aranđelovac, Bela Palanka, Beočin, Gadžin Han, Kruševac, Leskovac, Mali Zvornik, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Ražanj, Ruma, Šabac, Surdulica, Tutin i Užice.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.9.2011.

RAST JAVNE POTROŠNJE U SRBIJI U PRVIH SEDAM MESECI OVE GODINE NIŽI JE OD PROSEČNE INFLACIJE U ODNOSU NA ISTI PERIOD 2010. GODINE

Rast javne potrošnje u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine niži je od prosečne inflacije u tom periodu, te su rashodi realno niži u odnosu na isti period 2010. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupni rashodi sektora države realno su manji za 3,2 odsto u posmatranom periodu, u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 9,4 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltena javnih finansija.

Kretanje rashoda u prvih sedam meseci bilo je povoljno i sa stanovišta strukture javne potrošnje, imajući u vidu da su tekući rashodi realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći u odnosu na isti period prethodne godine.

Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 3,8 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast iznosi 8,7 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Pojedinačno nominalna kretanja su sledeća - ostvareni rast u budžetu republike je 11,8 odsto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je iznosio 6,8 odsto. Rast rashoda za zaposlene u tom periodu viši je od planiranog s obzirom da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru države, viša od projektovane.

Realni pad rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 1,7 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast iznosio je 11,1 odsto.
Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno 26,3 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine. Kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug. Najveći rast zabeležen je na nivou republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.

Subvencije isplaćene od januara do jula realno su niže u odnosu na isti period prethodne godine za 6,5 odsto. Subvencije isplaćene iz budžeta republike nominalno su više za 7,6 odsto, dok beleže realni pad od 6,7 odsto.

Prethodne godine isplata poljoprivrednih subvencija značajnije je počela u maju, dok je ove godine započela od jula. U tekućoj godini, međutim, isplaćena je 3,1 milijarda dinara za "Železnice Srbije" za izmirenje duga prema "Elektroprivredi Srbije".

Na rast isplaćenih subvencija uticale su i subvencije namenjene za novčane podsticaje za "Fijat" i proizvođače autokomponenti. Rast subvencija na lokalnom nivou je 12,9 odsto nominalno, a bez realne promene. Pad je zabeležen na nivou Vojvodine, međutim, mali obim sredstava posledično u manjoj meri utiče na kretanje ukupnog nivoa subvencija.

Realni nivo transfera stanovništvu niži je u prvih sedam meseci za 7,6 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo transfera stanovništvu čine penzije, koje su kao i zarade u javnom sektoru od januara 2011. godine odmrznute.     

U prvih sedam meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekuje umeren nominalni i realni rast. Ipak, usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period.

Nominalni pad beleže naknade nezaposlenim licima, dok naknade za bolovanja beleže minimalan rast. Sa druge strane prisutan je rast kod kategorija ostali transferi stanovništvu i različitih oblika socijalne pomoći koja se isplaćuje sa pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.

Kapitalni rashodi u posmatranom periodu su realno viši za 6,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou.

Bolja realizacija javnih investicija je posledica bržeg i efikasnijeg povlačenja sredstava po osnovu projektnih zajmova, ali i realizacije javnih investicija finansiranih budžetskim sredstvima republike i lokalnih vlasti. Nominalni pad kapitalnih rashoda zabeležen je na pokrajinskom nivou.

Neto budžetske pozajmice beleže rast u odnosu na isti period prošle godine od 9,1 odsto realno. U okviru ove kategorije nalaze se i pojedini oblici fiskalnih podsticaja privredi i stanovništvu.

Izvor: Tanjug, 20.8.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: EVIDENTIRANJE PREKO FISKALNE KASE PRODAJE ROBE NA ODLOŽENO PLAĆANJE - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA TAKSE OD STRANE JAVNOG PREDUZEĆA ZA PUTEVE U VEZI SA ZAHTEVOM UPUĆENIM GEODETSKOJ ORGANIZACIJI ZA SPROVOĐENJE PRAVNOSNAŽNIH REŠENJA O EKSPROPRIJACIJI NEPOKRETNOSTI - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 18
  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA TAKSE ZA IZDAVANJE IZVODA IZ MATIČNE KNJIGE ROĐENIH ODNOSNO UVERENJA O DRŽAVLJANSTVU U SVRHU DOBIJANJA LIČNE KARTE ZA LICA UKLJUČENA U PROJEKAT SOCIJALNE INKLUZIJE - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 2
  • Ministarstvo finansija: OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA TAKSE KADA ZAPOSLENO LICE VRŠI OVERU DOKUMENATA RADI ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA KOD DRUGOG POSLODAVCA - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 19
  • Uprava carina: IZVOZ MONO AMONIJUM FOSFATA PREKO DRUMSKOG GRANIČNOG PRELAZA BAČKA PALANKA PRIVREMENO OTVORENOG U PERIODU OD 15.9. DO 31.12.2011. GODINE - Odluka o sedištu uprave carina, osnivanju, početku i prestanku rada carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata: tačka 3

