Aktuelne vesti na dan 24. januar 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 24. januar 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 4 OD 20. JANUARA 2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • STRUČNI NADZOR NAD RADOM LICENCIRANIH STEČAJNIH UPRAVNIKA
  • USLOVI POD KOJIMA ZAPOSLENI U PRIVREDNOM DRUŠTVU MOŽE DA VRŠI USAGLAŠAVANJE AKATA I PROCENU RIZIKA
ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

OBAVLJANJE DELATNOSTI TRANSPORTA I OBAVEZA PLAĆANJA NAKNADE ZA PROIZVEDEN, ODNOSNO UVEZEN PROIZVOD KOJI POSLE UPOTREBE POSTAJE POSEBAN TOK OTPADA

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR PRAVILNIKA O OBRASCU I SADRŽINI SLUŽBENE LEGITIMACIJE INSPEKTORA SOCIJALNE ZAŠTITE - "Sl. glasnik RS", br. 1/2012
  • PORESKI TRETMAN TERENSKOG DODATKA (NAKNADE ZA ODVOJENI ŽIVOT) DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA PREMA NAJNOVIJEM MIŠLJENJU MINISTARSTVA FINANSIJA
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • KNJIŽENJE NAKNADNO ODOBRENOG RABATA U SLUČAJU KADA DISTRIBUTER ROBU NABAVLJA I PRODAJE PO ISTOJ CENI UZ MOGUĆNOST DA SE PRODAJNA CENA UMANJI ZA AKCIJSKI POPUST
  • RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PRODAJE OPREME KOJA JE UNETA U DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU KAO NENOVČANI KAPITAL
  • RAZGRANIČENJE PRIHODA OD KAMATE PO OSNOVU OROČENIH DEPOZITA
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 23.1. DO 29.1.2012. GODINE
  • DEVIZNI I PORESKI ASPEKT REEKSPORTA SOFTVERA
  • PRAVDANJE RAZLIKE NASTALE U NAPLATI IZVOZA U SLUČAJU KADA KUPAC IZ INOSTRANSTVA UPLATI UMANJENI IZNOS FAKTURE PO OSNOVU POREZA KOJI PLAĆA U SVOJOJ DRŽAVI
VISOKI SAVET SUDSTVA POSLAO NARODNOJ SKUPŠTINI PREDLOG ZA KANDIDATA ZA IZBORNOG ČLANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA IZ REDA SUDIJA APELACIONIH SUDOVA

Visoki savet sudstva poslao je Narodnoj Skupštini predlog za kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, da se uvrsti u dnevni red po hitnom postupku kako bi Visoki savet sudstva mogao da radi u punom sastavu.

Na osnovu izbornog materijala utvrđeno je da je od ukupno 187 glasova Miroljub Tomić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu dobio 126 glasova, a Zorana Delibašić, sudija Apelacionog suda u Beogradu 61 glas.

Utvrđeno je da je od ukupno upisanih 217 sudija birača glasalo 201, što iznosi 92,63%.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 23.1.2012.

NACRT ZAKONA O ROKOVIMA ZA IZMIRENJE NOVČANIH OBAVEZA: Novčana kazna za odgovorna lica u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara će važiti za sve koji nisu ispoštovali rokove

Nakon kritika privrednika da je država Zakonom o rokovima plaćanja stavila sebe u privilegovan položaj jer njoj sud neće naplaćivati novčanu kaznu za nepoštovanje rokova, ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže za "Blic nedelje" da to nije bilo moguće zbog Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009 - prim. red), po kome država ne može da bude prekršajno gonjena.

Žalbe na sudske presude neće odlagati prinudnu naplatu.

- Zato smo uveli novčanu kaznu za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara, koja će važiti za sve. Tu nema izuzetaka. Nju će morati da plate i ministri i gradonačelnici i predsednici opština ukoliko institucije koje vode nisu poštovale rokove. I kaznu će plaćati iz svog džepa ili će mi se oduzeti od plate - kategoričan je Ćirić.

On kaže da je upravo zbog potencijalnog izbegavanja preduzeća da tuži državu iz straha da će izgubiti posao predviđena i kontrola koju će sprovoditi Poreska uprava. Zakonom nije predviđeno rešavanje starih dugova, što je takođe jedna od zamerki privrede. Ćirić tvrdi da bi to bilo protivustavno, ali da je cilj zakona da se spreči generisanje novih dugova, ubrzaju tokovi novca i poveća likvidnost kojom bi se stvorili uslovi i za vraćanje starih dugova.

Komentarišući kritike da novi zakon i dalje ne rešava problem višegodišnjih sudskih procesa u koje se pretvaraju pokušaji privrede da naplati svoja dugovanja, ministar ekonomije kaže da bi upravo taj zakon trebalo da spreči takve scenarije. U dosadašnjoj praksi veliki broj pokušaja naplate dugovanja preko suda nakon podnošenja žalbi pretvarali su se u duge sudske procese koji su trajali i po dve godine. Za sve to vreme firma kojoj se duguje nije mogla da naplati potraživanja. Ministar Ćirić tvrdi da će se stvari u tom domenu promeniti.

- Sud mora da donese odluku, odnosno izvršno rešenje u roku od pet dana na osnovu validne dokumentacije i dokaza. Konstatuje se koliko je vremena proteklo od zakonskog roka za plaćanje obaveza od maksimalnih 60 dana i odmah se ide u izvršenje i skida se novac sa računa dužnika. On može da se žali, ali njegova primedba ili žalba ne odlaže izvršenje - objašnjava Ćirić.

Nije ideja uzeti što više novca

Komentarišući kritike potpredsednika Asocijacije malih i srednjih predzeća Milana Kneževića da država uvođenjem dodatnih novčanih kazni pravi sebi još jedan izvor prihoda, ministar Ćirić tvrdi da to nije ideja zakona.

- Ministarstvo bi, kao predlagač, smatralo da je cilj ovog zakona u potpunosti ostvaren kada u budžet ne bi došao ni jedan jedini dinar po ovom osnovu, jer bi to značilo da su i privrednici i država ozbiljno shvatili svako novo ugovaranje i prihvatili maksimalnu odgovornost za svoje postupke - kaže Ćirić.

 Kada je dozvoljen prigovor na izvršenje

• potraživanje iz validne isprave ne postoji
• podaci nisu tačni
• potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo
• ako je dug već plaćen
• potraživanje zastarelo (rok tri godine)

Izvor: Vebsajt Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 23.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI: Detektivskim agencijama je omogućeno da od državnih organa uz pismeni zahtev traže i dobiju najrazličitije podatke o ličnostima koje istražuju, bilo da se radi o vlasništvu nad motornim vozilima, podacima o penzionom ili invalidskom osiguranju, podacima o prebivalištu osoba, podacima iz sudskih spisa • Poverenik smatra da dodeljena prava detektivima narušavaju Ustavom garantovana prava građana •

Predlogom zakona o detektivskoj delatnosti omogućeno je da detektivske agencije od državnih organa uz pismeni zahtev traže i dobiju najrazličitije podatke o ličnostima koje istražuju, bilo da se radi o vlasništvu nad motornim vozilima, podacima o penzionom ili invalidskom osiguranju, podacima o prebivalištu osoba, podacima iz sudskih spisa. Takođe, detektivi su dužni da prikupljaju podatke uz odobrenja osoba čiji se podaci traže, mada su zakonom predviđene i "sive zone" kada to odobrenje nije neophodno.

Ovaj Nacrt zakona o detektivskoj delatnosti, koji je izradio MUP Srbije, na predlog Vlade upućen je nedavno Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Reagujući na ovaj Predlog, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić tražio je povlačenje ovog predloga iz skupštinske procedure, jer dodeljena prava detektivima narušavaju Ustavom garantovana prava građana. Poverenik smatra da je Predlog zakona "neustavan, kontroverzan, kontradiktoran i nejasan i ne obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti". Usvajanje tog zakonskog predloga, kako je istakao, moglo bi širom otvoriti vrata mogućim povredama privatnosti i zloupotrebama podataka o ličnosti.

- Obaveza državnih organa je da dostavi detektivu podatke o ličnostima bez dokazivanja osnovanosti tog upita - kada se radi o "osobi koja preti klijentu" ne postoji obaveza utvrđivanja da se zaista radi o pretnji već i kleveta omogućuje korisniku detektivske usluge da sazna širok spektar informacija o, na primer, vlasniku konkurentske firme sa kojom se nadmećete na tenderu - kaže za Danas Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Prema njegovim rečima, iako u obrazloženju zakona piše da je zakon rađen po ugledu na slična rešenja u BiH, Sloveniji i Hrvatskoj, "propušteno je da se ugrade neka pozitivna rešenja ovih zakona". Tako je, kako kaže, u Hrvatskoj dostupnost pomenutih informacija od državnih organa ograničena odredbom "kada posebnim propisima te podatke ima pravo tražiti stranka s kojom je detektiv sklopio ugovor" čime se štite podaci o ličnosti građana. Milošević dodaje da srpski predlog onemogućava dostavljanje tih informacija jedino ukoliko su informacije označene kao tajne.

- Hrvatski zakon ne dozvoljava distribuciju tajnih informacija, ali ako se uskraćuju druge informacije, dužni su da detektivu obrazlože razloge uskraćivanja, što je praksa kada se uskraćuju podaci o ličnosti. Naš predlog ne definiše ni najpreciznije šta se dešava sa podacima koje prikuplja detektiv - pomenuti hrvatski zakon ima precizne odredbe šta se dešava sa podacima u slučaju prekida rada detektivske firme ili smrti detektiva. Prema ovim odredbama, detektiv odnosno njegov naslednik je dužan da MUP RH preda dokumentaciju - navodi naš sagovornik.

On dodaje da glavni problem leži u neusklađenosti ovog predloga zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon - prim. red). Građane Srbije, kako ističe Milošević, zapravo najviše i može da brine ko sve, sa kojim pravima, i u kojoj meri, može da prikuplja podatke o njima. Prema njegovim rečima, do sada ova oblast detektivskog posla nije bila regulisana zakonom, "a sada je regulisana na ne baš najbolji način".

U Srbiji oko 1.200 agencija

Marko Milošević ističe da su procene da je u Srbiji registrovano oko 1.200 firmi koje se bave detektivskom delatnošću, mada manje od polovine, oko 500, realno rade taj posao. Prema njegovoj oceni, detektivska delatnost do sada nije bila regulisana nijednim zakonom "te je ovaj vakuum ostavljao prostor za najrazličitije malverzacije i kršenje ljudskih prava".
Izvor: http://www.danas.rs/

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 23.1.2012.

PRAVILNIK O MINIMUMU PROCESA RADA ZA VREME ŠTRAJKA U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE Pravilnik stupa na snagu 21. Januara 2012. godine

Na osnovu člana 147. stav 4. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011), Ministar rada i socijalne politike doneo je Pravilnik o minimumu procesa rada za vreme štrajka u ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač Republika Srbija ("Sl. glasnik RS", br. 2/2012 - dalje: Pravilnik o minimumu procesa rada) sa stupanjem na snagu 21. januara 2012. godine.

Navedeni Pravilnik o minimumu procesa odnosi se na:

1. Ustanove za smeštaj čiji je osnivač Republika (bez Autonomne Pokrajine Vojvodine (dalje: APV) - njima su preneta osnivačka prava Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine ("Sl. glasnik RS", br. 6/2002, 101/2007 - dr. zakon i 51/2009 - dr. zakon), a kasnije 2009. godine donet je novi Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009), a koji reguliše istu materiju);
2. Centre za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač Republika;
3. Republički zavod za socijalnu zaštitu. 

To znači da će APV doneti pravilnik o minimumu procesa rada za:

1. Ustanove za smeštaj čiji je ona osnivač (na teritoriji APV);
2. Centre za porodični smeštaj i usvojenje čiji je osnivač APV (još nisu osnovani, predviđeno je da ih bude 3);
3. Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Istovremeno to će isto uraditi i jedinice lokalnih samouprava za centre za socijalni rad i neke druge ustanove koje osnivaju.

Za privatne domove i sve druge pružaoce usluga socijalne zaštite direktori tih ustanova ili direktori tih pružaoca usluga će doneti odgovarajuće pravilnike.

Bitno je reći još da inspekcija socijalne zaštite ima ingerencije da kontroliše sve organizacije socijalne zaštite (domove - državne i privatne, centre za socijalni rad i druge pružaoce usluga) pa je za očekivati da svi moraju imati takav pravilnik.

