Aktuelne vesti na dan 23. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 4 OD 20. JANUARA 2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • STRUČNI OSVRT NA ALTERNATIVNA REŠENJA U PREDNACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: • Odgovornost u slučaju prouzrokovanja štete •
  • KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA OD STRANE ZAPOSLENOG NA ODREĐENO VREME I MOMENAT ODJAVE SA OBAVEZNOG OSIGURANJA
  • OBAVEZA UGOSTITELJA DA REGISTRUJE OGRANAK
ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

OBAVLJANJE DELATNOSTI TRANSPORTA I OBAVEZA PLAĆANJA NAKNADE ZA PROIZVEDEN, ODNOSNO UVEZEN PROIZVOD KOJI POSLE UPOTREBE POSTAJE POSEBAN TOK OTPADA

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

STRUČNI POSLOVI U SOCIJALNOJ ZAŠTITI PREMA NOVOM PRAVILNIKU - "Sl. glasnik RS", br. 1/2012

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

AKTUELNA PITANJA IZ OBLASTI RAČUNOVODSTVENOG EVIDENTIRANJA I PORESKOG TRETMANA IZDAVANJA VREDNOSNIH KUPONA ( VAUČERA)
ISKAZIVANJE PODATAKA I PODNOŠENJE POJEDINAČNE PORESKE PRIJAVE U SLUČAJU KADA POSLODAVAC U TOKU GODINE NIJE VRŠIO ISPLATE ZARADA
PDV TRETMAN PROMETA USLUGA USTUPANJA ZAKUPLJENIH SMEŠTAJNIH KAPACITETA I USLUGA POSREDOVANJA KOD PROMETA JEDINSTVENE TURISTIČKE USLUGE
UNOŠENJE PODATAKA O OSTVARENOM PROMETU U KNJIGU KPO U SLUČAJU KADA SE POREZ PLAĆA NA PAUŠALNO UTVRĐEN PRIHOD
ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA OD 19.1.2012. GODINE

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:

PRIMENA ODLUKE O USLOVIMA I NAČINU ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA: • Usklađivanje tarifnih oznaka iz Spiska robe za koju je predviđeno izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina sa izmenama u Carinskoj tarifi za 2012. godinu •

NACRT PRAVILNIKA O PONAŠANJU NARODNIH POSLANIKA: "Pravilnik" se piše po ugledu na kodekse Evropskog i parlamenta Velike Britanije

Poslanik treba da se ponaša u skladu sa moralnim normama, ne sme da vređa, psuje, da bude korumpiran, niti da opstruiše rad parlamenta, a ukoliko ta pravila prekrši biće sankcionisan i novčanom kaznom.

Ovo su neka od pravila koja će se naći u kodeksu ponašanja srpskih parlamentaraca, na čijem definisanju je počela da radi radna grupa Narodne skupštine Srbije. Posle jučerašnjeg sastanka, Nenad Konstantinović (DS), predsednik ovog tela, rekao je da će predlog kodeksa uraditi ovaj skupštinski saziv, a da će ga usvojiti novi saziv, a "on će sigurno predstavljati model ponašanja svih javnih funkcionera".

"Pravilnik" se piše po ugledu na kodekse Evropskog i parlamenta Velike Britanije, čiji prevod je podeljen poslanicima. Konstantinović kaže da se radi o osnovnim principima istine, pravde, pravičnosti, odgovornosti...

Željko Ivanji (URS) član radne grupe za izradu kodeksa, ali i delegacije srpskog parlamenta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kazao je za "Politiku", da se u kodeksima koji će poslužiti kao uzor srpskom, pravila uglavnom odnose na etičko ponašanje, znači "reguliše se pitanje psovki, uvreda, pogrdnih izraza, ali i stvari koje se tiču lobiranja i sukoba interesa".
Ivanji ističe da su ta pravila načelne prirode, tako je, na primer "u kodeksu Evropskog parlamenta lobiranje definisano tako što se kaže da tamo gde prestaje lobiranje, počinje korupcija". Dakle, kaže naš sagovornik, "u Evropi se više apeluje na savest poslanika, nažalost, u zemljama u tranziciji savest baš i nije najjače oružje protiv nepristojnosti".

Ivanji objašnjava da bi parlament morao da bude dovoljno jak da može sam da osudi neke pojave, a ne da, na primer, napadne novinare koji na to ukažu. "Trebalo bi da napišemo šta je nepoželjno, pa da, ako u parlament uđe prostitutka, kao što smo imali slučaj, to nije pristojno, osim ako nije u sklopu obavljanja poslaničke dužnosti, što je u Evropi moguće. Recimo ima evropskih parlamenata, gde se ljudi bave pitanjem legalizacije prostitucije", objašnjava ovaj član radne grupe.

Prema rečima Ivanjija, nije sigurno da će kodeks tretirati opstrukciju, to je za debatu. Podsetili smo ga da nema nijedne partije u Srbiji koja nije, i kao opozicija i kao deo vladajuće koalicije, nekad pribegla opstrukciji, a Ivanji kaže da je to "tačno, britanski parlament ima to, ali više je načelno rečeno, jer on ima takoreći hiljadugodišnju tradiciju, tu poslanici bukvalno imaju liniju između sebe kad diskutuju, koja se ne sme preći i oni se toga drže".

Prema rečima našeg sagovornika, kodeks britanskog parlamenta predviđa i kazne za prekršitelje pravila, "to su novčane kazne i zabrana prisustva u parlamentu, ali mi tu moramo biti oprezni da ne pišemo iste stvari u više akata, jer smo kazne za nepristojno ponašanje propisali Poslovnikom o radu".

Zviždanje kao stav

Željko Ivanji kaže i da se, recimo, u Velikoj Britaniji poslanici biraju direktno, pa svi vode računa o ponašanju, jer će ih građani sankcionisati na izborima, ali: "političke stranke u Srbiji, na neki način, pospešuju primitivno ponašanje i to ne biva kažnjeno u javnosti, naprotiv nekima je simpatično.

Tako imamo slučaj zviždanja u parlamentu kada se poslanicima obrate neki evropski zvaničnici, pa majice sa likom Vojislava Šešelja i puštanje muzike sa mobilnih telefona. Kodeks je osetljivo pitanje. Evo prisustvovao sam sednici PS Saveta Evrope gde su poslanici glasnim negodovanjem i zviždanjem protestovali što jedan poslanik obrazlaže amandmane, čiji je jedini sadržaj promena mesta tačke i zareza u rečenici. On je na taj način vršio opstrukciju, a drugi su takvo njegovo ponašanje osudili zvižducima".

M. Čekerevac, Izvor: http://www.politika.rs/

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 20.1.2012.

ODLUKA O PRESTANKU VAŽENJA ODLUKE O OSNIVANJU FONDA ZA RAZVOJ NEPROFITNOG SEKTORA APV: Fond je zvanično prestao sa radom 1. januara 2012. godine, a zaposlena lica, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu Fonda preuzela je Agencija za ravnomerni regionalni razvoj APV

Na sednici održanoj 7. decembra 2011. godine, Skupština Vojvodine donela je Odluku o prestanku važenja Odluke o osnivanju Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. list AP Vojvodine", br. 21/2011 - prim. red). Ovim aktom je Agencija za ravnomerni regionalni razvoj APV (Agencija) preuzela zaposlena lica, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu Fonda. Odluka je stupila na snagu 1. januara 2012. godine, kada je Fond i zvanično prestao da postoji.

Tokom svog osmogodišnjeg delovanja, Fond je finansijski podržao 219 projekata udruženja građana, sproveo 30 obuka koje je pohađalo više stotina pretežno mladih osoba, organizovao desetine javnih rasprava i okruglih stolova, formirao i ažurirao bazu podataka o postojećim udruženjima na teritoriji APV, itd.

Pomenutom odlukom je predviđeno da Agencija obavlja poslove koji se odnose na planiranje ravnomernog regionalnog razvoja (uključujući učešće u IPA i CBC programima); razvoj apsorpcionih kapaciteta sa ciljem uspešnog korišćenja fondova; prikupljanje i obradu statističkih podataka; praćenje i vrednovanje politike ravnomernog regionalnog razvoja Pokrajine. Međutim, u svom mandatu Agencija nema podršku razvoju civilnog društva.

Proces evropskih integracija podrazumeva izgradnju i osnaživanje saradnje između organizacija civilnog društva i organa uprave. S obzirom da je s tim u vezi Fond u proteklom periodu davao značajan doprinos, smatram da je odluka o njegovom gašenju u suprotnosti sa deklarativnom agendom evopskih integracija. Takođe, verujem da je gašenje Fonda odraz suštinskog nerazumevanja značaja civilnog društva za razvoj demokratije.

Marginalizacija Fonda započeta je pre dve godine drastičnim smanjenjem sredstava koja su za njegov rad izdvajana iz budžeta. Od tada su aktivnosti bile usmerene na informisanje udruženja i izgradnju kapaciteta omladinskih aktivista/kinja. Istovremeno, predlozi Fonda za koordinaciju dodele sredstava koja se u Sekretarijatima izdvajaju na liniji 481 nailazili su na odbijanje, čime su zadržavane mogućnosti za potencijalne malverzacije i zloupotrebe.

Ideja o gašenju ili promeni delokruga rada Fonda nije nova. Prilikom ranijih pomena gašenja, sa direktorkom Fonda je pokretana inicijativa za njegovo restruktuiranje, ali nikada nije postojala prilika da se ove ideje diskutuju sa donosiocima odluka. Stiče se utisak, iz političkih razloga. Jer, kao da nikome više nije bilo važno šta Fond zapravo radi i čemu služi, dok je uloga UO svedena na formalno usvajanje godišnjih izveštaja i planova.

Da li je uz nekoliko stotina nepotrebnih agencija u Srbiji ovaj Fond zaista bio višak? Kome i zašto je predstavljalo smetnju da organi APV doprinesu razvoju civilnog društva?

Imajući u vidu poziciju i ulogu organizacija civilnog društva kao i zahteve evropskih integracija, nadam se da će Vlada i Skupština Vojvodine formirati telo koje će nastaviti da unapređuje institucionalne preduslove za razvoj civilnog društva i učešće građana u procesima donošenja odluka.

Sever Džigurski, bivši član Upravnog odbora Fonda

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 20.1.2012.

ZAKON O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI: Akta kojima DRI vrši svoju nadležnost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima • Pri izradi svakog izveštaja o obavljenoj reviziji subjekata DRI je ispoštovala kompletnu proceduru revizije koja je predviđena Zakonom

Koncept i uspostavljanje revizije su svojstveni za upravljanje javnim finansijama jer upravljanje javnim sredstvima predstavlja poverenje. Revizija nije sama sebi cilj, već je nerazdvojni deo regulatornog sistema pomoću kog treba da se otkriju odstupanja od prihvaćenih standarda i kršenja principa zakonitosti, efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti finansijskog upravljanja da bi se omogućilo preduzimanje korektivnih mera u pojedinačnim slučajevima, nadležni naterali na prihvatanje odgovornosti, ili preduzeli koraci za sprečavanje takvih prekršaja.

Ispravno i efikasno korišćenje javnih sredstava predstavlja jedan od osnovnih preduslova za ispravno rukovođenje javnim finansijama i efektivnost odluka nadležnih vlasti. Radi postizanja ovog cilja, preko je potrebno da svaka zemlja ima vrhovnu revizorsku instituciju čija je nezavisnost zagarantovana zakonom.

Državna revizorska institucija pri izradi svakog izveštaja o obavljenoj reviziji subjekata je ispoštovala kompletnu proceduru revizije koja je predviđena Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 54/2007 i 36/2010 - prim. red). Dakle, nakon obavljenih postupaka revizije kod revidiranog subjekta, Institucija je sastavljala, najpre Nacrt izveštaja o reviziji, a onda i Predlog izveštaja o reviziji. Oba izveštaja Državna revizorska institucija je dostavljala subjektima revizije i licima koja su bila odgovorna za obuhvaćeno poslovanje u periodu na koji se revizija odnosi, a koja su imala pravo da podnesu obrazložen prigovor, kao i da pruže objašnjenja i dodatne dokaze kojima osporavaju revizione nalaze. Tek po završetku ove procedure, Državna revizorska institucija je sastavljala konačan izveštaj o subjektu revizije, koji ne može biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima.

Pošto nije naša praksa da javno polemišemo sa bilo kojim subjektom revizije, obaveštavamo javnost da se Državna revizorska institucija neće oglašavati u vezi sa izveštajima koje je do sada objavila. Sve što su imali da kažu, državni revizori su napisali u izveštajima o reviziji.

Izvor: Vebsajt Državne revizorske institucije, 20.1.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije objavila spiskove lekova za upotrebu u humanoj medicini

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 6. januar 2012. godine:
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je ALIMS izdao rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-01656-2011-3-002_1.pdf
- na dan 11. januar 2012. godine:
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-01648-2011-3-002_1.pdf
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje leka u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-01661-2011-3-002_1.pdf
- na dan 20. januar 2012. godine:
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje leka u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00036-2012-3-002_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 22.1.2012.

ZAKONI O: ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, TRGOVINI, OGLAŠAVANJU I ZAŠTITI POTROŠAČA: Sastanci Farmaceutske komore Srbije sa tržišnom i zdravstvenom inspekcijom povodom primene navedenih zakona u apotekarskom sektoru biće održani u toku januara i februara 2012. godine u Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu i Nišu

Farmaceutska komora Srbije u toku januara i februara 2012. godine planira održavanje sastanaka u Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Sastancima će predsedavati direktor Farmaceutske komore Srbije, Dragana Jovanović dipl. farm. spec., a prisustvovaće predstavnici Ministarstva zdravlja - Sektora za zdravstvenu inspekciju i Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede - Sektora za tržišnu inspekciju.

Cilj sastanaka je razmatranje tekućih problema apotekarskog sektora, upoznavanje sa delokrugom rada Sektora zdravstvene inspekcije, Sektora tržišne inspekcije, uslovima, pravima i obavezama koje apoteke moraju ispunjavati prilikom obavljanja registrovane delatnosti u delu primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011 - prim. red), Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010 - prim. red), Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005 - prim. red) i Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010 - prim. red).

Sastanci će se održavati po sledećem rasporedu:

• 18.01.2012. godine u 17,00 časova, u Kragujevcu, - predstavništvo "Galenike", Radoja Domanovića 12, Kragujevac.
• 24.01.2012. godine, u 12,00 časova, u Nišu - Medicinski fakultet - Svečani amfiteatar u anexu zgrade (novi deo), Bulevar Dr Zorana Đinđića 81, Niš.
• 28.01.2012. godine, u 11,00 u Novom Sadu, - Medicinski fakultet, Hajduk Veljkova 3, Novi Sad.
• 02.02.2012. godine u 14,00 časova u Beogradu, - "Velefarm", Vojvode Stepe 414a, Beograd.

Molimo zainteresovane kolege da putem telefona ili email-a prijave svoje učešće nadležnom ogranku Komore, najkasnije dva dana pre datuma održavanja sastanka.
Članovi Komore mogu na email svog ogranka proslediti i pitanja za nadležnu inspekciju.

• Ogranak Beograd:011/3243144; ogranakbeograd@farmkom.rs
• Ogranak Kragujevac: 034/6391200; ogranakkragujevac@farmkom.rs
• Ogranak Vojvodina: 021/6618833; ogranakvojvodina@farmkom.rs
• Ogranak Niš sa KiM: 018/295565; ogranaknis@farmkom.rs

Pozivamo članove Farmaceutske komore Srbije da se odazovu pozivu i uzmu aktivno učešće.

