Aktuelne vesti na dan 26. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 05 OD 25.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

  • PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O UPRAVI U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
  • PRAVILNIK O SLUŽBENOJ LEGITIMACIJI UPRAVNOG INSPEKTORA
  • SPRAVKA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA SA DAVAOCIMA ZDRAVSTVENIH USLUGA I ZA UTVRĐIVANJE NAKNADE ZA NJIHOV RAD ZA 2011. GODINU
  • POSLOVNIK REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
  • ODLUKA O ODREĐIVANJU BOJE GLASAČKOG LISTIĆA I BOJE KONTROLNOG LISTA ZA PROVERU ISPRAVNOSTI GLASAČKE KUTIJE, ZA GLASANJE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE, KOJI ĆE SE ODRŽATI U 2012. GODINI
  • UREDBA O PRESTANKU VAŽENJA ODREĐENIH UREDABA
  • ODLUKA O OBRAZOVANJU RADNE GRUPE ZA SPROVOĐENJE PROJEKTA OSIGURANJA RIZIKA U SLUČAJU ELEMENTARNIH NEPOGODA ZA JUGOISTOČNU EVROPU I KAVKAZ
  • ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O ULASKU DRŽAVLJANA REPUBLIKE ALBANIJE U REPUBLIKU SRBIJU BEZ VIZE
UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • INSTITUT ODUSTANICE U DOMAĆEM ZAKONODAVSTVU
  • OBAVEZA ISTICANJA POSLOVNOG IMENA - FIRME PRODAJNOG OBJEKTA TRGOVINE NA MALO
ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O OVERAVANJU MERILA - "Sl. glasnik RS", br. 1/2012
  • PRAVILNIK O LIČNOJ ZAŠTITNOJ OPREMI - "Sl. glasnik RS", br. 100/2011: • Isprave o usaglašenosti izdate na osnovu propisa koji prestaju da važe danom početka primene ovog pravilnika važe do isteka roka važnosti, a najkasnije do 1. jula 2013. godine •
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE
: • Ažurno dana 25.1.2012. godine •

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • ZARADE: • OBJAVLJENI PODACI ZA DECEMBAR 2011. GODINE •
  • PODACI O IZNOSIMA ZA ODREĐENA LIČNA PRIMANJA ZAPOSLENIH I OSTALIH FIZIČKIH LICA NA BAZI PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM U DECEMBRU 2011. GODINE
  • NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE
  • NAJVIŠA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE
  • NOVE OSNOVICE ZA OBRAČUN DOPRINOSA ZA LICA DOBROVOLJNO UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE
  • KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA SAMOSTALNE UGOSTITELJSKE TRGOVINSKE RADNJE
  • MOGUĆNOST KORIŠĆENJA SUBVENCIJE PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA LICA KOJE JE OBAVLJALO SAMOSTALNU DELATNOST
  • PORESKO-RAČUNOVODSTVENI ASPEKT VRŠENJA PROMETA USLUGE BEZ NAKNADE
  • RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE NEPOKRETNOSTI NABAVLJENE PRE VIŠE GODINA
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:

POSTUPAK PRERADE ROBE POD CARINSKOM KONTROLOM: • Podnošenje zahteva, ulazak robe u postupak, razduženje postupka, obračun carinskog duga i propisani obrasci •

PROSEČNA NETO ZARADA ISPLAĆENA U DECEMBRU IZNOSI 43.887 DINARA

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. godine bila je 43.887 dinara, što je nominalno više za 14,4 odsto, a realno za 15,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada isplaćena u prošlom mesecu iznosila je 61.116 dinara, i nominalno je veća za 14,8 odsto, a realno za 15,6 odsto u odnosu na novembar.

Prosečna neto zarada u decembru u Srbiji, u odnosu na isti mesec prethodne godine nominalno je veća za 10,9 odsto, a realno je veća za 3,6 odsto.

Prosečna bruto zarada isplaćena u decembru u odnosu na prosečnu zaradu u istom mesecu 2010. godine, nominalno je veća za 11,2 odsto, a realno je veća za 3,9 odsto.

Prosečna neto zarada u 2011. godini u Srbiji, u odnosu na prethodnu godinu nominalno je veća za 11,2 odsto, a realno je veća za 0,2 odsto.

Prosečna bruto zarada isplaćena lane Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu 2010. godine, nominalno je veća za 11,1 odsto, a realno je veća za 0,1 odsto.

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje i objavljuje ministar finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.

Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2012. godini


Period primene

Iznos najniže osnovice

"Sl. glasnik RS"

od 1.11.2011. do 31.1.2012.

18.817

80/2011

od 1.1.2012. do 30.4.2012.

19.498

NAJVIŠA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN DOPRINOSA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

U skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 i 52/2011) najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.

S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.

Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2012. godini


Period primene

Iznos najviše osnovice

"Sl. glasnik RS"

1.1.2012. do 31.1.2012.

266.195 (5 x 53.239)

99/2011

1.2.2012. do 29.2.2012.

305.580 (5 x 61.116)

Napomena: najviša osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje primenjuje se bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu, odnosno ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od navedene osnovice, a ne i za koji broj sati je takva zarada ostvarena.

NOVE OSNOVICE ZA OBRAČUN DOPRINOSA ZA LICA DOBROVOLJNO UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Na osnovu poslednjeg objavljenog podatka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim zaradama za IV kvartal u Republici Srbiji, utvrđuju se nominalni iznosi mesečne osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica uključena u obavezno osiguranje. Navedene osnovice primenju se od 1. februara 2012. godine.


Red.
br.

% od prosečne zarade u RS

Iznos osnovice (din.)

1.

35%

19.498

2.

40%

22.283

3.

54%

30.082

4.

65%

36.210

5.

80%

44.566

6.

87%

48.466

7.

115%

64.064

8.

127%

70.749

9.

155%

86.347

10.

200%

111.416

11.

300%

167.124

12.

400%

222.832

13.

500%

278.540

SAOPŠTENJE SA 2. SEDNICE USTAVNOG SUDA ODRŽANE 25. JANUARA 2012. GODINE

Ustavni sud je na 2. sednici odlučio o 2 predmeta, a u predmetu IU-3/2005 je odložio razmatranje i odlučivanje.

I U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- utvrdio da Pravilnik Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograda o utvrđivanju elemenata za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka zaposlenih u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti koji pružaju usluge na tržištu, broj 2410/2 od 30. jula 2009. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu navedenog Pravilnika. (predmet IUo-248/2009)

II U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavnu žalbu D. Stojkova i utvrdio da je radnjama Višeg suda u Beogradu u predmetu Ki. 267/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, u vezi sa članom 33. stav 2. Ustava. Sud je odlučio da se odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije". (predmet Už-2819/2010)

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 25.1.2012.

SAOPŠTENJE SA 2. SEDNICE I VELIKOG VEĆA I 2. SEDNICE II VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, 25. JANUAR 2012.

Ustavni sud je na 2. sednici I Velikog veća odlučio o 3 predmeta.
I U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-2131/2009, Už-1947/2010 i 2464/2010.

Ustavni sud je na 2. sednici II Velikog veća odlučio o 5 predmeta, a u predmetu IUz-179/2011 je odložio razmatranje i odlučivanje.

I U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005 i 79/2005). Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta donetog na osnovu navedenog Zakona. (predmet IUz-293/2009)

II U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- odbacio zahtev za ocenjivanje ustavnosti odredaba člana 37. Odluke o vodovodu i kanalizaciji ("Službeni glasnik grada Valjeva", broj 6/2009). (predmet IUl-334/2009)

III U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-1946/2010, Už-2366/2010 i Už-4305/2010.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 25.1.2012.

VLADA APV: Sednica Vlade AP Vojvodine održana 25. januara 2012. godine

Vlada AP Vojvodine, na današnjoj sednici kojom je predsedavao mr Tomislav Stantić, razmotrila je Informaciju o sprovedenim aktivnostima u vezi sa imovinom AP Vojvodine i tim povodom zadužila Upravu za zajedničke poslove pokrajinskih organa da, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, preduzme sve neophodne mere za utvrđivanje nepokretnosti koje su deo kapitala javnih preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina, odnosno nepokretnosti koje su u javnoj svojini AP Vojvodine, a koriste ih javna preduzeća "Vode Vojvodine","Vojvodinašume", "Nacionalni park Fruška gora" i "Zavod za urbanizam Vojvodine".

Naime, prema Zakonu o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim. red), pravo javne svojine AP Vojvodine na nepokretnostima stiče se upisom u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima. U cilju prikupljanja neophodne dokumentacije za upis prava javne svojine, Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa obratila se pokrajinskim sekretarijatima, sa zahtevom da dostave podatke o ustanovama i drugim organizacijama čiji je osnivač AP Vojvodina, a koje su iz njihovog delokruga, Skupštini AP Vojvodine sa zahtevom da se dostave podaci o ustanovama i drugim organizacijama koje su osnovane od strane AP Vojvodine, javnim preduzećima i fondovima čiji je osnivač AP Vojvodina. U vezi sa regionalnim putevima (državni putevi II reda) upućen je zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za privredu radi pribavljanja podataka o dužini puteva i pregledu katastarskih opština i broju parcela preko kojih se putevi prostiru, a u vezi sa kanalima i vodnim objektima koji nisu plovni, upućen je zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za dostavljanje podataka o neplovnim kanalima i objektima na njima.

Na navedeni zahtev Uprave za zajedničke poslove, podatke su do sada dostavili Skupština AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Pokrajinski sekretarijat za zdravsto i socijalnu politiku, Garancijski fond, Fond za podršku investicija u Vojvodini, Fond za razvoj AP vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja, JP "Vojvodinašume" i JP "Zavod za urbanizam Vojvodine". Radi otklanjanja dilema u vezi sa pripremom podataka, sa predstavnicima JP "Nacionalni park Fruška gora" održan je sastanak, na njihov zahtev. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je dopisom odgovorio da nema ustanova i drugih organizacija koje su iz njihovog delokruga, a koje koriste objekte na kojima može da se upiše pravo javne svojine u korist AP Vojvodine.

Prema važećim propisima, sve ustanove su bile dužne da Direkciji za imovinu Republike Srbije dostave NEP obrasce, kojima su prijavljivale nepokretnosti na kojima imaju pravo korišćenja. Na tako evidentiranim nepokretnostima, u postupku utvrđenom Zakonom o javnoj svojini, AP Vojvodina stiče pravo javne svojine. Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa uputila je zahtev ustanovama da joj dostave kopije NEP obrazaca. Zahtevi su upućeni na adrese 239 ustanova: 62 zahteva ustanovama iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, 11 zahteva ustanovama iz oblasti kulture i 166 zahteva ustanovama iz oblasti obrazovanja. Do sada je 76 ustanova dostavilo kopije NEP obrazaca.

Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa je podnela Direkciji za imovinu zahteve za izdavanje potvrda da su nepokretnosti prijavljene za jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, kao i potvrde da za nepokretnosti nije podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine: za 53 objekta koji se nalaze u evidenciji Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa (administrativne zgrade, reprezentativni objekti i stanovi) i za objekte koje koristi 76 ustanova čiji je osnivač AP Vojvodina, na osnovu kopija NEP obrazaca koje su ustanove dostavile Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa. Ove dve potvrde predstavljaju uslov za pokretanje postupka za upis prava javne svojine AP Vojvodine.

Pred nadležnim organom za upis prava na nepokretnostima (Republički geodetski zavod) pokrenut je postupak za upis prava javne svojine AP Vojvodine na četiri objekta za koje je prikupljena kompletna dokumentacija: zgrada Vlade, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16;zgrada pravosudnih organa, Novi Sad, Sutjeska br.3; zgrada administrativna, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina br.6 i zgrada poslovna, Novi Sad, Železnička br.6.

Pokrajinska vlada razmotrila je danas dve informacije iz oblasti socijalne zaštite, koje je obrazložio pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Atila Čengeri.