Suština je da treba obezbediti da korisnici imaju neki minimum usluga, zaštite, bezbednosti itd. te da ustanove i razni pružaoci usluga moraju imati u prvom planu korisnika, pa tek onda svoje "štrajkačke" interese.

Izvor: Redakcija, 23.1.2012.

PRAVILNIK O METODOLOGIJI ZA IZRADU NACIONALNOG I LOKALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANJA, KAO I METODOLOGIJI ZA VRSTE, NAČINE I ROKOVE PRIKUPLJANJA PODATAKA: Početkom februara počinje da radi novi informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja

Početkom februara počinje da radi novi INFORMACIONI SISTEM NACIONALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANJA.

Molimo sve obveznike izveštavanja da ne šalju Excel fajlove ili papirne obrasce, već da sačekaju sa slanjem i uključe se u ovaj Informacioni sistem.

Rok za dostavljanje izveštaja je i dalje 31.3.2012. godine.

Svi obveznici slanja izveštaja čije E-mail adrese imamo u evidenciji će dobiti poruku sa detaljnijim informacijama. Molimo Vas da pratite sajt Agencije za dodatne informacije.

Izvor: Vebsajt Agencije za zaštitu životne sredine, 23.1.2012.

SEMINAR REVIZIJA PREVARNIH RADNJI U ORGANIZACIJI UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE BIĆE ODRŽAN OD 23. I 24. FEBRUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 15. februar 2012. godine •

Seminar Revizija prevarnih radnji će se, u organizaciji Udruženja banaka Srbije, održati od 23. do 24. februara 2012. godine.

Seminar će biti održan u prostorijama Udruženja banaka Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 86, sala na I spratu, sa početkom u 13 časova.

Predavač je g-din Konstantinos P. Triantafyllidis.

Krajnji rok za dostavljanje prijave je 15. februar 2012. godine.

Detaljnije informacije o seminaru možete pogledati na http://www.ubs-asb.com/Portals/0/obuka/02_2012/FA2012.pdf
Prijavu za e-mail možete preuzeti na http://www.ubs-asb.com/Default.aspx?tabid=57

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 23.1.2012.

OKRUGLI STO NA TEMU NA TEMU ROBNE BERZE - ŠANSA ZA SRPSKU PRIVREDU BIĆE ODRŽAN 31. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA • Rok za prijavljivanje je 28.januar 2012. godine

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID Business Enabling Project) i Privredna komora Beograda organizuju okrugli sto na temu Robne berze - šansa za srpsku privredu sa ciljem prezentovanja moderne robne berze kao osnove razvoja poljoprivrede i agroindustrije, kao i otvaranja diskusije o daljem razvoju robne berze u Srbiji.

Okrugli sto će se baviti ekonomskim motivima za razvoj robne berze, kao i ključnim pravnim pretpostavkama za njeno uspešno funkcionisanje, s ciljem što uspešnijeg savladavanja prepreka i uređivanja ove oblasti u Srbiji.

Okrugli sto će se održati u utorak - 31. januara 2012. godine, u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala na VI spratu, sa početkom u 11:00 časova.
Pozivamo Vas da prisustvujete okruglom stolu i svoje učešće potvrdite slanjem prijavnog lista na e-mail: vpesic@kombeg.org.rs.

Poziv za učešće možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeRazvojAkcionarstva/za%202012/POZIVNO%20PISMO.pdf
Program možete pogledati na http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeRazvojAkcionarstva/za%202012/Agenda2.pdf
Prijavni list možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Najave.aspx

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 23.1.2012.

MMF NARODNA BANKA SRBIJE APELUJE DA SE UČINE DODATNI NAPORI RADI POSTIZANJA DOGOVORA I NASTAVKA ARANŽMANA SRBIJE SA MMF-OM

Narodna banka Srbije apelovala je da se učine dodatni napori radi postizanja dogovora i nastavka aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Guverner NBS Dejan Šoškić upozorio je, na konferenciji za novinare, da zastoj u pregovorima sa MMF-om može imati ozbiljne efekte za čitav niz ekonomskih parametara Srbije. On je istakao da u uslovima međunarodne finansijske nestabilnosti, koja će biti nastavljena i u ovoj godini, aranžman predstavlja dodatnu garanciju kratkoročne i srednjoročne makroekonomske stabilnosti zemlje.

Guverner je podsetio da je aranžman i dodatna garancija poštovanja pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta fiskalne politike koju jedna zemlja vodi i upozorio da zamrzavanje odnosa sa MMF-om može negativno uticati na kretanja na tržištu, kako deviznom tako i na tržištu javnog duga.

Šoškić je istakao i da bi zastoj u pregovorima sa MMF-om negativno uticao na priliv investicija u Srbiju - stranih direktnih, ali i porfolio investicija.

"Narodna banka Srbije apeluje da se učine dodatni napori radi postizanja dogovora i nastavka aranžmana sa MMF", kazao je on. Šoškić je podvukao da aranžman sa MMF u uslovima međunarodne finansijske nestabilnosti predstavlja dodatnu garanciju kratkoročne i srednjoročne makroekonomske stabilnosti Srbije. "Ključna opasnost je da se Srbija definiše kao zemlja koja nije u potpunosti ispunila dogovor", istakao je guverner. To bi, kako je kazao, značilo zastoj u odnosnima sa MMF što može imati negativne poslediće po devizno tržište, tržište javnog duga i investicije, a dobar odnos sa MMF je uslov i za povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.

Šoškić je naglasio da će rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji u prošloj godini biti dva odsto. Govoreći o inflaciji on je istakao da očekuje da će ona imati umereni rast i da će se kretati oko postavljeno cilja od četiri plus ili minus 1,5 odsto.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 23.1.2012.

STUDIJSKO PUTOVANJE ZA PREDSTAVNIKE LOKALNIH SAMOUPRAVA: Rok za dostavljanje potrebne dokumentacije je 31. januar 2012. godine, a studijsko putovanje će se održati od 12. do 14. marta 2012. godine u Briselu

U sklopu programa Local Administration Facility (LAF) otvoren je poziv za iskazivanje interesovanja za učestvovanje predstavnika i predstavnica lokalnih samouprava u studijskom putovanju pod nazivom "Regionalna politika EU i efikasno korišćenje strukturnih fondova" koje će se održati od 12. do 14. marta 2012. godine u Briselu.

Cilj studijskog putovanja je upoznavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti regionalnog razvoja i saradnje, sa posebnim fokusom na efikasno korišćenje strukturnih fondova.

Od strane EU Delegacije u Srbiji biće odabrano do pet predstavnika lokalnih samouprava iz Srbije za učešće u ovom studijskom putovanju. Pri odabiru će se voditi računa da budu zastupljeni učesnici iz različitih delova Srbije, a prednost će imati zaposleni koji se bave predmetnom temom, a imaju ograničena iskustva saradnje sa EU, pa bi im ovakvo putovanje moglo najviše koristiti. Aplikanti treba da posebno obrate pažnju na to da je za učestvovanje neophodno radno poznavanje engleskog jezika, pošto će se program poseta održavati na engleskom jeziku.

Zainteresovane molimo da najkasnije do utorka, 31. januara 2012. godine u 17:00 pošalju, na engleskom jeziku:

• motivaciono pismo (slobodnog formata, sa predlogom vezano za to kako planirate da prenesete dalje stečena znanja drugim organizacijama. Prilažemo primer motivacionog pisma, ali slobodno možete koristiti drugačiji format ukoliko želite),
• prijavni obrazac za učesnike,
• CV u EU formatu
• pismo potvrde koje potpisuje gradonačelnik / predsednik (model u prilogu)

Preporuke (nisu obavezne, ali će biti smatrane kao prednost) isključivo putem elektronske pošte na adresu sanela.veljkovski@skgo.org
Prijave poslate na druge adrese elektronske pošte i nakon roka za prijavu neće se razmatrati.

Sledeće dokumente možete preuzeti na http://www.skgo.org/contests/40:

- LAF letak
- Uputstva za učesnike i učesnice TAIEX aktivnosti
- Prijavni obrazac za učesnike
- Agenda događaja - nacrt
- Motivaciono pismo - primer
- Pismo potvrde - model
- CV u EU formatu

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 23.1.2012.

JUBILARNE NAGRADE ZA ZAPOSLENE U STOMATOLOŠKIM SLUŽBAMA, ZAVODIMA/INSTITUTIMA ZA JAVNO ZDRAVLJE, USTANOVAMA ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU (RH CENTRI), ZAVODIMA/INSTITUTIMA ZA TRANSFUZIJU KRVI I TORLAK I APOTEKAMA

Dopisom broj 120-01-161/2001-20 od 13.1.2012. godine Ministarstvo zdravlja je zatražilo da zdravstvene ustanove, posredstvom filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, obezbede tačne podatke o broju lica koja imaju pravo na jubilarnu nagradu u skladu sa Zakonom o budžetu za 2011. godinu.

Potrebno je da ustanove obezbede podatke o broju zaposlenih koji imaju pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to za normirani broj timova stomatoloških službi u domovima zdravlja, zaposlene u zavodima/institutima za javno zdravlje, ustanovama za specijalizovanu rehabilitaciju (RH centri), zavodima/institutima za transfuziju krvi i Torlak i apotekama.

Od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ustanove su dobile tabele koje treba da popune - vezano za navedene podatke, o broju lica koja stiču pravo, kao i o iznosima (jubilarnih nagrada) za ta lica. Takođe potrebno je u tabeli popuniti i podatak o procentualnom učešću sopstvenih prihoda u ukupnim prihodima za svaku godinu pojedinačno.
Pretpostavljamo da je cilj da se utvrdi koliko od ovih sredstava treba da bude finansirano iz sopstvenih prihoda.

Oko termina i načina isplate za sada nema detaljnijih informacija.

Izvor: Redakcija, 23.1.2012.

KONKURS: MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU OBJAVILO KONKURS ZA PROJEKTE UDRUŽENJA RADI UNAPREĐENJA I ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI ZA PRVU FAZU PROGRAMA "KALENDAR LJUDSKIH PRAVA 2012" • Konkurs je otvoren do 10. februara 2012. godine •

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu ("Sl. glasnik RSˮ broj 101/2011 - prim. red), Razdeo 53. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, glava 53.1 Uprava za ljudska i manjinska prava, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 481- dotacije nevladinim organizacijama i Zaključka Vlade 05 Broj: 401-258/2012 od 19. januara 2012. godine, raspisuje konkurs za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji za prvu fazu programa "Kalendar ljudskih prava 2012"

Konkurs se raspisuje za dodelu finansijskih sredstava udruženjima i savezima udruženja (u daljem tekstu: udruženja) registrovanim na teritoriji Republike Srbije, koja predlog projekta podnose u saradnji sa najmanje još dva udruženja. Finansijska sredstva biće dodeljena udruženjima koja dostave predloge projekata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava, a kojima se ostvaruju sledeći ciljevi:

1. Podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema pojedinim grupama građana, kao što su: pripadnici nacionalnih manjina; osobe sa invaliditetom; žene; deca i mladi; grupe ugrožene na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, i druge ugrožene i/ili ranjive grupe građana.

2. Borba protiv diskriminacije i podizanje svesti javnosti o značaju tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja različitosti.

3. Unapređenje i zaštita ljudskih prava u kontekstu obeležavanja međunarodnih praznika i datuma u skladu s programom "Kalendar ljudskih prava 2012", koji promoviše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava. Reč je o programu koji podrazumeva da svaki mesec u godini bude posvećen, odnosno obeležen nizom aktivnosti koje će doprineti unapređenju položaja određene grupe/manjine, promociji vrednosti i načela neotuđivosti osnovnih ljudskih prava. Izbor oblasti/teme prati međunarodne praznike Ujedinjenih nacija kao i druge praznike koji se obeležavaju na međunarodnom nivou.

1. Opšti uslovi

Pravo učešća na konkursu imaju:

- udruženja koja su registrovana u registru udruženja koji se vodi u Agenciji za privredne registre;
- jedno udruženje mora biti nosilac projekta i neophodno je da obezbedi učešće još najmanje dva udruženja koja će učestvovati u sprovođenju projekta od kojih jedno ne može biti iz iste opštine, odnosno ne može biti iz istog grada;
- jedno udruženje može biti nosilac projekta samo za jedan mesec u toku celokupnog trajanja programa "Kalendar ljudskih prava 2012", dok se kao partner može pojaviti više puta;
- udruženja koja dostave predloge projekata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava, na osnovu ovog konkursa i zadatog Obrasca za pisanje predloga projekta, a u skladu sa preciziranim Smernicama za podnosioce predloga projekata;
- udruženje koje je nosilac projekta mora imati statutom predviđen cilj unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

2. Prioriteti konkursa

Ovaj konkurs raspisuje se za projekte koji će se realizovati tokom meseca marta, aprila i maja 2012. godine. Prema Kalendaru ljudskih prava 2012. predviđeno je da svaki mesec bude posvećen određenoj grupi ljudskih prava. Svakog meseca će se realizovati jedan projekat.

