Aktuelne vesti na dan 21. februar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 36 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 39 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 14/ FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 14 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 11 OD 14.2.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

SPROVOĐENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE U REPUBLICI SRBIJI

INTERNI REVIZOR U NEJAVNOM AKCIONARSKOM DRUŠTVU

PRAVA I OBAVEZE POSLODAVACA I ZAPOSLENIH POVODOM ORGANIZOVANJA RADA U NERADNI DAN ODREĐEN ODLUKOM VLADE REPUBLIKE SRBIJE

TROŠKOVI POSTUPKA ZA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJE

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • NOVI OBRAZAC PDPO PROPISAN IZMENAMA PRAVILNIKA O OBRASCU ZBIRNE PORESKE PRIJAVE O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA DOBIT PO ODBITKU NA PRIHODE KOJE OSTVARUJU NEREZIDENTNI OBVEZNICI - PRAVNA LICA - "Sl. glasnik RS", br. 11/2012
  • MOGUĆNOST KORIŠĆENJA SUBVENCIJE ZA OSNIVAČA KOJI U PRIVREDNOM DRUŠTVU ZASNIVA RADNI ODNOS
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA UREDBE O USKLAĐIVANJU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2012. GODINU - "Sl. glasnik RS", br. 11/2012: • Izmene i dopune su pravno-tehničke prirode •
  • PRAVNI STATUS DEKLARANTA U CARINSKOM POSTUPKU
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 20.2. DO 26.2.2012. GODINE
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

OCENA USTAVNOSTI: KONSULTATIVNI SASTANAK ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDABA ČLANA 155. TAČKA 2), ČLANA 163. ST. 3. I 4. I ČLANA 167. ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA BIĆE ODRŽAN 22. FEBRUARA 2012. GODINE

Konsultativni sastanak u predmetu IU-33/2007, u kome je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 155. tačka 2), člana 163. st. 3. i 4. i člana 167. Zakona o autorskim i srodnim pravima ("Službeni list SCG", broj 61/2004) i predmetu IUz-908/2010, u kome je podneta inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 29. stav 2. i čl. 39, 40, 117, 127, 142, 146, 150. i 219. Zakona o autorskim i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", broj 104/2009), biće održan u sredu, 22. februara 2012. godine u 13 časova u Ustavnom sudu, Nemanjina 26, sala na šestom spratu.

Na sastanak su pozvani prof. dr Vesna Besarević i prof. dr Slobodan Marković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici Zakonodavnog odbora Narodne skupštine, Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Autorske agencije za Srbiju, Organizacije muzičkih autora Srbije i Organizacije proizvođača fonograma Srbije.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 20.2.2012.

ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Prema rezultatima rangiranja zakonodavstva u oblasti slobodnog pristupa informacijama, Zakon ocenjen kao najbolji na svetu

Prema rezultatima rangiranja zakonodavstva u oblasti slobodnog pristupa informacijama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - prim. red) ocenjen je kao najbolji na svetu.

Zakon su izradili pravni stručnjaci Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS), na temelju Modela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja CUPS-a, a Narodna skupština Republike Srbije je Zakon usvojila 2004. godine.

Lista rangiranih zakona dostupna je na sledećoj internet adresi: http://www.rti-rating.org/results.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 20.2.2012.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN: Saopštenje Pokrajinskog ombudsmana povodom različitog i nelogičnog rešavanja pitanja mogućnosti zapošljavanja profesora srpskog jezika u srednjim školama i gimnazijama u kojima se nastava izvodi i na jezicima nacionalnih manjina

Nakon obraćanja nadležnom ministarstvu u vezi sa nepravilnostima u pravilnicima koje je ono donelo, a koji u sebi sadrže elemente različitog tretmana profesora srpskog jezika u srednjim školama u kojima se nastava izvodi i na jezicima nacionalnih manjina, institucija Pokrajinskog ombudsmana je zbog prebacivanja predmeta između ministarstva i pokrajinskih organa i nakon dva meseca bez odgovora na upit koji ukazuje na izvor potencijalne sistemske diskriminacije.

Instituciji Pokrajinskog ombudsmana u oktobru 2011. godine obratila se građanka predstavkom u kojoj je ukazala na to da smatra da je diskriminisana u postupku po konkursu za prijem u radni odnos na radno mesto profesora u jednoj vojvođanskoj srednjoj školi. Zbog toga što nije primljena na radno mesto profesora u odeljenjima na kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku, a ima zvanje profesora srpskog jezika u odeljenjima za nacionalne manjine, koje podrazumeva i kvalifikaciju za rad u odeljenjima u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku, ova osoba smatra da je diskriminisana. Pokrajinskom ombudsmanu je uz predstavku dostavila i pismenu potvrdu matičnog fakulteta u Novom Sadu o tome da su lica koja imaju zvanje poput njenog uz kvalifikaciju za rad u manjinskim odeljenjima, pre svega kvalifikovana da predaju i u odeljenjima u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku.

Iako je zbog formalnih razloga, odnosno nedopunjavanja dokumentacije u vezi sa spornim konkursom za radno mesto od strane podnosioca predstavke, ona na kraju odbačena, Pokrajinski ombudsman je tokom svoje istrage u relevantnim propisima uočio nelogičnosti i formalne osnove za potencijalnu sistemsku diskriminaciju. Naime, osim što pojedini pravilnici, koje donosi Ministarstvo prosvete i nauke i koji propisuju vrstu stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u nastavi u osnovnim i srednjim školama, ne obuhvataju odgovarajuća zvanja stečena na Univerzitetu u Novom Sadu, oni različito, odnosno nelogično rešavaju pitanje mogućnosti zapošljavanja profesora određenih predmeta u srednjim školama i gimnazijama.

Iako bi stručno zvanje profesora srpskog jezika "za nacionalne manjine" trebalo da podrazumeva osnovnu kvalifikaciju da predaju u odeljenjima u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku, u praksi, potonji mogu da predaju samo u odeljenjima u kojima se nastava odvija na jeziku nacionalne manjine i vrlo retko se angažuju da predaju u odeljenjima u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku, dok je obrnuti slučaj postao pravilo. Često se dešava da u odeljenjima u kojma se nastava odvija na manjinskom jeziku predaju osobe koje ne govore jezik te nacionalne manjine, odnosno koja nemaju odgovarajuće profesorsko zvanje.

Upućujući sugestiju nadležnom ministarstvu da se nejednakosti u spornim pravilnicima isprave, Pokrajinski ombudsman je u novembru 2011. godine od Ministarstva prosvete i nauke zatražio i da ovu instituciju obavesti o merama i aktivnostima koje namerava da preduzme po ovom pitanju.

Pozivajući se na Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010 - prim. red) i na nadležnosti AP Vojvodine u oblasti obrazovanja, ministarstvo je decembra 2011. godine zahtev Pokrajinskog ombudsmana uputilo nadležnom pokrajinskom sekretarijatu. Ovaj sekretarijat je potom u januaru 2012. godine pomenuti zahtev vratio na postupanje nadležnom ministarstvu, pozivajući se na činjenicu da se Pokrajinski ombudsman ministarstvu obratio budući da ono propisuje pravilnike o utvrđivanju stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u srednjim školama.

Nakon svega postavlja se sledeće pitanje, jednako relevantno kako za javnost, tako i za nadležne organe uprave na svim nivoima: šta je njihova suštinska svrha i zakonska obaveza? Bez obzira o kojoj oblasti i postupku se radi, organi uprave morali bi da imaju u vidu najbolji interes građana, te da poštuju načela nediskriminacije. Posledice nepostupanja nadležnih organa u ovom konkretnom slučaju i implicitne poruke koje ono šalje javnosti, mnogostruko nadilaze specifičnost oblasti na koju se odnose. Osim što ukazuje na to da nadležni samo formalno, ali ne i suštinski, poštuju načela upravnog postupka, čime usporavaju, ako ne i onemogućavaju, ostvarivanje prava građana na jednak tretman u postupanju organa uprave, ovakvo stanje i ponašanje narušava ugled institucija u očima građana. Uz to, odugovlačenje otklanjanja nepravilnosti iz propisa kojima se regulišu značajne oblasti društvenog života, ovoga puta obrazovanja, i građane i organe uprave u jednakoj meri lišava prilike da dugoročno doprinose unapređenju kvaliteta života društva čiji su sastavni deo i jedni i drugi.

Cilj učenja jezika, bio on maternji ili ne, unapređenje je komunikacije sa drugima. Jezikom se prenose i socio-kulturne poruke, te je stoga učenje jezika okruženja na stručan način koji će obezbediti i njegovu primenu od izuzetne važnosti za sve koji žive u jezički mešovitim sredinama. Pokrajinski ombudsman zbog toga ukazuje na potrebu preciznijeg i, sa obrazovno-komunikacijskog aspekta, dugoročno efikasnijeg uređivanja pitanja učenja jezika u sredinama u kojima su pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica brojniji, kako jezika tih zajednica od strane većinske populacije, tako i srpskog jezika od strane pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica.

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog ombudsmana, 20.2.2012.

ZAKON O ARHIVSKOJ GRAĐI I ARHIVSKOJ SLUŽBI: Sastanak na temu Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi biće održan 24. februara 2012. godine u Privrednoj komori Beograda

Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Beograd u saradnji sa Udruženjem Arhiv info održaće sastanak Stručne radne grupe za uvođenje elektronskog arhiviranja i elektronskih arhiva Udruženja Arhiv Info na temu: Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi.

Sastanak  će biti održan  u petak, 24.02.2012 god. u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, u sali IVb , sa početkom u 13h. Predlog zakona možete pogledati na http://www.zakon.co.rs/predlog-zakona-o-arhivskoj-gradji-i-arhivskoj-sluzbi.html (ONLINE)

Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs.

Detaljnije ingormacije možete videti na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/udr_informatike/Detaljnije.aspx?veza=6501 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 20.2.2012.

POSLEDICE UREDBE O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE: Unija poslodavaca Srbije utvrdila je da je zbog primene Uredbe porastao broj zatvorenih malih trgovinskih radnji u poslednja dva meseca

Nakon stupanja na snagu Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - prim. red) povećan je broj zatvorenih malih trgovinskih radnji. Od 1. januara do 15. februara zatvoreno 875 malih trgovina, 3430 ljudi izgubilo posao.

Na osnovu stanja na terenu i razmene informacija sa udruženjima trgovaca iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Valjeva, Šapca, Niša i Leskovca, Unija poslodavaca Srbije utvrdila je da je porastao broj zatvorenih malih trgovinskih radnji u poslednja dva meseca. Ova udruženja sa oko 1730 objekata u kojima je zaposleno око 10500 radnika zatražila su hitan sastanak sa Ministrom trgovine kako bi izložilili probleme sa kojima se suočavaju.

Imajući u vidu da je u 2011. godini zabeležen pad u maloprodaji od 17 odsto i da je samo do septembra 2011. godine zatvoreno 3,5 puta više malih trgovina nego što je otvoreno. Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namirnice je u prva dva meseca dodatno povećala broj zatvorenih trgovinskih radnji, a većinu naterala da posluju s gubicima, što će u narednim mesecima prinuditi brojne vlasnike da zatvore svoje male trgovine.

Obzirom da se preko 50 odsto prometa obavlja upravo u porodičnim trgovačkim radnjama i da skoro 70 odsto ukupne prodaje u njima čine hleb, mleko, jogurt, brašno, šećer i ulje (zajedno sa cigaretama), te da prosečan račun u ovim prodavnicama iznosi ispod 300,00 dinara male trgovine nemaju mogućnost da skupljom prodajom drugih proizvoda nadoknade negativne efekte ograničenja marži, pošto nemaju toliko široku ponudu robe kao veliki trgovinski lanci.

Uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice donesena je 30. decembra 2011. godine, a donošenju Uredbe prethodilo je dvomesečno netačno poistovećivanje bruto trgovačkih marži sa profitnim maržama. U Republici Srbiji ne postoji nijedna stručna studija o bruto trgovačkim maržama, a pritom u obzir nije uzeto da se preko 70 odsto proizvoda u Srbiji proda na tzv. akcijskim prodajama, sa najnižom mogućom trgovačkom maržom, jer je kupovna moć građana niska, a određene životne namirnice skupe zbog dominantnog ponašanja određenih proizvođača tih namirnica na tržištu i njihovih visokih ulaznih cena u trgovine.

Vlada je u januaru i februaru Uredbom izazvala masovno zatvaranje malih trgovinskih radnji, povećanje broja nezaposlenih, smanjenje budžetskog priliva i povećanje opšteg nivoa cena radi nadoknađivanja gubitaka na osnovnim životnim namirnicama. Tako je nakon donošenja Uredbe uočeno povećanje cena začina, namaza, konzerviranih proizvoda, zimnica, testenina, pića, sokova, ali i pojedinih suhomesnatih proizvoda, kao i proizvoda iz asortimana hemije i kozmetike. Mešanje države u slobodnu konkurenciju na tržištu će dovesti i do rasta sive ekonomije što će dodatno naškoditi trgovinskim kompanijama, hiljadama zaposlenih u njima i budžetu Republike Srbije čiji će prihodi biti smanjeni. Posebnu opasnost predstavlja mogućnost da se širom Srbije poveća količina mesa, mleka, sira, jaja, mesnih prerađevina koje se prodaju na crno, u seoskim domaćinstvima, čime raste mogućnost od širenja različitih bolesti opasnih po zdravlje dece i odraslih. U Srbiji se u 2011. već gotovo 34% ovih namirnica prodavalo na crno, a posle donošenje Uredbe očekuje se povećanje nelegalnog prometa, što je već počelo da se oseća na terenu, a posebno u seoskim i manje razvijenim područjima u kojima živi skoro 49% stanovništva.

