Aktuelne vesti na dan 25. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 4 OD 20. JANUARA 2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

PREDLOZI I ALTERNATIVNA REŠENJA U DELU PREDNACRTA GRAĐANSKOG ZAKONIKA O NASLEĐIVANJU

NEISTICANJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE NA RAD OD STRANE ZAPOSLENOG KOME JE NEZAKONITO PRESTAO RADNI ODNOS

ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

OBAVLJANJE DELATNOSTI TRANSPORTA I OBAVEZA PLAĆANJA NAKNADE ZA PROIZVEDEN, ODNOSNO UVEZEN PROIZVOD KOJI POSLE UPOTREBE POSTAJE POSEBAN TOK OTPADA

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

KOMENTAR PRAVILNIKA O OBRASCU I SADRŽAJU SLUŽBENE LEGITIMACIJE STRUČNIH RADNIKA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD - "Sl. glasnik RS", br. 1/2012

OBAVEZA I OBIM DOSTAVLJANJA DOKUMENTACIJE BUDŽETSKOG KORISNIKA - ŠKOLE KOD PRENOSA SREDSTAVA OD STRANE OPŠTINE

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PRAVO POSLODAVCA DA NASTAVI DA KORISTI SUBVENCIJU ZA NOVOZAPOSLENOG RADNIKA KOJI JE ZAPOSLEN NA MESTO RADNIKA KOJI JE OTKAZAO UGOVOR O RADU

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PRENOSA DELA IMOVINE BEZ NAKNADE U POSLOVNIM KNJIGAMA PRENOSIOCA I PRIMAOCA DOBARA

STOPE DOPRINOSA PRIVREDNIM KOMORAMA U 2012. GODINI

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:

OBRAČUN I NAPLATA KOMPENZATORNE KAMATE NA IZNOS CARINSKOG DUGA KOJI MOŽE NASTATI U POSTUPKU AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA I PRIVREMENOG UVOZA

SKUPŠTINA APV: Na sednici Skupštine AP Vojvodine održanoj 24. Januara 2012. Godine, usvojene izmene izbornih propisa

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine održala je danas svoju XXXIII. po redu sednicu, prvu u kalendarskoj 2012. godini, kojom su predsedavali predsednik Skupštine Šandor Egereši i potpredsednici. Pokrajinski poslanici su se na današnjoj sednici izjašnjavali o dva Predloga pokrajinske skupštinske odluke i jednom Predlogu odluke.

Skupština je donela Pokrajinsku skupštinsku odluku o izmenama i dopunama Pokrajinske skupštinske odluke o izboru poslanika u Skupštinu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Uvodno izlaganje je prethodno podneo član Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli koji je pojasnio da se radi o usaglašavanju teksta pokrajinske Odluke o izborima za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine sa već izvršenim izmenama u Republičkom zakonodavstvu, Odlukom Ustavnog suda i evropskim standardima. " Reč je odluci Ustavnog suda da je neophodno fiksirati izborne liste, kako bi se izbegele naknadne manipulacije sa biračkom voljom građana, odnosno obezbedilo stirktno poštovanje redosleda prilikom dodele mandata, kazao je Deli. " Kada se jednom uspostavi izborna lista, ona kao takva ide na izbore i nakon njih se ne menja. Dakle, birači glasaju za tako formiranu izbornu listu, a nakon izbora, mandati se striktno dodeljuju po utvrđenom redosledu na izbornoj listi, jer je to lista za koju su građani glasali," precizirao je Andor Deli. Pored toga, on je naveo i da je u slučaju istovremeno raspisanih izbora na republičkom i lokalnom nivou, utvrđena mogućnost da Pokrajinska izborna komisija izborne radnje koje je neophodno izvršiti za pokrajinske izbore poveri lokalnim biračkim odborima, zatim da svako treće mesto na proporcionalnoj izbornoj listi pripada ženskom polu, kao i da se po uputstvu Ustavnog suda spreči mogućnost da partije manipulišu blanko ostavkama, odnosno da se ostavke lično podnose predsedniku Skupštine, da moraju biti overene od strane nadležnog organa i da ta overa ne može da bude starija od tri dana.

Na današnjoj sednici, Skupština AP Vojvodine je donela i Pokrajinsku skupštinsku odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Pokrajinskog zavoda za sport.
Izmenama i dopunama odluke izvršeno je terminološko usklađivanje sa Statutom AP Vojvodine i Zakonom o sportu, kao i uvođenje novih delatnosti Zavoda i usklađivanje šifri delatnosti sa novim Zakonom o klasifikaciji delatnosti.

Pokrajinska Skupština je na današnjoj sednici donela i Odluku o izmenama Odluke o imenovanju članova i sekretara Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 24.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI SRBIJE: Unija poslodavaca Srbije uočila brojne nedostatke

Stručne službe Unije poslodavaca Srbije su, nakon temeljne analize, uočile brojne nedostatke u Zakonu o Razvojnoj banci Srbije i smatraju da su predstavnici privrede trebali da budu uključeni u izradu ovog zakona i da daju konkretne predloge u cilju razvoja određenih strateških grana nacionalne ekonomije.

Osnovni nedostaci ovakvog predloga Zakona o Razvojnoj banci koji opet izgleda pisan iza zatvorenih vrata i bez ozbiljnih konsultacija sa uspešnim menadžerima i privrednicima, su sledeći:

1. Nedostatak kontrole sredstava kojima će RBS raspolagati;
2. Nedovoljno definisani prioriteti RBS kod davanja kredita;
3. Razvojna banka Srbije ne može raditi preko poslovnih banaka;
4. Nadzor nad radom banke.

Ceo tekst koji se odnosi na primedbe Zakona o Razvojnoj banci se nalazi u pdf fajlu na http://www.poslodavci.org.rs/images/news/zakon_o_razvojnoj_banci_pun_nedostataka.pdf.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 24.1.2012.

PREDLOZI ZAKONA O DAVANJU DRŽAVNIH GARANCIJA ZA ZADUŽENJE JAVNIH PREDUZEĆA, KAO I ZA NOVO ZADUŽIVANJE DRŽAVE: Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru u decembru i januaru nekoliko zakonskih predloga

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru u decembru i januaru nekoliko zakonskih predloga koji se odnose na davanje državnih garancija za zaduženje javnih preduzeća kod komercijalnih banaka, kao i za novo zaduživanje države.

Vlada je uputila krajem decembra prošle godine predlog zakona o davanju garancije Srbije kod nekoliko komercijalnih banaka, po zaduženju farmaceutske kompanije "Galenika", u iznosu od 70 miliona evra.

Ta sredstva će, prema objašnjenju Vlade Srbije, biti upotrebljena za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza kompanije "Galenika".

Reč je o predlogu zakona o davanju garancije Srbije u korist "Sosijete ženeral" banke, "Erste", "Unikredit" i AIK banke. "Sosijete ženeral" i "Erste" banka staviće na raspolaganje zajmoprimcu sredstva u iznosu od po 10 miliona evra, dok će "Unikredit" dati 30 miliona evra, a AIK banka 20 miliona evra.

Vlada je predložila parlamentu da taj zakonski predlog donese po hitnom postupku, budući da je potrebno što hitnije pribaviti sredstva za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza "kako ne bi došlo do potpune nelikvidnosti zajmoprimca".

Pre četiri dana, u skupštinsku proceduru stigao je i zakonski predlog o davanju garancije Srbije u korist Komercijalne banke po zaduženju akcionarskog društva "Jat ervejz", kojim je predviđeno preuzimanje obaveze garanta da izmiri obaveze zajmoprimca po zaduženju u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ta sredstva će biti upotrebljena za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza, a predviđen je period otplate u trajanju od tri godine, uključujući i period mirovanja otplate od 12 meseci.

Vlada je predložila odlučivanje po hitnom postupku, jer je, kako piše u tom zakonskom predlogu, povlačenje sredstava i izmirivanje dospelih obaveza uslovljeno stupanjem na snagu tog zakona.

Parlamentu je Vlada, takođe, predložila da potvrdi ugovor o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu paket projekta "Kostolac-B power plant projects" između Vlade Srbije kao zajmoprimca i kineske "Eksport-Import" banke, kao zajmodavca.

Kineska banka će Vladi Srbije staviti na raspolaganje kreditna sredstva čiji zbirni iznos ne može biti veći od 293 miliona dolara.

Prva faza tog projekta uključuje revitalizaciju dva postojeća bloka B1 i B2 i odsumporavanje za blokove B1 i B2 sa odgovarajućom infrastrukturom za izgradnju železnice i modernizaciju luke i puta, lociranih u okolini grada Kostolca.

Kineska banka će finansirati 85 odsto vrednosti prve faze tog projekta, odnosno 293 miliona dolara, dok će preostalih 15 odsto vrednosti ugovora finansirati "Elektropriveda Srbije" kao naručilac i privredno društvo "Termoelektrane-kopovi Kostolac", kao krajnji korisnik tih sredstava.

Izvor: RTV, Tanjug, 24.1.2012.

NOVI PRAVILNIK O SADRŽAJU BEZBEDNOSNOG LISTA I PRAVILNIK O REGISTRU HEMIKALIJA: Omogućen je upis grupe hemikalija kao jedne • Do 31. marta tekuće godine, Agenciji za hemikalije proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik imaju obavezu podnošenja prijave radi upisa hemikalija koje su stavljene u promet u prethodnoj godini u Registar • Obaveza upisa u registar se ne odnosi na biocidne proizvode, sredstva za zaštitu bilja, kozmetičke proizvode, lekove i medicinska sredstva, aditive i sirovine koji se korsite u proizvodnji hrane kao i aditive za hranu za životinje

Privrednicima u Privrednoj komori Srbije predstavljena dva nova pravilnika za sprovođenje Zakona o hemikalijama - Pravilnik o registru hemikalija ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011 - prim. red) i Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011- prim. red).

Novi pravilnik o registru hemikalija koji je stupio na snagu 6. Januara 2012. godine, u skladu za Zakonom o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010 i 92/2011 - prim. red), propisuje koje se grupe hemikalija mogu upisati u registar kao jedna, a to su - koherentne hemikalije, istog hemijskog sastava a različitog trgovačkog imena, polimerne hemikalije i više komponentne hemikalije.

Obaveza upisa u registar se ne odnosi na biocidne proizvode, sredstva za zaštitu bilja, kozmetičke proizvode, lekove i medicinska sredstva, aditive i sirovine koji se korsite u proizvodnji hrane kao i aditive za hranu za životinje.

Cilj nam je da se na tržiste Srbije u promet bezbedno stavljaju i koriste hemikalije, istakla je direktora Agencije za hemikalije Jelena Cvetković na predstavljanju pravilnika u PKS.Ona je napomenula da je formiran infopult kako bi se privrednici i svi koji su u obavezi da registruju hemikalije usmerili da pravilno koriste propise.

Novi Pravilnik o registru hemikalija, donosi mogućnost upisa grupa hemikalija kao jedne, istaknuto je u prezentaciji predstavnika Agencije za hemikalije. Kao jedinstvene mogu biti upisane koherentne grupe hemikalija, sa istom tarifnom oznakom, istom namenom, sastavom i količinom, u koje spadaju deterdženti, boje, lakovi, ulja, maziva, lepkovi i silikoni. Drugu grupu čine hemikalije sa različitim trgovačkim imenima, a istim hemijskim sastavom, polimerne hemikalije, koje se sastoje od istih monomera i upisuju u Registar kao jedna. Treću grupu čine višekomponentne hemikalije, koje obuhvataju setove hemikalija koje ne mogu da ispune funkciju jedna bez druge. Među njima su kitovi za repariranje automobila, abrazivi i učvršćivači.

Registar hemikalija uspostavljen je da bi se napravio inventar hemikalija, koje se nalaze u prometu u Republici Srbiji, radi sistematskog praćenja hemikalija, smanjenja rizika koje hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kontrole načina korišćenja pojedinih supstanci, ograničenja i zabrana proizvodnje i prometa. Registrovanje hemikalija predstavlja približavanje postupku registracije i autorizacije, u skladu sa odredbama REACH, odnosno budućim obavezama u EU.

U Registar hemikalija upisuju se hemikalije koje se proizvode ili uvoze na tržište Republike Srbije, bez obzira da li su klasifikovane kao opasne ili ne i to u količini većoj od 100 kilograma na godišnjem nivou, naveo je predstavnik Agencije za hemikalije Dragan Živković.

Do 31. marta tekuće godine, Agenciji za hemikalije proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik imaju obavezu podnošenja prijave radi upisa hemikalija u Registar hemikalija koje su stavljene u promet u prethodnoj godini. Dosije o hemikaliji se dostavlja u štampanom, odnosno elektronskom obliku i mora imati potpis odgovornog lica i pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis.

Direktorka Agencije za hemikalije Jelena Cvetković predstavila je privrednicima delatnost te agencije, a predočene su i obaveze koje propisuje Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista, koji će stupiti na snagu 2013. godine. O svim izmenama i novim uslovima prijavljivanja hemikalija proizvođači, uvoznici i korisnici hemikalija mogu da saznaju na portalu Agencije za hemikalije, na adresi www.shema.gov.rs. Za sva pitanja i nedoumice privrednika otvoreni su Info pult i Kol centar.

Sekretar Udruženja za hemiju, farmaciju, industriju gume i nemetala PKS Vekoslav Šošević naglasio je značaj ovakvih prezentacija za privrednike, radi blagovremenog usklađivanja poslovanja sa novim propisima. Najavljeno je da će novi pravilnici biti predstavljeni u Novom Sadu, Nišu, Šapcu i Kragujevcu.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 24.1.2012. , Tanjug, 24.1.2012.