1. Mart je mesec posvećen pravima žena i obeležavanju Međunarodnog dana žena 8. marta.
2. April je mesec posvećen pravima nacionalnih manjina i obeležavanju 8. aprila Svetskog dana Roma.
3. Maj je mesec posvećen promociji različitosti i borbi protiv diskriminacije i obeležavanju 21. maja Svetskog dana kulturne različitosti za dijalog i razvoj.

Osnov za definisanje prioriteta konkursa će biti i preporuke Ugovornih tela UN i rezolucije Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao i drugih relevantnih međunarodnih i regionalnih organizacija.

3. Način finansiranja

Sa udruženjima koja su nosioci projekta biće zaključen ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa Upravom. Po potpisivanju ugovora, sredstva će biti uplaćena nosiocu projekta na poseban podračun otvoren samo za sprovođenje odobrenog projekta. Sa tog podračuna će, u skladu sa odobrenim budžetom, biti finansirane sve aktivnosti, kao i honorari.

 Nosilac projekta je odgovoran za namensko trošenje sredstava.

Nosilac projekta je dužan da zaključi ugovor sa ovlašćenim revizorom, čije usluge će biti plaćene iz budžeta projekta. Primerak ugovora sa revizorom (original) dostavlja se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava prilikom potpisivanja ugovora za odobreni projekat.

Nosilac projekta je dužan da nakon završetka projekta, dostavi završni izveštaj koji se sastoji od detaljnog narativnog i finansijskog izveštaja na formularima koje predviđa Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, koji su dostupni na zvaničnoj internet stranici Uprave za ljudska i manjinska prava. Rok za dostavljanje završnog izveštaja je 30 dana od završetka projekta.

4. Predviđeni budžet

Ukupna sredstva koja se raspoređuju ovim konkursom za tri izabrana projekta iznose do 6.000.000,00 dinara (slovima:šestmilionadinara), odnosno do 2.000.000,00 dinara (slovima:dvamilionadinara), za svaki izabrani projekat (po jedan za svaki mesec).

Finansiranje projekata vršiće se na osnovu ugovora zaključenih između nosioca projekta i Uprave za ljudska i manjinska prava, kojim će se definisati uslovi plaćanja.

5. Trajanje projekta

Aktivnosti svakog projekta će se realizovati u toku odgovarajućeg meseca u "Kalendaru ljudskih prava 2012" - u trajanju od 30 dana. Trajanje projekta biće utvrđeno ugovorom.

6. Konkursna dokumentacija, vreme i način prijave

Konkurs je javan i objavljuje se u dnevnom listu "Politika" i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava: www.ljudskaprava.gov.rs.

Obrasci za predloge projekata, budžet i izjave udruženja partnera na projektu sa Smernicama za podnosioce predloga projekata, mogu se preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava www.ljudskaprava.gov.rs.

Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti. Prijavu čini sledeća obavezna dokumentacija:

- Obrazac predloga projekta, koji je potpisalo lice ovlašćeno za zastupanje udruženja i overen pečatom udruženja;
- Obrazac budžeta projekta, koji je potpisalo lice ovlašćeno za zastupanje udruženja i overen pečatom udruženja;
- Obrasci izjave o saradnji udruženja - partnera na projektu sa nosiocem projekta kojima se potvrđuje saradnja, koje potpisuju lica ovlašćena za zastupanje udruženja partnera na projektu i overena pečatima;
- Uverenje da je udruženje ili savez udruženja koje je nosilac projekta registrovano i upisano u registar koji se vodi u Agenciji za privredne registre;
- Kopija statuta udruženja ili saveza udruženja koje je nosilac projekta, overena pečatom Agencije za privredne registre.

Dostavlja se jedan potpisan i pečatiran original i jedna kopija obavezne dokumentacije. Predloge projekata dostaviti poštom ili lično na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, Bulevar Mihaila Pupina br 2, 11070 Novi Beograd, najkasnije 10.02.2012. godine do 16.30 časova. Na koverti ispod adrese obavezno napisati "PRIJAVA ZA KONKURS ZA PROJEKTE UDRUŽENJA RADI SPROVOĐENJA KALENDARA LJUDSKIH PRAVA 2012. ZA MESEC (OBAVEZNO NAVESTI MESEC) U REPUBLICI SRBIJI - NE OTVARATI PRE ISTEKA ROKA ZA KONKURISANJEˮ.

Blagovremenom prijavom smatra se preporučena pošiljka predata pošti najkasnije do datuma koji je naveden za podnošenje prijave (pečat pošte), bez obzira na datum prispeća ili predata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava.

Neblagovremeno podnete prijave neće biti razmatrane, a nepotpune će se smatrati nevažećim.

7. Kriterijumi za ocenjivanje predloga projekata:

- Usklađenost predloga projekta sa ciljevima i prioritetima konkursa i jasno opisani problemi i preduslovi realizacije projekta: od 0 do 10 bodova;
- Realizacija projektnih aktivnosti na što većem delu teritorije Republike Srbije: od 0 do 15 bodova;
- Jasno opisane aktivnosti projekta: od 0 do 10 bodova;
- Jasno opisani mogući rizici i mere za njihovo prevladavanje: 0 do 5 bodova;
- Kreativnost i inovativnost ponuđenih rešenja: 0 do 10 bodova;
- Jasno opisani i merljivi rezultati projekta: 0 - 10 bodova;
- Uključenost većeg broja pripadnika ciljnih grupa u realizaciju projekta: 0 - 10 bodova;
- Jasno sastavljen budžet u skladu sa aktivnostima projekta: 0 - 10 bodova;
- Kapaciteti (tehnički i ljudski) udruženja za realizaciju projektnih aktivnosti: 0 - 10 bodova;
- Iskustvo u realizaciji projekata iz određene oblasti: 0 - 10 bodova.

Svakom predlogu projekta Komisija za procenu predloga projekata dodeliće određen broj bodova od ukupnih 100 na osnovu čega će biti sačinjene tri rang liste projekata (po jedna za svaki mesec).

8. Projekti koji neće biti finansirani:

- Sponzorstva za učestvovanje na skupovima u zemlji i inostranstvu;
- Stipendije za studiranje ili obuku;
- Kupovina tehničke opreme za potrebe udruženja;
- Retroaktivno finansiranje projekata čija je realizacija u toku ili čija je realizacija završena;
- Programi i projekti kojima se ostvaruje dobit;
- Izrada analiza.

9. Rok i način objavljivanja prihvaćenih projekata

Odluka o izboru projekata koji će biti finansirani iz opredeljenih sredstava biće doneta u roku od osam radnih dana od dana zaključenja konkursa za mart, a u roku od petnaest radnih dana za april i maj. Rezultati konkursa će biti objavljeni na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava www.ljudskaprava.gov.rs.

Udruženja koja su nosioci projekata kojima predlog projekta bude odobren biće o tome obaveštena zvaničnim dopisom.

Za sva dodatna pitanja zainteresovani se mogu obratiti isključivo elektronskom poštom na adresu: nvo.konkursi@ljudskaprava.gov.rs.

Konkurs je otvoren od 23.01.2012. do 10.02.2012. godine u 16:30 časova.

Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti na
http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-programa-%E2%80%9Ekalendar-ljudskih-prava-2012%E2%80%9D

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 22.1.2012.

SEMINAR: "ULOGA MEDIJA I PRIMENA ETIČKIH STANDARDA U IZVEŠTAVANJU O REFORMI SISTEMA SOCIJALNE ZAŠTITE I KORISNICIMA SOCIJALNIH USLUGA" BIĆE ODRŽAN 25. JANUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

U skladu sa svojim nastojanjima da pomogne medijskim profesionalcima u obavljanju svog posla, ali i poboljša komunikaciju medija i socijalnih ustanova i institucija, Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike održaće seminar u sredu 25. januara 2012. godine na temu Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga.

Trajanje: 1 dan, 11:00 - 15:30

Na seminaru Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga biće obrađene sledeće teme:

- Etički pristup u medijima temama vezanim za korisnike socijalnih usluga
- Reforma sistema socijale zaštite i njen značaj
- Uloga inspekcijske službe u sistemu socijalne zaštite
- Međusektorska saradnja u borbi protiv siromaštva

Predavači:

- Jelka Jovanović - potpredsednica NUNS - a
- Jasmina Ivanović - viši savetnik, rukovodilac za unapređenje sistema socijalne zaštite
- Nena Darmarović - samostalni savetnik u odesku za inspekcijski nadzor
- Žarko Šunderić - menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Seminar će otvoriti Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike.

Uslovi učestovanja:

Prednost imaju članovi NUNS - a

Maksimalni broj učesnika: 50 (25 novinara + 25 zaposlenih u socijalnoj zaštiti)

Putne troškove obezbeđuje organizator uz uredno dostavljenu kartu ili račun za gorivo u visini povratne karte do grada iz kog učesnik dolazi.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru molim vas prijavu pošaljite meilom do 23.1.2012. godine na adresu tamara.filipovic@nuns.rs. Za više informacija možete se obratiti Tamari Filipović na telefon 011/3343 - 255.

Seminar će se odžati u Beogradu u prostorijama Medija centra (velika sala na II spratu), Terazije 3.

Izabrane polaznike ćemo kontaktirati telefonom i meilom.

Agendu i prijavu možete preuzeti na http://www.nuns.rs/aktivnosti/view.jsp?articleId=16354.

Izvor: Redakcija, 20.1.2012.

OBUKA TRENERA ZA ČL. 5. I 6. EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA BIĆE ODRŽANA 9. I 10. FEBRUARA 2012. GODINE

Pravosudna akademija zajedno sa AIRE Centrom iz Londona organizuje obuku trenera za čl. 5 i čl.6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim. red) u četvrtak 9.februara i petak 10. februara 2012. godine u maloj sali Pravosudne akademije (levo krilo), Karađorđeva 48, Beograd.

Četvrtak 9. februar 2012.

09:00

Otvaranje radionice
Predstavljanje programa, dokumentacije i stručnjaka
Osnovni ciljevi radionice

09:15

Metodologija obuke: planiranje i priprema uspešne sesije obuke
Nuala Mole, the AIRE Centre, London

10:15

Kafe pauza

10:45

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia, advokat, London
12:00

Kafe pauza

13:00

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Domaći predavač

13:45

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 5 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole i Navtej S. Ahluwalia

14:30

Sumiranje i kraj prvog dana
Ručak
Petak 10. februar 2012.

09:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - opšte garancije za pravično suđenje (u svetlu metodologije obuke)
Nuala Mole

10:30

Kafe pauza

11:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - posebne garancije za krivični postupak (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia

12:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Local Expert

13:00

Kafe pauza

13:30

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 6 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole and Navtej S. Ahluwalia

14:15

Zaključci seminara i evaluacija
Ručak

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 20.1.2012.

SEMINAR: O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI U SRBIJI BIĆE ODRŽAN 26. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Privredna komora Srbije i GIZ (nosilac Projekta tehničke podrške sistemu državne pomoći u Srbiji) pozivaju privrednike na seminar o sistemu državne pomoći u Srbiji. Seminar će biti održan 26. januara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, sala 1, 8. sprat

Na seminaru će biti predstavljeni sistem, pravila i iskustva u primeni Zakona o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim. red) u Srbiji, kao i koncept sistema državne pomoći u Evropskoj uniji.

Učesnicima će se obratiti:

- Inga Šuput-Đurić, predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći
- Lea J. Lekočević, načelnica Sektora za praćenje državne pomoći u Ministarstvu finansija Slovenije
- Andrijana Ćurčić, načelnica Odeljenja za kontrolu državne pomoći u Ministarstvu finansija Srbije
- Jovan Todorov, ključni ekspert na Projektu tehničke podrške sistemu državne pomoći.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru, svoje prisustvo možete potvrditi na elektronske adrese: privrednopravna@pks.rs ili irena.milojevic@pks.rs.
Kontakt telefon: 011/ 3300 974

Poziv za seminar možete preuzei na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Poziv%20za%20seminar.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 22.1.2012.