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: ODGOVORNOST PREDUZETNIKA ZA DUGOVE KOJI PROISTEKNU IZ POSLOVANJA RADNJE, ODNOSNO ZA DUGOVE OSNIVAČA - Zakon o privatnim preduzetnicima: član 1a
  • Privredni apelacioni sud: OSNIVANJE JAVNOG PREDUZEĆA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI OD STRANE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE - Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa: član 4 stav 3 i član 10 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: PARNIČNA SPOSOBNOST REPUBLIKE SRBIJE KAO STRANKE U POSTUPKU - Zakon o parničnom postupku: član 77 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: PODNOŠENJE TUŽBENOG ZAHTEVA OPREDELJENOG U VEZI SA POSLEDICAMA RASKIDA UGOVORA - Zakon o parničnom postupku: čl. 188, 193 i 334
  • Privredni apelacioni sud: SAGLASNOST IMAOCA OBJEKTA I TEHNIČKIH SREDSTAVA VEZA ZA IZVOĐENJE RADOVA U BLIZINI ISTIH - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 154 i 155
  • Privredni apelacioni sud: UPIS HIPOTEKE U JAVNU KNJIGU MERODAVNU U TRENUTKU ODREĐIVANJA ZALOŽNOG PRAVA - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa: član 64

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Likvidacije:

U periodu od 12. do 16. septembra 2011. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

167037

EUROBETON PASTOR - U LIKVIDACIJI

Temerin

23.09.2011

60

167029

INAA - LES - U LIKVIDACIJI

Surdulica

23.09.2011

60

167009

BOŠKO I PAVLE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

23.09.2011

60

166981

DOMEL - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.09.2011

60

166950

YU LOVE COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

23.09.2011

60

166923

STIL DOOR DIZAIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

22.09.2011

60

166919

GAUDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

22.09.2011

60

166901

A&V ZDRAVKOVIĆ COMPANY - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

22.09.2011

60

166884

KAMELEON SECURITY - U LIKVIDACIJI

Bačka Palanka

22.09.2011

60

166880

TRANSINVESTING - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

22.09.2011

60

166775

MIKROKOD - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

21.09.2011

60

166771

CORA MAG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

21.09.2011

60

166758

REMIMED - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

21.09.2011

60

166750

MALLON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Obrenovac

21.09.2011

60

166754

PASSERELLA - U LIKVIDACIJI

Čajetina

21.09.2011

60

166724

GRACIA OFFICE - U LIKVIDACIJI

Niš - Pantelej

21.09.2011

60

166683

LASTIĆ - U LIKVIDACIJI

Irig

20.09.2011

60

166679

MIP - U LIKVIDACIJI

Inđija

20.09.2011

60

166675

VEJIN - U LIKVIDACIJI

Vršac

20.09.2011

60

166671

MANASO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.09.2011

60

166652

PETROKIKS - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

20.09.2011

60

166647

DRAGAN I ORTAK BETA LABORATORIJA - U LIKVIDACIJI

Leskovac

20.09.2011

60

166638

NUTRILAB - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.09.2011

60

166619

OPTY - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

20.09.2011

60

166590

MONEX - U LIKVIDACIJI

Kula

19.09.2011

60

166586

MIS-SPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

19.09.2011

60

166574

MIROSLAV RAJKOVIĆ-TRADE - U LIKVIDACIJI

Svilajnac

19.09.2011

60

166563

TNS BBSS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

19.09.2011

60

166525

NUTRITIVE SPORT SYSTEMS - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

19.09.2011

60

166507

MBB SISTEM - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

19.09.2011

60

166501

SIMPLE SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

19.09.2011

60

166488

ARTRONIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

19.09.2011

60

166494

LINGLI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

19.09.2011

60

166479

DA I DA - U LIKVIDACIJI

Svilajnac

19.09.2011

60

166470

PRIZMA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

19.09.2011

60

166459

BLOKI-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Aleksinac

19.09.2011

60

166452

CER-MEDEX - U LIKVIDACIJI

Šabac

19.09.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 26.9.2011.

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.