Država treba da radi na tome da ukine dominantno ponašanje određenih proizvođača na tržištu čije su ulazne cene u trgovinu visoke, kako bi omogućila građanima sa niskim primanjima da kupe osnovne životne namirnice. Srbija je jedina zemlja u kojoj tržište mlečnih proizvoda, šećera, mesa, itd. kontroliše svega nekoliko kompanija. Paralelno, potrebno je smanjiti previsoka fiskalna i parafiskalna opterećenja i stimulisati širenje male trgovine ali i velikih trgovinskih lanaca u cilju što veće konkurencije na tržištu koja će dovesti do nižih cena za potrošače, ali istovremeno i do povećanja broja zaposlenih i smanjenja sive ekonomije.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 20.2.2012.

SRPS ISO 9001: Seminar SRPS ISO 9001 tumačenje zahteva standarda i njegova implementacija će biti održan 28. februara 2012. godine

Institut za standardizaciju Srbije poziva Vas na seminar SRPS ISO 9001 Tumačenje zahteva standarda i njegova implementacija. Seminar će biti održan 28. februara 2012. godine.

U današnjoj organizacionoj praksi znanje je jedan od najvažnijih resursa za uspešno poslovanje. Pošto je sistem menadžmenta kvalitetom (QMS) jedan od instrumenata za dostizanje odgovarajućeg kvaliteta proizvoda/usluge, a time i za potpuno zadovoljenje zahteva korisnika, izuzetno je značajno razumevanje teorije QMS-a, kao i njegove primene u praksi.

Svrha seminara

Svrha ovog seminara je da se polaznicima pruže osnovne informacije o zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008, prikažu rešenja određenih problema na koje se nailazi u njihovoj primeni, uz osvrt na dokumente ISO 9001 Auditing Practices Group (APG) i omogući razmena informacija između učesnika i predavača.

Na seminaru će biti dat sažet pregled osnovnih zahteva standarda SRPS ISO 9001:2008 i najčešćih problema u njihovoj implementaciji. Seminar je koncipiran tako da bude razumljiv i učesnicima koji nisu detaljno upoznati sa standardom i onima kojima su potrebna dodatna objašnjenja, kao i pregled novih iskustava u ovoj oblasti. Prednost ovog seminara je prilika za diskusiju o problemima u tumačenju pojedinih zahteva standarda SRPS ISO 9001:2008 sa kojima se korisnici sreću u praksi.

Koristi od seminara

Na seminaru će se ponuditi odgovori na pitanja kako u svakodnevnom radu primeniti osnovne zahteve sistema menadžmenta kvalitetom koje sadrži serija međunarodnih standarda ISO 9000 i na koji način oni mogu usmeriti organizaciju ka uspešnijem poslovanju. Očekuje se da na kraju seminara učesnici prihvate sistem menadžmenta kvalitetom kao alat za upravljanje i rukovođenje organizacijom koji pomaže u ostvarivanju stabilnog i uspešnog poslovanja povećanjem kvaliteta proizvoda/usluga i povećanjem zadovoljstva korisnika.

Kome je seminar namenjen

Seminar je namenjen onima koji su uključeni u implementaciju, održavanje i stalno poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom prvenstveno u malim i srednjim preduzećima, u kojima se uvodi sistem kvaliteta ili je već uveden, a pre svega:

- predstavnicima rukovodstva za kvalitet i rukovodiocima službe kvaliteta;
- osobama koje su posredno ili neposredno uključene u realizaciju kvaliteta roizvoda/usluga;
- internim proveravačima;
- osobama zaduženim za marketing, prodaju ili nabavku;
- svima onima koji žele da se bave QMS-om.

Teme

- Istorijat, serija standarda ISO 9000, mesto QMS-a u odnosu na ostale sisteme menadžmenta;
- identifikacija procesa i upravljanje procesima;
- uspostavljanje ciljeva i politike kvaliteta;
- uloga rukovodstva;
- uspostavljanje uslova za uspešno poslovanje;
- identifikacija i preispitivanje zahteva korisnika;
- zahtevi za isporučioce;
- realizacija proizvoda/usluga;
- praćenje zadovoljenja korisnika, mere za poboljšanje;
- mesto QMS- a u dobrovoljnom sistemu sertifikacije;
- preporuke za implementaciju QMS- a i pripreme za proveru;
- korišćenje sertifikacije/znaka.

Predavači

- Mr Mirjana Mirković-Đorđević, dipl. inž. tehnologije, vodeći ocenjivač QMS-a, rukovodilac Odeljenja za bezbednost, zaštitu i životnu sredinu u Institutu za standardizaciju Srbije
- Ksenija Stojičić, dipl. inž. tehnologije, vodeći ocenjivač QMS-a, samostalni savetnik u Instituta za standardizaciju Srbije

Prijava

Prijava za seminar nalazi se na veb-stranici Instituta, na adresi http://www.iss.rs/button_59.html (ONLINE).
Detaljnije informacije o seminaru možete videti na http://www.iss.rs/images/upload/seminari/2012/iso_9001program_seminarqms2012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Instituta za standardizaciju Srbije, 20.2.2012.

KONFERENCIJA O POVEZANOSTI SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA I TRŽIŠTA RADA BIĆE ODRŽANA 24. FEBRUARA 2012. GODINE

Konferencija o povezanosti sistema visokog obrazovanja i tržišta rada biće održana 24. februara 2012. godine u Beogradu, hotel Moskva,
Cilj konferencije koja će se održati 24. februara 2012. godine u hotelu Moskva u Beogradu je da okupi predstavnike državnih i privatnih visokoškolskih ustanova, studentskih organizacija, poslodavaca, posrednika u zapošljavanju i države, kako bi razmenili informacije o trenutnom stanju i ideje o unapređenju komunikacije i interakcije između institucija visokog obrazovanja i tržišta rada.

Na konferenciji će biti razmatrana i pitanja promena u visokom obrazovanju na putu ka Evropskoj uniji, sa osvrtom na iskustva na ovom polju u zemljama članicama.

Kome je namenjena:

- Kreatorima politike visokog obrazovanja i tržišta rada u Srbiji
- Vodećim ljudima u domaćim visokoškolskim ustanovama
- Profesorima
- Studentima
- Poslodavcima
- Posrednicima u zapošljavanju
- Svim ostalim zainteresovanim učesnicima

Teme:

- Znanje kao roba
- Visoko obrazovanje kao podsticaj razvoja društva
- Strategija razvoja visokog obrazovanja
- Povezivanje visokog obrazovanja i privrede
- Stručna praksa za studente
- Obrazovni program i potrebe tržišta
- Obrazovni profili - kvalitet i kvantitet kroz prizmu tražnje na tržištu rada
- Proaktivan pristup kreiranju ponude na tržištu rada
- Odnos teorijskog i praktičnog znanja
- Visoko obrazovanje kao poluga za razvoj preduzetništva
- Fleksibilniji studijski programi i doživotno obrazovanje
- Uloga posrednika u zapošljavanju visokoobrazovanog kadra
- Uloga poslodavaca u komunikaciji sa ustanovama visokog obrazovanja
- Promene u sistemu visokog obrazovanja na putu ka EU

Za sve dodatne informacije molimo Vas da nas kontaktirajte na: office@avento-promotion.com ili pozovite 011/2286-721

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 20.2.2012.

KONKURS ZA PROJEKTE EU: RASPISAN KONKURS ZA OBUKU NA TEMU "PISANJE I UPRAVLJANJE PROJEKTIMA FINANSIRANIH OD STRANE EU" • Rok za prijavljivanje je 29. februar 2012. godine •

TACSO kancelarija u Srbiji raspisuje poziv za predstavnike/ce Organizacija Civilnog Društva da konkurišu za obuku na temu "Pisanje i upravljanje projektima finansiranih od strane EU" a koje će se održati tokom proleća i jeseni 2012. godine.

Cilj obuke je unapređenje održivosti OCD kroz podizanje veština za razvijanje i upravljanje EU projektima. Tokom obuke učesnici/ce će dobiti priliku da se upoznaju i da savladaju potrebna znanja i veštine za sistematicno razvijanje i efektivno sprovođenje EU projekata, kao i da se upoznaju sa mogućnostima finansiranja OCD'a iz EU fondova. Na ovaj način želimo da osnažimo ulogu OCD u demokratskim procesima.

Obuke su namenjene osobama koje se nalaze na položajima na kojima su uključeni u pripremu ili sprovođenje projekata unutar svojih organizacija, a koji nisu imali priliku da učestvuju na obukama sa istim ili sličnim temama.

Da bi učestvovali na obukama, potencijalni kandidati/kinje su u obavezi da pošalju kompletnu aplikacionu dokumentaciju na adresu prijava.rs@tacso.orgsa naznakom :"Priprema i sprovođenje EU projekata" a najkasnije do 29. februara do 17 časova. Kompletna aplikaciona dokumentacija podrazumeva sledeća dokumenta:

1. Aplikacioni formular
2. CV - Bigrafiju u propisanom formularu
3. Motivaciono pismo

Ispred jedne organizacije može konkurisati samo jedna osoba. Sve troškove održavanja obuke snosi TACSO kancelarija, putni troškovi učesnicima/ama će biti pokriveni u visini autobuske karte.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 20.2.2012.

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA PODNELA U TOKU 2011. VIŠE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNIH POSTUPAKA, VIŠE PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP ZA ODGOVORNA LICA I TRI KRIVIČNE PRIJAVE ZBOG NESAVESNOG RADA U SLUŽBI

Državna revizorska institucija, nakon što je završila program revizije za 2011. godinu i subjektima revizije dostavila izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2010. godinu, podnela je u toku 2011. godine nadležnim prekršajnim sudovima 21 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka za 33 odgovorna lica, jednu prijavu za privredni prestup za dva odgovorna lica nadležnom tužilaštvu, kao i tri krivične prijave zbog nesavesnog rada u službi.

Takođe, 10. i 13. februara 2012. godine, Državna revizorska institucija je podnela nadležnim sudovima još 101 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka za 143 odgovorna lica, kao i 23 prijave za privredni prestup za 38 odgovornih lica.

Zahtevi su podneti protiv odgovornih lica u ministarstvima (ministara, državnih sekretara, pomoćnika ministara, sekretara ministarstava, direktora i pomoćnika direktora uprava, načelnika službi), lokalnoj samoupravi (gradonačelnika, predsednika opština, načelnika uprava, sekretara sekretarijata, direktora predškolskih ustanova) i javnim preduzećima (direktora, zamenika direktora, rukovodioca finansijskih službi, komisija). U Nacionalnoj službi za zapošljavanje takođe je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (protiv pređašnjeg i sadašnjeg direktora i zamenika direktora) a u Fondu za razvoj podneta je prijava za privredni prestup i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (protiv pređašnjeg i sadašnjeg direktora).

Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka podneti su zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu, Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, Zakona o javnom dugu, Zakon o platnom prometu, kao i nepoštovanjem Uredbe o budžetskom računovodstvu, Uredbe o kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima i nepoštovanja odredbi Pravilnika o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja.

Takođe, prijave za privredne prestupe su podnete zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakona o planiranju i izgradnji.

Zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Krivičnog zakonika Republike Srbije Državna revizorska institucija je protiv odgovornih lica u JP "Železnice Srbije", JP "Putevi Srbije", i JKP "Medijana" Niš, podnela tri krivične prijave.

Osim preduzetih mera, u skladu sa nadležnostima iz Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, svim revidiranim subjektima je određen rok od 30 do 90 dana, od dana prijema Izveštaja, da otklone sve nepravilnosti koje se mogu otkloniti, a koje su konstatovane u Izveštajima, kao i da dostave odazivni izveštaj Državnoj revizorskoj instituciji.

Izvor: Vebsajt Državne revizorske institucije, 17.2.2012.

PREDLOG UREDBE O RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE: Realizacija Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti bi trebalo da počne od marta

Uredba o racionalnoj upotrebi energije na osnovu koje će se iz Fonda za zaštitu životne sredine finansirati Program projekata energetske efikasnosti, ušla je u Vladinu proceduru, rekao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić obilazeći Dom za decu ometenu u razvoju "Kolevka" u Subotici.

- Program se sastoji iz dva dela. Jedan se odnosi na finansiranje energetske efikasnosti u državnim objektima, dok je drugi namenjen za građane. Za prvi deo je ove godine predviđeno milijardu dinara bespovratnih sredstava, koje ćemo 1. marta dodeljivati jedinicama lokalne samouprave i budžetskim korisnicima, kako bi na svojim zgradama promenili stolariju, popravili krovove, ugradili kotlove na biomasu, finansirali postavljanje toplotnih pumpi i korišćenje obnovljivih izvora energije - naveo je ministar Dulić.

Drugi deo programa vredan 300 miliona dinara, prema njegovim rečima, biće namenjen za sufinansiranje kredita građana namenjenih za podizanje energetske efikasnosti porodičnih kuća ili stanova. Zahvaljujući tim sredstvima građani će moći preko poslovnih banaka da podignu subvencionisani kredit za adaptaciju kuće u kojoj žive u cilju uštede energije i smanjenja troškova života. Realizacija ovog dela programa takođe počinje u martu kada će biti raspisan javni poziv bankama da se uključe u ovaj posao.

- Vraćanjem kredita banci građani mogu da naprave uštedu u visini rate kredita, jer je mesečna rata zapravo jednaka uštedi koja se postiže ulaganjem u objekat. Početkom marta će biti upućen poziv bankama koje žele da učestvuju u projektu. Zahvaljujući ovom Programu očekujemo da će sledeće godine, kada efekti budu vidljivi, biti ostvarene uštede od nekoliko miliona kilovata električne energije, ali i ostalih energenta - ukazao je ministar Dulić.

