Aktuelne vesti na dan 20.septembar 2011

 


Prelistavajući dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 27/15-30. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 29/15-30. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 68 OD 15.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • KOMENTAR NOVE UREDBE O USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA KONVERZIJU PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE UZ NAKNADU, KAO I O NAČINU ODREĐIVANJA TRŽIŠNE VREDNOSTI GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I VISINE NAKNADE PO OSNOVU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE UZ NAKNADU - "Sl. glasnik RS", br. 67/2011

Subjekti prava na konverziju

Naknada za konverziju

Postupak

Šta je potrebno da podnosilac zahteva dostavi uz zahtev za konverziju


Prelazne i završne odredbe


  • KOMENTAR NOVE UREDBE O USLOVIMA, NAČINU I POSTUPKU OTUĐENJA ILI DAVANJA U ZAKUP GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO AUTONOMNE POKRAJINE "Sl. glasnik RS", br. 67/2011

Obim primene

Uslovi pod kojima se zemljište može otuđiti ili dati u zakup

Cena

Pravila i izuzeci i kada je reč o ceni po kojoj se zemljište otuđuje, odnosno izdaje u zakup


Postupak ustupanja

 

  • STAVLJANJE ROBE U POSTUPAK AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA I ZAVRŠETAK POSTUPKA

Stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja

Stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja po redovnoj JCI

Primena pojednostavljenih postupaka u aktivnom oplemenjivanju

Završetak postupka aktivnog oplemenjivanja

Dokumenta koja se prilažu uz JCI i kontrola JCI

Izvoz izvan carinskog područja Republike Srbije

Postupci koji se mogu smatrati izvozom

Roba u nepromenjenom stanju

Razduživanje aktivnog oplemenjivanja kroz postupak carinskog skladištenja ili smeštaj u slobodnu zonu

Razduživanje odobrenog postupka aktivnog oplemenjivanja drugim postupkom aktivnog oplemenjivanja

Razduživanje aktivnog oplemenjivanja kroz postupak prerade pod carinskom kontrolom

Razduživanje aktivnog oplemenjivanja uništenjem

Razduživanje aktivnog oplemenjivanja stavljanjem u slobodan promet

Odobrenjem je odobreno stavljanje u slobodan promet određene količine robe

Stavljanje u slobodan promet dobijenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju podnošenjem JCI

Obrazac za završetak postupka

Postupak kada nije podnet obrazac za završetak postupka

 

  • PREGLED AKTUELNIH MODELA AKATA OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE

ODLUKA (REŠENJE) O OBRAZOVANJU KOMISIJA ZA POPIS 
UPUTSTVO ZA RAD KOMISIJA ZA POPIS 
PLAN RADA KOMISIJE ZA POPIS 
IZVEŠTAJ KOMISIJE ZA POPIS O IZVRŠENOM POPISU 
ODLUKA (REŠENJE) O REZULTATIMA POPISA
PRAVILNIK O ORGANIZACIJI BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA, INTERNOJ KONTROLI I INTERNOJ REVIZIJI
PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU OBRAČUNA KAMATE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE, A IZVRŠNI DUŽNIK JE REPUBLIKA SRBIJA 
PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU MENICE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE
UGOVOR O ZAKUPU NEUREĐENOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI
UGOVOR O KUPOPRODAJI STANA U DRŽAVNOJ SVOJINI DATOG U ZAKUP
SPORAZUM O PREUZIMANJU ZAPOSLENOG U DRUGU USTANOVU - MEĐUSOBNO PREUZIMANJE ZAPOSLENIH NA NEODREĐENO VREME 
UGOVOR O RADU SA NASTAVNIKOM VERSKE NASTAVE
PLAN MERA ZA OTKLANJANJE ILI UBLAŽAVANJE NERAVNOMERNE ZASTUPLJENOSTI POLOVA 
POTVRDA O VOLONTIRANJU 
PRAVILA ZAŠTITE OD POŽARA
UGOVOR O VOLONTIRANJU
OBAVEŠTENJE O ZABRANI VRŠENJA ZLOSTAVLJANJA I SEKSUALNOG UZNEMIRAVANJA NA RADU I ZLOUPOTREBI PRAVA NA ZAŠTITU OD TAKVOG PONAŠANJA - primer 2
SPORAZUM O PREUZIMANJU ZAPOSLENOG U DRUGU USTANOVU SA LISTE ZAPOSLENIH ZA ČIJIM JE RADOM U POTPUNOSTI ILI DELIMIČNO PRESTALA POTREBA
PRAVILNIK O NAGRAĐIVANJU ZA AUTORSKA DELA NASTALA U RADNOM ODNOSU 
OBAVEŠTENJE ZAPOSLENIMA O ZABRANI VRŠENJA ZLOSTAVLJANJA NA RADU I PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA ZAPOSLENOG I POSLODAVCA U VEZI SA ZABRANOM ZLOSTAVLJANJA
REŠENJE ŠKOLSKOG ODBORA PO ŽALBI NA REŠENJE O ISKLJUČENJU UČENIKA IZ SREDNJE ŠKOLE
SPORAZUM O PREUZIMANJU ZAPOSLENOG U DRUGU USTANOVU - MEĐUSOBNO PREUZIMANJE ZAPOSLENIH NA NEODREĐENO VREME
REŠENJE O IZRICANJU VASPITNO-DISCIPLINSKE MERE UKOR DIREKTORA 
ZAPISNIK O TOKU VASPITNO-DISCIPLINSKOG POSTUPKA 
REŠENJE O ISKLJUČENJU UČENIKA IZ SREDNJE ŠKOLE  
AKT O POKRETANJU VASPITNO-DISCIPLINSKOG POSTUPKA
UGOVOR O OBRAZOVANJU UČENIKA 
PRAVILNIK O POHVALJIVANJU I NAGRAĐIVANJU UČENIKA 
PRAVILNIK O MERAMA, NAČINU I POSTUPKU ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI UČENIKA ZA VREME BORAVKA U ŠKOLI  SVIH AKTIVNOSTI KOJE ORGANIZUJE ŠKOLA 
PRAVILA PONAŠANJA U USTANOVI 
PRAVILNIK O VASPITNO-DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI UČENIKA OSNOVNE ŠKOLE 
PRAVILNIK O VASPITNO-DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI UČENIKA SREDNJE ŠKOLE
POSLOVNIK O RADU UČENIČKOG PARLAMENTA
ODLUKA O RASPISIVANJU OGLASA O DAVANJU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA OSNOVNE ILI SREDNJE ŠKOLE 
OBAVEŠTENJE O IZBORU KANDIDATA PO RASPISANOM KONKURSU U OSNOVNOJ ILI SREDNJOJ ŠKOLI 
ODLUKA O PONOVNOM RASPISIVANJU KONKURSA ZA IZBOR DIREKTORA PREDŠKOLSKE USTANOVE, ODNOSNO OSNOVNE ILI SREDNJE ŠKOLE 
ODLUKA KOJOM SE KONSTATUJE DA JE ODLUKA O IZBORU DIREKTORA PREDŠKOLSKE USTANOVE, ODNOSNO OSNOVNE ILI SREDNJE ŠKOLE DONETA I DA DIREKTOR TREBA DA STUPI NA DUŽNOST