POSLOVNO-STRUČNI SKUP "ULOGA MENADŽMENTA KVALITETA U IMPLEMENTACIJI INFORMACIONOG SISTEMA - PRIMERI DOBRE PRAKSE" BIĆE ODRŽAN 10. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup "Uloga menadžmenta kvaliteta u implementaciji informacionog sistema - primeri dobre prakse"

Skup će se održati 10. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali IV Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Cilj skupa je, da kroz primere dobre prakse, predstavi na koji način sistemi menadžmenta kvalitetom predstavljaju podršku implementaciji informacionih sistema.

Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

STRUČNI SEMINAR "INFORMACIONI SISTEMI U MUZIČKIM I BALETSKIM ŠKOLAMA - SAVREMENE TEHNOLOGIJE ZA POUZDANU ŠKOLSKU ADMINISTRACIJU" BIĆE ODRŽAN 25.JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti organizuje stručni seminar: Informacioni sistemi u muzičkim i baletskim školama - savremene tehnologije za pouzdanu školsku administraciju u sredu, 25.januara 2012. godine, sa početkom u 11 časova u sali na VI spratu.

Cilj seminara je razmena iskustava u primeni IS-a u administrativnom vođenju muzičkih i baletskih škola, kao i u njihovom umrežavanju u Jedinstveni Informacioni Sistem Prosvete (JISP).

Brojne su razlike i specifičnosti kojima se odlikuje rad muzičkih škola u odnosu na opšte osnovno obrazovanje, gimnazije i stručne škole, tako da primena savremenih tehnologija u ovom domenu garantuje sveobuhvatnu, preglednu i iznad svega potpuno pouzdanu školsku administraciju.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo Vas da svoje prisustvo (direktor i još jedan predstavnik škole) potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

PREDSEDNICI 13 EVROPSKIH KOMORA POTPISALI DEKLARACIJU KOJOM SE ZALAŽU ZA PRIHVATANJE I PRAVILNU PROCENU PRINCIPA PO KOME RADE, ZASNOVANOG NA JAVNOM PRAVU I OBAVEZNOM ČLANSTVU

Predsednici 13 evropskih komora, osam iz zemalja članica Evropske unije i pet iz evropskih zemalja koje još nisu članice, potpisali su deklaraciju kojom se zalažu za prihvatanje i pravilnu procenu principa po kome rade, zasnovanog na javnom pravu i obaveznom članstvu

Mi, privredne komore EU, komore Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije i Španije, kao i komore Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Turske jesmo evropske komore osnovane po zakonu (javnom pravu) (Public Law Chambers -PLC), navodi se u Deklaraciji.

Objašnjavajući svoju misiju i ciljeve, evropske komore zasnovane na jvnom pravu ističu: " Opredeljene smo za tržišnu ekonomiju, evropski socijalni model i evropske vrednosti koje proističu iz zajedničke istorije i kulture. U našem sastavu su preduzeća svih veličina i iz svih sektora privrede, u skladu sa našim zakonima. Zastupamo opšti interes naših preduzeća članica i našu upravljačku strukturu uglavnom čine demokratski izabrani predstavnici privrede. Na taj način, mi zastupamo opšti ekonomski interes naših zemalja i snažno zagovaramo slobodu i konkurentnost.

S obzirom da zastupamo privredu u celini, na nama je posebna odgovornost za makroekonomski i društveno-politički razvoj naših zemalja. Takođe, garantujemo da se ravnopravno čuje glas malih, srednjih i velikih preduzeća. Na taj način, naš rad utiče na poslovno okruženje, zapošljavanje, rast dohotka naših zemalja, a time se doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti", kaže se u Deklaraciji koju su potpisali predsednici komora 13 evropskih zemalja, među kojima su i najrazvijenije ekonomije Evrope, pa i sveta.

"Naše komore, sa svojim kapacitetom da upravljaju promenama, jesu snažni pouzdani partneri vladama kada je u pitanju realizacija programa nacionalnih reformi. Na ovaj način se pomaže postizanje ciljeva EU 2020 i ekonomski rast u našim zemljama i u Evropi. Verujemo da su otvorena tržišta ključ ekonomskog rasta i razvoja i zalažemo se za efikasan i delotvoran trgovinski sistem u globalizovanom svetu. Mi promovišemo globalnu trgovinu putem jake posvećenosti otvorenim tržištima preko multilateralnih, regionalnih i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o liberalizaciji stranih investicija.

Mi se snažno zalažemo za:

• Konkurentne kompanije u konkurentnom privrednom okruženju kako bi se obezbedio održiv rast
• Atraktivan zakonski okvir kojim se podstiče preduzetništvo
• Naprednu poslovnu zajednicu za MSP
• Stabilnu globalnu privredu sa stvarno otvorenim tržištem
• Radnu snagu koja je visoko obrazovana i obučena i koja se uklapa u privredu zasnovanu na znanju
• Ekonomski razvoj u regionima
• Održivu privredu zasnovanu na znanju i inovacijama
• Visokokvalitetne poslove u fleksibilnom i sigurnom okruženju."

Sve usluge koje pružaju komore sa obaveznim članstvom, zasnovane na javnom pravu, proističu iz navedenih ciljeva i doprinose pozitivnom razvoju društva i privrede u našim zemljama, kaže se, između ostalog, u Deklaraciji, koju je u ime Privredne komore Srbije potpisao njen predsednik Miloš Bugarin.

Deklaraciju evropskih komora možete pogledati na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/deklaracija%20evropskih%20komora.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.1.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE NAJAVLJUJE POVLAČENJE IZ PREGOVORA O VISINI MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI

Unija poslodavaca Srbije razmotriće povlačenje iz pregovora o visini minimalne zarade u RS zbog toga što Ministarstvo finansija RS odbija da ispuni odredbu iz Socijalnog sporazuma između Vlade, poslodavaca i sindikata o podizanju neoporezivog dela zarade na 10 000 dinara.

Postalo je bespredmetno dalje učešće predstavnika privrede u pregovorima oko visine minimalne zarade, jer Ministarstvo finansija RS nije sprovelo ono što je Vlada RS ugovorila sa Unijom poslodavaca Srbije, Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" u aprilu 2011.

U Socijalnom sporazumu bilo je definisano da će minimalna cena radnog časa u RS od 1. juna 2011. biti 102 dinara, a od oktobra iste godine Ministarstvo finansija trebalo je da podigne neoporezivi deo zarade sa tadašnjih 7 310 dinara na 10 000 dinara, kako bi olakšalo materijalno stanje zaposlenih u hiljadama preduzeća sa niskim zaradama i pomoglo opstanak ovih preduzeća u teškim ekonomskim okolnostima u kojima se nalaze.

Svojim potpisom, garant za podizanje neoporezivog dela zarade i sprovođenje Socijalnog sporezuma bio je lično premijer Vlade RS Mirko Cvetković. Neispunjavanjem obaveza koje je na sebe preuzela Vlada RS, na čelu sa premijerom, kao potpisnikom sporazuma, prevarila je više od 320 000 privrednih subjekata u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije ne želi da bude paravan za neodgovornost i da mirno posmatra dalje propadanje privrede.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 19.1.2012.

SADAŠNJI UČENICI OSMOG RAZREDA ĆE NA TESTU ZA MALU MATURU IMAĆE 50 ODSTO NEPOZNATIH ZADATAKA • Od školske 2013/14. godine na testu će biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima •

Sadašnji učenici osmog razreda će na testu za malu maturu imati 50 odsto nepoznatih zadataka, duplo više nego prošle godine.

"Četvrtina zadataka biće identična pitanjima iz zbirki za polaganje male mature, dok će preostalih 25 odsto zadataka imati izmenjen sadržaj u odnosu na zbirke", rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić. Prema njegovim rečima, zbirke za polaganje završnog ispita iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike su pripremljene, a Tanjugu je u Pres službi ministarstva rečeno da će ti priručnici zvanično biti predstavljeni najverovatnije u petak, 20. januara na konferenciji za novinare. Kostić je istakao da je prošlogodišnja mala matura završena uspešno i najavio da će od školske 2013/14. godine na testu biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima. Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje male mature i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na "probi" neće biti pitanja iz zbirki. Prošle godine, kada je premijerno uveden završni ispit, učenici su imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu bili u zbirci.

Izvor: Tanjug

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 19.1.2012.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
VISOKI SAVET SUDSTVA POSLAO PARLAMENTU PREDLOG DVA KANDIDATA ZA ČLANA SAVETA

Tanjug

Visoki savet sudstva poslao parlamentu predlog da sudija Miroljub Tomić bude izabran za člana Saveta po hitnom postupku kako bi mogao da radi u punom sastavu.

Visoki savet sudstva (VSS) predložio je danas Narodnoj skupštini sudiju Apelacionog suda u Nišu Miroljuba Tomića i sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu Zoranu Delibašić kao kandidate za izbor jednog člana Saveta.

Savet od Skupštine traži da taj predlog uvrsti u dnevni red po hitnom postupku, kako bi VSS mogao da radi u punom sastavu, pošto je sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić podneo ostavku na članstvo u VSS.

Nakon sprovedenog glasanja u apelacionim sudovima utvrđeno je da je od ukupno 187 glasova Tomić dobio 126 glasova, a Delibašićeva 61 glas. Od ukupno upisanih 217 sudija birača glasalo je 201, što iznosi 92,63, navodi se u saopštenju.

Prema Zakonu o Visokom savetu sudstva, Savet predlaže Narodnoj skupštini kandidate sa najvišim brojem glasova koja ih bira na mandat od pet godina.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić je 23. novembra 2011. podneo ostavku na članstvo u VSS.

U Visokom savetu upražnjeno je, međutim, još jedno sudijsko mesto, ali postupak za popunu tog mesta nije pokrenut.

Savet ima ukupno 11 članova, od toga osam izbornih.

SKUPŠTINA RS PRIPREMILA PRAVILNIK O PONAŠANJU NARODNIH POSLANIKA

Tanjug

Poslanicima će ovim pravilnikom, koji će morati svi da potpišu, biti zabranjeno da psuju, prete, zvižde, puštaju muziku, igraju i pričaju mobilnim telefonima na sednicama, da se snimaju kamerama, iznose detalje iz privatnog života kolega, gađaju cipelama, unose u salu laptopove i druge zanimacije da bi prekratili radno vreme.

Pravilnik zahteva i prikladno odevanje. Ako ta pravila prekrše, parlamentarci će, u zavisnosti od stepena nedoličnog ponašanja biti kažnjeni opomenom, zahtevom za javno izvinjenje, pokretanjem postupka za oduzimanje poslaničke funkcije i novčanom kaznom. Visina kazne još nije određena, ali se očekuje da će biti u visini poslaničke plate, koja sada iznosi oko 105.000 dinara.

Kodeks u 36 članova upozorava poslanika da govori istinu, da bude pošten, pravedan, ne uzima mito i da se aktivno angažuje u borbi protiv korupcije, kao i da mu privatni ili partijski interes ne bude iznad javnog. Parlamentarcima se usput objašnjavaju i osnovni moralni pojmovi - da je „istina temeljna vrednost, na osnovu koje se stiče poverenje i ugled kod drugih, a koja obavezuje da se ne izgovara jedno, a radi drugo i da se ne obećava što nije ostvarivo i realno". Slika prazne sale trebalo bi da postane prošlost pošto se poslanik obavezuje da bude prisutan na svakoj sednici.

Kodeks nalaže da se poslanik „pristojno, ljubazno i sa dužnom pažnjom i poštovanjem" odnosi prema građanima i naročito uvažava kolege poslanike, čiju će intimu da štiti ne iznoseći nijedan podatak iz njihovog intimnog života. Kodeks ukida praksu da se službene prostorije i imovina parlamenta koriste za privatne poslove ili izbornu kampanju, dok će za „namernu ili iz krajnje nepažnje" nanetu materijalnu štetu morati da plate iz svog džepa.

Nedolično ponašanje sada se kontroliše Poslovnikom o radu Skupštine, na osnovu koga je u ovom sazivu naplaćeno oko 200 kazni. Kodeks, međutim, treba da upristoji rad i van skupštinske sale. Da za tim postoji potreba, ukazuje događaj iz oktobra prošle godine, kada je radikal Srboljub Živanović u holu parlamenta poslaniku DS-a Srđanu Milivojeviću pretio rečima: „Zaklaću te". Živanović je prošao nekažnjeno jer se incident desio van sale za zasedanja.

Za takve i slične slučajeve, nakon usvajanja kodeksa, biće nadležan tzv. Etički savet, koga će činiti tri predstavnika Administrativnog odbora i po dva iz Odbora za pravosuđe i Odbora za predstavke i predloge.