PREDLOG UREDBE O SREDSTVIMA ZA PODSTICANJE PROGRAMA ILI NEDOSTAJUĆEG DELA SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE PROGRAMA OD JAVNOG INTERESA KOJE REALIZUJU UDRUŽENJA: Nadležni organ je dužan da na svojoj zvaničnoj internet stranici objavi javni konkurs, listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa, odluku o izboru programa, kao i druge podatke i akte koji se objavljuju u skladu sa ovom uredbom • Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu uputilo Vladi Predlog uredbe •

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Vladi Srbije uputilo Predlog uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja.

Ovom uredbom prvi put se na celovit način i jedinstvenim osnovama uređuju kriterijumi, uslovi i način dodele sredstava za finansiranje programa od javnog interesa iz budžeta Republike, ali i za kontrolu namene korišćenja tih sredstava.

Uredba uvodi transparentnost u postupak dodele sredstava za finansiranje ovih programa, između ostalog i propisivanjem da je nadležni organ dužan da na svojoj zvaničnoj internet stranici objavi javni konkurs, listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa, odluku o izboru programa, kao i druge podatke i akte koji se objavljuju u skladu sa ovom uredbom.

Pored zakonske obaveze da najmanje jedanput godišnje učine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja sredstava, udruženja će imati i obavezu da nadležnom organu kvartalno dostavljaju izveštaj o realizaciji programa.

Takođe, nadležni organ je u obavezi da prati realizaciju programa i obavlja kontrolu njegove realizacije, kao i da raskine ugovor i zatraži povraćaj prenetih sredstava ako utvrdi nenamensko trošenje.

Nakon donošenja Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim. red), pomenutom uredbom u potpunosti će se zaokružiti pravni okvir koji uređuje rad i delovanje udruženja u Srbiji i stvoriti podsticajno okruženje za realizaciju programa od javnog interesa i jačanje partnerskih odnosa države i nevladinog sektora, navodi se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 24.1.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA: Zaštitnik građana uputio ministarstvu prosvete i nauke preporuku radi obezbeđenja angažovanja većeg broja asistenata za podršku u obrazovanju roma

Strategijom za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2009 - prim. red) koju je donela Vlada Republike Srbije uvedeni su asistenti za podršku u obrazovanju Roma radi ostvarivanja boljih rezultata romskih učenika. Međutim, na osnovu pritužbi, istraživanja o primeni Strategije za unapređivanje položaja Roma i sastanka sa pedagoškim asistentima Zaštitnik građana je mišljenja da je nedovoljan broj pedagoških asistenata u nastavi, da nije odgovarajuće rešen njihov radno-pravni status, da opis posla i radni zadaci pedagoških asistenata nisu jasno utvrđeni, kao i to da ne postoje kriterijumi o optimalnom i maksimalnom broju učenika romske nacionalnosti sa kojim će asistent ostvariti kvalitetan rad.

Stoga je Zaštitnik građana uputio Ministarstvu prosvete i nauke preporuku kojom od ovog organa očekuje da preduzme mere kako bi se obezbedilo angažovanje većeg broja asistenata za podršku u obrazovanju Roma, omogućilo potpunije ostvarivanje prava na jednak pristup obrazovanju, i stvorili trajni, održivi i sistemski uslovi za uključivanje Roma u obrazovni sistem.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 24.1.2012.

SPORAZUM RS I MAĐARSKE POTPISAN SPORAZUM IZMEĐU MINISTARA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE I MAĐARSKE O DRUMSKOJ, ŽELEZNIČKOJ I REČNOJ KONTROLI DRŽAVNE GRANICE, KAO I O OBRAZOVANJU ZAJEDNIČKE KANCELARIJE ZA VEZU

Zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter potpisali su danas na graničnom prelazu "Horgoš" Sporazum između vlada dveju zemalja o drumskoj, železničkoj i rečnoj kontroli državne granice, kao i o obrazovanju zajedničke kancelarije za vezu.

Dačić je ocenio da potpisivanje ovog dokumenta predstavlja nastavak odlične saradnje policija Srbije i Mađarske, uz napomenu da postoji obostrana želja za njeno unapređenje.
On je podsetio na to da je granica Srbije sa Mađarskom istovremeno i granica sa Evropskom unijom, i dodao da je zadatak policija dveju zemalja da ova granica bude neprobojna za ilegalne imigrante i veoma lako prohodna za građane naših država.

Prema njegovim rečima, policije dveju država ostvarile su dobre rezultate u suzbijanju organizovanog kriminala i zajedničkoj politici suprotstavljanja ilegalnoj imigraciji i lažnim azilantima.
Zamenik predsednika Vlade je ukazao na to da je priliv ilegalnih migranata problem koji postoji i u drugim državama, uz ocenu da najveću poteškoću u njegovom rešavanju kod nas predstavljaju propustljivost granice na jugu Srbije i mali kapaciteti za smeštaj osoba koje ilegalno prelaze granicu.

Dačić je naveo da će danas potpisani sporazum početi da se primenjuje nakon ratifikacije u parlamentima dveju zemalja, i dodao da je predviđeno da pomenuta zajednička kancelarija za vezu bude na teritoriji Mađarske.

Pinter je ocenio da je sporazum u interesu obe države i da će njime biti olakšan prelazak granice građanima Srbije i Mađarske, i istakao da taj dokument otvara mogućnost saradnje i na drugim poljima.

On je najavio da će biti otvoreni novi granični prelazi, i to ne samo kopneni, već i rečni, što će uticati i na unapređenje saradnje u oblasti turizma.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 24.1.2012.

SEMINAR "Izveštavanje za životnu sredinu, obaveze privrede" biće održan 3. februara 2012. godine • Rok za prijavljivanje je 1. februar 2012. godine •

Imajući u vidu zakonsku obavezu beogradskih/srpskih preduzeća za podnošenjem Godišnjih izveštaja o zagađujućim materijama koje emituju u životnu sredinu, do 31. marta tekuće (za prethodnu) godinu, Privredna komora Beograda u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Agencijom za životnu sredinu, organizuje u petak, 3. februara 2012. godine, seminar na temu: "Izveštavanje za životnu sredinu, obaveze privrede"

U skadu sa zakonskim i podzakonskim aktima, pravna lica i preduzetnici čije aktivnosti dovode do zagađivanja životne sredine u smislu emisija zagađujućih materija u vazduh, vodu i tlo, kao i subjekti koji generišu i upravljaju otpadom, u obavezi su da o tome vode dnevne evidencije i godišnje izveštaje i dostavljaju ih nadležnim republičkim i lokalnim organima. Takođe, u Srbiji u 2012. godini prelazi se na elektronsko izveštavanje, a pored postojećih zakona u ovoj oblasti, očekuje se i donošenje novih podzakonskih akta, koji će odrediti obaveze u oblasti izveštavanja o životnoj sredini bazirane na višem tehnološkom nivou.

Seminar je bez kotizacije. Imajući u vidu značaj tematike i njenu aktuelnost, ali i ograničen broj učesnika, molimo Vas da, najkasnije do 01. februara 2012. godine potvrdite svoje učešće na seminaru putem prijave (u prilogu ovog dopisa) na e-mail adresu: jovanag@kombeg.org.rs ili na fax: 011/ 3618-003. Stojimo Vam na raspolaganju za sve dodatne informacije, kontakt osoba: Jovana Grujić, Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju, Privredna komora Beograda, tel: 011/2641-355, lok. 113.

Program seminara možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/2012%20Januar/Program3.2.2012IzvestavanjezaZS.pdf, a prijavni list na http://www.kombeg.org.rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=6406

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 24.1.2012.

OKRUGLI STO - ZAKONI U OBLASTI KULTURE OKRUGLI STO O ZAKONODAVNOM OKVIRU U OBLASTI KULTURE BIĆE ODRŽAN 28. JANUARA 2012. U BEOGRADU • Rok za prijavljivanje je 26. januar 2012. godine •

Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN) i Seecult.org iz Srbije pozivaju sve zainteresovane na regionalni okrugli sto o zakonodavnom okviru u oblasti kulture koji će se održati u 12 časova 28. januara 2012. u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu.

Učesnici na okruglom stolu biće novinari i urednici iz Tirane, Sarajeva, Skoplja, Prištine, Beograda i kulturni radnici iz različitih oblasti, koje ovaj zakon reguliše.

Dubinska analiza zakonodavnog okvira u oblasti kulture u Srbiji, koju je sačinio tim novinara koji učestvuju u programu biće predstavljena na okruglom stolu. Stručnjaci iz regiona osvrnuće se na situaciju u njihovim zemljama.

Pozivamo Vas da se uključite u diskusiju o tome na koji način se postojeći pravni okviri odražavaju na kulturni život i produkciju i da li stvaraju povoljan ambijent za razvoj kulture ili ne.
U prilogu Vam šaljemo i agendu okruglog stola. Radni jezik okruglog stola je engleski i prevod nije obezbeđen.

Molim Vas da obavezno potvrdite učešće na email jelena.cosic@birn.eu.com ilinemanja.cabric@birn.eu.com ili nas pozovete na broj +3816587 26 355 ne kasnije od 26. januara 2012.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 24.1.2012.

JAVNI POZIV MINISTARSTVA RADA: Ministarstvo rada i socijalne politike raspisalo javni poziv zainteresovanim socijalno - humanitarnim organizacijama za podnošenje projekata koji imaju za cilj unapređenje položaja osoba sa invaliditetom • Predlozi projekata mogu se dostavljati do 20. decembra 2012. godine •

Ministarstvo rada i socijalne politike raspisuje javni poziv zainteresovanim socijalno - humanitarnim organizacijama da podnesu predloge projekta koji imaju za cilj unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Sredstva za navedeni konkurs obezbeđena su iz sredstava opredeljenih po osnovu Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 - prim. red), iz Budžetskog fonda za programe socijalno-humanitarnih organizacija i Budžetskog fonda za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Ministarstvo rada i socijalne politike će u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji pružiti podršku sledećim grupama projektnih aktivnosti:

1. Poboljšanje pristupačnosti fizičkog okruženja
2. Unapređenje prostorno tehničkih uslova rada organizacija osoba sa invaliditetom
3. Humanitarni i drugi programi koji imaju za cilj unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i drugih marginalizovanih grupa.

Podnosioci predloga projekta mogu biti udruženja koje treba da ispunjavaju sledeće kriterijume:

• da su registrovana udruženja građana;
• da im je sedište u Republici Srbiji;
• da su direktno odgovorni za pripremu i realizaciju projekta.

Način pisanja predloga projekta:

Predlog projekta dostavlja se na srpskom jeziku, ćirilicom, napisan obavezno na personalnom računaru i na propisanim obrascima. Predlozi projekata pisani rukom ili pisaćom mašinom, kao i oni van propisanog obrasca, neće se uzeti u razmatranje.

Rok i način dostavljanja projektnih predloga:

Predlozi projekata dostavljaju se u zatvorenoj koverti Ministarstvu rada i socijalne politike - Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom na adresu: Beograd, Nemanjina 22-26, isključivo poštom preporučeno, ili kurirskim putem, odnosno ličnom dostavom. Predlog projekta i budžet projekta dostavljaju se u jednom odštampanom primerku koji mora biti overen i u elektronskoj formi na CD-u. Na koverti obavezno treba naznačiti puno ime i adresu pošiljaoca i sledeći tekst: "ZA OTVORENI KONKURS - NE OTVARATI".
Predlozi projekata mogu se dostavljati u periodu od 04.01.2012. godine do 20.12.2012. godine.

Ostala pravila konkursa, kompletno uputstvo, kao i dodatne informacije za podnosioce prijava zainteresovane organizacije mogu preuzeti u elektronskoj formi sa internet prezentacije Ministarstva rada i socijalne politike http://www.minrzs.gov.rs

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 24.1.2012.

REGISTAR MERA I PODSTICAJA REGIONALNOG RAZVOJA: Mapa registra mera i podsticaja regionalnog razvoja od 24. Januara 2012. Godine dostupna na internet stranici APR • U Registar su uneti podaci 11 državnih institucija u Srbiji, a predviđeno je da do maja bude uključeno još sedam institucija •

Potpredsednik Vlade Republike Srbije za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović saopštila je danas da je država od 2008. do 2011. godine u regionalni razvoj uložila 6,7 milijardi evra.

Kalanović je na predstavljanju Mape registra mera i podsticaja regionalnog razvoja u Palati Srbije ukazala na to da će ovaj registar, osim veće transparentnosti i uvida javnosti u to gde se i kako ulaže novac, omogućiti i bolju realizaciju podsticajnih mera u narednom periodu.

Osnovni cilj registra jeste merenje efekata uloženog novca, objasnila je ona i precizirala da su u njega uneti podaci 11 državnih institucija u Srbiji, a predviđeno je da do maja bude uključeno još sedam institucija.

Prema njenim rečima, naša zemlja se suočava sa regionalnim razlikama što za posledicu ima i velike disparitete u primanjima, stepenu zaposlenosti i kvalitetu života.
Sve to, kako je dodala, ima za rezultat ekonomsku migraciju, uglavnom ka velikim gradovima u Srbiji.

Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović ukazao je na to da je od 6,7 milijardi evra više od 31 odsto sredstava uloženo iz budžeta, dok su 42 odsto bespovratna sredstva iz razvojne pomoći međunarodne zajednice i ostalih programa EU.

Obradović je precizirao da približno 15 odsto čine sopstvena sredstva davalaca, dok je 11 odsto došlo iz pretpristupnih fondova Evropske unije.

Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić-Petrović istakla je da je Registar mera i podsticaja značajan jer će od sada informacije o ulaganjima biti javno dostupne, uz praćenje njihovih efekata.

Radonjić-Petrović je ukazala na to da će sledeći zadatak biti izrada metodologije o vrednovanju ulaganja i podsticaja.

Prema njenim rečima, u toku je izrada Nacionalnog plana regionalnog razvoja koji će predstavljati desetogodišnju strategiju razvoja, a radiće se i petogodišnji plan regionalnog razvoja.

Mape registra mera i podsticaja regionalnog razvoja omogućiće jednostavan pristup objedinjenim javnim podacima o ukupnim ulaganjima iz državnih institucija i donatorskih fondova, usmerenim u razvoj regiona i lokalnih zajednica na teritoriji Srbije.

Pomenuta mapa od sutra će biti objavljena na internet stranici Agencije za privredne registre www.apr.gov.rs, na čijem će portalu biti omogućen pristup ovoj interaktivnoj mapi Srbije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 24.1.2012.

OBUKA O RAZVOJU SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA: Održava se u Kragujevcu do 27. januara 2012. godine

Predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji danas su u Kragujevcu počeli četvorodnevnu obuku o razvoju socijalnog preduzetnistva u Srbiji čiji je cilj, promovisanje alternativne ekonomije, povećanje broja zaposlenih socijalno ugroženih grupa i stvaranje mreže podrške za buduće socijalne preduzetnike.

Reč je o projektu, koji finansira Evropska unija u okviru programa "Podrška civilnom društvu",a partneri su nevladine i druge organizacije iz Italije, nevladine organizacije iz Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike, Nacionalna služba zapošljavanja, Grupa 484, Balkanski fond za lokalne inicijative i Inicijativa za razvoj i saradnju.

Naglašavajući da je socijalno preduzetništvo "prilično nova kategorija ne samo u Srbiji već i u zemljama Evropske unije" generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je izjavila da u Srbiji postoji oko 700.000 osoba sa invaliditetom od kojih je samo 13 odsto zaposleno.

"To je jedan neiskorišćen potencijal, a da na pričamo o kvalitetu njihovog života i o tome da nemaju pravo na rad", rekla je Bobić i istakla "da u razvoju socijalnog preduzetništva nije primarni motiv sticanje profita, već rešavanje socijalnih problema i radno integrisanje osobe koje teško dolaze do posla a koje pripadaju "ranjivim" kategorijama".

Ona je istakla i da je mnogo bitna i da je potrebna obuka u razvoju socijalnog preduzetništva, što je i razlog zašto će od danas pa u naredna četiri dana biti organizovana u Kragujevcu za tu i susedne opštine, kao i za filijalle nacionalnih službi, Centra za socijalni rad, odnosne za one institucije koje su prvi sagovornici bilo kome ko ima želju da osnuje socijalno preduzeće.
Naglašavajući da je Kragujevac uspostavio jedan vid socijalnog preduzetištva na usluzi dnevnog boravka za odrasla lica sa smetnjama u razvoju načelnik odeljenja za socijalnu zaštitu Kragujevca Vesna Dimitrijević rekla je da je realizaicje te usluge poverena socijalnoj koopeariti "Vivere".

"Pored toga što smo dobili jednu novu uslugu, grad je angažovao i četiri nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja, tako da se na ovaj način dobila višestruka korist,a uspostavljena je nova usluga da se unapredi položaj lica sa smetanjama u razvoju i to odraslih", rekla je Dimitrijević.

Izvor: Tanjug, 24.1.2012.

OBUKA TRENERA ZA ČL. 5. I 6. EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA BIĆE ODRŽANA 9. I 10. FEBRUARA 2012. GODINE

Pravosudna akademija zajedno sa AIRE Centrom iz Londona organizuje obuku trenera za čl. 5 i čl.6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim. red) u četvrtak 9.februara i petak 10. februara 2012. godine u maloj sali Pravosudne akademije (levo krilo), Karađorđeva 48, Beograd.

Četvrtak 9. februar 2012.

09:00

Otvaranje radionice
Predstavljanje programa, dokumentacije i stručnjaka
Osnovni ciljevi radionice

09:15

Metodologija obuke: planiranje i priprema uspešne sesije obuke
Nuala Mole, the AIRE Centre, London

10:15

Kafe pauza

10:45

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia, advokat, London
12:00

Kafe pauza

13:00

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Domaći predavač

13:45

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 5 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole i Navtej S. Ahluwalia

14:30

Sumiranje i kraj prvog dana
Ručak
Petak 10. februar 2012.

09:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - opšte garancije za pravično suđenje (u svetlu metodologije obuke)
Nuala Mole

10:30

Kafe pauza

11:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - posebne garancije za krivični postupak (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia

12:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Local Expert

13:00

Kafe pauza

13:30

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 6 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole and Navtej S. Ahluwalia

14:15

Zaključci seminara i evaluacija
Ručak

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 20.1.2012.

SEMINAR: O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI U SRBIJI BIĆE ODRŽAN 26. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Privredna komora Srbije i GIZ (nosilac Projekta tehničke podrške sistemu državne pomoći u Srbiji) pozivaju privrednike na seminar o sistemu državne pomoći u Srbiji. Seminar će biti održan 26. januara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, sala 1, 8. sprat

Na seminaru će biti predstavljeni sistem, pravila i iskustva u primeni Zakona o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim. red) u Srbiji, kao i koncept sistema državne pomoći u Evropskoj uniji.

Učesnicima će se obratiti:

- Inga Šuput-Đurić, predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći
- Lea J. Lekočević, načelnica Sektora za praćenje državne pomoći u Ministarstvu finansija Slovenije
- Andrijana Ćurčić, načelnica Odeljenja za kontrolu državne pomoći u Ministarstvu finansija Srbije
- Jovan Todorov, ključni ekspert na Projektu tehničke podrške sistemu državne pomoći.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru, svoje prisustvo možete potvrditi na elektronske adrese: privrednopravna@pks.rs ili irena.milojevic@pks.rs.
Kontakt telefon: 011/ 3300 974

Poziv za seminar možete preuzei na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Poziv%20za%20seminar.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 22.1.2012.

POSLOVNO-STRUČNI SKUP "ULOGA MENADŽMENTA KVALITETA U IMPLEMENTACIJI INFORMACIONOG SISTEMA - PRIMERI DOBRE PRAKSE" BIĆE ODRŽAN 10. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup "Uloga menadžmenta kvaliteta u implementaciji informacionog sistema - primeri dobre prakse"

Skup će se održati 10. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali IV Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Cilj skupa je, da kroz primere dobre prakse, predstavi na koji način sistemi menadžmenta kvalitetom predstavljaju podršku implementaciji informacionih sistema.

Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

STRUČNI SEMINAR "INFORMACIONI SISTEMI U MUZIČKIM I BALETSKIM ŠKOLAMA - SAVREMENE TEHNOLOGIJE ZA POUZDANU ŠKOLSKU ADMINISTRACIJU" BIĆE ODRŽAN 25.JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti organizuje stručni seminar: Informacioni sistemi u muzičkim i baletskim školama - savremene tehnologije za pouzdanu školsku administraciju u sredu, 25.januara 2012. godine, sa početkom u 11 časova u sali na VI spratu.

Cilj seminara je razmena iskustava u primeni IS-a u administrativnom vođenju muzičkih i baletskih škola, kao i u njihovom umrežavanju u Jedinstveni Informacioni Sistem Prosvete (JISP).

Brojne su razlike i specifičnosti kojima se odlikuje rad muzičkih škola u odnosu na opšte osnovno obrazovanje, gimnazije i stručne škole, tako da primena savremenih tehnologija u ovom domenu garantuje sveobuhvatnu, preglednu i iznad svega potpuno pouzdanu školsku administraciju.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo Vas da svoje prisustvo (direktor i još jedan predstavnik škole) potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

PREDSEDNICI 13 EVROPSKIH KOMORA POTPISALI DEKLARACIJU KOJOM SE ZALAŽU ZA PRIHVATANJE I PRAVILNU PROCENU PRINCIPA PO KOME RADE, ZASNOVANOG NA JAVNOM PRAVU I OBAVEZNOM ČLANSTVU

Predsednici 13 evropskih komora, osam iz zemalja članica Evropske unije i pet iz evropskih zemalja koje još nisu članice, potpisali su deklaraciju kojom se zalažu za prihvatanje i pravilnu procenu principa po kome rade, zasnovanog na javnom pravu i obaveznom članstvu

Mi, privredne komore EU, komore Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije i Španije, kao i komore Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Turske jesmo evropske komore osnovane po zakonu (javnom pravu) (Public Law Chambers -PLC), navodi se u Deklaraciji.

Objašnjavajući svoju misiju i ciljeve, evropske komore zasnovane na jvnom pravu ističu: " Opredeljene smo za tržišnu ekonomiju, evropski socijalni model i evropske vrednosti koje proističu iz zajedničke istorije i kulture. U našem sastavu su preduzeća svih veličina i iz svih sektora privrede, u skladu sa našim zakonima. Zastupamo opšti interes naših preduzeća članica i našu upravljačku strukturu uglavnom čine demokratski izabrani predstavnici privrede. Na taj način, mi zastupamo opšti ekonomski interes naših zemalja i snažno zagovaramo slobodu i konkurentnost.

S obzirom da zastupamo privredu u celini, na nama je posebna odgovornost za makroekonomski i društveno-politički razvoj naših zemalja. Takođe, garantujemo da se ravnopravno čuje glas malih, srednjih i velikih preduzeća. Na taj način, naš rad utiče na poslovno okruženje, zapošljavanje, rast dohotka naših zemalja, a time se doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti", kaže se u Deklaraciji koju su potpisali predsednici komora 13 evropskih zemalja, među kojima su i najrazvijenije ekonomije Evrope, pa i sveta.

"Naše komore, sa svojim kapacitetom da upravljaju promenama, jesu snažni pouzdani partneri vladama kada je u pitanju realizacija programa nacionalnih reformi. Na ovaj način se pomaže postizanje ciljeva EU 2020 i ekonomski rast u našim zemljama i u Evropi. Verujemo da su otvorena tržišta ključ ekonomskog rasta i razvoja i zalažemo se za efikasan i delotvoran trgovinski sistem u globalizovanom svetu. Mi promovišemo globalnu trgovinu putem jake posvećenosti otvorenim tržištima preko multilateralnih, regionalnih i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o liberalizaciji stranih investicija.

Mi se snažno zalažemo za:

• Konkurentne kompanije u konkurentnom privrednom okruženju kako bi se obezbedio održiv rast
• Atraktivan zakonski okvir kojim se podstiče preduzetništvo
• Naprednu poslovnu zajednicu za MSP
• Stabilnu globalnu privredu sa stvarno otvorenim tržištem
• Radnu snagu koja je visoko obrazovana i obučena i koja se uklapa u privredu zasnovanu na znanju
• Ekonomski razvoj u regionima
• Održivu privredu zasnovanu na znanju i inovacijama
• Visokokvalitetne poslove u fleksibilnom i sigurnom okruženju."

Sve usluge koje pružaju komore sa obaveznim članstvom, zasnovane na javnom pravu, proističu iz navedenih ciljeva i doprinose pozitivnom razvoju društva i privrede u našim zemljama, kaže se, između ostalog, u Deklaraciji, koju je u ime Privredne komore Srbije potpisao njen predsednik Miloš Bugarin.

Deklaraciju evropskih komora možete pogledati na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/deklaracija%20evropskih%20komora.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.1.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE NAJAVLJUJE POVLAČENJE IZ PREGOVORA O VISINI MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI

Unija poslodavaca Srbije razmotriće povlačenje iz pregovora o visini minimalne zarade u RS zbog toga što Ministarstvo finansija RS odbija da ispuni odredbu iz Socijalnog sporazuma između Vlade, poslodavaca i sindikata o podizanju neoporezivog dela zarade na 10 000 dinara.

Postalo je bespredmetno dalje učešće predstavnika privrede u pregovorima oko visine minimalne zarade, jer Ministarstvo finansija RS nije sprovelo ono što je Vlada RS ugovorila sa Unijom poslodavaca Srbije, Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" u aprilu 2011.

U Socijalnom sporazumu bilo je definisano da će minimalna cena radnog časa u RS od 1. juna 2011. biti 102 dinara, a od oktobra iste godine Ministarstvo finansija trebalo je da podigne neoporezivi deo zarade sa tadašnjih 7 310 dinara na 10 000 dinara, kako bi olakšalo materijalno stanje zaposlenih u hiljadama preduzeća sa niskim zaradama i pomoglo opstanak ovih preduzeća u teškim ekonomskim okolnostima u kojima se nalaze.

Svojim potpisom, garant za podizanje neoporezivog dela zarade i sprovođenje Socijalnog sporezuma bio je lično premijer Vlade RS Mirko Cvetković. Neispunjavanjem obaveza koje je na sebe preuzela Vlada RS, na čelu sa premijerom, kao potpisnikom sporazuma, prevarila je više od 320 000 privrednih subjekata u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije ne želi da bude paravan za neodgovornost i da mirno posmatra dalje propadanje privrede.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 19.1.2012.

SADAŠNJI UČENICI OSMOG RAZREDA ĆE NA TESTU ZA MALU MATURU IMAĆE 50 ODSTO NEPOZNATIH ZADATAKA • Od školske 2013/14. godine na testu će biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima •

Sadašnji učenici osmog razreda će na testu za malu maturu imati 50 odsto nepoznatih zadataka, duplo više nego prošle godine.