Izvor: Vebsajt Farmaceutske komore Srbije, 22.1.2012.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZDRAVSTVENE USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA: Informacija sa sastanka Komisije za praćenje primene i davanje autentičnog tumačenja PKU povodom isplate jubilarnih nagrada u ustanovama zdravstva

Sastanak Komisije za praćenje primene i davanje autentičnog tumačenja Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010 - prim. red) održan je 5. decembra 2011. godine u Ministarstvu zdravlja kome su prisustvovali: Zorica Pavlović, pomoćnica ministra, predsednica Komisije sa saradnicima i članovi Komisije, predstavnici svih reprezentativnih sindikata u delatnosti zdravstva Republike Srbije.

Komisija povodom isplate instituta jubilarnih nagrada, član 107. stav 5 PKU obaveštava Vas o sledećem:

• Instrukciju o isplati jubilarnih nagrada dostaviće Ministarstvo zdravlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srbije i direktorima Ustanova zdravstva, 6. decembra 2011. godine
• Za isplatu jubilarnih nagrada uzima se ukupni radni odnos koji je zaposleni imao kod jednog ili više poslodavaca, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani).

Radnim stažom za isplatu jubilarnih nagrada podrazumeva se staž na teritoriji Republike Srbije, SFRJ, SRJ, Državne zajednice Srbije i Crna Gore. - Isplata jubilarnih nagrada odnosi se na sve zaposlene u okviru delatnosti zdravstva u ustanovama u Planu mreže zdravstvenih ustanova.

Iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja doznačiće se sredstva za isplatu jubilarnih nagrada i za stomatologiju - izabrani lekar, a iz sredstava poslodavaca izvršiće se isplata za sve koji ostvaruju prihode na tržištu: deo stomatologije, apotekarske ustanove, zavodi i RH centri.

• Pravo na isplatu jubilarnih nagrada imaju i penzioneri i oni koji su prekinuli radni odnos i zasnovali radni odnos kod drugog poslodavca ili samostalno obavljaju delatnost.
• Za rad sa jednom trećinom ili jednom polovinom radnog vremena u zdavstvenim ustanovama uzima se srazmerni radni odnos.

Izvor: Vebsajt Stomatološke komore Srbije, 20.1.2012.

ZAKON O POLITIČKIM STRANKAMA: Za upis u Registar političkih stranaka neophodno je prikupiti 10.000 potpisa građana, osim ukoliko su u pitanju stranke nacionalnih manjina koje moraju da imaju hiljadu potpisa • Na političkoj sceni trenutno postoje 83 političke stranke •

Konkurencija na političkoj sceni, na kojoj trenutno postoje 83 političke stranke, razlog je što su se neke od njih opredelile da birače privuku, osim programom i ciljevima, i zanimljivim i neobičnim imenima.

U Srbiji su registrovane 83 političke stranke, a poslednja upisana u Registar političkih stranaka je Socijaldemokratski savez.

Među 83 do sada registrovane političke stranke, nazivima pažnju privlače beogradska "Nijedan od ponuđenih odgovora", kraljevačka "Puls Srbije", kao i "Srbija na istoku" iz Boljevaca.

Na prošla vremena nazivima podsećaju Srpska monarhistička stranka "Srpska sloga" iz Beograda, ali i Komunistička partija, čiji je zastupnik unuk Josipa Broza Tita, a koji nosi njegovo ime.

Za naklonost birača u Srbiji "bori" se i stranka "Ujedinjeni penzioneri i socijalna pravda", kao i nekoliko stranaka koje su orjentisane na zaštitu životne okoline, poput Zelene ekološke partije - Zeleni i "Zelenih Srbije".

Od upisane 83 stranke u Registru političkih stranaka, 45 okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije.

Tako najviše partija imaju Bošnjaci - 11, zatim Albanci sa juga Srbije - šest, Mađari i Romi imaju po pet stranaka, tri imaju Bugari, po dve Hrvati, Vlasi, Bunjevci, Slovaci, Rumuni i Rusini, a po jednu Crnogorci, Goranci i Makedonci.

Preregistracija stranaka započeta je polovinom jula 2009. godine, a pre nje na političkoj sceni Srbije bilo je više od 600 političkih organizacija.

U 2011. godini u Registar, pored Socijaldemokratskog saveza, upisane su "Zajedno za Vojvodinu", Demokratska partija iz Bujanovca, "Bogata Srbija" Zaharija Trnavčevića, "Srbija na istoku" iz Boljevaca i Srpska demokratska stranka iz Beograda.

Demokratska stranka je prva koja je posle preregistracija stranaka upisana u Registar političkih stranaka, a poslednja je Socijaldemokratski savez.

Za upis u Registar političkih stranaka neophodno je prikupiti 10.000 potpisa građana, osim ukoliko su u pitanju stranke nacionalnih manjina koje moraju da imaju hiljadu potpisa.

Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke.

Prijavu za upis u Registar političkih stranaka podnosi ovlašćeno lice u roku od 30 dana od dana osnivanja, a Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dužno da donese rešenje o upisu u registar u roku od mesec dana.

Na političkoj sceni Srbije je pre preregistracije stranaka, koja je na osnovu Zakona o političkim partijama počela jula 2009. godine, bilo više od 600 političkih organizacija.

Izvor: Tanjug, 20.1.2012.

MMF: SASTANAK IZVRŠNOG ODBORA MMF-A POVODOM PRVE REVIZIJE ARANŽMANA IZ PREDOSTROŽNOSTI SA SRBIJOM ODLOŽEN JER BUDŽET SRBIJE ZA 2012. GODINU ODSTUPA OD PARAMETARA PREDVIĐENIH PROGRAMOM

Sastanak Izvršnog odbora MMF-a povodom prve revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, prvobitno zakazan za 23. decembar, a zatim je odložen jer budžet Srbije za 2012. godinu, koji je odobrio parlament, odstupa od parametara predviđenih programom, saopštila je Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.

Konkretno, emitovanje državnih obveznica i garancija, kao i predviđena implementacija investicionih projekata u suprotnosti su sa onim što bi bilo u skladu sa programom javnog deficita i ciljnog duga, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu MMF-a.

Kako se dodaje, predstavnici MMF-a će nastaviti razgovore sa srpskim vlastima u cilju nastavka programa kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012.
MMF i Vlada Srbije postigli su polovinom novembra 2011. sporazum o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji predviđa da ciljani deficit budžeta u 2012. godini bude 4,25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz očekivanje da će privredni rast u ovoj godini biti 1,5 odsto.

Aranžman koji je Srbiji odobren 29. septembra u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,1 milijarde evra) zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnbilansnih potreba zemlje.

Izvor: Tanjug, 20.1.2012.

PORESKA REFORMA: UNIJA POSLODAVACA SRBIJE U TOKU 2012. GODINE POKREĆE INICIJATIVU ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA I ISTOVREMENU REFORMU PARAFISKALNIH OPTEREĆENJA KOJA PLAĆAJU PRIVREDNICI •U Republici Srbiji postoji ukupno 46 fiskalnih i parafiskalnih nameta na nivou 19 privrednih grana •

Unija poslodavaca Srbije je utvrdila uporednom analizom sa EU i drugim državama u okruženju da privreda Srbije u proseku plaća 18 parafiskalnih nameta (takse, naknade, uvećane cene komunalnih usluga, dažbine, itd.) više nego privreda u ovim zemljama.

Ukupno postoji 46 fiskalnih i parafiskalnih nameta na nivou 19 privrednih grana u Republici Srbiji. To znači da prosečno preduzeće u Srbiji plaća 14 fiskalnih i parafiskalnih nameta više nego u Makedoniji, 12 više nego u Hrvatskoj, 17 više nego u Sloveniji, 22 više nego u Austriji, 12 više nego u Češkoj, 20 više nego u Nemačkoj i 23 više nego u Holandiji.

Unija poslodavaca Srbije će u toku 2012. godine pokrenuti široku inicijativu za promenu poreskog sistema i istovremenu reformu parafiskalnih opterećenja koja plaćaju privrednici. Analize pokazuju da države u poslednjih nekoliko godina ima hroničan problem sa finansiranjem i da je zato potrebno izvršiti reformu poreskog sistema i paralelno ukidanje niza parafiskalnih nameta kako bi se rasteretilo poslovanje i iskoristili preduslovi za razvoj.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 20.1.2012.

KREDITI FONDA ZA RAZVOJ: DOSTAVLJANJE ZAVRŠNIH RAČUNA JE OSNOVNI PREDUSLOV ZA ODOBRENJE KREDITA, A NAJVEĆA NOVINA U OVOGODIŠNJEM PROGRAMU JE FINANSIRANJE ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA I KREDITIRANJE STARIH I UMETNIČKIH ZANATA POD POVOLJNIM USLOVIMA

Prvi krediti Fonda za razvoj odobreni po novom programu, mogu se očekivati u martu, nakon što preduzeća predaju završne račune za prošlu godinu, jer je dostavljanje završnih računa osnovni preduslov za odobrenje kredita, izjavila je danas direktorka Fonda za razvoj Slađana Backović.

"Privredni subjekti koji apliciraju za kredit kod Fonda moraju kao osnovni pokazatelj poslovanja imati dva pozitivna bilansa.Z a firme koje imaju iskazane gubitke u poslovanju ne možemo dati predlog Upravnom odboru Fonda za odobrenje kredita jer raspolažemo drzavnim sredstvima i o njima moramo voditi računa i na adekvatan način ih plasirati i naplatiti", rekla je Backović u intervjuu Tanjugu.

Znači, dodala je, "imamo odgovornost da naplatimo ta sredstva, da se ponašamo domaćinski, ali i obavezu da pomognemo privredi".

Prema njenim rečima, kamatne stope su ostale na istom nivou u odnosu na prošlu godinu i kreću se od jedan do maksimalno 4,5 odsto godišnje, sa svim uračunatim troškovima i deviznom klauzulom.

Backović je naglasila da se kamate razlikuju u zavisnosti od stepena razvijenosti opština u koju se ulažu sredstva, pa su tako kamate povoljnije za firme koje ulažu u nerazvijene delove Srbije.

Takođe, kamate su različite u zavisnosti od sredstava obezbeđenja. Ukoliko je, na primer, instrument obezbeđena bankarska garancija, kamate Fonda su niže i to upravo za procenat provizije koji banka naplaćuje od klijenta, dodala je Backović.

"Smatramo da su ovi uslovi povoljni, a ako finansijske prilike budu zahtevale drugačije, mi ćemo predložiti izmenu Programa fonda", navela je direktorka Fonda i istakla da se u odnosu na prošlu godinu, razlikuju iznosi koji se odobravaju preduzećima, pa je tako predviđeno da se mala preduzeća mogu zadužiti do 100 miliona dinara, srednja do 200 miliona, a velika do 300 miliona dinara.

"U 2011. godini velikim preduzećima je mogao da se odobri kredit u visini do 500 miliona dinara, dok ranijih godina nije bilo limita. Međutim, ove godine smo smanjili limite, kako bi veći prioritet dali malim i srednjim preduzećima da bi veći broj ovih firmi mogao da se zaduži kod Fonda", tvrdi Backović i ističe da je novina u ovogodišnjem programu finansiranje ženskog preduzetništva i kreditiranje starih i umetničkih zanata pod povoljnim uslovima.

Direktorka Fonda za razvoj je istakla da je ova državna finansijska institucija kvalitativno promenila odnos prema klijentima u odnosu na ranije.

"Imamo bliži odnos sa klijentima, uspostavljen je interaktivan odnos sa privrednicima, razgovaramo o svim problemima", istakla je Backović dodajući da se pokušava na svaki način klijent poštedeti dodatnih troškova savetodavnom ulogom fonda.

"Mikro klijentima naročito treba pomoći jer nemaju adekvatan menadžment, imaju mali broj zaposlenih i uglavno su to porodične firme", rekla je Backović.

Backović tvrdi da nije tačna informacija koja se pojavila u medijima da Fond za razvoj prošle godine nije iskoristio sredstva koja su mu bila na raspolaganju, jer nije bilo kvalitetnih programa.

"Upravni odbor Fonda za razvoj je na dvadeset sednica tokom godine odobrio ukupno 95 odsto sredstava predviđenih za kreditiranje privrede, tako da se može konstatovati da je plan ispunjen u celosti ", objasnila je Backović.

Prema njenim rečima, realizacija kredita po programu iz prošle godine, nastavljena je i početkom ove godine, jer je poslednja sednica Upravnog odbora Fonda na kojoj su odobreni novi krediti, održana krajem decembra 2011.

Procedura od prijema zahteva za odobrenje kredita do realizacije je složena tako da postupak traje do 60 dana, nekada i duže.

U uslovima privređivanja kada je nelikvidnost izraženija, a banke rigoroznije u izdavanju garancija, postupak postupak realizacije kredita je komplikovaniji i duži, jer je takva je privredna stvarnost, precizirala je Backović.

Direktorka Fonda za razvoj je istakla da su u toj instituciji zadovoljni strukturom odobrenih kredita prošle godine, imajući u vidu da se poslovalo u uslovima krize.

"Najviše kredita je odobreno za tekuću likvidnost, oko 60 odsto, dok je 40 odsto kredita odobreno za investicije, po Programu Fonda. Dobro je, međutim to, što je po Programu za podsticaj privređivanja u nerazvijenim područjima procenat veći u korist investicionih kredita, pa je tako učešće tih kredita u portfoliu iznosilo 52 odsto, dok je 48 odsto kredita odobreno za trajna obrtna sredstva", precizirala je Backović.

Izvor: Tanjug, 20.1.2012.

KONKURS: MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU OBJAVILO KONKURS ZA PROJEKTE UDRUŽENJA RADI UNAPREĐENJA I ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI ZA PRVU FAZU PROGRAMA "KALENDAR LJUDSKIH PRAVA 2012" • Konkurs je otvoren do 10. februara 2012. godine •

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu ("Sl. glasnik RSˮ broj 101/2011 - prim. red), Razdeo 53. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, glava 53.1 Uprava za ljudska i manjinska prava, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 481- dotacije nevladinim organizacijama i Zaključka Vlade 05 Broj: 401-258/2012 od 19. januara 2012. godine, raspisuje konkurs za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji za prvu fazu programa "Kalendar ljudskih prava 2012"

Konkurs se raspisuje za dodelu finansijskih sredstava udruženjima i savezima udruženja (u daljem tekstu: udruženja) registrovanim na teritoriji Republike Srbije, koja predlog projekta podnose u saradnji sa najmanje još dva udruženja. Finansijska sredstva biće dodeljena udruženjima koja dostave predloge projekata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava, a kojima se ostvaruju sledeći ciljevi:

1. Podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema pojedinim grupama građana, kao što su: pripadnici nacionalnih manjina; osobe sa invaliditetom; žene; deca i mladi; grupe ugrožene na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, i druge ugrožene i/ili ranjive grupe građana.

2. Borba protiv diskriminacije i podizanje svesti javnosti o značaju tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja različitosti.

3. Unapređenje i zaštita ljudskih prava u kontekstu obeležavanja međunarodnih praznika i datuma u skladu s programom "Kalendar ljudskih prava 2012", koji promoviše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava. Reč je o programu koji podrazumeva da svaki mesec u godini bude posvećen, odnosno obeležen nizom aktivnosti koje će doprineti unapređenju položaja određene grupe/manjine, promociji vrednosti i načela neotuđivosti osnovnih ljudskih prava. Izbor oblasti/teme prati međunarodne praznike Ujedinjenih nacija kao i druge praznike koji se obeležavaju na međunarodnom nivou.