SKUPŠTINA VOJVODINE NA NAREDNOJ SEDNICI USVAJA IZMENE POKRAJINSKIH IZBORNIH PROPISA

RTV

Skupština Vojvodine trebalo bi da na narednoj sednici usvoji izmene pokrajinskih izbornih propisa kojima neće biti dozvoljene blanko ostavke, a stranke neće moći da menjaju redosled na izbornim listama prilikom dodeljivanja mandata. Na sednici Odbora za propise Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine usaglašeno je i to da svako treće mesto u poslaničkim klupama zauzmu žene.

Predložene izmene o kojima će sutra odlučivati poslanici Skupštine Vojvodine za Radio Novi Sad potvrdio je predsednik odbora za propise Savo Dobranić.

“Neće više biti poznat institut blanko ostavke. Podnošenje ostavke od strane poslanika mora biti u pismenoj formi overeno od nadležnog suda i predato lično. Takođe će se raspravljati o tome da na listama u sledećem sazivu bude trideset odsto manje zastupljenog pola. Treća izmena je redosled na listi poslanika. Znači, ide se redom, zavisno od procenata koliko je ta lista osvojila", kaže Dobranić.

On je razvejao i sve dileme oko termina održavanja izbora.

"Pokrajinski, republički i lokalni izbori biće održani zajedno", napomenuo je predsednik Odbora za propise Skupštine Vojvodine.

Prvi krug pokrajinskih izbora biće 6., a drugi 20. maja. Izborna pravila se menjaju zbog usklađivanja pokrajinskih izbornih propisa sa republičkim. Inače, pokrajinski izborni sistem neće biti menjan, pa će, 120 poslanika biti birano kombinovano, polovina prema proporcionalnom, a polovina prema dvokružnom većinskom sitemu.

JAVNI POZIV ZA RESTITUCIJU 6. FEBRUARA, A POČETKOM MARTA POČINJE PREDAJA ZAHTEVA

Tanjug

Beograd -- Građanima će 6. februara biti upućen javni poziv za dostavljanje zahteva za restituciju, a već početkom marta će moći da se predaju zahtevi za povraćaj imovine.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević kaže da je za taj posao nadležna novoosnovana Agencija za restituciju.

Koordinator mreže za restituciju Srbije Mile Antić je poručio građanima da najpre provere da li je njihova imovina pravilno upisana u bazu podataka Direkcije za imovinu, jer oko 80 odsto imovine nije.
Antić je istakao da je na snazi jedna veoma restriktivna odredba koja je "krajnje nepravedna prema bivšim vlasnicima", a nepotpuni zahtevi za povraćaj imovine biće odbačeni.

On je naveo da je Prema zakonu o prijavljivanju i evidentiranju u Direkciji zavedeno više od 140.000 pojedinačnih prijava za povraćaj imovine i da Agencija za restituciju ima šest meseci da reši određene zahteve, na koje će biti moguće podnošenje žalbi.

Antić je dodao da građani ne mogu da očekuju da će imovinu brzo uspeti da povrate, navodeći da je Crkva na prvo rešenje o vraćanju čekale dve i po godine.

"I za ono što je realno veoma lako moguće vratiti, nije realno očekivati da se to desi relativno brzo. Crkva je prvo rešenje o vraćanju čekala dve i po godine iako je zakon o vraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama mnogo bolje urađen", objasnio je Antić.

On je istakao da verovatno neće savetovati građane da ukoliko ne mogu da dobiju nazad svoju imovinu, traže od države obeštećenje.

"Mi kao organizacija apsolutno se protivimo da i jedan dinar bude izdvajan iz budžeta na ime obeštećenja i da mi kao građani sami sebi plaćamo za oduzetu imovinu. Za to, objektivno, nema potrebe", kategoričan je Antić, koji je dodao da država poseduje 30 puta više od onoga što se restitucijom potražuje.

IZMENAMA PROPISA OD 1. JANUARA 2012 GODINE, DECA STARIJA OD 15 GODINA DOBILA SU PRAVO DA SAMOSTALNO ODLUČUJU O SVOM LEČENJU

Večernje novosti

Izmenom zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, od 1. januara ove godine, deca starija od 15 godina dobila su pravo da samostalno odlučuju o svom lečenju.

U školskim dispanzerima je rečeno da mladi koji su od početka meseca bili kod lekara uglavnom ne insistiraju na tajnosti medicinskih podataka.

Naprotiv, mnogi su, uglavnom zbog respiratornih infekcija i pod temperaturom, kod lekara dolazili u pratnji roditelja.

Lekari, međutim, priznaju da se pravo koje je dato tinejdžerima znatno kosi sa njihovim iskustvom. Oni očekuju da će u mnogim situacijama biti na ”tankom ledu”, jer će pacijenta morati da privole da dozvoli da se u rešavanje problema uključe i roditelji, a da, ipak, sačuvaju njegovo poverenje.

"Ako se dete tome izričito protivi, mi ćemo morati da poštujemo njegovu želju, ali bojim se da to nije baš u interesu pacijenta. Imali smo slučaj devojčice koja je dobila infektivnu mononukleozu, roditelji nisu znali gde je, a dete se posle pet-šest dana odsustva od kuće, obratilo nama. I šta je trebalo da radimo u takvoj situaciji? Naravno da moramo da obavestimo roditelje“, kaže dečja lekarka dr Slavica Kalezić Milošević, koja je i direktorka Doma zdravlja Palilula.

Pedijatri u školskim dispanzerima kažu da, uz sve uvažavanje mladih pacijenata i poštovanje izmena Zakona, ne mogu da izdaju opravdanje za više od tri dana odsustva iz škole. U takvim situacijama od dece traže da dođu roditelji, pa će tek posle toga moći da dobiju opravdanje.

I u ”Starom gradu”, ”Savskom vencu”, ”Zemunu” u ponedeljak je potvrđeno ”Novostima” da u školskim dispanzerima od početka meseca nije bilo ”kriznih situacija”. U Ministarstvu zdravlja, pak, kažu da u sprovođenju novog prava mladih pacijenata i ne očekuju probleme u praksi i tvrde da ono, nasuprot kritikama velikog broja roditelja, nije na štetu dece.

Iako se zalaže za to da se u Srbiji implementiraju prava koja pacijenti imaju u razvijenim evropskim zemljama, Miroslav Petrović, predsednik Udruženja ”Pravo na zdravlje”, smatra da poslednje izmene zdravstvenih zakona ”nemaju veze ni sa Evropom, ni sa zdravim razumom”.

"Ako dete do 19. godine za operaciju klempavih ušiju mora da donese saglasnost roditelja, ne vidim zašto bi samostalno odlučivalo o drugim zdravstvenim problemima“, kaže Petrović.

DA LI PARTIJE KRŠE ZAKON O OGLAŠAVANJU?

Nataša Latković

TV stanice su prethodnih godine kršile zakon kada su partijama pred izbore iznajmljivali termine u trajanju i od sat vremena, tvrde domaći stručnjaci. Zakon o oglašavanju jasno predviđa da EPP blok može da traje najduže 12 minuta na privatnim televizijama i šest na RTS, a drugačije nije predviđeno ni za vreme kampanja.

Bojan Klačar iz Cesida kaže za „Blic“ da ovakvo stranačko reklamiranje nema uporište u Zakonu o oglašavanju, kao i da ga je RRA prekršla upućivanjem obavezujućih uputstava komercijalnim televizijama.

- RRA je televizijskim stanicama dozvoljavala 120 minuta dnevno iznajmljenih termina za parlamentarne izbora, a za predsedničke 90. Privatni emiteri su to dobro iskoristili, mada se time kršio zakon i ozbiljno narušavao televizijski program.

  Procenjuje se da su velike partije u predizbornoj kampanji samo za reklamiranje na TV stanicama izdvajale između dva i tri miliona evra, a da ih je sekunda političkog marketinga na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koštala u proseku od čak 10.000 dinara. Termini od po pola sata ili 45 minuta iznajmljuju se uglavnom preko agencija i sekunda takve vrste stranačkog reklamiranja je nešto jeftinija.

Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ navodi da nema sumnje da se i u ovom slučaju radi o klasičnom EPP.

Dalje na www.blic

KOMISIJA ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU JE ODBACILA ŽALBE DA SU DNEVNI LISTOVI "VEČERNJE NOVOSTI", "POLITIKA" I NEDELJNIK "VREME" PREKRŠILI KODEKS NOVINARA SRBIJE

Žalbu protiv "Večernjih novosti" podnela je kompanija "MFC-Mikrokomerc" tvrdeći da je taj list u tekstu "Moglo je pet puta jeftinije" u negativnom kontekstu predstavio saradnju te firme sa Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali je Komisija odbacila tu tvrdnju navodeći da je autorka teksta koristila podatke iz zvaničnih dokumenata.

Protiv lista "Politika" žalbu je podneo list "Svedok" zbog teksta "Nedićevi naslednici traže zemunski park", tvrdeći da ga je taj dnevni list "pokrao" objavljujući pod oznakom "otkrivamo" nešto što je "Svedok" ranije objavio.

Redakcija "Politike" je odgovorila da je imala svoj izvor za tekst, koji im nije rekao da je dokument već dostavio "Svedoku", te da im nije ni bilo poznato da je reč o nečemu što je već objavljeno.

Takođe je navedeno da "Politika" nema nikakvu obavezu da od bilo koga traži dozvolu za objavljivanje niti da svoje čitaoce informiše o tome šta je objavljeno u drugim novinama. Komisija je to uvažila i odbacila žalbu lista "Svedok".

Žalbu protiv nedeljnika "Vreme" podnela je Danijela Gajić zbog teksta "Tesla za istoriju, tačno u podne", tvrdeći da je autor na nedostojan način komentarisao njen fizički izgled, ali je Komisija zaključila da je reč o satiričnom tekstu kojim novinar objašnjava pojavu bez želje da bilo koga uvredi.

Članovi Komisije Saveta za štampu su bili: Ljiljana Smajlović, Nebojša Spaić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Božo Prelević, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza i Slaviša Lekić.

Vlada do poslednjeg dana, i daha

OD POČETKA GODINE BANKE U SRBIJI KRENULE SU U NOVU POTRAGU ZA KLIJENTIMA JER IM JE PROSTOR ZA TO OTVORILA PROMENA KLASIFIKACIJE POZAJMICA OD 1. JANUARA

U tome im pomaže i činjenica da više nema ograničenja visine rate prema zaradi, što omogućava još veće zaduživanje klijenata.

U bankama kažu da je njihova praksa da u određenim periodima pokreću kampanje za pojedine tipove kredita.

Kako objašnjavaju u Sosijete ženeral banci, uobičajeno je da se one vezuju za trenutno interesovanje klijenata, kao što su turistički krediti u vreme godišnjih odmora, a gotovinski krediti i platne kartice kada su praznici.

"Nekad je razlog pokretanja kampanje aktuelna situacija, kao što je na primer za refinansirajući kredit sa grejs periodom od 24 meseca pokrenuta nakon prošlogodišnje inicijative premijera da banke pomognu klijentima koji imaju poteškoća sa otplatom zaduženja", naglašavaju u Sosijete ženeral.

Keš krediti u Srbiji su i te kako popularni, jedino za njih nema pada tražnje. Građani ih vole jer mogu tim novcem da raspolažu kako god zažele, a bankari, što je i logično, jer su među najskupljim proizvodima. Godišnje efektivne kamatne stope iznose i do 34 odsto. Praksa pokazuje, kažu u Hipo Alpe-Adrija banci, da je klijentima najkorisnije da budu informisani o gotovinskim zajmovima.

Ukoliko banka nudi kredite tako što službenik banke poziva telefonski građanina, kako ističe Nikolaos Koulompouros, direktor Sektora za keš kredite i kreditne kartice Eurobanke EFG, oni to čine pozivajući samo svoje klijente. Ističe da se poštuju svi zakonski propisi. Naravno, kredite nude i kada klijent poseti ekspozituru, indirektno kroz promotivne materijale ili direktno u razgovoru sa službenikom banke.

"Ne postoji univerzalni pristup. Kreditna ponuda je skoro uvek personalizovana i sačinjena na osnovu informacija dobijenih od klijenata i aktuelne ponude. Krediti koje uglavnom nudimo su refinansirajući, keš, dozvoljeni minus i kreditne kartice. Ako klijent koristi neki kreditni proizvod u banci, predlažemo mu prebacivanje plate uz sniženje aktuelne kamatne stope", kaže Koulompouros.