  • ZASTARELOST PRAVA UTVRĐIVANJA I NAPLATE POREZA U SLUČAJU KADA JE NEPOKRETNOST U PERIODU ZA KOJI POSTOJI PORESKI DUG BILA U VLASNIŠTVU JEDNOG LICA, A POTOM JE OTUĐENA DRUGOM LICU
  • OBAVEZA PLAĆANJA KOMPENZATORNE KAMATE ZA ROBU KOJA SE IZ POSTUPKA AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA STAVLJA U SLOBODAN PROMET
  • IZBOR DRUGOG STRANOG JEZIKA PRILIKOM UPISA U PRVI RAZRED GIMNAZIJE
  • ODREĐIVANJE USLOVA ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA ŠEFA RAČUNOVODSTVA U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 19.9. DO 25.9.2011. GODINE
U SKLADU SA ZAKONOM O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - USPOSTAVLJEN REGISTAR SUDSKIH ZABRANA ZAHVALJUJUĆI KOME ĆE GRAĐANI KOJI KUPUJU NEKU IMOVINU, BITI U SITUACIJI DA PROVERE DA LI POSTOJE SUDSKE ODLUKE KOJIMA SE ZABRANJUJE OTUĐENJE TE IMOVINE

Agencija za privredne registre uspostavila je rad Registra sudskih zabrana zahvaljujući kome će građani koji kupuju stan ili neko potrošno dobro biti u situaciji da provere da li postoje sudske odluke kojima se zabranjuje otuđenje te imovine.

"To je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom", objavljeno je na sajtu APR.

U Registar se upisuju i sve izmene i dopune koje se tiču izrečenih privremenih mera.

Registar sudskih zabrana predstavlja evidenciju određenih sudskih zabrana koje su upisane na zahtev izvršnog poverioca u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

U Registar se upisuju podaci o sledećim merama obezbeđenja:

- zabrani izvršnom dužniku da otuđi i optereti pokretne stvari čiji je on vlasnik, odnosno pokretne stvari na koje je upravljeno potraživanje,
- zabrani izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje.

Registar sudskih zabrana počeo je sa radom 17. septembra, a upis ima deklarativan karakter.

Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su upisani u Registar nisu bili poznati.

Ustanovljavanjem Registra sudskih zabrana kao jedinstvene, centralne, elektronske baze podataka sva zainteresovana lica na jednostavan i brz način mogu dobiti podatke o privremenim merama zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima, što vodi većoj pravnoj sigurnosti, navodi se na portalu APR.

Izvor: Tanjug, 19.9.2011.

U SKLADU SA PREDLOGOM ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA U AVIOSAOBRAĆAJU - MENJAJU SE POSTOJEĆI INSTITUTI NAKNADE ŠTETE I POMOĆI PUTNICIMA I PROŠIRUJE ODGOVORNOST AVIOPREVOZNIKA

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o obligacionim odnosima u aviosaobraćaju kojim se menjaju postojeći instituti naknade štete i pomoći putnicima i proširuje odgovornost avioprevoznika, izjavio je šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović.

"Radi se o novom zakonu, usklađenom sa propisima Evropske unije jer je na snazi zakon donet 1998. godine", rekao je on na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Ističući da je Vlada Srbije donela i odluku o osnivanju Agencije za upravljanje lukama, Mihajlović je dodao da je ta nova agencija "naša evropska i zakonska obaveza".

Prema njegovim rečima, Vlada je na sednici odobrila učešće pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnoj operaciji UN na Kipru.

Izvor: Tanjug, 19.9.2011.

NAJAVLJENO USVAJANJE ZAKONA O RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE: Osniva se Fond za energetsku efikasnost do 2012. godine iz koga će se finansirati projekti i uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta

Zakon o racionalnoj upotrebi energije mogao bi uskoro biti usvojen, jer se očekuje da sva ministarstva o njemu dostave mišljenje za oko dve nedelje, izjavio je danas pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac.

"Zakon je drugi put poslat ministarstvima na usaglašavanje i očekujem da ćemo u toku nedelje do dve dobiti mišljenje nedostajućih ministarstava, kako bi zakon mogao biti usvojen", rekao je Banjac, učestvujući na Forumu o izvorima finansiranja projekata energetske efikasnosti i obnovljive energije.

Predviđeno je da u Srbiji do 2012. uštedimo 1,5 odsto energije, a do 2020. godine devet odsto energije, u okviru projekta energetske efikasnosti, rekao je Banjac i dodao da su osnovne mere za dostizanje tih ciljeva osnivanje Fonda za energetsku efikasnost do 2012. iz koga će se finansirati ti projekti, kao i uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta.

"Srbiji je iz Evrope na raspolaganju 460 miliona evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti, koje treba dobro da iskoristimo", naglasio je Banjac, istakavši da nije reč o bespovratnim sredstvima, već o kreditima sa više ili manje povoljnim kamatama od 5,9 do 22 odsto godišnje i različitim rokom otplate.

On je naglasio da je cilj osnivanja Fonda za energetsku efikasnost da država usmerava sredstva za realizaciju određenih projekata, ali su poželjne i domaće i strane investicije u toj oblasti.

Banjac je podsetio da je Srbija do sada najviše projekata energetske efikasnosti sprovela uz finansijsku podršku Svetske banke i Nemačke razvojne banke (KfW).

Iz sredstava Svetske banke se finansira rekonstrukcija 100 škola, 40 bolnica i 20 socijalnih ustanova, dok su iz kredita KfW banke, vrednog 20 miliona evra, sprovedeni projekti energetske efikasnosti u šest toplana, a planirano je da slični projekti, vredni 65 miliona evra, budu završeni u još 18 toplana.

Koordinator u Kancelariji za evropske integracije Petar Spasić je naveo da je Srbiji iz IPA fondova na raspolaganju oko 200 miliona evra godišnje za razne privredne oblasti, istakavši da je za dobijanje tih sredstava neophodno da se na odgovarajući način pripremi projektna dokumentacija.

On je naveo da, kada Srbija bude dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, našoj zemlji biti na raspolaganju još više sredstava, posebno namenjenih podizanju konkurentnosti privrede, transportu i zaštiti životne sredine.

Forum je održan u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF) pod pokroviteljstvom Ministarstva infrastrukture i energetike, u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost i Privrednom komorom Srbije.

Izvor: Tanjug, 19.9.2011.

U TOKU JE POSTUPAK DONOŠENJA NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA U CILJU NJEGOVOG USKLAĐIVANJA SA ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I ZAKONOM O TRŽIŠTU KAPITALA

U toku je postupak donošenja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (dalje: Nacrt Zakona). Važeći Zakon o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 107/2009) stupio je na snagu 10. juna 2006. godine.

S obzirom na to da je u međuvremenu došlo do donošenja novog Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011) i Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011), javila se potreba za usklađivanjem Zakona o preuzimanju akcionarskih društava sa novodonetim zakonima, kao i sa evropskim direktivama.

Nacrt zakona sadrži sledeće najznačajnije novine:

1) proširen je pojam ciljnog društva tako da uključuje i ona akcionarska društva čijim se akcijama ne trguje na berzi, odnosno na kompanije koje se isključuju sa regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme  - MTP (kompanije koje se posle privatizacije ne uključe na regulisano tržište, odnosno MTP);
2) precizirano je zajedničko delovanje;
3) propisan je način utvrđivanja broja i procenta akcija sa pravom glasa;
4) proširen je broj izuzetaka od obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje;
5) isključena je obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka.

Pored toga u Nacrtu Zakona izvršeno je i terminološko usklađivanje određenih pojmova sa novim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o tržištu kapitala i nazivima novoosnovanih organizacija i institucija.