1. Opšti uslovi

Pravo učešća na konkursu imaju:

- udruženja koja su registrovana u registru udruženja koji se vodi u Agenciji za privredne registre;
- jedno udruženje mora biti nosilac projekta i neophodno je da obezbedi učešće još najmanje dva udruženja koja će učestvovati u sprovođenju projekta od kojih jedno ne može biti iz iste opštine, odnosno ne može biti iz istog grada;
- jedno udruženje može biti nosilac projekta samo za jedan mesec u toku celokupnog trajanja programa "Kalendar ljudskih prava 2012", dok se kao partner može pojaviti više puta;
- udruženja koja dostave predloge projekata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava, na osnovu ovog konkursa i zadatog Obrasca za pisanje predloga projekta, a u skladu sa preciziranim Smernicama za podnosioce predloga projekata;
- udruženje koje je nosilac projekta mora imati statutom predviđen cilj unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

2. Prioriteti konkursa

Ovaj konkurs raspisuje se za projekte koji će se realizovati tokom meseca marta, aprila i maja 2012. godine. Prema Kalendaru ljudskih prava 2012. predviđeno je da svaki mesec bude posvećen određenoj grupi ljudskih prava. Svakog meseca će se realizovati jedan projekat.

1. Mart je mesec posvećen pravima žena i obeležavanju Međunarodnog dana žena 8. marta.
2. April je mesec posvećen pravima nacionalnih manjina i obeležavanju 8. aprila Svetskog dana Roma.
3. Maj je mesec posvećen promociji različitosti i borbi protiv diskriminacije i obeležavanju 21. maja Svetskog dana kulturne različitosti za dijalog i razvoj.

Osnov za definisanje prioriteta konkursa će biti i preporuke Ugovornih tela UN i rezolucije Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, kao i drugih relevantnih međunarodnih i regionalnih organizacija.

3. Način finansiranja

Sa udruženjima koja su nosioci projekta biće zaključen ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa Upravom. Po potpisivanju ugovora, sredstva će biti uplaćena nosiocu projekta na poseban podračun otvoren samo za sprovođenje odobrenog projekta. Sa tog podračuna će, u skladu sa odobrenim budžetom, biti finansirane sve aktivnosti, kao i honorari.

 Nosilac projekta je odgovoran za namensko trošenje sredstava.

Nosilac projekta je dužan da zaključi ugovor sa ovlašćenim revizorom, čije usluge će biti plaćene iz budžeta projekta. Primerak ugovora sa revizorom (original) dostavlja se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava prilikom potpisivanja ugovora za odobreni projekat.

Nosilac projekta je dužan da nakon završetka projekta, dostavi završni izveštaj koji se sastoji od detaljnog narativnog i finansijskog izveštaja na formularima koje predviđa Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, koji su dostupni na zvaničnoj internet stranici Uprave za ljudska i manjinska prava. Rok za dostavljanje završnog izveštaja je 30 dana od završetka projekta.

4. Predviđeni budžet

Ukupna sredstva koja se raspoređuju ovim konkursom za tri izabrana projekta iznose do 6.000.000,00 dinara (slovima:šestmilionadinara), odnosno do 2.000.000,00 dinara (slovima:dvamilionadinara), za svaki izabrani projekat (po jedan za svaki mesec).

Finansiranje projekata vršiće se na osnovu ugovora zaključenih između nosioca projekta i Uprave za ljudska i manjinska prava, kojim će se definisati uslovi plaćanja.

5. Trajanje projekta

Aktivnosti svakog projekta će se realizovati u toku odgovarajućeg meseca u "Kalendaru ljudskih prava 2012" - u trajanju od 30 dana. Trajanje projekta biće utvrđeno ugovorom.

6. Konkursna dokumentacija, vreme i način prijave

Konkurs je javan i objavljuje se u dnevnom listu "Politika" i na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava: www.ljudskaprava.gov.rs.

Obrasci za predloge projekata, budžet i izjave udruženja partnera na projektu sa Smernicama za podnosioce predloga projekata, mogu se preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava www.ljudskaprava.gov.rs.

Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti. Prijavu čini sledeća obavezna dokumentacija:

- Obrazac predloga projekta, koji je potpisalo lice ovlašćeno za zastupanje udruženja i overen pečatom udruženja;
- Obrazac budžeta projekta, koji je potpisalo lice ovlašćeno za zastupanje udruženja i overen pečatom udruženja;
- Obrasci izjave o saradnji udruženja - partnera na projektu sa nosiocem projekta kojima se potvrđuje saradnja, koje potpisuju lica ovlašćena za zastupanje udruženja partnera na projektu i overena pečatima;
- Uverenje da je udruženje ili savez udruženja koje je nosilac projekta registrovano i upisano u registar koji se vodi u Agenciji za privredne registre;
- Kopija statuta udruženja ili saveza udruženja koje je nosilac projekta, overena pečatom Agencije za privredne registre.

Dostavlja se jedan potpisan i pečatiran original i jedna kopija obavezne dokumentacije. Predloge projekata dostaviti poštom ili lično na adresu: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, Bulevar Mihaila Pupina br 2, 11070 Novi Beograd, najkasnije 10.02.2012. godine do 16.30 časova. Na koverti ispod adrese obavezno napisati "PRIJAVA ZA KONKURS ZA PROJEKTE UDRUŽENJA RADI SPROVOĐENJA KALENDARA LJUDSKIH PRAVA 2012. ZA MESEC (OBAVEZNO NAVESTI MESEC) U REPUBLICI SRBIJI - NE OTVARATI PRE ISTEKA ROKA ZA KONKURISANJEˮ.

Blagovremenom prijavom smatra se preporučena pošiljka predata pošti najkasnije do datuma koji je naveden za podnošenje prijave (pečat pošte), bez obzira na datum prispeća ili predata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava.

Neblagovremeno podnete prijave neće biti razmatrane, a nepotpune će se smatrati nevažećim.

7. Kriterijumi za ocenjivanje predloga projekata:

- Usklađenost predloga projekta sa ciljevima i prioritetima konkursa i jasno opisani problemi i preduslovi realizacije projekta: od 0 do 10 bodova;
- Realizacija projektnih aktivnosti na što većem delu teritorije Republike Srbije: od 0 do 15 bodova;
- Jasno opisane aktivnosti projekta: od 0 do 10 bodova;
- Jasno opisani mogući rizici i mere za njihovo prevladavanje: 0 do 5 bodova;
- Kreativnost i inovativnost ponuđenih rešenja: 0 do 10 bodova;
- Jasno opisani i merljivi rezultati projekta: 0 - 10 bodova;
- Uključenost većeg broja pripadnika ciljnih grupa u realizaciju projekta: 0 - 10 bodova;
- Jasno sastavljen budžet u skladu sa aktivnostima projekta: 0 - 10 bodova;
- Kapaciteti (tehnički i ljudski) udruženja za realizaciju projektnih aktivnosti: 0 - 10 bodova;
- Iskustvo u realizaciji projekata iz određene oblasti: 0 - 10 bodova.

Svakom predlogu projekta Komisija za procenu predloga projekata dodeliće određen broj bodova od ukupnih 100 na osnovu čega će biti sačinjene tri rang liste projekata (po jedna za svaki mesec).

8. Projekti koji neće biti finansirani:

- Sponzorstva za učestvovanje na skupovima u zemlji i inostranstvu;
- Stipendije za studiranje ili obuku;
- Kupovina tehničke opreme za potrebe udruženja;
- Retroaktivno finansiranje projekata čija je realizacija u toku ili čija je realizacija završena;
- Programi i projekti kojima se ostvaruje dobit;
- Izrada analiza.

9. Rok i način objavljivanja prihvaćenih projekata

Odluka o izboru projekata koji će biti finansirani iz opredeljenih sredstava biće doneta u roku od osam radnih dana od dana zaključenja konkursa za mart, a u roku od petnaest radnih dana za april i maj. Rezultati konkursa će biti objavljeni na internet stranici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprave za ljudska i manjinska prava www.ljudskaprava.gov.rs.

Udruženja koja su nosioci projekata kojima predlog projekta bude odobren biće o tome obaveštena zvaničnim dopisom.

Za sva dodatna pitanja zainteresovani se mogu obratiti isključivo elektronskom poštom na adresu: nvo.konkursi@ljudskaprava.gov.rs.

Konkurs je otvoren od 23.01.2012. do 10.02.2012. godine u 16:30 časova.

Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti na
http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-programa-%E2%80%9Ekalendar-ljudskih-prava-2012%E2%80%9D

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 22.1.2012.

SEMINAR: "ULOGA MEDIJA I PRIMENA ETIČKIH STANDARDA U IZVEŠTAVANJU O REFORMI SISTEMA SOCIJALNE ZAŠTITE I KORISNICIMA SOCIJALNIH USLUGA" BIĆE ODRŽAN 25. JANUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

U skladu sa svojim nastojanjima da pomogne medijskim profesionalcima u obavljanju svog posla, ali i poboljša komunikaciju medija i socijalnih ustanova i institucija, Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike održaće seminar u sredu 25. januara 2012. godine na temu Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga.

Trajanje: 1 dan, 11:00 - 15:30

Na seminaru Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga biće obrađene sledeće teme:

- Etički pristup u medijima temama vezanim za korisnike socijalnih usluga
- Reforma sistema socijale zaštite i njen značaj
- Uloga inspekcijske službe u sistemu socijalne zaštite
- Međusektorska saradnja u borbi protiv siromaštva

Predavači:

- Jelka Jovanović - potpredsednica NUNS - a
- Jasmina Ivanović - viši savetnik, rukovodilac za unapređenje sistema socijalne zaštite
- Nena Darmarović - samostalni savetnik u odesku za inspekcijski nadzor
- Žarko Šunderić - menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Seminar će otvoriti Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike.

Uslovi učestovanja:

Prednost imaju članovi NUNS - a

Maksimalni broj učesnika: 50 (25 novinara + 25 zaposlenih u socijalnoj zaštiti)

Putne troškove obezbeđuje organizator uz uredno dostavljenu kartu ili račun za gorivo u visini povratne karte do grada iz kog učesnik dolazi.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru molim vas prijavu pošaljite meilom do 23.1.2012. godine na adresu tamara.filipovic@nuns.rs. Za više informacija možete se obratiti Tamari Filipović na telefon 011/3343 - 255.

Seminar će se odžati u Beogradu u prostorijama Medija centra (velika sala na II spratu), Terazije 3.

Izabrane polaznike ćemo kontaktirati telefonom i meilom.

Agendu i prijavu možete preuzeti na http://www.nuns.rs/aktivnosti/view.jsp?articleId=16354.

Izvor: Redakcija, 20.1.2012.

OBUKA TRENERA ZA ČL. 5. I 6. EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA BIĆE ODRŽANA 9. I 10. FEBRUARA 2012. GODINE

Pravosudna akademija zajedno sa AIRE Centrom iz Londona organizuje obuku trenera za čl. 5 i čl.6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim. red) u četvrtak 9.februara i petak 10. februara 2012. godine u maloj sali Pravosudne akademije (levo krilo), Karađorđeva 48, Beograd.

Četvrtak 9. februar 2012.

09:00

Otvaranje radionice
Predstavljanje programa, dokumentacije i stručnjaka
Osnovni ciljevi radionice

09:15

Metodologija obuke: planiranje i priprema uspešne sesije obuke
Nuala Mole, the AIRE Centre, London

10:15

Kafe pauza

10:45

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia, advokat, London
12:00

Kafe pauza

13:00

Član 5 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Domaći predavač

13:45

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 5 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole i Navtej S. Ahluwalia

14:30

Sumiranje i kraj prvog dana
Ručak
Petak 10. februar 2012.

09:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - opšte garancije za pravično suđenje (u svetlu metodologije obuke)
Nuala Mole

10:30

Kafe pauza

11:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava - posebne garancije za krivični postupak (u svetlu metodologije obuke)
Navtej S. Ahluwalia

12:00

Član 6 Evropske Konvencije za ljudska prava u domaćem pravu i praksi
Local Expert

13:00

Kafe pauza

13:30

Praktična vežba kako da se predaje o Članu 6 Evropske Konvencije za ljudska prava
Nuala Mole and Navtej S. Ahluwalia

14:15

Zaključci seminara i evaluacija
Ručak

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 20.1.2012.

SEMINAR: O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI O SISTEMU DRŽAVNE POMOĆI U SRBIJI BIĆE ODRŽAN 26. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Privredna komora Srbije i GIZ (nosilac Projekta tehničke podrške sistemu državne pomoći u Srbiji) pozivaju privrednike na seminar o sistemu državne pomoći u Srbiji. Seminar će biti održan 26. januara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, sala 1, 8. sprat

Na seminaru će biti predstavljeni sistem, pravila i iskustva u primeni Zakona o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim. red) u Srbiji, kao i koncept sistema državne pomoći u Evropskoj uniji.

Učesnicima će se obratiti:

- Inga Šuput-Đurić, predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći
- Lea J. Lekočević, načelnica Sektora za praćenje državne pomoći u Ministarstvu finansija Slovenije
- Andrijana Ćurčić, načelnica Odeljenja za kontrolu državne pomoći u Ministarstvu finansija Srbije
- Jovan Todorov, ključni ekspert na Projektu tehničke podrške sistemu državne pomoći.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru, svoje prisustvo možete potvrditi na elektronske adrese: privrednopravna@pks.rs ili irena.milojevic@pks.rs.
Kontakt telefon: 011/ 3300 974

Poziv za seminar možete preuzei na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Poziv%20za%20seminar.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 22.1.2012.

POSLOVNO-STRUČNI SKUP "ULOGA MENADŽMENTA KVALITETA U IMPLEMENTACIJI INFORMACIONOG SISTEMA - PRIMERI DOBRE PRAKSE" BIĆE ODRŽAN 10. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup "Uloga menadžmenta kvaliteta u implementaciji informacionog sistema - primeri dobre prakse"

Skup će se održati 10. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali IV Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Cilj skupa je, da kroz primere dobre prakse, predstavi na koji način sistemi menadžmenta kvalitetom predstavljaju podršku implementaciji informacionih sistema.

Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

STRUČNI SEMINAR "INFORMACIONI SISTEMI U MUZIČKIM I BALETSKIM ŠKOLAMA - SAVREMENE TEHNOLOGIJE ZA POUZDANU ŠKOLSKU ADMINISTRACIJU" BIĆE ODRŽAN 25.JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti organizuje stručni seminar: Informacioni sistemi u muzičkim i baletskim školama - savremene tehnologije za pouzdanu školsku administraciju u sredu, 25.januara 2012. godine, sa početkom u 11 časova u sali na VI spratu.

Cilj seminara je razmena iskustava u primeni IS-a u administrativnom vođenju muzičkih i baletskih škola, kao i u njihovom umrežavanju u Jedinstveni Informacioni Sistem Prosvete (JISP).

Brojne su razlike i specifičnosti kojima se odlikuje rad muzičkih škola u odnosu na opšte osnovno obrazovanje, gimnazije i stručne škole, tako da primena savremenih tehnologija u ovom domenu garantuje sveobuhvatnu, preglednu i iznad svega potpuno pouzdanu školsku administraciju.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo Vas da svoje prisustvo (direktor i još jedan predstavnik škole) potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

PREDSEDNICI 13 EVROPSKIH KOMORA POTPISALI DEKLARACIJU KOJOM SE ZALAŽU ZA PRIHVATANJE I PRAVILNU PROCENU PRINCIPA PO KOME RADE, ZASNOVANOG NA JAVNOM PRAVU I OBAVEZNOM ČLANSTVU

Predsednici 13 evropskih komora, osam iz zemalja članica Evropske unije i pet iz evropskih zemalja koje još nisu članice, potpisali su deklaraciju kojom se zalažu za prihvatanje i pravilnu procenu principa po kome rade, zasnovanog na javnom pravu i obaveznom članstvu

Mi, privredne komore EU, komore Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije i Španije, kao i komore Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Turske jesmo evropske komore osnovane po zakonu (javnom pravu) (Public Law Chambers -PLC), navodi se u Deklaraciji.

