Aktuelne vesti na dan 27. mart 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 27. mart 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 39 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 41 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 22 OD 23.3. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • PREDUZETNIK KAO STRANKA U PARNIČNOM POSTUPKU POSLE POČETKA PRIMENE NOVOG ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU I NOVOG ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
  • IZVRŠENJE NA OSNOVU RAČUNA KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

KOMENTAR UREDBE O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA SREDSTAVA ZA REGRESIRANJE DIZEL GORIVA ZA PROLEĆNE RADOVE U POLJOPRIVREDI U 2012. GODINI - "Sl. glasnik RS", br. 17/2012: • Zahtev za ostvarivanje prava za regresiranje dizel goriva se podnosi u dva primerka Upravi za trezor ili preko asistenta savetodavca do 9.4.2012. godine •

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • PLAN ZDRAVSTVENE ZAŠTITE IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2012. GODINU - "SL. GLASNIK RS", BR. 15/2012
  • MOGUĆNOST NAPREDOVANJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA U 2012. GODINI PO OSNOVU OCENJIVANJA
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR ODLUKE O VISINI MINIMALNE ZARADE ZA PERIOD JANUAR 2012. - FEBRUAR 2013. GODINE: • Minimalna zarada po radnom času za period januar - mart 2012. godine iznosi 102,00 dinara neto, a za period april 2012. - februar 2013. godine iznosi 115,00 dinara neto •
  • EVIDENTIRANJE KURSNIH RAZLIKA PO OSNOVU DEVIZNIH POTRAŽIVANJA ZA KOJE JE FORMIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI
  • MOGUĆNOST DODELJIVANJA ODNOSNO ODUZIMANJA PIB PRAVNOM LICU ČIJI OSNIVAČ IMA DOSPELE, A NEIZMIRENE PORESKE OBAVEZE
  • ZARADE: • Objavljeni podaci za februar 2012. godine •
  • ZARADE: • Podaci o iznosima za određena lična primanja zaposlenih i ostalih fizičkih lica na bazi prosečne zarade po zaposlenom u februaru 2012. godine •
  • NAJVIŠA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. APRILA 2012. GODINE
  • OTKUPNA CENA STANA ZA ZAHTEVE PODNETE U MARTU 2012. GODINE
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA ROBE IZMEĐU SRBIJE, BOSNE I HERCEGOVINE I TURSKE: • Bosna i Hercegovina i Republika Turska retroaktivno, počev od 14.12.2011. godine mogu da primenjuju kumulaciju, međusobno i sa EU i zemljama zapadnog Balkana uključenih u Proces stabilizacije i pridruživanja EU •
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 26.3. DO 1.4.2012. GODINE
  • OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA DEVIZNE PREKRŠAJE FIZIČKIH LICA - REZIDENATA I NEREZIDENTA
  • UVOZ ROBE DVOSTRUKE NAMENE - TARIFNI BROJ 9026 20 40
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:

NEPOSTOJANJE OBAVEZE REGISTROVANJA MENIČNIH OVLAŠĆENJA

ODLOŽENA SEDNICA VSS-a

Sednica Visokog saveta sudstva zakazana za 26.03.2012. na kojio je trebalo da se odlučuje i o pravnom leku Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, odložena je za četvrtak 29.03. 2012. godine.

Saopštenje sa sajta VSS možete preuzeti ovde http://www.sudije.rs/files/file/pdf/Obavestenje-26-03-2012.pdf

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 26.3.2012.

PREDSEDNICA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE I GENERALNI SEKRETAR MEDEL-a GOVORI O REIZBORU SUDIJA: "Reizbor je poruka izabranim sudijama da budu poslušni"

Vestinet - U kojoj je fazi slučaj Jakšić?

D. Boljević - Još u decembru 2011. podignuta je optužnica protiv sudije Blagoja Jakšića, člana VSS. Iz pritvora, u kome se nalazio od 23.9.2011., pušten je 7.3.2012., ako se ne varam. Njegov punomoćnik je advokat Zoran Perović.

Vestinet - Molimo vas da nam objasnite šta je suština slučaja Jakšić i šta se ustvari iza toga krije?

D.Boljević - Nemam nikakve sumnje da je "slučaj Jakšić" nastao zbog, za vlasti, opasne situacije, da u reviziji reizbora bude vraćen veliki broj nereizabrabih sudija na sudijsku funkciju. To bi bio krajnji dokaz da je reizbor sudija sproveden siledžijski i diskriminatorski, pod političkim uticajem.

U prilog ove tvrdnje same za sebe govore činjenice: u 60% slučajeva u kojima je on bio izvestilac (na prvoj sednici VSS) poništene su odluke prvog sastava VSS i sudije vraćene na funkciju, na istoj sednici od ukupnog broja većanih predmeta u kojima VSS nije doneo odluku, 1/3 je bila njegovih predmeta, njegova supruga, inače zamenik javnog tužioca u Višem tužilaštvu u Beogradu, bila je upućena u drugi grad u tužilaštvo, gde se ni sada ne duži predmetima, navodi iz ostavke sudije Lukića, člana VSS, uostalom navodi iz Jakšićevog pisma strukovnim udruženjima sudija i tužilaca, zaštitniku građana i ambasadoru Dežeru, kao i same njegove odbrane. U sam krivični postupak, vreme i način navodno izvršenog krivičnog dela, neću se upuštati.

Pozivam sudsko veće da donese odluku po zakonu i savesti, imajući u vidu da će se, kada godinu prođu, ispod nje videti samo imena sudija koji su je doneli, samo oni će za nju biti odgovorni, a ne i sadašnji moćnici. Njihovo bude i prodje, a sudije su stalno tu.

Vestinet - Šta je preduzeto u Evropskoj uniji povodom ovog slučaja?

D. Boljević - Okolnosti da je pokrenut krivični postupak protiv sudije Jakšića i da je on,. šta vise, bio u pritvoru i to tako dugo, kao i da je sudija Milimir Lukić dao ostavku, i sasvim je jasno obrazložio, sasvim su sigurno zabrinule EU. I u komunikaciji koja je došla do društva sudija i mene, a sasvim sam sigurna i u komunikaciji sa srpskim vlastima, to je bilo nezaobilazno pitanje. Znam takođe i da su pojedine države EU ostvarile kontakt sa sudijom Jakšićem. Kakvi su efekti svega toga, i da li ih uopšte ima, to ćemo videti

Vestinet - Reizbor sudija i kasnija revizija reizbora sudija bacilo je senku na sudstvo u celini. Jasno je da se sve neizabrane sudije ne mogu vratiti na radna mesta pre reizbora. Ko je taj ko će odlučivati i na osnovu kojih kriterijuma, o reviziji?

D. Boljević - Reizbor je izveden tako da su u obe grupe: reizabranih i nereizabranih našli oni koji tu ne pripadaju. Među izabranim ima loših, a medju nereizabranim mnogih koji su bolji od reizabranih, a znatan broj i odličnih sudija. To je jasno i po tome što je od 366 onih za koje je okončan postupak revizije, 85 sudija vraćeno. Osim njih, u julu 2010. reizabrano je 32 sudija od onih koji nisu prošli reizbor u decembru 2010. Dakle, već je u 117 slučajeva utvrđeno da je VSS pogrešio.

To su ljudi, sudije, to nije greška na vagi pa da možemo da govorimo o marginama greške. Svaki pogrešno razrešeni sudija je 100% greška i veliki gubitak za ovu slabašnu i stručnjacima siromašnu Srbiju. A o tome koliko sama vlast veruje u rezultate reizbora, svedoče nereizabrane sudije koje su sada na visokim i odgovornim mestima, recimo u službi ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja, koje rade kao zamenik republičkog pravobranioca, ombudsman Niša, direktor Antimonopolske komisije ili pomoćnik ministra pravde.

U pogledu samog postupka reizbora, ili kako vlast kaže "opšteg izbora"uopšteno govoreći, postoje dva problema. Jedan je formalni, a drugi suštinski. Ne zna se koji je veći. U pogledu proceduralnih, formalnih grešaka, jasno je da bi sve odluke prvog sastava VSS trebalo poništiti. Tako i proizlazi iz odluke koju je Ustavni sud doneo u decembru 2010. u slučaju Tasić.

Međutim, zakonodavac je odlučio da zanemari sve procesne nedostatke koje je napravio prvi sastav VSS (krnji sastav VSS, pristrasnost i sukob interesa njegovih članova, tajni postupak, neučešće sudija u tom postupku, primena diskriminatorskih kriterijuma, korišćenje podataka tajnih službi, uskraćivanje odluke i prava na pravni lek, pa zatim individualizovanih razloga itd). Mi ni ne kažemo da treba svi nereizabrani da budu vraćeni. Ali očekujemo da revizija pouzdanije "prepozna" one koje treba vratiti.

Nažalost, kod nas ni sada ne postoji sistem koji bi pouzdano vrednovao rad sudija i činio ga uporedivim. Pravila po kojima se sprovodi revizija i dalje omogućavaju ogromnu diskreciju. Revizija se sprovodi da bi se njome tobož otklonile formalne greške, ali bi ona trebalo i suštinski da preispita odluke prvog sastava VSS i pouzdanije proceni ko treba da bude vraćen. Ekspert EU koji je do određene faze učestvovao u radu na ovim pravilima rekao je da njih ne bi prošao nijedan sudija u Austriji, toliko su nepouzdana i proizvoljna. Više sudija koji su u reviziji vraćeni, a i trebalo je da budu vraćeni, rekli su mi da su i pored toga imali vezu. A došli smo u situaciju da smo sa razočarenjem shvatili da mnoge odlične sudije nisu vraćene. To nije samo njihov problem.

To je i problem građana kojima takve dobre sudije i te kako trebaju da bi ostvarili ili zaštitili svoja prava. A to je obeshrabrujuća i zastrašujuća poruka onim sudijama koji su ostali u sistemu: "Ako je državi tako lako da se reši onako odličnih sudija, lako će i mene razrešiti. Bolje da sam poslušan i da čuvam to svoje mesto." Poslušan sudija ne može biti nepristrasan, a onda ni da pruži pravično suđenje.

Iako vlast to nije priznala, izmenama seta pravosudnih zakona u decembru 2010. propisano je da se izvrši totalna revizija svih odluka prvog sastava VSS, dakle ne samo u odnosu na 837 nereizabranih sudija, vec i u odnosu na reizabrane i prvi put izabrane sudije. A mi smo jos uvek u fazi revizije nereizabranih sudija. Više od pola odluka još uvek nije doneto. A prema slovu zakona, tek nam predstoji i revizija reizabranih i prvi put izabranih.

Naime, nešto preko 900 sudija izabrano je u decembru 2009 na "probni" trogodišnji mandat. Oni treba da idu na "reizbor" u decembru ove godine. Trebalo je da do sada budu ocenjeni krajem 2010. i 2011., i konačno, pred reizbor u decembru 2012., kada će ili dobiti stalnu funkciju ili će prestati da budu sudije. I sve ostale reizabrane sudije, njih skoro 1.600, trebalo bi da do kraja ove godine budu vrednovani.

Da bi ovo moglo da se učini, VSS je trebalo, kako propisuje Zakon o sudijama, da do kraja maja 2009. donese podzakonske akte o merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova i za postupak u kome će se vrednovanje vršiti. A to još uvek nije učinio! Nije izabrao ni predsednike sudova iako je to trebalo da učini do kraja marta 2010. Samo jedan sud u Srbiji, vrhovni kasacioni, ima predsednika. Svih ostalih 128 sudova je u vd stanju jer umesto predsednika imaju vršioce funkcije predsednika suda.

Da se vratim na preispitivanje odluka prvog sastava VSS ili revizije. Sada bi izbrane i reizabrane sudije trebalo istovremeno da budu u dva protivrečna postupka: za preispitivanje njihovog izbora i za vrednovanje njihovog rada! To je potpuni apsurd!

Zato je i Društvo sudija i tužilačko udruženje, jer sve isto važi i za zamenike tužilaca, pre par dana predložilo Ministarstvu pravde, Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da se izmene zakoni i izbaci preispitivanje prvog izbora a da se u pogledu reizabranih preispitaju samo oni protiv kojih je do decembra 2009. bio dostavljen Skupštini zahtev za razrešenje. Neophodno je se ta dva pravosudna tela skoncentrišu na ionako teške zadatke da prvo osmisle kako će se vrednovati rad sudija i tužilaca, a zatim da to i urade, što pre, ali i što pouzdanije.
Vestinet - Sudovi a u velikom broju i advokati, veoma loše su prihvatili rešenje ministarstva o putovanju sudija u drugo mesto. Međutim, to rešenje je u javnosti naišlo na veoma dobar prijem. Dok sudovi govore o povećanim troškovima građanstvo govori o većoj pravdi. Stičemo utisak da to rešenje nije loše i pored mnogih problema.

D. Boljević - Zanimljivo da to kažete. Ja recimo nikada nisam čula bilo koga da kaže da je sudska mreža bolja. Čak se i u ministarstvu pravde priča o tome da ona ipak mora da se promeni, a na potrebu za promenom sudske mreže ukazala je i predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda još tokom prošle godine. Ovakva sudska mreža pre svega čini nedostupnim pravdu građanima Srbije, zavisno od toga u kom kraju Srbije žive.

Svaki predsednik suda ovlašćen je Sudskim poslovnikom da godišnjim rasporedom sam organizuje suđenja u sudskim jedinicama na području "svog"suda. Tako u nekim sudovima (Bor, Požarevac, Požega, Smederevo, Užice, Čačak i drugi) sudije, sa sudskim osobljem, "putuju" u sudske jedinice, dok su u drugim, v.f. predsednika odredili da samo neke, a ne sve, sudije rade u sudskim jedinicama (najčešće one koje u tim jedinicama i žive).

Suprotno reformskim najavama, sudije su opterećene mnogo većim brojem predmeta. Sudija je manje za ¼, a broj predmeta raste. Broj predmeta po sudiji naročito je povećan u istrazi i krivici - po dva, tri, negde i po 50puta, što je posebno veliki problem jer su upravo to predmeti u kojima dolazi do zastarevanja krivičnog gonjenja. I tužilaca je za ¼ manje iako im se u nadležnost prenosi tužilačka istraga. Umesto da bude smanjena, neravnomerna opterećenost sudija i sudova enormno je uvećana. A to je bio jedan od razloga zbog koga se menjala sudska mreža. Tako je krajem 2010. raspon u broju predmeta po sudiji bio u:

osnovnim sudovima:

74 puta u istrazi (812 BG - 11 Prijepolje)
Skoro 5 puta u krivici (482 u Novi Pazar, 109 u Kikinda) i
9 puta u parnici (811 u Prijepolju, 93 u Prokuplju);

višim sudovima:

47 puta u istrazi (95 u Sremskoj Mitrovici, 2 u Negotinu),
30 puta u krivici (121 u Beogradu, 4 u Pirotu)
205 puta u parnici (205 u Beogradu, po 1 u Negotinu, Pirotu, Prokuplju)
čak 1742 puta u puta u žalbenoj građanskoj materiji (1.742 u Beogradu, nijedan u Valjevu, Negotinu i Pančevu, 1 u Somboru, 2 u Kruševcu);

U apelacijama taj raspon je:

4 puta u žalbenoj krivičnoj materiji (167 Novi Sad, 42 Kragujevac) i
8 puta u žalbenoj građanskoj materiji (176 Beograd, 22 Kragujevac)

U godišnjem izveštaju za 2010. godinu (još uvek nema godišnjeg izveštaja za 2011) nema podataka o broju predmeta u radu po sudiji u privrednim sudovima. Međutim, kada se uporedi broj primljenih predmeta po sudiji, u raznim materijama, vidi se da su i tu sudije različito opterećene. Tako je raspon predmeta primljenih po sudiji:

3 puta u parnici (48 u Kragujevcu i 16 u Zrenjaninu)
12 puta u izvršenjima (1209 u Novom sadu i 99 u Pančevu) i
5 puta u stečajevima (25 u Subotici, 5 u Užicu)

Čim sudije nisu ravnomerno opterećene, ni građani neće imati podjednak pristup pravdi, to je jasno kao dan. Posebno je pitanje koštanja ove sudske mreže. Nevezano od svih drugih troškova, znatno su povećani troškovi putovanja sudija, sudija porotnika, zaposlenih, veštaka, svedoka u krivici. Znači, ili troškovi za autobuske karte, ili za benzin, kola, vozača, amortizaciju vozila i td. To naravno, smanjuje i efikasnost sudova i sudija, jer sudije gube vreme u putu a pravdu usporava.

Putuje se po 80 km dnevno, nekada i više. Nemojmo zaboraviti kakvi su naši putevi i koliko njihova mreža nije prilagođena toj horizontalnoj povezanosti sudskih jedinica. Recimo, raniji Opštinski sudovi u Mladenovcu, Sopotu, Lazarevcu i Obrenovcu, koji su bili na području beogradskog Okružnog suda, gravitirali su Beogradu i svi su sa njim bili koliko-toliko solidno povezani. Sada oni čine drugi osnovni put u Beogradu a putuje se iz Obrenovca u Mladenovac ili iz Sopota u Lazarevac. Znate li koliko je to loše povezano putevima?

Onda, recimo, sudija koji živi u Despotovcu, a radi u Osnovnom sudu u Jagodini, svaki dan putuje po 45 km do i od posla. Kada treba da ide u sudsku jedinicu u Svilajncu, on mora da se javi prvo u sud u Jagodini, a zatim da putuje do Svilajnca još 45 km. Tako je u Kruševcu sa njegovim sudskim jedinicama: Brus (50km), Varvarin (27 km), Trstenik (30 km), Aleksandrovac 18 km), i u svim drugim sudovima.

Svima koji putuju, pripada naknada za putovanje. Recimo, zapisničarka koja živi u Novoj Pazovi i ima platu oko 25.000 dinara, plaća za autobuske karte do i od Sremske Mitrovice, skoro celu svoju mesečnu platu! Pa bolje bi bilo da ne putuje a da joj je plata veća! Recimo, tokom 2010 od 47 sudija u kragujevačkoj apelaciji (jednoj od 4 apelacije u Srbiji), samo je 14 bilo iz Kragujevca, dok su svi ostali putovali. I svakom od njih valjalo je isplatiti, osim plate, i naknadu za odvojeni život u visini od 40% od plate + po 250 evra za rentiranje stana + 2 h nedeljno vozač, benzin i kola za prevoz do kuće i posle do posla. Situacija je i sada slična.