Kako je objasnio, Program energetske efikasnosti je ujedno i segment Programa pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize, a kroz njega će biti uposleno između 10 i 20 hiljada građevinskih i radnika iz drugih struka. Pored direktnog efekta u vidu uštede energije u narednim godinama, očekuje i pozitivan efekat u domenu angažovanja većeg broja domaćih malih i srednjih preduzeća.

- Štednja energije je vrhunski interes ovog trenutka, jer je Srbija na žalost na samom začelju u pogledu energetske efikasnosti. U Srbiji se koristi 40 odsto više energije po glavi stanovnika ili po jednom objektu od evropskog proseka. To je ozbiljan problem i posledica zanemarivanja činjenice da energenti postaju sve skuplji i da je potrebno dugoročno investiranje u uštedu energenata, pre svega u sistemima koji su najveći potrošači - naveo je ministar Dulić.

U Domu za decu ometenu u razvoju "Kolevka" Fond za zaštitu životne sredine je sufinansirao postavljanje 80 solarnih kolektora, a ranije je promenjena i kompletna stolarija.

- Podneli smo Fondu zahtev za korišćenje geotermalne energije i očekujemo da projekat prođe proceduru za mesec dana. Na taj način bismo kroz sopstveni izvor energije godišnje uštedeli od četiri do pet miliona dinara - ukazala je direktorka Doma "Kolevka" Mirjana Čabrić.

Ministar Dulić je prisustvovao i Svečanoj akademiji povodom 120 godina od osnivanja Osnovne škole "Matko Vuković"

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 14.2.2012.

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE: Operateri koji na svojoj lokaciji mogu imati veće količine opasnih materija, dostavili su Ministarstvu Obaveštenje u kome su odredili kojoj grupi Seveso postrojenja pripadaju

Postupajući po odredbama Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US - prim. red), operateri koji na svojoj lokaciji mogu imati veće količine opasnih materija, dostavili su Ministarstvu Obaveštenje u kome su u skladu sa zakonskim kriterijumima odredili kojoj grupi Seveso postrojenja pripadaju. Na osnovu pristigle dokumentacije, identifikovano je da se na teritoriji Republike Srbije nalazi ukupno 101 seveso postrojenje, od kojih je 45 višeg i 56 Seveso postrojenja nižeg reda.

U toku 2011.godine u okviru IPA projekta "Jačanje kapaciteta inspekcije i zainteresovanih strana", a uz pomoć stranih eksperata kompetentnih za sprovođenje Seveso direktive održano je više seminara i radionica, za inspektore i operatere, koji su se odnosili na implementaciju Seveso direktive u domaćem zakonodavstvu i na izradu dokumenata Politike prevencije udesa i Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

Takođe, u okviru projekta izvršena je izrada alata za inspekcijski pregled na terenu (ček liste za inspekcijski pregled) kao i alata za određivanje prioriteta u inspekcijskim pregledima seveso postrojenja nižeg reda.

Obzirom da je zakonski rok za izradu Politike prevencije udesa istekao, u ovom momentu oko 70 odsto oparatera seveso postrojenja nižeg reda dostavilo je nadležnom inspektoru elaborat o Politici prevencije udesa. Predstoje inspekcijski pregledi povodom usaglašenosti dostavljene dokumentacije sa zakonskom regulativom i utvrđivanja činjeničnog stanja na terenu sa propisanim.

Preliminarni spisak SEVESO postrojenja možete preuzeti na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/inspekcija/lista_seveso_ii_viseg_reda.pdf (ONLINE), a SEVESO postrojenja nižeg reda na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/inspekcija/seveso_ii_nizeg_reda.pdf (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 14.2.2012.

OBJAVLJENO OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA O PRIMENI ČL. 87. DO 89. I ČLANA 117. ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA KOD UTVRĐIVANJA GODIŠNJEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2011. GODINU

Ministarstvo finansija Republike Srbije je na sajtu objavilo Objašnjenje broj 414-00-5/2012-04 od 3.2.2012. godine o primeni čl. 87. do 89. i člana 117. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - prim. red) kod utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2011. godinu: http://www.mfin.gov.rs/

1. Neoporezivi iznosi i lični odbici

U skladu sa odredbom člana 87. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11-US - u daljem tekstu: Zakon), godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica - rezidenti, uključujući i stranca - rezidenta, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Saglasno članu 88. Zakona obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke koji iznose:

- za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade;
- za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade, po članu.

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
S obzirom da prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, objavljenom u "Službenom glasniku RS", broj 6/12, prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2011. godini iznosi 632.796 dinara, imajući u vidu navedene odredbe Zakona, neoporezivi iznos dohotka, lični odbici i iznosi oporezivog dohotka (osnovice godišnjeg poreza) za primenu progresivne poreske stope godišnjeg poreza na dohodak građana, su sledeći:

1.1. Neoporezivi iznos dohotka:

• za fizičko lice rezidenta, uključujući i stranca rezidenta - 1.898.388 dinara;

1.2. Lični odbici:

• za poreskog obveznika - 253.118 dinara;
• za izdržavanog člana porodice, po članu - 94.919 dinara;

1.3. Iznos oporezivog dohotka (kao osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana) za primenu progresivne poreske stope:

- na iznos do 3.796.776 dinara - 10%;
- na iznos preko 3.796.776 dinara -10% na iznos do 3.796.776 dinara + 15% na iznos preko 3.796.776 dinara.

2. Prihodi koji se oporezuju

Prema odredbi člana 87. stav 2. Zakona, predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana su prihodi koji su isplaćeni, odnosno ostvareni u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine, nezavisno na koji se period isplate odnose, po sledećim osnovima:
1) zarada iz čl. 13. do 14b tog zakona;
2) oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. tog zakona;
3) oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. tog zakona;
4) oporezivi prihod od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. tog zakona;
5) oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. do 5. tog zakona;
6) oporezivi prihod od osiguranja lica iz člana 84. st. 2. i 3. tog zakona;
7) oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a tog zakona;
8) oporezivi drugi prihodi iz člana 85. tog zakona;
9) prihodi po osnovima iz tač. 1) do 8) tog stava, ostvareni i oporezovani u drugoj državi.

3. Umanjenje za plaćeni porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje

Prema odredbi člana 87. stav 3. Zakona, zarada, oporezivi prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, oporezivi prihodi sportista i sportskih stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona, umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a svi ostali oporezivi prihodi koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom - oporezivi prihod od samostalne delatnosti, oporezivi prihod od nepokretnosti, oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari i oporezivi prihod od osiguranja lica - umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici.
Saglasno stavu 4. tog člana Zakona, zarade i oporezivi prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, oporezivi prihodi sportista i sportskih stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona, umanjuju se za doprinose za obavezno socijalno osiguranje najviše do iznosa doprinosa plaćenih na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno navedene oporezive prihode, na iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za godinu za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodakgrađana. Iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu iznosi 3.163.980 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 7/12).
Prihodi ostvareni i oporezovani u drugoj državi umanjuju se za porez plaćen u toj drugoj državi (član 87. stav 5. Zakona).

4. Dohodak za oporezivanje

Saglasno odredbi člana 87. stav 6. Zakona, dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 2. do 5. tog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1. tog člana Zakona.

To znači da se dohodak za oporezivanje obračunava (utvrđuje) na taj način što se godišnji zbir prihoda (koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana) po osnovu zarade i oporezivih prihoda iz stava 2. člana 87. Zakona, ostvarenih u kalendarskoj godini, umanji za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (najviše od iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa) plaćene na ostvareni prihod u toj kalendarskoj godini (st. 3. do 5. tog člana), pa od tako dobijenog iznosa odbije neoporezivi iznos iz stava 1. člana 87. Zakona.

5. Poreska osnovica i stopa

Poresku osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana, saglasno odredbi člana 88. Zakona, predstavlja oporezivi dohodak koji čini razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 6. Zakona i ličnih odbitaka iz člana 88. stav 1. Zakona, koji iznose:
- za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade, što (za 2011. godinu) predstavlja iznos u visini 253.118 dinara;
- za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade, po članu, što (za 2011. godinu) predstavlja iznos u visini 94.919 dinara.
Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje, a ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
Prema odredbi člana 89. Zakona, godišnji porez na dohodak građana obračunava se i plaća po stopi od 10%, odnosno 15%.
Naime, za obveznika - rezidenta iz člana 87. stav 1. Zakona, koji je u kalendarskoj godini ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade - stopa godišnjeg poreza je 10%.

Ukoliko je obveznik - rezident iz člana 87. stav 1. Zakona ostvario oporezivi dohodak koji je veći od šestostruke prosečne godišnje zarade, na iznos koji je veći od šestostruke prosečne godišnje zarade, primenjuje se stopa godišnjeg poreza u visini od 15%.

Saglasno tome, poreska stopa od 10% ili 15%, se u svakom konkretnom slučaju oporezivanja godišnjim porezom primenjuje na oporezivi dohodak kao poresku osnovicu, koji predstavlja razliku između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka, saglasno članu 88. Zakona.

To znači da se godišnji porez na dohodak građana plaća na oporezivi dohodak po stopi od:

• 10% - za fizičko lice - rezidenta, uključujući i stranca rezidenta, koji je ostvario oporezivi dohodak u iznosu do šestostruke prosečne godišnje zarade - na iznos do 3.796.776 dinara;
• 15% - za fizičko lice - rezidenta, uključujući i stranca rezidenta, koji je ostvario oporezivi dohodak u iznosu koji je veći od 3.796.776 dinara - na iznos preko 3.796.776 dinara.

Shodno tome, razlika između godišnjeg zbira prihoda (iz člana 87. stav 2. Zakona) ostvarenih u 2011. godini i plaćenog poreza i doprinosa na te prihode najviše do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa za tu godinu (član 87. st. 3, 4. i 5. Zakona), umanjena za neoporezivi iznos od 1.898.388 dinara (član 87. stav 1. Zakona), predstavlja iznos dohotka za oporezivanje, koji se umanjuje za iznos pripadajućih ličnih odbitaka poreskog obveznika (iz člana 88. Zakona) i čini oporezivi dohodak - poresku osnovcu na koju se primenjuje poreska stopa, i to na iznos oporezivog dohotka do 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 10%, a na deo iznosa preko 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 15%.
Primer:

Ukoliko je obveznik - rezident ostvario ukupne prihode u 2011. godini (oporezivi prihod umanjen za iznos plaćenih poreza i doprinosa na te prihode u toj godini shodno Zakonu) u iznosu od 8.000.000 dinara, pri čemu je dohodak za oporezivanje 6.101.612 dinara (ostvareni prihod - neoporezivi iznos: 8.000.000 - 1.898.388 = 6.101.612) a lični odbici za obveznika i za jedno izdržavano dete su 348.037 dinara (253.118 + 94.919 = 348.037), poresku osnovicu predstavlja oporezivi dohodak u visini od 5.753.575 dinara (dohodak za oporezivanje - iznos ličnih odbitaka: 6.101.612 - 348.037 = 5.753.575). Na iznos oporezivog dohotka (poresku osnovicu) do 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 10%, a na iznos preko 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 15%.

- Ukupni ostvareni prihodi (oporezivi prihod umanjen za iznos plaćenih poreza i doprinosa na te prihode) 8.000.000
- Dohodak za oporezivanje (ostv. prihodi - neoporezivi iznos) 6.101.612
- Lični odbici (za obveznika i za jedno izdržavano lice) 348.037
- Osnovica za oporezivanje (oporezivi dohodak): 6.101.612 - 348.037 = 5.753.575 5.753.575
- Stopa 10% na 3.796.776 379.678
- Stopa 15% (5.753.575 - 3.796.776 = 1.956.799 h 15%) 293.520
- Godišnji porez (379.678 + 293.520 = 673.198) 673.198 dinara

6. Podnošenje poreske prijave

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi se na Obrascu PPDG-5 koji je propisan članom 6. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Službeni glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10 i 23/10-ispravka). Napominjemo da se u delu poreske prijave PPDG-5 koji se odnosi na podatke o prihodima koji se oporezuju, pod tačkom 3.1.1. unosi podatak o oporezivom prihodu koji čini bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos od 6.554, odnosno 7.310 dinara (neoporezivi iznosi koji su bili u primeni u toku 2011. godine).

Poreska prijava na Obrascu PPDG-5 podnosi se najkasnije do 15. marta 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 19.2.2012.

OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA RASPODELU DELA SREDSTAVA IZ NAMENSKIH PRIMANJA BUDŽETA REPUBLIKE KOJA SE OSTVARUJU PRIREĐIVANJEM IGARA NA SREĆU, A KORISTE ZA FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE • Rok za podnošenje zahteva po ovom javnom pozivu ističe 12. marta 2012. godine •

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Komisija za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 10 od 10. februara 2012. godine (na str. 127 i 128, u delu Ostali oglasi - Konkursi), objavila je Javni poziv za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave. Rok za podnošenje zahteva po ovom javnom pozivu ističe 12. marta 2012. godine.

Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva:

1. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuje za ostvarivanje navedenog cilja: 35.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- u kojoj meri projekat, u vezi sa kojim je podnet zahtev za raspodelu sredstava, doprinosi ostvarivanju izvornih poslova jedinice lokalne samouprave;
- u kojoj fazi se nalazi projekat, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetog projekta, koja je ukupna finansijska vrednost projekta, u kom roku se predviđa završetak započetog projekta;
- stvarni doprinos projekta poboljšanju životnog standarda i uslova života građana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- projektna dokumentacija, dozvole, rešenja, saglasnosti i drugi akti nadležnih organa na osnovu kojih se realizuje konkretan projekat;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave kojim se odobravaju sredstva za realizaciju konkretnog projekta;
- izveštaj nadzornog organa koji sadrži podatke: u kojoj fazi se nalazi projekat, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetog projekta, koja je ukupna finansijska vrednost projekta i u kom roku se predviđa završetak započetog projekta.
Zahtev za raspodelu sredstava se može odnositi samo na realizaciju jednog određenog projekta od posebnog značaja.