"Četvrtina zadataka biće identična pitanjima iz zbirki za polaganje male mature, dok će preostalih 25 odsto zadataka imati izmenjen sadržaj u odnosu na zbirke", rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić. Prema njegovim rečima, zbirke za polaganje završnog ispita iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike su pripremljene, a Tanjugu je u Pres službi ministarstva rečeno da će ti priručnici zvanično biti predstavljeni najverovatnije u petak, 20. januara na konferenciji za novinare. Kostić je istakao da je prošlogodišnja mala matura završena uspešno i najavio da će od školske 2013/14. godine na testu biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima. Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje male mature i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na "probi" neće biti pitanja iz zbirki. Prošle godine, kada je premijerno uveden završni ispit, učenici su imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu bili u zbirci.

Izvor: Tanjug

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 19.1.2012.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
VLADA RS UPUTILA U SKUPŠTINSKU PROCEDURU NEKOLIKO ZAKONSKIH PREDLOGA U VEZI DRŽAVNIH GARANCIJA ZA ZADUŽENJE JAVNIH PREDUZEĆA, KAO I NOVO ZADUŽIVANJE DRŽAVE

Tanjug

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru nekoliko zakonskih predloga koji se odnose na davanje državnih garancija za zaduženje javnih preduzeća kod komercijalnih banaka, kao i za novo zaduživanje države.

Vlada je uputila krajem decembra prošle godine predlog zakona o davanju garancije Srbije kod nekoliko komercijalnih banaka, po zaduženju farmaceutske kompanije "Galenika", u iznosu od 70 miliona evra.

Ta sredstva će, prema objašnjenju Vlade Srbije, biti upotrebljena za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza kompanije "Galenika".

Reč je o predlogu zakona o davanju garancije Srbije u korist "Sosijete ženeral" banke, "Erste", "Unikredit" i AIK banke. "Sosijete ženeral" i "Erste" banka staviće na raspolaganje zajmoprimcu sredstva u iznosu od po 10 miliona evra, dok će "Unikredit" dati 30 miliona evra, a AIK banka 20 miliona evra.

Vlada je predložila parlamentu da taj zakonski predlog donese po hitnom postupku, budući da je potrebno što hitnije pribaviti sredstva za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza "kako ne bi došlo do potpune nelikvidnosti zajmoprimca".

Pre četiri dana, u skupštinsku proceduru stigao je i zakonski predlog o davanju garancije Srbije u korist Komercijalne banke po zaduženju akcionarskog društva "Jat ervejz", kojim je predviđeno preuzimanje obaveze garanta da izmiri obaveze zajmoprimca po zaduženju u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ta sredstva će biti upotrebljena za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza, a predviđen je period otplate u trajanju od tri godine, uključujući i period mirovanja otplate od 12 meseci.

Vlada je predložila odlučivanje po hitnom postupku, jer je, kako piše u tom zakonskom predlogu, povlačenje sredstava i izmirivanje dospelih obaveza uslovljeno stupanjem na snagu tog zakona.

Parlamentu je Vlada, takođe, predložila da potvrdi ugovor o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu paket projekta "Kostolac-B power plant projects" između Vlade Srbije kao zajmoprimca i kineske "Eksport-Import" banke, kao zajmodavca.

Kineska banka će Vladi Srbije staviti na raspolaganje kreditna sredstva čiji zbirni iznos ne može biti veći od 293 miliona dolara.

Prva faza tog projekta uključuje revitalizaciju dva postojeća bloka B1 i B2 i odsumporavanje za blokove B1 i B2 sa odgovarajućom infrastrukturom za izgradnju železnice i modernizaciju luke i puta, lociranih u okolini grada Kostolca.

Kineska banka će finansirati 85 odsto vrednosti prve faze tog projekta, odnosno 293 miliona dolara, dok će preostalih 15 odsto vrednosti ugovora finansirati "Elektropriveda Srbije" kao naručilac i privredno društvo "Termoelektrane-kopovi Kostolac", kao krajnji korisnik tih sredstava.

SKUPŠTINA VOJVODINE USVOJILA IZMENE IZBORNIH PROPISA PREMA KOJIMA SU UKINUTE BLANKO OSTAVKE

Tanjug

Skupština Vojvodine usvojila je izmene izbornih propisa prema kojima će poslanik raspolagati svojim mandatom, što znači da više neće biti dozvoljene blanko ostavke. Stranke  neće moći da menjaju redosled na izbornim listama prilikom dodele mandata, a u pokrajinskom parlamentu u narednom sazivu trebalo bi da bude trećina žena.

Nakon izbora, mandati će biti raspoređivani prema fiksiranom redosledu na izbornoj listi, a ostavka će biti važeća jedino uz sudsku overu koja ne sme da bude starija od tri dana. Stranke se obavezuju i na to da će svaki treći poslanik biti žena. Resorni pokrajinski sekretar Andor Deli obrazložio je da je suština izmena u tome da se izbegne manipulacija sa biračkom voljom građana.

"Radi se o usaglašavanju teksta pokrajinske odluke o izborima. Sećate se da je postojala odluka Ustavnog suda kada je proglašeno da je neophodno fiksirati izborne liste radi izbegavanja naknadnih manipulacija sa izbornom voljom građana", objasnio je Deli.

Blagojević: Postojeći sistem spaja negativno oba pojedinačna

U CESID-u misle da sadašnji kombinovani sistem, spaja  negativne karakteristike većinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Marko Blagojević nudi  alternativu.

"Ovaj sistem bi trebalo da bude zamenjen personalizovanim proporcionalnim izbornim sistemom koji bi pomirio oba zahteva. I da partije budu zastupljene u istoj meri koliko su popularne u biračkom telu, s druge strane da bi birači znali ko ih u parlamentu predstavlja, odnosno da bi glasali za kandidate, a ne za partiju", ocenio je Blagojević.

U sledećem sazivu trećina poslanica

Izmenama izbornih propisa u pokrajini predviđeno je i da na izbornim listama stranaka i koalicija bude najmanje trećina žena.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević kao posebno važnu, izdvaja kvotu za poslanice.

"Ono što je najbolji pokazatelj zašto mora da postoji kvota u odluci o izboru poslanica, jeste naš skupštinski saziv. 2000. godine bilo je svega osam poslanica, 2004. bilo je 23 poslanice, a od 2008. ima nas 19", navodi Sedlarević.

Od 96 prisutnih poslanika za izmene izbornih propisa glasalo je njih 73, protiv tog predloga je bilo njih 19 a četvoro nije glasalo.

Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su i odluku da se dva mesta u Pokrajinskoj izbornoj komisiji dodele Srpskoj naprednoj stranci koja je, u međuvremenu, formirala poslanički klub.

GOVOR GUVERNERA DEJANA ŠOŠKIĆA U EVROPSKOJ CENTRALNOJ BANCI POVODOM ZAVRŠETKA PROGRAMA SARADNJE EVROSISTEMA U CILJU MAKRO I MIKRO PRUDENCIJALNOG NADZORA U ZEMLJAMA KANDIDATIMA I POTENCIJALNIM KANDIDATIMA ZA ČLANSTVO U EU

NBS

Dame i gospodo,

Želeo bih pre svega da u ime Narodne banke Srbije zahvalim Evropskoj centralnoj banci što je organizovala Program saradnje Evrosistema čiji je cilj jačanje makro i mikro prudencijalnog nadzora u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji i pozvala nas da učestvujemo u njemu. Za Narodnu banku Srbije to je bilo jedno veoma dragoceno iskustvo, koje je doprinelo izgradnji njenih kapaciteta.

Odobravanje deviznih kredita1 nezaštićenim zajmoprimcima izdvaja se iz brojnih dobro poznatih faktora sistemskog rizika i ima posebnu ulogu u nekima od malih otvorenih ekonomija Evropske unije i zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ta pojava je zabeležena u mnogim zemljama širom sveta. U zemljama u usponu, međutim, odobravanje takvih kredita stvara određene izazove zbog nedostatka instrumenata za zaštitu od deviznog rizika, prilično visokog deficita tekućeg računa i relativno velike zastupljenosti deviznog kreditiranja. Štaviše, neke od tih zemalja su u skorijoj istoriji imale periode nestabilnosti cena i ukupne finansijske nestabilnosti. Srbija je jedna od njih.

U čemu se ogledaju glavni izazovi koje devizno kreditiranje stavlja pred Srbiju?

U pokušaju da odgovorimo na to pitanje treba biti iskren i reći da je u zemljama u kojima tržišni učesnici nemaju poverenja u sistem zbog lošeg iskustva s visokom inflacijom i nesolventnošću banaka, kakvo je zabeleženo u Srbiji početkom prošle decenije, devizno kreditiranje imalo veoma važnu ulogu u kreiranju finansijskih sredstava duže ročnosti koja predstavljaju preduslov za povećanje investicija i privredni rast. S druge strane, relativno visoko učešće deviznih finansijskih instrumenata u finansijskom sistemu (oko 70% ukupne aktive banaka u Srbiji) može imati i neke ozbiljne posledice:

Prvo, visok stepen deviznih finansijskih instrumenata u finansijskom sistemu umanjuje efikasnost monetarne politike i doprinosi oscilacijama referentne kamatne stope, čiji nivo određuje centralna banka. S obzirom na to da referentna kamatna stopa direktno utiče na ročnost kamatnih stopa za domaću valutu, u uslovima u kojima cena većine finansijskih instrumenata nije vezana za domaću referentnu kamatnu stopu (već za kretanje  LIBOR-a, EURIBOR-a i drugih stranih kamatnih stopa), efikasnost referentne kamatne stope kao glavnog instrumenta monetarne politike se smanjuje i ona nužno više oscilira kako bi se postigli isti rezultati kao i u sistemima s nižim stepenom dolarizacije (tj. evroizacije u većini ovih zemalja).

Drugo, ako se sistem suviše oslanja na devizno kreditiranje nezaštićenih zajmoprimaca, dolazi do jačanja međusobne veze između tržišnog (kretanje deviznog kursa) i kreditnog rizika. Kao što znamo, ta komponenta kreditnog rizika nije na najbolji način obuhvaćena tradicionalnim pristupom upravljanju rizicima. Pored toga, za razliku od drugih faktora kreditnog rizika, ona nije vezana za određenu granu privrede, sektor ili struku, već za čitavu zemlju, što znači da jednako utiče na sve nezaštićene zajmoprimce bez obzira na posao koji obavljaju, sektor u kom posluju ili grad ili region u kom žive. Postoji, dakle, visok stepen korelacije kretanja deviznog kursa i kretanja kreditnog rizika (i problematičnih kredita) u sistemu. 

Treće, ako je kapital banaka izražen u domaćoj valuti, a najveći deo njihove aktive je vezan za stranu valutu (kao što je slučaj u Srbiji), kretanje deviznog kursa (čak i bez povećanja rizika po aktivu) utiče na stepen adekvatnosti kapitala. To može da dovode do većih oscilacija u pogledu adekvatnosti kapitala u Srbiji nego u sistemima s nižim učešćem deviznog kreditiranja. Povećanje kreditnog rizika pod uticajem deviznog kursa logično dovodi i do rasta rizične aktive, a to dodatno utiče na oscilacije u pogledu adekvatnosti kapitala. U takvim uslovima, zbog sistemske sklonosti ka većim fluktuacijama adekvatnosti kapitala, postoji i potreba za povećanim izdvajanjem zaštitnih rezervi kapitala. 

I, četvrto, u takvom finansijskom sistemu sasvim izvesno ima manje prostora za korišćenje deviznog kursa kao automatskog stabilizatora u slučaju eksternih poremećaja, što može za posledicu imati veće opterećenje deviznih  rezervi zemlje.

Šta je Srbija do sada uradila?

Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je pokrenula takozvanu strategiju dinarizacije početkom  2010. godine kako bi postepeno povećala korišćenje domaće valute – dinara – u svim segmentima finansijskog sistema. Ova strategija podrazumeva učešće svih ključnih aktera – NBS, Vlade, bankarskog sektora, preduzeća i stanovništva. Iako je većina aktivnosti u okviru toga u delokrugu NBS i bankarskog sektora, jačanje svesti javnosti i aktivna podrška Vlade su od ključnog značaja za uspeh ove strategije. 

U septembru 2011. godine Evropski odbor za sistemski rizik (EOSR) objavio je skup preporuka o kreditiranju u stranim valutama, budući da je ovaj vid kreditiranja zajmoprimaca bez odgovarajuće zaštite sve više zastupljen u jednom broju država EU. Sa zadovoljstvom smo zaključili da su naše dosadašnje mere na planu dinarizacije, kao i budući planovi u okviru naše strategije, u potpunosti u skladu s preporukama EOSR-a. Kao što se navodi u dokumentu, visok stepen kreditiranja u stranoj valuti može izazvati ozbiljne sistemske rizike u nekim državama, a negativni efekti se mogu preliti i preko njihovih granica. Novi skup preporuka EOSR-a bavi se pitanjima zaštite potrošača, bonitetom zajmoprimaca, kreditnim rastom podstaknutim kreditiranjem u stranoj valuti, internim upravljanjem rizicima u bankama, dodatnim zahtevima u pogledu kapitala, likvidnošću i finansiranjem, kao i reciprocitetom i saradnjom nadzornih organa.

Strategija dinarizacije u Srbiji počiva na tri međusobno povezana stuba.