A primera takvih je svuda i mnogo.

Nažalost, ministarstvo pravde nikad nije podvuklo crtu i javno reklo, iako smo mu to i mi, a i drugi, tražili - koliki su rashodi za pravosuđe u 2010 ili 2011 u odnosu na 2009 ili 2008. Sama činjenica što to nije urađeno navodi na dva jedina moguća zaključka: ili da projekcija i analiza rashoda ni nije rađena pre izmene sudske mreže, što je jako loše, ili da rashodi i njihovo poređenje nisu dostupni zato što je sadašnja sudska mreža nesrazmerno skuplja i što njene izmene nisu donele rezultate koji bi opravdali te visoke troškove.

Vestinet - Mi mislimo da odnos sudija i advokata prelazi profesionalni odnos i dozvoljenu granicu. Država taj odnos nije regulisala onako kako je to u naprednim evropskim državama.
Naprimer: U Britaniji kada se u međugradskom vozu u istom kupeu nađu advokat i sudija, jedan obavezno ode u drugi kupe. U našem slučaju je praksa da pre podne advokat i sudija budu u jednom predmetu a popodne za istim stolom u kafani. Praksa građana da advokata traže prema poznanstvu sa sudijom se i dalje nastavlja bez obzira na sve reforme.

D. Boljević - U svakoj državi postoje zakonska ograničenja koja se tiču pojavljivanja advokata u građanskom, upravnom ili krivičnom postupku u predmetu pred sudijom sa kojim je advokat u srodstvu (krvnom ili tazbinskom do određenog stepena), prijateljskom ili nekom drugom odnosu koji bi mogao uticati na nepristrasnost sudije ili koji bi mogao izazvati razumnu sumnju javnosti da bi to moglo uticati na nepristrasnost sudije, čak i kada je sudija realno nepristrasan.I ta pravila moraju se striktno i bez izuzetaka primenjivati.

Međutim, poznanstva sudija i advokata, kao uostalom i sudija i javnih tužilaca (jer i javni tužioci su stranka u postupku) ne mogu se isključiti. To je prvenstveno zato što njihova struka podrazumeva da su završili isti fakultet i što je najnormalnije da se oni tokom vremena na fakultetu upoznaju. Mnogo je veća verovatnoća da se sprijatelje ili upoznaju sa kolegama sa svoga fakulteta jer tu provode najviše vremena, nego sa kolegama sa nekih drugih fakulteta.

Tako je u svakoj struci - profesorskoj, lekarskoj, novinarskoj uostalom. Ima i srodnika koji rade u sudovima ili tužilastvima - supružnika, roditelja i dece, braće i sestara. Jednostavno, u porodici lekara deca se često opredele za lekarsku profesiju, kao što se to dešava i sa pravničkim porodicama.

Ako su pravila za zapošljavanje, odnosno za izbor na sudijsku ili tužilačku funkciju jasna i primenjuju se podjednako i nepristrasno prema svima, a stručni i moralni kvaliteti osoba koje se biraju su nesporni, niko ne bi smeo da bude isključen iz profesije za koju se opredelio samo zato što se njom bavi njegov srodnik.

Dakle, ne može se sprečiti da se kolege sudije, tužioci ili advokati međusobno poznaju, ali se može sprečiti da sudije sude u predmetima u kojima postoje razlozi za njihovo isključenje ili izuzece, a to su zakonski razlozi koje sam malopre navela. Niko ko je iole upoznao pravosudne sisteme u drugim državama ne pada u zamku da te sisteme idealizuje, pa ni u ovom smislu. U stvari, baš ste me nasmejali sa ovim primerom. Zamislite, sudija koji je jedva dočekao autobus i sa kesom predmeta krenuo kući da i tamo nastavi sa radom, ugleda advokata pa počne da se gura kroz gužvu da bi brže-bolje izašao iz autobusa i sačekao drugi autobus, koji samo što -nije, eto već će biti tu za 20 minuta!? Za primer koji ste naveli nikada nisam čula, a solidno sam informisana o pravosudnim sistemima u drugim državama. Moguće je da je to stvar osećanja određene osobe da tako treba da postupi.

Uostalom, kada bi to bio osnovni problem, onda bi korupcija i u Srbiji i svuda na svetu bila lako iskorenjena. Ne odobravam da sudije ili javni tuzioci uopste provode vreme u kafanama radi druženja, a posebno ne zajedno ili sa advokatima, ali tvrdim da su mnogo gora i društveno opasnija poznanstva koja nisu tako očigledna ili se čak i skrivaju. Problem na koji ukazujete da stranke traže advokate koji poznaju sudiju simptom je jednog raširenog stanja neverovanja u institucije i shvatanja da je pravosuđe još uvek daleko od stvarne nezavisnosti.

To nam govori i istraživanje Svetskog ekonomskog foruma za 2011/2010. - po indexu nezavisnosti pravosuđa Srbija je na 128 mestu od 142 države sveta. A da zlo bude veće, ona je na to mesto skliznula posle dve godine tzv. pravosudne reforme. Isto istraživanje za 2009/2008., dakle za poslednje dve godine pre ovih promena Srbija je bila na 106. mestu. Dakle, u međuvremenu je pala za 22 mesta. S obzirom na dešavanja u pravosuđu tokom proteklih nekoliko godina, nema sudije ili javnog tužioca u Srbiji koji veruje u stalnost svoje funkcije.

Uz ogradu da ima odličnih sudija i tužilaca, to kod nekih izaziva zabrinutost, kod nekih strah, a kod nekih kalkulisanje ili otvoreno poslušništvo koje pravila struke i integritet podređuje volji moćnika. U takvim slučajevima pravo na pravično suđenje postaje prilično neizvesno. To je problem.

Izvor Vebsajt Društva sudija Srbije, 26.3.2012.

OTVORENO PISMO ČLANOVIMA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Otvoreno pismo članovima Visokog saveta sudstva Dragane Boljević
Vesti25.03.2012. OTVORENO PISMO ČLANOVIMA VISOKOG SAVETA SUDSTVA možete preuzeto ovde.
http://www.sudije.rs/files/file/pdf/26_3_12%20pismo%20za%20VSS.pdf

 OTVORENO PISMO ČLANOVIMA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

U petak je objavljeno da je za 26. mart 2012, zakazana sednica Visokog saveta sudstva na kojoj će se odlučivati o mom pravnom leku protiv odluke prvog sastava VSS da mi prestaje sudijska dužnost.

Postavljam pitanje članovima Visokog saveta sudstva: Kako ćete, kada nemate kvorum, doneti zakonitu i pravičnu odluku u mom slučaju?

VSS ima 11 članova i zakon mu nalaže da odluke donosi većinom glasova svih članova, što je 6. Ukupan broj članova koji bi mogli da glasaju u mom slučaju je 5, a to još uvek nije većina od 11. Jasno je znači, da VSS nema kvorum za odlučivanje u mom slučaju, sve i da je status profesora Dimitrijevića, koji je izvestilac u mom slučaju, pravno besprekoran, a i dalje nije.
Profesor Dimitrijević je treći izvestilac koji je određen u mom slučaju. Drugi moj izvestilac bio je sudija Jakšić. On je uhapšen 23.9.2011, pušten da se brani sa slobode tek pola godine kasnije i još uvek je suspendovan, pa ne obavlja svoje dužnosti u VSS. Prvi moj izvestilac bila je sudija Sonja Vidanović. Ona je tražila svoje izuzeće u mom slučaju, pa je njen zahtev usvojen.

Sudija Vidanović dakle, ne može više da učestvuje u bilo kojoj fazi, pa ni u donošenju odluke u mom slučaju, kako je Poslovnikom VSS izričito propisano: „Član koji je izuzet ne može učestvovati u bilo kom postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg je izuzet“.

Četiri stara člana VSS: predsednica Nata Mesarović, ministarka pravde Snežana Malović, predstavnik Skupštine Boško Ristić i predstavnik advokature Dejan Ćirić takođe ne mogu da odlučuju o pravnom leku protiv odluka koju su sami doneli, jer nikako ne mogu biti nepristrasni u takvoj situaciji. Da ne bi bilo: kadija te tuži, kadija ti sudi, naši političari su se tako i obavezali evropskim još u decembru 2010.

Dakle, kada četiri stara člana VSS ne mogu da glasaju o pravilnosti sopstvene odluke, kada je sudija Jakšić suspendovan, kada sudija Vidanović ne može da glasa u mom slučaju, onda ostaje svega 5 članova VSS koji bi o meni mogli da glasaju. A to je nedovoljno.

Dragana Boljević
nereizabrani sudija
predsednica Društva sudija Srbije, generalni sekretar Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode

Izvor Vebsajt Društva sudija Srbije, 26.3.2012

OD 26. MARTA 2012. GODINE OMOGUĆEN UVID U STANJE PREDMETA USTAVNOG SUDA PUTEM INTERNETA

Od 26. marta 2012. godine omogućen je uvid u stanje predmeta Ustavnog suda putem interneta.

Uvid u stanje predmeta može se izvršiti na sledećoj adresi: http://www.ustavni.sud.rs/EZalba/StatusPredmeta (ONLINE)

Za uvid u stanje predmeta neophodno je da znate broj predmeta (npr. Už-1367/2011), datum prijema predmeta u sud, JMBG broj (ukoliko je podnosilac ustavne žalbe fizičko lice), odnosno PIb broj (ukoliko je podnosilac pravno lice).

Pomoću ovog servisa, svi građani i pravna lica, koja su podnela ustavne žalbe Ustavnom sudu mogu na jednostavan način i brzo da se informišu o predmetu.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 26.3.2012.

PROSEČNA NETO ZARADA ISPLAĆENA U FEBRUARU IZNOSI 40.003 DINARA

Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru ove godine bila je 40.003 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 9,2 odsto, a realno za 8,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada u februaru iznosila je 55.505 dinara i u odnosu na januar nominalno je veća za 9,2 odsto, a realno za 8,3 odsto.

Prosečna neto zarada u februaru u odnosu na isti mesec lane nominalno je veća za 12,6 odsto, a realno za 7,3 odsto.

Prosečna bruto zarada u februaru 2012. godine, u odnosu na prosečnu zaradu u februaru 2011. godine, nominalno je veća za 12,4 odsto, a realno za 7,1 odsto.

Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar - februar 2012. godine, u odnosu na prosečnu zaradu u istom periodu lane, nominalno je veća za 10,1 odsto, a realno za 4,7 odsto.

Prosečna bruto zarada u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period 2011. nominalno je veća za 9,8 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Izvor: Tanjug, 26.3.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA UPOZORAVA NA POSLEDICE KAŠNJENJA U POSTUPKU IZBORA NOVOG OMBUDSMANA: Neuspostavljanjem nezavisnih kontrolnih organa se iz domena nedostatka volje prešlo u domen nepoštovanja zakona

Ako zaštitnika građana dobijemo posle izbora nove Vlade, to će izgledati kao da se čekalo da Vlada odobri izbor onog ko treba da kontroliše rad njenih ministarstava. Da je to dobro, naš ustav i drugi ustavi ne bi propisivali različitu dužina mandata ombudsmana i Vlade - kaže u intervjuu za "Blic" zaštitnik građana Saša Janković.

Komentarišući to što nije reizabran na funkciju, niti je dobio zamenu, kao i to što je sama procedura počela kasno, Janković naglašava da je reč o nastavku teške i često mučne borbe za uspostavljanje nezavisnih kontrolnih državnih organa.

Instituciju ombudsmana smo u Srbiji dobili posle 130 drugih država. Kao prvi zaštitnik građana, izabran sam skoro dve godine posle zakonskog roka, moji zamenici sa godinom zakašnjenja.
Pravi prostor za rad stručne službe Vlada je obezbedila tri godine po formiranju stručne službe umesto, po zakonu, pre tog momenta. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti reizabran je tek kada je upozorio da ističu zakonski rokovi, a ni posle sedam godina njegova stručna služba nema gde cela da se smesti. Državna revizorska institucija se takođe mučila sa prostorom...

Razumem da "klasični" organi vlasti, posebno izvršne, nemaju interes da žure sa uspostavljanjem nezavisnih kontrolnih organa. Međutim, ovde se iz domena nedostatka volje prešlo u domen nepoštovanja zakona, a to niko sebi ne bi smeo da dozvoli.

Kome je u interesu da Srbija nema zaštitnika građana?

Onima koji su navikli da zakone na građane primenjuju bez kontrole. Stalno na tankom ledu, kontrolni organi su primorani da se jedan deo vremena bave sopstvenim problemima, a ne problemima građana, jer ako svoje institucionalne probleme zanemarimo, vrlo brzo građanima uopšte nećemo moći da pomognemo. Puno govori činjenica da se za uslove za rad bore samo nezavisni kontrolni organi, dakle oni čiji je posao da kontrolišu rad drugih organa i organizacija koje odlučuju o pravima i obavezama građana. Iako se javnosti drugačije plasira, mi nismo "nezavisna regulatorna tela" koja imaju sasvim drugačiju funkciju: da regulišu ponašanje nedržavnih subjekata - medija, mobilnih operatera, berzanskih agenata, avio-prevoznika i slično. Ta tela po pravilu nemaju teškoća kao kontrolni organi - naprotiv.

Kakve bi posledice mogle da izazove nepostojanje ombudsmana?

Neće biti smak sveta, do pre pet godina nismo imali zaštitnika građana. Ali opredelili smo se da težimo slobodi i punom dostojanstvu čoveka pred državom, a umni ljudi su davno zaključili da svakoj vlasti treba kontrola, zar ne?

Koliko pritužbi građana ukupno ste dobili prethodne godine?

U 2011. godini se zaštitniku građana obratilo 12.130 ljudi, što je 40 odsto više nego 2010. Svaki građanin je dobio stručan odgovor, savet, objašnjenje, uputstvo.
Postupci kontrole rada organa vlasti se vode na osnovu formalnih pritužbi, a njih su građani podneli 3.640, što je opet skoro 40 odsto više u odnosu na 2.647 pritužbi u 2010. godini. Još 212 postupaka kontrole pokrenuo sam po svojoj inicijativi - uglavnom na osnovu saznanja iz medija, u odnosu na 90 u 2010. godini.
Podneto je i 40 zakonskih i podzakonskih inicijativa, a ranije ih je bilo 15.
Sve započete postupke kontrole nisam mogao okončati do kraja godine - završeno ih je 2.562, 183 više nego prethodne. Vidi se da je, za razliku od velikog porasta broja pritužbi i drugih postupaka, broj okončanih postupaka u 2011.
povećan za samo nekoliko procenata, što govori da je kapacitet ovog organa u sadašnjem obimu stručne službe dostignut.

Hoće li se kapaciteti povećavati?

U prethodnom izveštaju Narodnoj skupštini upozorio sam da se zaštitnik građana, pod pritiskom ogromnih i opravdanih očekivanja ljudi, a suočen sa velikim preprekama i ograničenjima u radu, kao institucija može urušiti. Između ostalog, i zbog toga sam inicirao izmene Zakona o zaštitniku građana, koje je Vlada na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatila i uputila Skupštini na usvajanje. Iz Parlamenta, međutim, kažu da za to, u predizbornom periodu, izgleda neće biti vremena.

Na šta su se građani najviše žale?

Najveći broj građana žali se na preduge, nelogične, birokratizovane, administrativne postupke i procedure koje onemogućavaju ili otežavaju ostvarivanje najraznovrsnijih prava. Administracija greši, a građani ispravljaju njene greške, često nedostaju jasna obrazloženja u odlučivanju, ponekad organi vlasti ne poštuju zakon jer im to "nije celishodno" ili ga tumače na način na koji ga stručan i savestan službenik nikada ne bi smeo protumačiti.
Izbori nisu izgovori za nerad

 Da li ste dobijali pritužbe građana na predizbornu kampanju?

Građani i mediji se interesuju da li stranački aktivisti krše prava građana ako zazvone na vrata i postavljaju pitanja.
Odgovor je negativan, sem ako ne koriste baze ličnih podataka koje su prikupljene u druge namene, ili su drski i nasilni. Sve dok građanin bez problema može da kaže "ne" i zatvori vrata, nema kršenja ničijeg prava.
Legitimno je nastojanje političkih partija da zainteresuju građane za svoj program i da ispipavaju puls biračkog tela.

 Hoćete li intervenisati ukoliko stranke u narednom periodu budu kršile pravila?

Stranke nisu organi vlasti i ja ne kontrolišem njihov rad. Ali ako rad bilo kog organa vlasti u vezi sa izborima ili inače bude nepravilan, ako administracija izbore bude koristila kao izgovor za nerad ili neodgovornost, biću i glasniji nego inače.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 26.3.2012.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE ORGANIZUJE PREZENTACIJU MOGUĆNOSTI ZA POVRAT PDV-A IZ INOSTRANSTVA: Prezentacija se održava u PKV: 28.03.2012.godine u 11,00 časova

Privredna komora Vojvodine u saradnji sa firmom Cash Back Imo, Beograd, organizuje Prezentaciju mogućnosti za povrat PDV-a iz inostranstva:

• Povrat PDV-a iz inostranstva, predstavnik Cash Back Imo, Beograd;
• Pitanja i predlozi.

Cilj organizovanja Prezentacije je upoznavanje privrednika sa mogućnostima da se firmama iz Srbije, refundira PDV koji su platile u inostranstvu po osnovu troškova usluga, kao što su troškovi sajmova, seminara i simpozijuma; troškovi raznih kotizacija; troškovi hotelskog smeštaja; troškovi putarine i goriva; troškovi dorade i obrade proizvoda; iznajmljivanje automobila itd.
Prezentacija će se održati 28. marta (sreda) 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u Privrednoj komori Vojvodine, Novi Sad, Hajduk Veljkova 11 (Master Centar Novosadskog sajma - Službeni ulaz 5), Velika sala, III sprat.

Molimo Vas da potvrdite svoje učešće na Prezentaciji, Službi Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKV, na telefone: 021/480-3735, 480-3725, 480-3726; fax: 021/ 480 3770 ili na e-mail adresu: inostranstvo@pkv.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 26.3.2012.

U PRIPREMI NOVI ZAKON O REGISTRU SILOVATELJA I PEDOFILA

Stručna grupa Ministarstva pravde uveliko radi na formiranju zakonskog okvira kako bi se što pre napravio registar silovatelja i pedofila, potvrdio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen za "Novosti".