Objašnjavajući svoju misiju i ciljeve, evropske komore zasnovane na jvnom pravu ističu: " Opredeljene smo za tržišnu ekonomiju, evropski socijalni model i evropske vrednosti koje proističu iz zajedničke istorije i kulture. U našem sastavu su preduzeća svih veličina i iz svih sektora privrede, u skladu sa našim zakonima. Zastupamo opšti interes naših preduzeća članica i našu upravljačku strukturu uglavnom čine demokratski izabrani predstavnici privrede. Na taj način, mi zastupamo opšti ekonomski interes naših zemalja i snažno zagovaramo slobodu i konkurentnost.

S obzirom da zastupamo privredu u celini, na nama je posebna odgovornost za makroekonomski i društveno-politički razvoj naših zemalja. Takođe, garantujemo da se ravnopravno čuje glas malih, srednjih i velikih preduzeća. Na taj način, naš rad utiče na poslovno okruženje, zapošljavanje, rast dohotka naših zemalja, a time se doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti", kaže se u Deklaraciji koju su potpisali predsednici komora 13 evropskih zemalja, među kojima su i najrazvijenije ekonomije Evrope, pa i sveta.

"Naše komore, sa svojim kapacitetom da upravljaju promenama, jesu snažni pouzdani partneri vladama kada je u pitanju realizacija programa nacionalnih reformi. Na ovaj način se pomaže postizanje ciljeva EU 2020 i ekonomski rast u našim zemljama i u Evropi. Verujemo da su otvorena tržišta ključ ekonomskog rasta i razvoja i zalažemo se za efikasan i delotvoran trgovinski sistem u globalizovanom svetu. Mi promovišemo globalnu trgovinu putem jake posvećenosti otvorenim tržištima preko multilateralnih, regionalnih i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o liberalizaciji stranih investicija.

Mi se snažno zalažemo za:

• Konkurentne kompanije u konkurentnom privrednom okruženju kako bi se obezbedio održiv rast
• Atraktivan zakonski okvir kojim se podstiče preduzetništvo
• Naprednu poslovnu zajednicu za MSP
• Stabilnu globalnu privredu sa stvarno otvorenim tržištem
• Radnu snagu koja je visoko obrazovana i obučena i koja se uklapa u privredu zasnovanu na znanju
• Ekonomski razvoj u regionima
• Održivu privredu zasnovanu na znanju i inovacijama
• Visokokvalitetne poslove u fleksibilnom i sigurnom okruženju."

Sve usluge koje pružaju komore sa obaveznim članstvom, zasnovane na javnom pravu, proističu iz navedenih ciljeva i doprinose pozitivnom razvoju društva i privrede u našim zemljama, kaže se, između ostalog, u Deklaraciji, koju je u ime Privredne komore Srbije potpisao njen predsednik Miloš Bugarin.

Deklaraciju evropskih komora možete pogledati na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/deklaracija%20evropskih%20komora.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.1.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE NAJAVLJUJE POVLAČENJE IZ PREGOVORA O VISINI MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI

Unija poslodavaca Srbije razmotriće povlačenje iz pregovora o visini minimalne zarade u RS zbog toga što Ministarstvo finansija RS odbija da ispuni odredbu iz Socijalnog sporazuma između Vlade, poslodavaca i sindikata o podizanju neoporezivog dela zarade na 10 000 dinara.

Postalo je bespredmetno dalje učešće predstavnika privrede u pregovorima oko visine minimalne zarade, jer Ministarstvo finansija RS nije sprovelo ono što je Vlada RS ugovorila sa Unijom poslodavaca Srbije, Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" u aprilu 2011.

U Socijalnom sporazumu bilo je definisano da će minimalna cena radnog časa u RS od 1. juna 2011. biti 102 dinara, a od oktobra iste godine Ministarstvo finansija trebalo je da podigne neoporezivi deo zarade sa tadašnjih 7 310 dinara na 10 000 dinara, kako bi olakšalo materijalno stanje zaposlenih u hiljadama preduzeća sa niskim zaradama i pomoglo opstanak ovih preduzeća u teškim ekonomskim okolnostima u kojima se nalaze.

Svojim potpisom, garant za podizanje neoporezivog dela zarade i sprovođenje Socijalnog sporezuma bio je lično premijer Vlade RS Mirko Cvetković. Neispunjavanjem obaveza koje je na sebe preuzela Vlada RS, na čelu sa premijerom, kao potpisnikom sporazuma, prevarila je više od 320 000 privrednih subjekata u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije ne želi da bude paravan za neodgovornost i da mirno posmatra dalje propadanje privrede.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 19.1.2012.

SADAŠNJI UČENICI OSMOG RAZREDA ĆE NA TESTU ZA MALU MATURU IMAĆE 50 ODSTO NEPOZNATIH ZADATAKA • Od školske 2013/14. godine na testu će biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima •

Sadašnji učenici osmog razreda će na testu za malu maturu imati 50 odsto nepoznatih zadataka, duplo više nego prošle godine.

"Četvrtina zadataka biće identična pitanjima iz zbirki za polaganje male mature, dok će preostalih 25 odsto zadataka imati izmenjen sadržaj u odnosu na zbirke", rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić. Prema njegovim rečima, zbirke za polaganje završnog ispita iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike su pripremljene, a Tanjugu je u Pres službi ministarstva rečeno da će ti priručnici zvanično biti predstavljeni najverovatnije u petak, 20. januara na konferenciji za novinare. Kostić je istakao da je prošlogodišnja mala matura završena uspešno i najavio da će od školske 2013/14. godine na testu biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima. Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje male mature i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na "probi" neće biti pitanja iz zbirki. Prošle godine, kada je premijerno uveden završni ispit, učenici su imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu bili u zbirci.

Izvor: Tanjug

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 19.1.2012.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
ZAKON O OGRANIČENOM ROKU NAPLATE NEĆE PROMENITI ČINJENICU DA SE TUŽBE NA KRAJU PRETVARAJU U DUGAČKE SUDSKE PROCESE

Blic

Kada bi država na sva postojeća dugovanja u privredi naplatila kaznu zbog kašnjenja u plaćanju obaveza od maksimalnih 20 odsto, zaradila bi 2,8 milijardi evra.

Zakon o rokovima plaćanja koji sada promoviše predviđa da vlasti novac uzimaju čak i od sporova koji se vode između dve privatne firme. Zbog ovakvog zakonskog rešenja privrednici optužuju državu da je pronašla još jedan način da dodatno popuni rupu u svom budžetu.

"Odakle državi pravo da od naplaćivanja kazni napravi sopstveni biznis, pri čemu od kazne izuzima sebe pod izgovorom da republičke organe ne možete prekršajno kažnjavati? To je potpuno kontraproduktivno, jer se pored duga uzimaju još i pare od već posrnule privrede. To vam je kao kad biste prosjaku uzeli šešir“ , upozorava Knežević.

To što je predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu Knežević smatra nedovoljnim jer nije isto da li će kaznu iz svog džepa platiti direktor ili neko iz knjigovodstva.

Iako podržava donošenje ovog zakona, Knežević kaže da je njemu moralo prethoditi opšte razduživanje privrede jer, kako ocenjuje, samo to može da omogući primenu zakona u praksi.

On smatra da bi zakon bio odličan da u njemu stoji samo rečenica: da sud po validno priloženoj dokumentaciji određuje blokadu računa dužnika do potpunog izmirenja duga poveriocu.

Knežević tvrdi hitnost u donošenju rešenja o izvršenju naplate duga, koji je predviđen nacrtom zakona, neće promeniti činjenicu da se te tužbe na kraju pretvaraju u dugačke sudske procese.

Prema rečima Gorana Rodića iz PKS u Srbiji je postala praksa da neko izbegava nešto da plati.

Iz tih razloga je saglasan sa novčanom sankcijom, ali dodaje da tu ne bi smelo da bude privilegovanih, posebno da to ne bude država koja treba da radi u interesu građana, a ne da se krije iza privilegija.

“To nije u redu, jer se na taj način država kao najveći investitor, poručilac poslova u građevinskom sektoru, amnestira od odgovornosti. Na taj način je gro privrede ugrožen. Nijednom građevinskom preduzeću neće pasti na pamet da tuži državi zbog kašnjenja iz straha da bi mogao da izgubi posao" , kaže Rodić.

On podseća da je građevinski sektor prethodnih godina imao najviše problema da naplati potraživanja. Rokovi plaćanja su išli i preko 220 dana.

Blic

Kada bi država na sva postojeća dugovanja u privredi naplatila kaznu zbog kašnjenja u plaćanju obaveza od maksimalnih 20 odsto, zaradila bi 2,8 milijardi evra.
Zakon o rokovima plaćanja koji sada promoviše predviđa da vlasti novac uzimaju čak i od sporova koji se vode između dve privatne firme. Zbog ovakvog zakonskog rešenja privrednici optužuju državu da je pronašla još jedan način da dodatno popuni rupu u svom budžetu.

"Odakle državi pravo da od naplaćivanja kazni napravi sopstveni biznis, pri čemu od kazne izuzima sebe pod izgovorom da republičke organe ne možete prekršajno kažnjavati? To je potpuno kontraproduktivno, jer se pored duga uzimaju još i pare od već posrnule privrede. To vam je kao kad biste prosjaku uzeli šešir“ , upozorava Knežević.
To što je predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu Knežević smatra nedovoljnim jer nije isto da li će kaznu iz svog džepa platiti direktor ili neko iz knjigovodstva.

Iako podržava donošenje ovog zakona, Knežević kaže da je njemu moralo prethoditi opšte razduživanje privrede jer, kako ocenjuje, samo to može da omogući primenu zakona u praksi.

On smatra da bi zakon bio odličan da u njemu stoji samo rečenica: da sud po validno priloženoj dokumentaciji određuje blokadu računa dužnika do potpunog izmirenja duga poveriocu.

Knežević tvrdi hitnost u donošenju rešenja o izvršenju naplate duga, koji je predviđen nacrtom zakona, neće promeniti činjenicu da se te tužbe na kraju pretvaraju u dugačke sudske procese.

Prema rečima Gorana Rodića iz PKS u Srbiji je postala praksa da neko izbegava nešto da plati.

Iz tih razloga je saglasan sa novčanom sankcijom, ali dodaje da tu ne bi smelo da bude privilegovanih, posebno da to ne bude država koja treba da radi u interesu građana, a ne da se krije iza privilegija.

“To nije u redu, jer se na taj način država kao najveći investitor, poručilac poslova u građevinskom sektoru, amnestira od odgovornosti. Na taj način je gro privrede ugrožen. Nijednom građevinskom preduzeću neće pasti na pamet da tuži državi zbog kašnjenja iz straha da bi mogao da izgubi posao" , kaže Rodić.

On podseća da je građevinski sektor prethodnih godina imao najviše problema da naplati potraživanja. Rokovi plaćanja su išli i preko 220 dana.

IZBORNA KOMISIJA VISOKOG SAVETA SUDSTVA SAOPŠTILA DA SU IZABRANI KANDIDATI ZA ČLANOVE VSS IZ APELACIONIH SUDOVA

Blic, Tanjug

Skupština RS bira izborne članove VSS. Mesto člana VSS iz apelacionih sudova je upražnjeno u novembru posle ostavke sudije Milimira Lukića.  

Izborna komisija Visokog saveta sudstva saopštila je da su kandidati za članove VSS iz apelacionih sudova, sudije Miroljub Tomić, koji je dobio 126 glasova i Zorana Delibašić, sa 61 glasom svojih kolega sudija.

VSS od septembra radi u nepotpunom sastavu nakon hapšenja sudije Blagoja Jakšića.  
VSS ima ukupno 11 članova, od toga osam izbornih.
Izbor kandidata za članove Saveta iz reda sudija

a) Opšte odredbe

Zastupljenost sudova

Član 22

Izborni članovi Saveta iz reda sudija biraju se iz sledećih sudova:
- jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
- jedan iz apelacionih sudova;
- jedan iz viših i privrednih sudova;
- dva iz osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda;
- jedan iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina.
Uslovi za kandidovanje

Član 23

Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.
Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat vrši sudijsku funkciju, kao i sudija koga podrži najmanje 20 sudija prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojem vrši sudijsku funkciju.
Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata. Na sednici svih sudija, o predloženim kandidatima, glasa se tajno.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.
Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.
Biračko pravo

Član 24

Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava sudiju da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.
Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.
Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.
Sudija sa teritorije autonomnih pokrajina, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomnih pokrajina.
Izborna komisija

Član 25

Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Saveta iz reda sudija organizuje i sprovodi Izborna komisija Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Izborna komisija).
Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika, koje bira Savet iz reda sudija na stalnoj sudijskoj funkciji, uz njihovu saglasnost.
Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju.
Članovi Saveta ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije.
Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Saveta.
Položaj Izborne komisije

Član 26

Izborna komisija je samostalna i nezavisna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova.
Za svoj rad Izborna komisija odgovara Savetu koji obezbeđuje uslove za njen rad.
Svi sudovi su dužni da pružaju pomoć Izbornoj komisiji i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.
Izborne radnje

Član 27

Izborna komisija, po prijemu odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata, donosi odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednik Izborne komisije dostavlja predsednicima sudova odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednici sudova su obavezni da odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima, učine dostupnim svim sudijama u svom sudu, na odgovarajući način.
b) Postupak

Kandidaciona prijava

Član 28

Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature, odluka sednice svih sudija suda ili sudova kojom se predlaže kandidat, odnosno formular sa potpisima sudija koji podržavaju kandidata, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.

AP VOJVODINA PONOVO VLASNIK BANOVINE I JOŠ NEKIH ZGRADA

Beta, B92

Republička direkcija za imovinu izdala je odobrenje da Vojvodina u katastar nepokretnost upiše pravo svojine nad Banovinom, zgradom pokrajinske vlade u centru Novog Sada, rekao je danas agenciji Beta direktor Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa Marko Radosavljević.

Dozvola za upis prava svojine obuhvata i zgradu suda u Novom Sadu, zgradu inspekcijskih organa u centru grada, kao i zgradu Geodetskog zavoda i Zavoda za urbanizam Vojvodine, naveo je Radosavljević.

Dodao je da je saglasnost data i za jednu zgradu u Pančevu, u Zmaj Jovinoj ulici, kao i za odmaralište "Vojvodina" u Crikvenici, u Hrvatskoj.

Radosavljević je najavio da će pokrajinski organi već sutra Geodetskom zavodu dostaviti potrebnu dokumentaciju, kako bi Vojvodina i formalno postala vlasnik tih objekata.

Objasnio je da ova rešenja Republičke direkcije za imovinu proističu iz Zakona o javnoj svojini, Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javno-privatnom partnerstvu, čime je otvoren put za poništavanje tekovina takozvanog "Šešeljevog zakona" iz 1995. godine, kada je sva imovina lokalnih samouprava i pokrajine "podržavljena".

"Sve je to veoma značajno ne samo zbog harmonizacije propisa sa EU, nego i zbog činjenice da time upućujemo jasnu poruku domaćim i stranim investitorima da postajemo ozbiljna pravna država", kazao je Radosavljević.

On je precizirao da je Vojvodina do sada prikupila podatke za oko 300 zgrada, stanova, reprezentativnih objekata, fakulteta, osnovnih i srednjih škola, studentskih i učeničkih domova, za koje se sa sigurnošću može tvrditi da treba da budu u vlasništvu pokrajine.

Objasnio je da Direkcija za imovinu treba da odgovori na zahteve ne samo pokrajinske administracije, nego i Beograda, i Novog Sada, i Niša, i svih ostalih gradova i opština u Vojvodini i Srbiji.

"Ne treba stvarati iluziju kod građana da svi ti postupci mogu brzo da se završe. To je proces koji će trajati", rekao je Radosavljević.