Nacrt zakona ne sadrži promene vezano za prinudnu prodaju akcija, iako novi Zakon o privrednim društvima sadrži novinu kada je reč o prinudnoj prodaji, odnosno prinudnom otkupu akcija, usled čega dolazi do postojanja dva različita pravila za prinudnu prodaju, odnosno prinudni otkup akcija.

Reč je o tome da je novim Zakonom o privrednim društvima detaljno regulisan institut prinudne prodaje, odnosno prinudnog otkupa akcija u akcionarskim društvima.

Za razliku od prethodnog Zakona o privrednim društvima koji je ovaj institut vezivao samo za slučaj sticanja praga od 95% akcija putem ponude za preuzimanje, novi Zakon o privrednim društvima sada proširuje primenu ovog instituta u skladu sa uporednom praksom i omogućava njegovu primenu u svakoj situaciji gde jedno lice poseduje najmanje 90% akcija jednog akcionarskog društva.

Izvor: Redakcija, 19.9.2011.

U TOKU JE POSTUPAK DONOŠENJA NACRTA ZAKONA О PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU KOJIM ĆE BITI REGULISAN ISKLJUČIVO PREVOZ PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, KAKO UNUTRAŠNJI TAKO I MEĐUNARODNI

Prevoz putnika u drumskom saobraćaju uređen je Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 66/2001, 61/2005, 91/2005, 62/2006 i 31/2011) i Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. list SRJ", br. 60/98, 5/99 - ispr., 44/99, 74/99 i 4/2000 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 101/2005 - dr. zakon i 18/2010), koji su u više navrata pretrpeli izmene i dopune.

Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju uređen je javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe lica i stvari, uslovi izgradnje, održavanja i rada autobuskih stanica i autobuskih stajališta i drugi uslovi u pogledu organizacije i obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju.

Nacrtom zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (dalje: Nacrt  Zakona) uređuju se:

- uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije,
- uslovi i način obavljanja međunarodnog prevoza putnika i međunarodnog prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju,
- pružanje staničnih usluga na autobuskim stanicama i
- inspekcijski nadzor.

Nacrtom zakona se uređuje isključivo prevoz putnika u drumskom saobraćaju, kako unutrašnji tako i međunarodni, dok će se prevoz stvari regulisati posebnim zakonom imajući u vidu da je u toku izrada Nacrta zakona o prevozu stvari u drumskom saobraćaju.

Nacrt zakona sadrži sledeće novine:

1) reguliše samo prevoz putnika, a ne i prevoz stvari kako je to uređeno sadašnjim zakonom;
2) reguliše prevoz putnika u unutrašjem i međunarodnom saobraćaju;
3) precizirane su odredbe kojima se uređuje položaj privrednih subjekata koji se bave prevozom putnika;
4) precizirane su odredbe koje se odnose na auto-taksi prevoznike, detaljnije su uređena pitanja koja se odnose na uslove, prava i obaveze auto-taksi prevoza;
5) preciziran je nadzor, odnosno detaljnije su uređena ovlašćenja inspektora za drumski saobraćaj, regulisani su postupci po žalbi;
6) uvedene su strožije kazne za nepoštovanje odredbi zakona.

Imajući u vidu da je prevoz putnika u drumskom saobraćaju bio uređen Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, danom stupanja na snagu novog zakona prestaće da važe navedeni zakoni izuzev odredbi koje se odnose na prevoz stvari u drumskom saobraćaju.

Kada je reč o propisima za sprovođenje ovog zakona isti će biti doneti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona a do dana njihovog donošenja primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju.

Izvor: Redakcija, 19.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA - AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA OBJAVILA SPISKOVE LEKOVA

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 19. septembar 2011. godine:

Spisak lekova za koje je u periodu od 01.07.2011. godine do 31.07.2011. godine izdata odnosno obnovljena dozvola za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00789-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 01.07.2011. godine do 31.07.2011. godine izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00838-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 01.07.2011. godine do 31.07.2011. godine izdato rešenje o izmeni dozvole za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00853-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 01.07.2011. godine do 31.07.2011. godine izdato rešenje o izmeni i/ili dopuni dozvole za lek:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00826-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 01.07.2011. godine do 31.07.2011. godine izdato rešenje o prenosu dozvole za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00821-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od  01. jula 2011. do 31. jula  2011. godine,  izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00830-2011-5-002_1.pdf
Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 19.9.2011.

U SKLADU SA ZАKONOM O ZDRАVSTVENOJ ZАŠTITI - ZDRАVSTVENI SАVET DONEO ODLUKU O АKREDITАCIJI PROGRАMА KONTINUIRАNE EDUKАCIJE NAKNADNO PRISPELIH NА OSNOVU JАVNOG POZIVА OBJАVLJENOG U DECEMBRU 2010. GODINE

Zdrаvstveni sаvet Srbije je doneo Odluku o аkreditаciji progrаmа kontinuirаne edukаcije (KE) naknadno prispelih nа osnovu jаvnog pozivа objаvljenog nа internet strаnici Zdrаvstvenog sаvetа i u sredstvimа jаvnog informisаnjа u decembru 2010. godine, koji su nаknаdno dopunjeni ili rаzmаtrаni nа osnovu primedbi nа odluku Zdrаvstvenog sаvetа od 16. avgusta 2011. godine

Akreditovаni su svi progrаmi kontinuirаne edukаcije sа dodeljenim bodovimа kаo što je nаvedeno u dokumentu pod nаzivom Tabela-PRIMEDBE-jul 2011: http://www.lks.org.rs/kme/cid87-261/tabela-primedbi-ke-jul-2011, koji čini prilog ove odluke.

Orgаnizаtori kontinuirаne medicinske edukаcije čiji su progrаmi аkreditovаni mogu polаznicimа koji uspešno obаve edukаciju dodeljivаti broj bodovа nаveden u zbirnoj tаbeli, kojа je u prilogu ove odluke.

Orgаnizаtori аkreditovаnih progrаmа KE su obаvezni dа u pisаnoj formi obаveste nаdležnu komoru zdrаvstvenih rаdnikа o tаčnom terminu održаvаnjа edukаcije nаjmаnje tri nedelje rаnije, kаo i dа po obаvljenoj edukаciji dostаve nаdležnoj komori izveštаj, koji će sаdržаti broj polаznikа, rezultаt provere znаnjа polаznikа i rezultаt evаluаcije kvаlitetа edukаcije od strаne polаznikа, shodno člаnu 7. Prаvilnikа o bližim uslovimа zа sprovođenje kontinuirаne edukаcije zа zdrаvstvene rаdnike i zdrаvstvene sаrаdnike ("Sl. glаsnik RS", br. 2/2011).

Izvor: Vebsajt Lekarske komore, 18.9.2011.

MMF TRAŽI OD VLADE RS DA IZMENI ZAKON O RADU - DA SE UKINE PRAKSA ISPLATE DVOSTRUKIH OTPREMNINA I DA SE PRODUŽI RAD NA ODREĐENO/strong>

Ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije Rasim Ljajić naveo je danas da Srbija nije u obavezi da po svaku cenu menja Zakon o radu, uz napomenu da će taj akt biti izmenjen samo u slučaju da u vezi s tim bude postignuta saglasnost svih socijalnih partnera.

Ljajić je na konferenciji za novinare, održanoj nakon 45. redovne sednice Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, istakao da je tokom nedavne posete misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) bilo reči o izmenama pomenutog zakona, pri čemu je preuzeta obaveza da se do kraja oktobra iznesu predlozi.