2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 5.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- broj, starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih u organima lokalne samouprave u vreme podnošenja zahteva i u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev;
- program racionalizacije, koji se sprovodi saglasno promenama unutrašnjeg uređenja, odnosno osposobljavanja organa u jedinici lokalne samouprave;
- ukupan iznos sredstava potrebnih za naknade za višak zaposlenih;
- ukupan iznos budžetskih sredstava namenjenih za socijalna davanja kao i za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- podaci o broju, starosnoj i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih u organu lokalne samouprave za navedene vremenske periode;
- program racionalizacije, koji se sprovodi saglasno promenama unutrašnjeg uređenja, odnosno osposobljavanja organa u jedinici lokalne samouprave, overeni obračuni potrebnih sredstava, pregledi o pojedinačnom i ukupnom iznosu sredstava potrebnih za naknade za višak zaposlenih ili za osposobljavanje i ukupna dokumentacija koja se odnosi na sprovedene faze u realizaciji programa;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave koji sadrži iznos budžetskih sredstava namenjenih za socijalna davanja, kao i za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.

3. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 5.000.000,00 dinara.

Kriterijum za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- visina štete koja je pričinjena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- izveštaj nadležnog organa sa podatkom o proceni visine pričinjene štete elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

4. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 15.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- stepen tehničke opremljenosti, kao i potreba za podizanjem postojećeg nivoa opremljenosti organa jedinice lokalne samouprave;
- doprinos korišćenja ovih sredstava ostvarivanju ciljeva reforme lokalne samouprave, njihov uticaj na efikasnost pružanja usluga građanima i obavljanje poverenih poslova;
- uticaj na podsticanje novih investicija i donacija koje doprinose razvoju jedinice lokalne samouprave.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- elaborat koji sadrži detaljno obrađene pokazatelje za sve navedene kriterijume i dokumentacija na osnovu koje je utvrđena visina zahtevanog iznosa sredstava.

5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 23.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- u kojoj meri postoji potreba da se pruži pomoć jedinici lokalne samouprave za finansiranje različitih oblika solidarnosti i pomoći, odnosno programa i aktivnosti;
- Plan i program finansiranja konkretnog oblika solidarnosti i pomoći za lica koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i za lica sa posebnim potrebama, odnosno programa i aktivnosti socijalno-humanitarnih organizacija na njihovoj teritoriji, za koji je podnet zahtev za dodelu sredstava;
- ukupan iznos sredstava potrebnih za realizaciju Plana i programa finansiranja konkretnih oblika solidarnosti i pomoći, odnosno programa i aktivnosti;
- doprinos korišćenja ovih sredstava poboljšanju položaja lica i organizacija kroz realizaciju konkretnih oblika solidarnosti i pomoći koje predviđa Plan i program finansiranja;
- ukupan iznos budžetskih sredstava koja su predviđena za te namene.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- Plan i program finansiranja konkretnog oblika solidarnosti i pomoći za lica koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima kao i za lica sa posebnim potrebama, odnosno programa i aktivnosti socijalno-humanitarnih organizacija na njihovoj teritoriji za koji je podnet zahtev za dodelu sredstava, koji sadrži detaljno obrađene navedene kriterijume;
- finansijska, pravna, tehnička i druga dokumentacija o ispunjavanju uslova za finansiranje konkretnih oblika solidarnosti i pomoći i dokumentacija neophodna za njihovu realizaciju;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave ukoliko je jedinica lokalne samouprave opredelila sredstva za navedene namene.

6. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 15.000.000,00 dinara.

Kriterijum za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- opis i ocena stanja životne sredine;
- predviđene dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;
- procena uticaja na zdravlje ljudi u slučaju ugrožene životne sredine;
- nosioci, način, dinamika i sredstva za realizaciju programa, planova odnosno projekata i aktivnosti;
- doprinos korišćenja ovih sredstava zaštiti životne sredine.
Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- program zaštite životne sredine, lokalni akcioni ili sanacioni plan, projekat iz oblasti zaštite životne sredine ili plan i program aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine sa svim predviđenim i neophodnim saglasnostima i dozvolama, sve u zavisnosti od namene sredstava za koju se zahtev podnosi;
- izveštaj nadležnog organa jedinice lokalne samouprave koji sadrži podatke u kojoj fazi je realizacija programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih akcionih i sanacionih planova ili projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetih poslova i u kom se roku predviđa završetak poslova za koje se podnosi zahtev za dodelu sredstava;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave ukoliko je jedinica lokalne samouprave opredelila sredstva za ove namene.

Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da pre dostavljanja zahteva za učešće u raspodeli sredstava, kako bi on bio uzet u razmatranje, dostavi izveštaj o realizaciji ciljeva i načinu utroška sredstava koja su joj odobrena po ranijim javnim pozivima ili delimični izveštaj ukoliko je realizacija u toku.

Jedinica lokalne samouprave (opština, grad i grad Beograd) može po jednom javnom pozivu podneti zahtev za raspodelu sredstava radi ostvarivanja najviše dva cilja.

Zahtev za dodelu sredstava dostavlja se na obrascu za svaki od ciljeva. Obrazac se preuzima sa sajta Ministarstva i nalazi se uz tekst Javnog poziva, kao i obrazac iz člana 17. Uredbe, koji se takođe popunjava i dostavlja. Uz zahtev dostavlja se sva potrebna dokumentacija za cilj za koji se zahtev podnosi. Takođe, neophodno je uz zahtev dostaviti i Odluku o budžetu za godinu u kojoj se zahtev podnosi, Odluku o opštinskoj upravi i Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Jedinice lokalne samouprave navedeno podnose Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Komisiji za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava, Beograd, Birčaninova 6, u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 14.2.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije objavila spiskove lekova za upotrebu u humanoj medicine

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 14. februar 2012. godine:

Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je alims izdao rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00161-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00158-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 14.2.2012.

NA INTERNET STRANICI KOMISIJE ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA OBJAVLJENI ISHODI AKREDITACIJE I PROVERE KVALITETA SA DELOM ODLUKA NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANJE

Na Internet stranici Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta: http://www.kapk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=26&lang=sr objavljeni ishodi KAPK sa delom odluka Nacionalnog saveta (usklađene sa Odlukom o ekvivalenciji DAS i MAS akademskih studija):

I ciklus: I ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/I_CIKLUS.pdf, I ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/I_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

II ciklus: II ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_CIKLUS.pdf, II B ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_B_CIKLUS.pdf, II ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

III ciklus: III ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/III_CIKLUS.pdf, III ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/III_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

IV ciklus: IV ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/IV_CIKLUS.pdf, IV ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/IV_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

V ciklus: V ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/V_CIKLUS.pdf, V ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/V_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

VI ciklus: VI ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VI_CIKLUS.pdf, VI ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VI_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

VII ciklus: VII ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_CIKLUS.pdf, VII ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VII B ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS.pdf, VII B ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VII B ciklus visoke škole http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS_VISOKE_SKOLE.pdf

VIII ciklus: VIII ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS.pdf, VIII ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VIII ciklus visoke škole http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS_VISOKE_SKOLE.pdf

Visoke škole - ishodi akreditacije u 2008. godini http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ISHODI_AKREDITACIJE_U_2008.GODINI.pdf
Visoke škole - ishodi akreditacije u 2007. godini http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ISHODI_AKREDITACIJE_U_2007.GODINI.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 5. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_5.CIKLUSU.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 6. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_6.CIKLUSU.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 7. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_7.CIKLUSU.pdf

Izvor: Vebsajt Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, 14.2.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U JANUARU 2012. GODINE

Na kraju januara devizne rezerve Narodne banke Srbije su iznosile 11.603,7 miliona evra. Tokom januara najveći devizni priliv zabeležen je po osnovu korišćenja kredita i donacija, a najveći odliv po osnovu manjeg izdvajanja obavezne rezerve banaka i plaćanja obaveza prema inokreditorima.

Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju januara su iznosile 6.700,0 miliona evra.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije obezbeđuju pokrivenost novčane mase M1 od 447,0 odsto, kratkoročnog duga od 1.791 odsto i istovremeno pokrivaju više od osam meseci uvoza robe i usluga.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u januaru iznosio je 1.819,2 miliona evra i bio je za 281 milion evra manji nego u prethodnom mesecu.
U toku januara kurs dinara prema evru kretao se u pravcu deprecijacije i dinar je nominalno oslabio prema evru za 1,3% bez intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 14.2.2012.

SEMINAR: "KRITERIJUMI ZA PRIHVATANJE OTPADA NA DEPONIJE I POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA" BIĆE ODRŽAN 21. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar: "Kriterijumi za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada" biće održan 21. februara 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajednički organizuju jednodnevni seminar o kriterijumima za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada.

Nakon uvodnih govora Siniše Mitrovića, savetnika predsednika PKS i Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra, privrednicima će o direktivama o deponijama Evropske unije govoriti Marija Amon, ispred Federalnog ministarstva poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede, iz Austrije.

Tokom trajanja seminara, biće reči i o implementacije EU direktiva o deponijama i insineraciji otpada u Srbiji, standardima za ko-insineraciju opasnog otpada u EU, slanju opasnog otpada na tretman u Austriju i Nemačku i standardima za kvalitet alternativnih goriva.

Nakon prezentacija, uslediće diskusija, a stručnjaci iz EU i Srbije odgovaraće na pitanja privrednika.

Kontakt telefon: 011/ 3300 927

Dnevni red za 21. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI MODELI AKATA USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU
  • IZJAVA O ODRICANJU OD TUŽBENOG ZAHTEVA
  • IZJAVA O POVLAČENJU TUŽBE
  • IZJAVA O POVLAČENJU TUŽBE NAKON DONOŠENJA PRVOSTEPENE PRESUDE
  • TUŽBA ZA ČINIDBU
NOVA ODLUKA O ZAŠTITI OD BUKE NA TERITORIJI GRADA VALJEVA: Grad je podeljen u šest zona, najviši nivo buke je 65 decibela

Od kad postoji grad na Kolubari, prvi put je na snazi Odluka o zaštiti od buke na teritoriji Grada Valjeva ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2011 - prim. red). Valjevo je podeljeno na šest zona, od bolnica i parkova, gde buka može da iznosi najviše 50, do centra grada gde ne sme da pređe 65 decibela.

Osnovna svrha merenja buke je da se dođe do podataka gde je potrebna izmena saobraćaja, odnosno, da se utvrdi gde vozila prave veću buku od dozvoljene.

- Najniži dozvoljeni nivo buke je u područjima za odmor i rekreaciju, kod bolnice, u gradskim parkovima - kaže Mirjana Medulović Marinković, načelnica Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine. - Najveća buka dozvoljena je u centru grada, uz magistralne i regionalne saobraćajnice, dok u industrijskoj zoni, na primer, ne sme da prelazi graničnu vrednost buke onih područja sa kojima se graniči.

Nivo buke na 12 lokacija u tri intervala tokom dana, kao najpovoljniji ponuđači, po ceni od 75.000 dinara za godinu dana, meriće stručnjaci Zavoda za javno zdravlje iz Šapca. Njihovi izveštaji biće od koristi prilikom izrade novih urbanističkih planova i izmena saobraćaja. Onima koji proizvode buku privrednicima i ugostiteljima, ostavljeno je tri meseca da objekte adaptiraju i izoluju.

- U objektima neće moći da instaliraju uređaje koji proizvode buku veću od dozvoljene - ističe Aleksandar Janković, načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove. - Zanatlije, poput kovača, ili oni koji rade sa na primer bušilicama, moći će da rade samo ako zatvore prozore i vrata. Ugostitelji zvučnike ne mogu da iznose u letnje bašte.

KAZNA

Za one koji ne poštuju odluku o dozvoljenom nivou buke u zavisnosti od akustičke zone predviđene su kazne od 50.000 do milion dinara. Ako merenjem bude utvrđeno da je prijava neosnovana, troškove izlaska merača na teren plaća onaj ko je prijavio.

NAJBUČNIJE

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je nivo buke stalno veći od 70 decibela na najprometnijim raskrsnicama u Valjevu - poput Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića, odnosno Bulevara vladike Nikolaja i obilaznice za Užice.

B. PUZOVIĆ

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 6.2.2012.

AKREDITOVANI SEMINARI U ORGANIZACIJI CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS-A: Rok za prijavu učešća na seminaru je 20. februar 2012. godine

Obaveštavamo sve vaspitače, nastavnike i profesore uključene u Projekat Vlade AP Vojvodine "Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine" da će se tokom februara meseca tekuće godine održati nekoliko seminara u ogranizaciji Cambridge University Press-a, pod nazivom Tour of Serbia.

Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i nalazi se u Katalogu profesionalnog usavršavanja za školsku 2011/2012. godinu pod rednim brojem 317 i nazivom Cambridge Teachers' Development Programme.

Seminar je u potpunosti besplatan za sve učesnike i nosi dva sata profesionalnog usavršavanja.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice podržava održavanje ovog seminara.

U prilogu se nalazi poziv u kome možete pronaći sve detalje u vezi datuma, vremena i mesta održavanja seminara u AP Vojvodini, podatke o predavaču, sadržini samog seminara i naravno, načinu prijavljivanja za učešće na seminaru.

Rok za prijavu učešća na seminaru je ponedeljak 20. februar.