- Bez obzira na to što je u toku izborna kampanja i što ovaj saziv parlamenta verovatno neće moći da usvoji ovakav zakon, uveliko radimo na pripremi pravnog akta kojim će se regulisati formiranje registra počinilaca seksualnih delikata. Još razmatramo da li će to biti izmene nekog postojećeg ili donošenje sasvim novog zakona - kaže Homen.

Ministarstvo je spremno da o ovom problemu razgovara i sa predstavnicima MUP i nadležnima za socijalnu politiku. Homen ukazuje i da nijedna zemlja u regionu nema takav registar, pa se analizira kako je problem regulisan u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Norveškoj:

- Nije dovoljno samo popisati počinioce seksualnih delikata, već treba napraviti i model njihovog nadzora nakon odslužene kazne. Posebnu pažnju treba obratiti na počinioce seksualnih delikata nad decom. Takođe, vrlo je važno pre formiranja registra utvrditi ko može da ima u njega uvid, da li je upis trajan, kako sprečiti zloupotrebe.

Broj krivičnih prijava koje policija svake godine podnosi protiv silovatelja dva do tri puta je veći od broja osuda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Poslednjih nekoliko godina broj prijava samo za silovanje varira između 140 i 180 godišnje, plus još dvadesetak za delo obljube nad nemoćnim licem, četrdesetak za obljubu nad maloletnim detetom i stotinak za nedozvoljene polne radnje.

On ukazuje da će uvođenje ovog registra, uz pooštrenu kaznenu politiku, dati rezultate kakvi su nam potrebni.

Inače, od kad su drastično pooštrene sankcije za krivično delo silovanja, broj osuda i dužina kazni daleko su veće. Pre izmena zakona, 2009. godine, čak 43 odsto izrečenih kazni bilo je ispod ili na granici zakonskog minimuma. Te 2009. godine izrečeno je 58 sudskih presuda za silovatelje. Lane su za ovo delo izrečene 83 presude, a od toga 98,78 odsto zatvorske.

Kazna za krivično delo silovanja povećana je, pa tako umesto od dve do 12 godina zatvora, ona iznosi tri do 12 godina. Još su veće osude ako je usled ovog dela naneta teška telesna povreda, ako je delo izvršilo više lica ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću. Tada kazne idu od pet do 15 godina.

Najvažnija zakonska promena jeste zabrana ublažavanja kazne ispod minimalne, recimo u slučaju obljube nad detetom ili u slučaju da je nastupila smrt lica nad kojim je izvršena nasilna obljuba. Tada se ne može izreći manja kazna od deset godina zatvora.

Najveći broj presuda silovateljima izrečen je pred sudovima u Beogradu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.

Izvor: Vebsajt dnevnog lisat "Večernje novosti", 26.3.2012.

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE: Depolitizacija funkcije direktora, veći broj gimnazijalaca, osnivanje doktorskih škola. - Vraća se kategorija sufinansirajućih studenata

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta.

Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje "po učeniku". Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a. Ovo su samo neke od novina koja predviđa "Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011 - 2020+", koja će, kako se očekuje, biti prvi put predstavljena javnosti na sajtu Ministarstva prosvete i nauke (www.mpn.gov.rs) u sredu.

Posle toga će uslediti javna rasprava i dopuna teksta na osnovnu predloga koje će dostaviti nastavnici, sindikati, fakulteti

Dr Vera Dondur, koordinatorka Radne grupe za doktorske studije, kaže da očekuje da čuje kritike, ali se nada da će ih pratiti i konkretni predlozi za poboljšanjem rešenja na kojima je ogroman tim ljudi radio svakodnevno od juna prošle godine.

"Politika" danas ekskluzivno objavljuje najvažnije strateške pravce za sve segmente obrazovanja, a narednih dana ćemo prikazati planove za pojedine oblasti od vrtića i škola, preko fakulteta i doktorskih studija, do obrazovanja nastavnika i odraslih.

**********

U Strategiji se navodi da je neophodno je da se postigne dogovor među političkim strankama i u državnim organima da se funkcija direktora depolitizuje. Predviđa se velika pedagoška autonomija, koja podrazumeva pravo da se jedan deo školskih programa definiše zavisno od lokalnih prilika i pravo da se delimično može prilagođavati i školski kalendar.

Psiholog Dragana Koruga, koordinatorka radne grupe "Rani razvoj i predškolsko obrazovanje", kaže da strategija nalaže da se svakom detetu uzrasta od četiri do 5,5 godina, kada se uključuje u obavezni pripremni predškolski program, obezbedi neki oblik usluge, tj. neka vrsta vaspitnoobrazovnog programa u trajanju od četiri sata dnevno tokom godinu dana. Sva dece uzrasta 5,5 do 6,5 godina imaće besplatan četvoročasovni pripremni predškolski program tokom devet meseci.

- Novo je to što će svaki oblik rada, program i usluga za dete i porodicu, bez obzira na to ko je njegov osnivač i finansijer, morati da bude integrisan u postojeći sistem, da bude akreditovan i praćen od strane sistema, kako bi se osigurala ujednačenost kvaliteta vaspitno obrazovne prakse i vaspitnog delovanja na dete i porodicu i kako bi se obezbedila zastupljenost principa pravednosti i najboljeg interesa deteta - objašnjava Koruga.

**************

Po rečima dr Ane Pešikan, koordinatorke radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, ključna promena i najozbiljniji, najteži izazov je podizanje kvaliteta osnovnog obrazovanja.

- Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika. Škola se ne sme svoditi samo na obaveznu nastavu, već je neophodan razvoj bogate ponude vannastavnih aktivnosti koje su obavezne za učenike, ali izborne, i drugačije po strukturi - kaže Pešikan i dodaje da tome treba da doprinese i uvođenje jednosmenskog rada u školama kad god uslovi to dozvoljavaju.

Opterećenje nastavom ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nastave nedeljno, da bi se ostavio prostor za ostale vidove školskih delatnosti, objašnjava sagovornica.

Strategija predviđa mogućnost napredovanja nastavnika koje prati povećanje plate i dobijanje određenih beneficija.

Planirano je i znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole. Glavni način za povećanje obuhvata je podizanje kvaliteta rada, ističe dr Pešikan. Gimnazije će imati status opšteobrazovnih škola, ali mogu imati usmerenja (prirodno - matematičko, društveno - jezičko).

Unutar svakog usmerenja, za učenike postoje izborni blokovi (moduli). Postoji mogućnost i za internacionalnu gimnaziju i pod određenim uslovima onlajn gimnaziju organizovanu po mešovitom modelu.

Na pitanje ko će moći da osniva ove gimnazije, dr Pešikan kaže da se takva praktična pitanja ne rešavaju Strategijom, već zakonima i podzakonskim aktima i pravilnicima koji slede. Oba ova vida su, naglašava, otvaranje mogućnosti, a ne masovno rešenje koje će biti primenjeno u svakoj školi.

*********

Dr Miloš Nedeljković, koordinator radne grupe za finansiranje obrazovanja, kaže da Strategija predviđa novi način finansiranja u kome će se jasno utvrditi troškovi studiranja po pojedinim oblastima i institucijama. Školarine mogu biti i nešto više od ovih troškova i sve će biti javno prikazano.

- Studenti će prema rang-listama uspeha, i jedino za prvu godinu i uz kriterijum socijalnog stanja, biti razvrstani u tri grupe: budžetski, sufinansirajući i samofinansirajući. Država će utvrditi kvote po oblastima i institucijama i kvote za broj budžetskih i sufinansirajućih mesta. Sufinansirajući studenti koji su bliže vrhu liste participirali bi manjim delom u školarini, a oni bliže dnu liste većim - objašnjava dr Nedeljković.

"Sistem je do sada bio nepravedan - jedni su imali sve, drugi ništa i to ćemo da promenimo", kaže dr Vera Dondur. Na visokim školama biće uvedene master strukovne studije, ali, kako kaže sagovornica, to ne znači da će ovo biti prepušteno na volju školama. Strukovni master će se uvoditi u određenim slučajevima, u oblastima gde se ostvaruju zapaženi rezultati u primenjenim i razvojnim istraživanjima.

Izvor: Vebsajt dnevnog lisat "Politika", 26.3.2012.

ZAKON O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU: Zahvaljujući Jedinstvenom biračkom spisku, građani Srbije će za Republički parlament moći da glasaju i van stalnog prebivališta. Potrebno je da se prijave do 15. aprila u opštinsku upravu gde žele da glasaju. Sistem će ih 15 dana posle izbora automatski vratiti na mesto prebivališta

Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji, izbori će se obaviti na osnovu Jedinstvenog biračkog spiska. To znači da već sada, putem SMS-a ili sajta Ministarstva za državnu upravu, građani mogu da provere na kom biračkom mestu mogu da glasaju.

Zahvaljujući Jedinstvenom biračkom spisku, moći će da glasaju i van stalnog prebivališta, ali samo za republički parlament.

Jedinstveni birački spisak donosi mnogo novina. Građani ne moraju da čekaju poziv da bi saznali da li su na spisku i gde treba da glasaju.

Dovoljno je da pošalju besplatnu SMS poruku na broj 2202 sa sadržajem "Izbori (razmak) jedinstveni matični broj". Takođe, to možete da proverite i na sajtu Ministarstva za državnu upravu.

Prvi put, građani Srbije neće morati da glasaju u mestu prebivališta, već tamo gde će biti 6. maja, ali pod uslovom da se prijave do 15. aprila.

"Do tada mogu da se prijave, u svoju opštinsku upravu gde su na radu ili studiraju. Potrebno je da kažu da žele tu da glasaju i automatski će biti upisani u birački spisak. Sistem će ih automatski izbrisati iz biračkog spiska po mestu prebivališta", kaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković.

Prema njegovim rečima, sistem će 15 dana posle izbora te građane da vrati na mesto prebivališta, pa o tome ne treba da brinu.

Promena važi samo za republičke izbore

Ta prednost, međutim, važi samo za republičke izbore. Za lokalne i pokrajinske, glasa se samo u mestu prebivališta.

"To je logično. Vi biste morali onda da imate sistem u kome biste na svakom mestu imali glasačke listiće iz svih opština, što je, priznaćete, tehnička mora. Ne bi to moglo da se izvede", kaže Đorđe Vuković iz Cesida.

Iako se birački spisak dnevno ažurira - brišu se više puta upisani građani, ispravljaju pogrešni matični brojevi - broj birača i dalje je približan ukupnom broju stanovnika.
Marković je rekao da to što je broj birača približan broju građana jeste zato što je birački spisak pravno stanje, a popis faktičko.

Kako je rekao, na biračkom spisku se nalazi milion i po ljudi koji su otišli u inostranstvo zadnjih 50 godina i žive tamo, ali se ne nalaze na popisu.

Iako sve greške neće biti otklonjene do izbora, u Cesidu veruju da to neće uticati na njihovu regularnost.

"Mi smo do sada imali parcijalno vođenje biračkog spiska u svakoj opštini. Imali smo mogućnosti zloupotrebe u različitim vidovima, mada se nisu te zloupotrebe na neki način oposlile, nije ih bilo u poslednjih nekoliko godina, ali sad su svedene na minimum", rekao je Vuković.

Pristup jedinstvenom biračkom spisku ima samo 480 ljudi. Sistem je zaštićen, svaki ulazak se trajno snima, pa zloupotrebe, tvrde nadležni, praktično nisu moguće.

Izvor: Vebsajt RTS-a, 26.3.2012.

UGOVARANJE VALUTNE KLAUZULE: Pojedina preduzeća se od velikih promena kursa štite tako što sa bankom unapred ugovaraju kupovinu deviza - po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora

Čim je evro počeo da jača, Narodna banka Srbije privrednicima je savetovala takozvano hedžovanje, odnosno da se od deviznog rizika zaštite tako što će s bankom unapred ugovoriti kupovinu deviza - po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora za datum kada im dospevaju određena plaćanja.

Izjave Mirka Todorovića, Branislava Zoroje, Milana Kneževića i Bojana Lečića

Ugovaranje kupovine ili prodaje deviza unapred, za Narodnu banku Srbije je zaštita valutnog rizika, odnosno mogućeg skoka evra. Za srpske privrednike, to je kockanje.

Zainteresovanost poslovnog sveta za terminsku kupovinu deviza poraste kada evro počne da jača, ali u Srbiji ni tada ne prelazi pet odsto.

"Ako ja sada terminski otkupim, na primer, jedan evro po kursu od 110 ili 115 dinara i nakon tri meseca on bude 130 - da, ja sam dobio. Ali jadan ja četvrtog meseca sa kursom od 130 dinara", navodi Mirko Todorović iz kompanije "Todor".

"A ako je kurs pao - kao što se dešavalo prošle godine, na 105 dinara - onda ja beležim gubitak", kaže Todorović.

Sigurnost se plaća, ali se isplati višestruko, poručuju u Narodnoj banci Srbije, koja tu opciju preporučuje privrednicima. Branislav Zoroja iz Narodne banke kaže da su šanse privrednika da se zaštite od kursnih razlika 50 prema 50 odsto.

"U svakom slučaju, imate i mogućnost da to ne uradite. Onda imate neizvesnost, odnosno preuzeli ste rizik kursnih razlika na sebe. Ako je mogućnost već 50 prema 50 odsto, onda je bolje uraditi hedžing i na kraju obezbediti izvesnost svog poslovanja", navodi Zoraja.

Međutim, u uslovima smanjene likvidnosti, za mnoge privrednike ta opcija sve je dalja. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da su mane hedžinga što mali privrednici moraju da rezervišu deo sredstava za kupovinu deviza.

"Drugo, mi plaćamo onda kad imamo novca, a ovako ste ciljani da tog dana platite, pa morate prikupljati do dana kad treba da izvršite transakciju i kupite devize. I treća stva, terminski ugovori su mogući kad su u pitanju veliki transferi", ističe Knežević.

Dve su opcije za terminsku kupovinu deviza - da se po tekućem kursu plati odmah, a novac podigne kasnije, ili plati po preuzimanju deviza kada se uračunava tekući kurs, plus kamatna razlika od 8,5 odsto.

Tu opciju u ponudi ima 16 banaka. Bankar Bojan Lečić kaže da je najviše koriste uvoznici koji na redovnoj osnovi uvoze robu iz inostranstva i plaćaju u evrima i dolarima.

"Za te veće uvoznike uobičajene sume su od par miliona evra do par miliona dolara. Mala i srednja preduzeća kupuju par stotina hiljada evra", navodi Lečić.

Terminsko kupovanje deviznih sredstava povoljnije je u okruženju, jer je i znatno niža referentna kamatna stopa. U Hrvatskoj je, na primer, ona četiri odsto, u Mađarskoj šest, Rumuniji sedam.

ODLUKA O OBAVEZNOJ REZERVI BANAKA KOD NARODNE BANKE SRBIJE: U Narodnoj banci Srbije održan sastanak s predstavnicima banaka na kome su razmatrani modaliteti izmene Odluke

Narodna banka Srbije održala je sastanak s bankama na kome su razmatrani modaliteti izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 3/2011 - prim. red).

Predočeno je da bi korekcija obavezne rezerve banaka, u smislu opreznog smanjenja stope devizne obavezne rezerve uz povećanje njenog dinarskog dela izdvajanja, trebalo da:

- doprinese stabilizaciji projektovane inflacije,
- doprinese blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju,
- doprinese stabilizaciji na deviznom tržištu,
- stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 26.3.2012.

UREDBA O PODSTICANJU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE PUTEM KREDITNE PODRŠKE KROZ SUBVENCIONISANJE DELA KAMATE U 2012. GODINI: Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i predstavnici šest društava za osiguranje potpisaće, u utorak 27. marta 2012. godine ugovore o međusobnoj saradnji

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović i predstavnici šest društava za osiguranje potpisaće, u utorak 27. marta 2012. godine u 11 časova u Pres sali Vlade (Nemanjina 11), ugovore o međusobnoj saradnji kojima se podržava sprovođenje Uredbe o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamate u 2012. godini ("Sl. glasnik RS", br. 17/2012 - prim.red.)

Društva za osiguranje koja će zaključiti ugovore sa resornim ministarstvom su "Dunav osiguranje a.d.o.", "Delta Generali", "DDOR Novi Sad", "Milenijum osiguranje a.d.o.", "Takovo osiguranje a.d.o." i "Globos osiguranje a.d.o.".

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 26.3.2012.

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU ZA DOBIJANJE PRAVA NA KORIŠĆENJE EKOLOŠKOG ZNAKA, ELEMENTIMA, IZGLEDU I NAČINU UPOTREBE EKOLOŠKOG ZNAKA ZA PROIZVODE, PROCESE I USLUGE: Postupak za dobijanje "Eko znaka"

Jedan od važnih indirektnih instrumenata u zaštiti životne sredine, na globalnom nivou danas, svakako je označavanje o zaštiti životne sredine. Mehanizam delovanja ovog instrumenta se, u najkraćem, može objasniti na sledeći način: oznaka na proizvodu / usluzi koja pokazuje da taj proizvod / usluga u manjoj meri ugrožava životnu sredinu treba, sa jedne strane, da motiviše ekološki svesnog potrošača da ga kupi, a porast potrošnje ovakvih proizvoda treba, sa druge strane, da motiviše proizvođače na razvoj i proizvodnju pogodnijih proizvoda sa aspekta životne sredine.

Eko znak Republike Srbije pripada tipu I oznaka o zaštiti životne sredine, što znači da je dobrovoljan, na višestrukim kriterijumima zasnovan program treće strane, u okviru kojega se dodeljuje licenca kojom se autorizuje upotreba oznaka o zaštiti životne sredine proizvoda, kojima se potvrđuje ukupna pogodnost proizvoda za životnu sredinu u okviru određene kategorije proizvoda, a koji je zasnovan na razmatranju životnog ciklusa. Oznake ovog tipa definisane su standardom SRPS ISO 14024.

Kako sam naziv kaže Pravilnik o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge ("Sl. glasnik RS", br. 3/2009 - prim.red.) definiše, ko, kako i na osnovu čega može zatražiti pravo na korišćenje Eko Znaka Republike Srbije, kao i postupak do dodele rešenja.