Ministar je ukazao na to da će ukoliko oko tih predloga bude postignuta saglasnost svih socijalnih partnera na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta izmene i dopune Zakona o radu ući u redovnu proceduru usvajanja.

Srbija nije u obavezi da po svaku cenu izvrši izmene i dopune ovog zakona, naglasio je on i dodao da je u javnosti bilo određenih nejasnoća koje se tiču otpremnina i rada na određeno vreme.

Ljajić je istakao da MMF nije tražio da se ukinu otpremnine, a tema o kojoj se razgovaralo odnosi se na sprečavanje mogućnosti da neko po istom osnovu dobije dva puta otpremninu.

Prema njegovim rečima, teži se ka tome da se pre svega zaštite budžet i poreski obveznici, kao i da se neutrališu različite nelogičnosti.

Otpremnine ostaju, kako je naveo, stečeno pravo radnika i o tome će biti reči i na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

On je rekao da će se jedna od izmenjenih odredbi odnositi na rad na određeno vreme, s obzirom na to da je MMF prilikom boravka u Beogradu predložio da taj rad umesto godinu dana traje tri godine.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.9.2011.

NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ ANALIZIRALA 16 ZAKONA I 190 PODZAKONSKIH AKATA KLJUČNIH ZA POBOLJŠANJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE

U petak 16. septembra 2011.godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz pomoć USAID-a i Projekta za razvoj konkurentnosti, predstavili su projekat "Barometar propisa". Predstavljanje projekta i web-aplikacije održano je u hotelu Hajat, uz prisustvo predstavnika države i privrede.

"Privredni napredak Srbije koči neefikasna primena zakona i kašnjenje u donošenju podzakonskih akata", kazao je predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić.

Ne predstavljanju projekta NALED-a "Barometar propisa" Čupić je kazao da se praćenjem primene zakona utiče na brže donošenje podzakonskih propisa i tako povećava konkurentnost srpske privrede.

Prema indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbije je na 95. mestu, za jednu poziciju bolja nego prethodne godine. Crna Gora je na 60. mestu, Hrvatska 76, Rumunija 77, Makedonja 79, što ukazuje, kako je upozorio Čupić, da je Srbija u najlošijoj poziciji u odnosu na zemlje regiona.

Tajana Pavlović Križanić, pravni savetnik u NALED-u navela je primer Zakona o trgovini koji je stupio na snagu 5. avgusta prošle godine, a od 11 podzakonskih propisa, koliko je trebalo, Ministarstvo trgovine je usvojilo ove godine samo dva. Direktna posledice toga je da u Srbiji još uvek nema očekivane konkurencije u sektoru trgovine i da i dalje ne dolaze takozvani "hard diskonti", koji imaju niže marže i predstavljaju prvu ozbiljnu konkurenciju postojećim trgovinskim lancima.

Ista situacija je i sa Zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna koji je na snazi je od 23. decembra 2009. godine i od osam podzakonskih propisa donet je samo jedan. Direktna posledica toga je da je prošle godine bilo samo 59 prijava za zaštitu industrijskog dizajna, što je najmanje u poslednjih deset godina.

U Srbiji ne postoji operativni plan niti metodologija za praćenje obaveze državnih organa u domenu sprovođenja u oblastima za koje su zaduženi. Jedini izuzetak su propisi koji se donose u procesu usklađivanja sa EU zakonodavstvom.

"Mi smo izabrali 16 zakona koji su ključni za povećanje privredne konkurentnosti. Jedan od problema je što u nekim zakonima nije čak ni precizno naveden rok do kada se moraju doneti podzakonski akti. Zato danas imamo mnogo slučajeva da su novi zakoni doneti, ali ne i podzakonski akti, što znači da se novi zakoni ni ne primenjuju", ocena je Tatjane Pavlović-Križanić.

Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković je rekao da je parlament usvojio 99 odsto zakona i akata koji su predviđeni akcionim planom za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. On je istakao da je delimično zadovoljan kontrolnom funkcijom parlamenta u sprovođenju donetih zakona.

Vesna Jevtović, v.d. pomoćnik ministra, kordinator sektora za finansijski sistem u Ministarstvu finansija, objasnila je da su u njenom sektoru svi propisi koji regulišu bankarski sektor, sektor lizinga, staru deviznu štednju, a nadležni su i za zakone koji definišu rad Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

"Slažem se da u nekim segmentima može mnogo efikasnije da se radi, ali često imamo i problem kadrova", navela je Jevtović.

Đorđe Vukotić, pravni savetnik u Jedinici za sveobuhvatnu reformu propisa, smatra da reforme kod nas jesu dugotrajne i za mnoge "frustrirajuće".

"Međutim, ni zemlje u okruženju nisu mnogo bolje, odnosno pitanje je kako se merio uspeh u različitim oblastima. Po mom mišljenju to nekad vrlo subjektivno. Na primer Crna Gora je najbolje, jer je tamo veoma dobra saradnja između privrede i vlasti i ne napadaju se. Očekujem da se iduće godine znatno popravimo na toj listi konkurentnosti, jer smo doneli zakon o privrednim društvima koji će dosta toga popraviti", objašnjava Vukotić.

U okviru projekta "Barometar propisa" NALED je analizirao 16 zakona i 190 podzakonskih akata, ključnih za poboljšanje konkurentnosti privrede Srbije a koji su usvojeni u poslednje dve godine.

Izvor: Vebsajt Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj - NALED, 19.9.2011.

MINISTАRSTVO EKONOMIJE I REGIONАLNOG RАZVOJА KREIRАLO PORTАL "TEHNIS" RADI OLАKŠАNOG INFORMISАNJA PRIVREDNIH SUBJEKАTА O TEHNIČKIM ZАHTEVIMА KOJE PROIZVODI MORАJU DА ZАDOVOLJE PRILIKOM STАVLJАNJА NА TRŽIŠTE

Sektor zа infrаstrukturu kvаlitetа Ministаrstvа ekonomije i regionаlnog rаzvojа je kreirаo portаl TEHNIS (detаljnije nа http://www.tehnis.merr.gov.rs), kаko bi omogućio olаkšаno informisаnje privrednih subjekаtа o tehničkim zаhtevimа, koje proizvodi morаju dа zаdovolje prilikom stаvljаnjа nа tržište Republike Srbije.

TEHNIS kаo jedinstveni informаtivni centаr o tehničkoj regulаtivi Srbije, obuhvаtа portаl, аplikаtivni softver i bаzu podаtаkа sа registrimа koji se odnose nа tehničke propise.

Pored registrа vаžećih tehničkih propisа, bаzа podаtаkа TEHNIS sаdrži još tri registrа i to:

- registаr propisа u pripremi,
- registаr imenovаnih i ovlаšćenih telа zа ocenjivаnje usаglаšenosti i
- registаr vаžećih isprаvа o usаglаšenosti izdаtih u inostrаnstvu

Izvor: Vebsajt Direkcije za mere i dragocene metale, 19.9.2011.

NOVIM PRAVILNIKOM O VINARSKOM REGISTRU PREDVIĐENO DA ĆE TRGOVCI KOJI BUDU IMALI VEĆI GODIŠNJI OBIM PRODAJE OD 100.000 LITARA VINA MORATI DA PRIJAVLJUJU ZALIHE

"Ministarstva poljoprivrede i trgovine intenzivno radi na zakonskoj regulativi u proizvodnji vina, a jedan od ciljeva je zajednička organizacija tržišta, usklađena sa principima i standardima u Evropskoj uniji", izjavio je danas savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u ministarstvu Darko Jakšić.