U Informaciji o potrebi dodatnih oblika podrške deci i omladini sa poremećajem ponašanja koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite zadužen je resorni Sekretarijat da finansira programe kojima se prevenira i suzbija razvoj asocijalnog ponašanja dece i omladine, doprinosi stvaranju uslova za zdrav razvoj ličnosti, sprovodi uključivanje u društvenu sredinu. Pored toga, Vlada je zadužila Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju da sa Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu sačini specijalizovane programe prilagođene potrebama dece i omladine sa ispoljenim poremećajem ponašanja u ustanovama za decu bez roditeljskog staranja, što proističe iz dosadašnjih aktivnosti i iskustava.

Cilj druge Informacije odnosi se na aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju na uvođenje novih i na razvoj postojećih socijalnih usluga za stara lica, s obzirom na brojnost starih u ukupnoj populaciji i neophodnost pružanja posebnih oblika podrške, što će se u narednom periodu realizovati kroz finansiranje adekvatnih projekata i programa.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 25.1.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Zakon o parničnom postupku je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 72/2011, a stupa na snagu 1. 02.2012. godine. Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 111/2009). Ako je u navedenim postupcima posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona.

U pravnoj bazi Paragraf Lex objavljeni su primeri modela akata usaglašenih sa novim Zakonom o parničnom postupku

  • OPŠTE (GENERALNO) PUNOMOĆJE (ADVOKAT)
  • OPŠTE (GENERALNO) PUNOMOĆJE (DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM)
  • PREDLOG TUŽIOCA DA MU SUD ODREDI BESPLATNOG PUNOMOĆNIKA
  • PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U PARNICI (ADVOKAT)
  • PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U PARNICI (DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM)
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA DAVANJE NASLEDNIČKE IZJAVE
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA KUPOVINU NEPOKRETNOSTI
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U BRAČNOM SPORU
ZAKON O BUDŽETU RS ZA 2012. GODINU - ODLUKA O RASPOREDU I KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROJEKATA NIP: NIP će u 2012. godini raspolagati sa 11,3 milijarde dinara, od kojih će najviše dobiti Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Nacionalni investicioni plan će u 2012. godini raspolagati sa 11,3 milijarde dinara, od kojih će najviše dobiti Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje će sa 7,8 milijardi dinara finansirati 56 projekata.

Prema Odluci o rasporedu i korišćenju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 4/2012 - prim. red), sredstva u iznosu od 11,3 milijarde dinara biće raspodeljena na 11 ministarstava, a njima će biti finansirano ukupno 97 projekata.

Ministarstvo vera i dijaspore će tri projekta finansirati sa 41,4 miliona dinara, Ministarstvo infrastrukture i energetike 10 projekata sa 2,4 miliona dinara, a Ministarstvo za Kosovo i Metohiju dva projekta sa nešto više od milion dinara.

Ministarstvo zdravlja će dva projekta finansirati sa blizu 106 miliona dinara, Ministarstvo kulture i informisanja tri pojekta sa 53,8 miliona dinara, a Ministarstvo odbrane jedan projkat sa nešto više od 14 miliona dinara.

Ministarstvo omladine i sporta će osam projekata finansirati sa 168,2 miliona dinara, Ministarstvo prosvete i nauke devet projekata sa 526,3 miliona dinara, Ministarstvo rada i socijalne politike dva projekta sa 77,5 miliona dinara, a Ministarstvo unutrašnjih poslova jedan projekat sa 45 miliona dinara.

Među projektima koji će biti finansirani su završetak Hrama Svetog Save, projektovanje rekonstrukcije i izgradnje manastira Žiča, podrška razvoju automobilske industrije, most preko reke Lim u Prijepolju, tunel Straževica, rekonstrukcija studentskog doma "Patris" u Beogradu, putevi, vrtići...

Najviše sredstava otići će za projekat izgradnje opštinske i regionalne infrastrukture - 4,1 milijardu dinara, kao i za podršku razvoju automobilske industrije - 1,2 milijarde dinara.

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA ZA IZDAVANJE, OBNAVLJANJE ILI ODUZIMANJE LICENCE ČLANOVIMA KOMORA ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA: Komora medicinskih sestara i zdravstvenih radnika Srbije uputila Dopis Zdravstvenom savetu Srbije sa predlozima o izmeni Pravilnika

Dopis Zdravstvenom savetu Srbije sa predlozima o izmeni Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 119/2007, 23/2009 i 40/2010 - prim. red)

, kao i izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 2/2011 - prim. red), koje je KMSZTS donela na sednici od 24.01.2012. godine.

"Povodom Vašeg dopisa br.110-00-01/2012-01 od 19.01.2012.god. a koji se tiče izmene i dopune Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika Srbije, kao i izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje KE za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, KMSZTS je na sednici od 24.01.2012. god. razmatrala pristigle predloge i nakon usvajanja upućujemo Vam na razmatranje 4 usvojena predloga:

1. Potreban broj bodova u jednoj kalendarskoj godini treba zameniti sa dosadašnjih 24 na 12, i to na taj način što se interni bodovi ne sakupljaju u toku jedne kalendarske godine već se oni priznaju iz procesa rada.

Obrazloženje:Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije na današnji dan ima 82440 aktivnih članova (koji su u radnom odnosu). Analizom pristiglih podataka ustanovili smo da je, u proseku, svaki član Komore stekao oko 14 (tačnije 13,71) bodova na godišnjem nivou u postupku kontinuirane edukacije. Analizirajući nastali problem, kao i u razgovorima sa našim članstvom na svim većim skupovima na kojima smo prisustvovali konstatovano je da je prvi problem u ispunjavanju uslova za obnavljanje licence taj što zdravstvene ustanove ne organizuju dovoljan broj internih edukacija za zdravstvene radnike, a redovne obuke zdravstvenih radnika za rad na novoj opremi, kao i procedure koje primenjuju u okviru procesa rada u zdravstvenim ustanovama, itd. nisu odredbama pozitivnih propisa predviđeni kao vrsta kontinuirane edukacije koju je moguće akreditovati. Napominjemo da je praksa u velikom broju zemalja Evropske unije da zdravstveni radnici polovinu kontinuirane edukacije ostvaruju kroz proces rada u zdravstvenim ustanovama.

Drugi problem na koji nailaze članovi naše Komore je taj što pojedine zdravstvene ustanove svojim zaposlenim zdravstvenim radnicima naplaćuju novčane iznose za učešće na internim edukacijama koje organizuju, pravdajući navedeno troškovima organizovanja skupova, kao i ulaganjem materijalnih sredstava u investicione projekte osnivanja i opremanja edukativnih centara. U skladu sa napred navedenim, prekršena je zakonska obaveza poslodavca da zaposlenom zdravstvenom radniku obezbedi stručno usavršavanje (specijalizacija i uže specijalizacije i kontinuirana edukacije) prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi, obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju, kao i da snosi troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i ove zdravstvene ustanove se mogu naći na udaru zakona.

Sledeći momenat jeste da zdravstveni radnici sami snose materijalne troškove za učešće na programima eksterne edukacije, kojom prilikom organizatori programa kontinuirane eksterne edukacije naplaćuju zdravstvenim radnicima visoke iznose kotizacija, a koji iznosi nisu srazmerni platežnoj moći zdravstvenih radnika sa srednjim ili višim stepenom stručne spreme. S druge strane, medicinske sestre i zdravstveni tehničari nikada nisu bili predmet interesovanja farmaceutskih i drugih velikih kompanija, iz kog razloga naši članovi nemaju mogućnost ostvarenja sponzorstva za učešće na ovakvim skupovima.

2. Maksimalna cena jednog boda za stručne sastanke ne sme biti veća od 100 din.

Obrazloženje: Na osnovu analize podataka koju smo dobili iz našeg IS, članovi naše komore su najviše poena skupili upravo na ovim sastancima, a koji za organizatore predstavljaju najmanje finansijsko ulaganje a najveću profit imaju upravo od ovih skupova. Imajući u vidu da KMSZTS prema svojim pravnim aktima (Pravilnik Fonda uzajamne pomoći) vrši sufinansiranje organizatora KE u procesu KE, smatramo da ne postoje realne potrebe da cene kotizacija stručnih sastanaka budu veće od predložene.

3. Promeniti odluku ZSS kojom je onemogućeno med.sestrama i zdravstvenim tehničarima da budu edukatori lekarima iz oblasti medicinskih veština u svakodnevnom radu.

Obrazloženje: Ova odluka je sprečila veliki broj lekara da učestvuju na raznim oblicima KE (najčeđće na kongresima i simpozijumima) ali i u matičnim organizacijama. Naš stav je da ako već zajedno rade, lekari i zdravstveni tehničari trebaju imati znanje i posedovati veštine koje su izuzetno značajne u timskom radu, a upravo veštine se mogu steći u okviru programa KE akreditovanih u KMSZTS. Postoji takođe i inicijativa da se za edukatore uzimaju samo osobe iz istih profila (pr. Sestre edukuju setre, laboranti-laborante, itd), ali smatramo i da ovakva inicijativa predstavnja korak nazad u unapređenju profesije jer svi težimo ka multidisciplinarnom pristupu poslu.

4. Omogućiti učesnicima programa KE da u toku jednog dana mogu prisustvovati većem broju oblika KE.

Obrazloženje: Vaša odluka da se u toku jednog dana ne mogu održavati više programa KE odnosno da slušalac ne može prisustvovati više od jednom obliku KE, u stvarnosti se pokazala kao kontraproduktivna jer je izazvala neženjene efekte: veći broj izlazaka sa posla (sukob sa rukovodstvom ustanove), veći broj naplata kotizacije (veći finansijski gubitak), smanjen broj slobodnih dana zbog pomeranja predavanja za vikende itd. Smatramo da ovu odluku koja je doneta iz nekih drugih pobuda i razloga i koja ima svoje praktično značenje moramo promeniti u interesu svih zdravstvenih radnika.

5. Što se tiče Vašeg predloga za inicijativu održavanja besplatnih programa KE, KMSZTS je već počela da u saradnji sa stručnim asocijacijama održava besplatne programe KE (u ovoj godini je planirano 4 puta u svim ograncima - ukupno 24), ali smatramo da je poželjno da se i organizatori KE obavežu dobijanjem akreditacije na određen broj besplatnih edukacija.

Izvor: Vebsajt Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, 25.1.2012.

STATUT INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE - KONKURSI: Raspisan konkurs za sufinansiranje projekata od interesa za članove matične sekcije urbanista • Rok za dostavljanje prijava je 24. februar 2012. godine •

Na osnovu člana 54. stav 1. tačka 13. Statuta Inženjerske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 88/2005 i 16/2009 - prim. red), Izvršni odbor Matične sekcije urbanista je, na svojoj dvadest i drugoj redovnoj sednici održanoj 19.01.2012. godine, doneo Odluku o raspisivanju Konkursa za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove Matične sekcije urbanista.

Oglas je raspisan u dnevnom listu Politika, 25. januara 2012. godine.

Merila (kriterijume) za utvrđivanje prioriteta za sufinansiranje koji su od interesa za članove Matične sekcije urbanista možete preuzeti na http://www.ingkomora.org.rs/vesti/?id=25-01-2012-001.

Formular prijave za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove Matične sekcije urbanista možete preuzeti na http://www.ingkomora.org.rs/vesti/?id=25-01-2012-001.

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 25.1.2012.

MULTILATERALNI SPORAZUM SA EVROPSKOM ORGANIZACIJOM ZA AKREDITACIJU: Akreditaciono telo Srbije trebalo bi u aprilu da potpiše ovaj sporazum, čime će biti priznati izveštaji i sertifikati naših akreditovanih organizacija u Evropi i svetu

Akreditaciono telo Srbije trebalo bi u aprilu u Kopenhagenu da potpiše multilateralni sporazum sa Evropskom organizacijom za akreditaciju, što će povećati konkurentnost domaćih proizvoda i izvoz Srbije, rečeno je danas na seminaru "ATS u Evropi i svetu - priznavanje sistema akreditacije".