Grupe proizvoda za koje se dodeljuje Eko Znak Republike Srbije, kao i kriterijumi na osnovu kojih se znak dodeljuje istovetni su kao za "Cvet" - Eko znak Evropske Unije. Ova podudarnost je učinjena iz razloga što je Srbija u obavezi da prilikom pridruživanja EU, bude u stanju da kompanijama dodeljuje Eko Znak EU na bazi kriterijuma koji su definisani za "Cvet" EU. Dakle, Republika Srbija je, iz tog razloga promovisala svoj Eko Znak, koji će do momenta pridruživanja Srbije EU biti razvijan kao da je Evropski Eko Znak, što će obezbediti da u momentu pridruživanja izvršimo laku tranziciju na "CVET" EU. Od tog momenta, nacionalni Eko Znak, mogao bi se razvijati nezavisno od Evropskog, sa strožijim ili manje strogim kriterijuma uz mogućnost dodavanja novih grupa proizvoda i usluga, zavisno od interesovanja srpske privrede.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja dr Oliver Dulić dodelio je na Međunarodnom sajmu građevinarstva "South-East Europe Belgrade Building Expo", prvi EKO ZNAK Republike Srbije Akcionarskom društvu za proizvodnju građevinskog materijala "POTISJE KANjIŽA" iz Kanjiže, za proizvode: "Vučeni crepovi, "Presovani crepovi" i "Proizvodi za međuspratne konstrukcije", koji su do danas jedini proizvodi koji nose Eko Znak Republike Srbije.

Interesovanje za Eko znak Republike Srbije svakako postoji. Do danas smo imali i nekoliko neuspešnih pokušaja da se dobije ovaj prestižni znak. Razlozi za odbijanje zahteva za dodelu Eko znaka varirali su od neadekvatnog proizvoda, do nemogućnosti ispunjenja zadatih kriterijuma ili nepotpune usaglašenosti sa zakonskom regulativom Republike Srbije.

Za dalji razvoj Eko znaka Republike Srbije, uz stalno informisanje kompanija i šire javnosti, neophodno je izgraditi mrežu eksperata i unaprediti i razviti laboratorije u Srbiji, kako bi se mogli ispitati svi parametri prema zahtevanim kriterijumima, čime bi Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kao institucija u čijoj je nadležnosti upravljanje nacionalnim Eko Znakom imalo, jasan, kvantifikovan dokaz o ispunjenosti zahteva.

Na kraju treba reći da Eko Znak ne treba gledati samo kao pokazatelj za kupce, da proizvod koji ga nosi, ima manji negativan uticaj na životnu sredinu, od drugih, sličnih proizvoda koji postoje na tržištu, već i kao moćan alat za kompanije, kojim će se boriti za nove klijente i nova tržišta, povećanjem sopstvene konkurentnosti za buduće "zelene nabavke".

Gde i kako

Visina troškova koje snosi podnosilac zahteva za dodelu prava na korišženje Eko znaka utvrđena je Pravilnikom o visini troškova dodele prava na korišćenje ekološkog znaka ("Sl. glasnik RS", br. 81/2010 - prim.red.), kao i Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn. - prim.red.). Dokaz o uplati predaje se zajedno sa formularom za svaki proizvod pojedinačno Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja - Odseku za standarde i čistije proizvodnje. Kompanija koja ga proizvodi uplaćuje sledeće:

Republičku administrativnu taksu za Ekološki znak, koja iznosi 13.090,00 dinara,
a račun za uplatu takse je : 840-742221843-57
broj modela 97, poziv na broj 59-013.

Uplata troškova dodele prava na korišćenje ekološkog znaka:

Iznos 10.000,00 din: za stručni pregled dokumentacije i
Iznos 5.000,00 din: za izradu izveštaja i predloga akta o dodeli prava na korišćenje eko znaka.
Račun za uplatu takse je: 840-1562845-88
broj modela 97, poziv na broj  2714000AA00560742321
Korisnik budžet Republike Srbije

Troškovi koje kompanija uplati po osnovu stručnog pregleda dokumentacije i izrade izveštaja u daljem postupku uplaćuju se isključivo nezavisnom ekspertu koga predloži komisija a izabere ministar.

Kontakt:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Odsek za standarde i čistije proizvodnje
Rade Ostojić, šef odseka
Tel: +381 (0)11 2690520;  +381 (0)11 3132572
Fax: : +381 (0)11 3132574
Ul. Omladinskih brigada 1 (SIV III)
11000 Beograd
Rade.Ostojic@ekoplan.gov.rs

Korisni linkovi

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja: http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php (ONLINE)

Eko znak

Pravni osnov

Pravilnik o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/ekoznak.pdf (ONLINE)
Pravilnik o visini troškova dodele prava na korišćenje Ekološkog znaka http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/pravilnici/ekoznaktroskovi.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt portala e-Uprava, 26.3.2012.

ZAKON O TURIZMU: Polaganje stručnog ispita za turističkog vodiča i turističkog pratioca

Ministarstvo nadležno za poslove turizma najmanje jednom godišnje raspisuje oglas na koji se mogu prijaviti zainteresovana lica za polaganje stručnog ispita za turističkog vodiča i turističkog pratioca.

Gde i kako

Stručni ispit za turističkog vodiča polaže se pred Komisijom za polaganje stručnog ispita za turističkog vodiča, a stručni ispit za turističkog pratioca polaže se pred Komisijom za polaganje stručnog ispita za turističkog pratioca koje obrazuje ministar nadležan za poslove turizma (u daljem tekstu:ministar).

Pismena prijava za polaganje stručnog ispita sadrži:

1.ime, očevo ime i prezime kandidata;
2.datum i mesto rođenja kandidata;
3.vrsta školske spreme i smer koji je kandidat završio;
4.strani jezik koji kandidat želi da polaže;

Uz prijavu kandidat prilaže dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 2. Zakona o turizmu, dokaz izdat od nadležnog organa za profesionalnu orijentaciju da kandidat ispunjava uslove za obavljanje delatnosti turističkog vodiča ili turističkog pratioca). Na osnovu zapisnika o polaganju stručnog ispita za turističkog vodiča odnosno turističkog pratioca, kandidatu se izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Bulevar kralja Aleksandra 15
11000 Beograd

 Pravna podloga

Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/06) http://www.predsednik.rs/mwc/pic/doc/Ustav%20Srbije.pdf (ONLINE)
Zakon o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09) http://www.turizam.merr.gov.rs/images/stories/materijal/pravilnici%20lat/ZAKON%20O%20TURIZMU.pdf (ONLINE)
Zakon o banjama ("Službeni glasnik RS", br. 80/92) http://www.turizam.merr.gov.rs/images/stories/materijal/zakon%20o%20banjama.pdf (ONLINE)
Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09 i 72/09 - dr. zakon) http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zzslat.pdf (ONLINE)
Zakon o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS", br. 39/93, 44/93 - ispravka 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 - dr. zakon i 36/09 dr. zakon) http://www.ekosrbija.com/zakoni/zo_nacionalni_parkovi.pdf (ONLINE)

Zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik RS", br. 71/94) http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=286 (ONLINE)

Korisni linkovi

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - Sektor za turizam http://www.turizam.merr.gov.rs/  (ONLINE)

Izvor: Vebsajt portala e-Uprava, 26.3.2012.

UREDBA O STAVLJANJU POD KONTROLU KORIŠĆENJA I PROMETA DIVLJE FLORE I FAUNE: Postupak podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za skupljanje iz prirode zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva koje su na listi ove uredbe

Dokumenta, koja su potrebna uz zahtev:

 1. Kopija rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o ispunjavanju veterinarsko sanitarnih uslova za objekte za skladištenje žaba, puževa, pijavica i kornjača;
2. Podaci o upisu delatnosti u odgovarajući registar (izvod iz odgovarajućeg registra o upisu delatnosti - Agencije za privredne registre).
3. Republička administrativna taksa u iznosu od 2.620,00
4. Potvrda nadležnog Suda za prekršaje da podnosiocu zahteva nije izrečena

Kazna za prekršaj propisana Uredbom o stavljanje pod kontrolu promet i korišđenje divlje flore i faune (sl. Gl. 31/05 i 22/07).

Gde i kako

Zahtev poslati na adresu:

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

Sektor za zaštitu prirodnih resursa - Odsek za zaštitu vazduha
Omladinskih brigada 1
11070 Novi Beograd
Kontakt telefon: 011/2856-143

Korisni linkovi

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja: http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php (ONLINE)

 Originalni obrasci

Zahtev http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1343&title=Zahtev-za-izdavanje-dozvole-za-skupljanje-iz-prirode-zaštićenih-vrsta-divlje-flore,-faune-i-gljiva-koje-su-na-listi-uredbe-o-stavljanju-pod-kontrolu-korišćenja-i-prometa-divlje-flore,-faune-i-gljiva (ONLINE)

Izvor: Vebsajt portala e-Uprava, 26.3.2012.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU: Postupak i uslovi za sticanje certifikata za obavljanje menjačkih poslova

Organ zadužen za sprovođenje

Devizni inspektorat

Nadzorni organ

Ministarstvo finansija Republike Srbije

 Opis

Devizni inspektorat organizuje i sprovodi obuku za obavljanje menjačkih poslova, vrši proveru znanja stečenog na obuci za obavljanje menjačkih poslova i izdaje certifikat o čemu vodi odgovarajući registar. Devizni inspektorat izdaje certifikat fizičkom licu (u daljem tekstu: kandidat), koje ima najmanje srednju stručnu spremu, završenu obuku za obavljanje menjačkih poslova i uspešno položen test provere znanja nakon završene obuke za obavljanje menjačkih poslova.

Gde i kako

Zahtev za sticanje certifikata kandidat dostavlja Deviznom inspektoratu, preporučenom pošiljkom putem pošte ili lično do 20-tog u mesecu, za naredni mesec.

Ministarstvo finansija
Devizni inspektorat
11 000 Beograd
Kneza Miloša 20

Uz zahtev za sticanje certifikata kandidat dostavlja sledeće:

1.osnovne podatke na Obrascu PKSC - Podaci o kandidatu za sticanje certifikata, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2.fotokopiju lične karte;
3.fotokopiju diplome o stečenom stručnom obrazovanju;
4.dokaz o uplati republičke administrativne takse za pohađanje obuke za sticanje  certifikata.

Republičke administrativne takse za radnje iz nadležnosti Deviznog inspektorata http://www.devizni.gov.rs/PDF/menjacki%20poslovi/Administrativne-takse.pdf (ONLINE)

Korisni linkovi

Devizni inspektorat - Sekcija menjački poslovi http://www.devizni.gov.rs/menjacki-poslovi.htm (ONLINE)
Zakon o deviznom poslovanju http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_deviznom_poslovanju.html (ONLINE)
Kursna lista NBS http://www.devizni.gov.rs/kursna-lista-nbs.htm (ONLINE)

Originalni obrasci

Obrazac - podaci o kandidatu http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1342&title=Postupak-i-uslovi-za-sticanje-certifikata-za-obavljanje-menjačkih-poslova (ONLINE)

Izvor: Vebsajt portala e-Uprava, 26.3.2012.

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Ministarstvo pravde objavilo oglas za prijavljivanje kandidata za polaganje ispita za izvršitelja

Na osnovu člana 359. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - prim.red.) i člana 7. Pravilnika o ispitu za izvršitelja ("Sl. glasnik RS", br. 74/2011 i 81/2011 - prim.red.), Ministarstvo pravde objavljuje Oglas za prijavljivanje kandidata za polaganje ispita za izvršitelja.

Polaganje ispita za izvršitelja održaće se na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u skladu sa odredbama Pravilnika o ispitu za izvršitelja ("Sl. glasnik RS", br. 74/2011 i 81/2011 u daljem tekstu: Pravilnik).

Na osnovu odredaba člana 8. stav 2. Pravilnika, ispit za izvršitelja može da polaže lice koje je državljanin Republike Srbije, koje je poslovno sposobno, koje je završilo pravni fakultet (diplomske akademske studije-master odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje 4 godine), koje ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima.

Pozivaju se sva zainteresovana lica koja ispunjavaju uslove da podnesu prijavu za polaganje ispita za izvršitelja Ministarstvu pravde.

Ispitne oblasti i pravni izvori za polaganje ispita za izvršitelja su sadržani u Programu ispita za izvršitelja koji čini sastavni deo Pravilnika.

Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela.

Pismeni deo ispita održaće se na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dana 21. aprila 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

O datumu, vremenu i mestu održavanja usmenog dela ispita obaveštavaju se svi kandidati koji su položili pismeni deo ispita.

Prijava za polaganje ispita se podnosi na obrascu koji je odštampan uz ovaj oglas i koji se preuzima sa internet stranice Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs. (ONLINE)

Neblagovremene, nepotpune, odnosno neuredne prijave odbacuju se u smislu člana 10. stav 2. Pravilnika.

Kandidat za polaganje ispita uz prijavu podnosi sledeća dokumenta u originalu ili overenoj fotokopiji:

1.uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2.izvod iz matične knjige rođenih,
3.diplomu o završenom pravnom fakultetu (diplomske akademske studije -master odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje 4 godine),
4.potvrdu o najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja odnosno tri godine na pravnim poslovima, sa tačnim opisom poslova izvršenja odnosno pravnih poslova koje je kandidat obavljao,
5.fotokopiju lične karte odnosno fotokopiju izvoda elektronskog čitača biometrijske lične karte.

Naknada za polaganje ispita za izvršitelja iznosi 11.800,00 dinara. Navedeni iznos se uplaćuje na račun 840-1562845-88, model 97, poziv na broj odobrenja 4410300AR00360742321, svrha uplate: Naknada za polaganje ispita za izvršitelja, primalac: Ministarstvo pravde, Nemanjina 22-26, Beograd.

Prijava za polaganje ispita za izvršitelja tarifira se na osnovu Zakona o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn. - prim.red.) u iznosu od 240,00 dinara za podnošenje prijave, a u iznosu od 420,00 dinara za odluku po prijavi za ispit. Ukupan iznos takse od 660,00 dinara se uplaćuje na račun 840-742221843-57, poziv na broj 97 50-016, svrha uplate: Republička administrativna taksa, primalac: Budžet Republike Srbije.

Uz prijavu i priložene dokaze kandidat je dužan da dostavi dokaz o uplati naknade za polaganje ispita za izvršitelja i dokaz o uplati republičke administrativne takse.
Prijave za polaganje ispita za izvršitelja sa dokazima se dostavljaju do 5. aprila 2012. godine na adresu: Ministarstvo pravde Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 22-26, sa naznakom "Prijava za ispit za izvršitelja".

Osoba zadužena za kontakt povodom oglasa je Nenad Jovanović, telefon broj 011/3622-342.
Oglas za ispit za izvršitelja sa obrascem prijave - aprilski rok

Preuzmite dokument (.doc):
 http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Prijava za ispit za izvršitelja - aprilski rok

Preuzmite dokument (.doc) http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 16.03.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 10.03.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Obaveštenje o održavanju usmenog dela ispita za izvršitelja dana 16.03.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
 Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 10.02.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 25.01.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Obaveštenje o održavanju usmenog dela ispita za izvršitelja dana 10.02.2012. godine http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 12.01.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Rezultati pismenog dela ispita za izvršitelja održanog dana 23.12.2011. godine http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 26.3.2012.

ZAKON O ZAŠTITI OD POŽARA: Zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, paljenje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka • Sektor za vanredne situacije MUP-a apeluje na građane da ne pale travu i nisko rastinje •

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije uputio je danas apel građanima da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru, obradivim površinama, u blizini šuma ili u urbanim sredinama zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti građana i imovine.

U prethodne dve nedelje na teritoriji Srbije zabeleženo je 3.400 požara, čiji je uzrok najčešće bilo spaljivanje niskog rastinja, suve trave, korova i trske na otvorenom prostoru, a samo u periodu od 16. do 26. marta šest osoba je izgubilo život, dok je 18 osoba povređeno.

Članom 50. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009 - prim. red) zabranjuje se spaljivanje ostataka strnih useva, paljenje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka.

Zakonom su predviđene novčane kazne za nepoštovanje ove odredbe, i to za pravna lica kazna u iznosu od 300.000 do milion dinara, a za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.

Za nepoštovanje ove odredbe protiv nesavesnih građana do danas su podnete 282 prekršajne, kao i tri krivične prijave.

Sektor za vanredne situacije uputio je molbu građanima da ukoliko primete požar na otvorenom odmah o tome obaveste najbližu vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj 93, ili policijsku stanicu na broj 92.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.3.2012.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I TRGOVINE NAJAVLJUJE TRI NOVA NACRTA PRAVILNIKA KOJI ĆE PRATITI PODELU NADLEŽNOSTI U SKLADU SA ČLANOM 12. ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE

U Srbiji se godišnje za ishranu životinja potroši oko tri miliona tona hrane. Lane je izvezeno hrane za životinje u vrednosti od 14,8 miliona dolara, a uvezeno je za 13,8 miliona dolara, pa je ostvaren suficit od milion dolara

U Srbiji se godišnje za ishranu životinja potroši oko tri miliona tona hrane za životinje dok se statistički računa industrijska proizvodnja od 832.519 tona, koliko je proizvedeno prošle godine. Razliku izmedju industrijske proizvodnje hrane za životinje i izračunate potrošnje hrane čine sitni proizvodjači hrane za životinje, mešaone pri farmama, zadruge i drugi, koji nisu zvanično obuhvaćeni u proceni vrednosti domaće proizvodnje hrane za životinje. Ta razlika je oko 2,2 miliona tona hrane. Ovoje izmedju ostalog istaknuto na sednici Grupacije proizvodjača hrane za životinje Privredne komroe Srbije (PKS).

Domaća industrijska proizvodnja hrane za životinje u 2011. godini ostvarila je suficit od milion dolara u spoljnotrgovinskoj razmeni. Savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Jasna Stevanović ističe da je lane izvezena hrana u vrednosti od gotovo 14,8 miliona dolara, a uvezena za 13,8 miliona dolara. Prema raspoloživim statističkim podacima opada proizvodnja hrane za svinje, kao i broj svinja u Srbiji dok je u porastu proizvodnja hrane za goveda i živinu.

Ističući da su proizvodjači suočeni sa nizom problema predsednik Grupacije proizvodjača hrane za životinje PKS Dragoljub Milisavljević, je ukazao na problematiku zastarelih nacionalnih propisa, nestabilan kurs dinara, neujednačene poreske stope, ali su proizvodjači hrane za životinje pored, svega toga, zabeležili porast u ukupnom izvozu Srbije. On je istakao da su oni prepoznatljivi i van granica Srbije, jer u ukupnoj proizvodnji hrane za životinje u Evropi, Srbija učestvuje sa 0,8 odsto.