Prvi stub podrazumeva održanje niske i stabilne inflacije i jačanje stabilnosti makroekonomskog okruženja u celini. To je možda najopštiji, ali i najvažniji cilj, koji predstavlja reakciju na period makroekonomske nestabilnosti u Srbiji tokom devedesetih godina. Smatra se da je nestabilnost koja je vladala tokom ovog perioda jedan od glavnih razloga visokog stepena evroizacije srpske ekonomije. U okviru ovog stuba, NBS će nastaviti i dodatno ojačati ciljanje inflacije.

Drugi stub obuhvata mere usmerene na promovisanje dinarskih finansijskih instrumenata i tržišta, s posebnim osvrtom na razvoj tržišta dinarskih obveznica. Vlade, preduzeća, banke i međunarodne finansijske institucije (kako izdavaoci, tako i garanti) u tome mogu da odigraju značajnu ulogu. Razvoj dinarske krive prinosa važan je zadatak u okviru ovog stuba.
Treći stub ima za cilj unapređenje zaštite od postojećih deviznih rizika. NBS upravlja aktivnostima u ovoj oblasti, sarađujući s bankarskim sektorom na uvođenju i razvoju osnovnih instrumenata zaštite od deviznog rizika kako na međubankarskom tržištu, tako i u poslovanju s klijentima. NBS je uvela redovne svop aukcije deviza za banke. Pored toga, organizovala je i niz seminara i konferencija širom zemlje o zaštiti od deviznog rizika i pokrenula veb-stranicu na ovu temu.

Tokom 2011. godine, NBS je nastavila da sprovodi mere koje promovišu korišćenje dinara i teže postepenom smanjenju stepena deviznog rizika u finansijskom sistemu Srbije.

1. Na početku 2011, u oblasti korišćenja instrumenata monetarne politike, NBS je usvojila novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije s ciljem jačanja domaće valute i produženja ročnosti obaveza u bilansu stanja banaka. Za izvore finansiranja u domaćoj valuti propisana je obavezna rezerva 0% (za izvore ročnosti preko dve godine) i 5% (za izvore ročnosti do dve godine), dok je stopa obavezne rezerve na devizne izvore 25% (za izvore ročnosti preko dve godine) i 30% (za izvore ročnosti do dve godine). Namera je bila da se banke podstaknu na jačanje finansijske stabilnosti, tačnije da se prenese poruka da finansiranje na duži rok i veća zastupljenost domaće valute znače i niže troškove finansiranja.
Pored toga, NBS može da odobrava bankama kredite za održavanje dnevne likvidnosti i kratkoročne dinarske kredite samo na osnovu zaloge dinarskih hartija od vrednosti koje izdaju Republika Srbija i NBS. U slučaju potrebe, NBS obavlja repo transakcije kupovine i prodaje dinarskih hartija od vrednosti radi obezbeđenja likvidnosti, takođe na osnovu zaloge dinarskih hartija. Da bi podstakla međubankarsku svop kupovinu i prodaju deviza i stimulisala razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika, NBS je nastavila sa sprovođenjem tromesečnih svop aukcija deviza u 2011. godini.

2. U maju 2011, NBS je donela Odluku o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema. Ta odluka, koja je stupila na snagu u junu iste godine, uvela je niz mera koje se odnose na kreditiranje građana u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom. Prema Odluci: a) banka može odobriti kredit u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom samo pod uslovom da je obezbedila polaganje učešća ili depozita u iznosu koji nije manji od 30% od iznosa kredita. To pravilo ne važi za stambeni kredit; b) odnos između visine glavnice kredita i vrednosti na koju glasi obezbeđenje (loan-to-value ratio) za hipotekarni kredit u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom ograničen je na najviše 80%; v) krediti mogu biti indeksirani isključivo evrom, tj. banke više ne mogu odobravati kredite vezane za švajcarski franak i druge valute.

3. Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu početkom juna s primenom od decembra 2011, banke su dužne da korisniku ponude kredit prvenstveno u dinarima, a tek na zahtev korisnika i kredit vezan za stranu valutu. U tom slučaju, banka je dužna da korisnika upozori na devizni rizik koji preuzima.

4. Krajem 2011, obavljene su sve pripreme za uvođenje standarda Bazela II u 2012. godini. Domaći bankarski sektor je u velikoj meri dokapitalizovan i banke su usvojile nove mere u pogledu upravljanja rizicima. U junu 2011, Izvršni odbor NBS usvojio je šest odluka kojima se uvode standardi Bazela II. S novom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, iz decembra 2011, u potpunosti je uspostavljen okvir za primenu Bazela II. Taj poslednji podzakonski akt bio je istovremeno i prvi korak ka dinamičnoj (anticikličnoj) politici rezervisanja, koju želimo da dodatno razvijemo u budućnosti.

Kao što smo videli, u septembru 2011. Evropski odbor za sistemski rizik izdao je preporuku regulatornim organima da razmotre primenu dodatnih zahteva u pogledu kapitala (u okviru stuba 2 Bazela II) u bankama koje nisu dovoljno kapitalizovane da bi unapred otklonile posebne rizike prekomernog kreditiranja u devizama. U skladu s tom preporukom, predvideli smo mogućnost da NBS, kao nadzorno telo, utvrdi pokazatelj adekvatnosti kapitala za određenu banku iznad propisanog minimuma (12% u Srbiji).

U periodu od 2007. do 2011. godine, zabeleženo je postepeno opadanje kvaliteta kreditnog portfolija bankarskog sektora u Srbiji. Ipak, sektor je ostao stabilan, tj. likvidan, solventan i s visokim stepenom rezervisanja za potencijalne gubitke. Štednja građana u bankama dostigla je u 2011. svoj istorijski maksimum, tj. premašila je za više od tri milijarde evra nivo s kraja 2008. Uprkos opštim okolnostima na tržištu i određenim regulatornim troškovima, srpski bankarski sektor je u poređenju sa ostatkom regiona i dalje profitabilan (kako u pogledu prinosa na aktivu, tako i u pogledu prinosa na kapital).

Šta je nužno učiniti u narednom periodu?

U periodu koji je pred nama od najvećeg značaja je da ulažemo napore da u potpunosti shvatimo suštinu tržišta i da pažljivo pratimo tekuća kretanja. Neophodno je puno razumevanje rizika koje preuzimaju banke, druge finansijske institucije, njihovi klijenti i sistem u celini, posebno u kontekstu razvoja novih finansijskih instrumenata koji mogu dovesti do visokog stepena zaduženosti. Važno je biti realan, biti svestan trenutnog stanja sistema, kao i toga gde želimo da taj sistem bude u budućnosti. Komunikacija i saradnja su neophodne, ne samo među supervizorima već i s finansijskom sektorom. Uvek treba da imamo na umu da je očuvanje finansijske stabilnosti u uslovima konkurentnih i relativno slobodnih finansijska tržišta u dugoročnom interesu kako regulatornih organa, tako i celog sistema, te da je od suštinske važnosti i za budući rast i opšti napredak tržišnih privreda širom sveta.

 Konferencija za novinare guvernera Dejana Šoškića … dalje
http://www.nbs.rs/internet/latinica/15/konferencije_guvernera/prilozi/20120123_DS_prezentacija.pdf

Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu u periodu od 2. do 13. januara 2012. godine...dalje
http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/sft/sft_20120102.pdf

KONKURSI POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA PRIVREDU

Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za subvencionisanje troškova učešća kompanija na sajmovima u Evropi koji se održavaju u periodu januar-juni 2012. godine

Broj: 401-72/2012
Na osnovu člana 21. i člana 46. Pokrajinske skupštinke odluke o pokrajinskoj upravi ("Službeni list APV", broj 4/2010 i 4/2011) i člana 23. i 24. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012. godinu ("Službeni list APV", broj 23/2011)

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU r a s p i s u j e
K O N K U R S
za dodelu podsticajnih sredstava za
subvencionisanje troškova učešća kompanija
na sajmovima u Evropi
koji se održavaju u periodu januar-juni 2012. godine

U cilju unapredjenja konkurentnosti vojvodjanske privrede na evropskom tržištu, kao i podrške organizacijama od interesa za privredni razvoj AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za privredusa ukupnim iznosom od 7.000.000,00 dinara, obezbedjenih Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012. godinu ("Službeni list APV", broj 23/2011) subvencionisaće troškove učešća kompanija sa područja AP Vojvodine na sajmovima u Evropi koji se održavaju u periodu januar-juni 2012. godine.
Uslovi Konkursa
1. Pravo učešća na Konkursu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici, koji se bave proizvodnom i turističkom delatnošću, izvoznici ili potencijalni izvoznici, kao i turističke organizacije, klasteri, udruženja gradjana, fondovi i ostale neprofitne institucije (u daljem tekstu: korisnici sredstava) koje će u periodu januar-juni 2012. godine izlagati na sajmovima u Evropi.
Pravo učešća na Konkursu imaju privredni subjekti koji nisu u teškoćama i to samo za prvo učešće na odredjenom sajmu.

2. Po ovom Konkursu subvencionisaće se do 50% sledeći troškovi kompanija – izlagača na evropskim sajmovima:

Maksimalni iznosi subvencija za sajmove iznose:

    • do 50% cene zakupa, opremanja i vodjenja štanda po kompaniji, a najviše do 500.000,00 dinara
    • do 50% cene pripreme i štampanja propagandnog materijala, a najviše do 200.000,00 dinara
    •  

3. Prijava na Konkurs podnosi se Pokrajinskom sekretarijatu za privredu na obrascu Upitnika sa prilozima. Krajnji rok za dostavu prijava je 31. januar 2012. godine.
Navedeni Upitnik može se dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad 2. sprat, soba broj 5, ili se preuzeti sa sajta Sekretarijata www.spriv.vojvodina.gov.rs

4. Prijave na Konkurs sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljaju se, u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa obaveznom naznakom na licu koverte "Ne otvarati – prijava na Konkurs" poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa. Na poledjini koverte navesti naziv, adresu i broj telefona i faksa podnosioca prijave, kao i ime osobe za kontakt.

5. Prijave koje se dostave posle navedenog roka i prijave sa nepotpunom dokumentacijom neće biti razmatrane.

6. Odluku o dodeli sredstava za subvencionisanje troškova učešća kompanije na sajmu doneće, u skladu sa utvrdjenim kriterijumima, na predlog Konkursne komisije, Pokrajinski sekretar za privredu, u roku od 10 dana od dana zaključenja Konkursa.

7. Korisnik sredstava zaključuje Ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu kojim se utvrdjuju medjusobna prava i obaveze, ukupan iznos podsticajnih sredstava, način i uslovi plaćanja, podnošenje izveštaja o aktivnostima na sajmu i liste ostvarenih kontakata na sajmu, kao i druga pitanja vezana za korišćenje ovih sredstava.

Informacije u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Sekretarijatu za privredu na telefon 021/487-4489.

Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za subvencionisanje troškova učešća kompanija na međunarodnim sajmovima koji se održavaju tokom januara, februara i marta 2012. godine u Republici Srbiji


Broj:401-71/2012
Na osnovu člana 21. i člana 46. Pokrajinske skupštinke odluke o pokrajinskoj upravi ("Službeni list APV", broj 4/2010 i 4/2011) i člana 23. i 24. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012. godinu ("Službeni list APV", broj 23/2011)

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU  r a s p i s u j e
K O N K U R S

za dodelu podsticajnih sredstava za
subvencionisanje troškova učešća kompanija
na međunarodnim sajmovima
koji se održavaju tokom januara, februara i marta 2012. godine u Republici Srbiji

Pokrajinski sekretarijat za privredusa ukupnim iznosom od 5.500.000,00 dinara, obezbedjenih Odlukom o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012. godinu ("Službeni list APV", broj 23/2010) subvencionisaće troškove učešća kompanija sa područja AP Vojvodine na medjunarodnim sajmovima koji se održavaju tokom januara, februara i marta 2012. godine u Republici Srbiji.

Uslovi Konkursa

1.Pravo učešća na Konkursu imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici, koji se bave proizvodnom i turističkom delatnošću, kao i turističke organizacije, klasteri, udruženja gradjana, fondovi i ostale javne neprofitne institucije (u daljem tekstu: korisnici sredstava) koje će u periodu januar-mart 2012. godine izlagati na medjunarodnim sajmovima u Republici Srbiji.
Pravo učešća na Konkursu imaju privredni subjekti koji nisu u teškoćama i to samo za prvo učešće na odredjenom sajmu.
2.Po ovom Konkursu subvencionisaće se do 50% sledeći troškovi kompanija – izlagača na medjunarodnim sajmovima u Republici Srbiji:
· troškovi zakupa, opremanja i vodjenja štanda i
· troškovi pripreme i štampanja propagandnog materijala za nastup na navedenom sajmu
Maksimalni iznosi subvencija za sajmove iznose:

  1.  
    1. 400.000,00 dinara za zakup, opremanje i vodjenje štanda po kompaniji,
    2. 200.000,00 dinara za pripremu i štampanje propagandnog materijala

3.Prijava na Konkurs za nastup kompanije na medjunarodnom sajmu u Republici Srbiji podnosi se Pokrajinskom sekretarijatu za privredu na obrascu Upitnika sa prilozima, najkasnije do 31. januara 2012. godine.
Navedeni Upitnik može se dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad, 2. sprat, soba broj 5, ili se preuzeti sa sajta Pokrajinskog sekretarijata za privredu www.spriv.vojvodina.gov.rs
4.Prijave na Konkurs sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljaju se, u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa obaveznom naznakom na licu koverte "Ne otvarati – prijava na Konkurs" poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa. Na poledjini koverte navesti naziv, adresu i broj telefona i faksa podnosioca prijave, kao i ime osobe za kontakt.
5.Prijave koje se dostave posle navedenog roka i prijave sa nepotpunom dokumentacijom neće biti razmatrane.
6.Odluku o dodeli sredstava za subvencionisanje troškova učešća kompanije na sajmu doneće, u skladu sa utvrdjenim kriterijumima, na predlog Konkursne komisije, Pokrajinski sekretar za privredu, u roku od 10 dana od dana zaključenja Konkursa.
7.Korisnik sredstava zaključuje Ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu kojim se utvrdjuju medjusobna prava i obaveze, ukupan iznos podsticajnih sredstava, način i uslovi plaćanja, podnošenje izveštaja o aktivnostima na sajmu i liste ostvarenih kontakata na sajmu, kao i druga pitanja vezana za korišćenje ovih sredstava.