Pomoćnica ministra ekonomije Jelena Popović je izjavila da će od tog sporazuma veliku korist imati srpski privrednici, jer će moći u većoj meri da plasiraju robu na evropsko tržište.
Na taj način će biti priznati izveštaji i sertifikati naših akreditovanih organizacija, što će doprineti lakšem protoku roba i usluga, kao i ekonomskom razvoju Srbije. Tako se osigurava prepoznatljivost, prihvaćenost i priznanje ocene usaglašenosti zahteva za naše proizvode i izvan granica zemlje.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić je rekla da će višestrani sporazum sa EU doprineti uključivanju na evropsko tržište i da je neophodno edukovati privrednike, pojačati rad na donošenju tehničkih propisa i primeni standarda.

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat je izrazio očekivanje da će Srbija u martu dobiti status kandidata za prijem u članstvo u EU i da će uskoro preostale tri evropske zemlje - Belgija, Litvanija i Rumunija ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red).

Ovaj sporazum stupa na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje EU, a u međuvremenu se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, od 2009. godine, koji sadrži uglavnom trgovinske odredbe ŠP-a.

Janmat je istakao da bi trebalo povećati kapacitete ATS - a i povećati broj zaposlenih u tom telu, jer će od procesa usaglašavanje akreditacije sa evropskim zakonodavstvom najveću korist imati građani Srbije, koji će moći da kupuju kvalitetnije proizvode.

Predsednica Upravnog odbora Akreditacionog tela Srbije Snježana Pupovac je podsetila da to telo tretnutno ima status pridruženog člana u Evropskoj organizaciji za akreditaciju.

Pupovac je kazala da je cilj seminara u Centru "Sava" upoznavanja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti sa većim brojem tema iz oblasti tehničkih zahteva značajnih za njihov rad u oblasti ocenjivanja usaglašenosti i akreditacije, kao i sa novim podzakonskim aktima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koji su usaglašeni sa evropskom regulativom.

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI SA EU U OBLASTI PRERADE MLEKA

Predstavnici Nacionalne asocijacije prerađivača mleka (SEDA) i Evropske mlekarske asocijacije (EDA) potpisali su danas u Beogradu Protokol o saradnji, koji ima za cilj podsticaj razvoja mlekarsko-prerađivačkog sektora u Srbiji.

Protokol predstavlja mogućnost da se kroz razmenu znanja i iskustava sa evropskim prerađivačima mleka podigne kvalitet srpskih proizvoda i da budu konkurentni na izvoznim tržištaima, saopšteno je u hotelu "Moskva", nakon potpisivanja tog dokumenta.

Potpisivanjem protokola, Srbija je postala pridruženi član EDA i dobila mogućnost da prisustvuje forumima, sektorskim skupovima koji organizuje EU kao i ekskluzivnim i strateškim sastancima sa zvaničnicima unije, naučnicima, trgovcima i ekspertima u oblasti marketinga.

Protokol su potpisali, u prisustvu pomoćnika srpskog ministra poljoprivrede Miloša Milovanovića, predsednik SEDA Zoran Matić i generalni sekretar EDA Jop Klajbojker.

Milovanović je istakao da protokol predstavlja most između dve asocijacije, koje ima za cilj da podigne kvalitet našeg mlekarskog sektora. Istakavši da je taj sektor u Srbiji bitan u ekonomskom i socijalnom smislu, Milovanović je naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede, nastavati da podržava mlekarsku industriju,u okviru finansijhskim mogućnosti.

On je zahvalio USAID Agrobiznisu, uz čiju pomoć je i realizovan prejekat, ukazujući da su od prvog dana njihovog parisustva u Srbiji postignuti dobri rezultati.

Matić je podsetio da je Nacionalna asocijacija prerađivača mleka osnovana u novembru 2011. godine, trenutno ima osam članica - mlekare Šabac, Meggle (Mlekara Mladost), Kuč, Ekomlek, Lazar, Muza, Leskovac i Nišku mlekaru, a otvorena je za nove članove.

Prema njegovim rečima asocijacija otkupljuje mleko od 10.500 seljaka, 600.00 litara mleka preradi dnevno i ima 1.267 zaposlenih.

On je istakao da su ciljevi asocijacije da obezbedi bolje predstavljanje i lobiranje sektora mlečne industrije ispred domaćih i međunarodnih institucija i tela, unapređenje poslovnog okruženja i pružanje podrške povećanju konkurentnosti domaćih proizvoda na lokalnom i međunarodnom tržistu putem unapređenja kvaliteta i produktivnosti.

Direktor Uprave za vetreinu Zoran Mićović rekao je da se tim protokolom stvaraju bolji uslovi da se naši proizvodi bolje prodaju na tržištu i EU i carinske unije Rusije, Belorausije i Kazahstana.

Direktorka USAID-a za Srbiju Suzan Fric istakla je je USAID sa paredivačima mleka u Srbiji sarađuje više od 10 godina, istakavši da su ostavreni dorbi rezulati. Asocijacija SEDA osnovana je uz finansijsku i tehničku podršku USAID Agrobiznis projekta, koja podržava mlekarski sektor od 2008. godine.

Aktivnosti USAID-ovog Agrobiznis projekata, u okviru sektora bazirane su na pružanju pomoći mlekarama u sprovođenju međunarodnih standarda kvaliteta i bezbednosti hrane, uvođenju novih tehnologija i pružanju podrške aktivnostima u sferi marketinga i podsticanja izvoza.

Od 2001. godine, USAID je investirao više od 662,5 miliona dolara, kako bi stimulisao ekonomski razvoj, ojačao pravosudni sistem i promovisalo dobro upravljanje u Srbiji.

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU "SRBIJAGASA" I EKONOMSKOG FAKULTETA U SUBOTICI: Saradnja će biti ponuđena i Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, Rudarskom i Mašinskom fakultetu u Beogradu kao i drugim visokoškolskim ustanovama širom Srbije

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Nenad Vunjak potpisali su danas sporazum o saradnji tog javnog preduzeća i Ekonomskog fakulteta, koji će omogućiti praktičnu nastavu studentima i pomoć za njihovo buduće zapošljavanje.

Ovim sporazumom želimo da pokažemo u praksi da naši fakulteti mogu veoma mnogo doprineti kreiranju razvoja srpske privrede, izjavio je Bajatović i dodao da "Srbijagas" namerava da praktično pomaže univerzitete, fakultete, a naročito studente da što bolje ostvare teoretska znanja u praksi.

On je naglasio da je to veoma važno za razvoj srpske privrede i da je primereno uslovima koji postoje u zemljama EU.

Saradnja će biti ponuđena i Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, Rudarskom i Mašinskom fakultetu u Beogradu kao i drugim visokoškolskim ustanovama širom Srbije, najavio je Bajatović.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici je napomenuo da na osnovu potpisanog sporazuma taj fakultet ne traži nikakav novac, niti uslovljava partnerstvo, nego je njegova suština obezbeđivanje prakse za studente i pomoći preduzeća u izradi master i diplomskih radova studenata.

On je najavio da će stručnjaci "Srbijagasa" držati praktičnu nastavu studentima i upućivati ih kako se sastavljaju završni računi i drugi poslovi, koje budući ekonomisti treba da obavljaju

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

FORMIRANO UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije Dragijana Radonjić-Petrović navela je danas da će Udruženje izvoznika Srbije kao nezavisna institucija biti važan partner resornom ministarstvu i Vladi Srbije, kojima je povećanje izvoza na inostrana tržišta među prioritetima.

Radonjić-Petrović je na konferenciji za novinare, održanoj povodom osnivačke skupštine tog udruženja, istakla da ohrabruje činjenica da izvoz u poslednje vreme beleži rast.

U strukturi izvoza i dalje, čak sa 70 odsto, dominiraju sirovine i poluproizvodi, navela je ona i napomenula da geografska struktura izvoza nije zadovoljavajuća, s obzirom na to da više od 80 odsto izvoza ide u zemlje EU i CEFTA.

Predstavnik Inicijativnog odbora Udruženja izvoznika Srbije Svetozar Mrkšić saopštio je da to udruženje želi aktivno da učestvuje u kreiranju trgovinskih, fiskalnih i svih drugih mera ekonomske politike naše zemlje.

Mrkšić je naglasio da predstavnici Inicijativnog odbora i Projekta Evropske unije za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP) zastupaju stav da je u Srbiji neophodno osnovati asocijaciju koja će pod isti krov staviti prvenstveno mala i srednja, izvozno orijentisana preduzeća.

Članovi Udruženja izvoznika Srbije, kako je naveo, mogu postati sva preduzeća, bez obzira na obim i granu proizvodnje iz koje izvoze.

Prema njegovim rečima, među najvažnijim ciljevima ovog udruženja jesu razmena iskustava između izvoznika, kreiranje poslovnog okruženja koje obezbeđuje isplativ izvoz, povećanje vrednosti i geografske pokrivenosti izvoznih tržišta, kao i ojačavanje finansijskih i tehničkih kapaciteta.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Hoze Antonio Gomez Gomez istakao je da je EU 2009. godine pokrenula SECEP projekat s ciljem da podrži konkurentnost izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji, i dodao da je samo za osnivanje profesionalnog udruženja izvoznika izdvojeno 3,5 miliona evra.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je od 2001. godine finansirala veliki broj projekata koji se odnose na razvoj malih i srednjih preduzeća u vrednosti od približno 67 miliona evra.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin istakao je da će ta agencija pružiti podršku Udruženju izvoznika Srbije.

Ta podrška će, kako je naveo, biti konkretna i kretaće se od davanja prostora i opreme za rad do izrade i finansiranja promotivnog materijala Udruženja, obezbeđivanja kontakata i njegovog predstavljanja u inostranstvu.

Osnivanje Udruženje izvoznika Srbije realizovano je u okviru "Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP)" koji finansira EU sa 3,5 miliona evra, sa ciljem da se unapredi poslovanje, konkurentnost i izvozni kapaciteti malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Taj projekat su, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, podržali i Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 25.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O EKONOMSKOJ I TEHNOLOŠKOJ SARADNJI IZMEĐU SRBIJE I AZERBEJDŽANA

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Nebojša Ćirić završio je danas dvodnevnu posetu Azerbejdžanu tokom koje je sa ministrom za ekonomski razvoj te zemlje Šahinom Mustafajevom potpisao Sporazum o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji.

Sporazum između vlada dveju zemalja treba da podstakne saradnju u oblasti kapitalnih infrastrukturnih i energetskih projekata, saobraćaja, poljoprivrede, prehrambene, hemijske i farmaceutske industrije i informacionih tehnologija.

Ovaj dokument obuhvata i tehničku pomoć eksperata specijalizovanih za obuku osoblja, kao i nabavku ili kupovinu mašina, opreme i materijala prilikom realizovanja projekata.

Ćirić je ocenio da je veoma važno to što je ovim dokumentom formalno otvorena mogućnost kreditiranja Koridora 11 na deonici Ljig-Preljina pod izuzetno povoljnim uslovima, pri čemu je potvrdio da su pregovori dveju strana već u toku.

Ministar je naveo da je planirano da radovi počnu krajem prvog kvartala ove godine, i istakao da je ova poseta potvdila visok nivo političkih, ekonomskih i prijateljskih odnosa Srbije i Azerbejdžana, čiji se rezultati očekuju u budućnosti.

U prvih jedanaest meseci 2011. godine izvoz iz Srbije u Azerbejdžan iznosio je 3,08 milijardi dolara (pad od 39,7 odsto u odnosu na isti period 2010. godine), a uvoz iz Azerbejdžana 114 hiljada dolara (pad od 78,03 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine).