Detaljnije informacije o seminarima možete pogledati na http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/images/stories/Vesti/2012.02.02/Seminar%20Tour%20of%20Serbia.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 3.2.2012.

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA "SY CULTOUR" BIĆE ODRŽANO 8. FEBRUARA 2012. GODINEU PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE: Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine

Pripreme za ovaj značajan regionalni projekat "Sy CULTour" su počele još krajem 2009. godine, da bi odobrenje za realizaciju usledilo nakon godinu dana. Projekat traje do februara 2014. godine, kada se planira velika konferencija u gradu Heraklion na Grčkom ostrvu Krit, gde će biti predstavljeni krajnji rezultati i završni dokument projekta.

Krajem prošle godine potpisan je Ugovor sa Evropskom delegacijom u Srbiji i do sada su završena 3 radna paketa. Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine.

U martu 2011. godine u Ljubljani održan je prvi sastanak 17 partnera iz 6 država (Slovenija, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Srbija), kojim je zvanično pokrenut ovaj međunarodni projekat, nastao iz bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, kroz saradnju Slovenačke Akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Partner Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo je Privredna komora Vojvodine, a realizaciju projekta će pratiti Kancelarija za evropske integracije - Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje iz Beograda.

Cilj projekta je da se poboljša upravljanje kulturnim nasleđem i vrednostima u ruralnim područjima u cilju ekonomskog i društvenog razvoja, posebno onih, slabije razvijenih. Primena novih metodologija doprineće stvaranju novog, ne-masovnog ruralnog kulturnog turizma, generisaće nova radna mesta i veće prihode. Nove metodologije testiraće se i primeniti u pilot oblastima.
Detalji projekta će biti predstavljeni 8. februara 2012. godine (sreda), u 12:00 časova, Sala 14, u Privrednoj komori Vojvodine, Master centar. O projektu će govoriti Dragica Samardžić u ime Privredne komore Vojvodine, prof.dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projetka i prof.dr Lazar Lazić, direktor Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u, a prisutni će biti rektor UNS, prof. dr Miroslav Vesković i dekan PMF prof. dr Neda Mimica Dukić.

Molimo medijske kuće da prisustvuju ovom događaju i o tome obaveste javnost.

Izvor: Vebsaj Privredne komore Vojvodine, 3.2.2012.

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE UPUTILO PREPORUKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA ZA OBUSTAVU RADA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA, OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA OD 6. DO 10. FEBRUARA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović preporučio je danas lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka, 6. februara, do petka, 10. februara.

U saopštenju Ministarstva prosvete i nauke navodi se da je Obradović preporučio univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Ova preporuka je doneta da bi se deca i učenici zaštitili od opasnosti zbog ekstremno niskih temperatura, otežanih uslova u kojima radi prosvetni sistem, ali i kao mera koja podržava stabilizovanje energetskog sektora u zemlji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 3.2.2012.

ZAKLJUČENI SPORAZUM O FITOSANITARNOJ SARADNJI I SPORAZUM U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I VETERINARSTVA IZMEĐU SRBIJE I MAKEDONIJE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović zaključio je, dana 3. februara 2012. godine Sporazum o fitosanitarnoj saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Makedonije gospodinom Ljupčetom Dimovskim i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Republike Makedonije gospodinom Dejanom Runtevskim u Privrednoj komori Srbije.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Uspeli smo da pojednostavimo trgovinske procedure kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i proizvodi prehrambene industrije biljnog i životinjskog porekla. Ovim Sporazumom uspostavljamo formalan odnos poverenja između Srbije i Makedonije kada su procedure u pitanju uz očuvanje bezbednosti hrane".

"Osnovano očekujemo povećanje razmene i prometa u 2012. godini i na jednoj i na drugoj strani što će značiti i nova radna mesta i veće zarade za sve ljude koje se nalaze u ovom poslu", zaključio je ministar Petrović.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljjupče Dimovski je izjavio: "Ovim činom će se dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje a potpisana dokumenta će omogućiti veće pogodnosti i privrednicima i potrošačima".

Sporazum o fitosanitarnoj saradnji dva ministarstva ima za cilj omogućavanje prometa bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata bez ograničavanja spoljne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite zdravlja bilja, kontrolisanje pošiljki bilja i uz međusobnu razmenu informacija, iskustava i znanja. Ovim sporazumom, zaključenim na period od 5 godina, štitiće se teritorije obe države od unošenja štetnih organizama preko bilja i biljnih proizvoda i ograničavaće se gubici koji nastaju kao posledica njihovog delovanja.

Cilj Sporazuma u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, zaključenog na period od 5 godina, je razvijanje saradnje, olakšavanje prometa životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane i hrane za životinje bez ograničavanja međusobne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i omogućavanje ostalih segmenata saradnje u oblasti poljoprivrede i nesmetanog protoka robe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 3.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI NOVI PRIMERI MODELA, USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU:
  • PRIGOVOR STRANKE NA SADRŽINU PISANOG OBLIKA TONSKOG ZAPISA
  • ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA POSTUPKA KOJE JE SUPROTNA STRANA PROUZROKOVALA SVOJOM KRIVICOM
  • ZAHTEV ZA PREGLEDANJE I PREPISIVANJE SPISA
NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILA

Novi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.

Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.

Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.

On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.

Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.

Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 1.2.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

Saopštenje Agencije za privredne registre o skraćenju radnog vremena za prijem stranaka, zbog mera Vlade Republike Srbije

ZBOG SMANJENJA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (APR) SKRATIĆE RADNO VREME ZA PRIJEM STRANAKA

U okviru mera racionalizacije potrošnje električne energije, Agencija za privredne registre obaveštava korisnike da će beogradska kancelarija danas, 13. februara, i u utorak, 14. februara, primati stranke u periodu od 9 do 12 sati.

Organizacione jedinice APR-a će danas, takođe, raditi skraćeno i to od 9 do 12 sati, dok u utorak, 14.02, neće uopšte raditi sa strankama.

Po preporuci Vlade Republike Srbije, beogradska kancelarija i organizacione jedinice APR-a u petak, 17.02, neće raditi.

Izvor: Agencijа za privredne registre, 13.2.2012.

MMF ZA NASTAVAK REVIZIJE ARANŽMANA SA SRBIJOM ZAHTEVA POSTIZANJE DOGOVORA O ZAKONODAVNIM MERAMA KOJE ĆE ELIMINISATI DODATNU POTROŠNJU I POVEĆANJE DUGA

Tanjug

"Mada je verovatno da će se to dogoditi tek nakon izbora, vlada je izrazila spremnost na održavanje deficita i povećavanje duga u skladu sa ciljevima aranžmana tokom preostalog dela svog mandata, u nameri da se doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike", naveo je MMF.
Preliminarno je dogovoreno da se misija MMF-a vrati u Beograd sredinom 2012. godine, posle izbora, da bi sa novom vladom razgovarala o koracima koji su potrebni da bi se nastavile revizije programa.

Kako je precizirano, nastavak revizija aranžmana zahtevaće postizanje sporazuma o rebalansu budžeta za 2012. kojim će se eliminisati dodatna potrošnja i emitovanje duga, usvajanju srednjoročnog fiskalnog programa i ubrzanju strukturalnih reformi. Završetak prve revizije stend-baj aranžmana odložen je zato što budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom.

Kako se podseća, fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4,25 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko jedan procenat BDP-a.

Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga, uključujući državne garancije, i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro dva procenta BDP-a.

Budžet za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskog programa podržanog aranžmanom, navedeno je u preporukama MMF-a.

Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje jedan procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo tog jaza koji iznosi 0,5 procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, 0,25 procenta potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje.

Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP-a, u poređenju sa 4,25 procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda.

OZBILJNA PRAVNA DILEMA: DA LI TREBA SPUSTITI GRANICU KRIVIČNE ODGOVORNOSTI

Stručnjaci smatraju da, bez obzira na slučajeve silovanja vršnjaka i nasumičnog ubadanja prolaznika, granicu krivične odgovornosti ne treba spuštati ispod 14. godine. Česta „gostovanja” dece koja nisu oduvala ni 14 svećica na torti u crnim hronikama pokreću pitanje da li treba spustiti granicu krivične odgovornosti? Naime, po našem zakonodavstvu deca mlađa od četrnaest godina ne mogu odgovarati za izvršeno krivično delo. Međutim, deca, i to sve mlađa i mlađa, izvršioci su surovog nasilja.

Trinaestogodišnji dečak, učenik sedmog razreda osnovne škole u Požarevcu, silovao je svog vršnjaka. Trinaestogodišnji štićenik Zavoda za vaspitanje mladih u Knjaževcu, koji se trenutno nalazi u prihvatilištu u Beogradu, svakodnevno izaziva teške incidente. Prijavljen je policiji jer je posle bekstva iz doma nožem nasrnuo na slučajnog prolaznika u Beogradu i posekao ga po celom telu.

Statistika MUP-a govori da godišnje u proseku oko 5.000 maloletnika izvrši krivična dela, pri čemu je svaki sedmi maloletnik mlađi od 14 godina. A na pitanje da li deca mlađa od 14 godina treba krivično da odgovaraju Tamara Lukšić-Orlandić, zamenik ombudsmana za prava deteta, izričita je: „Taman posla! Treba raditi prevenciju, a ne spuštati granicu krivične odgovornosti.” Po njenim rečima, deca su uvek „lakmus papir” nefunkcionisanja porodice i zbog toga im je potrebna pomoć društva. Potrebno je menjati sistem, a ne dići ruke od deteta.
– Spuštanje te granice bilo bi sinonim za priznanje: mi smo nemoćni u psihosocijalnoj rehabilitaciji deteta, hajde da ga stavimo iza rešetaka – smatra Tamara Lukšić-Orlandić.
Naša sagovornica ističe da kod nas sistem alternativnih sankcija – kao što su vaspitni nalozi ili društveno koristan rad, još uvek nije zaživeo i dodaje da je je ova godina ključna za uvođenje tog sistema.

– U Holandiji dobro funkcioniše sistem alternativnih sankcija, pa su deca koja, primera radi, prave izgrede u školi dužna da urade nešto korisno za svoju školu – tako služe kao „primer” ostaloj deci da ne čine izgrede. U SAD postoji smrtna kazna za maloletnike, ali ne treba zaboraviti da ova zemlja nije ratifikovala Konvenciju o pravima deteta – zaključuje Tamara Lukšić-Orlandić.

Profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Milan Škulić kaže da nema potrebe za spuštanjem granice krivične odgovornosti i dodaje da su zakonodavci u većini evropskih zemalja, „a naročito onima koje nama predstavljaju uzore pravnih država”, tu granicu podvukli kod 14. godine života. – Čak i u zakonicima onih zemalja u kojima je predviđeno da su deca sa osam godina krivično odgovorna, kao što je to slučaj sa Krivičnim zakonom Velike Britanije, nije predviđeno da deca idu u zatvor, već se prema njima primenjuju drugačije sankcije Činjenica da se dešavaju neki ekscesni slučajevi, nije razlog za promenu zakona – smatra dr Škulić.

Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, objašnjava da nisu toliko česti slučajevi da deca mlađa od 14 godina čine teška krivična dela, iako ovi slučajevi odmah padaju u oči javnosti.

– Za svako dete sa problemima u ponašanju mora se napraviti individualni plan zaštite. Veliki broj stručnjaka obučen je za rad sa decom koja imaju poremećaje u ponašanju. Problematičnost ove pojave bila bi veća da nema toliko stručnog rada na prevenciji nasilja. Škola mora aktivnije da se uključi u prevenciju, jer su nastavnici ti koji su u prvom kontaktu sa decom koja imaju probleme u ponašanju – oni su dužni da roditeljima skrenu pažnju na te probleme, a roditelji imaju obavezu da potraže stručnu pomoć. Ne postoje deca za koju „nema nade” da će stručni rad dati rezultate – uveren je Rolović, iza koga su 24 godine rada u pomenutoj ustanovi.
Kakve mere i kazne predviđa zakon

Po sadašnjem zakonu, deca mlađa od 14 godina ne smatraju se krivično odgovornim, tako da se prema njima ne može pokrenuti niti voditi krivični postupak. Takođe, prema njima se ne mogu izricati niti primenjivati krivične sankcije – jedine mere koje se prema njima mogu primenjivati jesu mere socijalne zaštite. Kada su u pitanju mlađi maloletnici – uzrasta od 14 do 16 godina, zakonodavac je predvideo da se prema njima mogu primenjivati i izricati samo vaspitne mere. Prema starijim maloletnicima, od 16 do 18 godina, takođe se mogu izricati i primenjivati vaspitne mere, a izuzetno se može primeniti i kazna maloletničkog zatvora (za teška krivična dela).

Katarina Đorđević
politika.rs

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA PODNELA VIŠE PRIJAVA

Gradonačelnici najvećih gradova u Srbiji su na spisku osoba protiv kojih je Državna revizorska institucija (DRI), kako je danas objavila, podnela prijave zbog kršenja zakona, na osnovu revizije izveštaja za 2010. godinu.

Na sajtu DRI (www.dri.rs) je objavljeno da je podnet 101 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 143 osobe i 23 prijave za privredni prestup protiv 38 osoba.

Prijave zbog kršenja zakona su 10. i 13. februara podnete protiv odgovornih u ministarstvima, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Fondu za razvoj.

Državna revizorska institucija obavila je 2011. godine kontrolu 47 subjekata, a pozitivno mišljenje su dobili Narodna banka Srbije i Uprava carina.

NIJE REALNO OTVARANJE PRIVATNIH ZATVORA U SRBIJI

Tanjug

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da nije u planu, niti je realno otvaranje privatnih zatvora u  Srbiji.