Posebna obaveza, odnosno izazov je orijentacija domaćih prozvodjača hrane za životinje ka povećanju stepena proizvodnje efikasnosti i bržem uključivanju u tokove medjunarodne trgovine.

,,Prihvatanjem pravila, smernica i preporuka evropskog prava, uskladjenih sa prepoznatljivim karakteristikama domaćeg proizvoda, postiže se visok nivo bezbednosti i kvaliteta hrane, koja se koristi u ishrani životinja. Novina je i to što se sva odgovornost prenosti na proizvodjače. Time se, takodje otklanjaju i prepreke u nesmetanom protoku roba, proizvoda hrane za žuvotinje, živih životinja, kao i hrane životinjskog porekla", istakao je načelnik u upravi za Veterinu Ministarstva poljoprivrede i trgovine Slobodan Šibalić. On je podvukao da se očekuju tri nova nacrta pravilnika u oblasti hrane za životinje, koja će pratiti podelu nadležnosti u skladu sa članom 12. Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 - prim.red.).

Na sastanku je istaknuto da postoji nelogična i nepotrebna razlika u PDV-u na različite grupe proizvoda hrane za životinje i na sirovine koje u njih ulaze. Potrebno je ovu oblaast uskladiti sa realnim stanjem na tržištu. To znači da isti PDV bude za sve proizvode hrane za životinje i njene sirovine. Zbog razlika u PDV na sirovine (18 odsto za veliku većinu) i na gotove potpune smeše (osam odsto) svaki mesec proizvodjači hrane za životinje su dodatno opterećeni, jer praktično kreditiraju državu za iznos razlike u PDV. Proizvodjači hrane za životinje odučili su da zatraže subvencije za izvoz hrane za životinje. Jer, samo tako moći će da budu konkurentni u izvozu.

Na sednici je odlučeno da se formira Sekcija proizvodjača hrane za kućne ljubimce pri Grupaciji proizvodjača hrane za životinje PKS.

Analiziranjem perspektive različitih sektora poljoprivede i prehrambene industrije, dolazi se do zaključka da uzgoj životinja i proizvodnja i prerada mesa, prestavljaju daleko najperspektivniji,,podsektor" poljoprivrede Srbije.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.3.2012.

EVROPSKA KOMISIJA OD 26. DO 30.MARTA OTPOČINJE TZV. UVODNI SKRINING EVROPSKOG ZAKONODAVSTVA U POGLAVLJIMA KOJA OBUHVATAJU PROPISE O PRAVOSUĐU I OSNOVNIM PRAVIMA, KAO I O PRAVDI, SLOBODI I BEZBEDNOSTI • Delegacija Vlade Srbije učestvovaće u okviru priprema za pregovore, u svojstvu posmatrača, na sastanku crnogorskog pregovaračkog tima sa EK, kojim se inicira pripremna faza pregovora sa ovom zemljom •

Delegacija Vlade Srbije, u kojoj će biti i Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije, kao i državni sekretari Slobodan Homen iz Ministarstva pravde i Dragan Marković iz Ministarstva unutrašnjih poslova, učestvovaće u okviru priprema za pregovore, u svojstvu posmatrača, na sastanku crnogorskog pregovaračkog tima sa Evropskom komisijom, kojim se inicira pripremna faza pregovora sa ovom zemljom. Evropska komisija će od 26. do 30.marta otpočeti postupak detaljnog, analitičkog pregleda (tzv. uvodni skrining) evropskog zakonodavstva u poglavljima koja obuhvataju propise o pravosuđu i osnovnim pravima, kao i o pravdi, slobodi i bezbednosti.

Uvažavajući napredak regiona u procesu evropskih integracija, Evropska komisija pozvala je predstavnike vlada Srbije i Makedonije da kao posmatrači prisustvuju uvodnom skriningu. Delegacija naše zemlje, u kojoj su predstavnici ministarstava pravde i unutrašnjih poslova i Kancelarije za evropske integracije, tako po prvi put prisustvuje ovim sastancima kako bi se što pre pripremili za pregovore o ulasku Srbije u EU, pre svega jačanjem kapaciteta administracije za ovaj važan korak ka članstvu u Uniji.

Skrining je postupak koji obuhvata pregled zakonodavstva u određenoj oblasti, nakon čega se pristupa analizi razlika propisa države kandidata i pravnih tekovina EU, kako bi se potom ušlo u pregovore o načinu usklađivanja. Takvih poglavlja ima ukupno 35, a novi pristup Evropske komisije, koji se primenjuje na pregovore koje će ubuduće voditi sa državama kandidatima, podrazumeva da se taj proces pokrene upravo u poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost).

Izvor: Vebsajt Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, 26.3.2012.

NEKOLIKO NEVLADINIH ORGANIZACIJA, POLITIČKIH STRANAKA I POJEDINACA NAJAVILO ZA 1. APRIL KONVENCIJU NA KOJOJ ĆE ZATRAŽITI PODRŠKU ZA PREUREĐENJE SRBIJE U SAVEZNU DRŽAVU

Nekoliko nevladinih organizacija, političkih stranaka i pojedinaca, uključujući Živana Berisavljevića i Đorđa Subotića najavili su danas konvenciju, 1. aprila, na kojoj će zatražiti podršku javnosti za preuređenje Srbije u saveznu državu, u čijem sastavu bi bile Republika Srbija i Republika Vojvodina.

Berisavljević i Subotić, koordinatori skupa, rekli su na pres konferenciji da je "pojam autonomije istrošen i devastiran" i da je potreban "novi istorijski dogovor Srbije i Vojvodine" o rekonstrukciji države, prema kojem bi buduću SRS činile dve ravnopravne federalne jedinice - Republika Srbija i Republika Vojvodina.

Njihov predlog uobličen je u Deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije.

Berisavljević, koji je bio visoki funkcioner u vreme SFRJ, naglasio je da taj predlog u suštini znači to da Vojvodini budu priznati njen politički subjektivitet, istorijska prava, ravnopravnost svih građana koji u njoj žive.

On je rekao da Vojvodina već decenijama ekonomski gubi u ovako konstituisanoj Srbiji.

Među promoterima ove ideje su Vojvođanski klub, Helsinški odbor, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Vojvođanska partija, Savez vojvođanskih Mađara, Crnogorska partija, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i drugi.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 26.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ORGANIZATORIMA REGIONALNIH SAJAMSKIH MANIFESTACIJA ZA SUFINANSIRANJE ORGANIZACIJE SAJMOVA U AP VOJVODINI • Rok za podnošenje prijava je 5. april 2012. godine •

Na osnovu člana 21. i člana 46. Pokrajinske skupštinke odluke o pokrajinskoj upravi ("Službeni list APV", broj 4/2010 i 4/2011), člana 23. i 24. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012. godinu ("Službeni list APV", broj 23/2011i 3/2012 Rebalans), Pokrajinski sekretarijat za privredu raspisuje konkurs za dodelu sredstava organizatorima regionalnih sajamskih manifestacija za sufinansiranje organizacije sajmova u AP Vojvodini

U cilju podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, kroz poslovno povezivanje ovog dela privrede, kako sa domaćim, tako i sa stranim partnerima, Pokrajinski sekretarijat za privredu sufinansiraće organizaciju regionalnih medjunarodnih sajamskih manifestacija u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini koje se održavaju tokom drugog, trećeg i četvrtog kvartala 2012. godine sa ukupnim iznosom od 6.200.000,00 dinara, obezbedjenih Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012 godinu ("Službeni list APV", broj 23/2011) na poziciji broj 0122, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, iz izvora finansiranja 01 00 prihodi iz budžeta, na poziciji broj 0124, ekonomska klasifikacija 463, transferi ostalim nivoima vlasti, iz izvora finansiranja 01 00 prihodi iz budžeta i na poziciji broj 0125, ekonomska klasifikacija 481, dotacije nevladinim organizacijama, iz izvora finansiranja 01 00 prihodi iz budžeta.

Uslovi konkursa

1. Pravo učešća na Konkursu imaju regionalne privredne komore, opštine i javna preduzeća sa teritorije AP Vojvodine za sufinansiranje organizovanja regionalnih medjunarodnih sajamskih manifestacija na teritoriji AP Vojvodine.
2. Iznos dodeljenih sredstava može biti do 50% ukupnih troškova organizovanja sajamske manifestacije.
Pod troškovima organizovanja sajamske manifestacije podrazumevaju se: troškovi zakupa prostora u kome se organizuje sajamska priredba, toškovi izrade i tehničkog opremanja štandova, kao i marketinški troškovi vezani za organizaciju sajma.
3. Rok za podnošenje prijava je 5. april 2012. godine.
4. Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet konkursa.
5. Prijave i priložena dokumentacija se podnosiocima ne vraćaju.

Način apliciranja

Prijave se podnose Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, isključivo na konkursnim obrascima Sekretarijata. Kompletana konkursna dokumentacija može se preuzeti u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad, II sprat, soba 5.

Prijave na konkurs sa pripadajućom dokumentacijom dostavljaju se u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa obaveznom naznakom na licu koverte "Prijava na konkurs-regionalni sajmovi" poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa. Na poledjini koverte navesti naziv, adresu i broj telefona i faksa podnosioca prijave, kao i ime osobe za kontakt.

Odlučivanje po prijavama

Odluku o dodeli sredstava doneće, na predlog Konkursne komisije, pokrajinski sekretar za privredu, u roku od 10 dana od dana zaključenja Konkursa.

Korisnik sredstava zaključuje Ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu kojim se utvrdjuju medjusobna prava i obaveze, ukupan iznos dotacije, način i uslovi plaćanja, podnošenje izveštaja o namenskom utrošku sredstava, kao i druga pitanja vezana za korišćenje ovih sredstava.

Informacije u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu na telefon 021 456 881.

Priloge možete preuzeti na http://www.spriv.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=250:konkurs-za-dodelu-sredstava-organizatorima-regionalnih-sajamskih-manifestacija-za-sufinansiranje-organizacije-sajmova-u-ap-vojvodini&catid=51:konkursi&Itemid=70&lang=yu (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za privredu, 26.3.2012.

U BRISELU ODRŽAN SASTANAK BIROA SKUPŠTINE EVROPSKIH REGIONA (AER) I OTPOČELO VANREDNO ZASEDANJE GENERALNE SKUPŠTINE

U Briselu je danas održan sastanak Biroa Skupštine evropskih regiona (AER) nakon kog je otpočelao i vanredno zasedanje Generalne skupštine, kome ispred Skupštine AP Vojvodine prisustvuje potpredsednica mr Maja Sedlarević, kao članica Biroa AER-a.

Sastanak Biroa protekao je u znaku izveštaja odnosno analize trenutnog stanja, koje je za tu priliku pripremio generalni sekretar Skupštine evropskih regija, konsultujući se sa predstavnicima regiona, spoljnim ekspertima i partnerima.

Kao što je najavljeno ranije, novi generalni sekretar AER-a Paskal Georgen zatražio je sastanak sa predstavnicima svih regiona članica kako bi predstavio novu strategiju AER-a koja treba da osigura da budući prioriteti EU pri raspodeli evropskih fondova, a posebno strukturnih, budu u skladu sa potrebama regiona.

Tokom diskusije ocenjeno je da je izuzetne je važnosti da nova strategija dobije široku podršku članova kako bi nastavili dalje lobiranje za kohezionu politiku, o čemu su tokom zasedanja predstavnici regiona članica imali priliku da diskutuju i sa predstavnicima evropskog komesara za regionalnu politiku Johanesa Hana.

AP Vojvodina je od 2002. godine aktivan član Skupštine evropskih regija, koja okuplja 270 regiona iz 33 zemlje, kao i 16 međunarodnih organizacija.

Izvor: Vebsajt Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, 26.3.2012.

JAVNI POZIV ZA KANDIDOVANJE PROJEKATA RADI FINANSIRANJA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI OBJEKATA JAVNE NAMENE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije raspisuje Javni poziv za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine.

I KANDIDOVANJE PROJEKATA

Projekte mogu da kandiduju gradovi, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Projekat se prijavljuje u pisanoj formi, tako što se popunjava prijava projekta za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini (Prijavni obrazac 1).
http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE)

II CILjEVI

Prilikom odabira projekata prioritet će imati projekti kojima se obezbeđuje:
ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primenom proverenih savremenih tehnologija čije je korišćenje ekonomski opravdano;
osavremenjavanje tehnologije upotrebe postojećih i uvođenje novih obnovljivih energetskih izvora u zgradarstvu;
sprovođenje prvog akcionog plana energetske efikasnosti;
uposlenosti privrednih subjekata;
zaštita životne sredine kroz smanjene emisije GHG gasova;
povećanje javne svesti o značaju energetske efikasnosti.

III USLOVI KANDIDOVANjA PROJEKATA

Realizacija projekata predviđa obavezno finansiranje projekta, i to na sledeći način:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obezbeđuje finansiranje projekata preko Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije u ukupnom iznosu od 1.000.000.000,00 dinara i to za:

nabavku i postavljanje izolacije i zamenu spoljašnje stolarije;

nabavku i ugradnju energetski efikasnijih peći, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postojećih, nabavku i ugradnju sistema za regulaciju potrošnje toplotne energije (pumpe sa promenljivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka, itd.), revitalizaciju ili zamenu sistema za razvod tople vode u smislu eliminacije curenja vode i postavljanja izolacije;
smanjenje korišćenja električne energije za grejanje korišćenjem grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase, solarnih kolektora, povećanje efikasnosti termotehničkih sistema ugradnjom sistemima automatske regulacije;

nabavku i ugradnju energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase;

modernizaciju sistema javne rasvete koja podrazumeva da se u okviru adaptacije, sanacije i rekonstrukcije, odnosno instaliranja nove javne rasvete u cilju poboljšanja kvaliteta javne rasvete i povećanja energetske efikasnosti koriste svetiljke u skladu sa tehničkim zahtevima definisanim u okviru mere broj 2. za sektor javnih i komercijalnih usluga u Prvom akcionom planu za energetsku efikasnost;

izvođenje drugih radova i nabavku opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost.

Finansiranje projekata je na sledeći način:

- Fond sufinansira iznos do 90% vrednosti projekta, a iznos od najmanje 10% jedinica lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

Neophodna dokumentacija:

Podnosilac je dužan da uz prijavu projekta energetske sanacije objekta (Prijavni obrazac 1) http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) dostavi sledeću dokumentaciju:

Dokaz da je građevinsko zemljište, odnosno objekat u javnoj svojini;

Investicioni program sanacije energetskih gubitaka na objektu izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1):  http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/3_prilog_uz_javni_poziv.pdf (ONLINE) Javnog poziva.

Nepotpune kao i prijave projekta koje imaju druge formalne nedostatke neće se razmatrati.

IV KONTAKT

Ministarstvo životne sredine rudarstva i prostornog planiranja i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije pozivaju ovlašćene podnosioce da prijave projekte popunjavanjem Prijavnog obrasca 1 http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/tenderi/4__prijavni_obrazac.pdf (ONLINE) i dostave dokumentaciju iz tačke III ovog javnog poziva na adresu:

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Omladinskih brigada br. 1
Poslovna zgrada SIV 3, 11070 Novi Beograd
uz naznaku - "za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini, u cilju uštede energije i očuvanja životne sredine"
Kontakt osobe: Dragana Pelević i Radmila Grubin
Telefon za informacije: 011/2601034
e-mail: dragana.pelevic@ekoplan.gov.rs e-mail: radmila.grubin@ekoplan.gov.rs

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 26.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

LISTA LEKOVA KOJA STUPA NA SNAGU 29.3.2012. GODINE

Lista lekova (Liste A, A1, B, C i D)

Lista lekova je sastavni deo Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012, 14/2012 i 21/2012 - prim.red.). http://www.rzzo.gov.rs/download/pravilnikListaLekova_uobj.pdf (ONLINE)

Listu lekova čine:

Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta - Lista A:
Lista A (400 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A - Lista A1:
Lista A1 (330 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_A1_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi koji se izdaju na nalog - Lista B:
Lista B (437 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_B_uobj.pdf (ONLINE)
Lekovi sa posebnim režimom izdavanja - Lista C:
Lista C (224 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_C_uobj.pdf (ONLINE)

Lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji - neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa - Lista D:

Lista D (84 Kb) http://www.rzzo.gov.rs/download/lista_D_uobj.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 26.3.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE ORGANIZUJE SEMINAR POD NAZIVOM "UNAPREĐENJE BZR U SAOBRAĆAJU"

Termin održavanja: 30.03.2012. godine, u 11.00 časova, u prostorijama Unije poslodavaca Srbije, Stevana Markovića 8, Zemun.

Ovaj seminar je prva u nizu akcija koje će sprovesti Stručna grupa za smanjenje povreda na radu u okviru projekta koji podrazumeva i izradu Strategije bezbednosti i zdravlja na putevima, a koji finansira Svetska banka. Na seminaru će osim predstavnika Uprave za BZR i inspekcije, govoriti predstavnici iz sledećih preduzeća: JP Putevi Srbije; GSP Beograd; SP Lasta; JGSP Novi Sad; i NIS. Pored ovih preduzeća, učešće na seminaru su potvrdili i Srbija autoput, Autotransport, Knez petrol, Veolia transport, Tim protekt, Latković prevoz plus i Centar Boban.

Molimo sve zainteresovane da se što pre prijave za seminar jer je broj mesta ograničen. Učešće na seminaru je besplatno. Kontakt osobe su: Marijana Knežević i Jelena Jevtović.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 23.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU ORGANIZUJE PREDAVANJE U OKVIRU "INNOVATION COACH" PROGRAMA ICIP PROJEKTA

Na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu održan je drugi u nizu serije dvodnevnih seminara - radionica namenjenih podizanju kapaciteta za inovacije na univerzitetima pod nazivom "Innovation Coach", u okviru ICIP projekta podrške inovacijama. Tom prilikom je od strane stručnjaka Edukativno-informativnog centra održano predavanje o univerzitetima i intelektualnoj svojini.

Na predavanju na temu "Univerziteti i intelektualna svojina" ukazano je na značaj zaštite rezultata istraživanja nastalih na univerzitetu kroz primere dobre prakse univerziteta iz SAD i Velike Britanije. Takođe, učesnici su upoznati sa vrstama prava intelektualne svojine, uz poseban osvrt na patentni sistem u Srbiji i načine za zaštitu pronalazaka na međunarodnom nivou.