Najznačajniji izvoznici u Azerbejdžan su kompanije "Hemofarm" iz Vršca, "TF Kable - FKZ" iz Zaječara, "Evrotehna" iz Kraljeva, "Farmakom Mb" iz Šapca, "Farmanova" iz Obrenovca, "Tarket" iz Bačke Palanke i "Quatra Graphic", "Velmož-Petrović", "Buck" i "Galenika" iz Beograda, a uvoznici su "NIS" iz Novog Sada, "Farmakom Mb" i "Sanel" iz Kragujevca.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 25.1.2012.

PROGRAM PODRŠKE OPŠTINAMA IPA, ROK 24.02.2012: RASPISAN POZIV ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ZA REALIZACIJU PAKETA PODRŠKE OPŠTINSKIM I GRADSKIM UPRAVAMA U U SKLOPU REALIZACIJE PROJEKTA "PROGRAM PODRŠKE OPŠTINAMA IPA 2007" • Rok za dostavljanje prijava je 24. februar 2012. godine •

U sklopu realizacije projekta Program podrške opštinama IPA 2007 - Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga, koji u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalnom konferencijom gradova i opština sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ International Services, a koji finansira Evropska unija raspisuje se Poziv za podnošenje prijava za realizaciju paketa podrške opštinskim i gradskim upravama.

Pravo na učešće u pozivu za podnošenje prijava imaju gradovi, opštine i gradske opštine u Republici Srbiji.

Zainteresovani gradovi, opštine i gradske opštine u okviru realizacije projekta Program podrške opštinama IPA 2007 - Dobra, uprava, planiranje i pružanje usluga, mogu da apliciraju za sledeće pakete podrške:

1. Uvođenje novog modela organizacione strukture u opštinskoj/gradskoj upravi;
2. Unapređenje funkcije upravljanja ljudskim resursima;
3. Unapređenje kvaliteta usluga koje gradske i opštinske uprave pružaju građanima;
4. Razvoj/unapređenje uslužnih centara.

Paketi podrške opštinskim i gradskim upravama podrazumevaju pružanje EKSPERTSKE podrške i stručnog znanja u ključnim prioritetnim oblastima uz primenu različitih modaliteta.
Rok za dostavljanje prijava je 24. februar 2012. godine.

Dokumentaciju i uputstva za apliciranje možete preuzeti sa internet prezentacije projekta Program podrške opštinama IPA 2007- Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga (link http://www.msp-ipa2007.org/sr/c3prijava)

Za sve dodatne informacije i pojašnjenja u vezi sa podnošenjem prijava možete kontaktirati: Info centar - paketi podrške opštinskim i gradskim upravama, telefon: 011/ 32- 84-160, 32- 84-916, e-mail :bojana.ristic@giz.de

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 24.1.2012.

POTPISANO SEDAM SPORAZUMA O REALIZACIJI PROJEKATA U OBLASTI MODERNIZACIJE JAVNE UPRAVE IZMEĐU SRBIJE I ŠVEDSKE: Početna sredstva obezbeđena za period od 2011. do 2014. godine iznose oko 700.000 evra

U ime Vlade Republike Srbije, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković i predstavnik Švedskog instituta za javnu upravu Alf Person potpisao je sporazume o realizaciji sedam projekata u oblasti modernizacije javne uprave. Sporazume su potpisali i predstavnici državnih organa koji su dobili sredstva.

Reč je o projektima izabranima za finansiranje iz sredstava Projektnog fonda za institucionalni razvoj. Početna sredstva obezbeđena za Projektni fond za period od 2011. do 2014. godine iznose oko 700.000 evra, a obezbeđena su od strane Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju.

Ključni očekivani rezultat projekata koji će biti podržani sredstvima fonda je poboljšanje kvaliteta usluga koje pružaju državni organi građanima i privredi.

"Projekti treba da doprinesu povećanju efikasnosti rada organa državne uprave, pojednostavljivanju procedura i smanjenju troškova administracije", rekao je državni sekretar ministarstva Duško Radaković i pozvao i druge donatore da podrže Fond kako bi sredstva dobio što veći broji državnih organa finansiranjem njihovih projekata koji se odnose na institucionalni razvoj u Srbiji.

U toku prve tri godine sprovođenja Projekta, predviđeno je da se organizuje šest poziva za dostavljanje projektnih predloga. Ukupna vrednost ovih sedam projekata državnih organa koji su konkurisali po prvom pozivu iznosi 148.570,3 evra. Za sredstva može aplicirati 28 državnih organa koji imaju svoje predstavnike u međuresornoj radnoj grupi za koordinaciju sprovođenja Akcionog plana reforme državne uprave.

Sporazumom koji su Švedska i Republika Srbija krajem 2010. godine potpisale o sprovođenju Projekta "Podrška reformi državne uprave u Srbiji 2010-2013", Vlada Republike Srbije i Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) uspostavile su Projektni fond za institucionalni razvoj (PROFID) iz kog se obezbeđuju sredstva za finansiranje projekata u oblasti reforme državne uprave.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 24.1.2012.

EVROPSKA MREŽA PREDUZETNIŠTVA: PKS u saradnji sa regionalnim privrednim komorama Kruševac i Užice organizovala u ovim gradovima prezentaciju Evropske mreže preduzetništva

Privredna komora Srbije u saradnji sa regionalnim privrednim komorama Kruševac i Užice, organizovala je u ovim gradovima dvodnevnu prezentaciju Evropske mreže preduzetništva (EEN mreža), projekta koji finansira EU, a koji pruža podršku u poslovanju sektoru malih i srednjih preduzeća

Privredna komora Srbije je 1. januara 2011. godine postala punopravni član Evropske mreže preduzetništva, koja okuplja oko 600 institucija i oko 100 konzorcijuma za pružanje podrške malim i srednjim preduzećima u 49 zemalja Evrope i sveta. Ovaj projekat omogućava srpskim privrednicima besplatno oglašavanje, traženje partnera za komercijalnu saradnju, kao i za transfer tehnologija i informacija o otvorenim pozivima raspoloživih fondova i programa EU.

Na prezentaciji EEN mreže u Kruševcu i Užicu, Radmila Milivojević, specijalna savetnica predsednika PKS za evropske integracije, istakla je niz prednosti EEN mreže, važnih za poslovanje malih i srednjih preduzeća. Ona je predstavila i pojedine konkretne aktivnosti, kao što su medjunarodni poslovni susreti na sajmovima FOODREX 2012. u Beogradu - (sajam hrane i pića) i GAST 2012. u Splitu - (turizam, ugostiteljstvo, hrana i piće).

Evropsku mrežu preduzetništva - Srbija, svojim profesionalnim angažovanjem podržavaju Nacionalna agencija za regionalni razvoj, SIEPA, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, Institut Mihajlo Pupin i Privredna komora Srbije. EEN mreža nudi usluge poslovnog povezivanja sa bazom poslovne saradnje, omogućava bilateralne medjunarodne poslovne susrete, posete kompanijama u inostranstvu i redovno upoznavanje sa regulativom i standardima EU. U bazi ponude i tražnje je više od 13.000 profila, a u transferu tehnologije pruža zaštitu intelektualne svojine i finansiranje istraživanja inovativnih projekata. Preduzeće nema obavezu prihvatanja kooperacije i može u svakom trenutku da povuče svoj profil iz baze podataka. Usluge Evropske mreže preduzetništva su besplatne.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 25.1.2012.

OBUKA ZA PISANJE EVROPSKIH PROJEKATA: Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu biće održana obuka 30. I 31. januara i 6. i 7. februara 2012. godine

Na poziv Zavoda za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, predstavnici Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine održaće četvorodnevnu obuku pod nazivom "Priprema IPA prekograničnih projekata" za osoblje Zavoda.

Na seminaru će biti obuhvaćena celokupna procedura pripreme i pisanja projekata koji se finansiraju iz evropskih programa. Takođe, učesnici seminara biće upoznati sa načinima funkcionisanja evropskih programa, evaluacije, finansiranja i implementacije projekata.

Tokom prvog dela obuke koji će se održati 30. i 31. januara, predstavnici Fonda će polaznike upoznati sa prekograničnim programima dostupnim institucijama sa teritorije AP Vojvodine u sklopu druge komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Takođe, biće predstavljena uputstva za popunjavanje formulara za projektne predloge, projektni pristup izazovima s posebnim osvrtom na drvo ciljeva i logičku matricu projekta (osnovni principi, ciljevi, pretpostavke, rezultati i rizici).

Drugi deo obuke održaće se 6. i 7. februara 2012. godine. Na drugom delu obuke biće obrađene teme budžetiranja EU projekata, kao i upoznavanje sa procedurama i dokumentacijom koja je neophodna za samo konkurisanje.

Izvor: Vebsajt Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine, 25.1.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
POSLANICI PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE USVOJIL U STRAZBURU REZOLUCIJU O SRBIJI

Tanjug

U rezoluciji usvojenoj sa 90 glasova za, tri glasa protiv i troje uzdržanih, ocenjuje se da je Srbija postigla znatan napredak u mnogim oblastima, ali i da su neki ključni problemi kao što su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i izborni zakon i dalje nerešeni.

Kao preostali zadaci koje vlasti u Beogradu treba da obave, kako bi se okončao proces monitoringa, navode se reforma sudstva, usvajanje i primena efikasnih antikorupcionih propisa, unapređenje stanja u medijima i puna primena prava manjina.

SE će u narednom periodu, kako se navodi, usmeriti pažnju na mehanizme uspostavljanja održive demokratije uključujući reformu sudstva (transparentnu proceduru reizbora sudija i osnivanje najviših sudova), izgradnju transparentnog sistema finansiranja stranaka, nezavisne medije i punu primenu zakona o slobodi govora i udruživanja.

Članovi delegacije Skupštine Srbije izrazili su večeras različita mišljenja o Rezoluciji o poštovanju dužnosti

Više učesnika u raspravi založilo se za napredak Srbije u oblasti zaštite manjina.

U izveštaju i rezoluciji o Srbiji, pod nazivom "Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije", PS SE konstatuje da će Evropski savet u februaru/martu odlučiti o dodeli Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, nakon što potvrdi da su vlasti u Beogradu ostvarile dalji napredak u primeni sporazuma postignutih sa Prištinom, kao i u aktivnoj saradnji sa Euleksom i Kforom.

U rezoluciji se ocenjuje i da su mediji u Srbiji suočeni sa ekonomskim teškoćama koje mogu da ugroze medijski pluralizam i slobodu, a kao posebni problemi ističu se vlasništvo nad medijima, uloga države u medijskom prostoru, ekonomska isplativost medija, transparentnost vlasništva nad medijima i napadi na novinare.

Nataša Vučković je izabrana za potpredsednicu Parlamentarne skupštine najstarije evropske organizacije.

Parlamentarna skupština je zajedno sa Vučkovićevom izabrala 19 novih potpredsednika.

Zadatak potpredsednika je da pomažu predsedniku, a konkretni dogovori o daljem radu očekuju se tokom ove nedelje.

Vučković je navela da je novi predsednik PSSE Žan Klod Minjon iz Francuske u svom govoru pozvao potpredsednike da budu aktivniji u predstavljanju politike i rada tog tela.

Tokom petodnevnog zasedanja, Parlamentarna skupština treba da izabere i novog Komesara za ljudska prava Saveta Evrope i raspravlja o garantovanju autoriteta i efektivnosti Evropske konvencije o ljudskim pravima, o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva pacijenata na osnovu njihovih želja i o unapređenju ženskih prava u svetu.

MMF U BEOGRADU 2. FEBRUARA 2012: Produžetak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom za Srbiju veoma bitan

Tanjug

Produžetak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) za Srbiju je veoma bitan, tvrde domaći ekonomisti.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić najavio je večeras da će prilikom razgovora s Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja dolazi u Beograd 2. februara, biti razjašnjene sve nedoumice oko aranžmana iz predostrožnosti i budžeta za 2012. godinu.

Nikezić je podsetio da su osnovni parametri budžeta za 2012. godinu, koji su dogovoreni s MMF-om - ispoštovani, kao što su deficit budžeta od 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda, visina javnog duga, ukupni prihodi i rashodi državne kase...