SNAŽNIJE SUDSTVO BRZO BI SUZBILO KORUPCIJU U DRŽAVI

Korupcija u Srbiji mogla bi da bude barem upola manja za tri do pet godina, ali pod uslovom da imamo nezavisno sudstvo, dovoljno političke volje i administrativnih kapaciteta. Do tada bismo morali da utvrdimo i dijagnozu političke korupcije, ali i da obelodanimo način finansiranja stranaka, kaže Vladimir Goati, član Saveta u Našoj Vladi. Ostali resorni ministri i članovi Saveta „Blicove“ Vlade kažu da je potrebno najpre počistiti u svom dvorištu, da je neophodno transparentno poslovanje državnih organa i javnih preduzeća, te više pritiska iz Evropske unije, jer jedino kad bude ozbiljno ugrožen strani kapital, nezavisno tužilaštvo će suštinski proraditi.

Jovan Komšić, profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu i član Saveta u Našoj Vladi, kaže da je ključno smanjenje sistemske korupcije i jačanje nezavisnih institucija poput Državnog revizora, Agencije za borbu protiv korupcije i Poverenika za informacije od javnog značaja.

- Na prvom mestu je kontrola rada državnih organa i javnih preduzeća. Nužno je izmeniti i Zakon o javnim nabavkama i stavku „hitnost“, preko koje se nabavlja roba u vrednosti od dve milijarde evra. Takođe, menadžeri javnih preduzeća moraju biti birani konkursom kako javne službe ne bi bile ustanove za zapošljavanje rodbine - objašnjava Komšić za „Blic“.

On dodaje i da partije ne mogu biti vlasnici pojedinih ministarstava, ali i da mediji moraju da budu slobodni i nezavisni, jer se „onima koji kradu samo na taj način može obezbediti sramota“.

Član Vlade, Marijana Pajvančić kaže da probleme s kojima u koštac treba da se uhvati pravosuđe ne treba mešati s nedostatkom političke volje, što je čest izgovor za to što se korupcija ne suzbija.

- To nije odlika pravne države. Sve dok ne radimo u granicama prava, imamo široko polje podložno korupciji - smatra Pajvančićeva i dodaje da je osnovna pretpostavka smanjivanja korupcije uspostavljanje kontrole.  

Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbije“, kaže da je za visoku korupciju kriva nedovoljna reforma pravosuđa, koja se odvija uz mnogo grešaka.

Opširnije... www.blic Suzana Lakić Snežana Krivokapić, Blic

ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA REGISTRA MENICA I OVLAŠĆENJA S obzirom na to da će 1.2.2012. godine biti uspostavljen Registar, menice i ovlašćenja koji dospevaju na naplatu do 31.5.2012. godine nije potrebno evidentirati u Registru, a prinudna naplata se može vršiti i na osnovu ovih ovlašćenja i menica

ODLUKA

O BLIŽIM USLOVIMA, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA REGISTRA MENICA I OVLAŠĆENJA

("Sl. glasnik RS", br. 56/2011)

1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije vodi Registar menica i ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu (u daljem tekstu: Registar), sadržina Registra, kao i način brisanja podataka iz Registra.

2. U Registru se evidentiraju menice po kojima su dužnici pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost (u daljem tekstu: dužnik) i koje su izdate u skladu sa zakonom kojim se uređuje menica, odnosno evidentiraju se ovlašćenja izdata u skladu sa odlukom kojom se propisuju opšta pravila za obavljanje direktnih zaduženja po osnovu ovlašćenja.

Menice iz stava 1. ove tačke (u daljem tekstu: menica) izdate do 31. maja 2004. godine i ovlašćenja iz tog stava (u daljem tekstu: ovlašćenje) izdata pre 1. aprila 2010. godine ne evidentiraju se u Registru, a mogu se izvršavati kroz prinudnu naplatu.

3. Zahtev za registraciju menice/ovlašćenja dužnik podnosi svojoj banci, i to:

1) zahtev za registraciju menice - na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje menice (Prilog 1);
2) zahtev za registraciju ovlašćenja - na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja (Prilog 2).
Zahtevi iz stava 1. ove tačke podnose se banci neposredno, u dva primerka, od kojih jedan ostaje banci, a drugi, koji banka overava, zadržava podnosilac zahteva, ili se podnose elektronski, na način koji dogovore banka i podnosilac zahteva.
Prilozi iz ove tačke odštampani su uz ovu odluku i njen su sastavni deo.
4. U zahtev za registraciju menice/ovlašćenja unose se podaci utvrđeni prilozima 1 i 2.
U zahtevu za registraciju meničnog blanketa, koji sadrži samo potpis izdavaoca ili akceptanta (blanko menica) unosi se serijski broj menice, osnov po kome je izdata i iznos iz osnova.
Kod blanko menica kod kojih nije moguće utvrditi iznos iz osnova unosi se samo serijski broj menice i osnov izdavanja.
Ako je dužnik po jednom osnovu izdao više menica, one se u zahtevu za registraciju menice unose pod jednim rednim brojem i vezuju za jedan osnov.
5. Posle izvršene logičke kontrole podataka iz zahteva za registraciju menice/ovlašćenja, banka prijem zahteva potvrđuje njegovom overom.
6. Posle izdavanja potvrde iz tačke 5. ove odluke, banka Narodnoj banci Srbije elektronski dostavlja podatke za evidentiranje menice/ovlašćenja u Registru, na način propisan uputstvom kojim se uređuje elektronska razmena podataka za Registar.
Ako je banka pri slanju podataka u Registar načinila grešku, ispravlja ja na način propisan uputstvom iz stava 1. ove tačke.
7. Podatke preuzete od banaka Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj Internet stranici, i to narednog dana od dana dobijanja tih podataka.
Kao datum i vreme registrovanja menice/ovlašćenja smatraju se datum i vreme kada su na Internet stranici Narodne banke Srbije objavljeni podaci iz stava 1. ove tačke, čime se dužniku potvrđuje registracija menice/ovlašćenja.
8. Brisanje iz Registra vrši se na osnovu zahteva iz tačke 3. ove odluke banke dužnika koja je isplatila menicu/ovlašćenje s računa dužnika, kao i kada poverilac zahtev za povlačenje menice/ovlašćenja podnese pre roka dospeća. Poverilac ovaj zahtev podnosi svojoj banci uz podnošenje menice/ovlašćenja na uvid.
Zahtev za brisanje menice/ovlašćenja iz Registra može podneti i dužnik koji sam poseduje menicu/ovlašćenje koje je izdao a koje pri tom podnosi banci na uvid.
Blanko menica se briše iz Registra na zahtev koji poverilac podnosi svojoj banci uz podnošenje menice na uvid, odnosno na zahtev koji dužnik koji sam poseduje menicu koju je izdao podnosi svojoj banci uz podnošenje menice banci na uvid.
9. Menice/ovlašćenja isplaćeni kroz prinudnu naplatu ili povučeni iz prinudne naplate brišu se iz Registra.
Menice/ovlašćenja za koje nije pokrenut postupak prinudne naplate brišu se iz Registra posle isteka pet dana od datuma dospeća menice/ovlašćenja.
U slučaju otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad dužnikom, Narodna banka Srbije briše menice/ovlašćenja iz Registra kad primi rešenje o otvaranju tog postupka, kao i kad je dužnik brisan iz registra kod Agencije za privredne registre.
10. Na Internet stranici Narodne banke Srbije objavljuju se podaci o menicama/ovlašćenjima koji nisu dospeli na naplatu, kao i o onima koji su dospeli a za koje je postupak prinudne naplate u toku, i to sa stanjem od prethodnog radnog dana.
Narodna banka Srbije upisuje u Registar privremenu meru o zabrani izvršenja menice/ovlašćenja na osnovu rešenja nadležnog organa.
11. Zahtev za registraciju menice/ovlašćenja mogu podneti dužnik ili poverilac, na način propisan tačkom 4. ove odluke, i to za menice/ovlašćenja koji su izdati najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu te odluke a dospevaju za naplatu posle tog roka. Prinudna naplata ovih menica/ovlašćenja vrši se samo ako su evidentirani u Registru.
12. Menice/ovlašćenja po kojima je banka dužnik - banka dostavlja Narodnoj banci Srbije na način propisan uputstvom iz tačke 6. ove odluke.
13. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku RS" i stupa na snagu 1. februara 2012. godine.

Prilog 1
Zahtev za registraciju/brisanje menice
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/prn/pn_registar_menica_prilog_1.pdf

Prilog 2
Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/prn/pn_registar_menica_prilog_1.pdf

OD POČETKA PRIMENE ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA BANKE SNIZILE KAMATE

Novosti

Mesec i po dana od početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke snizile cene usluga.

Bankari su u tom periodu morali da smanje svoje kamate na kredite i kreditne kartice.

Bankari koji su pre četiri godine značajno povećali cene svojih usluga zbog finansijske krize ili poslovne politike, a da nisu naveli jasan razlog, sada su naterani da ih vrate.

To je obradovalo veliki broj građana, a najviše korisnike stambenih kredita u švajcarskim francima, kojima su rate od 2008. godine gotovo duplirane.

Primera radi, klijent koji je otplaćivao stambeni zajam od 69.000 švajcarskih franaka sa ratom od 394 franka, morao je u novembru da izdvoji gotovo 34.500 dinara. Kamata mu je tada iznosila 3,95 odsto. U janauru, za isti zajam, kamata je umanjena na 2,75 odsto, a rata je pala na 317 švajcarskih franaka ili 27.500 dinara.

Dovoljno da korisnik stambene pozajmice „prodiše“. Građani koji su uzeli pre četiri godine veoma povoljne stambene kredite u švajcarskim francima nadaju se i da će ova valuta oslabiti, tako da mogu još lakše da servisiraju svoje rate.

I korisnici kreditnih kartica su odahnuli, jer su kamate kod pojedinih banaka čak prepolovljene, i znatno bliže cenama ove usluge u zemljama u okruženju. Tako je do donošenja zakona koji štiti građane kamata na korišćenje „mastarkard standard“ kartice bila 33,52 odsto, a sada je 16,33 odsto!

Banke su od sada u obavezi da svako podizanje kamate obrazlože i da o tome obaveste korisnika usluge. U obavezi su da u okviru efektivne kamate iskažu i sve nakande i troškove, kao i svoju maržu.

U ANALIZI SVETSKE BANKE KONSTATUJE SE DA SRBIJA MORA DVOSTRUKO DA UVEĆA IZVOZ I POVEĆA PRODUKTIVNOST, DA BI NAŠLA ODRŽIV PUT RASTA

“Kada kriza prođe, veliko je pitanje kako Srbija može da pronađe održiv put rasta. Najbolja šansa je članstvo u Evropskoj uniji i pristup inostranim tržištima” , piše u najnovijoj analizi Svetske banke „Ekonomski memorandum za Srbiju - Put ka napretku“.

U našem slučaju on trenutno čini četvrtinu BDP-a, a da bismo napredovali - plasman bi trebalo da je dvostruko ili trostruko veći. Početna pretpostavka je, međutim, povećanje produktivnosti.

Nijedna zemlja, napominju stručnjaci Svetske banke u analizi, nije imala brz ekonomski rast od sedam ili više odsto, a da nije bila oslonjena na izvoz.

“Poruka za Srbiju je, dakle, da usvoji politiku koja će promovisati rast produktivnosti na duži rok “ , navodi se u ovom dokumentu.

Korišćenje faktora proizvodnje je daleko ispod nivoa pre 1990. godine. Postoji prostor za značajna povećanja.

Poslovno okruženje treba da se unapredi tako da podstiče širok spektar industrije, a ne samo metala i automobila.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPUTIO JE INICIJATIVU USTAVNOM SUDU ZA REVIZIJU ODREDABA ZAKONA U VEZI RODITELJSKOG DODATKA

RTV

Probleme u ostvarivanju svojih prava imaju pojedine majke u Novom Sadu koje, kao raseljena lica, ne mogu da dobiju roditeljski dodatak, jer nemaju ličnu kartu izdatu u Novom Sadu, iako je otac ima. Pokrajinski ombudsman uputio je inicijativu ustavnom sudu za reviziju odredaba zakona po kojima pravo na roditeljski dodatak u praksi može da ostvari isključivo majka, a otac samo u izuzetnim okolnostima, što je po mišljenju zaštitnika građana kršenje ustavom garantovane ravnopravnosti roditelja.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/i-ocevima-roditeljski-dodatak_295417.html

NOVA UREDBA O OGRANIČENJU MARŽE GASI MALE TRGOVINE?

RTV

Poslednjeg dana prošle godine na snagu je stupila uredba o ograničenju marže na deset procenata za osnovne životne namirnice. Tržisna inspekcija od početka godine izvršila je 203 kontrole i donela sedam rešenja za otklanjanje nepravilnosti. Sa druge strane u Udruženju trgovaca Novog Sada nezadovoljni su tom uredbom jer, kako kažu, to će samo ubrzati gašenje malih trgovina.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/nova-marza-gasi-male-trgovine_295429.html

DONOŠENJEM ODGOVARAJUĆEG ZAKONA, U BUDUĆNOSTI ĆE SE JEDNOSTAVNIJE I ČEŠĆE POKRETATI REFERENDUM I NARODNE INICIJATIVE

RTV

Građani Srbije, sa donošenjem odgovarajućeg zakona, u budućnosti će jednostavnije i češće pokretati referendum i narodne inicijative, izjavio je za RTV predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković.

Referendum je najčešći oblik neposredne demokratije i kao takav je predviđen u velikom broju Ustava u svetu, međutim, po učestalosti korišćenja razlikuje se od zemlje do zemlje
Većina zemalja koja se Evropskoj uniji (EU) priključila posle njenih osnivača, prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.

  http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-dobar-referendum-potreban-dobar-zakon_295377.html

OFŠOR-KOMPANIJA OJADILA SRBIJU

Blic

Ofšor-kompanija Kempten, registrovana na Kipru, za poreze duguje 1,5 milijardi dinara, a pritom je jedna od retkih u 2010. ostvarila dobit od 7,2 miliona dinar.

Ta kompanija je kupila preduzeće Tabako od Mika Brašnjovića koji je bio u poslovnim vezama sa bivšim direktorim "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Na spisku sto najvećih dužnika, Kempten prvi upada u oči, što zbog visine duga, što zbog činjenice da je u pitanju profitabilna firma, registrovana u Nikoziji sa 500 evra kapitala.

Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se firma bavi trgovinom na veliko električnim aparatima, ali i da je njen jedini vlasnik ofšor-kompanija "Kempten trading limited“ sa Kipra. Direktor je advokat, Grk Vorkas Mihails, a zakonski zastupnik u Srbiji Zlata Kecap.

Prema podacima Poreske uprave, Kempten je 36. najveći dužnik u Srbiji i za poreze duguje tačno 1,53 milijarde dinara. Sa toliko bi, recimo, sve prazniji PIO fond mogao da obezbedi 64.000 prosečnih penzija u zemlji.

Kako piše Blic, Kempten je kupio firmu Tabako od biznismena Mika Brašnjovića, javnosti poznat po kupovini nepokretnosti Beka po Srbiji. Tabako je kupio 33 lokala iako su se na licitaciji prijavile i firme koje su nudile duplo veću sumu. Kako su mediji pisali 2006. godine, Brašnjović je bio u bliskim vezama sa tadašnjim direktorom "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Navodno je novac "C marketa“, više od 20 miliona evra, prebacivan u Brašnjovićeve firme. Brašnjović je kasnije i uhapšen. Prethodno je Tabako kupio BIM Slavija za 2,2 miliona evra umesto procenjenih 5,1 milion.

Kempten je vlasnik i 0,72 odsto kapitala Beogradske berze. Direktorka Berze Gordana Dostanić nije, međutim, znala da kaže ko stoji iza Kemptena, a informaciju nismo dobili ni od Ivana Ristića, predsednika UO Berze, inače zastupnika državnog kapitala.