Ranije klijenti nisu mogli da uzmu kredit čija rata premašuje 30 odsto primanja (50 odsto kod stambenih kredita). Međutim, izmenom propisa utvrđeno je da klijent može i više da se zaduži jer nakon odbitaka svih kreditnih opterećenja treba da ima dovoljno raspoloživog novca za minimalnu potrošačku korpu (29.573 dinara). Ostali kriterijumi najčešće su regulisani internim procedurama banke, a najviše zavise od procenjenog rizika naplate.

"Važeća metodologija računanja kreditne sposobnosti građana podrazumeva oduzimanje iznosa minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva od visine mesečnih primanja", objašnjavaju u Banci Intezi.

Najčešće banke imaju internu metodologiju obračuna kreditnog opterećenja. Tako u Volks banci maksimalno zaduženje kod stambenih i kredita za rekonstrukciju je 50 odsto primanja, a u retkim slučajevima može ići i do 60 odsto. Najveće zaduženje kod keš i potrošačkih zajmova može biti od 30 do 40 odsto u odnosu na primanja, a u slučaju auto-kredita najviše do 50 odsto.

Na pitanje da li je na višak novca uticala odluka NBS da izmeni klasifikaciju za pojedine kategorije kredita, koja je počela da se primenjuje od 1. januara, Nikolaos Koulompouros odgovora da je NBS svojom regulativom bankama dala veću slobodu u smislu odredivosti kreditnog zaduženja klijenata, odnosno “viška” koji mogu da plasiraju.

Blic

NEMCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJU I HRVATSKU U CILJU PROIZVODNJE ORGANSKE HRANE

RTV

Nemačka prehrambena industrija namerava da čak polovinu investicija usmeri u inostranstvo, pre svega u proizvodnju organske hrane, poruka je sa sajma "Zelena nedelja" održanog u Berlinu.

Nemačke kompanije veoma su zainteresovane za ulaganja u agrar Srbije i Hrvatske.

Dalje… www.rtv

DONOŠENJEM ODGOVARAJUĆEG ZAKONA, U BUDUĆNOSTI ĆE SE JEDNOSTAVNIJE I ČEŠĆE POKRETATI REFERENDUM I NARODNE INICIJATIVE

RTV

Građani Srbije, sa donošenjem odgovarajućeg zakona, u budućnosti će jednostavnije i češće pokretati referendum i narodne inicijative, izjavio je za RTV predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković.

Referendum je najčešći oblik neposredne demokratije i kao takav je predviđen u velikom broju Ustava u svetu, međutim, po učestalosti korišćenja razlikuje se od zemlje do zemlje
Većina zemalja koja se Evropskoj uniji (EU) priključila posle njenih osnivača, prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.

  http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-dobar-referendum-potreban-dobar-zakon_295377.html

OFŠOR-KOMPANIJA OJADILA SRBIJU

Blic

Ofšor-kompanija Kempten, registrovana na Kipru, za poreze duguje 1,5 milijardi dinara, a pritom je jedna od retkih u 2010. ostvarila dobit od 7,2 miliona dinar.

Ta kompanija je kupila preduzeće Tabako od Mika Brašnjovića koji je bio u poslovnim vezama sa bivšim direktorim "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Na spisku sto najvećih dužnika, Kempten prvi upada u oči, što zbog visine duga, što zbog činjenice da je u pitanju profitabilna firma, registrovana u Nikoziji sa 500 evra kapitala.

Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se firma bavi trgovinom na veliko električnim aparatima, ali i da je njen jedini vlasnik ofšor-kompanija "Kempten trading limited“ sa Kipra. Direktor je advokat, Grk Vorkas Mihails, a zakonski zastupnik u Srbiji Zlata Kecap.

Prema podacima Poreske uprave, Kempten je 36. najveći dužnik u Srbiji i za poreze duguje tačno 1,53 milijarde dinara. Sa toliko bi, recimo, sve prazniji PIO fond mogao da obezbedi 64.000 prosečnih penzija u zemlji.

Kako piše Blic, Kempten je kupio firmu Tabako od biznismena Mika Brašnjovića, javnosti poznat po kupovini nepokretnosti Beka po Srbiji. Tabako je kupio 33 lokala iako su se na licitaciji prijavile i firme koje su nudile duplo veću sumu. Kako su mediji pisali 2006. godine, Brašnjović je bio u bliskim vezama sa tadašnjim direktorom "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Navodno je novac "C marketa“, više od 20 miliona evra, prebacivan u Brašnjovićeve firme. Brašnjović je kasnije i uhapšen. Prethodno je Tabako kupio BIM Slavija za 2,2 miliona evra umesto procenjenih 5,1 milion.

Kempten je vlasnik i 0,72 odsto kapitala Beogradske berze. Direktorka Berze Gordana Dostanić nije, međutim, znala da kaže ko stoji iza Kemptena, a informaciju nismo dobili ni od Ivana Ristića, predsednika UO Berze, inače zastupnika državnog kapitala.

U Poreskoj upravi nisu stigli da nam pošalju podatke o strukturi duga i vlasništva Kemptena. Kako nezvanično saznajemo, ova firma je prilično složen slučaj, jer pored matične filijale na Paliluli, posluje na više lokacija po Srbiji.

"Radimo na slučaju. Račun firme je blokiran, a dug možemo da naplatimo samo ukoliko firma na njemu ima sredstava", kaže izvor Blica iz Poreske. Na pitanje što se čekalo sa naplatom, sleže ramenima.

DIZEL I EVRODIZEL POSKUPELI ZA OKO JEDAN DINAR, A BENZIN ZA TRI DINARA PO LITRU

Tanjug

Gorivo na pumpama u Srbiji od danas je ponovo poskupelo. Dizel i evrodizel skuplji su za oko jedan dinar, a benzin za tri dinara po litru.

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije poskupeo je evrodizel i dizel D-2 za jedan dinar po litru, a benzin BMB 95 za tri dinara po litru, ali su cene kod NIS-a i dalje niže u odnosu na konkurenciju, kažu u toj kompaniji.

Naftna kompanija OMV podigla je cene dizela D-2 za jedan dinar po litru, a cene dizala i benzina BMB 95 naviše korigovala je i naftna kompanija MOL.

NIS je kao i druge kompanije bio prinuđen da koriguje maloprodajne cene motornog goriva u proseku za oko jedan odsto, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u skladu sa konjunkturom srpskog tržišta, saopšteno je iz NIS-a.

Kod "Lukoila Srbija" je prošlog vikenda porasla cene dizela za oko pola dinara po litru, ali ta kompanija neće u skorije vreme povećavati cene benzina, kažu u "Lukoilu".

Na benzinskim stanicama članica Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi prošle nedelje je poskupeo benzin za oko dva i po dinara, a dizel do četiri dinara po litru.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OBJAVLJEN IZVEŠTAJ O PROTEKLIM AKTIVNOSTIMA U DRŽAVAMA ČLANICAMA POVODOM EVROPSKE NEDELJE LOKALNE DEMOKRATIJE (ENLD) 2011 NA TEMU LJUDSKA PRAVA NA LOKALNOM NIVOU

Povodom Evropske nedelje lokalne demokratije (ENLD) 2011 na temu Ljudska prava na lokalnom nivou, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope poslao je izveštaj o proteklim aktivnostima u državama članicama. Preko 300 lokalnih samouprava iz 26 država članica Saveta Evrope organizovalo je razne događaje, takmičenja i konferencije u okviru ENLD-a. Ove aktivnosti se sprovode u svrhu promocije rada lokalnih izabranih predstavnika i vlasti, s jedne strane i unapređenja znanja građana o ljudskim pravima, lokalnim vlastima i ohrabrivanja građanskog učešća na lokalnom nivou, sa druge strane. Neke opštine iz Finske, Švedske i Crne Gore su učestvovale po prvi put. Kongres je ukazao na veći broj učesnika lokalnih samouprava, u odnosu na 2010. godinu iz sledećih zemalja: Ruska Federacija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Holandija, Turska, Ukrajina, Velika Britanija.

U izveštaju je takođe istaknuta aktivna uloga nacionalnih asocijacija u pripremi izdanja ENLD 2011. Kongres se putem ovog izveštaja zahvalio na podršci nacionalnih asocijacija kada je reč o vidljivosti ENLD i podsticanju učešća lokalnih samouprava.

Ove godine 19 lokalnih samouprava odlučilo je da se registruje kao "Grad sa 12 zvezdica" među kojima je i Beograd, drugu godinu za redom. Status "Grada sa 12 zvezdica" obuhvatalo je ispunjavanje nekoliko uslova kao što je: dodeljivanje određenih sredstava za ENLD aktivnosti, zatim korišćenje vizuelnog identiteta obezbeđenog od strane Saveta Evrope za promociju ENLD, sprovođenje specifičnih aktivnosti vezanih za temu "Ljudska prava na lokalnom nivou" koje uključuje različite grupe građana, posebno mladih i na kraju organizacija događaja sa evropskom ili pan-evropskom dimenzijom radi ilustracije uloge lokalnih vlasti u izgradnji demokratskog društva.

Glavni cilj ENLD manifestacije se sastoji u poboljšanju građanskog učešća u lokalnom demokratskom životu. Sve lokalne samouprave koje su učestvovale u Evropskoj nedelji lokalne demokratije - a posebno gradovi sa "12 zvezdica" - promovisale su kulturu tolerancije i poštovanja, što neminovno dovodi do poboljšanja socijalne kohezije u njihovim zajednicama. Takođe su organizovali niz aktivnosti gde su bili uključeni mladi, škole, lokalne uprave, udruženja civilnog društva, organizacije za ljudska prava i ombudsman.

Učesnici ENLD 2011 u Srbiji bili su sledeći gradovi: Beograd, Niš, Kruševac, Kraljevo i opština Kikinda.

Više informacija o Evropskoj nedelji lokalne demokratije možete pronaći putem e-maila: jana.jelic@skgo.org

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 23.1.2012.

U 40 OSNOVNIH ŠKOLA U BEOGRADU UVEDEN PRODUŽENI BORAVAK ZA UČENIKE TREĆIH I ČETVRTIH RAZREDA

U 40 osnovnih škola u Beogradu od danas će za učenike trećih i četvrtih razreda biti uveden produženi boravak.

Iako u Beogradu ima više od 150 škola, uslovi za realizaciju projekta postoje u 40 škola.

Predsednik odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada Dejan Ranđić ranije je rekao da je inicijativa za produženje boravka đaka trećih i četvrtih razreda pokrenuta u septembru prošle godine nakon konsultacija s direktorima škola i predstavnicima roditelja.

On je naveo da su u okviru te inicijative angažovani ljudi koji su bili na birou.

"Angažovani su ljudi koje nam je ponudila Nacionalna služba za zapošljavanja. Na taj način uvodimo nove ljude u radni proces", rekao je Ranđić i dodao da se time ne narušva ni jedna procedura Ministarstva prosvete i nauke.

Ukazujući da se time ne povećavaju broj zaposlenih u školama i troškovi, on je obijasnio da će oni dobijati naknadu od grada koja je simbolična.

Prema njegovim rečima, oni neće biti stalno zaposleni na tom poslu, a dobijaće naknadu u iznosu od 15.000 dinara i troškove prevoza.

Ranđić, koji je i predsednik Radne grupe za utvrđivanje prioriteta bezbednosti ljudi i imovine u Beogradu, kazao je da očekuje da će se tokom februara proširiti broj škola u kojima će biti obezbeđen produženi bovravak za đake trećeg i četvrog razreda.

On je najavio i da će sutra, posle početka sprovođenja inicijative, biti upućen dopis svim savetima roditelja i školskim odborima kako bi se dodatno upoznali s početkom sprovođenja inicijative.

Prema odluci Ministarstva prosvete i nauke, produženi boravak u osnovnim školama mogu da koriste samo učenici prvog i drugog razreda.