"Ostale tačke koje nisu usaglašene su nekoliko investicionih projekata značajnih za Republiku Srbiju, a jedan od njih je dokapitalizacija Komercijalne banke. Očekujem da ćemo prilikom posete Misije MMF-a, koja će početi 2. februara, razrešiti i te male nesuglasice i da će aranžman iz predostrožnosti dobiti pozitivnu ocenu u punom obimu", rekao je Nikezić televiziju B92.

Nikezić je naglasio da, ukoliko bi aranžman iz predostrožnosti s MMF-om bio ugrožen na bilo koji način, "to ne bi bila dobra poruka".

Pojedini domaći mediji danas su izneli špekulacije da MMF, navodno, smatra da je budžet Srbije ove godine suviše opterećen investicijama i radi nastavka aranžmana očekuje da povučemo odluku o ulaganju 100 miliona evra za dokapitalizaciju Komercijalne banke, čije akcije bi preuzela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

U tom slučaju većinski vlasnik Komercijalne banke postao bi EBRD, koji sada ima 25 odsto udela, dok je u vlasništvu Srbije 42,6 odsto.

Bivša ministarka finansija je u januaru 2011. godine izjavila domaćim medijima da je u ugovorima, koji su sa stranim partnerima potpisani krajem 2009. godine, omogućena dokapitalizaija Komercijalne banke i navedeni su uslovi pod kojima će država prodati Komercijalnu banku ili otkupiti učešće međunarodnih finansijskih institucija.

"Vlada je preuzela obavezu da se odrekne kontrole nad Komercijalnom bankom u roku od šest godina. Ali, ako do kraja 2012. godine država ne saopšti svoje namere oko privatizacije banke na način kako je to dogovoreno, međunarodne finansijske institucije mogu da zahtevaju od Vlade da otkupi sve njihove akcije", objasnila je tada ministarka Dragutinović.

Komercijalna banka je u 2010. godini dokapitalizivana sa 120 miliona evra sredstvima EBRD-a, Međunarodne finansijske korporacije iz Vašingtona (IFC - deo Svetske banke), Nemačkog investicionog fonda DEG i švedskog fonda za investicije u zemlje u razvoju "Swedfund International AB".

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec je uveren da će država dodatnim argumentima pojasniti razloge za svaku pojedinačnu stavku na koju je MMF stavio primedbu, te da će se nakon toga usaglasiti.

Bajec je ponovio da odlaganje potvrde prve revizije aranžmana iz predostrožnosti između Srbije i MMF, o čemu je Fond zvanično saopštio ranije ovog meseca, ne znači i prekid tog sporazuma.

Podsetimo, MMF smatra da su neki investicioni projekti, bilo da ih direktno finansira država ili da daje garanciju za njih, dosta veliki i da mogu ugroziti ciljeve visine javnog duga i fiskalnog deficita.

Fiskalni deficit za ovu godinu dogovoren je u visini od 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zakonski određen maksimum zaduživanja države na 45 posto BDP-a, podsetio je Bajec i dodao da predstavnici Fonda nemaju nikakvih primedbi u vezi sa pitanjima koja se odnose na plate u javnom sektoru, penzije, izdavanja za socijalne potrebe.

Primedbe se odnose na neka pitanja kao što je dokapitalizacija Komercijalne banke, koja je, inače, predviđena tek krajem ove godine, a kojom se obezbeđuje da država ostane većinski vlasnik te banke.

Bajec je izrazio očekivanje da će se sva ta pitanja razjasniti i da će posle toga MMF dati pozitivnu ocenu "jer jednostavno to nisu stvari koje se odnose na neku nepotrebnu potrošnju, već je reč o investicijama".

On je ponovio i da ne sme da se desi da bude probijena zakonski postavljena granica javnog duga jer onda nezavisno od MMF-a država po zakonu mora odmah da primenjuje mere da vrati javni dug u granice od 45 odsto BDP-a.

Aranžman koji je Srbiji Bord izvršnih direktora MMF odobrio 29. septembra minule godine, u vrednosti od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,1 milijarde evra) zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.

EKONOMSKI EKSPERTI UPOZORAVAJU DA GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA MOŽE POTRAJATI ČITAVU DECENIJU

Tanjug

Ukoliko najrazvijenije zemlje sveta ne podstaknu javnu potrošnju, a ne štednju, uz istovremeno jačanje konkurentnosti i privrede sposobne da dugoročno otplaćuju javne dugove, globalna kriza se može produbiti

U Evropskoj uniji, glavni ekonomski problem je pitanje velikih javnih dugova, ali već ima napretka u pripremanju različitih programa, dokumenata koji bi trebalo da se potpišu i za koje se za sada izjašnjavaju većina zemalja same EU, kazao je profesor Megatrend univerziteta Oskar Kovač i precizirao da se osim 17 država koje su u evropskoj monetarnoj uniji, o programima za oporavak pozitivno izjašnjavaju i druge države koje će se dobrovoljno pridružiti EU.

Naime, radi se o posebnom sporazumu koji se bavi poreskim, odnosno, budžetskim pitanjima, da bi se stalo na put daljem rastu budžetskih deficita i ukupnog javnog duga evropskih zemalja.

Ekonomista Kovač očekuje da će u martu ove godine na ključnom, plenarnom sastanku šefovi država i vlada članica EU taj dokument prihvatiti i potpisati, a potom će biti poslati na ratifikaciju u parlamentima članica Unije.
Kovač je skrenuo pažnju na jedan detalj u tekstu tog sporazuma, gde je navedeno da sredstva sa kojima raspolaže EU zajedno sa sredstvima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iznosi oko 850 milijardi dolara.

Sam MMF takođe traži mogućnost da se povećaju ta sredstva za još oko 500 milijardi dolara, iz kojih će se refinansirati dugovi, odnosno, omogućiti otplata dugova ovih zemalja, koje u tom pogledu stoje najlošije, obelodanio je Kovač.

On je ocenio da je pozitivan pomak i to što se se čuju glasovi upozorenja, pre svega Francuske i Nemačke, da suviše restriktivna budžetska politika može da se produbi i onda će biti vrlo teško da se istovremeno rešava nedovoljna proizvodnja, kriza zaposlenosti i rešavanje javnog duga.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da je kriza javnih dugova, pre svega u EU, verovatno najveća takve vrste u proteklih 200 godina, ocenjujući da je vrlo duboka, koja će ostaviti vrlo velike posledice na globalnom nivou.

Prokopijević je naglasio da nije moguće dati dugoročnu prognozu kako će se ta kriza odvijati i koliko će trajati, jer može da se manifestuje i završi po ubrzanom scenariju, ali je moguće da traje i narednih 10 godina.

Odgovarajući na pitanje da li je za prevazilaženje krize bolje podsticati tražnju, a ne uvoditi rigorozne mere štednje, kako to savetovao nobelovac Džozef Stiglic, Prokopijević je rekao da postoje tri mogućnosti:da se troši ili da se štedi ili da se štedi radi reformi, od kojih je ova treća - jedino dobra.

"Jedan od razloga zašto su nastali ovoliki dugovi jeste prevelika državna potrošnja", ukazao je Prokopijević i podsetio da su zemlje EU u 2009. i 2010. godini dale blizu dva biliona (1.980 milijardi) evra pomoći bankarskom sistemu da ne bi propao.

"Ali, sama štednja nije dovoljna i tu je Stiglic u pravu, jer sama štednja dovodi do toga da se spirala aktivira nizbrdo, a ono što je potrebno je da se nekako pokrenu nacionalne ekonomije", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Međutim, prema Prokopijevićevim rečima, to ne može da se izvede samo štednjom i merama koje sprovode, recimo, Grčka, Portugal, Španija i Italija, nego moraju da se sprovedu strukturne reforme u koje niko neće da "zagrize", jer to Evropljani računaju u neku vrstu svoje komparativne prednosti.

"Nažalost, oni pogrešno smatraju da je to prednost, to je veliko opterećenje evropskih privreda i tu su najveći interesi uvezani oko tržista rada i sličnih sektora", kazao je on, napominjući da je unutar EU trenutna klima takva da se niko ne usuđuje da takne u strukturne reforme, ali bez toga neće moći da povrate konkurentnost privrede.

"Uzaludno je olakšavanje dugova, nema ko da ih dugoročno otplaćuje", zaključio je Prokopijević.

NA SVETSKOM EKONOMSKOM FORUMU U DAVOSU GLAVNA TEMA KRIZA KAPITALIZMA

Tanjug

Lideri finansijskog sektora na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom zimskom odmaralištu Davosu smatraju da bi kapitalizam zapadnog tipa mogao da bude u opasnosti.
Ekonomska kriza razvijenog dela sveta, koja traje već četiri godine, ugrozila je ta društva i povećala razlike između bogatih i siromašnih.

Jedan od učesnika Foruma, suosnivač i izvršni direktor brokerske firme Karlajl grup, Dejvid Rubenstajn, kaže da svetski lideri moraju brzo da deluju da bi prebrodili aktuelnu krizu jer bi u suprotnom drugačiji modeli kapitalizma, kao što je onaj koji praktikuju u Kini, mogli da prevladaju.

"Kao rezultat sadašnje recesije koja traje duže nego što je iko predviđao i koja će se verovatno nastaviti tokom još nekoliko godina, doći će do velikog broja ekonomskih dispariteta", istakao je Rubenstajn.

"Moramo da rešimo te probleme, jer ako to ne uradimo, kroz tri ili četiri godine će nastupiti kraj vrste kapitalizma u kojem su mnogi od nas oduvek živeli i za koji smo smatrali da je najbolji tip", dodao je on.

Dok su tradicionalne industrijske ekonomije poput SAD i Evrope tokom proteklih nekoliko godina šepale od jedne krize do druge, mnoge privrede u Aziji i Latinskoj Americi su doživljavale procvat.

Američki investitor Džordž Soros apelovao je na evropske vlasti da preduzmu odlučnije mere za zaštitu privreda Italije i Španije od finansijskih poteškoća.

On je izjavio da su dosad usvojene "polovične mere" nedovoljne da bi pomenute privrede ponovo počele da ostvaruju rast.

Pored toga, Soros je Nemačku opisao kao nadzornika koji nameće svoje stroge anti-inflacijske poglede ostatku kontinenta.

Soros dodaje da su slabije članice evrozone, prema njegovim rečima, "svedene na status zemalja Trećeg sveta" koje moraju da vrate dugove u stranoj valuti.

Taj legendarni investitor je takođe izrazio strahovanja da će nerealni zahtevi koji se nameću slabijim privredama pogoršati političke tenzije unutar Evropske unije i predložio emisiju zajedničkih evroobveznica.

Istovremeno, ekonomista Nuriel Rubini kaže da je Evropi potrebno masivno monetarno popuštanje za rešavanje dužničke krize. On predviđa i da će Grčka u roku od godinu i po napustiti evrozonu. "To će biti prva zemlja koja će restrukturirati svoj dug, ali ne verujem da će biti i poslednja", izjavio je Rubini.

Rubini kaže i da bi evro trebalo da bude slabiji bar 20 do 30 posto kako bi pomogao ekonomijama evrozone.

SAVETU ZA ŠTAMPU DO SADA PRISTUPILO UKUPNO 66 DNEVNIH, NEDELJNIH I MESEČNIH LISTOVA

Tanjug

Nadležnost Saveta za štampu je "odlučivanje o poštovanju Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima, a princip je dobrovoljnost", podsetio je član Upravnog odbora i Komisije za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić, na predstavljanju tog tela na kome su učestvovali i predstavnici UNS-a, NUNS-a i Lokal presa, nakon čega je održan i okrugli sto "Medijska strategija - šta dalje?".

"Država Srbija se u Medijskoj strategiji obavezala da će podržati rad samoregulatornog tela - Saveta za štampu, bez ikakvog uticaja na to telo. Da nema ovakvog Saveta za štampu, država bi nam uvela regulatorno telo. Onda bi država odlučivala o tome šta je dobro u štampi, a šta nije", kazao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, od najvećih dnevnih novina, nadležnost Saveta za štampu ne prihvataju "Danas", "Kurir" i "Pravda".