Da bi nova zakonska rešenja bila primenjena i dovela do pozitivnih pomaka u razvoju vinarstva Srbije, Privredna komora Beograda, Centar za razvoj akcionarstva i Zadružni savez Beograda u saradnji sa resornim ministarstvom danas su u PKB predstavili nova akta u proizvodnji vina, kao i sistema Hasap (H A C C P) u vinarstvu.

Govoreći o Pravilniku o vinarskom registru, Jakšić je rekao da se njime uvode dve kategorije vina - bez geografskog porekla i sa geografskim poreklom, a novina su i evidencione markice, zelene, crvene i ljubičaste boje.

Pravilnikom o vinarskom registru propisano je, kako je naveo, da svako vino mora imati svoj broj, registarski broj proizvođača, proizvodnja vina u toku godine računaće se od 1. avgusta do 31. jula naredne godine, prijava proizvodnje moraće svake godine da se obavi do 10. novembra, prijava zaliha do 31. avgusta, a novina je što će ubuduće i trgovci koji imaju veći godišnji obim prodaje od 100.000 litara vina morati da prijavljuju zalihe.

Vinari su upoznati i sa novim Pravilnikom o enološkim laboratorijama, kojim se regulišu uslovi koje mora da ispunjava laboratorija za ispitivanje kvaliteta šire, vina i drugih proizvoda u pogledu tehničke i profesionalne osposobljenosti, kao i metode za fizičko - hemijske i mikrobiološke analize vine.

Izvor: Tanjug, 13.9.2011.

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Upućen poziv ustanovama kulture, umetničkim i drugim udruženjima, organizacijama, umetnicima i autorima projekata u oblasti kulture na teritoriji grada Beograda da dostave predloge programa i pojedinačnih projekata u oblasti kulture za 2012.

Predmet godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu Gradske uprave grada Beograda za 2012. godinu su predlozi programa - projekata u oblasti:

- scenskog stvaralaštva;
- muzičkog stvaralaštva;
- likovnog, primenjenog i vizuelnog stvaralaštva;
- zaštite kulturnih dobara;
- bibliotekarstva;
- kulturno-obrazovne delatnosti;
- amaterskog stvaralaštva.

Podnosioci programa i pojedinačnih projekata predloge dostavljaju na propisanom obrascu koji se može preuzeti u zgradi Gradske uprave grada Beograda, Ulica kraljice Marije br.1, na prijavnici, radnim danom u terminu 10-15 sati.

Predlagač može konkurisati sa najviše dva projekta.

Ukoliko konkuriše sa dva projekta, predlagač popunjava obrazac za svaki projekat pojedinačno.

Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine.

Predlog programa u šest primeraka (po mogućstvu i u elektronskom obliku) dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za kulturu, Beograd, Ulica kraljice Marije broj 1.

O izboru projekata u čijem će finansiranju učestvovati Sekretarijat za kulturu odlučuje Komisija za programe u oblasti kulture.

O rezultatima konkursa podnosioci predloga biće obavešteni u roku od 30 dana od dana usvajanja programa od Gradskog veća.

Napomena: Konkurs ne obuhvata programe u oblasti izdavaštva/ otkup publikacija za biblioteke čiji je osnivač Grad Beograd, stimulacija kapitalnih izdanja/ i filmske umetnosti /filmska produkcija i postprodukcija/. Ovi programi su predmet posebnih konkursa.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 8.9.2011.

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

POSLANICI SKUPŠTINE SRBIJE ZAVRŠILI SU PRETRES AMANDMANA NA PREDLOŽENI ZAKON O ZAŠTITI POSLOVNE TAJNE

Tanjug

Poslanici Skupštine Srbije završili su pretres amandmana na predloženi Zakon o zaštiti poslovne tajne, čime su iscrpeli sve tačke dnevnog reda tekuće sednice.

Sutra će započeti novu vanrednu sednicu, 13. u ovoj godini, a na njoj će razmatrati Pedloge zakona o javnoj svojini i o restituciji, kao i o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama.
O pet zakonskih predloga i drugih akata, o kojima se raspravljalo, izjasniće se u danu za glasanje, koji će naknadno biti zakazan.

Poslanici su tekuću sednicu započeli 9. septembra, a u dosadašnjem toku su raspravljali o zakonskim rešenjima o krivičnom postupku, o parničnom postupku, o zaštiti poslovne tajne, kao i o naknadama za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Završena rasprava o parnici, u nastavku rasprava o poslovnoj tajni

Skupština je završila raspravu o amandmanima na Predlog zakona o parničnom postupku koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da omogući efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima, a nastavila raspravom na predloženi zakon o poslovnoj tajni.

Predloženim zakonom o poslovnoj tajni uvodi se zaštita poslovne tajne u svim oblastima privrednog poslovanja i naučno-istraživačkog rada od nelojalne konkurencije.

Poslovnom tajnom smatra se bilo koja informacija koja ima ili može da ima komercijalnu vrednost i čijim saopštavanjem bi mogla da se nanese šteta fizičkom ili pravnom licu.

Kao poslovna tajna mogu se štititi informacije kao što su finansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki proizvodni podaci, studije, rezultati istraživanja, različite formule, crteži, planovi, projekti, prototipovi, kodovi, modeli, programi, metode, tehnike, obaveštenja ili uputstva internog karaktera.

Kao poslovna tajna ne mogu se štititi informacije označene kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja.

Usvajanje predloženog zakona o zaštiti poslovne tajne bitno je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

VLADA SRBIJE PRIHVATILA VEĆINU "VOJVOĐANSKIH" AMANDMANA NA PREDLOG ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI

Tanjug

Vlada Srbije usvojila je danas "vojvođanske" amandmane na Predlog zakona o javnoj svojini koji se odnose na puteve drugog reda, kanalsku mrežu, pojedine objekte u inostranstvu i na objekte koji su građeni sredstvima za kapitalne investicije. Na sednici Vlade, , usvojeni su i amandmani na zakonska rešenja o restituciji.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević rekao je Tanjugu da je usvojeno ukupno dvadesetak amandmana na oba zakonska predloga i da su oni upućeni Skupštini Srbije.

"Od amandmana koji su dobijeni od Vlade Vojvodine usvojeni su oni koji se odnose na puteve drugog reda, kanalsku mrežu, objekte u inostranstvu na kojima imaju pravo korišćenja i na objekte koji su građeni budžetskim sredstvima, odnosno iz kapitalnih investicija", naveo je Radosavljević.

On je rekao da nije prihvaćen amandman koji se odnosi na zahtev da pokrajina ima pravo javne svojine na objektima železničke infrastrukture regionalnog i lokalnog značaja na teritoriji AP Vojvodine.

On je ukazao da takođe nije prihvaćena formulacija "da preduzeća koja u potpunosti obavljaju svoju delatnost na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine budu u njenoj svojini".

"Smatramo da je ta definicija uža od one koja postoji u zakonu", objasnio je Radosavljević i dodao da je od te ideje i vojvođanska administracija u razgovorima usmeno odustala.

On je precizirao da usvojeni amandmani definišu da putevi drugog reda, koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine, mogu biti u njenoj svojini, a da opštinski i nekategorisani putevi, uključujući i ulice, mogu biti u svojini lokalne samouprave.