Tako spekulacije, koje su se posle bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića pojavile u javnosti, da bi najokoreliji kriminalci višedecenijske kazne mogli da izdržavaju u privatnim zatvorima u Srbiji - padaju u vodu.

   "Ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u koje ubrajamo i klasične zatvore i pritvore, zatim ustanove za maloletnike i one u kojima žene izdržavaju kaznu, predstavljaju objekte od najvećeg bezbednosnog rizika, pa je jedino moguće da država rukovodi njima", rekao je Homen današnjoj "Politici".

    U zavodima se ne izdržavaju samo kazne, već se i saslušavaju zatvorenici, bilo u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za neka krivična dela.

   "Tim pre je nezamislivo da se takvi objekti nalaze u privatnom vlasništvu. Takođe je nemoguće zamisliti da pripadnici Službe obezbeđenja koje zapošljava Ministarstvo pravde i policija čuvaju lica u privatnim objektima, a još je manje zamislivo da obezbeđenje pritvorenika i zatvorenika bude povereno obezbeđenju koje ne zapošljava država", istakao je Homen.

   Imajući u vidu sve navedeno, ali i činjenicu da državu jedno pritvoreno ili osuđeno lice dnevno "košta" 15 evra, Homen smatra da "apsolutno nije vreme da se o srpskim zatvorima govori kao o mogućem privatnom biznisu".

   "Ima mnogo više boljih sektora koji vape za privatnim investicijama", rekao je Homen i podsetio da u Srbiji ima 29 ustanova u kojima se izvršavaju krivične sankcije, da je u njima trenutno 11.300 pritvorenika i osuđenika.

   "Tačno je da su kapaciteti srpskih zatvora mali i da u njima ima mnogo više lica nego što to propisuju evropski standardi. Zbog toga je otvoren Kazneno-popravni zavod 'Beograd' u Padinskoj skeli u koji će biti smešteno oko 500 osuđenika", kazao je Homen.

   On je rekao da je u planu i otvaranje okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu, kao i izgradnja zatvora u Medveđi, kao jednog od najvažnijih strateških državnih objekata.

MINISTARKA PRAVDE RAZMATRA MOGUĆNOSTI VANSUDSKOG PORAVNANJA

Beta

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je večeras da će na osnovu tužbe roditelja Brisa Tatona protiv države Srbije za nadoknadu štete i presude osuđenima za njegovo ubistvo odlučiti o eventualnom vansudskom poravnanju.

"Sagledaću sve činjenice u tužbi i krivičnoj presudi i ako postoje uslovi, predložiću vansudsko poravnanje", rekla je Malovićeva televiziji B92 upitana o najavi tužbe roditelja Francuza Brisa Tatona protiv države Srbije za nadoknadu štete.

Upitana o smanjenju kazne, Snežana Malović je rekla da je sud taj koji odlučuje da li su "adekvatne kazne od 15 ili one 35 godina zatvora".

"Neću da kažem da postoji greška u prvostepenom ili apelacionom sudu. Mnogo važnije je kakva će poruka biti u odnosu na postupke o izgredima na fudbalskim utakmicama", rekla je Malović.

Ona je podsetila da je Srbija već imala slučajeve nadoknade štete zbog ubistava, a kao primer je navela slučaj Ivana Stambolića i pojedine presude za ratne zločine u kojima je konstatovana odgovornost države.

Upitana o tvrdnjama zamenika predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da se jedan visoki državni funkcioner sastajao sa Lukom Bojovićem koji se tereti za više krivičnih dela, Malovićeva je rekla da očekuje da Vučić svoja saznanja prenese nadležnim istražnim organima.

"Duboko verujem da će i gospodin Vučić imati priliku da iznese svoja saznanja pred istražnim organima", rekla je ministarka pravde na pitanje u vezi s tim slučajem.

Upitana da li je zadovoljna rezultatima u svom mandatu, uzimajući u obzir probleme u radu Visokog saveta sudstva i brojnim aferama poput vakcina i "Kolubare" koje nisu još razjašnjene, ona je rekla da su veliki problemi iz prošlosti nasleđeni, ali da se "ide ka njihovom rešavanju".

Podsećamo, roditelji Brisa Tatona najavili su ranije danas da će pokrenuti proceduru za nadoknadu štete protiv države Srbije, o čemu je Udruženje Bris obavestilo na svom internet sajtu.

"Naše poslednje sredstvo će sada biti pokretanje procedure za naknadu štete protiv države Srbije zbog teških propusta u poštovanju pravila bezbednosti i (obezbeđenja) ljudstva za vreme sportskog susreta", navodi se u saopštenju i podseća na "nasilno ponašanje pojedinih srpskih navijača... sa čim su potpuno upoznate vlasti".

Prema tekstu, roditelji Tatona su primili smanjenje kazni izrečenih ubicama njihovog sina u januaru "sa dubokom tugom" i rekli su da će njihov advokat u Srbiji "pokrenuti postupak u tom smislu".

Apelacioni sud u Beogradu je krajem januara prepolovio zatvorske kazne osuđenima za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona u centru Beograda, 2009. godine. Oni su prvostepeno bili osuđeni na kazne od 12 do 35 godina zatvora, a kazne su im smanjene na sedam do 15 godina zatvora.

Prvostepena presuda četrnaestorici navijača Partizana izrečena je 25. januara 2011. godine.

Navijači Partizana su po optužnici, 17. septembra 2009. godine, u Beogradu, napali francuske državljane, navijače fudbalskog kluba "Tuluz" i svesno zajednički delujući, ubili Brisa Tatona.

Taton je od teških povreda koje su mu nanete preminuo 12 dana kasnije, 29. septembra 2009. godine.

POVEĆANJE STAROSNE GRANICE ZA ODLAZAK U PENZIJU, U OVOM TRENUTKU NIJE PREDVIĐENO

Tanjug

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, za muškarce i žene, u ovom trenutku nije predviđeno, ali s obzirom na nepovoljna ekonomska kretanja i praksu drugih zemalja, taj posao će sačekati buduću Vladu Srbije, rekla je danas Tanjugu državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović.

Prema aktuelnom zakonu, muškarci u penziju odlaze sa 65, a žene sa 60 godina.

Ta starosna granica bi, međutim, prema zahtevima MMG mogla da bude povećana.

Prema najavama iz Evropske komisije, starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce bi mogla biti povećana od pet do sedam godine, pa bi se u zemljama Evropske unije u penziju odlazilo sa 72, pa i više godina.

"Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji sprovodi se od 2001. godine i uslovi za ostvarivanje prava na penziju postepeno se prilagođavaju produženju životnog veka i ekonomskim mogućnostima zemlje", rekla je Todović.

Ona je podsetila da je do sada starosna granica pomerana tri puta i to 2002, 2008. i 2011. godine i, za sada, nije predviđeno dalje povećanje, navela je Todović dodavši da se u Srbiji stalno analizira situacija i poredi s promenama u drugim zemljama.

Prema njenim rečima, osnovni razlog produženja radnog veka stanovništva je produženje životnog veka i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja zaposlenih.

Međutim, dodala je, glavni razlog za produženje radnog veka su nepovoljna ekonomska kretanja, niska stopa zaposlenosti, neznatni rast bruto domaćeg proizvoda, nepovoljan odnos između broja osiguranika i broja penzionera, kao i problemi u naplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji otežavaju finansiranje redovne isplate penzija.

Da je kasniji odlazak u penziju neophodan za opstanak penzionog fonda u Srbiji slaže se i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji međutim dovodi u pitanje kako će to biti sprovedeno u praksi.

"Veliki problem Srbije je nezaposlenost koja iznosi blizu 25 odsto pa će, ako se produži radni vek, nastati još veći problemi sa zapošljavanjem mladih", upozorio je Atanacković.

Pitanje je i koliko bi neko u 70. godini mogao biti koristan na poslu, možda u nekim naučnim disciplinama i ako ima manje fizičkih obaveza, ali za putare ili vozače to se ne bi moglo reći, navodi on.

"Poslodavac ima slobodu da zadrži ili zaposli radnika starijeg od 65 godina, ali to bi trebalo biti izuzetak, a ne pravilo, bez obzira na vrstu posla", smatra Atanacković.

Rešenje za Srbiji bio bi ubrzan ekonomski razvoj sa novim investicijama i zapošljavanjem čime bi se stabilizovalo finansiranje troškova sistema PIO i izbeglo pooštravanje uslova za odlazak u penziju, zaključili su Tanjugovi sagovornici.

TUŽILAC PREDLAŽE BIVŠEG MINISTRA I EPIDEMIOLOGA ZA SVEDOKE U PREDMETU ISTRAGE UVOZA VAKCINE IZ 2009. GODINE

Podizanjem optužnice protiv nekadašnje direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, bivše direktorke „Jugohemije“, direktora kompanije „Jugohemija farmacija” i direktora „Detapa“, okončana je istraga za uvoz vakcina 2009. Tužilac je kao svedoke, između ostalih, predložio Tomicu Milosavljevića, nekadašnjeg ministra zdravlja, i epidemiologa Predrag Kon, saznaje „Blic“.

Četvoro optuženih se terete za zloupotrebu službenog položaja u postupku javne nabavke vakcina, a Tužilaštvo ne planira dodatne istražne postupke ni eventualno širenje liste osumnjičenih. U optužnici se konstatuje da je Vlada Srbije zaključila da treba tri miliona doza vakcina i da je posao javne nabavke poverila RZZO. Međutim, uslove konkursa nije odredila konkursna komisija, već službe RZZO, navodi se u optužnici.

Pozivi za učešće na konkursu dostavljeni su kompanijama „Novartis“, „Sanofi“ i „Glakso Smit i Klajn“. U optužnici se konstatuje da je predstavništvo „Novartisa“ u Srbiji obavestilo RZZO da nisu ovlašćeni distributeri za vakcine i uputili ih na Švajcarsku, gde je sedište kompanije.

Prema navodima optužnice umesto da poziv bude upućen Švajcarskoj, on je upućen kompaniji “Detap”, koja nije proizvođač, niti ovlašćeni distributer vakcina.

„Detap“, u skladu sa dogovorom, kako se navodi u optužnici, između Pavićevića, Gravara i Mileusnić o tome obaveštava “Jugohemiju farmaciju”, koja se bez poziva pojavljuje na tenderu i dobija posao. Pritom “Jugohemija farmacija”, kako se navodi u optužnici, nije proizvođač vakcina, nije ovlašćeni distributer, a nema ni pismo o autorizaciji proizvođača „Novartisa”.

  Prema navodima optužnice, januara 2010. Vladi Srbije podnosi se neistinita informacija da je uvezeno vacina više nego što stvarno jeste. Vlada donosi odluku da se obustavi dalji uvoz vakcina, ali je nakon toga primljeno još 395.000 doza vakcina koje su u trenutku donošenja zaključka Vlade Srbije, bile u Institutu „Torlak“, ali još nisu prošle prijem.

U optužnici se zaključuje da su „Jugohemija farmacija” i „Detap”, kao posrednici u ovom poslu, zaradili nepuna 132 miliona dinara od uvoza 855.000 vakcina. Zaključuje se da bi samo preduzeće „Detap”, da je uvezena planirana doza od tri miliona vakcina, moglo da zaradi oko 250 miliona dinara.

Advokati okrivljenih očekuju da će im optužnica biti dostavljena u ponedeljak. Božidar Prelević, advokat optuženog direktora „Jugohemija farmacija” Vladimira Gravara, ogorčen je činjenicom da za optužnicu saznaje iz medija.

- Sve što se tiče vakcina, prvo dobijemo iz medija, a onda pet-šest dana nakon toga stigne nam rešenje. Iz toga se već vidi o kakvom je postupku reč. Sasvim je jasno da se neko iz državnih organa bavi obaveštavanjem medija - kaže Prelević, uz napomenu da je njegovom branjeniku optužnica predata u petak.

- Ono što smo uspeli da vidimo - izgleda da je istraga vođena bez razloga. Podigli su optužnicu bez ijednog dokaza - kaže Prelević.

Veljko Delibašić, advokat okrivljene Smiljke Mileusnić Adžić, ocenio je za „Blic” da je optužnica „bruka za srpsko pravosuđe”, da sa takvim elementarnim nepoznavanjem prava „studenti na fakultetu ne bi položili ispit”, navodeći da je njegova klijentkinja optužena što je protivpravno ostvarila dobit.

- Firma je registrovana da kupuje i prodaje lekove, znači nema protivpravnog delovanja, a sledstveno tome nema ni krivičnog dela - zaključuje Delibašić. On tvrdi da je država jurila „Jugohemiju” da joj pomogne da kupi vakcine, jer „Novartis” nije želeo sa Srbijom ni da razgovara.

ODLUKOM GRADSKOG VEĆA, NIŠKIM FUNKCIONERIMA UVEĆANE SU PLATE NA OSNOVU UREDBE O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA FUNKCIONERA VLADE RS

Novosti

Zvanično nije poznato koliko će načelnici gradskih uprava i sekretar gradskog veća imati deblji koverat.

Predsednik Sindikata gradske uprave Marko Savić kaže da su funkcionerima povećane plate oko 30 odsto, ali da će, s druge strane, primenom Uredbe čak 70 odsto zaposlenih u gradskoj upravi primati zarade umanjene i za 5.000 dinara.

U Upravi za finansije tvrde da je grad morao da poštuje Uredbu. Ukazuju i da je prosečno uvećanje koje su prihvatili tek 4,28 odsto i da su najvišu stimulaciju od 10 odsto dobila dva načelnika uprave. Četiri načelnika nisu dobila ništa, a ostalima su zarade uvećane za pet odsto. Iznos plata nisu obelodanili.