Zbog uslova novosti koji zaštita patentom zahteva, u akademskoj zajednici se često postavlja pitanje da li objaviti naučni rad o rezultatima koji bi mogli biti predmet potonje zaštite patentom, te je na ovu temu razvijena diskusija tokom predavanja. Posebna pažnja bila je posvećena i značaju korišćenja patentne dokumentacije u svakodnevnom radu kao izvora informacija koji ukazuje na najnovije trendove u različitim oblastima tehnologije.

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 23.3.2012.

OKRUGLI STO "FINANSIJSKI INSTRUMENTI ZA UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU U SRBIJI- DRŽAVNE SUBVENCIJE - ISKUSTVO TURSKE" BIĆE ODRŽAN 27. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Sa ciljem doprinosa razvoju finansijskih instrumenata za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu, Privredna komora Beograda, uz podršku Evropske unije, sprovodi projekat "Međusektorska saradnja u oblasti finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru EU propisa i pravnih sporazuma - EUbuild Energy Efficiency".

U okviru projekta, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju Privredne komore Beograda organizuje okrugli sto: "Finansijski instrumenti za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji - državne subvencije - iskustvo Turske"

Okrugli sto će biti održan u utorak, 27. marta 2012. god., sa početkom u 10,00h, u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala IVa na četvrtom spratu.

Na okruglom stolu biće predstavljene mogućnosti ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koje su trenutno dostupne u Srbiji, kao i iskustvo Turske (vodeći partner u EUbuild projektu") u ovoj oblasti. Vlada Republike Srbije usvajila je Program finansiranja projekata za unapređenje energetske efikasnosti za 2012. godinu, kojim će biti obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata sa ciljem podizanja njihove energetske efikasnosti, namenjenih lokalnoj samoupravi i stanovništvu.

S obzirom na značaj tematike i njenu aktuelnost, molimo Vas da, najkasnije do 26. marta 2012. godine potvrdite svoje učešće na okruglom stolu putem prijave (u prilogu ovog dopisa) na e-mail adresu: ajanjic@kombeg.org.rs ili fax-a: 011/ 3618-003. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije, kontakt osoba: Andjela Sofić, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju, Privredna komora Beograda, tel: 011/2641-355, lok. 159.

Detaljnije na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_tehno/Detaljnije.aspx?veza=6705 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 25.3.2012.

USKORO NOVI SPISAK NAJVEĆIH PORESKIH DUŽNIKA

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević najavio je da će početkom iduće nedelje ta služba objaviti spisak 500 najvećih poreskih dužnika.

"Na spisku će biti preduzeća, preduzetnici i građani koji imaju velike poreske dugove", rekao je Radosavljević agenciji Beta i dodao da neće biti "zaštićenih".

On je podsetio da je početkom januara ove godine Poreska uprava prvi put objavila spisak od 300 najvećih dužnika i da će takve liste biti objavljivane svaka tri meseca.

"Posle objavljivanja prvog spiska jedan deo velikih dužnika je izmirio ili reprogramirao svoje obaveze, što je doprinelo boljoj naplati poreza", rekao je Radosavljević.
Prijave poreza na dohodak građana u 2011. godini, prema preliminarnim podacima Poreske uprave, dostavilo je oko 17.500 građana, približno koliko i prošle godine.

Taj porez bili su dužni da do 15. marta prijave građani Srbije, ali i stranci koji su u Srbiji prošle godine zaradili više od 1.898.388 dinara.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodine, 26.3.2012.

UTAJA POREZA KOBNA ZA OPSTANAK PIO FONDA

Fond penzijsko-invalidskog osiguranje našao se u neodrživoj poziciji s obzirom da polovinu izdataka finansira država, a da se ostatak naplaćuje iz doprinosa poslodavaca, koji često izbegavaju izmirivanje ovih obaveza. Da bi PIO fond mogao da postane samoodrživ sistem potrebno je da se broj radnika, u odnosu na broj penzionera, poveća sa sadašnjih 1,1 na bar 2,5 zaposlenih prema jednom penzioneru, da se Fondu vrate ingerencije nad kontrolom sopstvenih prihoda i da se smanji siva ekonomija i evazija poreza.

 To su osnovne poruke učesnika okruglog stola Danas konferens centra čija je tema bila fiskalna nedisciplina i državni budžet Srbije.

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, poručio je da garantuje da će se od 1. jula drastično povećati naplata poreza i doprinosa, s obzirom da je odredbama izmenjenog Zakona o poreskom postupku i administraciji precizirano da će biti u obavezi da sprečavaju isplate neto zarada u slučaju da poslodavac ne plaća doprinose.

- Od tog momenta mi smo uvereni da ćemo sprečiti evaziju plaćanja doprinosa radnicima. Upravo zbog velikog broja poslodavaca koji ne uplaćuju redovno doprinose, krajem prošle godine izmenjen je Zakon o poreskom postupku. Tako je naša inicijativa koju smo godinama unazad upućivali tražeći izmene zakona i iznalaženje načina da se spreči poreska evazija koja je uzimala sve većeg maha, konačno urodila plodom - rekao je Radosavljević.

Odgovarajući na kritike bankara, koji tvrde da nije njihov posao da kontrolišu da li klijenti plaćaju porez ili ne, Radosavljević je podsetio da će kontrolu i dalje sprovoditi Poreska uprava, a da će banke samo sprečavati isplatu plata radnicima kojima nisu uplaćeni doprinosi. On je u tom kontekstu pomenuo da banke u Srbiji ostvaruju velike profite i dužne su da poštuju zakone ove zemlje, zbog čega očekuje da će sve one obustavljati isplate plata nesavesnih poslodavaca bez obzira da li im se to sviđa, ili ne. On je dodao i da poslodavci koji nemaju dovoljno novca na računu za isplatu i zarada i doprinosa, mogu da uplate onaj procenat zarada za koji imaju dovoljno sredstava. Na konstataciju da bi to u praksi moglo da dovede do smanjenja plata radnicima zaposlenim kod nesavesnih poslodavaca, koji bi tako mogli da zadrže isti nivo troškova po radniku kao i sada kada izbegavaju plaćanje doprinosa, Radosavljević je rekao da on to ne očekuje, jer su minimalne plate utvrđene zakonom, dok se zarade više od minimalca, određuju u pregovorima sa sindikatima. Na novinarsku konstataciju da sindikati imaju uticaja samo u javnom sektoru, dok u privatnim firmama praktično i ne postoje, Radosavljević je odgovorio da se ne slaže sa takvom ocenom.

Direktor Poreske uprave je podsetio da je situacija sa izbegavanjem plaćanja doprinosa eskalirala kada je platni promet prebačen u banke, pošto je "do 2004. godine sve išlo preko ZOP-a, pa je bilo praktično nemoguće da se isplati zarada bez doprinosa".

- Taj sistem je odlično funkcionisao i ne znam zašto je taj posao prebačen na banke. Nije istina da je to bio zahtev Evropske unije, jer je u Sloveniji sistem društvenog knjigovodstva još uvek na snazi. Ne znam kome je to smetalo, ali pretpostavljam da naslućujete - prokomentarisao je Radosavljević, izražavajući uverenje da sada više od 550.000 poslodavaca koji zarade isplaćuju preko banaka, neće moći da izbegnu uplatu doprinosa.

On je dodao i da Poreska uprava radi na tome da umesto da porez i doprinose za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost uplaćuju na četiri računa i plaćaju četiri provizije, poslodavci ubuduće sve te obaveze uplaćuju na samo jedan račun, što će pojednostaviti i ubrzati proceduru. Radosavljević je, kao ohrabrujući, izneo podatak da je naplata doprinosa ove godine porasla, što je između ostalog i rezultat objavljivanja spiska dužnika, koji će PU objavljivati na svaka tri meseca, što znači da se naredni, širi spisak dužnika može očekivati krajem marta.

- U 2011. godine je po osnovu doprinosa naplaćeno 15 milijardi dinara više prihoda nego 2010. U prva dva meseca ove godine naplaćeno je 65,2 milijarde dinara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu lane. Ukupan dug prema PIO fondu premašio je 254 milijarde dinara, pri čemu čak 60 odsto čine kamate. Visoke kamatne stope, inače, predstavljaju veliki problem kako za poslodavce, tako i za državu i ja se zalažem za njihovu korekciju, jer smatram ne bi trebalo da budu više od kamata banaka. To poslodavce dovodi do apsurdne situacije da uzimaju kredite od banaka kako bi platili poreski dug, jer su im kamate banaka niže od kamata Poreske uprave. To je jedan od pravaca u kojem bi trebalo da se kreće poreska reforma - smatra Radosavljević.

Uz konstataciju da se prva, demokratski izabrana vlast, suočila sa problemom kašnjenja čak 24 penzije, Radosavljević je naglasio da bi se sada, prema isplatama penzija, mogao sat navijati. Podsetio je i na činjenicu da 1,9 miliona zaposlenih puni budžet iz kojeg se izmiruju obaveze prema 1,7 miliona penzionera. Direktor Poreske uprave izneo je i podatak da je u 2011. podneto 1.934 krivične prijave za ukupno 12,1 milijardu dinara neplaćenog poreza, a samo u prvom kvartalu ove godine podnete su 263 krivične prijave za čak 1,6 milijardi dinara neizmirenih poreskih obaveza. On je u tom kontekstu ukazao i na problem nedovoljnog broja poreskih policajaca kojih u Srbiji samo 250, što je znatno manje nego u Italiji koja, uprkos tome što raspolaže sa 65.000 naoružanih poreskih policajaca, ima problema sa naplatom poreza.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda, istakla je da je prema planu za 2,5 meseca od doprinosa trebalo da se prikupi 49 milijardi dinara, a naplaćeno je 50 milijardi.

- Zbog toga smo povukli 3,2 milijarde dinara manje iz budžeta. To, međutim, nije rezultat rasta privrede, već objavljivanja spiska dužnika i podizanja svesti o značaju problema. Slažem se s konstatacijom da je naplata doprinosa preko SDK bila efikasnija, kao i da sada PIO fond nema nikakvu kontrolu nad tim tokovima. Neophodno je, dakle, stvoriti sistemske pretpostavke za kontrolu uplate poreza i doprinosa - dodala je Kalinovićeva, napomenuvši da je prošle godine ukupan rashod za finansiranje penzija i drugih prava iznosio 493,7 milijardi dinara.

PIO fond je u 2011. godini ostvario ukupno 501 milijardu dinara prihoda od čega je 265 milijardi naplaćeno iz doprinosa, dok 236 milijardi čine dotacije države. Prema oceni direktorke Fonda, kada se odbiju sve dotacije koje je država po zakonu dužna da daje Fondu i kada se od troškova Fonda odbiju svi izdaci koji nisu isključivo namenjeni za isplatu penzija, kao što su troškovi za negu lica i slično, dolazi se do zaključka da Srbija, u poređenju sa zemljama u okruženju, tek neznatno više finansira isplatu penzija. "Neophodno je učiniti Fond dugoročno održivim. Drugim rečima, ta institucija se u narednih 10 godina mora učiniti nezavisnom, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama, kako bi se rasteretio budžet i sredstva usmerila ka privrednom razvoju", ocenila je direktorka PIO fonda. Ona ne spori ni potrebu za poreskom reformom i za uspostavljanjem sistema za razmenu podataka između PIO fonda, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i drugih institucija.

- Na Fond nikako ne treba gledati kao na kasu koju treba očerupati, jer to i nije kasa. Analiza prihodne strane jasno pokazuje da bi za održivost penzionog sistema idealno bilo da na tri zaposlena dolazi po jedan penzioner, mada bi situacija bila prihvatljiva i kad bi odnos bio: jedan penzioner na 2,5 radnika. Ranije, dok je odnos bio jedan prema četiri, PIO fond je mogao da ulaže u izgradnju rehabilitacionih centara koji su sada u vlasništvu države. Mi od 2002. godine utvrđujemo vlasništvo nad tom imovinom i većina prvostepenih presuda bila je u našu korist, ali sudeći prema presudama Apelacionog suda to je, ipak, imovina države. PIO fond sad ima i nekoliko revizija na Vrhovnom sudu koje se i po godinu i po dana ne rešavaju - naglasila je Kalinovićeva.

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, ocenila je da je potrebno da se smanji siva ekonomija i spreči izbegavanje plaćanja doprinosa. Ona je konstatovala i to da se bez unapređenja izvora finansiranja ne može obezbediti održiv penzijski sistem. Todovićeva tvrdi da je reforma penzijskog sistema iz 2003. godine bila neuspešna, između ostalog i zbog toga što je smanjena stopa doprinosa koja je usledila posle procene da će se na taj način postići redovnija naplata doprinosa i da će se siva ekonomija prebaciti u legalne tokove.

- To se nije dogodilo. Naprotiv. Kada je 2004. na Poresku upravu prebačena i kontrola i naplata doprinosa, PIO fondu su naglo počeli da padaju prihodi. Naplata doprinosa od tada nije efikasna, pošto se više vodilo računa o PDV-u. Problem predstavlja i to što je reforma penzijskog sistema uvek išla u restriktivnom pravcu i što se niko nije bavio prihodnom stranom Fonda. Mora se, dakle, voditi računa o tome koliko ima osiguranika i koliko penzionera, baš kao što je neophodno i da se formira osnovica za oporezivanje - naglasila je Radina Todović.
Slavenko Grgurević, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, zatražio je izmene Zakona o privrednim društvima kojima bi se odgovornost pravnih lica podigla na viši nivo i onemogućilo poslovanje svima koji ne plaćaju poreze.

- Ali, Srbija je zemlja čuda, pa se tako može dogoditi da država javnom sektoru ne samo da toleriše evaziju poreza, već ta preduzeća oslobađa javnog duga od 700 miliona evra, čime smo mi šokirani. Ne znam da li je to tačno, ali tako je izjavio predsednik Vlade. Istovremeno, mala i srednja preduzeća se proganjaju ako samo jedan dan kasne sa uplatom poreza. Problem Srbije je u tome što se na ključnim mestima ne nalaze ljudi koji razborito posmatraju probleme. Zna se kako se puni budžet - povećanjem proizvodnje. Umesto toga, mi se već deset godina dovijamo preko deviznih doznaka naših ljudi koji rade u inostranstvu i tako što prodajemo ono što imamo pa tako nadoknađujemo troškove, a sve to u nameri da se obezbedi socijalni mir - rekao je Grgurević.

On je ukazao i na to da se nejednak tretman poslodavaca u privatnom i državnom sektoru reflektuje i na uplate PIO fondu za koji bi se moglo pomisliti da je finansijska institucija od uticaja.
- To je zabluda. PIO fond ne samo da nema uticaj, već nema ni kontrolu nad sopstvenim prihodima. U takvim okolnostima, pozicija PIO fonda je neodrživa. Zato smo mi usvojili dokument u kome se kaže da PIO treba da se pretvori u investicioni i garancijski fond i da ima kontrolu nad svojim prihodima. Iako su i Fond i sve interesne grupe, od poslodavaca i penzionera pa do sindikata i ostalih, prihvatili inicijativu za restrukturiranje PIO fonda kao centralne institucije penzijskog sistema, mi već šest meseci čekamo da nas neko iz Vlade Srbije pozove i da sa njima na tu temu razgovaramo. Trenutno u Srbiji ne postoji važniji posao, jer ako se ova inicijativa ne realizuje mogla bi da bude dovedena u pitanje isplata penzija - upozorio je Grgurević.

- Odgovarajući na pitanje o porezu koji je Delta holding platio za prodaju Maksija, Radosavljević je potvrdio da ta kompanija po zakonu nije bila dužna da to uradi. "Reč je o apsurdnoj situaciji s obzirom da je kompanija registrovana na Kipru i prodata je tamo. Pošto s tom zemljom imamo sporazum o sprečavanju dvostrukog oporezivanja, strogo pravno posmatrano u takvom slučaju nema osnova za naplatu poreza. Prema tome, ovde se radilo o principu dobrovoljnosti, odnosno o patriotizmu vlasnika Delte iskazanom kroz plaćanje poreza", prokomentarisao je direktor Poreske uprave, dodajući da ta institucija ne kreira zakone, nego ih sprovodi.

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije

U 2011. godine je, po osnovu doprinosa, naplaćeno 15 milijardi dinara više prihoda nego 2010. U prva dva meseca ove godine naplaćeno je 65,2 milijarde dinara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu lane. Ukupan dug prema PIO fondu premašio je 254 milijarde dinara, pri čemu čak 60 odsto čine kamate. Visoke kamatne stope, inače, predstavljaju veliki problem kako za poslodavce, tako i za državu i ja se zalažem za njihovu korekciju.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda

Na Fond nikako ne treba gledati kao na kasu koju treba očerupati, jer to i nije kasa. Analiza prihodne strane jasno pokazuje da bi za održivost penzionog sistema idealno bilo da na tri zaposlena dolazi po jedan penzioner, mada bi situacija bila prihvatljiva i kad bi odnos bio: jedan penzioner na 2,5 radnika. Ranije, dok je odnos bio jedan prema četiri, PIO fond je mogao da ulaže u izgradnju rehabilitacionih centara koji su sada u vlasništvu države.

Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike

Kada je 2004. na Poresku upravu prebačena i kontrola i naplata doprinosa, PIO fondu su naglo počeli da padaju prihodi. Naplata doprinosa od tada nije efikasna, pošto se više vodilo računa o PDV-u. Problem predstavlja i to što je reforma penzijskog sistema uvek išla u restriktivnom pravcu i što se niko nije bavio prihodnom stranom Fonda. Mora se, dakle, voditi računa o tome koliko ima osiguranika i koliko penzionera

Slavenko Grgurević, predstavnik Unije poslodavaca Srbije

Srbija je zemlja čuda, pa se tako može dogoditi da država javnom sektoru ne samo da toleriše evaziju poreza, već ta preduzeća oslobađa javnog duga od 700 miliona evra. Istovremeno, mala i srednja preduzeća se proganjaju ako samo jedan dan kasne sa uplatom poreza. Problem Srbije je u tome što se na ključnim mestima ne nalaze ljudi koji razborito posmatraju probleme. Zna se kako se puni budžet - povećanjem proizvodnje.

Izvor Vebsajt dnevnog lista "Danas", 26.3.2012.