Izvor: Tanjug, 23.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PRETEŽNOST DELA ISPUNJENJA UGOVORA O PRODAJI STANA KAO ODLUČUJUĆA ČINJENICA ZA NASTANAK OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA IMOVINU PRILIKOM RASKIDA UGOVORA - Zakon o porezima na imovinu: član 23
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OSLOBOĐENJE CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA IMOVINU - Zakon o porezima na imovinu: član 12
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA UPOTREBU MOTORNIH VOZILA - Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara: član 5
  • Uprava carina: KOMPENZATORNA KAMATA I OKONČANJE POSTUPKA PRIVREMENOG UVOZA, ODOBRENOG U SKLADU SA RANIJE VAŽEĆIM PROPISIMA, STAVLJANJEM ROBE U SLOBODAN PROMET - Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom: član 285
  • Uprava carina: PRIMENA DIJAGONALNE KUMULACIJE POREKLA U OKVIRU SPORAZUMA CEFTA 2006 I SPORAZUMA SA DRŽAVAMA EFTA OD 1.1.2012. GODINE - Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006: član 3 Aneksa 4
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: NEPOSTOJANJE DOKAZA O SMETNJI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA SA RAČUNA IZVRŠNOG DUŽNIKA - Zakon o izvršnom postupku: član 299
  • Privredni apelacioni sud: OBAVEZA POSTAVLJANJA NADZORNOG ORGANA PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 630 i 632
  • Privredni apelacioni sud: OCENA I KORIŠĆENJE U PARNIČNOM POSTUPKU DOKAZA KOJI JE IZVEDEN U NEKOM DRUGOM POSTUPKU - Zakon o parničnom postupku: član 8
  • Privredni apelacioni sud: ODVOJENO NAMIRENJE NA NEPOKRETNOSTI NA KOJOJ JE USTANOVLJENA HIPOTEKA - Zakon o hipoteci: član 2
  • Privredni apelacioni sud: OPRAVDANOST NEISPUNJENJA OBAVEZE PREUZETE ZAKLJUČENJEM UGOVORA - Zakon o obligacionim odnosima: član 122
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 10 - Zakon o stečaju: član 13
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 11 - Zakon o stečaju: član 103
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 12 - Zakon o stečaju: član 13
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 13 - Zakon o stečaju: član 133 stav 11
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 14 - Zakon o stečaju: čl. 18, 34 i 45
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 15 - Zakon o stečaju: čl. 18, 34, 45, 103 i 104
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 9 - Zakon o stečaju: čl. 45 i 59
Likvidacije:

U periodu od 16. do 20. januara 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

180982

EXCALIBUR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180980

DUŠKO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180974

FISKAL SISTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

20.01.2012

60

180972

SEMITO - U LIKVIDACIJI

Tutin

20.01.2012

60

180966

ENERGY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

20.01.2012

60

180955

ITN-GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

20.01.2012

60

180923

AVALAGAS INŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

20.01.2012

60

180919

REEL SPIN - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

20.01.2012

60

180915

ORIENT RESA - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

20.01.2012

60

180913

DOMAĆI DUĆAN - U LIKVIDACIJI

Bor

20.01.2012

60

180907

LEKS COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.01.2012

60

180896

PRIME FRUIT COMPANY - U LIKVIDACIJI

Inđija

20.01.2012

60

180888

SIGMA TIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

20.01.2012

60

180884

TOTAL SECURITY SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

20.01.2012

60

180880

INFOSTATE - U LIKVIDACIJI

Subotica

20.01.2012

60

180876

NAFTALUBE AUTOMOTIVE - U LIKVIDACIJI

Varvarin

20.01.2012

60

180872

KOVAČEVIĆ PLUS - U LIKVIDACIJI

Užice

20.01.2012

60

180868

DR KOSTA CUKIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

20.01.2012

60

180863

SJANOS - U LIKVIDACIJI

Smederevo

20.01.2012

60

180859

PROJECT PHOENIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

20.01.2012

60

180855

LE COTAIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

20.01.2012

60

180853

TEDESCO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

20.01.2012

60

180836

DINARA TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

20.01.2012

60

180824

ŠAKAN-DUGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

20.01.2012

60

180809

BILJARDA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

20.01.2012

60

180785

TORLAK KOMERC - U LIKVIDACIJI

Knjaževac

20.01.2012

60

180771

G&V 2010 - U LIKVIDACIJI

Srbobran

20.01.2012

60

180762

AMI PLUS-BANE - U LIKVIDACIJI

Trstenik

20.01.2012

60

180751

KING COMPUTERS - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

20.01.2012

60

180757

BEOTERRA CO - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

20.01.2012

60

180746

HIDROTERM - U LIKVIDACIJI

Temerin

20.01.2012

60

180726

SRBIJATEKS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

19.01.2012

90

180722

KONUS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

19.01.2012

60

180718

BELO JAGNJE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

19.01.2012

60

180714

SRBIJATEKS COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

19.01.2012

60

180710

PRAKTORIO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

19.01.2012

60

180706

KOŠ TRADE - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

19.01.2012

60

180702

PRODUCT COMMERC FILIPOVIĆ EXPORT-IMPORT - U LIKVIDACIJI

Negotin

19.01.2012

60

180690

EASY MONEY - U LIKVIDACIJI

Kula

19.01.2012

60

180685

AGENDA-2008 - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

19.01.2012

60

180670

ZORIVUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

19.01.2012

60

180666

VINALKO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

19.01.2012

60

180648

DRAGAN ĐORĐEVIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

19.01.2012

60

180642

PURE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180640

DIZENT - U LIKVIDACIJI

Šabac

19.01.2012

60

180634

GRID LAND - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180629

JB-KI-CENTRAL - U LIKVIDACIJI

Kikinda

19.01.2012

60

180622

2.OKTOBAR - U LIKVIDACIJI

Temerin

19.01.2012

60

180584

MICHEL-COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

19.01.2012

60

180580

STOBI - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

19.01.2012

60

180575

MARTINOVIĆ-EUROCOMMERC - U LIKVIDACIJI

Ćuprija

18.01.2012

60

180560

DD TROJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180556

METALIJUMPROMET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180552

T&S COMPANY KIDS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

18.01.2012

60

180548

VUČIĆ - U LIKVIDACIJI

Kruševac

18.01.2012

60

180544

LOGISTIKA-IMP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180540

JABLAN INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

18.01.2012

60

180529

SALIDA CONSULTING - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180517

ORTODYNAMIC - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180513

POSLOVNI ADRESAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180509

CENTROINŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

18.01.2012

60

180505

STAN S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

18.01.2012

60

180498

FUNGIVITA - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

18.01.2012

60

180494

GENTO MM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180479

TOŠA-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

18.01.2012

60

180469

ZANAT-CENTAR - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

18.01.2012

60

180465

JULI COMPANY - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

18.01.2012

60

180455

GRADIMIR INŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

18.01.2012

60

180405

FLY AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

18.01.2012

60

180403

SENZAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180399

BEŽENDO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

18.01.2012

60

180388

GORNJI IBAR GMBH - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

18.01.2012

60

180380

VLAKI-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

18.01.2012

60

180376

TEHNING INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

18.01.2012

60

180372

LUKABELA FASHION - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

18.01.2012

60

180353

JOHN & JOHN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

17.01.2012

60

180349

KERAMA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

17.01.2012

60

180342

SPEKTAR-ČOLAKOVIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Barajevo

17.01.2012

60

180338

ITC SOFT - U LIKVIDACIJI

Odžaci

17.01.2012

60

180317

ZEMEKS - U LIKVIDACIJI

Zvečan

17.01.2012

60

180311

NIK-AL PLUS - U LIKVIDACIJI

Ćuprija

17.01.2012

60

180299

IVA AUTO - U LIKVIDACIJI

Batočina

17.01.2012

60

180290

FRUITS & FRIENDS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180286

AKVAMARIN - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

17.01.2012

60

180280

ABC LABOTEST TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180276

UNI MAKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

17.01.2012

60

180271

NALA ENGINEERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Rakovica

17.01.2012

60

180267

MBR INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

17.01.2012

60

180263

TAO COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

17.01.2012

60

180265

LABORATORY TRADING CENTER - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180255

ALLEGORIA STUDIO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180253

ROZAFA - U LIKVIDACIJI

Bujanovac

17.01.2012

60

180244

BARVALLO PRODUKT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

17.01.2012

60

180237

AUTOBARSA - U LIKVIDACIJI

Pančevo

17.01.2012

60

180225

ORLES - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

17.01.2012

60

180221

METALPRES-ŠIŠI - U LIKVIDACIJI

Leskovac

17.01.2012

60

180215

ETALON CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

17.01.2012

60

180180

ĐOLE I SIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Obrenovac

17.01.2012

60

180169

EUROPEAN TRADING COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

17.01.2012

60

180184

ENERGY CONSTRUCTION - U LIKVIDACIJI

Čajetina

17.01.2012

60

180164

ECTERRA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

17.01.2012

60

180136

NENADOVIĆ TRACK - U LIKVIDACIJI

Ub

17.01.2012

60

180132

SIM SRBOHEM COM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

17.01.2012

60

180128

STAR LINE COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

16.01.2012

60

180124

PEROVIĆ-LAB - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

16.01.2012

60

180118

VUJADINOV DOM - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

16.01.2012

60

180114

BONA FIDES D.I.-3 - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

16.01.2012

60

180110

PROJEKT PROGRAM - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

16.01.2012

60

180087

KAMS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

16.01.2012

60

180078

GS REALTY CONSULTING - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

16.01.2012

60

180074

ABV SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

16.01.2012

60

180070

HOME ART SHOP - U LIKVIDACIJI

Pančevo

16.01.2012

60

180064

J.&B.IGRAČKI - U LIKVIDACIJI

Vršac

16.01.2012

60

180060

D.C.O. PROMET - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

16.01.2012

60

180047

ZO-KONVERT - U LIKVIDACIJI

Preševo

16.01.2012

60

180040

HEPEKLA - U LIKVIDACIJI

Subotica

16.01.2012

60

180030

NS DOM DUGA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

16.01.2012

60

180020

VULKAN - U LIKVIDACIJI

Požarevac

16.01.2012

60

180016

RAKA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pančevo

16.01.2012

60

180012

MALA TRGOVINA - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

16.01.2012

60

180008

DIONE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

16.01.2012

60

179994

BUBANJ PROMET - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

16.01.2012

60

179989

KAFE KNJIŽARA EVEREST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

16.01.2012

60

179981

BONOX COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

16.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 23.1.2012.

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 20.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

CAMBI CO d.o.o.

06752128

21- St. 2646/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 21. St. broj 2646/11 od 22.12.2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom CAMBI CO d.o.o. Beograd, Metohijska 44, matični broj 06752128, PIB 101601742.
II. Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost za plaćanje u smislu odredbe čl. 11, stav 2, tačka 1. Zakona o stečaju.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Rade Radulović iz Beograda, Bulevar oslobođenja 164/111.
IV. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 45 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V. Prvo poverilačko ročište zakazano je za 1.3.2012. godine u 12,30 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VI. Ročište za ispitivanje potraživanja zakazano je za 5.4.2012. godine u 12,30 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 224/II.
VII. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VIII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 22.12.2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Privredno društvo za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o.

17177664

5. St. broj 3466/2010

 

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 5. St. broj 3466/2010 od 26. decembra 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za unutrašnju i spoljnju trgovinu i usluge "Mambo" d.o.o. iz Beograd, Milentija Popovića 9, matični broj 17177664, PIB 101712514, a na predlog poverioca "Mambo" d.o.o. iz Beograda, od 5. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Miodrag Petrović iz Beograd, Aleksandra Belića 25/18.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko - finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 20. februar 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 23. maj 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 208, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajno dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Dir Trade d.o.o.

 

2 St. broj 1658/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1650

 

Privredni sud u Beogradu je svojim rešenjem 2 St. broj 1658/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad Dir Trade d.o.o. iz Beograda, Treća nova 71. Ovaj oglas istaknut je na oglasnu tablu 30. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Trgovačko preduzeće "ATAKO" d.o.o

17175840

36-St - 2952/2911

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Beogradu, i to sudija Mila Đorđević, kao stečajni sudija u stečajnom postupku u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, nad Trgovačkim preduzećem "ATAKO" d.o.o, Beograd, ul. Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446, po predlogu stečajnog dužnika, na ročištu za glasanje i usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije, održanom dana 13. oktobra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I - Otvara ce stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
II - Potvrđuje se usvajanje unapred pripremljenog plana organizacije u skladu sa predlogom stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 18. jula 2011. godine sa izmenama od 22. septembra 2011. godine i izmenama i dopunama od 7. oktobra 2011. godine.
III - Obustavlja se stečajni postupak nad Trgovačkim preduzećem "Atako" d.o.o, Beograd, Svetog Nikole 68, matični broj 17175840, PIB 100004446.
IV - Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, 12. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

 

 

46. St. broj 3594/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2457

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INEX-CENTAR.shtml/seo=/companyid=22148

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj 46. St. broj 3594/2011 od 12.1.2011. godine ispravljeno je rešenje 46. St. 3594/2011 od 2.12.2011. godine, tako što u stavu sedmom izreke, u prvom redu, umesto datuma 2.5.2012. godine treba da stoji datum 7.5.2012. godine. U ostalom rešenje ostaje nepromenjeno.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Central a.d.