Informacije u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Sekretarijatu za privredu na telefon 021/487-4489.

VOJVODINU NJENI POTENCIJALI ČINE "RAJSKIM VRTOM EVROPE"

Direktor nemačke firme Ekolend Rudolf Biler kaže da  je rekao da zbog dobrih iskustava u Vojvodini ta kompanija želi da proširi proizvodnju u toj Pokrajini.

On je kazao da zemljište u Vojvodini ima "izuzetne karakteristike" i predstavlja odličan potencijal za proizvodnju zdrave hrane, koja i malim proizvođačima može doneti solidne zarade, saopšteno je iz Fonda za podršku investicijama u Vojvodini (VIP fond).

Regionalni direktor sektora šećerne repe za jugoistočnu Evropu nemačke kompanije Saat Klaus Hek je takođe istakao velike potencijale Vojvodine u poljoprivredi.

"Ako bih mogao opet da se rodim, u sledećem životu bih želeo da budem farmer u Vojvodini", kazao je Hek.

On je ispričao anegdotu o tome kako je, videvši prvi put vojvođansku crnicu, jedan njegov prijatelj poželeo da stane i da se, kako je rekao, "najede te plodne zemlje".

"Internacionalna zelena nedelja", jedan od najvećih sajmova poljoprivrede u svetu, koji se od 20. do 29. januara održava u Berlinu, okupio je ove godine više od 1.500 izlagača iz celog sveta, a organizatori očekuju da će Sajam za devet dana posetiti oko dva miliona ljudi.

PROPISI O ZAŠTITI POTROŠAČA

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) će tokom ove godine edukovati zdravstvene radnike, ali i nestručnu javnost o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva.

Predstavnici te agenciju su danas novinarima u Beogradu rekli da će tokom godine održati niz kurseva o toj temi, kao i da je tokom 2011. godine održano pet takvih kurseva, koje je posetilo oko 1.000 zdravstvenih ljudi.

"Prošlogodišnja edukacija imala je efekta, a to najbolje pokazuje povećan broj prijava neželjenih reakcija na lekove - 781 u 2010, a 962 u 2011.", rekla je direktorka te agencije Tatjana Šipetić.

ALIMS će pojačano apelovati na javnost da racionalno troši lekove i nastaviće regionalnu saradnju sa sličnim ustanovama, dodala je ona.

U Asocijaciji potrošača Srbije ocenjuju da je izuzetno važno to što su postavljeni institucionalni okviri za zaštitu domaćeg tržišta. Propusti u primeni najčešći su u maloprodajnim objektima.

Saradnica u menadžmentu za kvalitet i bezbednost roba i usluga, Lela Tasić navodi kako bi "opasne hemikalije trebalo da budu na određenom mestu u prodavnici, a sami prodavci treba da znaju gde smeju da drže hemikalije u odnosu na drugu robu. Takođe, treba da upute kupca na opasnost od hemikalija, ukoliko ih prvi put kupuje".

Ona kaže da ista pravila važe i za druge proizvode koji sadrže hemikalije, poput sredstava za zaštitu bilja, kozmetičkih proizvoda, prehrambenih artikala i hrane za životinje.

Svi koji proizvode ili trguju hemikalijama ili proizvodima koji ih sadrže, obavezni su da evidentiraju takve proizvode.

Izvršna direktorka za hemikalije u Agenciji za hemikalije Valentina Mart za Radio-televiziju Vojvodine objašnjava da su Zakon o hemikalijama i prateći akti obimna dokumentacija od oko 4.000 strana, postavili velike obaveze proizvođačima i trgovcima. Smisao je upravo zaštita potrošača kao na svim uređenim tržištima.

"Zabrane se ne odnose samo na hemikalije, nego i na proizvode od plastike ili igračke, koji ne smeju da sadrže u sebi zabranjene supstance", ukazuje Mart.

Ona kaže da je sa Radnim grupama privrednih komora odlučeno da ne povećavaju naknade za upis hemikalija u registar, čak će one biti i neznatno manje nego u prošloj godini.

Mart objašnjava da se, na primer, za male firme, primenjuje i zaštitni faktor. To znači da naknada ne sme da prelazi 0,3 odsto od poslovnog prihoda.

Zakon se uglavnom primenjuje, ali privrednicima teško padaju takse i naknade, poput one za upis hemikalija u registar, koje naplaćuje Agencija, ukazuje predsednik Udruženja energetike i hemijske industrije pri Privrednoj komori Vojvodine Jovan Vujičić.

"Dobro u svemu tome je da je Agencija za hemikalije prihvatila inicijativu Privredne komore Vojvodine i Srbije, kao i regionalne komore Pančeva da se sa privrednicima usklađuju visina naknade i procedure prijavljivanja proizvoda i hemikalija", naglašava Vujičić.

NOVA UREDBA O KUĆNOM REDU U STAMBENIM ZGRADAMA

RTV

Nova uredba o kućnom redu u stambenim zgradama umnogome će uticati i na rad kafića koji se nalaze u stambenim zonama. Gazde će morati da dobiju sertifikat od nadležnog organa, u kom je tačno definisana jačina buke koju proizvodi muzika iz njihovih lokala.

I dok će se Novosađani iz centra konačno naspavati, ugostitelji imaju razloga za brigu.

O izmeni odluke o kućnom redu, koja bi trebalo da stupi na snagu u februaru, kao i o tome da li će ona omogućiti efikasniju kontrolu ugostiteljskih objekata, obaljen je razgovor sa načelnikom Uprave za inspekcijske poslove Željkom Radulovićem ...

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/stan-u-centru-sve-na-dohvat-ruke-osim-sna_296524.html

UHAPŠENO 16 OSUMNJIČENIH ZA PRANJE NOVCA I UTAJU POREZA

Tanjug

Policija je uhapsila 16 osoba zbog sumnje da su pranjem novca i utajom poreza pribavili protivpravnu imovinsku korist od 80 miliona dinara i oštetili budžet za oko 30 miliona dinara, dok su zbog istih krivičnih dela još 14 osumnjčenih obuhvaćeno krivičnom prijavom.

Hapšenja su sprovedena na teritoriji Valjeva, Beograda i Lazarevca u nastavku akcije na suzbijanju finansijskog kriminala, dok se za troje osumnjičenih još traga, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Osumnjičeni se terete da su od 1. februara 2009. do 31.decembra 2010. godine, izvršili krivična dela tako što su angažovanjem vlasnika i odgovornih lica 13 "peračkih preduzeća" sačinjavali fiktivnu poslovnu dokumentaciju o navodnoj isporuci robe, poljoprivrednih i drugih proizvoda i usluga, na osnovu koje su prikazali simulovane poslovne odnose između pomenutih preduzeća u ukupnom iznosu od 80.987.217,09 dinara.

Sredstva su nakon uplate na račune „peračkih preduzeća" dalje prebacivali na račune više poljoprivrednih gazdinstava.

Uplaćen novac, uz zadržavanje provizije od tri odsto, podizali su sa računa poljoprivrednih gazdinstava, a da bi opravdali podizanje novca, sačinjavali su falsifikovanu poslovnu dokumentaciju - otkupne listove ili su pak novac podizali bez ikakvog osnova, a zatim su tako podignutu gotovinu vraćali uplatiocima.

Tako su sebi, kao i jedni drugima, pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 80 miliona dinara.

U nameri izbegavanja poreza (porez na dodatu vrednost i porez na druge prihode) izvršili su i krivično delo poreska utaja, pošto su kako se sumnja utajili 29.966.029,22 dinara, a za koji iznos je oštećen budžet Republike Srbije.

PRIVREDNE VESTI:

Zainteresovni kupci ponude mogu da dostave do 16. marta, uz uslov da su uplatili depozit ili dostavili licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra.

Na tenderu za prodaju 86,49 odsto kapitala FAP-a mogu da učestvuju kompanije koje se bave proizvodnjom ili prodajom autobusa, trolejbusa ili ostalih sličnih vrsta motornih vozila najmanje tri poslednje godine čiji je prihod u 2010. godini bio najmanje 20 miliona evra.

Uslov za finansijske investitore je da su imali aktivu u 2010. godini veću od 25 miliona evra.

Prethodna dva tendera za prodaju FAP-a bila su neuspešna. To preduzeće je nekada bilo najveći proizvodjač privrednih vozila na Balkanu, a sada zapošljava 1.518 radnika.

Na prvom tenderu, koji je krajem 2007. godine proglašen neuspešnim, tendersku dokumentaciju je otkupila češka kompanija "Tatra", ali je odustala od dostavljanja ponude.

Drugi tender je bio neuspešan jer je Agencija za privatizaciju odbacila zajedničku ponudu ukrajinskih kompanija "Ljvovski autobuski zavod" i LTD jer nisu ispuni obeveze iz ugovora o kupovini "Prve petoletke" iz Trstenika.

Iranska kriza preti da podigne cenu nafte u čitavom svetu, pa tako i u Srbiji. Kako pišu "Novosti", gorivo bi u našoj zemlji moglo da poskupi čak za 50 odsto!

Embargo na isporuke iranske sirove nafte i naftnih derivata, koje je u ponedeljak uvela Evropska unija, pretnja Irana da će zbog toga zatvoriti Hormuski tesnac, i vrlo verovatni "ratni scenario", mogao bi, tvrde svetski ekonomski stručnjaci, da "napumpa" cenu barela sirove nafte, sa sadašnjih 100 i na 300 dolara. Ovo povećanje bi se, naravno, odrazilo i na naše tržište, što u prevodu znači da litar dizela na srpskim pumpama može, uskoro da košta i dva evra, prenose Novosti.

Srbija veliki deo svojih potreba za derivatima zadovoljava uvozom. Učešće cene sirove nafte u maloprodajnoj ceni derivata iznosi oko 50 odsto, a ostalo su akcize, porez i marže.

U pekarskoj industriji za sada neće menjati cene po osnovu skoka cene goriva, a sličan odgovor stiže i iz mesne i mlekarske industrije, kao i od proizvođača konditora i pića.

Kod nas bi se poskupljenje goriva "prelilo" najpre na transport, gradski i taksi prevoz, ali i na cenu povrća, voća i ostale robe.
Novosti

”NEMAČKA KRIVAC ZA KRIZU EVROZONE"

Tanjug

Ženeva -- Ekonomska politika Nemačke u protekle dve decenije nanela je štetu drugim evropskim državama i doprinela trenutnoj dužničkoj krizi evrozone.

Međunarodna organizacija rada (ILO), u izveštaju "Globalni trendovi zapošljavanja za 2012.", navodi da su od politika dizajniranih sa ciljem snižavanja plata, naročito pod vladom bivšeg kancelara Gerharda Šredera u 2003, imali koristi nemački izvoznici na račun drugih zemalja.

"Povećanje konkurentnosti nemačkih izvoznika je u velikoj meri identifikovano kao osnovni strukuralni uzrok nedavnih teškoća u evrozoni", navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da je to "na evropskom nivou stvorilo uslove za produženje ekonomske krize pošto druge zemlje članice u sve većoj meri doživljavaju samo oštrije deflacije plata kao rešenje za njihov nedostatak konkurentnosti".

ILO je saopštila da je taj uspeh Nemačke, drugog po veličini svetskog izvoznika posle Kine, bio manje posledica niskih plata i visoke konkurentnosti, već više rezultat toga što su njena glavna izvozna tržišta bila u regionima brzog rasta kao što je Azija.

Trenutni problemi su nasleđa iz prošlosti, tvrdi ILO, okrivljujući ono što je nazvala "loše dizajniranim politikama" nakon ujedinjenja Nemačke u 1990. kako bi se smanjila nezaposlenost.

HRVATSKA PRED EVROPSKIM PROCEDURAMA

RTV

Iskustva pokazuju da na putu ka članstvu u Evropskoj uniji s jedne strane stoje podsticaji, a s druge konkurencija.

Najviše izazova je u poljoprivredi, gde mudre odluke mogu dugoročno da se isplate.

Otkrivanje složenih evropskih procedura sada je pred Hrvatskom, a upravo su slavonski seljaci dali najveću podršku referendumskom "da".

http://www.rtv.rs/sr_ci/region/hrvatska-pred-evropskim-procedurama_296512.html

EVROPSKE ZEMLJE ODOBRILE MOGUĆE FINANSIJSKE SANKCIJE MAĐARSKOJ

Evropske zemlje odobrile su danas moguće finansijske sankcije Mađarskoj zbog velikog deficita, dok mađarski premijer Viktor Orban boravi u Briselu zbog kontroverznih zakona koje je usvojila njegova vlada.

"Mađarska nije učinila sve što je neophodno" i današnja odluka "omogućava Evropskoj komisiji da preduzme dodatne mere", rekla je ministarka finansija predsedavajuće Danske Margrete Vestager na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ostalim evropskim ministrima finansija.