"Predviđeno je da kanalska mreža, koja je do plovnog puta, a nalazi se na teritoriji pokrajine, bude njeno vlasništvo. Takođe, sva imovina koja se nalazi u inostranstvu i zemljama bivše Jugoslavije, a na koju pravo korišćenja imaju lokalna samouprava ili autonomna pokrajina, može biti u svojini tih jedinica", ukazao je Radosavljević.

Prema njegovim rečima, usvojeno je i nekoliko amadmana koji se tiču boljeg definisanja, odnosno proširenja liste imovine koja može biti u vlasništvu autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao na primer one koja je građena iz kapitalnih investicija.

"Razdvojena je i definicija dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi, gde je predviđeno da i jedna i druga mogu biti u svojini lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, dok prirodna bogatstva mogu biti samo u svojini Republike Srbije", dodao je Radosavljević.

On je ocenio da se amandmanima koje je Vlada Srbije usvojila dodatno poboljšava predloženi zakon, pošto se detaljnije propisuje koja imovina može biti u vlasništvu autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a koja mora ostati u vlasništvu republike.

Kada je reč o zakonskom predlogu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (restituciji), usvojeni su amandmani kojima se razjašnjavaju pojedni pojmovi, kao na primer na koje pripadnike okupatorskih snaga se misli.  
Definisano je, precizirao je Radosavljević, da se misli samo na strane državljanje koji su bili pripadnici okupacionih snaga.

On je rekao da je definisano i da će imovina žrtvama holokausta i fašizma biti regulisana posebnim zakonom, a da će biti osnovan Memorijalni centar na Starom Sajmištu.

Radosavljević je dodao da su usvojeni i amandmani koje je predložila stranka G17 plus, a koji propisuju da se iz restitucije izuzima imovina preduzeća koja je neophodna za njegovo funkcionisanje, a ono je u postupku privatizacije i stečaja.

CILJ NAJAVLJENIH IZMENA ZAKONA O RADU JE UKIDANJE DUPLIH OTPREMNINA

Izvor: Alo

Beograd -- Povodom najavljenih izmena Zakona o radu, oglasio se ministar rada Rasim Ljajić objašnjavajući da je cilj izmena "ukidanje duplih otpremnina“.

Izmene Zakona o radu predviđaju da zaposleni dobijaju otpremninu samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, umesto za ukupan staž.

Ljajić objašnjava da ako neko radi 20 godina u jednoj firmi, pa ga proglase tehnološkim viškom, on mora da dobije otpremninu od svoje firme.

"Kada se zaposli u drugoj firmi i radi, na primer, pet godina, pa postane višak, ovo drugo preduzeće mu neće plaćati otpremninu za prethodnih 25 godina, već samo za pet, koliko je proveo u njemu. Ukoliko ste sporazumno otišli iz prve firme i niste uzeli otpremninu, sledeći poslodavac će vam odrediti otpremninu za ceo staž", kaže on.

Dakle, navodi Ljajić, "otpremnine se ne ukidaju već se sistem uređuje tako da po istom osnovu ne može dva puta da se traži otpremnina".

Efekat ovih izmena trebalo bi da bude podsticaj da poslodavci uposle starije radnike, bez straha da će njihov eventualni odlazak iz firme biti suviše skup zbog ranije ostvarenog staža.

Aktuelna vlada menjaće Zakon o radu samo ukoliko za to dobije podršku sindikata i poslodavaca. U suprotnom, Ljajić kaže da će najavljene izmene sačekati neku drugu vladu.

"Nismo u obavezi prema MMF-u niti bilo kome drugome da ove izmene usvojimo. Jedina obaveza je da o tome razgovaramo u Socijalno-ekonomskom savetu. Ako se socijalni partneri slože, ići ćemo sa njima na vladu i parlament. Ukoliko to nije slučaj, one će čekati na neku drugu vladu", navodi on.

RAD NA ODREĐENO UBUDUĆE TRI GODINE

Međunarodni monetarni fond traži izmenu našeg Zakona o radu u smislu da se produži mogućnost upošljavanja radnika na određeno vreme sa jedne na tri godine.

MMF smatra da se ovom merom motiviše zapošljavanje u vreme krize, jer povećava mogućnosti poslodavaca, kaže ministar rada Rasim Ljajić.

On navodi da bi o tome krajem oktobra trebalo da raspravlja Socijalno-ekonomski savet, sastavljen od poslodavaca i sindikata, i dodaje da neće biti izmena, bez obzira što to traži MMF, ako ne budemo imali opštu saglasnost

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović tvrdi da oni svakako neće prihvatiti ideju MMF-a o produžavanju ugovora na određeno.

OKRUGLI STO "RAZLOZI ZA IZMENE ZAKONA O RADU"

Zaposleni će za sve godine staža dobiti otpremninu, ali prema predlogu izmene Zakona o radu neće više moguće dobijanje duplih otpremnina, izjavila je danas pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić.

Ona je na okruglom stolu "Razlozi za izmene Zakona o radu" održanom u Privrednoj komori Beograda kazala da će poslodavac zaposlenima koje proglasi tehnološkim viškom, a kojima do tada nisu isplaćivane otpremnine, morati da isplati otpremnine za celokupan staž, a ne samo za vreme provedeno u toj firmi.

Ukoliko radnici koji su već uzeli otpremnine, kod novog poslodavca ponovo budu proglašeni tehnološkim viškom imaće pravo samo na isplatu otpremnine za onaj period za koji nisu isplaćeni, odnosno koji su proveli kod tog poslodavca, objasnila je pomoćnica ministra.

"Neće više biti mogućnosti da neko dobija duple otpremnine", naglasila je Bukumirić Katić.

Ona je dodala da je u novom predlogu Zakona o radu ključna izmena koja se odnosi na rad na određeno vreme, koje treba da se sa sadašnjih maksimalnih godinu dana poveća na tri godine, jer bi to podstaklo zapošljavanje.

Prema njenim rečima, Ministarstvo rada i socijalne politike već dugo radi na izmenama i dopunama Zakona o radu kako bi taj radni akt bio usaglašen sa međunarodnim standardima, pratio standarde na tržištu rada i da bi bili otklonjeni problemi u primeni određenih odredbi iz zakona u praksi.

Ona nije mogla da precizira kada će do izmena Zakona o radu doći, ali je naglasila da će to biti kada se postigne puna saglasnost Vlade, sindikata i poslodavaca u okviru Saveta.

Prema rečima pomoćnice ministra za rad, u izmenama postojećeg Zakonu o radu potrebno je precizirati trajanje probnog rada, maksimalno trajanje godišnjih odmora, uvećanje zarada za rad u smenama, ali i jasnije definisati i proširiti prava materinstva.

Potrebno je, kako je dodala, pojasniti i redefinisati uslove osnivanja sindikata u preduzećima, i organizacija poslodavca, kao i predvideti da se posle tri godine preispituje njihova reprezentativnost.

Šef misije MMF-a, Albert Jeger izjavio je ranije da bitno je da se u Srbiji Zakon o radu promeni pre izbora, naglasivši da sumnja da će u predizbornom periodu biti obezbeđena skupštinska većina za usvajanje tih izmena, jer "nema volje da se obećano sprovede".

Prema njegovim rečima, Srbija je izgubila 20 odsto radnih mesta u privatnom sektoru, delom zato što ne funkcioniše tržište rada.