U Poreskoj upravi nisu stigli da nam pošalju podatke o strukturi duga i vlasništva Kemptena. Kako nezvanično saznajemo, ova firma je prilično složen slučaj, jer pored matične filijale na Paliluli, posluje na više lokacija po Srbiji.

"Radimo na slučaju. Račun firme je blokiran, a dug možemo da naplatimo samo ukoliko firma na njemu ima sredstava", kaže izvor Blica iz Poreske. Na pitanje što se čekalo sa naplatom, sleže ramenima.

DIZEL I EVRODIZEL POSKUPELI ZA OKO JEDAN DINAR, A BENZIN ZA TRI DINARA PO LITRU

Tanjug

Gorivo na pumpama u Srbiji od danas je ponovo poskupelo. Dizel i evrodizel skuplji su za oko jedan dinar, a benzin za tri dinara po litru.

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije poskupeo je evrodizel i dizel D-2 za jedan dinar po litru, a benzin BMB 95 za tri dinara po litru, ali su cene kod NIS-a i dalje niže u odnosu na konkurenciju, kažu u toj kompaniji.

Naftna kompanija OMV podigla je cene dizela D-2 za jedan dinar po litru, a cene dizala i benzina BMB 95 naviše korigovala je i naftna kompanija MOL.

NIS je kao i druge kompanije bio prinuđen da koriguje maloprodajne cene motornog goriva u proseku za oko jedan odsto, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u skladu sa konjunkturom srpskog tržišta, saopšteno je iz NIS-a.

Kod "Lukoila Srbija" je prošlog vikenda porasla cene dizela za oko pola dinara po litru, ali ta kompanija neće u skorije vreme povećavati cene benzina, kažu u "Lukoilu".

Na benzinskim stanicama članica Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi prošle nedelje je poskupeo benzin za oko dva i po dinara, a dizel do četiri dinara po litru.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OSNOVAN CENTAR ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKIH DOZVOLA GRADA NIŠA: Centar je osnovan u okviru programa Exchange 3 i projekta "Unapređenje rada gradskih službi i upravljačkih kapaciteta u gradu Nišu"

Grad Niš je u septembru 2010. godine započeo sprovođenje projekta "Unapređenje rada gradskih službi i upravljačkih kapaciteta u gradu Nišu" čiji je cilj uspostavljanje Centra za izdavanje građevinskih dozvola Grada Niša. Projekat finansira Evropska unija kroz Exchange 3 program, vrednost projekta je 143 000 eura, od čega 122 000 eura predstavlja donaciju Evropske Unije, dok je iznos od 21 000 eura učešće Grada Niša. Projekat je trajao 17 meseci, a realizovan je u saradnji sa nevladinom organizacijom Balkanski Razvojni Tim iz Niša i grada Arhusa iz Kraljevine Danske, koji su tehnički pomogli sprovođenje projekta.

Zvanično otvaranje Centra za izdavanje građevinskih dozvola biće održano u utorak, 24. januara 2012. Godine, sa početkom u 13:30 časova, ul. Nikole Pašića 22.

Osnivanjem jedinstvenog Centra za izdavanje građevinskih dozvola (CID) grad Niš će unaprediti protok infomacija i ubrzaće proces izdavanja građevinskih dozvola. CID će biti mesto gde će sva fizička i pravna lica moći da dobiju sve neophodne informacije o mogućnostima i pravilima gradnje na teritoriji grada Niša, i istovremeno podnositi neophodne zahteve i dokumentaciju. CID će pružati bržu i efikasniju proceduru izdavanja lokacijskih i građevinskih dozvola investitorima, objedinjavajući rad i aktivnosti gradskih uprava (Uprava za planiranje i izgradnju i Uprava za građanska stanja i opšte poslove - pisarnica) i republičkih institucija (Republički geodetski zavod Služba za katastar nepokretnosti Niš). Fizičkim objedinjavanjem različitih službi i različitih nivoa nadležnosti CID će eliminisati nepotrebne i duplirane aktivnosti u proceduri izdavanja građevinskih dozvola.

Ceremoniji zvaničnog otvaranja prisustvovaće Miloš Simonović, gradonačelnik Niša, Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnici gradskih i republičkih javno-komunalni preduzeća uključenih u budući rad Centra.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 22.1.2012.

PODACI O ZEMLJIŠNOM POKRIVAČU "CORINE LAND COVER" OBJAVLJENI NA GEOPORTALU

Podaci o zemljišnom pokrivaču "CORINE Land Cover", prikupljeni na osnovu satelitskih snimaka, objavljeni su na Geoportalu "www.geosrbija.rs".
"CORINE land cover" se koristi za prostorne i teritorijalne analize na različitim nivoima radi procene stanja životne sredine.

Agencija za zaštitu životne sredine dostavila je prostorne podatke "CORINE Land Cover 2000" (CLC2000) i "CORINE Land Cover 2006" (CLC2006).

Podaci su prikupljeni u okviru programa Evropske Komisije CORINE (Coordination of information on the environment) u cilju izrade informacionog sistema o stanju životne sredine u Evropi.

Nadležnost za sprovodenje programa na evropskom nivou ima Evropska agencija za životnu sredinu (European Environmental Agency - EEA).

Podaci su prikupljeni na osnovu satelitskih snimaka primenom standardizovane metodologije za detektovanje i interpretaciju promena u zemljišnom pokrivacu za razmeru kartiranja 1:100 000.

Klasifikacija zemljišta je urađena prema hijerarhijskoj nomenklaturi sa 44 klase, pri čemu su na prvom nivou pet klasa: veštačke površine, poljoprivredna područja, šume i polušumska područja, vlažna područja i vodene površine.

Izvor: Tanjug, 20.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST OSLOBOĐENJA OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA IMOVINU NA NEPOKRETNOSTIMA KOJE FIZIČKO LICE (PREDUZETNIK) EVIDENTIRA KAO DOBRA KOJA SU ISKLJUČIVO NAMENJENA DALJOJ PRODAJI - Zakon o porezima na imovinu: član 12
  • Ministarstvo finansija: OBRAZAC PORESKE PRIJAVE ZA UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU FIZIČKOG LICA KOJE SVOJOM IMOVINOM OBAVLJA PRUŽANJE USLUGA IZDAVANJA POSLOVNOG PROSTORA U ZAKUP - Zakon o porezima na imovinu: član 2
  • Ministarstvo finansija: OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU NA NEPOKRETNOSTI KOJU KORISTI FONDACIJA - Zakon o porezima na imovinu: član 4
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 4 - Zakon o stečaju: član 13 st. 2 i 4
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 5 - Zakon o stečaju: član 13 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 6 - Zakon o stečaju: član 27 stav 1 tačka 17) i stav 5
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 7 - Zakon o stečaju: član 32
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 8 - Zakon o stečaju: član 59
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 18.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Ekologik Java" d.o.o.

 

2. St. broj 489/11

 

 

 

Privredni sud u Beogradu, i to stečajni sudija Ljiljana Ćalić, u postupku stečaja nad dužnikom "Ekologik Java" d.o.o. iz Mladenovca - Pružatovac, Školski put 24, dana 20.12.2011. godine doneo je
REŠENJE
Određuje se ispitno ročište koje će se održati 6.4.2012. godine u 10,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 242/II.
Na ovo ročište pozivaju se svi poverioci i stečajni upravnik.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Euroluxpetrol - ELP" Bagrdan d.o.o.

 

2. St. broj 173/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1506

 

Zakazuje se nastavak poverilačkog ročišta i ispitno ročište u stečajnom postupku nad preduzećem "Euroluxpetrol - ELP" Bagrdan d.o.o. u stečaju, Beograd, Trg Republike 3/5, dana 13. februara 2012. godine u 12,00 časova, sudnica 110, I sprat, Privredni sud u Beogradu, Masarikova 2.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

"Šumadijapromet" a.d.

07123272

50. St. broj 3840/11

 

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 50. St-3840/2011 od 27. decembra 2011. godine otvorio je postupak stečaja nad "Šumadijapromet" a.d. Novi Beograd, Đorđa Stanojevića br. 12, matični broj 07123272, PIB 101222025.
II. Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga iz člana 11 stav 2 tačka 4 Zakona o stečaju - nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.
III. za stečajnog upravnika imenuje se Đorđe Zečević iz Beograda, ul. Južni bulevar 1.
IV. Pozivaju se pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom, prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 9. februar 2012. godine u 9,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100/I.
VII. Ispitno ročište se određuje za 20. mart 2012. godine u 9,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 100/I.
VIII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka istaknut jena oglasnoj tabli suda 27. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo "Neretvanka"

07745486

Posl. broj St. 3835/11

 

 

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/NERETVANKA.shtml/seo=/companyid=13283

I - Privredni sud u Beogradu, je rešenjem 3. broj 3835/11 od 22. novembar 2011. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvenim preduzećem za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo "Neretvanka" iz Beograda, Viline vode b.b., u likvidaciji, matični broj 07745486, PIB 100248149, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
III - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u 2 primerka. Prijave potraživanja podnete po proteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V - Ispitno ročište zakazuje se za 23. mart 2012. godine, u 13,00 časova, u zgradi Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, prvi sprat.
VI - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika se zakazuje za 30. januar 2012. sa počekom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, prvi sprat, i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka je objavljen na oglasnoj tabli Suda 29. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Šmigić Company group

20111119

23. St. broj 2617/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 2617/2011. od 11. novembra 2011. godine otvorio je postupak stečaja nad Šmigić Company group, iz Beograda, Vladimira Mitrovića 57, matični broj 20111119, PIB 104210256, a po predlogu ovlašćenog predlagača Eurobank EFG, a.d. Beograd, Vuka Karadžića 10.
II. Imenovan je za stečajnog upravnika Milovanović Zoran iz Beograda.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV. Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište određuje se za 8. mart 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 3. februara 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 129/I.
VII. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

"Imago", d.o.o.

07561407

4. St. broj 3151/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2482

 

I - Privredni sud u Beogradu, je Rešenjem 4-St. broj 3151/11 od 26. decembra 2011. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Imago", d.o.o., Beograd, Nikole Pašića 5, matični broj 07561407, PIB 100046130.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Ana Matić-Alimpijević, iz Beograda, Resavska 26-A.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 30. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 222, II sprat i saziva se sednica Skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 30. mart 2012. godine, u 12,30 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 222, II sprat.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli Suda sa datumom 26. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"Dunav Jahting"

20089865

4.St. broj 696/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2481

 

I - Privredni sud u Beogradu, je Rešenjem 4-St. broj 696/11 od 26. decembra 2011. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Dunav Jahting", Beograd, Palisadska broj 14, matični broj 20089865, PIB 104108514.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Zoran Milovanović, iz Beograda, Bulevar kralja Aleksandra 261.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 222, II sprat i saziva se sednica Skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 23. mart 2012. godine, u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 222, II sprat.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli Suda sa datumom 26. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Madra Press

20100656

23. St. broj 436/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2372

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 436/2011 od 23. decembra 2011. godine, zaključio je postupak stečaja nad Madra Press, iz Beograda, Steve Todorovića 45, matični broj: 20100656, PIB 104151838, a po predlogu stečajnog poverioca na ročištu 23. decembra 2011. godine.
II Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"City Boh" d.o.o.

20085100

St. broj 725/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Srećko Timotić u postupku stečaja nad dužnikom "City Boh" d.o.o. Ub, Murgaš bb, doneo je dana 10. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "City Boh" d.o.o. Ub, Murgaš bb, matični broj 20085100, PIB 104082059, zbog prezaduženosti preduzeća.
2. Za stečajnog upravnika imenuje se Dragan Marković iz Loznice, Vojislava Ilića bb.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 50 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja određuje se za 24. april 2012. god. sa početkom u 10,00 časova u sudnici broj 2 ovog suda.
6. Prvo poverilačko ročište i Skupština poverilaca određuje se za 20. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u sudnici broj 2 ovog suda.
7. Oglas o pokretanju stečajnog postupka ima se istaći na oglasnoj tabli Suda i objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu.
8. Ovo rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda dana 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Proizvodno trgovinsko preduzeće "DULE - EXPORT" d.o.o.

06083749

St. broj 730/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u postupku stečaja nad Proizvodno trgovinsko preduzeće "DULE - EXPORT" d.o.o. Bela Crkva, Bela Crkva bb, doneo je 10. januara 2012. godine sledeće: rešenje
1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Proizvodno trgovinsko preduzeće "Dule - Export" d.o.o. Bela Crkva, Bela Crkva bb, matični broj 06083749, PIB 101394989, zbog trajnije nesposobnosti za plaćanje.
2. Za stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika imenuje se Tomislav Despotović, Vojvode Stepe 27, selo Gornji Dobrić.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 50. dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja. Prijave se mogu podneti po isteku napred navedenog roka, ali najkasnije u roku od 120. dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a sve prijave podnete po isteku roka od 120. dana biće odbačene kao neblagovremene.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 27. aprila 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 6.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati 16. februara 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica 6, i istovremeno se saziva sednica skupštine poverilaca.
7. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen je na oglasnoj tabli Suda dana 10. januara 2012. godine.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu "Danas".

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Privredno društvo, za proizvodnju, promet, usluge i špediciju "VIV - Stil"

20213027

St. broj 182/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1464

 

Privredni sud u Valjevu, u postupku stečaja nad - Privredno društvo, za proizvodnju, promet, usluge i špediciju "VIV - Stil" Šabac, Mokranjčeva 2, doneo je 5. januara 2012. godine
REŠENJE
Obustavlja se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Privredno društvo, za proizvodnju, promet, usluge i špediciju "VIV - Stil" Šabac, Mokranjčeva 2, Matični broj 20213027, PIB 104670946.
Razrešava se dužnosti stečajnog upravnika Rafailović Milijan iz Valjeva.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od prijema, odnosno objavljivanja rešenja u "Službenom glasniku RS", Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog prvostepenog suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

AD "Autoprevoz-Loznica"

 

St. broj 59/10

 

 

 

Privredni sud u Valjevu, u postupku stečaja nad AD "Autoprevoz-Loznica" iz Loznice, dana 5.1.2012. godine, doneo je
REŠENJE
Ročište radi utvrđenja da li je i u kojoj meri došlo do nepoštovanja usvojenog Plana reorganizacije određuje se za 30.1.2012. godine sa početkom u 13,00 časova u sudnici 6, prvi sprat u Privrednom sudu u Valjevu, pa navedeno obaveštenje ima služiti poveriocima i stečajnom upravniku umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

AD "Ishrana"

 

1. St. broj 255/11

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ISHRANA.shtml/seo=/companyid=1320

Stečajni sudija Privrednog suda u Zaječaru doneo je dana 28. decembra 2011. godine
REŠENJE
Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnom dužnikom AD "Ishrana" Bor, dana 28. decembra 2011. godine.
Stečajni postupak je otvoren zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.
Za stečajnog upravnika određuje se Agencija za privatizaciju, Centar za stečaj Beograd.
Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 90 dana do 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu, po uplati predujma u roku koji sud odredi, a ukoliko predujam ne bude uplaćen prijava će se odbaciti, a prijave potraživanja po isteku roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao nepotpune.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku što hitnije bez odlaganja.
Prvo poverilačko ročište i skupština poverilaca se zakazuju za 6. decembar 2012. god. u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 6.
Ispitno ročište se zakazuje za 29. maj 2012. godine u 11,00 časova u sudnici broj 6 Privrednog suda u Zaječaru.
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru dana 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

DOO "Klub Toros Luvr"

 

1. St. broj 225/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2175

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO "Klub Toros Luvr" Zaječar, Trg oslobođenja 1 sa razloga da dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba PAS-u Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru dana 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

DP KTK Koža

 

1. St. broj 386/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=430

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/DP+KTK+KOZA.shtml/seo=/companyid=2579

Obaveštavamo stečajne poverioce u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP KTK Koža Zaječar da će nastavak ispitnog ročišta biti održan u sudnici broj 6 Privrednog suda u Zaječaru, dana 6. februara 2012. godine u 12,00 časova.
Pozivaju se poverioci da prisustvuju nastavku ispitnog ročišta.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Gilepromet" d.o.o.