Deficit Mađarske u 2011. bio je na papiru tri odsto što je granica koju toleriše Evropa, ali Brisel smatra da je on izračunat na osnovu podataka koji ne prikazuju realno stanje.

Sankcionisanje Mađarske bi moglo da bude u obliku zamrzavanja evropskih subvencija, posebno sredstava iz kohezionih fondova EU.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren ukazao je, međutim, da Budimpešta ima još vremena da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi bila sankcionisana.

Ako Mađarska ne postigne to u ovoj godini, onda "imamo mogućnost da suspendujemo kohezione fondove od januara naredne godine", ukazao je Ren.

Evropska komisija je zabrinuta ne samo zbog finansijske situacije već i zbog pravosuđa i zaštite ličnih podataka, nezavisnosti centralne banke i slobode medija.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

ZAJAM ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA: Potpisan finansijski ugovor izmedju EIB, RS I NBS o realizaciji druge tranše APEKS zajma za mala i srednja preduzeća, u iznosu od 100 miliona evra

Finansijski ugovor u iznosu od 100 miliona evra o realizaciji druge tranše Apeks zajma Evropske investicione banke (EIB) od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, potpisan je danas između EIB kao zajmodavca, Republike Srbije kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije kao agenta.

Tim zajmom biće raspoloživa dodatna sredstava pod povoljnim uslovima za finansiranje privrednog razvoja i kreditiranje malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposlenih), što će doprineti privrednom rastu u uslovima finansijske krize i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji, saopštila je NBS.

Na taj način pruža se podrška izvozno orijentisanim preduzećima, automobilskoj industriji, medijima, kao i prioritetnim projektima, a sredstva se odobravaju sa ročnošću do sedam godina, periodom počeka do dve godine, uz promenljivu ili fiksnu kamatnu stopu u zavisnosti od izbora krajnjih korisnika.

Sredstva druge tranše zajma realizovaće se preko posredničkih finansijskih institucija koje odabere EIB, sa kojima će NBS, kao agent Republike Srbije, zaključiti finansijske ugovore.
Od sredine 2002. godine EIB je Srbiji odobrila ukupno 565 miliona evra kroz četiri Apeks zajma, od kojih su tri u iznosu od 315 miliona evra u potpunosti realizovana kroz 462 kredita, čime je otvoreno 3.811 novih radnih mesta.

Izvor: Tanjug, 24.1.2012.

PRODATO 270.366 DRŽAVNIH OBVEZNICA • Aukcija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije održana 24. januara 2012. godine •

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 24. januara 2012. godine, prodato je 270.366 državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 2.703.660.000 dinara, što predstavlja 90,12 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 14,7 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 26. januara 2017. godine. Godišnja kuponska stopa iznosi 10 odsto, a isplata kupona vršiće se polugodišnje do datuma dospeća.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 24.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA PORESKO OSLOBOĐENJE ZA KUPOVINU PRVOG STANA KADA SE ZA POTREBE STANOVANJA KUPUJE POSLOVNI PROSTOR - Zakon o porezima na imovinu: član 31a
  • Ministarstvo finansija: UTICAJ SUDSKIH TROŠKOVA NA PDV OSNOVICU KOJE OBVEZNIK POTRAŽUJE OD PRIMAOCA DOBARA ILI USLUGA PO OSNOVU PODNOŠENJA TUŽBE ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 17
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE PDV OSNOVICE ZA OPOREZIVANJE PROMETA DOBARA I USLUGA KOJE SE LICU SA SEDIŠTEM NA TERITORIJI APKM NAPLAĆUJU U STRANOJ VALUTI - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 17
  • Uprava carina: OBAVEŠTENJE O PRIHVATANJU PRAVNIH MIŠLJENJA MINISTARSTVA EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA IZDATIH ZAKLJUČNO SA 1.1.2012. GODINE U DELU KOJI SE ODNOSI NA PRIMENU NOVIH PROPISA U VEZI SA ISPRAVOM O USAGLAŠENOSTI - Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava: tačka 7
  • Uprava carina: PRIMENA IZMENA I DOPUNA ZAKONA O AKCIZAMA OD 1.1.2012. GODINE SA TABELARNIM PREGLEDOM POVEZIVANJA AKCIZNIH ŠIFARA SA CARINSKOM TARIFOM ZA 2012. GODINU - Zakon o akcizama: član 10
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: KAMATA NA MINUSNI SALDO KAO POSEBNI TROŠAK BANKE - Zakon o obligacionim odnosima: član 400 stav 3 i član 1059
  • Privredni apelacioni sud: NAKNADA ŠTETE KOJU PRIČINI ZAŠTIĆENA DIVLJAČ LOVOSTAJEM - Zakon o lovstvu: član 54
  • Privredni apelacioni sud: POTRAŽIVANJE JAVNOG PREDUZEĆA PREMA PRIVREDNOM SUBJEKTU PO OSNOVU CENE ZA IZVRŠENU KOMUNALNU USLUGU - Zakon o obligacionim odnosima: član 374
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO KORISNIKA TEKUĆEG RAČUNA DA OSPORI IZVOD KOJI PO PROMENI STANJA IZDAJE BANKA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 1052 i 1060
  • Privredni apelacioni sud: PROVERA TAČNOSTI OZNAČENE VREDNOSTI SPORA OD STRANE SUDA - Zakon o parničnom postupku: član 34 stav 3
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 16 - Zakon o stečaju: član 7 stav 1 i član 18 stav 1 tačka 4)
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 17 - Zakon o stečaju: član 101 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 18 - Zakon o stečaju: član 49 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 19 - Zakon o stečaju: član 51 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 20 - Zakon o stečaju: član 13 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 21 - Zakon o stečaju: čl. 13 i 56
Likvidacije:

U periodu od 16. do 20. januara 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

180982

EXCALIBUR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180980

DUŠKO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180974

FISKAL SISTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

20.01.2012

60

180972

SEMITO - U LIKVIDACIJI

Tutin

20.01.2012

60

180966

ENERGY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

20.01.2012

60

180955

ITN-GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

20.01.2012

60

180923

AVALAGAS INŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

20.01.2012

60

180919

REEL SPIN - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

20.01.2012

60

180915

ORIENT RESA - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

20.01.2012

60

180913

DOMAĆI DUĆAN - U LIKVIDACIJI

Bor

20.01.2012

60

180907

LEKS COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.01.2012

60

180896

PRIME FRUIT COMPANY - U LIKVIDACIJI

Inđija

20.01.2012

60

180888

SIGMA TIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

20.01.2012

60

180884

TOTAL SECURITY SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

20.01.2012

60

180880

INFOSTATE - U LIKVIDACIJI

Subotica

20.01.2012

60

180876

NAFTALUBE AUTOMOTIVE - U LIKVIDACIJI

Varvarin

20.01.2012

60

180872

KOVAČEVIĆ PLUS - U LIKVIDACIJI

Užice

20.01.2012

60

180868

DR KOSTA CUKIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.01.2012

60

180863

SJANOS - U LIKVIDACIJI

Smederevo

20.01.2012

60

180859

PROJECT PHOENIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

20.01.2012

60

180855

LE COTAIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180853

TEDESCO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

20.01.2012

60

180836

DINARA TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

20.01.2012

60

180824

ŠAKAN-DUGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

20.01.2012

60

180809

BILJARDA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

20.01.2012

60

180785

TORLAK KOMERC - U LIKVIDACIJI

Knjaževac

20.01.2012

60

180771

G&V 2010 - U LIKVIDACIJI

Srbobran

20.01.2012

60

180762

AMI PLUS-BANE - U LIKVIDACIJI

Trstenik

20.01.2012

60

180751

KING COMPUTERS - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

20.01.2012

60

180757

BEOTERRA CO - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

20.01.2012

60

180746

HIDROTERM - U LIKVIDACIJI

Temerin

20.01.2012

60

180726

SRBIJATEKS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

19.01.2012

90

180722

KONUS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

19.01.2012

60

180718

BELO JAGNJE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

19.01.2012

60

180714

SRBIJATEKS COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

19.01.2012

60

180710

PRAKTORIO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

19.01.2012

60

180706

KOŠ TRADE - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

19.01.2012

60

180702

PRODUCT COMMERC FILIPOVIĆ EXPORT-IMPORT - U LIKVIDACIJI

Negotin

19.01.2012

60

180690

EASY MONEY - U LIKVIDACIJI

Kula

19.01.2012

60

180685

AGENDA-2008 - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

19.01.2012

60

180670

ZORIVUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

19.01.2012

60

180666

VINALKO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

19.01.2012

60

180648

DRAGAN ĐORĐEVIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

19.01.2012

60

180642

PURE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180640

DIZENT - U LIKVIDACIJI

Šabac

19.01.2012

60

180634

GRID LAND - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180629

JB-KI-CENTRAL - U LIKVIDACIJI

Kikinda

19.01.2012

60

180622

2.OKTOBAR - U LIKVIDACIJI

Temerin

19.01.2012

60

180584

MICHEL-COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180580

STOBI - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

19.01.2012

60

180575

MARTINOVIĆ-EUROCOMMERC - U LIKVIDACIJI

Ćuprija

18.01.2012

60

180560

DD TROJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180556

METALIJUMPROMET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180552

T&S COMPANY KIDS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

18.01.2012

60

180548

VUČIĆ - U LIKVIDACIJI

Kruševac

18.01.2012

60

180544

LOGISTIKA-IMP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180540

JABLAN INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

18.01.2012

60

180529

SALIDA CONSULTING - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180517

ORTODYNAMIC - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180513

POSLOVNI ADRESAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180509

CENTROINŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

18.01.2012

60

180505

STAN S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

18.01.2012

60

180498

FUNGIVITA - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

18.01.2012

60

180494

GENTO MM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180479

TOŠA-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

18.01.2012

60

180469

ZANAT-CENTAR - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

18.01.2012

60

180465

JULI COMPANY - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180455

GRADIMIR INŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180405

FLY AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

18.01.2012

60

180403

SENZAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180399

BEŽENDO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180388

GORNJI IBAR GMBH - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

18.01.2012

60

180380

VLAKI-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

18.01.2012

60

180376

TEHNING INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

18.01.2012

60

180372

LUKABELA FASHION - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

18.01.2012

60

180353

JOHN & JOHN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

17.01.2012

60

180349

KERAMA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

17.01.2012

60

180342

SPEKTAR-ČOLAKOVIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Barajevo

17.01.2012

60

180338

ITC SOFT - U LIKVIDACIJI

Odžaci

17.01.2012

60

180317

ZEMEKS - U LIKVIDACIJI

Zvečan

17.01.2012

60

180311

NIK-AL PLUS - U LIKVIDACIJI

Ćuprija

17.01.2012

60

180299

IVA AUTO - U LIKVIDACIJI

Batočina

17.01.2012

60

180290

FRUITS & FRIENDS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180286

AKVAMARIN - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

17.01.2012

60

180280

ABC LABOTEST TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180276

UNI MAKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

17.01.2012

60

180271

NALA ENGINEERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Rakovica

17.01.2012

60

180267

MBR INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

17.01.2012

60

180263

TAO COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

17.01.2012

60

180265

LABORATORY TRADING CENTER - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180255

ALLEGORIA STUDIO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180253

ROZAFA - U LIKVIDACIJI

Bujanovac

17.01.2012

60

180244

BARVALLO PRODUKT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

17.01.2012

60

180237

AUTOBARSA - U LIKVIDACIJI

Pančevo

17.01.2012

60

180225

ORLES - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

17.01.2012

60

180221

METALPRES-ŠIŠI - U LIKVIDACIJI

Leskovac

17.01.2012

60

180215

ETALON CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

17.01.2012

60

180180

ĐOLE I SIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Obrenovac

17.01.2012

60

180169

EUROPEAN TRADING COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

17.01.2012

60

180184

ENERGY CONSTRUCTION - U LIKVIDACIJI

Čajetina

17.01.2012

60

180164

ECTERRA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180136

NENADOVIĆ TRACK - U LIKVIDACIJI

Ub

17.01.2012

60

180132

SIM SRBOHEM COM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

17.01.2012

60

180128

STAR LINE COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

16.01.2012

60

180124

PEROVIĆ-LAB - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

16.01.2012

60

180118

VUJADINOV DOM - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

16.01.2012

60

180114

BONA FIDES D.I.-3 - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

16.01.2012

60

180110

PROJEKT PROGRAM - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

16.01.2012

60

180087

KAMS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

16.01.2012

60

180078

GS REALTY CONSULTING - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

16.01.2012

60

180074

ABV SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

16.01.2012

60

180070

HOME ART SHOP - U LIKVIDACIJI

Pančevo

16.01.2012

60

180064

J.&B.IGRAČKI - U LIKVIDACIJI

Vršac

16.01.2012

60

180060

D.C.O. PROMET - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

16.01.2012

60

180047

ZO-KONVERT - U LIKVIDACIJI

Preševo

16.01.2012

60

180040

HEPEKLA - U LIKVIDACIJI

Subotica

16.01.2012

60

180030

NS DOM DUGA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

16.01.2012

60

180020

VULKAN - U LIKVIDACIJI

Požarevac

16.01.2012

60

180016

RAKA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pančevo

16.01.2012

60

180012

MALA TRGOVINA - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

16.01.2012

60

180008

DIONE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

16.01.2012

60

179994

BUBANJ PROMET - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

16.01.2012

60

179989

KAFE KNJIŽARA EVEREST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

16.01.2012

60

179981

BONOX COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

16.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 23.1.2012.