U Memorandumu koji su predstavnici Vlade Srbije potpisali sa MMF-om u maju 2011. usaglašeno je da se izmeni zakonska regulativa koja se odnosi na otpremnine i rad na određeno vreme kako bi se zaustavio pad broja zaposlenih u privatnom sektoru.

ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA IZDALA JE NEDAVNO SAOPŠTENJE POVODOM "NEZAKONITOG PONAŠANJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA, A PRE SVEGA PRO BONO"

Advokatska komora Beograda izdala je nedavno saopštenje povodom "nezakonitog ponašanja nevladinih organizacija, a pre svega Pro bono" (nevladina organizacija koja organizuje pružanje besplatne pravne pomoći), optužujući ih da svojih delovanjem krše Ustav Republike Srbije, te poziva Javno tužilaštvo da preduzme krivično gonjenje, a Disciplinskog tužioca Adokatske Komore Beograda da preduzme disciplinske mere protiv advokata koji su uključeni u pružanje besplatne pravne pomoći.

U saopštenju se navodi da je članom 67. Ustava Republike Srbije određeno da pravnu pomoć pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom. Istom odredbom predviđeno je da se zakonom uređuje kada je pravna pomoć besplatna.

Pravna pomoć uopšte ili pak besplatno, može se pružati samo uz prethodno potpisan ugovor između opštine i avokatske komore.

Stoga, tvrde u advokatskoj komori Beograda, ono što radi humanitarna nevladina organizacija Pro Bono, u saradnji sa određenim advokatima koji se pojavljuju kao stručna lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć, predstavlja grubo kršenje Ustava i zakona Republike Srbije.

U saopštenju, koje potpisuje Predsednik Advokatska komora Beograda Slobodan Šoškić, poziva se nadležno Javno tužilaštvo da preduzme krivično gonjenje protiv lica koja bi se eventualno pojavljivala kao izvršioci nekog krivičnog dela, a Disciplinskog tužioca Advokatske komore Beograda da preduzme disciplinske mere protiv svih advokata koji su uključeni u pružanje besplatne pravne pomoći u organizaciji bilo koje nevladine organizacije.

TEKST ZAKONA O ŠTRAJKU VRAĆEN RADNOJ GRUPI NA USAGLAŠAVANJE

Tanjug

Predstavnici sindikalnih organizacija nisu u potpunosti zadovoljni primenom Socijalno-ekonomskog sporazuma za 2011. godinu, a tekst Zakona o štrajku vraćen je Radnoj grupi na usaglašavanje spornih odredbi, rečeno je danas posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, rečeno je danas na konferenciji za novinare.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je nakon sednice Saveta da Srbija nije pod pritiskom bilo koje međunarodne organizacije ili EU da što pre donese taj zakon, ali da je važno da Radna grupa nastavi da radi na daljem usklađivanju spornih odredbi.

"Nećemo žuriti sa donošenjem zakona ukoliko ne bude postignuta saglasnost sindikata i poslodavaca", kazao je Ljajić navodeći da će na sledećoj sednici Saveta u oktobru biti razmatran novi izveštaj Radne grupe.

Reč je, kako je objašnjeno, o pet spornih odredaba oko kojih Radna grupa koja je radila na izradi prednacrta zakona o štrajku - odredba koja reguliše štrajk poslodavaca, utvrđivanje minimuma procesa rada, posebno u prosveti, zatim formiranja štrajkačkih odbora, kao i odredba koja se tiče isplate zarade tokom štrajka.

Ljajić je rekao da su tokom sednice saveta zapažena različita gledišta u pogledu primene Socijalno-ekonomskog sporazuma, te da će se o njegovoj primeni više znati tek krajem godine.
Prema njegovim rečima, do kraja meseca bi trebalo da bude donet propis kojim će rok plaćanja državnih i lokalnih organa biti ograničen na 60 dana, te da će biti omogućeno i da se uz neto zaradu isplaćuju i porezi i doprinosi zaposlenih.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović je izrazio nezadovoljstvo primenom Socijalno-ekonomskog sporazuma jer smatra da se on ne poštuje dovoljno u delu koji se odnosi na cene budući da one rastu. On smatra i da bi više pažnje trebalo da bude posvećeno privredi Srbije.

On je kao primer naveo javne nabavke, kao što je nabavka automobila "marice" za Ministarstvo pravosuđa gde je angažovana strana, umesto domaće firme.

Orbović se osvrnuo i na potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora istakavši da ga neki sindikati nemaju - metalci, nemetala i ugostiteljstva.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je primena Socijalno-ekonomskog sporazuma bila potrebna i da iako postoje neke nesuglasice, "ipak, se krenulo sa realizacijom pojedinih stvari".

Na pitanje da li je bilo reči o ceni rada Atanacković je podsetio da je Sporazumom predviđena cena od 105 dinara.

On je rekao da bi povećanjem neoporezovanog dela plate bilo kompenzovano veće davanje poslodavaca i da bi korist od toga imali i radnici i državni budžet.

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA JE JAVNI REGISTAR KOJI SADRŽI PODATKE O PRIVREMENIM MERAMA DONETIM PRE, U TOKU ILI PO OKONČANJU SUDSKOG POSTUPKA, KOJIMA SE ZABRANJUJE OTUĐENJE I OPTEREĆENJE POKRETNIH STVARI, NEPOKRETNOSTI ILI STVARNIH PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA, POD USLOVIMA PROPISANIM ZAKONOM

Tanjug

Agencija za privredne registre uspostavila je rad Registra sudskih zabrana zahvaljujući kome će građani koji kupuju stan ili neko potrošno dobro biti u situaciji da provere da li postoje sudske odluke kojima se zabranjuje otuđenje te imovine.

"To je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom", objavljeno je na sajtu APR.

U Registar se upisuju i sve izmene i dopune koje se tiču izrečenih privremenih mera.

Registar sudskih zabrana predstavlja evidenciju određenih sudskih zabrana koje su upisane na zahtev izvršnog poverioca u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

U Registar se upisuju podaci o sledećim merama obezbeđenja - zabrani izvršnom dužniku da otuđi i optereti pokretne stvari čiji je on vlasnik, odnosno pokretne stvari na koje je upravljeno potraživanje, zabrani izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje.

Registar sudskih zabrana počeo je sa radom 17. septembra, a upis ima deklarativan karakter.

Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su upisani u Registar nisu bili poznati.

Ustanovljavanjem Registra sudskih zabrana kao jedinstvene, centralne, elektronske baze podataka sva zainteresovana lica na jednostavan i brz način mogu dobiti podatke o privremenim merama zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima, što vodi većoj pravnoj sigurnosti, navodi se na portalu APR.

REBALANS BUDŽETA ZA 2011. GODINU

Preuzmite rebalans budžeta za 2011. godinu koji je predložila Vlada Srbije i pregled planiranih i izmenjenih budžetskih stavki po pojedinačnim ministarstvima.