"Ideja za formiranje ovog tela je podizanje kvaliteta sadržaja u štampanim medijima, poštovanje praćenja standarda koji su utvrđeni Kodeksom novinara i, na duži rok, cilj je smanjenje broja sudskih sporova", precizirala je generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković i dodala da je do sada odrađeno osam, a u proceduri su dve žalbe.

Savet za štampu Srbije osnovan je početkom 2010. godine, tri godine posle usvajanja Kodeksa novinara Srbije, a u septembru prošle godine počela je da radi i Komisija za žalbe, u kojoj osim predstavnika osnivača sede i tri predstavnika javnosti.

Za okruglim stolom "Medijska strategija - šta dalje?" govorili su predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović i predsednik Upravnog odbora Lokal presa Dejan Miladinović. Tom prilikom je rečeno da dozvolu za emitovanje u Srbiji poseduje 321 radio stanica, pet nacionalnih i jedna pokrajinska, 48 regionalnih i 267 lokalnih.

TV stanica ima ukupno 134, šest nacionalnih, 30 regionalnih i 98 lokalnih.

Broj registrovanih štampanih medija u 2010. godini je iznosio 517, od kojih 390 nacionalnih, 69 regionalnih, 58 lokalnih, od kojih je 20 dnevnih listova.

Promocija Saveta za štampu i okrugli sto organizovani su u prostorijama Regionalnog centra za profesionalno obrazovanje u Smederevu, a nakon toga, iste teme bile su predmet razgovora i u Požarevcu.

U SUSRET POSLOVNOJ INTEGRACIJI REGIONA

Tanjug

Predsednik Srbije Boris Tadić primio je danas delegaciju slovenačkih i srpskih privrednika, predstavnika Samita 100 biznis lidera regiona i podržao dalju poslovnu integraciju regiona, koja za konačni cilj ima stvaranje novih radnih mesta, boljih privrednih i životnih uslova na ovim prostorima, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.

Sastanak je održan na inicijativu organizatora Samita 100, Srpske asocijacije menadžera i Udruženja menadžera Slovenije (Združenje Manager Slovenije), kao nastavak započetog dijaloga poslovnih i političkih lidera regiona na Samitu 100 biznis lidera, u Aranđelovcu, u oktobru 2011. godine.

Predsednik Tadić je iskazao podršku inicijativi dalje privredne integracije, kao i svim konkretnim projektima saradnje kompanija sa ovih prostora, koji će doprineti konkurentnijem regionu, boljim proizvodima i uslugama građanima, ali i uspešnijem nastupu na trećim tržištima.

Delegacija biznis lidera je predsedniku Tadiću predstavila prvi konkretan rezultat Samita 100, osnivanje slovenačko-srpskog građevinskog konzorcijuma "Feniks" danas u Beogradu.
"Feniks" je inicijalno okupio više od 20 srpskih i slovenačkih preduzeća u cilju saradnje i zajedničkog nastupa na trećim tržištima (pre svega u Rusiji, odnosno generalno u istočnoj i jugoistočnoj Evropi i na bliskom i srednjem istoku). Inicijatori projekta su srpski PSP "Farman" i slovenačka korporacija "Hidria".

Učesnici delegacije su obavestili predsednika Tadića da će narednog dana u Srpskoj asocijaciji menadžera biti osnovan regionalni Upravni odbor Samita 100, koji će okupiti najistaknutije privrednike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Tom prilikom biće izabran predsednik i usaglašeni ciljevi i odgovornost ovog tela za dalju podršku jačanja privrednih veza u regionu u narednom periodu.

U delegaciji su sa slovenačke strane bili generalna direktorka "Trimo" Tatjana Fink, predsednik poslovodnog odbora "Hidrije" Iztok Seljak , generalni direktor "Iskratela" Andrej Polenec , izvršna direktorka "Združenje Manager" Sonja Šmuc, predsednik uprave "Žito" Anton Balažič i direktor "Interenergo" Anton Papež.

U srpskoj delegaciji bili su izvršni direktor "Nektara" Bojan Radun, generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko, predsednik PSP "Farman" Branislav Grujić, predsednik MK "Grup" Miodrag Kostić i predsednica UO i izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera Maja Piščević.

EIB UČESTVUJE SA 100 MILIONA EURA U OBNOVI SRPSKIH PUTEVA

Tanjug

Evropska investiciona banka (EIB), ocenjuje da je Srbija je ostvarila značajan napredak u realizaciji projekata u svim oblastima transporta

EIB će sa 100 miliona evra učestvovati u obnovi srpskih puteva, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku.

Šef sektora za Sloveniju, Hrvatsku i zapadni Balkan u EIB Dominik Kurben je prilikom posete ministru za infrastrukturu i energetiku Milutinu Mrkonjiću izrazio zadovoljstvo napretkom u oblasti transporta.

Evropski bankari su se interesovali posebno za projekte na železničkom Koridoru 10 i za deonicu Stara Pazova-Novi Sad, dvokolosečnu prugu kojom bi vozovi trebalo da idu brzinom većom od 160 kilometara na čas, železničku infrastrukturu i izgradnju deonica na putnom Koridoru 10 (E75 i E80).

Prema saopštenju, već postoji saglasnost da EIB, SB i EBRD zajednički finansiraju sanaciju puteva u Srbiji sa po 100 miliona evra.

U NOVOM SADU OSNOVANO UDRUŽENJE PROFESIONALACA U JAVNIM NABAVKAMA

Tanjug

Udruženje profesionalaca u javnim nabavkama, osnovano je u Novom Sadu kao neprofitna i nevladina organizacija.

Ova organizacija ima cilj da doprinese unapređivanju prakse javnih nabavki u Srbiji i suzbijanju neregularnosti u toj oblasti.

Time je ostvarena inicijativa započeta pre nekoliko godina da, u saradnji sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija, bude i kod nas bude stvorena jedna ovakva profesionalna i autonomna asocijacija, rekao je na Osnivačkoj skupštini direktor republičke Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Napominjući da su se, posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine, često menjali ljudi koji rade u javnim nabavkama, što je bila određena smetnja uspostavljanju stabilnog sistema u toj oblasti, on je rekao da je zato važno osnivanje ovog udruženja koje će biti važna podrška u sistemu javnih nabavki.

Kroz sistem sertifikacije prošlo je oko 1.600 osoba, a njih oko 1.000 je već dobilo sertifikate za rad čime je stvorena „kritična masa profesionalaca, koji će biti okosnica tog udruženja“, istakao je Jovanović i zahvalio na pomoći predstavnicima OEBS-a i Programa za razvoj pri Ujedinjenim nacijama (UNDP).

Rukovodilac programa UNDP u Srbiji Velibor Popović je podsetio da je Srbija potpisnik Konvencije UN o borbi protiv korupcije i naglasio da je veoma važna profesionalizacija državne uprave u segmentu javnih nabavki.

Ako se uzme u obzir da Srbija godišnje troši oko 3,5 milijardi evra kroz javne nabavke i da je samo 47 subjekata pregledano, računica je da "preko 50 odsto svih javnih nabavki u Srbiji ima neku vrstu neregularnosti, što je veoma zabrinjavajuće".

Popović je napomenuo da će revizorski izveštaj za prošlu godinu biti verovatno još gori u tom pogledu i naglasio značaj uloge novoosnovanog udruženja da se taj procenat znatno smanji.

Predsednik inicijativnog odbora Udruženja Stevan Radunović istakao da će se ta asocijacija boriti za priznavanje profesije u javnim nabavkama, razvoj i primenu profesionalnih i etičkih standarda u toj oblasti.

Udruženje će aktivno sarađivati sa organizacijama i asocijacijama građanskog društva koje dele slične vrednosti kao i sa međunarodnim organizacijama u toj oblasti, rekao je Radunović.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNELA KRIVIČNU PRIJAVU

Tanjug

Agencije za borbu protiv korupcije podnela je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Novog Sada i članova Gradskog veća, saopšteno je danas iz Agencije. Gradonačelnik je dao izjavu da je šokiran odlukom Agencije.

Prijava je podneta zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili položaj i ovlašćenja i time naneli višemilionsku štetu Novom Sadu, preduzeću ATP "Vojvodina" i I.D. kupcu i većinskom vlasniku društvenog dela tog preduzeća, kao i manjinskim akcionarima.

U saopštenju se navodi da je Agencija za privatizaciju jula 2004. godine, zaključila ugovor sa I.D. o prodaji društvenog kapitala ATP "Vojvodina" metodom javne aukcije.

Kupac je, dodaje se, nakon zaključivanja ugovora pristupio realizaciji ugovornih obaveza koje se odnose na izmirivanje dospelih rata, socijalnog programa i investicionih ulaganja.

Novi Sad je u maju 2006. godine, sklopio ugovor sa ATP "Vojvodina" kojim se obavezao da će za novoizgrađenu autobusku stanicu obezbediti uslove za rad u međumesnom saobraćaju po međunarodnim standardima.

Grad se obavezao i da će nakon dobijanja upotrebne dozvole preusmeri međumesni saobraćaj na tu stanicu.

Prema navodima Agencije, iz spisa predmeta je nesporno da je investitor ispunio sve ugovorom propisane obaveze, a da Novi Sad neizvršavanje svojih obaveza pravda sudskim postupkom koji se vodi pred Privrednim sudom.

Grad, suprotno svojim odlukama, nije regulisao i sproveo prigradske odlaske i dolaske na lokaciju autobuske stanice, čime je načinio štetu koja prema presudi Privrednog apelacionog suda u Beogradu iznosi oko četiri miliona evra za prva četiri meseca koliko stanica nije radila.

Danas ta šteta za kupca i preduzeće iznosi preko 100 miliona evra.

Novi Sad, kao osnivač gradskog saobraćajnog preduzeća, mogao je i morao preko organa upravljanja to preduzeće obavezati na poštovanje odluka Grada, kako bi se izbegla šteta i nesporazumi.

Odgovorima koje je dostavio na pisani zahtev Agencije, gradonačelnik Novog Sada je nedvosmisleno potvrdio da su sve odluke i potpisani ugovor pravno valjani i da nije pokrenut bilo kakav postupak za poništenje i izmene odluka.

Iz Agencije ističu da je prijava protiv gradonačelnika i članova gradskog veća Novog Sada jedan je od najobimnijih i komplikovanijih slučajeva koje to telo ispituje.
Privredni apelacioni sud je 2010. godine presudio u korist ATP "Vojvodina".

SEKRETARIJAT ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE GRADA BEOGRADA UPOZORAVA DA JE KAZNA OD 5.000 DO MILION DINARA ZA ONE KOJI NE ČISTE SNEG

Tanjug

Beograđanima koji ne budu čistili sneg i led ispred svojih kuća, zgrada i lokala sledi novčana kazna od 5.000 do 20.000 dinara, pa čak i od milion dinara, upozoravaju iz gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Komunalna inspekcija će intenzivno, tokom 24 časa, kontrolisati da li građani poštuju Odluku o komunalnom redu i uklanjaju sneg i led oko objekata čiji su vlasnici ili ih koriste, rekao je zamenik sekretara za inspekcijske poslove Nebojša Tomić za agenciju Tanjug.

"Građani koji ne budu poštovali propise biće kažnjavani", upozorio je Tomić.

Kako je dalje rekao, komunalni inspektor ili komunalni policajac može na licu mesta kazniti fizičko lice sa 5.000 dinara ili preduzetnika sa 20.000 dinara, ukoliko utvrdi da oni ne poštuju odredbe pomenute odluke.

"Ako građani ne plate na licu mesta, komunalni inspektor ima pravo da napiše prekršajnu prijavu na osnovu koje pravnom licu sledi kazna od 50.000 do milion dinara", dodao je Tomić.