"Odluka Veća da se rukovodiocima poveća, a radnicima uprave čija su primanja i pre umanjenja bila ispod republičkog proseka, smanji zarada, zaista je nemoralna i pogađa ekonomski ugrožene. Oni koji najmanje zarađuju, nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom, primaju 10 do 15 odsto manju platu, jer su im ukinute stimulacije", ocenjuje Saša Ilić, potpredsednik Gradskog odbora DSS u Nišu.

Ilić ukazuje i da funkcioneri, odnosno načelnici, koji su dobili veće koeficijente, imaju veoma dobre plate i mogućnost da one budu još veće, odnosno da dostignu oko 100.000 dinara.

Novinarima se, u međuvremenu, umesto informacije o brojkama serviraju samo "koeficijenti". I u informatoru o radu gradskih uprava, takođe, u stavkama o platama stoje samo koeficijenti, a na gradskom sajtu u zvaničnoj informaciji o održanoj 168. sednici Gradskog veća nije ni pomenuta tačka dnevnog reda koja bi se ticala ovih plata.

DRŽAVA IZBEGAVA DA PRIMENJUJE ZAKON O DRŽAVNOJ POMOĆI?

FoNet

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izjavio je u intervjuu za nedeljnik Nova Naša reč iz Leskovca da Vlada Srbije, ne da nije počela primenu Medijske strategije, već radi protiv nje i ocenio da je srpsko novinarstvo u nikad gorem stanju.

Obradović je podsetio da je, prema Akcionom planu, u roku od 18 meseci posle usvajanja Strategije predviđeno donošenje novog zakona o javnom informisanju, utvrđivanje predloga zakona kojim se reguliše oblast elektronskih medija, kao i zakona o javnim RTV servisima.

Koliko je poznato, rekao je Obradović, rad na ovim zakonima još nije počeo, što je u neku ruku i očekivano, jer je iluzorno nadati se da će se vlast u predizborno vreme baviti osetljivim zakonodavnim poslom.

Ono što nas, međutim, brine je zapravo izbegavanje države da primenjuje Zakon o državnoj pomoći, što je obaveza iz Medijske strategije, koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine, rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, taj zakon zabranjuje svaku državnu pomoć kojom neki subjekt na tržištu stiče privilegovan položaj.

Vlada je, naime, već opredelila sredstva za Novinsku agenciju Tanjug, čime se druge dve agencije, Beta i FoNet, dovode u neravnopravan položaj, ukazao je Obradović.
Vrednost Medijske strategije, kao okvirnog dokumenta, ogledaće se upravo u realizaciji Akcionog plana kojim se predviđa stvaranje drugačijeg legislativnog ambijenta, u kojem ce država povući iz vlasništva u medijima, a njena uloga svesti na finansiranje javnog interesa.

Medijska strategija, precizirao je Obradović, trebalo bi da omogući i ravnopravnost svih medijskih subjekata na tržištu, pre svega kroz institut javnog konkursa i nezavisnih komisija.
On veruje da će vlast "u jednom trenutku" morati, "makar nevoljno", da se odrekne uticaja u državnim medijima, jer dosadašnja rešenja ne mogu pravno da opstanu, ukoliko Srbija želi i dalje da ide evropskim putem.

Postojeća rešenja, blago rečeno, nisu u skladu sa evropskom praksom, napomenuo je Obradović i konstatovao da je srpsko novinarstvo, "blago rečeno", u nikad gorem stanju".
"Nekome će zazvučati kao prejaka ocena, ali srpsko novinarstvo danas može se meriti, po mnogim parametrima, samo sa periodom Miloševićeve vladavine", smatra Obradović.
Pritisci na medije, kontrola medija, težak materijalni položaj novinara, srozavanje novinarskih standarda, objasnio je Obradović, to je ono što danas karakteriše srpsko novinarstvo.
Ne postoji politička volja da se uvede red u medijski sektor i da mediji, kao što je to slučaj u državama sa razvijenom demokratijom, zauzmu značajan kontrolni položaj, precizirao je Obradović.

U strogo kontrolisanom haosu, ocenio je Obradović, najlakše je manipulisati i medijima i novinarima i zato se ovakvo stanje svesno održava.
Upitan koliko su mediji i novinari profesionalni i samostalni, Obradović je odgovorio:

"Onoliko koliko su mediji oslobođeni od političkog i ekonomskog pritiska vlasti, tajkuna, određenih službi. Po mojoj proceni, jako malo".

DRŽAVNI TREZOR SRBIJE PONUDIO NA PRODAJU ZAPISE VREDNE 120 MILIONA EVRA, OD ČEGA JE PRODATO ZAPISA U VREDNOSTI 55,2 MILIONA EVRA

Beta, Novosti

Zapisi su prodati po godišnjoj diskontnoj stopi od 5,95 odsto, a na naplatu dospevaju 27. februara 2013. godine.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 22. februar, kada će na prodaju biti ponudjeni dvogodišnji državni zapisi u vrednosti pet milijardi dinara.

S obzirom na značajnu poresku olakšicu, koju odnedavno imaju strani investitori, moglo bi da se očekuje i veće interesovanje van granica Srbije. Stranci su, naime, sada oslobođeni plaćanja poreza na dobit koju ostvare po kamatama na ove hartije.

Naime, izmenama poreza na dobit pravnih lica, strane kompanije (nerezidenti) od sada ne moraju da plaćaju porez na prihode po osnovu kamate na dužničke hartije od vrednosti. Ovo se odnosi na sve obveznice i zapise koje emituje Republika, pokrajina, opština ili Narodna banka Srbije

Inače, u državnim hartijama od vrednosti koje su vezane za stranu valutu nalazi se ukupno 552,9 miliona evra. Ova vrednost je već nekoliko meseci nepromenjena, pošto država Srbija nije emitovala nove, niti plaćala dug za već izdate ovakve hartije. Međutim, kod dinarskih vrednosnih papira situacija je drugačija.

"Stanje dinarskih državnih hartija u poslednjem tromesečju 2011. godine smanjeno je za 6,1 milijardu dinara, budući da je iznos koji je dospeo na naplatu bio viši od iznosa prodatih hartija. Podsetimo, u decembru su održane samo dve aukcije", navode analitičari Narodne banke Srbije u najnovijem izveštaju o inflaciji.

Interesantno je da je u poslednja tri meseca prošle godine zabeležen odliv po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti (takozvane portfolio investicije), i to u iznosu od 17,6 miliona evra. To je u suprotnosti sa prethodnim periodom kada su ove investicije nadmašivale direktne strane.

"Takvim kretanjima doprinela je veća averzija investitora prema riziku za ulaganja u regionu, kao i smanjen obim emisija državnih hartija od vrednosti dužih ročnosti", navode u NBS, dodajući da su već u januaru 2012. stranci ponovo počeli da kupuju državne hartije od vrednosti.

GUVERNER NBS UPOZORAVA DA SRBIJA NE BI SMELA VIŠE DA POVEĆAVA JAVNI DUG, KOJI JE VEĆ PREMAŠIO 45 ODSTO BDP

B92, Beta, Tanjug, Biznis

"Naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Veliki deo našeg duga je dug u devizama. Otuda kretanje kursa utiče i na nivo našeg duga. Ako ima depresijacije onda će dug mnogo lakše da probije granicu od 45 odsto BDP-a", upozorio je Šoškić u intervjuu za magazin "Biznis".

Sa druge strane, Ministarstvo finansija je danas objavilo da je javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Kako podsećaju iz Ministarstva, na kraju 2011. godine javni dug je iznosio 14,46 milijardi dinara i imao učešće od 45,1 odsto u BDP-u.

Učešće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno na 45 odsto.
Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.

On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.

"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.

Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.

Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.

Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.

"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.

U odgovoru na pitanje šta se planira sa sadašnjim državnim bankama, Šoškić je predočio da nova regulativa banaka - Bazel 2 zahteva dokapitalizaciju banaka jer se uvodi jedan novi rizik u obračun adekvatnosti kapitala.

"Zbog toga je većina stranih banaka izvršila dokapitalizaciju. To treba da se uradi i kod domaćih banaka", objasnio je guverner i napomenuo da neke domaće banke još uvek nemaju adekvatan kapital za nivo rizičnosti njihovih portfolija.

NBS je zbog toga uvela prinudnu upravu u jednu od tih banaka (Agrobanka), jer mora da se obezbedi puna solidnost svake finansijske insitucije i da kapital bude adekvatan rizicima u bilansima, jer je očuvanje finansijske stabilnosti ključno za Srbiju, smatra Šoškić.

HAŠKI TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV HRVATSKE DA UČESTVUJE U ŽALBENOM POSTUPKU PROTIV HRVATSKIH GENERALA

Haški tribunal odbio je zahtev Hrvatske da učestvuje u žalbenom postupku protiv hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, nepravosnažno osuđenih na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.

Sredinom decembra prošle godine, vlasti u Zagrebu su Tribunalu podnele opširan poverljivi podnesak u kojem su zatražile da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.

Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).

U danas objavljenoj odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti. Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.
Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.

Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće.

Beta, RTV

U NEMAČKOJ USKORO ZAKON O PLAVOJ KARTI KOJOM SE OLAKŠAVA ZAPOŠLJAVANJE STRUČNJAKA IZ DRUGIH ZEMALJA

Takozvana "Plava karta“ počela je da se primenjuje i u Nemačkoj gde se privrednici odavno žale na nedostatak stručne radne snage.

Za Biljanu Stojanovsku Nemačka je "divna zemlja, divnih ljudi“. Ona je završila Mašinski fakultet u Skoplju. Ovog januara uspešno je odbranila i magistarski rad.

Još tokom studija pokušala je da pronađe posao u Nemačkoj, ali tek sada, kroz program "Blue card“, ima šanse da u tome i uspe.

Oni koji dobiju "plavu kartu“ ne podležu proverama da li za njihovo radno mesto ima na raspolaganju kvalifikovanih državljana neke od zemalja EU. Takođe, nema problema ni sa dobijanjem dozvole boravka i dolaska ostalih članova porodice.

Pre nego što iskoristi "plavu kartu“, Biljana Stojanovska ipak mora da ispuni neke preduslove. Ona mora da pronađe firmu koja će da je zaposli. Do sada su njene šanse za to bile mnogo manje, jer su prednost prilikom zapošljavanja imali državljani zemalja EU.

Novi zakon trebalo bi da u prvi plan istakne stručnost kandidata za radno mesto, a ne to odakle dolazi. Stojanovska bi osim toga morala da dobije obećanje budućeg poslodavca da će njena plata da iznosi najmanje 33.000 evra godišnje.

Ilona Rizen, ekspert pri Institutu nemačke privrede, smatra da je to realna zarada za početnika u toj struci. Ona dodaje da na nemačkom tržištu rada trenutno nedostaje 60 vrsta stručnjaka. Najviše se traže matematičari, informatičari, stručnjaci za prirodne nauke i za tehniku.

"Blue card“ nosi sa sobom i određene rizike. U slučaju otkaza se ta dozvola za rad i boravak može oduzeti ako se u roku od tri meseca ne pronađe novi posao. Ilona Rizen smatra da je to vrlo kratak rok. I nemačkim stručnjacima je ponekad potrebno više vremena dok se snađu i pronađu novo radno mesto. Biljana Stojanovska je ipak optimista. Ona je spremna na taj rizik.

U svakom slučaju mora još da se potrudi i bolje nauči nemački jezik, koji trenutno slabo govori. Zašto se onda opredelila baš za Nemačku? Kaže da tu zemlju poznaje od ranije i dodaje: "To je stabilna država, s odličnim uslovima za život i rad. Osim toga, sviđaju mi se disciplina, tolerancija i privredni napredak.“

Dojče vele, B92

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

BUDŽETSKI DEFICIT SRBIJE U JANUARU 8,7 MILIJARDI DINARA

U januaru 2012. godine ostvaren je deficit budžeta Srbije od 8,7 milijardi dinara, pošto su prihodi bili 57,3 milijarde, a rashodi 66 milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija.
Najveći deo poreskih prihoda odnosio se na uplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 29,5 milijardi dinara.

Prihodi od PDV-a u januaru su tradicionalno visoki s obzirom da je januar mesec kada se uplaćuje PDV za prethodna tri meseca, uključujući i decembar koji karakteriše izuzetno visoka potrošnja.

Posle PDV najveći prihod zabeležen je po osnovu akciza u iznosu od 17,7 milijardi dinara. Visoka naplata akciza je uzrokovana uplatom akciza na duvanske prerađevine koje proizvođači uplaćuju pre redovnog usklađivanja akciza sa stopom inflacije. Ostali oblici poreskih prihoda, kao i neporeski prihodi, naplaćeni su u skladu sa očekivanjima za januar.

Rashodi budžeta u januaru 2012. godine izvršeni su prema uobičajenoj dinamici. Najveće stavke predstavljaju isplata plata zaposlenima i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (PIO fond, RŽO, Nacionalna služba za zapošljavanje), čiji se najveći deo odnosi na penzije.

Prvi kvartal karakteriše slabo izvršenje kapitalnih rashoda i nabavke finansijske imovine (budžetski krediti). Odstupanje je zabeleženo kod subvencija, zbog isplate poljoprivrednih subvencija, prema ranije utvrđenom programu Vlade.

Na kraju 2011. godine budžetski deficit bio je 135,22 milijarde dinara, pošto su prihodi bili 694,26 milijardi, a rashodi 829,48 milijardi.

Rebalansom budžeta bilo je predviđeno da prihodi budu 707,34 milijardi dinara, rashodi od 850,1 milijardi, a deficit 142,7 milijardi.

Izvor: Tanjug, 20.2.2012.