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 20.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

CAMBI CO d.o.o.

06752128

21- St. 2646/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 21. St. broj 2646/11 od 22.12.2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom CAMBI CO d.o.o. Beograd, Metohijska 44, matični broj 06752128, PIB 101601742.
II. Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost za plaćanje u smislu odredbe čl. 11, stav 2, tačka 1. Zakona o stečaju.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Rade Radulović iz Beograda, Bulevar oslobođenja 164/111.
IV. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 45 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V. Prvo poverilačko ročište zakazano je za 1.3.2012. godine u 12,30 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VI. Ročište za ispitivanje potraživanja zakazano je za 5.4.2012. godine u 12,30 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VII. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VIII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 22.12.2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Privredno društvo za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o.

17177664

5. St. broj 3466/2010

 

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 5. St. broj 3466/2010 od 26. decembra 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o. iz Beograd, Milentija Popovića 9, matični broj 17177664, PIB 101712514, a na predlog poverioca "Mambo" d.o.o. iz Beograda, od 5. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Miodrag Petrović iz Beograd, Aleksandra Belića 25/18.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko - finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 20. februar 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 23. maj 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajno dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Dir Trade d.o.o.

 

2 St. broj 1658/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1650

 

Privredni sud u Beogradu je svojim rešenjem 2 St. broj 1658/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad Dir Trade d.o.o. iz Beograda, Treća nova 71. Ovaj oglas istaknut je na oglasnu tablu 30. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Trgovačko preduzeće "ATAKO" d.o.o

17175840

36-St - 2952/2911

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Beogradu, i to sudija Mila Đorđević, kao stečajni sudija u stečajnom postupku u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, nad Trgovačkim preduzećem "ATAKO" d.o.o, Beograd, ul. Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446, po predlogu stečajnog dužnika, na ročištu za glasanje i usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije, održanom dana 13. oktobra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I - Otvara ce stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
II - Potvrđuje se usvajanje unapred pripremljenog plana organizacije u skladu sa predlogom stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 18. jula 2011. godine sa izmenama od 22. septembra 2011. godine i izmenama i dopunama od 7. oktobra 2011. godine.
III - Obustavlja se stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
IV - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, 12. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

 

 

46. St. broj 3594/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2457

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INEX-CENTAR.shtml/seo=/companyid=22148

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj 46. St. broj 3594/2011 od 12.1.2011. godine ispravljeno je rešenje 46. St. 3594/2011 od 2.12.2011. godine, tako što u stavu sedmom izreke, u prvom redu, umesto datuma 2.5.2012. godine treba da stoji datum 7.5.2012. godine. U ostalom rešenje ostaje nepromenjeno.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Central a.d.

 

11. St. broj 2502/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=927

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/CENTRAL+UDP.shtml/seo=/companyid=34

Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2 u postupku stečaja nad dužnikom Central a.d. iz Beograda, Zemuna, Glavna 10 - 11. St. broj 2502/2010 zakazuje dopunsko ispitno ročište koje će se održati dana 10.2.2012. godine u 11,00 časova kod ovoga suda u sudnici 235/II.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

GRBIĆGAF

20066156

23. St. broj 1083/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 1083/2011. godine, od 26. decembra 2011. godine, otvorio je postupak stečaja nad GRBIĆGAF Zemun, Milana Mladenovića 9, matični broj: 20066156, PIB 104007347, a po predlogu ovlašćenog predlagača Fond za razvoj RS, Niš.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika Mitrić Vesna iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 24. februar 2012. godine u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 20. januar 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d.

07483414

48. St. broj 3448/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2161

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RAKOVICA-KOMERC.shtml/seo=/companyid=13256

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Vera Tešić u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska broj 14C. pokrenutom po predlogu predlagača Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, u svojstvu likvidacionog upravnika od 7. septembra 2011. godine, doneo je dana 27. decembra 2011. godine
REŠENJE
Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti i manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska 14C, MB 07483414, i PIB 100225831, zaključuje.
Nalaže se stečajnom upravniku da unovči imovinu stečajnog dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove.
Nalaže se stečajnom upravniku da ukoliko po pokriću troškova stečajnog postupka preostanu sredstva ista uplati u budžet Republike Srbije.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Preduzeće za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o.

06885560

7. St. broj 3601/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1851

 

I - Privredni sud u Beogradu, 7. St. broj 151/11 (Novi broj 7. St. broj 3601/11) od 9. juna 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o. Goraždevac, Goraždevac bb, Peć, matični broj 06885560, PIB 101389171.
II - Poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika zakazano je za 5. april 2012. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.
III - Ispitno ročište zakazano je za 5. april 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Preduzeće "Agrouniverzal" d.o.o.

 

27 St. broj 2705/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1944

 

Privredni sud u Beogradu, Rešenjem 27 St. broj 2705/2010 od 16. decembra 2011. godine, obustavio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom preduzećem "Agrouniverzal" d.o.o. iz Zemuna, Ugrinovačka 113.
Oglas istaknut na oglasnoj tabli Suda 11.1.2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Zan"

 

1. St. broj 119/11

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Zan" Bor, Moše Pijade bb, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Sl. glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

DOO "Popolus"

 

1. St. broj 166/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1879

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Popolus" Knjaževac, Ulica 9. brigade broj 9, blok 1, stan 13, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja

07128789

St. broj 227/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to sudija Milena Stevanović, kao stečajni sudija, doneo je Rešenje St. broj 227/11 11.1.2012. godine o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja Knjaževac, 22. decembra bb, MB 07128789, PIB 101880200, na predlog istog dužnika kao predlagača, zbog stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, a koji su predviđeni člana 11. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 2. istog člana Zakona o stečaju.
Za stečajnog upravnika određuje se Preduzetnik Dragana Todorović, licencirani stečajni upravnik iz Bora.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 60 dana do 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu, po predujmljenim troškovima održavanja dopunskog ispitnog ročišta a prijave potraživanja podnesene po isteku roka od 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
Prvo poverilačko ročište i skupština poverioca se zakazuju za 20. februar 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.
Ispitno ročište se zakazuje za 4. maj 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

DOO "Spott"

 

1. St. broj 151/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1709

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Spott" Zaječar, Ratnih vojnih invalida broj 14 sa razloga jer dužnik nema imovinu. Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS". Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas"

07610335

1. St. broj 67/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1387

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. 67/2011 od 10. januara 2012. godine usvojen u celini završni račun i finansijski izveštaj stečajnog dužnika DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas" Paraćin, Steve Pisara 2, matični broj 07610335, PIB 100939395, pa je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da po pravnosnažnosti rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje je objavljeno isticanjem na oglasnoj tabli suda 10. januara 2012. godine. Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Jelena Vasiljević, licencirani stečajni upravnik iz Kragujevca, broj licence 155-0338. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO

 

2. St. broj 57/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=815

 

Privredni sud u Kraljevu obaveštava poverioce da se u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO u stečaju, iz Kruševca, Jasički put bb., zakazuje ročište za razmatranje Plana reorganizacije za 6. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu, sudnica broj 12, Cara
Dušana 41. Plan reorganizacije podneo je Dušan Petrović, vlasnik više od 30% kapitala stečajnog dužnika, a koga po punomoćju zastupa advokat Zoran Pantović.
Uvid u plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana od 9. januara 2012. godine, od 8,00 do 14,00 časova u pisarnici ovog suda, kao na sajtu Agencije za privredne registre.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Ako se glasanje obavlja putem pisma - u odsustvu sa zakazanog ročišta, pravna lica moraju da podnesu Sudu glasačke listiće koji su potpisani od strane statutarnog zastupnika i overeni pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni Sud, odnosno ovlašćeni organ ili lice, a najkasnije pre početka zakazanog ročišta. Pre početka glasanja na ročištu Sud će obavestiti sve prisutne o rezultatima glasanja putem glasačkih listića. Prema podnetom planu reorganizacije poverioci će glasati u okviru klasa poverilaca i plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga prihvate sve klase, s tim što se plan smatra usvojenim u okviru jedne klase poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Merso"

07365454

Posl. broj 6. St. 569/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je rešenjem St. broj 569/2010 od 29. juna 2011. godine utvrđeno da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Merso" Novi Pazar, Sopoćanska 74, MB 07365454, PIB 101797610 zaključuje.
Pravna pouka: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom Apelacionom sudu u roku od osam dana od dana dostavljanja, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš"

6624669

1. St. broj 331/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1877

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom 28. decembra 2011. godine, doneo je 30. decembra 2011. godine
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinaski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, matični broj 6624669, PIB 100501838 zaključuje.
3. Iznos od 422.720,99 dinara prenosi se predlagaču Mančić Sveti iz Niša, Jermenska 10.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase do zaključenja stečaja u iznosu od 25.000,00 dinara.
5. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 7.838,00 dinara.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Agrotrgovina" d.o.o

 

St. broj 488/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, po stečajnom sudiji Dragici Gačić Petković, u stečajnom postupku nad Stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, 11. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, za 10. februar 2012. godine u 9,00 časova u sudnici broj 14/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici.
Na završnom ročištu će se raspravljati o:
1. završnom računu stečajnog upravnika,
2. konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
3. primedbama na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
4. neraspodeljenim delovima stečajne mase,
5. drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o određivanju završnog ročišta je istaknuto na oglasnu tablu suda 11. januara 2012. godine i biće objavljenom u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo

 

5. St. broj 412/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, 10. januara 2012. godine pod St. broj 412/2011 doneo je
REŠENJE
Prvo poverilačko ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, zakazano za 10. januar 2012. godine u 11,00 časova se odlaže i zakazuje za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u sudnici broj 17/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

Konfekcija "Kluz-Srem" a.d.

17195581

5. St. broj 489/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/KLUZ-SREM.shtml/seo=/companyid=454

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući po sudiji Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem" a.d. Ruma, Industrijska b.b., doneo je 11. januara 2012. godine rešenje:
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem", Ruma, Industrijska b.b., MB 17195581, PIB 101341215 zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju Republike Srbije.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a sa pozivom na broj stečajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti po isteku roka iz ovog rešenja ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
Troškove održavanja dopunskog ročišta za ispitivanje potraživanja iz prethodnog stava dužan je da predujmi podnosilac prijave, s tim da ukoliko u roku koji sud odredi ne položi predujam, prijava će se odbaciti.
IV. Pozivaju se svi dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
V. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 20. februara 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Ulica svetog Dimitrija broj 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.
VI. Zakazuje se ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 10. aprila 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija broj 39.
VII. Pravne posledice otvaranja stečaja nad stečajnim dužnikom nastupaju sa danom objavljivanja na oglasnoj tabli suda.
VII. Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda 11. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Astra commerce"

 

St. broj 68/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=123

 

Privredni sud u Subotici rešenjem St broj 68/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Astra commerce" Bačka Topola, odredio je završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,45 časova u sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" Beograd i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

"Ljutovo" AD

08236534

St. broj 360/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LJUTOVO.shtml/seo=/companyid=4226

Privredni sud u Subotici je dana 6. 1. 2012. godine rešenjem St. 360/2011 u postupku stečaja nad "Ljutovo" AD Ljutovo S. Principa Selje 34. - matični broj 08236534 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i glasanja po predloženom planu reorganizacije za 23.02.2012. godine sa početkom u 11,00 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 4.1.2012. godine (preporučena pošta od 30.12.2011. godine) dostavio predlagač "Milma commerce" d.o.o. Beograd dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca. Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda, u "Službenom glasniku RS" Beograd i u dva visokotiražna lista smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

"Salaš-trade"

 

St. broj 224/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=948

 

Privredni sud u Subotici je dana 9. 1. 2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Salaš-trade" Subotica, broj St. 224/2010 za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,15 časova kod Privrednog suda u Subotici sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS", smatraju se uredno pozvanim na dopunska ispitna ročišta stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Malcon"

 

St. broj 603/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1395

 

Privredni sud u Subotici je dana 9.1.2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Malcon" Subotica, broj St. 603/2010 - za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova kod Privrednog suda u Subotici - sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS" Beograd, smatraju se uredno pozvanim na dopunsko ispitno ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

"Tumbas" d.o.o.

20190094

Posl. br. St. 276/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1955

 

Privredni sud u Subotici je dana 6.01.2012. godine rešenjem St. 276/2011 u postupku stečaja nad "Tumbas" d.o.o. iz Malog Iđoša, Široka br. 1. - matični broj 20190094 zakazao održavanje ročišta radi razmatranje i glasanje po podnetom planu reorganizacije od 6.01.2012. godine za 23.02.2012. godine sa početkom u 9,30 časova, sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 06.01.2012. godine dostavio osnivač Tumbas Loketić Tibor dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30 a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja. Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

"Premium servis"

 

Posl. broj St. 97/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=219

 

Privredni sud u Subotici, rešenjem broj St 97/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Premium servis", odredio završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u Sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o.

06568645

2. St. broj 182/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2114

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. broj 182/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o. - u stečaju Ivanjica, MB 06568645, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 13,00 časova, u ovom Sudu, sudnica broj 3, na kom će se:
- raspravljati o završnom ročištu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati o drugim pitanjima od značaja za bankarstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o.

20064439

St. 87/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1414

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 87/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o., - u stečaju Ivanjica, MB 20064439, za dan 15. septembar 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

Stambena zadruga "Beton"

07652216

St. 165/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=343

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 165/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom stambena zadruga "Beton" - u stečaju Ivanjica, MB 07652216, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 23.1.2012.