On je apelovano na vlasnike, odnosno, korisnike zemljišta i objekata, posebno stanica, tržnih centara, zdravstvenih i prosvetnih ustanova, banaka, trgovinskih i ugostiteljskih objekata, skupštine zgrada i stanare da blagovremeno uklanjaju sneg i led.

Odluka o komunalnom redu kaže da su za uklanjanje snega i leda sa trotoara širine do pet metara koji se nalaze ispred stambenih zgrada, poslovnih prostora i neizgrađenog građevinskog zemljišta, odgovorna pravna i fizička lica koja koriste te nepokretnosti, bilo da su vlasnici, zakupci ili korisnici.

Za uklanjanje snega i leda u širini od pet metara oko privremenih montažnih objekata odgovorna su lica koja imaju odobrenje za postavljanje i korišćenje tih objekata.

Vlasnici zgrada i stanova dužni su da uklanjaju ledenice sa prozora, terasa , krovova i drugih delova zgrade, a ako nisu u mogućnosti da to učine, treba da postave oznake upozorenja na opasnost od obrušavanja ledenica.

Sneg i led treba da se čiste tako da se ne zatrpavaju slivnici, kao i da se prilikom njihovog odlaganja ne zatvaraju trotoari i ne zatrpava kolovoz, navode iz Sekretarijata.

HRVATSKA PRED EVROPSKIM PROCEDURAMA

RTV

Iskustva pokazuju da na putu ka članstvu u Evropskoj uniji s jedne strane stoje podsticaji, a s druge konkurencija.

Najviše izazova je u poljoprivredi, gde mudre odluke mogu dugoročno da se isplate.

Otkrivanje složenih evropskih procedura sada je pred Hrvatskom, a upravo su slavonski seljaci dali najveću podršku referendumskom "da".

http://www.rtv.rs/sr_ci/region/hrvatska-pred-evropskim-procedurama_296512.html

EVROPSKE ZEMLJE ODOBRILE MOGUĆE FINANSIJSKE SANKCIJE MAĐARSKOJ

Evropske zemlje odobrile su danas moguće finansijske sankcije Mađarskoj zbog velikog deficita, dok mađarski premijer Viktor Orban boravi u Briselu zbog kontroverznih zakona koje je usvojila njegova vlada.

"Mađarska nije učinila sve što je neophodno" i današnja odluka "omogućava Evropskoj komisiji da preduzme dodatne mere", rekla je ministarka finansija predsedavajuće Danske Margrete Vestager na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ostalim evropskim ministrima finansija.

Deficit Mađarske u 2011. bio je na papiru tri odsto što je granica koju toleriše Evropa, ali Brisel smatra da je on izračunat na osnovu podataka koji ne prikazuju realno stanje.

Sankcionisanje Mađarske bi moglo da bude u obliku zamrzavanja evropskih subvencija, posebno sredstava iz kohezionih fondova EU.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren ukazao je, međutim, da Budimpešta ima još vremena da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi bila sankcionisana.

Ako Mađarska ne postigne to u ovoj godini, onda "imamo mogućnost da suspendujemo kohezione fondove od januara naredne godine", ukazao je Ren.

Evropska komisija je zabrinuta ne samo zbog finansijske situacije već i zbog pravosuđa i zaštite ličnih podataka, nezavisnosti centralne banke i slobode medija.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

U PRVOM TROMESEČJU OVE GODINE SRPSKIM PREDUZEĆIMA NA RASPOLAGANJU KREDITI OD 250 MILIONA EVRA

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević izjavio je da će se u prvom tromesečju ove godine na raspolaganju srpskim preduzećima, pre svega izvozno orijentisanim, naći 250 miliona evra povoljnih kredita iz Apeks zajma Evropske investicione banke.

Radosavljević je u izjavi Tanjugu istakao da su to krediti sa ročnošću do sedam godina za mala i srednja preduzeća (MSP) i do 12 godina za preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposlenih), sa počekom dve do tri godine i sa kamatnom stopom negde do 5,5 odsto.

"To je po nekim našim kalkulacijama duplo jeftinije od kredita koji se trenutno nude kroz bankarski sektor u Srbiji", dodao je on.

Radosavljević je precizirao da će tih 250 miliona evra povoljnih kredita biti "upumpano" u srpsku privredu, pre svega u izvozno orijentisana preduzeća, a zatim i kao podrška autokomponentašima, kao budućoj izvoznoj grani industrije i 30 miliona evra kao podrška medijskom sektoru u periodu krize.

On je napomenuo da je juče potpisan ugovor o realizaciji druge tranše Apeks kredita za MSP i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije od 100 miliona evra između EIB i Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Radosavljević je podsetio da je ugovor o prvoj tranši od 150 miliona evra potpisan prošle godine "i ta sredstva su već opredeljena, preduzeća su konkurisala za projekte i negde oko 75 projekata će biti podržano iz te prve tranše".

Prema njegovim rečima, druga tranša Apeks zajma bi trebalo ubrzo da se nađe pred Skupštinom Srbije i posle ratifikacije će biti dostupna MSP i preduzećima srednje tržišne kapitalizacije.

"Mi očekujemo da se ova prva tranša povuče negde krajem ovog meseca, početkom sledećeg, da ta sredstva već budu dostupna preduzećima na korišćenje, a da ova druga tranša bude dostupna tamo negde krajem februara, početkom marta", precizirao je Radosavljević.

Državni sekretar je objasnio da se sredstva Apeks kredita plasiraju kroz bankarski sektor, "znači država Srbija se zadužuje i na taj način dolazi do povoljnijih i dugoročnijih izvora, ti izvori su sada na raspolaganju bankama, a banke je izabrala EIB, uz saglasnost Republike Srbije".

On je istakao da su skoro sve velike banke u Srbiji uključene u taj program, preduzeća se obraćaju poslovnim bankama, prolaze kroz standardnu proceduru odobravanja kredita i nakon toga poslovna banka predlaže kredit, odnosno predlog projekta na odobravanje EIB.

Nakon odobravanja tog projektnog zajma EIB, država Srbija povlači deo kredita i stavlja na raspolaganje toj konkretnoj banci, dodao je Radosavljević.

On je naglasio da ne postoji nikakva mogućnost zloupotrebe tih sredstava jer kompletan sistem ide kroz bankarski sektor, odnosno banka odlučuje o tome kome će dati kredit u okviru zadatih kriterijuma.

Kada se radi o prvoj tranši, ona je u najvećem delu već popunjena, ostala su jako mala sredstva jer su neka preduzeća u međuvremenu odustala, neke banke su u međuvremenu odustale i tu će biti drugog poziva, rekao je Radosavljević.

"Što se tiče druge tranše, mi smo kada je potpisan prvi, krovni ugovor o 250 miliona evra raspisali javni poziv za sva preduzeća odmah i za prvu, i za drugu tranšu, naravno biće tu još sredstava koja su ostala nakon tog javnog poziva", istakao je Radosavljević.

Od sredine 2002. godine EIB je Srbiji odobrila ukupno 565 miliona evra kroz četiri Apeks zajma, od kojih su tri u iznosu od 315 miliona evra u potpunosti realizovana kroz 462 kredita, čime je otvoreno 3.811 novih radnih mesta.

Izvor: Tanjug, 25.1.2012.

PRODATO 270.366 DRŽAVNIH OBVEZNICA • Aukcija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije održana 24. januara 2012. godine •

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 24. januara 2012. godine, prodato je 270.366 državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 2.703.660.000 dinara, što predstavlja 90,12 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 14,7 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 26. januara 2017. godine. Godišnja kuponska stopa iznosi 10 odsto, a isplata kupona vršiće se polugodišnje do datuma dospeća.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 24.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE PLAĆANJA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE OD STRANE OSNIVAČA PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJI U NJEMU NE RADI - Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: član 12
  • Ministarstvo finansija: OSNOVICA ZA OBRAČUN GODIŠNJEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA ZA FIZIČKA LICA (ZAPOSLENE) KOJI SU UPUĆENI NA RAD U INOSTRANSTVO OD STRANE DOMAĆEG POSLODAVCA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 87
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN NAKNADE TROŠKOVA RADA I BORAVKA NA TERENU (TERENSKI DODATAK) ZA DRŽAVNE SLUŽBENIKE - Zakon o porezu na dohodak građana: član 18
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: NAKNADA ŠTETE ZBOG NEOPRAVDANE ILI NEOSNOVANE PRIVREMENE MERE - Zakon o izvršnom postupku: član 298
  • Privredni apelacioni sud: NEPOSTOJANJE ODGOVORNOSTI POVERIOCA ZA DONOŠENJE NEZAKONITOG REŠENJA O ODREĐIVANJU PRIVREMENE MERE - Zakon o izvršnom postupku: član 297
  • Privredni apelacioni sud: OBIM PRAVA NA ZAŠTITU ZNAKA OBELEŽAVANJA - Zakon o žigovima: čl. 4, 38 i 81
  • Privredni apelacioni sud: ODGOVORNOST POVERIOCA ZA ŠTETU NASTALU PRIVREMENOM MEROM ODREĐENOM NA NJEGOV PREDLOG - Zakon o izvršnom postupku: čl. 297 i 298
  • Privredni apelacioni sud: PRAVNA ZAŠTITA POSLOVNOG IMENA PRIVREDNOG SUBJEKTA - Zakon o privrednim društvima: član 28
  • Privredni apelacioni sud: PRIMENA ODGOVARAJUĆEG PROPISA PRI ODLUČIVANJU O PRIVREMENIM MERAMA - Zakon o izvršnom postupku: član 302
  • Privredni apelacioni sud: SADRŽINA TUŽBENOG ZAHTEVA I PREDLOGA ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE - Zakon o žigovima: član 75
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 22 - Zakon o stečaju: čl. 56 i 57
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 23 - Zakon o stečaju: član 49 i član 80 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 24 - Zakon o stečaju: član 82
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 25 - Zakon o stečaju: član 112
Primeri modela:

  • OPŠTE (GENERALNO) PUNOMOĆJE (ADVOKAT)
  • OPŠTE (GENERALNO) PUNOMOĆJE (DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM)
  • PREDLOG TUŽIOCA DA MU SUD ODREDI BESPLATNOG PUNOMOĆNIKA
  • PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U PARNICI (ADVOKAT)
  • PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U PARNICI (DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM)
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA DAVANJE NASLEDNIČKE IZJAVE
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA KUPOVINU NEPOKRETNOSTI
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI
  • SPECIJALNO PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U BRAČNOM SPORU
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 20.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

CAMBI CO d.o.o.

06752128

21- St. 2646/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 21. St. broj 2646/11 od 22.12.2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom CAMBI CO d.o.o. Beograd, Metohijska 44, matični broj 06752128, PIB 101601742.
II. Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost za plaćanje u smislu odredbe čl. 11, stav 2, tačka 1. Zakona o stečaju.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Rade Radulović iz Beograda, Bulevar oslobođenja 164/111.
IV. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 45 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V. Prvo poverilačko ročište zakazano je za 1.3.2012. godine u 12,30 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VI. Ročište za ispitivanje potraživanja zakazano je za 5.4.2012. godine u 12,30 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VII. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VIII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 22.12.2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Privredno društvo za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o.

17177664

5. St. broj 3466/2010

 

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 5. St. broj 3466/2010 od 26. decembra 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o. iz Beograd, Milentija Popovića 9, matični broj 17177664, PIB 101712514, a na predlog poverioca "Mambo" d.o.o. iz Beograda, od 5. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Miodrag Petrović iz Beograd, Aleksandra Belića 25/18.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko - finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 20. februar 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 23. maj 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajno dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Dir Trade d.o.o.