 

11. St. broj 2502/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=927

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/CENTRAL+UDP.shtml/seo=/companyid=34

Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2 u postupku stečaja nad dužnikom Central a.d. iz Beograda, Zemuna, Glavna 10 - 11. St. broj 2502/2010 zakazuje dopunsko ispitno ročište koje će se održati dana 10.2.2012. godine u 11,00 časova kod ovoga suda u sudnici 235/II.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

GRBIĆGAF

20066156

23. St. broj 1083/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 1083/2011. godine, od 26. decembra 2011. godine, otvorio je postupak stečaja nad GRBIĆGAF Zemun, Milana Mladenovića 9, matični broj: 20066156, PIB 104007347, a po predlogu ovlašćenog predlagača Fond za razvoj RS, Niš.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika Mitrić Vesna iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 24. februar 2012. godine u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 20. januar 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d.

07483414

48. St. broj 3448/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2161

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RAKOVICA-KOMERC.shtml/seo=/companyid=13256

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Vera Tešić u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska broj 14C. pokrenutom po predlogu predlagača Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, u svojstvu likvidacionog upravnika od 7. septembra 2011. godine, doneo je dana 27. decembra 2011. godine
REŠENJE
Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti i manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za usluge, proizvodnju i promet "Rakovica-Komerc" a.d. u stečaju Beograd, Partizanska 14C, MB 07483414, i PIB 100225831, zaključuje.
Nalaže se stečajnom upravniku da unovči imovinu stečajnog dužnika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale troškove.
Nalaže se stečajnom upravniku da ukoliko po pokriću troškova stečajnog postupka preostanu sredstva ista uplati u budžet Republike Srbije.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Preduzeće za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o.

06885560

7. St. broj 3601/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1851

 

I - Privredni sud u Beogradu, 7. St. broj 151/11 (Novi broj 7. St. broj 3601/11) od 9. juna 2011. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzećem za transport, špediciju i usluge Sekulić-trans d.o.o. Goraždevac, Goraždevac bb, Peć, matični broj 06885560, PIB 101389171.
II - Poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika zakazano je za 5. april 2012. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.
III - Ispitno ročište zakazano je za 5. april 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100, sprat I.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Preduzeće "Agrouniverzal" d.o.o.

 

27 St. broj 2705/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1944

 

Privredni sud u Beogradu, Rešenjem 27 St. broj 2705/2010 od 16. decembra 2011. godine, obustavio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom preduzećem "Agrouniverzal" d.o.o. iz Zemuna, Ugrinovačka 113.
Oglas istaknut na oglasnoj tabli Suda 11.1.2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Zan"

 

1. St. broj 119/11

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Zan" Bor, Moše Pijade bb, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Sl. glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

DOO "Popolus"

 

1. St. broj 166/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1879

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Popolus" Knjaževac, Ulica 9. brigade broj 9, blok 1, stan 13, sa razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privredno apelacionom sudu u Beograd, a preko ovog suda u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja

07128789

St. broj 227/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to sudija Milena Stevanović, kao stečajni sudija, doneo je Rešenje St. broj 227/11 11.1.2012. godine o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom Akcionarsko društvo "Tina" Timočka industrija nameštaja Knjaževac, 22. decembra bb, MB 07128789, PIB 101880200, na predlog istog dužnika kao predlagača, zbog stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, a koji su predviđeni člana 11. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 2. istog člana Zakona o stečaju.
Za stečajnog upravnika određuje se Preduzetnik Dragana Todorović, licencirani stečajni upravnik iz Bora.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 60 dana do 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu, po predujmljenim troškovima održavanja dopunskog ispitnog ročišta a prijave potraživanja podnesene po isteku roka od 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
Prvo poverilačko ročište i skupština poverioca se zakazuju za 20. februar 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.
Ispitno ročište se zakazuje za 4. maj 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

DOO "Spott"

 

1. St. broj 151/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1709

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Spott" Zaječar, Ratnih vojnih invalida broj 14 sa razloga jer dužnik nema imovinu. Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS". Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas"

07610335

1. St. broj 67/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1387

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. 67/2011 od 10. januara 2012. godine usvojen u celini završni račun i finansijski izveštaj stečajnog dužnika DOO za proizvodnju, marketing, usluge i promet "Veritas" Paraćin, Steve Pisara 2, matični broj 07610335, PIB 100939395, pa je zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da po pravnosnažnosti rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje je objavljeno isticanjem na oglasnoj tabli suda 10. januara 2012. godine. Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Jelena Vasiljević, licencirani stečajni upravnik iz Kragujevca, broj licence 155-0338. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO

 

2. St. broj 57/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=815

 

Privredni sud u Kraljevu obaveštava poverioce da se u postupku stečaja nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet "Dekor" DOO u stečaju, iz Kruševca, Jasički put bb., zakazuje ročište za razmatranje Plana reorganizacije za 6. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu, sudnica broj 12, Cara
Dušana 41. Plan reorganizacije podneo je Dušan Petrović, vlasnik više od 30% kapitala stečajnog dužnika, a koga po punomoćju zastupa advokat Zoran Pantović.
Uvid u plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana od 9. januara 2012. godine, od 8,00 do 14,00 časova u pisarnici ovog suda, kao na sajtu Agencije za privredne registre.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Ako se glasanje obavlja putem pisma - u odsustvu sa zakazanog ročišta, pravna lica moraju da podnesu Sudu glasačke listiće koji su potpisani od strane statutarnog zastupnika i overeni pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni Sud, odnosno ovlašćeni organ ili lice, a najkasnije pre početka zakazanog ročišta. Pre početka glasanja na ročištu Sud će obavestiti sve prisutne o rezultatima glasanja putem glasačkih listića. Prema podnetom planu reorganizacije poverioci će glasati u okviru klasa poverilaca i plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga prihvate sve klase, s tim što se plan smatra usvojenim u okviru jedne klase poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Merso"

07365454

Posl. broj 6. St. 569/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je rešenjem St. broj 569/2010 od 29. juna 2011. godine utvrđeno da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Merso" Novi Pazar, Sopoćanska 74, MB 07365454, PIB 101797610 zaključuje.
Pravna pouka: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom Apelacionom sudu u roku od osam dana od dana dostavljanja, odnosno od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš"

6624669

1. St. broj 331/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1877

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom 28. decembra 2011. godine, doneo je 30. decembra 2011. godine
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 7. decembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinaski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjivanje "Niš" u stečaju iz Niša, matični broj 6624669, PIB 100501838 zaključuje.
3. Iznos od 422.720,99 dinara prenosi se predlagaču Mančić Sveti iz Niša, Jermenska 10.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase do zaključenja stečaja u iznosu od 25.000,00 dinara.
5. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 7.838,00 dinara.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Agrotrgovina" d.o.o

 

St. broj 488/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, po stečajnom sudiji Dragici Gačić Petković, u stečajnom postupku nad Stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, 11. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnom masom "Agrotrgovina" d.o.o., iz Erdevika, Pionirski park 2, za 10. februar 2012. godine u 9,00 časova u sudnici broj 14/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici.
Na završnom ročištu će se raspravljati o:
1. završnom računu stečajnog upravnika,
2. konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
3. primedbama na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
4. neraspodeljenim delovima stečajne mase,
5. drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o određivanju završnog ročišta je istaknuto na oglasnu tablu suda 11. januara 2012. godine i biće objavljenom u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo

 

5. St. broj 412/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, 10. januara 2012. godine pod St. broj 412/2011 doneo je
REŠENJE
Prvo poverilačko ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Đorđević-NS" d.o.o. za trgovinu na veliko i malo u stečaju Irig, Svetozara Miletića 104, zakazano za 10. januar 2012. godine u 11,00 časova se odlaže i zakazuje za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u sudnici broj 17/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

Konfekcija "Kluz-Srem" a.d.

17195581

5. St. broj 489/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/KLUZ-SREM.shtml/seo=/companyid=454

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući po sudiji Jeleni Kalađurđević, kao stečajnom sudiji, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem" a.d. Ruma, Industrijska b.b., doneo je 11. januara 2012. godine rešenje:
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Konfekcija "Kluz-Srem", Ruma, Industrijska b.b., MB 17195581, PIB 101341215 zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju Republike Srbije.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a sa pozivom na broj stečajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti po isteku roka iz ovog rešenja ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
Troškove održavanja dopunskog ročišta za ispitivanje potraživanja iz prethodnog stava dužan je da predujmi podnosilac prijave, s tim da ukoliko u roku koji sud odredi ne položi predujam, prijava će se odbaciti.
IV. Pozivaju se svi dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
V. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 20. februara 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Ulica svetog Dimitrija broj 39.
Ukoliko Skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva na prvo poverilačko ročište.
VI. Zakazuje se ispitno ročište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 10. aprila 2012. godine u 11,00 časova, sudnica broj 17/2 Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, Svetog Dimitrija broj 39.
VII. Pravne posledice otvaranja stečaja nad stečajnim dužnikom nastupaju sa danom objavljivanja na oglasnoj tabli suda.
VII. Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda 11. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Astra commerce"

 

St. broj 68/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=123

 

Privredni sud u Subotici rešenjem St broj 68/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Astra commerce" Bačka Topola, odredio je završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,45 časova u sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" Beograd i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

"Ljutovo" AD

08236534

St. broj 360/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LJUTOVO.shtml/seo=/companyid=4226

Privredni sud u Subotici je dana 6. 1. 2012. godine rešenjem St. 360/2011 u postupku stečaja nad "Ljutovo" AD Ljutovo S. Principa Selje 34. - matični broj 08236534 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i glasanja po predloženom planu reorganizacije za 23.02.2012. godine sa početkom u 11,00 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 4.1.2012. godine (preporučena pošta od 30.12.2011. godine) dostavio predlagač "Milma commerce" d.o.o. Beograd dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca. Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda, u "Službenom glasniku RS" Beograd i u dva visokotiražna lista smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

"Salaš-trade"

 

St. broj 224/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=948

 

Privredni sud u Subotici je dana 9. 1. 2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Salaš-trade" Subotica, broj St. 224/2010 za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,15 časova kod Privrednog suda u Subotici sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS", smatraju se uredno pozvanim na dopunska ispitna ročišta stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Malcon"

 

St. broj 603/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1395

 

Privredni sud u Subotici je dana 9.1.2012. godine doneo rešenje kojom je zakazao dopunsko ispitno ročište, u postupku stečaja nad dužnikom "Malcon" Subotica, broj St. 603/2010 - za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova kod Privrednog suda u Subotici - sala broj 169/II. Objavljivanjem ovog oglasa - obaveštenja u "Službeni glasnik RS" Beograd, smatraju se uredno pozvanim na dopunsko ispitno ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

"Tumbas" d.o.o.

20190094

Posl. br. St. 276/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1955

 

Privredni sud u Subotici je dana 6.01.2012. godine rešenjem St. 276/2011 u postupku stečaja nad "Tumbas" d.o.o. iz Malog Iđoša, Široka br. 1. - matični broj 20190094 zakazao održavanje ročišta radi razmatranje i glasanje po podnetom planu reorganizacije od 6.01.2012. godine za 23.02.2012. godine sa početkom u 9,30 časova, sala 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Plan reorganizacije koji je sudu dana 06.01.2012. godine dostavio osnivač Tumbas Loketić Tibor dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30 a objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke. Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja. Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

"Premium servis"

 

Posl. broj St. 97/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=219

 

Privredni sud u Subotici, rešenjem broj St 97/2010 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Premium servis", odredio završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u Sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o.

06568645

2. St. broj 182/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2114

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. broj 182/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i uslugu "Nemtex" d.o.o. - u stečaju Ivanjica, MB 06568645, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 13,00 časova, u ovom Sudu, sudnica broj 3, na kom će se:
- raspravljati o završnom ročištu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati o drugim pitanjima od značaja za bankarstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o.

20064439

St. 87/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1414

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 87/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "Plaški promet" d.o.o., - u stečaju Ivanjica, MB 20064439, za dan 15. septembar 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

Stambena zadruga "Beton"

07652216

St. 165/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=343

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 165/2011 od 10. januara 2012. odredio završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom stambena zadruga "Beton" - u stečaju Ivanjica, MB 07652216, za 9. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u ovom sudu, sudnica broj 3, na kome će se:
- raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika,
- raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika,
- podnositi primedbe za završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odlučivati i o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Rešenje o završnom ročištu objavljeno je na oglasnoj tabli ovog suda 10. januara 2012. godine, i isto će biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stečajni poverioci uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 23.1.2012.