DRŽAVA SUDSKIM VEŠTACIMA DUGUJE 55 MILIONA DINARA: Visina dugovanja različita je od suda do suda, a neki nisu isplatili honorare veštacima još iz decembra 2010. godine, u Ministarstvu pravde potvrđeno da dugovi postoje

Neuropsihijatri, obducenti, balističari, finansijski stručnjaci, veštaci saobraćajne struke i drugi eksperti koje sud angažuje za davanje stručnog mišljenja u parnicama i krivičnim postupcima - čekaju na isplatu honorara mesecima, neki čak i čitavu godinu. Posle rešavanja problema sa isplatom naknada sudijama porotnicima, ispostavilo se da mnogi sudovi u Srbiji duguju velike sume novca sudskim veštacima.

U Ministarstvu pravde samo nam je kratko potvrđeno da dugovanja postoje i da se, u saradnji sa Ministarstvom finansija, radi na tome da isplate uskoro počnu. Visina dugovanja različita je od suda do suda, a neki nisu isplatili honorare veštacima još iz decembra 2010. godine.

Direktor Udruženja sudskih veštaka Beograda, akademik Miladin Knežević, kaže za "Politiku" da državni budžet duguje svim veštacima u Srbiji ukupno oko 55 miliona dinara.

- Svaki posao mora da se plati, a veštaci rade na veresiju. Međutim, dugovi postoje samo u krivičnim postupcima, kada sud angažuje veštake. U parnicama je sada praksa da stranka u postupku položi novac za veštačenje u depozit suda i taj se novac isplaćuje obično u roku od osam dana od izvršenog veštačenja - kaže Knežević, koji je stručnjak za ekonomsko-finansijsku oblast.

Neuropsihijatar prim. dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, takođe kaže da stranke u parnicama redovno plaćaju veštačenja.

- Kada veštačimo, na primer, nematerijalnu štetu, stranka deponuje sredstva za veštačenje u depozit i to se brzo isplaćuje. Problem je u krivičnim postupcima, kada veštaka angažuje sud, pa se honorari za veštačenja isplaćuju iz državnog budžeta - kaže dr Simić.

Neuropsihijatri najčešće veštače uračunljivost okrivljenog u momentu izvršenja krivičnog dela, a njihov nalaz je od presudnog značaja za odluku suda o tome da li će izreći zatvorsku kaznu ili meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zatvorskoj bolnici.

Pitamo da li postoji utvrđena tarifa za nalaze i mišljenja veštaka.

- Honorar se obračunava tako što se na osnovu prosečnog ličnog dohotka u Srbiji izračuna prosečan radni sat, pa se taj sat uvećava za određeni procenat, u zavisnosti od stručne spreme. Veštak pravi specifikaciju o broju radnih sati koje je proveo u ekspertizi i pisanju nalaza i mišljenja, pa sudu podnosi troškovnik. To se tretira kao honorar, a na sve honorare plaća se porez od 48 odsto, koji se vraća u državni budžet - objašnjava dr Slobodan Simić.

To znači da veštaci naplaćuju samo 52 odsto svog rada i da se gotovo polovina njihove zarade vraća državi. Međutim, država kasni sa isplatama. Nedavno je, povodom vesti da Visoki savet sudstva preuzima pravosudni budžet, rečeno da su svi dugovi ostali Ministarstvu pravde.

Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić kaže da veštaci nemaju zakonsku obavezu da osnuju svoju komoru, već je njihovo udruživanje slobodno.

- Ako bi zakon predvideo obavezu da se svi sudski veštaci udružuju u komore, to bi omogućilo da takvo profesionalno udruženje, pored zastupanja i afirmacije svojih profesionalnih interesa, može da nameće pravila u vidu podzakonskih akata koja bibila obavezna za sve članove komore. Tako bi komora mogla da donese etički kodeks, da utvrdi pravila za disciplinsku odgovornost, da propiše pravila za određivanje visine naknade za veštačenje, da preuzme poslove edukacije sudskih veštaka i drugo što bi doprinelo uvođenju reda u ovoj oblasti, a koristilo bi toj pravosudnoj profesiji i celom pravosudnom sistemu - kaže Vojkan Simić.

To bi doprinelo i većoj profesionalizaciji i suzbijanju moguće korupcije. Za sudske veštake trebalo bi uvesti i obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
- Ovo se može rešiti izmenama i dopunama važećeg zakona i bilo bi interesantno čuti šta i sami sudski veštaci misle o tome.

Na isti način mogu se urediti i udruženja sudskih prevodilaca.

Mnoga veštačenja su vrlo komplikovana i obavljaju ih instituti i fakulteti, zbog visokog nivoa stručnosti koji se često zahteva. Oni su, na neki način, monopolisti u tom poslu, nemaju odgovarajuću konkurenciju, zbog toga su veoma opterećeni poslom i određujuvisoke naknade za veštačenja. Za određivanje visine naknade u tim slučajevima nema jasnih pravila, a i ona pravila koja postoje nisu odgovarajuća. Zbog toga takva veštačenja neprimereno dugo traju i dovode do suđenja van razumnog roka. Očigledno je da je i u tom segmentu veštačenja potrebna odgovarajuća intervencija države - kaže Vojkan Simić.

Ministarstvo je prošlog leta imenovalo više od pet hiljada sudskih veštaka iz svih oblasti veštačenja i izradilo jedinstvenu elektronsku bazu podataka o svim veštacima na teritoriji svih sudova u Srbiji. Registar se može naći na sajtu Ministarstva pravde. Čak 97 odsto izabranih veštaka ima visoku stručnu spremu.

Zakon kaže da je sudski veštak "lice koje u toku postupka angažuje sud, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, radi davanja određenog stručnog mišljenja o slučajevima o kojima sud nema potrebno znanje".

Izvor: Vebsajt dnevnog lisat "Politika", 26.3.2012.

MICROSOFT JE PREDSTAVIO BING MAPS 2012: Microsoft je pokrenuo aktivnosti za prikupljanje podataka o prostoru aerofotogrametrijskom metodom, što predstavlja jedan od najobimnijih projekata te vrste

Dana 23.03.2012. godine je Micorsoft predstavio Global Ortho program u okviru proizvoda Bing Maps 2012.

U uvodnom delu prisutni su informisani o istorijatu i mogućnostima korišćenja Bing podataka o prostoru. Microsoft je pokrenuo aktivnosti za prikupljanje podataka o prostoru aerofotogrametrijskom metodom, što predstavlja jedan od najobimnijih projekata te vrste.

Linkovi

 Bing Maps... http://www.bing.com/maps/ (ONLINE)
 Eye on Earth... http://www.eyeonearth.eu/ (ONLINE)

Global Ortho program obuhvata teritoriju 48 američkih država i 14 zemalja zapadne Evrope, sa tendencijom širenja na istočna područja. U okviru programa je razvijena UltraCam-G kamera koja obezbeđuje visoko kvalitetne digitalne snimke za proizvodnju ortofoto-a. Spoj naprednog softvera, cloud tehnologije i najnovije generacije širokougaonih kamera obezbeđuje moderno, visoko efikasno on-line mapping rešenje.

Proizvodi ovog projekta su:

true color ortofoto mozaik u rezoluciji 30cm objavljen na Bing mapama za širu ili Digital Globe-u za profesionalnu upotrebu

CIR (color infra red) ortofoto mozaik u rezoluciji 60 cm objavljen samo na Digital Globe-u

Digitalni model terena u rezoluciji 1m objavljen na Bing mapama

Trenutne i dalje aktivnosti su zasnovane na bliskoj saradnji sa spoljnim partnerima, kao i učešće u multinacionalnim projektima (LPIS-Land Parcel Identification System gde je u saradnji sa JRC-European Commision Joint Research Centre završena test faza).

Eye on Earth je jedna od najnovijih aplikacija zasnovana na Microsoft Windows Azure cloud tehnologiji koja prikuplja podatke o ključnim indikatorima životne sredine i predstavlja ih vizuelno na kartama, preko Microsoft bing map-a.

Tokom prezentacije diskutovalo se o ponuđenim rešenjima i razmenjena su obostrana iskustva i informacije o aktuelnim projektima na prikupljanju geoinformacija.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskig zavoda, 26.3.2012.

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA SREM AKREDITOVANA ZA OBAVLJANJE POSLOVA REGIONALNOG RAZVOJA

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NAR) Ivica Eždenci uručiće danas znak akreditacije Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem, u Rumi.

Regionalna razvojna agencija Srem je treća agencija na teritoriji Vojvodine koja je akreditovana za obavljanje poslova regionalnog razvoja.

U okviru procesa uspostavljanja i jačanja institucionalne infrastrukture, NAR akredituje regionalne razvojne agencije, sa ciljem uspostavljanja sinhronizovanog sistema rada i omogućavanja efikasne koordinacije, na svim nivoima od lokalnog do regionalnog i centralnog u sprovođenju politike regionalnog razvoja.

Akreditacijom regionalnih agencija obezbeđuju se i uslovi za efektivnije i efikasnije korišćenje raspoloživih domaćih i inostranih resursa u skladu sa potrebama, mogućnostima i prioritetima regiona, navodi se u najavi NAR-a.

Izvor: Tanjug, 23.3.2012.

DRŽAVA INTERVENISALA IZ ROBNIH REZERVI I ZAUSTAVILA RAST CENE PŠENICE: Hlebno žito se sada na tržištu nudi po 22 dinara po kilogramu, a pre državne intervencije prodavalo se i po 22,5 dinara po kilogramu

Država je, podsećanja radi, donela uredbu po kojoj namerava isključivo mlinarima da proda najviše do 50.000 tona hlebnog žita po ceni od 20 dinara. Uslov da neki mlin može da kupi državnu pšenicu je da brašno od te sirovine prodaje po 27 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da ova intervencija državnom pšenicom ograničenom krugu kupaca nije mnogo oborila cenu. Veći efekat bi se postigao da je bila ponuđena ne samo mlinarima, već i trgovcima i izvoznicima.

-To što je država mlinarima dala isključivo pravo za kupovinu može se razumeti kao želju da ovom intervencijom jeftinija pšenica ne dođe u ruke izvoznika, ali nije delotvorna s gledišta obaranja cene - kaže Saković.

Po njemu država ima i druge načine da interveniše, a to je da zameni pšenicu prošlogodišnjeg roda s onom iz ovogodišnjeg i tako poveća ponudu na tržištu.

Ovogodišnja specifičnost je da država ima veće količine hlebnog žita nego obično, ali i da je naša pšenica znatno skuplja od svetske.

Trenutno pšenice nema dovoljno na tržištu, a s druge strane ceo višak iznad domaćih potreba je u vlasništvu države. To praktično znači da će država, sve do nove žetve, svojim odlukama, odnosno intervencijama, diktirati cenu pšenice. Saković procenjuje da je mlinarima do sada prodato oko 20.000 tona pšenice i da će nakon što se potroši kvota od 50.000 tona morati da usledi još jedna državna intervencija.

Otkud državi toliko pšenice?

- Država ne saopštava o kojim se količinama radi. Kupila je 100.000 tona u žetvi. Dužnici su se razdužili, u jesenjoj setvi menjala je pšenicu za seme i đubrivo i nakupila je količine koje mogu da utiču na tržišna kretanja - kaže Saković.

Uzrok visoke cene hlebnog žita nije u izvozu, jer je on poslednjih meseci simboličan, već u maloj ponudi, objašnjava ovaj stručnjak. Zbog toga se cena na tržištu formira kao da smo uvoznici, a ne izvoznici.

- Mereno izvoznom cenom mi imamo jednu od najskupljih pšenica u svetu. Posle lanjske žetve cena je bila znatno veća od konkurencije, ali je pad dinara tu razliku smanjio. I pored toga naša pšenica je skuplja od mađarske. To je posledica ponude i tražnje i toga što je sav višak završio u robnim rezervama - kaže Saković.

Država je na tržištu intervenisala i kukuruzom i to sa 50.000 tona po ceni od 18 dinara za kilogram. Kako je ta cena približna tržišnoj, za kukuruz iz robnih rezervi i nema velikog interesa niti je državna intervencija uticala na pad cene.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 23.3.2012.

OPŠTINA PARAĆIN PONUDILA JE U INDUSTRIJSKOJ ZONI "ZMIČ" VIŠE BESPLATNIH GRAĐEVINSKIH PARCELA VLASNICIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNICIMA U ZAKUP NA DUŽI ROK NA KOJIMA ĆE SE GRADITI PROIZVODNI POGONI I ZAPOŠLJAVATI NOVI RADNICI

Predsednik Opštine Paraćin SašaPaunović izjavio je da su parcele veličine 25 ari, ali da zainteresovani mogu da uzmu i manje površine.

"Već ima zainteresovanih privrednika koji su podneli zahteve i njima će uskoro biti odobrene građevinske parcele", rekao je Paunović i dodao da u opštini tek očekuju podnošenje zahteva.

Po osnovu dodele građevinskih parcela na rok od 99 godina, opština Paraćin planira da u "Zmiču" zaposli najmanje 1.600 novih radnika, što nije malo s obzirom da u toj opštini ima više od 2.000 radnji, malih i srednjih preduzeća, rekao je Paunović.

Izvor: Tanjug, 23.2.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OKRUGLI STO O CIVILNOM DRUŠTVU BIH I SRBIJE O ZAJEDNIČKIM IZAZOVIMA I REŠENJIMA KOJE DVE DRŽAVE OČEKUJU NA PUTU KA EU BIĆE ODRŽAN 30. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Centar za evroatlantske studije iz Beograda poziva sve zainteresovane na okrugli sto o civilnom društvu BIH i Srbije o zajedničkim izazovima i rešenjima koje dve države očekuju na putu ka EU, a koji će se održati 30. marta. 2012. u maloj sali hotela Palace, Topličin Venac 23, sa početkom u 09:30h.

Okrugli sto predstavlja zaključni deo tri radionice koje su bile održane u Sarajevu i Beogradu u prethodnom periodu i deo su projekta unapređenja dijaloga između nevladinih sektora Srbije i Bosne i Hercegovine o pitanjima koja obe države čekaju na putu ka Evropskoj Uniji, a koju CEAS sa partnerima EUROPEUM-om iz Češke Republike i Evropskim istraživačkim centrom (EIC) iz Sarajeva realizuje uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz SAD-a.

Ideja projekta je da se na osnovu zajedničkih i sličnih izazova artikulisanih u prethodnim izveštajima o napretku Evropske komisije za Srbiju i BiH u oblastima ustavnih rešenja, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, oforme tri radne grupe za svaku od tri spomenute oblasti u svakoj zemlji, koje će se dalje podsticati i podržavati da rade zajedno i predlažu dalje zajedničke aktivnosti u cilju poboljšanja situacije u ovim oblastima, kao preduslov nastavka evropskih integracija Srbije i BiH. Njima će u radu pomagati eksperti iz Češke, koji su upućeni u slične tranzicione izazove i imaju iskustva sa češkim procesom evropskih integracija u ovim oblastima. Grupe će sačinjavati eksperti i predstavnici civilnog društva iz BiH i Srbije koji prate ove oblasti. Namera nam je da u saradnji sa kolegama koji već učestvuju ili će učestvovati u radnim grupama stvorimo trajni okvir za razmenu iskustava i ideja, stvaranje ad hoc koalicija, te vršenje javnog pritiska i zagovaranje. Smatramo da se udruženim resursima, a na osnovu prethodnih iskustava, možemo lakše boriti sa velikim izazovima koji leže pred Srbijom i BiH na putu evropskih integracija.

Na prvoj ekspertskoj radionici održanoj u Sarajevu, 17.11.2011. govorilo se o korupciji, i to tako što su grupe iz Srbije i BiH prvo posebno razmatrale situacije u svojim zemljama, diskutovale o analizi i preporukama koje su za potrebe projekta uradili Dušan Gamser za Srbiju i Srđan Blagovčanin za BiH, a zatim su se popodne obe grupe susrele u plenumu, gde su podneti kraći izveštaji sa prepodnevnih sesija i nastavilo sa zajedničkim radom. Ove studije već su prošle pomno razmatranje čeških eksperata.

Isti metod rada bio je predviđen i za radnu grupu posvećenu reformi ustava koja se takođe održala u Sarajevu 16. marta. 2012. U radu radionice učestvovao je i ekspert iz Češke, Ivo Šlosarčik. (Diplomirao je pravo na prestižnom praškom Karlovom Univerzitetu kao i na Centralnoevropskom univerzitetu iz Budimpešte. Gospodin Šlosarčik predaje međunarodno pravo na Karlovom univerzitetu u Pragu. Osnivač je i direktor odeljenja za istraživanja Instituta za evropsku politiku EUROPEUM iz Praga. Njegove glavne oblasti interesovanja i ekspertize su: pravna pitanja evropskih integracija, pravosudna i policijska saradnja u EU i reforma državne administracije i pravosuđa u Češkoj. Studije o reformi Ustava su za potrebe radne grupe izradili Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku i Faris Vehabović, sudija Ustavnog suda FBiH i ad hoc sudija ispred BiH u Evropskom sudu za ljudska prava.

Treća radionica se održala u Beogradu 18. marta. 2012 i obuhvatala je probleme dve države u reformi pravosuđa, probleme sa kojima se pravosuđe suočava, kao i predloge naših kolega i eksperata o najboljem načinu rešavanja ovog gorućeg problema. Studije o reformi pravosuđa za potrebe radnih grupa izradili su Vera Jovanović (predsednica Helsinškog komiteta u BiH) i Vladimir Todorić (FEFA).

Radni jezici konferencije su srpski, bosanski i engleski.

S obzirom da je broj učesnika ograničen, ljubazno vas molimo da svoje učešće potvrdite što je pre moguće office menadžeru CEAS- a Tiboru Moldvaju na mail tibor.moldvai@ceas.org.rs, ili na broj telefona 0642546340.

Ukoliko iz nekog razloga niste u mogućnosti da uzmete učešće molimo vas da razmotrite mogućnost i nominujete za učesnika/cu nekog od vaših kolega/koleginica iz vaše organizacije.

Želeli bismo da istaknemo da su radne grupe otvorene za javnost i da se ovaj projekat realizuje uz pomoć National Endorsment for Democracy iz Sjedinjenih Američkih Država.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 26.3.2012.