 

2 St. broj 1658/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1650

 

Privredni sud u Beogradu je svojim rešenjem 2 St. broj 1658/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad Dir Trade d.o.o. iz Beograda, Treća nova 71. Ovaj oglas istaknut je na oglasnu tablu 30. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Trgovačko preduzeće "ATAKO" d.o.o

17175840

36-St - 2952/2911

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Beogradu, i to sudija Mila Đorđević, kao stečajni sudija u stečajnom postupku u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, nad Trgovačkim preduzećem "ATAKO" d.o.o, Beograd, ul. Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446, po predlogu stečajnog dužnika, na ročištu za glasanje i usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije, održanom dana 13. oktobra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I - Otvara ce stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
II - Potvrđuje se usvajanje unapred pripremljenog plana organizacije u skladu sa predlogom stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 18. jula 2011. godine sa izmenama od 22. septembra 2011. godine i izmenama i dopunama od 7. oktobra 2011. godine.
III - Obustavlja se stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
IV - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, 12. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

 

 

46. St. broj 3594/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2457

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INEX-CENTAR.shtml/seo=/companyid=22148

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj 46. St. broj 3594/2011 od 12.1.2011. godine ispravljeno je rešenje 46. St. 3594/2011 od 2.12.2011. godine, tako što u stavu sedmom izreke, u prvom redu, umesto datuma 2.5.2012. godine treba da stoji datum 7.5.2012. godine. U ostalom rešenje ostaje nepromenjeno.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Central a.d.

 

11. St. broj 2502/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=927

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/CENTRAL+UDP.shtml/seo=/companyid=34

Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2 u postupku stečaja nad dužnikom Central a.d. iz Beograda, Zemuna, Glavna 10 - 11. St. broj 2502/2010 zakazuje dopunsko ispitno ročište koje će se održati dana 10.2.2012. godine u 11,00 časova kod ovoga suda u sudnici 235/II.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

GRBIĆGAF

20066156

23. St. broj 1083/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 1083/2011. godine, od 26. decembra 2011. godine, otvorio je postupak stečaja nad GRBIĆGAF Zemun, Milana Mladenovića 9, matični broj: 20066156, PIB 104007347, a po predlogu ovlašćenog predlagača Fond za razvoj RS, Niš.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika Mitrić Vesna iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 24. februar 2012. godine u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 20. januar 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d.

07483414

48. St. broj 3448/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2161

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RAKOVICA-KOMERC.shtml/seo=/companyid=13256

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Vera Tešić u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska broj 14C. pokrenutom po predlogu predlagača Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, u svojstvu likvidacionog upravnika od 7. septembra 2011. godine, doneo je dana 27. decembra 2011. godine
REŠENJE
Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti i manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska 14C, MB 07483414, i PIB 100225831, zaključuje.
Nalaže se stečajnom upravniku da unovči imovinu stečajnog dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove.
Nalaže se stečajnom upravniku da ukoliko po pokriću troškova stečajnog postupka preostanu sredstva ista uplati u budžet Republike Srbije.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Preduzeće za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o.

06885560

7. St. broj 3601/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1851

 

I - Privredni sud u Beogradu, 7. St. broj 151/11 (Novi broj 7. St. broj 3601/11) od 9. juna 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o. Goraždevac, Goraždevac bb, Peć, matični broj 06885560, PIB 101389171.
II - Poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika zakazano je za 5. april 2012. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.
III - Ispitno ročište zakazano je za 5. april 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Preduzeće "Agrouniverzal" d.o.o.

 

27 St. broj 2705/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1944

 

Privredni sud u Beogradu, Rešenjem 27 St. broj 2705/2010 od 16. decembra 2011. godine, obustavio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom preduzećem "Agrouniverzal" d.o.o. iz Zemuna, Ugrinovačka 113.
Oglas istaknut na oglasnoj tabli Suda 11.1.2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Zan"

 

1. St. broj 119/11

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Zan" Bor, Moše Pijade bb, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Sl. glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

DOO "Popolus"

 

1. St. broj 166/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1879

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Popolus" Knjaževac, Ulica 9. brigade broj 9, blok 1, stan 13, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja

07128789

St. broj 227/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to sudija Milena Stevanović, kao stečajni sudija, doneo je Rešenje St. broj 227/11 11.1.2012. godine o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja Knjaževac, 22. decembra bb, MB 07128789, PIB 101880200, na predlog istog dužnika kao predlagača, zbog stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, a koji su predviđeni člana 11. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 2. istog člana Zakona o stečaju.
Za stečajnog upravnika određuje se Preduzetnik Dragana Todorović, licencirani stečajni upravnik iz Bora.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 60 dana do 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu, po predujmljenim troškovima održavanja dopunskog ispitnog ročišta a prijave potraživanja podnesene po isteku roka od 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
Prvo poverilačko ročište i skupština poverioca se zakazuju za 20. februar 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.
Ispitno ročište se zakazuje za 4. maj 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

DOO "Spott"

 

1. St. broj 151/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1709

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Spott" Zaječar, Ratnih vojnih invalida broj 14 sa razloga jer dužnik nema imovinu. Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS". Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas"

07610335

1. St. broj 67/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1387

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. 67/2011 od 10. januara 2012. godine usvojen u celini završni račun i finansijski izveštaj stečajnog dužnika DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas" Paraćin, Steve Pisara 2, matični broj 07610335, PIB 100939395, pa je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da po pravnosnažnosti rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje je objavljeno isticanjem na oglasnoj tabli suda 10. januara 2012. godine. Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Jelena Vasiljević, licencirani stečajni upravnik iz Kragujevca, broj licence 155-0338. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO

 

2. St. broj 57/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=815

 

Privredni sud u Kraljevu obaveštava poverioce da se u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO u stečaju, iz Kruševca, Jasički put bb., zakazuje ročište za razmatranje Plana reorganizacije za 6. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu, sudnica broj 12, Cara
Dušana 41. Plan reorganizacije podneo je Dušan Petrović, vlasnik više od 30% kapitala stečajnog dužnika, a koga po punomoćju zastupa advokat Zoran Pantović.
Uvid u plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana od 9. januara 2012. godine, od 8,00 do 14,00 časova u pisarnici ovog suda, kao na sajtu Agencije za privredne registre.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Ako se glasanje obavlja putem pisma - u odsustvu sa zakazanog ročišta, pravna lica moraju da podnesu Sudu glasačke listiće koji su potpisani od strane statutarnog zastupnika i overeni pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni Sud, odnosno ovlašćeni organ ili lice, a najkasnije pre početka zakazanog ročišta. Pre početka glasanja na ročištu Sud će obavestiti sve prisutne o rezultatima glasanja putem glasačkih listića. Prema podnetom planu reorganizacije poverioci će glasati u okviru klasa poverilaca i plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga prihvate sve klase, s tim što se plan smatra usvojenim u okviru jedne klase poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Merso"

07365454

Posl. broj 6. St. 569/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je rešenjem St. broj 569/2010 od 29. juna 2011. godine utvrđeno da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Merso" Novi Pazar, Sopoćanska 74, MB 07365454, PIB 101797610 zaključuje.
Pravna pouka: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom Apelacionom sudu u roku od osam dana od dana dostavljanja, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš"

6624669

1. St. broj 331/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1877

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom 28. decembra 2011. godine, doneo je 30. decembra 2011. godine
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinaski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, matični broj 6624669, PIB 100501838 zaključuje.
3. Iznos od 422.720,99 dinara prenosi se predlagaču Mančić Sveti iz Niša, Jermenska 10.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase do zaključenja stečaja u iznosu od 25.000,00 dinara.
5. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 7.838,00 dinara.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Agrotrgovina" d.o.o

 

St. broj 488/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, po stečajnom sudiji Dragici Gačić Petković, u stečajnom postupku nad Stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, 11. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, za 10. februar 2012. godine u 9,00 časova u sudnici broj 14/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici.
Na završnom ročištu će se raspravljati o:
1. završnom računu stečajnog upravnika,
2. konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
3. primedbama na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
4. neraspodeljenim delovima stečajne mase,
5. drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o određivanju završnog ročišta je istaknuto na oglasnu tablu suda 11. januara 2012. godine i biće objavljenom u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo

 

5. St. broj 412/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, 10. januara 2012. godine pod St. broj 412/2011 doneo je
REŠENJE
Prvo poverilačko ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, zakazano za 10. januar 2012. godine u 11,00 časova se odlaže i zakazuje za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u sudnici broj 17/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

Konfekcija "Kluz-Srem" a.d.

17195581

5. St. broj 489/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/KLUZ-SREM.shtml/seo=/companyid=454

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući po sudiji Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem" a.d. Ruma, Industrijska b.b., doneo je 11. januara 2012. godine rešenje:
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem", Ruma, Industrijska b.b., MB 17195581, PIB 101341215 zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju Republike Srbije.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a sa pozivom na broj stečajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti po isteku roka iz ovog rešenja ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
Troškove održavanja dopunskog ročišta za ispitivanje potraživanja iz prethodnog stava dužan je da predujmi podnosilac prijave, s tim da ukoliko u roku koji sud odredi ne položi predujam, prijava će se odbaciti.
IV. Pozivaju se svi dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
V. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 20. februara 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Ulica svetog Dimitrija broj 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.
VI. Zakazuje se ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 10. aprila 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija broj 39.
VII. Pravne posledice otvaranja stečaja nad stečajnim dužnikom nastupaju sa danom objavljivanja na oglasnoj tabli suda.
VII. Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda 11. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Astra commerce"

 

St. broj 68/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=123

 

Privredni sud u Subotici rešenjem St broj 68/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Astra commerce" Bačka Topola, odredio je završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,45 časova u sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" Beograd i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

"Ljutovo" AD

08236534

St. broj 360/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LJUTOVO.shtml/seo=/companyid=4226

Privredni sud u Subotici je dana 6. 1. 2012. godine rešenjem St. 360/2011 u postupku stečaja nad "Ljutovo" AD Ljutovo S. Principa Selje 34. - matični broj 08236534 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i glasanja po predloženom planu reorganizacije za 23.02.2012. godine sa početkom u 11,00 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 4.1.2012. godine (preporučena pošta od 30.12.2011. godine) dostavio predlagač "Milma commerce" d.o.o. Beograd dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca. Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda, u "Službenom glasniku RS" Beograd i u dva visokotiražna lista smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

"Salaš-trade"

 

St. broj 224/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=948

 

Privredni sud u Subotici je dana 9. 1. 2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Salaš-trade" Subotica, broj St. 224/2010 za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,15 časova kod Privrednog suda u Subotici sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS", smatraju se uredno pozvanim na dopunska ispitna ročišta stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Malcon"

 

St. broj 603/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1395

 

Privredni sud u Subotici je dana 9.1.2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Malcon" Subotica, broj St. 603/2010 - za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova kod Privrednog suda u Subotici - sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS" Beograd, smatraju se uredno pozvanim na dopunsko ispitno ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

"Tumbas" d.o.o.

20190094

Posl. br. St. 276/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1955

 

Privredni sud u Subotici je dana 6.01.2012. godine rešenjem St. 276/2011 u postupku stečaja nad "Tumbas" d.o.o. iz Malog Iđoša, Široka br. 1. - matični broj 20190094 zakazao održavanje ročišta radi razmatranje i glasanje po podnetom planu reorganizacije od 6.01.2012. godine za 23.02.2012. godine sa početkom u 9,30 časova, sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 06.01.2012. godine dostavio osnivač Tumbas Loketić Tibor dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30 a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja. Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

"Premium servis"

 

Posl. broj St. 97/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=219

 

Privredni sud u Subotici, rešenjem broj St 97/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Premium servis", odredio završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u Sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o.

06568645

2. St. broj 182/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2114

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. broj 182/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o. - u stečaju Ivanjica, MB 06568645, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 13,00 časova, u ovom Sudu, sudnica broj 3, na kom će se:
- raspravljati o završnom ročištu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati o drugim pitanjima od značaja za bankarstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o.

20064439

St. 87/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1414

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 87/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o., - u stečaju Ivanjica, MB 20064439, za dan 15. septembar 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

Stambena zadruga "Beton"

07652216

St. 165/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=343

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 165/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom stambena zadruga "Beton" - u stečaju Ivanjica, MB 07652216, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 23.1.2012.