20152290

St. broj 213/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. broj 213/11 od 28. decembra 2011. godine.
Usvaja se predlog predlagača.
Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Gilepromet" d.o.o. iz Zrenjanina, 13. Vojvođanske brigade 68, matični broj 20152290, PIB 104373286.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Milan Nićetin iz Zrenjanina, Elemirski drum 16, broj licence 155-0035.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju (" Sl glasnik RS", broj 104/09).
Prijave se mogu podneti najkasnije u roku od 120 dana, od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a sve prijave podnete po isteku tog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za 8. februar 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi broj 56/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za 9. maj 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 56/I, (shodno članu 72).
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

DOO "Uniprom"

 

St. broj 149/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1943

 

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. broj 149/11 od 5. januara 2012. godine.
Određuje se završno ročište nad stečajnim dužnikom DOO "Uniprom" - u stečaju iz Kikinde, za 14. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova i održaće se u zgradi suda u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, sudnica broj 56 (prvi sprat).
Na završnom ročištu raspravljaće se:
- o završnom računu st. upravnika,
- konačnom zahtevu za isplatu nagrade i naknade troškova,
- primedbama na završni račun,
- predlogu o zaključenju stečajnog postupka i dr., sve u skladu sa odredbom člana 145. Zakona o stečaju.
Nalaže se stečajnom upravniku da u skladu sa odredbom člana 29. Zakona o stečaju, završni račun dostavi stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

DOO "Ko trans"

 

St. broj 181/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2256

 

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. broj 181/11 od 5. januara 2012. godine.
1. Određuje se završno ročište nad stečajnim dužnikom DOO "Ko trans" - u stečaju iz Zrenjanina, za 14. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova i održaće se u zgradi suda u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, sudnica broj 56 (prvi sprat).
Na završnom ročištu raspravljaće se:
- o završnom računu st. upravnika,
- konačnom zahtevu za isplatu nagrade i naknade troškova,
- primedbama na završni račun,
- predlogu o zaključenju stečajnog postupka i dr., sve u skladu sa odredbom člana 145 Zakona o stečaju.
2. Nalaže se stečajnom upravniku da u skladu sa odredbom člana 29. Zakona o stečaju, završni račun dostavi stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji.
3. Ispitno ročište zakazano za 7. mart 2012. godine u 9,45 časova se otkazuje.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

DOO "Đurđević"

 

St. broj 12/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1343

 

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. broj 12/11 od 5. januara 2012. godine.
Određuje se završno ročište nad stečajnim dužnikom DOO "Đurđević" - u stečaju iz Kikinde, za 14. februar 2012. godine sa početkom u 9,30 časova i održaće se u zgradi suda u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, sudnica broj 56 (prvi sprat).
Na završnom ročištu raspravljaće se:
- o završnom računu st. upravnika,
- konačnom zahtevu za isplatu nagrade i naknade troškova,
- primedbama na završni račun,
- predlogu o zaključenju stečajnog postupka i dr., sve u skladu sa odredbom člana 145 Zakona o stečaju.
Nalaže se stečajnom upravniku da u skladu sa odredbom člana 29. Zakona o stečaju, završni račun dostavi stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

"Nikos" d.o.o.

1783079

5. St. broj 401/11

 

 

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija rešenjem St. broj 401/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Nikos" d.o.o. iz Kruševca, mat. br. 1783079 PIB 100314725.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

Preduzeće za proizvodnju i promet živine, živinskih proizvoda i stočne hrane "Živinoprodukt" d.o.o.

07218087

St. broj 383/11

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZIVINOPRODUKT.shtml/seo=/companyid=19

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Ćira Mitić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet živine, živinskih proizvoda i stočne hrane "Živinoprodukt" d.o.o. Vranjska Banja, Kralja Petra Prvog oslobodioca 160, pokrenutom po predlogu poverioca DOO "Sto posto" Beograd, Cvijićeva br. 112-120/III, od 9. novembra 2011. godine, 23. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Usvaja se predlog poverioca DOO "Sto posto" Beograd od 9. novembar 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet živine, živinskih proizvoda i stočne hrane "Živinoprodukt" DOO Vranjska Banja, Kralja Petra Prvog oslobodioca 160.
II. Otvara se stečajni postupak na d stečajnim dužnikom Preduzećem za proizvodnju i promet živine, živinskih proizvoda i stočne hrane "Živinoprodukt" DOO Vranjska Banja, Kralja Petra Prvog oslobodioca 160, MB 07218087, PIB 105572794.
III. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
IV. za stečajnog upravnika imenuje se Predrag Zlatanović iz Vranja, Žička 15.
V. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
VI. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VII. Prvo poverilačko ročište određuje se za 3. februar 2012. godine u sudnici broj 3 zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 12,00 časova.
VIII. Ispitno ročište određuje se za 11. maj 2012. godine u sudnici 3 zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom 12,00 časova.
IX. Stečajni postupak je otvoren 23. decembra 2011. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kasnije obaviti.
X. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
XI. Danom otvaranja stečajnog postupka, prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

Proizvodno preduzeće Obuća Miki d.o.o.

 

2. St. Broj 311/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2283

 

Poziv za sve zainteresovane poverioce u postupku stečaja Proizvodno preduzeće Obuća Miki d.o.o., Grdelica, Železnička stanica bb.
Poziv za prisustvovanje poverilačkom i ispitnom ročišta nad stečajnim dužnikom Proizvodno preduzeće Obuća Miki d.o.o., Grdelica, Železnička stanica bb.
Poverilačko ročište održaće se dana 22. februara 2012. godine u 13,15 časova u Privrednom sudu u Leskovcu, Bulevar oslobođenja broj 2, sudnica broj 2.
Ispitno ročište koje je zakazano za 19. februar 2012. godine u 12,00 časova, neće se održati odlaže se za 22. februar 2012. godine, u 13,45 časova.
Na ročište se pozivaju svi zainteresovani poverioci.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

AD "Euro atlantik"

17184016

6. St. broj 201/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TOZA+DRAGOVIC+-+EURO+ATLANTIK.shtml/seo=/companyid=298

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Miroslav Ilić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom AD "Euro atlantik" u stečaju iz Bojnika, Industrijska zona bb, matični broj 17184016, PIB broj 100371457, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog od strane predlagača Srđana Stojanovića iz Bojnika, Ulica Stojana Ljubića broj 9/12, dana 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 9. februar 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja broj 2, u sudnici broj 4.
Pozivaju se stečajni poverioci da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DOO za promet i usluge Katris

06389724

2. St. broj 365/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Leskovcu, po stečajnom sudiji Novici Nikoliću, doneo je Rešenje St. broj 365/11 od 23. decembra 2011. godine o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO za promet i usluge Katris Vanje, Rade Končara 3, matični broj 06389724 PIB 100403319 i ovo rešenje objavio na oglasnoj tabli suda dana 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO za promet i usluge Katris Vranje, Rade Končara 3, matični broj 06389724 pib 100403319, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog dana 30. avgusta 2011. godine od strane predlagača Fond za razvoj RS Beograd, Knez Mihajlova 14.
II. Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Robert Mitrović iz Leskovca, Učitelja Josipa broj 1/11.
IV. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja Oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 7. maj 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, u sudnici 2.
VII. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 28. mart 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, u sudnici 2.
VIII. Stečajni postupak otvoren je 23. decembra 2011. godine i istog dana je Rešenje objavljeno na oglasnoj tabli ovog suda.
IX. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DOO za promet i usluge Katris Vranje, Rade Končara 3, matični broj 06389724 PIB 100403319.
X. Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.
Oglas objavljen na oglasnoj tabli suda 23. decembra 2011. godine i objaviće se u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

DOO "Interfiš"

 

 

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1503

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Interfiš" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Ljubomir Kostić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, 12. januara 2012. godine, rešenje
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 22. 2.2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DOO "Redebel inženjering"

 

2. St. broj 447/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1978

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Redebel inženjering" u stečaju iz Kosovske Mitrovice, koga zastupa stečajni upravnik Dragan Paunković, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, dana 12. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

"Lola sarlah" AD

 

2. ST. 100/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1599

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LOLA+SARLAH.shtml/seo=/companyid=9726

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Lola sarlah" AD u stečaju iz Pirota, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj preko poverenika Predraga Kosovca, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine, sledeće: rešenje
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 23. februara 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

AD "Suko"

 

2. St. broj 86/10

 

 

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom AD "Suko" u stečaju iz Pirota, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 9,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

DOO "Pelikan print"

 

2. St. broj 171/10

 

 

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Pelikan print" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 23. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

DOO "Dijapek"

 

2. St. broj 409/11

 

 

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Dijapek" u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Ljubomir Kostić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 22. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

31.

DOO "Radijator"

 

2. St. broj 93/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1551

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Radijator" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

32.

DOO "Vožd"

 

2 St. broj 470/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2000

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Vožd" u stečaju iz Dimitrovgrada, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, dana 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

33.

Fadip-IBP d.o.o.

08070105

St. broj 38/10

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=114

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/FADIP+-+INDUSTRIJA+BRANIKA+I+PRIBORA.shtml/seo=/companyid=30062

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Fadip-IBP d.o.o. Bečej - u stečaju, Industrijska zona BB, MB: 08070105, PIB: 100434761, a po predlogu AD Fadip industrija i trgovina - u stečaju, Bečej, Trg oslobođenja 3-4, dana 29. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište se zakazuje za 30. januar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova, u ovom sudu, u Novom Sadu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica 7, na koje se pozivaju stečajni upravnik i svi zainteresovani poverioci čije potraživanje će biti ispitano na tom ročištu.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

34.

Radan d.o.o.

8435227

2. St. broj 489/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1757

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom Radan d.o.o. - u stečaju iz Zmajeva, Siriški put bb, MB: 8435227, PIB 100639724 po obaveštenju NBS Kragujevac od 20.01.2011. godine i po predlogu stečajnog poverioca NLB banka AD Beograd, Bul. Mihajla Pupina br. 165/v od 23.5.2011. godine i Radan Frucht d.o.o. iz Zmajeva, doneo je dana 27. decembra 2011. godine
REŠENJE
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika na ročište za razmatranje o predlogu i glasanje o Planu reorganizacije koje se zakazuje za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, u ovom sudu, u Novom Sadu, ul. Sutjeska br. 3., u prizemlju, sudnica br. 7.
Sva zainteresovana lica mogu izvršiti uvid u Plan reorganizacije u stečajnoj pisarnici Privrednog suda Novi Sad, radnim danom od 7,00 do 14,00 časova.
Obavezuje se predlagač Plana reorganizacije Duško Radanović da dostavi obaveštenje o zakazivanju ovog ročišta svim poveriocima kao i svim drugim zainteresovanim licima najkasnije 15 dana pre održavanja ročišta.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

35.

Lap Color

20275405

Poslovni broj 1. St. 332/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1774

 

Privredni sud u Novom Sadu, p sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad dužnikom Lap Color Rakovac u stečaju, Salaksije b.b. MB 20275405, PIB 204929205, po zahtevu za sprovođenje stečajnog postupka predlagača Razvojna banka Vojvodine, a.d. Novi Sad, Stražilovska 2, 29. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište se zakazuje za 2. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, u Novom Sadu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica 7, na koji se pozivaju stečajni upravnik i svi zainteresovani poverioci čije potraživanje će biti ispitano na tom ročištu.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

36.

Marketing - MIX DOO

08296235

1. St. broj 942/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2377

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad dužnikom Marketing - MIX DOO Bačka Palanka, u stečaju, ul. Bratstva i jedinstva br. 30, MB: 08296235, PIB: 101922177, po zahtevu za sprovođenje stečajnog postupka predlagača Hypo Alpe - Adria - Bank AD Beograd, ul. Bulevar Mihajla Pupina br. 6, MB:07726716, PIB:100228215 dana 22. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Usvaja se završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika prema predlogu stečajnog upravnika od 22.12.2011. godine. Konačna nagrada stečajnog upravnika utvrđuje se u iznosu od 168.283,20 dinara, a naknada troškova stečajnog upravnika utvrđuje se u konačnom iznosu od 20.000,00 dinara. Isplata naknade troškova stečajnog upravnika do visine raspoloživih sredstava izvršiće se stečajnom upravniku nakon što budu isplaćeni preostali troškovi, vezani za zaključenje stečaja. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Marketing - MIX DOO Bačka Palanka, u stečaju, ul. Bratstva i jedinstva br. 30., MB: 08296235, PIB: 101922177, - se zaključuje.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

37.

"Medoprodukt" d.o.o. - preduzeće za preradu i konzerviranje voća, povrća i meda "Donji Tavankut"

08236593

St. broj 416/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MEDOPRODUKT.shtml/seo=/companyid=335

Privredni sud u Subotici je 12. decembra 2011. godine rešenjem St. broj 416/2011 u postupku stečaja nad "Medoprodukt" d.o.o. - preduzeće za preradu i konzerviranje voća, povrća i meda "Donji Tavankut", Tavankut b.b. - matični broj 08236593 utvrdio da su ispunjeni uslovi za razmatranje unapred pripremljenog plana reorganizacije, pa je: zakazao ročište za razmatranje i glasanje o predloženom planu za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije u pisarnici Privrednog suda u Subotici - soba 171/2 - svakog radnog dana u vremenskom periodu od 8,30 do 12,30 časova - sve do dana održavanja ročišta.
Zainteresovana lica mogu dati primedbe na podneti plan, odnosno mogu osporiti sadržinu, osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
Obavezuje se predlagač da ovo rešenje dostavi svim poznatim poveriocima navedenim u predlogu plana reorganizacije, te da o istom dostavi sudu dokaz u roku od 8 dana.
Pozivaju se poverioci da prisustvuju ročištu.
Za privremenog stečajnog upravnika imenovana je Salatić Stana, dipl. oecc. iz Subotice, koja se obavezuje do zakazanog ročišta utvrditi tačnost podataka iz unapred pripremljenog plana.
Objavljivanjem oglasa u "Službenom glasniku RS", Beograd, u tri visokotiražna dnevna lista, odnosno na oglasnoj tabli suda smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

38.

AD "Ornament"

08099499

St. broj 21/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ORNAMENT.shtml/seo=/companyid=1

Privredni sud u Subotici je 30. decembra 2011. godine rešenjem St. broj 21/2010 u postupku stečaja nad AD "Ornament", Subotica, Kosovska 2-4, matični broj 08099499 zakazao održavanje završnog ročišta radi raspravljanja završnog računa za 2. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS", Beograd, smatraće se uredno pozvanim na ročište i poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

39.

"Autocentar Ivić"

 

St. broj 31/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1683

 

Privredni sud u Subotici, rešenjem broj St broj 31/2011 od 9. januara 2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "Autocentar Ivić" Subotica, odredio završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,30 časova u sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici.
Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" Beograd i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

40.

"President"

 

Posl. broj St. 15/2010

 

 

 

Privredni sud u Subotici, rešenjem broj St 15/2010 od 9.01.2012. godine u postupku stečaja nad dužnikom "President", odredio završno ročište za 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,15 časova u Sali broj 169/II kod Privrednog suda u Subotici. Na ovo završno ročište se pozivaju svi poverioci stečajnog dužnika putem objavljivanja oglasa u "Službeni glasnik RS" i putem oglasne table Privrednog suda u Subotici.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

41.