POČINJU PRIPREME ZA PREGOVORE: Evropska komisija pozvala je predstavnike Vlada Srbije i Makedonije da kao posmatrači prisustvuju na sastanku crnogorskog pregovaračkog tima sa Evropskom komisijom

Delegacija Vlade Srbije, u kojoj će biti i Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije, kao i državni sekretari Slobodan Homen iz Ministarstva pravde i Dragan Marković iz Ministarstva unutrašnjih poslova, učestvovaće u okviru priprema za pregovore, u svojstvu posmatrača, na sastanku crnogorskog pregovaračkog tima sa Evropskom komisijom, kojim se inicira pripremna faza pregovora sa ovom zemljom. Evropska komisija će od 26. do 30.marta otpočeti postupak detaljnog, analitičkog pregleda (tzv. uvodni skrining) evropskog zakonodavstva u poglavljima koja obuhvataju propise o pravosuđu i osnovnim pravima, kao i o pravdi, slobodi i bezbednosti.

Uvažavajući napredak regiona u procesu evropskih integracija, Evropska komisija pozvala je predstavnike vlada Srbije i Makedonije da kao posmatrači prisustvuju uvodnom skriningu. Delegacija naše zemlje, u kojoj su predstavnici ministarstava pravde i unutrašnjih poslova i Kancelarije za evropske integracije, tako po prvi put prisustvuje ovim sastancima kako bi se što pre pripremili za pregovore o ulasku Srbije u EU, pre svega jačanjem kapaciteta administracije za ovaj važan korak ka članstvu u Uniji.

Skrining je postupak koji obuhvata pregled zakonodavstva u određenoj oblasti, nakon čega se pristupa analizi razlika propisa države kandidata i pravnih tekovina EU, kako bi se potom ušlo u pregovore o načinu usklađivanja. Takvih poglavlja ima ukupno 35, a novi pristup Evropske komisije, koji se primenjuje na pregovore koje će ubuduće voditi sa državama kandidatima, podrazumeva da se taj proces pokrene upravo u poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost).

Izvor: Vebsajt Kancelarije za evropske integracije, 26.3.2012.

NAČINI NA KOJE NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE MOŽE DA POMOGNE POSLODAVCIMA PRI IZBORU ODGOVARAJUĆIH RADNIKA

Ako kao poslodavac ne možete da pronađete i izaberete odgovarajuće radnike za svoju firmu, Nacionalna služba za zapošljavanje vam može rešiti problem. Mi posedujemo najveću bazu podataka o nezaposlenima na nacionalnom nivou. Nezaposleni su evidentirani po kvalifikacijama, starosti, radnom iskustvu i stručnosti. Osim formalnih kvalifikacija, znanja i veština, raspolažemo i informacijama o neformalnom i dodatnom obrazovanju, znanjima i veštinama koje poseduju nezaposleni, kao i o realnom radnom iskustvu kandidata i njihovoj stručnosti, koja ne mora biti vezana za njihovu formalnu kvalifikaciju.

Kako vam možemo pomoći? Na nekoliko načina. Prvo možemo za vas izvršiti predselekciju i selekciju kandidata. Šta to znači?

Predselekcija znači da za vas možemo izabrati kandidate za posao sa evidencije koji zadovoljavaju kriterijume koje ste nam dostavili. Sa vama takođe dogovaramo i način na koji će kandidati doći u kontakt sa vama (slanje CV-a poslodavcu, telefonski kontakt ili dolazak kandidata na razgovor kod poslodavca). Postoji mogućnost i zakazivanja grupnog razgovora sa kandidatima u prostorijama NSZ, uz prisustvo poslodavca.

Šta znači selekcija? Ukoliko ste nezavisno od nas raspisali konkurs za slobodna radna mesta, i već ste samostalno izvršili predselekciju možete besplatno dobiti uslugu izbora kandidata. Potrebno je da nam podnesete zahtev za selekciju, sa listom izabranih lica, kao i opisom poslova. U nadležnoj filijali NSZ analiziraju se dostavljeni opisi poslova i posebni zahtevi poslodavca. Utvrđuje se program psihološkog ispitivanja, i određuju tehnike u procesu selekcije. U roku od 5 dana od prijema zahteva poslodavac biva obavešten o terminu i mestu psihološkog ispitivanja, ukoliko je potrebno da sam obavesti kandidate. Po završenom testiranju, ukoliko je predviđeno može se obaviti i psihološki intervju sa kandidatima, a zatim se testovi ocenjuju, sistematizuju i tumače kako bi se procenila usklađenost psiholoških karakteristika kandidata sa zahtevima poslova na kojima će raditi. Nakon razvrstavanja kandidata u kategorije, izveštaj se direktno isporučuje poslodavcu. Na osnovu izveštaja testiranja NSZ, konačan izbor kandidata za svoju firmu pravi poslodavac.

Šta još možemo da uradimo za vas? Tražite radnike određenog profila kojeg ima malo ili nema na evidenciji. Ako se desi da na evidenciji nezaposlenih lica NSZ nema radnika sa potrebnim znanjima i veštinama koje zahtevate, ili kao poslodavac želite da povećate broj zaposlenih uz adekvatnu stručnu pripremu u svojoj kompaniji ili u obrazovnim centrima, nudimo različite vrste obuka kandidata za konkretne poslove. Programe obuka za poznatog poslodavca možemo prilagoditi zahtevima radnih mesta u kompaniji ili možemo sprovesti obuku na radnom mestu u firmi uz bespovratnu finansijsku podršku. Javni poziv NSZ za učešće u finansiranju programa obuka na zahtev poslodavca za 2012. godinu je aktivan, a podrazumeva sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod poslodavca u trajanju do 6 meseci, uz obavezu zasnivanja radnog odnosa nakon obuke.

Takođe, standardno vam nudimo uslugu besplatnog oglašavanja slobodnih radnih mesta u listu "Poslovi", ali i na našoj internet prezentaciji, zatim na oglasnim tablama naših filijala i službi, pa čak i na nekim nacionalnim i lokalnim medijima. U potrazi za odgovarajućim radnicima možete doći i lično u nadležnu filijalu NSZ i tamo popuniti i podneti "Prijavu potrebe za zapošljavanjem". Formular ove Prijave poslodavci mogu preuzeti i sa našeg sajta www.nsz.gov.rs.. Takođe, poslodavci Prijavu mogu poslati i poštom, elektronskom poštom, ili faksom. Telefone i adrese nadležnih filijala NSZ poslodavci mogu dobiti ako nazovu naš pozivni centar na broj 0800/300-301, ili na našoj internet prezentaciji u delu kontakt.

Izvor: Vebsajt Nacionalne službe za zapošljavanje, 26.3.2012.

GRAD NOVI SAD UPUĆUJE JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ZA UČEŠĆE U PROJEKTU ORGANSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA

Preuzmite javni_poziv_____26.3..doc (application/msword 36 KB) http://www.novisad.rs/avni-poziv-za-podnoshe-e-pri-ava-za-uchesh-e-u-pro-ektu-organske-po-oprivredne-proizvod-e-na-terit-0 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Gradske uprave Novi Sad, 26.3.2012.

GRAD NOVI SAD USPEŠNO IMPLEMENTIRAO PROJEKAT "VEB PORTAL ZA INVESTITORE SA GIS-OM"

Grad Novi Sad je u saradnji sa projektnim partnerima Gradom Suboticom i Javnim preduzećem "Zavod za izgradnju grada" Novi Sad, uspešno završio implementaciju projekta "Veb portal za investitore sa GIS-om". Projekat je finansirala Evropska unija kroz Exchange 3 program, kojim upravlja Stalna konferencija gradova i opština.

Osnovna namena portala http://www.novisadinvest.rs (ONLINE) je objedinjavanje i pružanje neophodnih informacija svima koji su zainteresovani za ulaganje u Novi Sad. Tako na jednom mestu mogu da se pronađu vesti iz privrednog života Novog Sada, registar investitora, aktuelni zakoni, tačno opisane procedure koje se tiču izgradnje, obrasci za preuzimanje, konkursi vezani za investicije, katalog lokacija, kao i sve prateće informacije koje su potencijalnim investitorima neophodne u cilju lakšeg odlučivanja za otpočinjanje ili proširenje svog poslovanja u Novom Sadu.

Sastavni deo portala predstavlja Geografski informacioni sistem (GIS) čijem razvoju je u projektu data posebna pažnja i koji omogućava on-lineuvid u geoprostorne podatke na teritoriji Novog Sada. Projektom je ostvareno unapređenje postojećeg GIS-a Novog Sada u vidu digitalizacije parcela i objekata za četiri katastarske opštine: Novi Sad I, II, III i IV, postavljanjem informacija o nameni površina prema planovima detaljne regulacije i drugih relevantnih informacija. Pored toga, dobrim upravljanjem projektnim aktivnostima postitnute su i dodatne vrednosti u vidu katastra javnog osvetljenja, katastra javnog prevoza, mreže predškolskih ustanova, škola i fakulteta koji su realizovani u toku projekta, iako prvobitno nisu bili planirani.
Korist od ovog projekta je već vidljiva, jer je pored olakšane komunikacije sa investitorima stvorena i dugoročna osnova međusobnog povezivanja institucija u jedinstven sistem, koji će lokalnu samoupravu učiniti efikasnijom. Funkcionisanje ovog sistema se oslanja na gradsku optičku mrežu i omogućava ustanovama koje su priključene na nju direktno ažuriranje podataka u centralnoj bazi, što u praksi znači da svaka institucija održava podlogu GIS-a koji je u njenoj nadležnosti.

U cilju pojednostavljenja, prednosti svake pojedninačne podlogeGIS-a, mogu se predstaviti putem primera katastra javnog prevoza tj. katastra linija i stajališta GSP-a, koji, sa jedne strane, omogućava upravljaču javnog prevoza da ima potpunu evidenciju linija, vremena polazaka i dolazaka, evidenciju stajališta. Sa druge strane, omogućava građanima, investitorima koji imaju nameru da kupe određeni lokalitet u gradu da se preko GIS-a informišu koje autobuske linije i stajališna mesta su u blizini tog lokaliteta.

Projekat "Veb-portal za investitore sa GIS -om" će omogućiti razvoj visoko kvalitetnog, efikasnijeg sistema institucija javnog sektora, te će pomoći racionalizaciji i unapređenju pružanja usluga građanima i svim pravnim licima. Dugoročno gledano, njegov nesumnjiv značaj biće naročito uočljiv u razvoju institucionalnih kapaciteta i lokalne privrede.

Izvor: Vebsajt Gradske uprave Novi Sad, 26.3.2012.

KONFERENCIJA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA U OKVIRU MOLI PROJEKTA BIĆE ODRŽANA OD 28. DO 30. MARTA 2012. GODINE U ARANĐELOVCU

U okviru MOLI projekta od 28-30. marta 2012. godine u Aranđelovcu se održava konferencija o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, namenjena ovlašćenim licima u sektoru hartija od vrednosti i tržišta kapitala.

Konferenciju organizuje projektni tim Saveta Evrope, Komisija za hartije od vrednosti i Uprava, a zamišljena je kao mesto susreta profesionalaca iz zemlje i inostranstva. Zaključci sa konferencije svakako će doprineti još većoj usaglašenosti u primeni relevantnih propisa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Izvor: Vebsajt Komisije za sprečavanje pranja novca, 26.3.2012.

PRODATO 50.000 DRŽAVNIH OBVEZNICA: • Aukcija dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije održana 26. marta 2012. godine •

Na aukciji dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 26. marta 2012. godine, prodato je 50.000 državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 50.000.000 evra. To predstavlja 100 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,10 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. marta 2014. godine. Godišnja kuponska stopa iznosi 5,75 odsto, a isplata kupona vršiće se polugodišnje do datuma dospeća.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 26.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN BESPLATNOG DELJENJA DOBARA SA LOGOM FIRME (OLOVKE, KESE, UPALJAČI, KAČKETI, MAJICE I SL.) U CILJU REKLAMIRANJA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 6
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA PUTNIČKOG AUTOMOBILA KOJI SE VRŠI LICU SA PREBIVALIŠTEM NA TERITORIJI APKM KADA SE PUTNIČKI AUTOMOBIL NE OTPREMA NA TERITORIJU APKM - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 61
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGA GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA: Zakon o porezu na dodatu vrednost: čl. 5 i 12
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: DEO STAMBENE ZGRADE NAMENJEN STANOVANJU KOJI SA NJOM ČINI GRAĐEVINSKU I FUNKCIONALNU CELINU - Zakon o održavanju stambenih zgrada: čl. 1 i 2
  • Privredni apelacioni sud: PRAVNOSNAŽNA SUDSKA ODLUKA KAO OSNOV ZA BRISANJE PODATAKA O REGISTRACIJI PRIVREDNOG SUBJEKTA - Zakon o parničnom postupku: član 103
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO NA ISPLATU MINIMALNE ZARADE PO OSNOVU RADA - Zakon o radu: član 111
  • Privredni apelacioni sud: SPOROVI PO TUŽBAMA ZA PLAĆANJE ZAKUPNINE I ZA ISELJENJE - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 585, 596 i 597
  • Privredni apelacioni sud: TUŽBA ZA UTVRĐENJE NIŠTAVOSTI UPISA REGISTRACIJE PRIVREDNOG SUBJEKTA - Zakon o registraciji privrednih subjekata: član 69
  • Vrhovni kasacioni sud: NEDOSTAVLJANJE POTVRDE O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD POSLODAVCU KOJI JE O BOLOVANJU OBAVEŠTEN - Zakon o radu: član 179 tač. 2) i 3)
  • Vrhovni kasacioni sud: PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG PRESTANKA RADA POSLODAVCA - Zakon o radu: član 176 stav 1 tačka 5)
  • Vrhovni kasacioni sud: SASTAV VEĆA I ROK ZA ŽALBU U SPORU ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG POVREDE NA RADU ILI U VEZI SA RADOM, ISPLATU ZARADE, DRUGIH PRIMANJA I POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA - Zakon o parničnom postupku: čl. 35 do 37
Likvidacije:

U periodu od 19. do 23. marta 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

204736

ALPHA INVESTMENT GROUP

Beograd-Zemun

23.03.2012

90

204719

OBOD-CETINJE VERE GVOZDENOVIĆ I ORTAKA

Kragujevac-grad

23.03.2012

120

204712

ZELENI TAXI

Nova Crnja

23.03.2012

90

204707

MET-MARLTON

Valjevo

23.03.2012

90

204704

TRGO - AGENT

Smederevo

23.03.2012

90

204699

CAMICIA MIA

Bačka Topola

23.03.2012

90

204673

DOT COMPUTERS

Novi Sad - grad

23.03.2012

120

204666

AGRIKOLA PRODUKT

Šid

23.03.2012

90

204663

KAMP ĐERDAP

Beograd-Novi Beograd

22.03.2012

90

204635

BLAGOSTOK

Tutin

22.03.2012

90

204629

RIVERLAND

Kraljevo

22.03.2012

90

204626

ART CONSULT

Beograd-Rakovica

22.03.2012

90

204623

PURE ENRGIE

Beograd-Palilula

22.03.2012

90

204615

AGRO-MOTOR TRADE

Leskovac

22.03.2012

90

204611

METAL PROMET

Zrenjanin

22.03.2012

90

204605

GVG ODRŽAVANJE

Ruma

22.03.2012

90

204603

COMAX TRADE

Beograd-Novi Beograd

22.03.2012

90

204588

NOKABO

Bor

22.03.2012

90

204580

AC NEWMET

Beograd-Novi Beograd

22.03.2012

90

204528

JOVALEKS

Beograd-Grocka

22.03.2012

90

204517

KENOS

Beograd (grad)

22.03.2012

90

204515

EURO-TOLLS

Pančevo

22.03.2012

120

204510

MISS-COMMERCE

Beograd-Zemun

22.03.2012

90

204500

FREE PC

Novi Pazar

21.03.2012

90

204490

KAPES GRADNJA

Beograd-Voždovac

21.03.2012

90

204487

MMDL - ING

Beograd-Vračar

21.03.2012

90

204484

JUGOMIS

Požega

21.03.2012

90

204481

KAPITAL

Jagodina

21.03.2012

90

204478

LD COMMERCE

Beograd (grad)

21.03.2012

90

204464

MINI SHOP

Beograd-Stari Grad

21.03.2012

90

204457

AGRO HORVATH ILLES TAKACS COMPANY

Bečej

21.03.2012

90

204450

ŽIKICA AGRAR

Ruma

21.03.2012

90

204392

ASP INTERNATIONAL

Beograd-Savski Venac

20.03.2012

90

204389

MAR-MIL PRODUCTION

Beograd (grad)

20.03.2012

120

204376

AUTO NENO

Čačak

20.03.2012

120

204365

DMS-SIMIĆ-SIMKE

Ljig

20.03.2012

90

204349

ZELENOVIĆ

Bačka Palanka

20.03.2012

90

204345

SOKO-PROM

Novi Sad - grad

20.03.2012

90

204332

VELEBIT

Beograd-Čukarica

20.03.2012

90

204318

WOODY

Beograd-Zemun

20.03.2012

90

204323

MERIDIAN INVEST

Beograd-Novi Beograd

20.03.2012

90

204305

ENERGY SUPPLY COMPANY

Beograd-Novi Beograd

20.03.2012

120

204310

MS INTERSEGMENT

Stara Pazova

20.03.2012

90

204299

MMZ EMPIRE

Apatin

20.03.2012

90

204294

MEGA FRUCT - U LIKVIDACIJI

Smederevo

20.03.2012

60

204282

BUKLER - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

19.03.2012

60

204275

AKTIVAHEM

Pirot

19.03.2012

120

204270

METERING INTEGRATION SOLUTIONS

Beograd-Zemun

19.03.2012

90

204265

SCANDAL GROUP

Kragujevac-grad

19.03.2012

120

204260

ADORNO

Kragujevac-grad

19.03.2012

90

204250

SISTEMI DALJINSKOG OČITAVANJA

Senta

19.03.2012

90

204245

PETROVIĆ VLADIMIR I DR.

Kragujevac-grad

19.03.2012

90

204240

MARINA DJOKIĆ I ORTAK

Beograd-Voždovac

19.03.2012

90

204235

EKOHEM-MAJA

Beograd-Zemun

19.03.2012

90

204231

OXA GROUP 2011

Novi Pazar

19.03.2012

120

204228

DUMITPROM

Alibunar

19.03.2012

120

204225

SREĆA GSSM

Beograd-Zemun

19.03.2012

120

204217

FORMA DSM PLUS

Beograd-Sopot

19.03.2012

90

204210

ALBALAH

Beograd-Zemun

19.03.2012

90

204180

WINNER PLUS GROUP

Čajetina

19.03.2012

120

204176

SENEX

Beograd (grad)

19.03.2012

120

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 26.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.