MANIFESTACIJA "EKO EKSPO 2012 - PRVI BALKANSKI SAMIT EKOLOGIJE" BIĆE ODRŽANA 1. I 2. MARTA 2012. GODINE

Udruženje "Zelena eko planeta" organizovaće 1. i 2. marta u Beogradu manifestaciju "Eko Ekspo 2012 - Prvi balkanski samit ekologije" na kojem će biti predstavljene nove tehnologije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti objekata.

Očekuje se da će na samitu nastupiti više od 100 preduzeća iz regiona, saopštila je Inženjerska komora Srbije.

Na skupu u Belekspo centru biće promovisani proizvodi i usluge i noviteti u oblasti zaštite životne sredine.

U okviru manifestacije biće predstavljeni berza regionalnih projekcija odnosno prezentacije kompanija, mogućnosti zajedničke realizacije regionalnih projekata i najznačajniji regionalni projekti u oblasti zaštite životne sredine.

To su "Tetra Pak" - prvo postrojenje za kompletnu preradu višeslojne ambalaže za napitke, "Jugo Impex" - prva fabrika elektronskog otpada u bivšoj Jugoslaviji i "B Recycling" - prvi regionalni centar za skladištenje baterija (osim automobilskih).

Fokus Prvog balkanskog samita ekologije biće na regionalnoj saradnji u obuhvaćenim oblastima.

Vecina privrednih komora zemalja bivših jugoslovenskih republika organizovaće nastup svojih clanova u okviru zajednickih izložbenih prostora.

Izvor: Tanjug, 20.2.2012.

PRODATO 55.199 DRŽAVNIH ZAPISA: Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije održana 20. februara 2012. godine •

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 20. februara 2012. godine, prodato je 55.199 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 55.199.000 evra. To predstavlja 46 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 5,95% na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 27. februara 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 20.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA AUSTRIJOM

Zastupnik načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju pukovnik Predrag Kraljević i izaslanik odbrane Republike Austrije u Beogradu brigadni general Rajnhard Šuberl potpisali su u Ministarstvu odbrane Republike Srbije Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu. Planom je predviđeno više od 30 zajedničkih aktivnosti, najviše u oblasti obrazovanja i učešća na različitim kursevima.

Srbija i Austrija imaju veoma razvijenu bilateralnu vojnu saradnju, u kojoj dominiraju aktivnosti vezane za različite oblike obuke pripadnika dve vojske, ABHO, logistike i politike odbrane.
Postoji obostrani interes za daljim razvijanjem i kvalitativnim unapređenjem saradnje u oblasti odbrane

Republika Austrija podržava Republiku Srbiju na putu evropskih integracija.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 17.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM

Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

PROMOVISAN OBRAZOVNI PORTAL "KLIK DO ZNANJA" - INTERNET KATALOG ZA OBRAZOVNE TEME

Obrazovni portal "Klik do znanja", koji je "onlajn" promovisan u "Majkrosoftovoj" kancelariji u Beogradu, predstavlja Internet katalog sa linkovima do korisnih sadržaja vezanih za nastavne predmete, ali i druge teme važne za obrazovanje.

Katalog je stvorila samoorganizovana grupa od oko 40 nastavnika iz mnogih gradova u Srbiji kao što su Bačka Palanka, Vršac, Aleksinac, Beograd, Požarevac, Kraljevo i ostali.
Oni su uložili mnogo sati volonterskog rada i organizovali bogatu riznicu znanja na Internetu.

Portal se nalazi na lokaciji www.klikdoznanja.edu.rs ili na www.klikdoznanja.obr.srb (adresa se piše na ćirilici).

Koordinatori projekta i administratori portala su nastavnica VI beogradske gimnazije Snežana Marković i nastavnica ŠC "Nikola Tesla" iz Vršca Svetlana Radlovački.

CISKO EKSPO IT I MREŽNA KONFERENCIJA BIĆE ODRŽANA 20. I 21. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Kompanija Cisko organizovaće 20. i 21. marta Cisko Ekspo, jedan od najvažnihih IT događaja u regionu, koji će se ove godine fokusirati na tri velike teme - inteligentne mreže, računarstvo u oblaku i mobilnost.

Generalni direktor kompanije Cisko Srbija Goran Obradović je kazao da će ove godine biti predstavljeni najnoviji trendovi iz oblasti umrežavanja za više od 600 IT profesionalaca iz svih segmenata srpskog tržišta.

"Kroz proteklih 11 godina smo uvideli da je Cisko Ekspo postao najveća IT i mrežna konferencija u regionu i čvrsto verujemo da će koncept inovacija doneti nove ideje koje će pomoći svim učesnicima da razviju nove poslove ili da se dodatno usavrše u oblastima u kojima već imaju liderske pozicije", istakao je Obradović.

Više od 40 prezentacija koje će održati iskusni domaći i inostrani profesionalci pokriće najvažnije teme iz oblasti IT-a i mreža.

Lokalni i globalni partneri kompanije Cisko, demonstriraće uživo najinteresantnije studije slučaja iz perspektive klijenata i korisnika, u okviru izložbenog prostora.

Viši potpredsednik kompanije Cisko i lider za Centralni i region Istočne Evrope Mihael Ganser izneće najnovije viđenje Srbije na nivou globalne konkurentnosti i u kojoj ulozi se pojavljuju informacione tehnologije danas i u kojoj će se naći u budućnosti.

On će objasniti aktuelnu promenu informacione ekonomije u mrežnu ekonomiju i njen uticaj na društvo, poslovanje i tehnologiju.

Demonstracija uživo pokažaće sposobnosti informacionih tehnologija i način na koji kompanije mogu podići svoje poslovanje na viši nivo i pružiti klijentima usluge bolje nego ikada pre.
Cisko Ekspo konferencija će jedanaesti put za redom okupiti tehnološke eksperte, poslovne ljude i donosioce odluka iz oblasti informacionih tehnoloija iz najuspešnijih domaćih i stranih kompanija, inženjere, predstavnike kompanije Cisko iz inostranstva, članove Vlade, vodeće Cisco partnere, servis provajdere...navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIRANJE PROJEKATA UDRUŽENJA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA LOZNICE ZA 2012. GODINU

Sredstva iz budžeta grada Loznice za 2012. godinu raspoređuju se sa ciljem da se, obezbeđujući sredstva udruženjima koja se aktivno i u kontinuitetu bave socijalnim pitanjima, održi dostignuti nivo i podrži pluralizam pružalaca i obima vaninstitucionalno pruženih usluga u oblasti socijalne zaštite.

Svrha konkursa je da se sredstva usmere ka podsticanju programarada/projekata ili obezbeđenju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje pr ograma rada/projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, pripadnike/ce romske nacionalnosti i drugi projekti u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe kroz:

- pomoć razvoju i održivosti usluga koje pružaju udruženja koja se bave pitanjima socijalne zaštite,
- promociju i uvođenja usluga u oblast socijalne zaštite koje nisu obezbeđene/finasirane od strane Republike ili lokalne samouprave u javnim institucijama, nego ih sprovode udruženja.
Sredstvima koja se raspoređuju ovim konkursom podržavaju se sledeće oblasti:

- Aktivnosti predviđene planom rada udruženja kojima se obezbeđuje nastavak pružanja održivih usluga koje udruženjaveć sprovode,
-Posebni projekti, kojima se doprinosi uspostavljanju i razvijanju održivih usluga koje imaju veći obuhvat ugroženih grupa i za koje su obezbeđena donatorska sredstva.

Projekti koji se zasnivaju na edukacijama biće podržani, u meri u kojoj neposredno doprinose poboljšanju položaja određene ugrožene grupe.

Grad Loznica ovim sredstvima neće finansirati:

1) Pojedince za učešće na konferencijama, putovanjima,finansiranje studija i za slične aktivnosti,
2) Inicijative koje donose profit udruženjima građana,
3) Aktivnosti političkih i stranačkih organizacija, verskih organizacija, grupa i sekti,
4) Vladine organizacije ili institucije, uključujući škole, mesne zajednice i dr.,
5) Organizacije čiji je osnivač grad Loznica,
6) Aktivnosti koje zagovaraju netolerantnost i nasilje,
7) Adaptacije,sanacije i rekonstrukcije objekata.

PRIJAVLJIVANJE - OPŠTA PRAVILA

Pravo na podnošenje prijave imaju udruženja građana, koja ispunjavaju sledeće uslove:

- da su registrovane kod nadležnog organa;
- da imaju sedište ili ogranak na teritoriji grada Loznice i deluju na tom području kao gradska, međuopštinska ili republička udruženja;
- da su osnovana radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i humanitarni programi u kojima udruženja isključivo i neposredno sledi javne potrebe;
- da obavljaju aktivnosti socijalno-humanitarnog, zdravstveno-edukativnog i preventivnog karaktera;
- da je nadležan organ udruženja usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju udruženja za 2011.godinu;
- da su program rada / projekat, odnosno aktivnosti, predviđene usvojenim programom rada udruženja za 2012.godinu od strane nadležnog organa udruženja;
- da predložene aktivnosti (i sredstva za realizaciju istih) sprovode na teritoriji grada Loznice.

Udruženja koja su dobila sredstva za realizovanje programa rada/projekta moraju najmanje jednom godišnje da čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Projekti koji se sprovode i u susednim zemljama ili i u zemljama regiona mogu da budu podržani samo u onim delovima koji se sprovode na teritoriji grada Loznice, ukoliko su ti delovi napisani kao samostalne konzistentne celine grupa aktivnosti.

Podnosilac prijave može da se opredeli da realizuje program rada/ projekat u saradnji sa jednim ili više partnerskih udruženja.U slučaju partnerstva, puna pravna i finansijska odgovornost za sprovođenje programa rada / projekta leži na podnosiocu prijave.

Nacionalna i međunarodna udruženja sa sedištem izvan područja grada mogu da deluju kao partnerske organizacije podnosioca zahteva, ali ne mogu da imaju finansijske koristi od dotacije ili da budu primaoci dotacije iz budžeta grada Loznice.

Period trajanja predloženih aktivnosti je do kraja 2012. godine.

Budžet:

Grad je namenio ukupno 3.000.000 dinara za sufinansiranje programa rada / projekata udruženja u ovoj oblast. Predlozi koji uglavnom imaju za cilj da pokriju operativne troškove neće biti visoko ocenjeni. Većina dotacija će se kretati u razmaku od 25.000 do 400.000 dinara. Isto udruženje može podneti najviše dve prijave, pri čemu ukupan predviđeni budžet jednog programa rada/projekta ne može biti manji od 50.000 dinara ni veći od 700.000 dinara.

Za više detalja posetite: http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/KONKURS%20ZA%20SOCIJALNU%20ZASTITU%20ZA%202012.pdf (ONLINE) ili http://www.loznica.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 14.2.2012.

ODLOŽEN PETI TRADICIONALNI STRUČNI SKUP U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM


Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PRIHODA PO OSNOVU NAPLAĆENOG POTRAŽIVANJA NAKON ZATVARANJA SAMOSTALNE ZANATSKE RADNJE - Zakon o porezu na dohodak građana: čl. 31 i 85
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN ULAGANJA NEPOKRETNOSTI U KAPITAL DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU - Zakon o porezu na dohodak građana: član 72
  • Ministarstvo finansija: UTICAJ PRIHODA OD DAVANJA U ZAKUP NEPOKRETNOSTI NA OSNOVICU ZA GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA - Zakon o porezu na dohodak građana: čl. 66 i 87
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: DEJSTVO UGOVORA ZAKLJUČENOG OD NEOVLAŠĆENOG LICA - Zakon obligacionim odnosima: član 88
  • Privredni apelacioni sud: INDIVIDUALIZACIJA PRIJAVE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU I VISINI - Zakon o stečajnom postupku: član 94 stav 8
  • Privredni apelacioni sud: IZNOŠENJE ČINJENICA I PREDLAGANJE DOKAZA NA RASPRAVI PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM - Zakon o parničnom postupku: čl. 359 i 370
  • Privredni apelacioni sud: OVLAŠĆENJE STEČAJNOG SUDIJE PO ZAHTEVU ZA UPIS ZALOŽNOG PRAVA - Zakon o stečaju: član 18 stav 1 tačka 10)
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU NA NAKNADU ŠTETE - Zakon o zdravstvenom osiguranju: član 193 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: UTICAJ PROMENE VLASNIKA KAPITALA KORISNIKA KREDITA NA OBAVEZE MENIČNIH DUŽNIKA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 997 i 1013
Likvidacije:

U periodu od 13. do 17. februara 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

201650

IVAGO COMPANY

Niš - Mediana

14.02.2012

90

201645

BEOGIPS PLUS

Beograd (grad)

14.02.2012

90

201632

JOVANOVIĆ MOTORS

Beograd-Zvezdara

14.02.2012

90

201629

TRIO TRADE

Beograd-Novi Beograd

14.02.2012

60

201528

GRADNJA AAAA

Beograd-Vračar

14.02.2012

60

201499

VBS STOJANOVIĆ TRANS

Beograd-Obrenovac

13.02.2012

90

201493

MARKETING TRED

Novi Sad - grad

13.02.2012

90

201468

RARO

Kraljevo

13.02.2012

90

201470

MADRID

Beograd-Čukarica

13.02.2012

90

201441

FREE MIND - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

13.02.2012

60

201432

INVICTA INT - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

13.02.2012

60

201434

GAJIĆ- L -PRODUKT

Kruševac

13.02.2012

90

201411

KEEP CONNECT

Pančevo

13.02.2012

90

201407

OBER

Bački Petrovac

13.02.2012

60

201405

MARTINA

Niš (grad)

13.02.2012

90

201384

JEDNAK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

13.02.2012

60

201373

LIDER FKVLJ

Valjevo

13.02.2012

90

201375

GRIND

Beograd-Novi Beograd

13.02.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 20.2.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.