"Tekstil komerc" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge

8500274

3. St. broj 109/10

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=507

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Gini Tešanović, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Tekstil komerc" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge u stečaju Salaš Noćajski, Stojana Čupića b.b., MB 8500274, PIB 101965907, doneo je dana 29. decembra 2011. godine pod brojem St-109/2010
REŠENJE
Pozivaju se stečajni poverioci koji su zainteresovani za sprovođenje stečajnog postupka da u roku od osam dana od dana objavljivanja ovog rešenja u "Sl. glasniku RS", podnesu zahtev za sprovođenje postupka stečaja nad stečajnim dužnikom "Tekstil komerc" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge u stečaju Salaš Noćajski, Stojana Čupića b.b. u skladu sa članom 13. stav 4. Zakona o stečaju i da u istom roku na račun Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici broj 840-310802-86 sa pozivom na broj St-109/2010 uplate iznos od 500.000,00 dinara kao sredstva neophodna za pokriće stečajnog postupka.
Ukoliko od poverilaca niko u ostavljenom roku ne podnese zahtev i ne dostavi dokaz o uplati, stečajni postupak će se zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

42.

"Medić" d.o.o.

08196842

2. St. broj 519/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1007

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Medić" u stečaju Novi Banovci, Proleterska 23, 28. decembra 2011. godine, nakon održanog završnog ročišta, u prisustvu stečajnog upravnika mr Ivane Matić i punomoćnika stečajnog poverioca Mihajla Matkovića, donosi
REŠENJE
Zaključuje se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika "Medić" d.o.o., u stečaju, Novi Banovci, proleterska 23, MB 08196842, PIB 100531867.
Nakon pravnosnažnosti rešenja stečajnog dužnika brisati iz registra privrednih subjekata.
Imenuje se stečajni upravnik Mr Ivana Matić za zastupnika stečajne mase stečajnog dužnika koju čine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraživanja i sredstva koja se ostvare okončanjem parnica u korist stečajnog dužnika.
Nalaže se stečajnom upravniku da stečajnu masu registruje u registru stečajnih masa.
Rešenje o zaključenju stečajnog postupka je istaknuto na oglasnu tablu suda 28. decembra 2011. godine.
Izvod iz rešenja St. broj 519/2010 od 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

43.

DOO "Elektroluks"

6383386

2. St. broj 169/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2342

 

Privredni sud u Čačku, obaveštava poverioce DOO "Elektroluks" Ivanjica, MB 6383386, da prvo poverilačko ročište zakazano za dan 20. decembar 2011. godine rešenjem ovog suda St. 169/11 od 7. novembra 2011. godine kojim je otvoren postupak stečaja nije održano zbog neodazivanja poverilaca istom i isto je odloženo za 23. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova, sudnica broj 3.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta ista se saziva ovo ročište.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

44.

"Grozd" eksport import, d.o.o.

07981996

2. St. broj 120/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1470

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 120/2011 od 6. decembra 2011. godine, odredio održavanje ročišta za 23. decembar 2011. godine u 10,00 časova, sudnica broj 3, u Čačku, Cara Dušana broj 6, za glasanje o planu reorganizacije stečajnog dužnika "Grozd" eksport import, d.o.o., Ivanjica, Međurečje bb, MB 07981996.
Plan reorganizacije je podneo ovlašćeni predlagač, osnivač društva Borica Vulović, 5. decembra 2011. godine.
Kako je glasanje o predlogu plana reorganizacije započeto na ovom ročištu, ali nije okončano na zahtev predlagača plana reorganizacije i poverilaca, to je sud nastavak glasanja o predlogu plana reorganizacije odredio za dan 17. februar 2012. godine u 12,30 časova u ovom sudu sudnica broj 3.
Poverioci će glasati po klasama koje će biti formirane u skladu sa Zakonom o stečaju.
Zainteresovana lica plan reorganizacije mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Čačku, Cara Dušana broj 6, svakog radnog dana od ponedeljka do petka, u vremenu od 9,00 do 14,00 časova.
Stečajni upravnik u ovom stečajnom postupku je na mestu razrešenog stečajnog upravnika Danijela Škiljevića iz Čačka, stečajni upravnik Ljubiša Đokić iz Užica, kontakt telefon 063/247-228.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

45.

AD "Habit Pharm"

 

Posl. broj 2. St. 144/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1552

 

Privredni sud u Čačku, je odredio nastavak ispitnog ročišta koje je započeto u postupku stečaja koji se sprovodi nad AD "Habit Pharm" - u stečaju Ivanjica, 20. oktobra 2011. godine, za 9. februar 2012. godine u 12,00 časova i isto će se održati u ovom sudu, Cara Dušana 6, sudnica 3.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

46.

KD "Leonardo"

7999844

2. St. broj 248/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Čačku je svojim rešenjem St. 212/11 (novi broj St. 248/11) od 3. oktobra 2011. godine obustavio prethodni stečajni postupak nad stečajnim dužnikom KD "Leonardo" Čačak MB 7999844 u posebnom postupku zbog trajnije nesposobnosti plaćanja i blokade računa ovog dužnika u trajanju dužem od dve godine sa stanjem blokade na dan 31. juli 2011. godine u iznosu od 173.120.774,12 dinara i nastavio prethodni postupak stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije koji je stečajni dužnik podneo sudu dana 30. septembra 2011. godine sa dopunom od 26. decembra 2011. godine.
Obaveštavaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da uvid u predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije ovog dužnika mogu izvršiti u Privrednom sudu u čačku, Cara Dušana 6 u stečajnoj pisarnici danima kada sud radi u vremenu od 9,00 do 14,00 časova kao i u prostorijama stečajnog dužnika koji će istaći jasno obaveštenje u kojim prostorijama u kom vremenu i kojim danima poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije. Ukoliko poverilac iskaže potrebu da mu plan bude dostavljen iz naročito opravdanih razloga, koje mora navesti u svom zahtevu, stečajni sudija će ukoliko proceni da je zahtev opravdan isti proslediti stečajnom dužniku kao predlagaču unapred - pripremljenog plana reorganizacije, a u vrhu dostavljanja plana tom poveriocu.
Pozivaju se sva zainteresovana lica da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu istog, a naročito osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dostave stečajnom dužniku i obavezno ovom sudu u roku od 15 dana od objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS". Odgovor na primedbe ukoliko istih bude bilo u napred označenom roku predlagač je u obavezi da dostavi ovom sudu u roku od osam dana od prijema primedbe u sudu. Privremeni stečajni upravnik u ovom trenutku imenovan po službenoj dužnosti od strane Privrednog suda u Čačku u ovom stečajnom postupku je Gordana Hadžić, stečajni upravnik iz Gornjeg Milanovca, kontakt telefon 063/7252-475.
Osnovni plan i dopuna unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajnog dužnika dostavljeni su APR Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

47.

Privredno društvo za promet "Diva papirnica" d.o.o.

 

2. St. broj 100/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1487

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. broj 100/2011 od 15. decembra 2011. godine odredio održavanje ročišta za dan 29. decembar 2011. godine u 11,00 časova, sudnica broj 3, u Čačku, Cara Dušana broj 6, za glasanje o planu reorganizacije stečajnog dužnika Privredno društvo za promet "Diva papirnica" d.o.o. u stečaju, Čačak, Preljina b.b., koje nije održano iz formalnih razloga i isto će se održati u ovom sudu dana 14. februara 2012. godine u 11,00 časova. Plan reorganizacije je podneo ovlašćeni predlagač, "Padika System" d.o.o. Čačak, Preljina b.b. 22. novembra 2011. godine. Poverioci će glasati po klasama koje će biti formirane u skladu sa Zakonom o stečaju. Zainteresovana lica plan reorganizacije mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Čačku, Cara Dušana broj 6, svakog radnog dana od ponedeljka do petka, u vremenu od 9,00 do 14,00 časova. Sud je naložio predlagaču plan reorganizacije da najkasnije 15 dana pre održavanja ročišta obaveštenje o zakazanom ročištu izvrši i neposredno ili putem pošte svim poveriocima koji su obuhvaćeni planom, s tim što će uz obaveštenje dostaviti plan reorganizacije o kome će isti glasati.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a ukoliko je potraživanje osporeno ili nije ispitano stečajni sudija će vršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Glasati se može i pismenim putem, tako što se sudu podnose glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica. U ostalom delu glasanje će se vrišti prema odredbama čl. 165. 166. i 167. Zakona o stečaju.
Stečajni upravnik u ovom stečajnom postupku je Milić Nešković, iz Ivanjice, kontakt telefon 063/285-617ž

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

48.

Privredno društvo Fabrika papira "Papirpak" d.o.o.

 

2. St. broj 124/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1483

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. broj 124/2011 od 15. decembra 2011. godine odredio održavanje ročišta za dan 29. decembar 2011. godine u 13,00 časova, sudnica broj 3, u Čačku, Cara Dušana broj 6, za glasanje o planu reorganizacije stečajnog dužnika Privredno društvo Fabrika papira "Papirpak" d.o.o. u stečaju, Čačak, Preljina b.b., koje nije održano iz formalnih razloga i isto će se održati u ovom sudu dana 14. februara 2012. godine u 12,00 časova. Plan reorganizacije je podneo ovlašćeni predlagač, "Padika System" d.o.o. Čačak, Preljina b.b., 22. novembra 2011.. godine. Poverioci će glasati po klasama koje će biti formirane u skladu sa Zakonom o stečaju. Zainteresovana lica plan reorganizacije mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Čačku, Cara Dušana 6, svakog radnog dana od ponedeljka do petka, od 9,00 do 14,00 časova. Sud je naložio predlagaču plan reorganizacije da najkasnije 15 dana pre održavanja ročišta obaveštenje o zakazanom ročištu izvrši i neposredno ili putem pošte svim poveriocima koji su obuhvaćeni planom, s tim što će uz obaveštenje dostaviti plan reorganizacije o kome će isti glasati.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a ukoliko je potraživanje osporeno ili nije ispitano stečajni sudija će vršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja. Glasati se može i pismenim putem, tako što se Sudu podnose glasački listići sa overenim potpisom ovlašćenog lica. U ostalom delu glasanje će se vrišti prema odredbama čl. 165. 166. i 167. Zakona o stečaju.
Stečajni upravnik u ovom stečajnom postupku je Gordana Hadžić, iz Gornjeg Milanovca, kontakt telefon 063/72-52-475

Stečajevi:

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1596

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momor Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o. u stečaju iz Niša, Zetska 2, koga zastupa upravnik Miroljub Dimitrijević doneo je 28. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Bon chance" d.o.o.

20222247

1. St. broj 335/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1568

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je sledeće rešenje:
1. usvaja se predlog stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša,
2. utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20222247 PIB 104714825 zaključuje,
3. iznos od 133.000,00 dinara prenosi se predlagaču OTP banci a.d. Novi Sad, Filijala u Nišu.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 996,88 dinara.
5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

a.d. "Rudo"

 

3. St. broj 452/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1860

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RUDO.shtml/seo=/companyid=4537

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3 St. broj 452/11, nad a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 14. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu, u sobi broj 7, od 8.00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbu stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa. Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od osam dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Murati komerc" d.o.o.

17613588

1 St. broj 983/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1297

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice, koga zastupa stečajni upravnik Milan Dinić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice za period od 25. februara 2011. godine do 2. decembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Milan Dinić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.061.909,32 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 881.909,32 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 145.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos naknade troškova od 20.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 47.300,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata.
5. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice matični broj 17613588, PIB 103551776.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I"

07938420

1 St. broj 691/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=981

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Vesna Đošić, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Vesna Đošić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 220.000,00 dinara.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 65.000,00 dinara.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 44.100,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka.
5. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 45.976,30 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka
6. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš matični broj 07938420, PIB 100623080.
7. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o.

20103965

2 St. broj 672/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2479

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača: Opštine Aleksinac od 4. novembra 2011. godine i Mihajla Karpinskog i dr. od 4. novembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka prema stečajnom dužniku "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o. iz Aleksinca, Aleksinački rudnik b.b., 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Alpos metalne konstrukcije" iz Aleksinaca, Aleksinački rudnik b.b., matični broj 20103965, PIB 104176038, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Ljubomir Kostić iz Niša.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VII. Stečajni postupak je otvoren dana 27. decembar 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Iridis" d.o.o.

20040661

1 St. broj 307/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1570

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, matični broj 20040661, PIB 103914190 zaključuje.
3. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 634,43 dinara.
4. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

JUNIOR HN DOO

7775571

2. St. broj 771/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2266

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom JUNIOR HN DOO u stečaju, Bečej Bulevar Jaše Tomića 5, MB: 7775571, PIB 102230122 po obaveštenju NBS Kragujevac od 2.3.2011. godine i po predlogu predlagača OTP BANKE Novi Sad od 17.5.2011. godine, 21. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Junior hn d.o.o., u stečaju, Bečej, Bulevar Jaše Tomića 5, MB:7775571, PIB 102230122 za 31. januar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 21.12.2011. godine i dostavlja Službenom glasniku Republike Srbije nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DP "Ukusno odevanje"

 

2. St. broj 134/2011

 

 

 

Privredni sud u Somboru stečajno veće sastavljeno od sudije Aleksandra Pozder, kao predsednika veća i sudija Katarine Milojičić i Olivere Panjković Miljenović kao članova veća, u stečajnom postupku nad DP "Ukusno odevanje" u stečaju Apatin, Srpskih Vladara 40, nakon završnog ročišta od 18. decembra 2011. godine na osnovu Izveštaja stečajnog upravnika od 27. decembra 2011. godine, 29. decembra 2011. godine, doneo je Rešenje kojim se zaključuje stečajni postupak nad DP "Ukusno odevanje" Apatin, Srpskih vladara 40.
Ovo rešenje objaviće se u " Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Panon-Crvenka" AD

08116911

St. broj 444/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1304

 

Privredni sud u Subotici je 28. decembra 2011. godine rešenjem St. 444/2011 u postupku stečaja nad "Panon-Crvenka" AD Kelebija, Put E. Kardelja broj 341 - matični broj 08116911 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i radi glasanja po predloženom planu reorganizacije sa izmenama od 27. decembra 2011. godine, za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova - kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Sl. glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Plan reorganizacije sa izmenama u skladu sa uputstvom Privrednog apelacionog suda iz Beograda koji su sudu dana 27. decembra 2011. godine dostavili predlagači plana dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službeni glasniku RS" Beograd, dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke.
Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP "Limka" Fabrika obuće

 

St. broj 11/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIMKA.shtml/seo=/companyid=3348

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, u predmetu stečaja nad DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju, doneo je 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I Usvaja se završni račun stečajnog dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
II Prenosi se neunovčena imovina stečajnog dužnika na RS Fond solidarnosti Beograd, i to:
1. Poslovni prostor površine 11,64 m2 u Splitu, Republike Hrvatska.
2. Zalihe robe (ženske čizme, postava i koža za obuću).
3. Pravo potraživanja po osnovu parnica Privrednog suda iz Užica P. 304/11 i P. 281/10.
III Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
IV Po pravosnažnosti rešenja određuje se brisanje dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju iz evidencije APR.
VI Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda, a dostaviti ga Stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd, punomoćniku stečajnog upravnika Ljubiši Đokić, Agenciji za privredne registre Beograd, predsedniku Odbora poverilaca i Fondu solidarnosti Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Toplota"

0768019

2. St. broj 288/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 288/2010 od 20. decembra 2011. godine je zaključio postupak stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Toplota" - u stečaju Ivanjica, MB 0768019. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DOO "Velimirović inženjering"

 

2. St. broj 289/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=308

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Velimirović inženjering" u stečaju Čačak, rešenjem St. 289/2010 od 27. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 26. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.