2011-rebalans.xls


Ministarstvo 

Zakon o budžetu za 2011. godinu (u mlrd dinara)

Predlog rebalansa budžeta 

Ministarstvo spoljnih poslova

5,65

5,74

Ministarstvo odbrane

73,34 

78,28

MUP   

53,42 

57,95

Ministarstvo finansija    

741,16

735,26

Ministarstvo pravde

13,48 

14,37

Ministarstvo poljoprivrede

32,59 

35,53*

Ministarstvo ekonomije

46,72

67,06**

Ministarstvo infrastrukture

23,42

22,81***

Ministarstvo rada     

118,03

122,25

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja

21,72 

22,95****

Ministarstvo omladine i sporta

4,60

4,88

Ministarstvo kulture

6,12

8,73

Ministarstvo za KIM

4,49

4,52

Ministarstvo zdravlja

15,60

16

Ministarstvo prosvete

143,35

154,19

Ministarstvo za državnu upravu

1,30

1,49*****

Ministarstvo za dijasporu

0,27   

0,85******   

* pripojena trgovina
** pripojen NIP
*** pripojena energetika Ministarstvo rudarstva i energetike
**** pripojeno rudarstvo
***** pripojena ljudskai manjinska prava
****** pripojeno Min. vera

0,15
32,39
2,64

0,50
0,64

 

23,60
0,55

0,08
0,08

http://www.skockajtebudzet.rs/rs/clanak/rebalans-budzeta-za-2%C3%A5aaaa-godinu

Ukupni minus javnih preduzeća iznosi 30 milijardi dinara. Prezaduženi i nelikvidni gubitaši koji sve više tonu. Takva su u proseku javna preduzeća u Srbiji, pokazuje analiza njihovog rada.

UKINUTA UREDBA KOJA SE ODNOSI NA CARINSKI POSTUPAK PREKO KONTROLNIH PUNKTOVA

Tanjug, Politika

Vlada Srbije odlučila da se ukine Uredba koja se odnosi na carinski postupak preko kontrolnih punktova. Izmena Uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Kosova, koju je Vlada Srbije usvojila u petak 16. septembra, praktično znači uvođenje ponovne naplate PDV-a na promet roba i usluga na toj teritoriji, potvrđeno je danas Tanjugu u vladi..

To se pre svega odnosi na naftu i naftne derivate, ali istovremeno i na dopune za kartice i uvoz automobila na prostor KIM", kaže Bogdanović.

Prva posledica ove odluke Vlade Srbije već je uzrokovala ujednačavanje cene benzina s cenama u Srbiji. Bezolovni benzin sada košta 132 dinara, dok je prekjuče koštao svega 120 dinara. Evro dizel košta 135 dinara, umesto dosadašnjih 116 dinara.

U obrazloženju ove vladine odluke, u koju je Tanjug imao uvid, navedeno je da je osnovni razlog donošenja izmene Uredbe bio da se "suzbiju zloupotrebe kod prometa telekomunikacionih usluga, koje se oporezuju prema mestu primaoca usluga, zatim kod otpremanja motornih vozila, nafte i naftnih derivata sa teritorije Republike Srbije van Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (APKM) na teritoriju APKM."

Prema dosadašnjem zakonskom rešenju, u prometu roba i usluga sa pokrajinom ostvarivalo se poresko oslobađanje sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

Na taj način "izvezena” roba nelegalnim kanalima može da završi na tržištu centralne Srbije, pri čemu kupac plaća cenu u koju su uračunate i obaveze prema državi, iako one nisu naplaćene, a razlika između osnovne i prodajne cene robe ne ide u budžet, već ostaje švercerima i prodavcima.

Primer za to su dopune za mobilne telefone koje su prošle godine donele švercerima oko 500.000 evra, citira "Politika" anonimnog sagovornika.

SPORNO UKIDANJE UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE I OSNIVANJE NOVE AGENCIJA ZA CENTRALIZOVANE NABAVKE

Strategija o javnim nabavkama predviđa niz novih i dobrih rešenja, ali je najava ukidanja Uprave za javne nabavke "sporna" i ne bi donela ništa dobro, rekli su danas u Transparentnosti Srbija.

Finansijski direktor Transparentnosti Danilo Pejović je na konferenciji za novinare rekao da strategija ima dobrih strana, a posebno donošenje novog Zakona o javnim nabavkama.

Prema rečima Pejovića, najava ukidanja Uprave za javne nabavke i to da bi nova agencija za centralizovane nabavke preuzela njen deo ovlašćenja i deo zadataka je "sporna".

"To je dosta sporna najava, s obzirom da se naglašava potreba jačanja institucija za javne nabavke, a središnja je Uprava za javne nabavke", rekao je Pejović i dodao da je "dosta čudno rešenje da se ona ukida, pogotovo sada kada prave i ozbiljne kontrole i dalje nema".

U ovom trenutku i u ovom stepenu razvoja institucija javnih nabavki ukidanje Uprave ne bi donelo ništa dobro, smatra on.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati je naveo da je Uprava za javne nabavke više puta doprinela tome da neki koji su radili mimo propisa i dođu pod udar zakona.

On je rekao i da za sve nove institucije koje se formiraju postoje određeni troškovi kao i da im je potrebno tri do pet godina da se uhodaju.

Pejović je, govoreći o dobrim rešenjima strategije, naveo da su među njima pojednostvljenje ispunjenja uslova ponuđača, smanjenje konkursne dokumentacije, te da se predviđa i pilot projekat za realizaciju ideje o elektronskim javnim nabavkama...

On je rekao da treba podržati formiranje tela za centralizovane javne nabavke, i to ne samo na nacionalnom nego i na eventualno lokalnom, odnosno regionalnom nivou.

Međutim, podvukao je Pejović, broj nabavki koje je moguće centralizovati nije veći od tri do četiri odsto od ukupne njihove vrednosti tako da ne treba očekivati "neku revoluciju" kada je reč o centralizaciji javnih nabavki.

Dobro je i u uvođenje ekoloških zahteva, čime bi se tražilo od ponuđača da ispune određene ekološke uslove, rekao je Pejović.

On je kazao i da je predviđena zaštita "uzbunjivača" i istakao da postoji i mogućnost da se njima na određen način, osim što bi bili zaštićeni, nadoknadi i rizik u vidu dela vrednosti koju bi uštedeli društvu.

"To možda ne deluje mnogo moralno ali izgleda da je efikasno kada je reč u ovim procesima javnih nabavki i to se pokazalo u nekim drugim zemljama". kazao je Pejović.

SRBIJA RATIFIKUJE NAGOJA PROTOKOL

FoNet, RTV

U okviru 66. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić učestvovaće na Ministarskom sastanku posvećenom Nagoja protokolu i Međunarodnom sporazumu o genetičkim izvorima za ishranu i poljoprivredu.

Tokom učešća na sastanku od danas do petka, 23. septembra 2011. godine, u sedištu UN u Njujorku, Dulić će održati niz bilateralnih susreta sa resornim ministrima drugih zemalja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Nagoja protokol je usvojen posle šest godina pregovora na 10. sastanku Konferencije članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN 29. oktobra 2010. godine u japanskom gradu Nagoja.
Protokol je do sada potpisala 41 država članica, a Srbija će ga ratifikovati sutra, 20. septembra u sedištu UN u Njujorku.

Protokol unapređuje pristup i podelu dobiti genetičkih resursa i obezbeđuje veću pravnu sigurnost pružilaca i korisnika tih resursa.

Promovišući korišćenje genetičkih resursa, tradicionalnih znanja i mogućnosti za pravednu raspodelu dobrobiti od njihovog korišćenja, Protokol će kreirati inicijative za očuvanje biološke raznovrsnosti i njenog održivog korišćenja.


Svaka članica će preduzeti pravne, administrativne ili političke mere kako bi osigurala da koristi od genetičkih resursa budu podeljene jednako sa autohtonim zajednicama iz kojih su potekle.

MEĐUNARODNO SAVETOVANJE „ ARHIVI I JAVNOST U SAVREMENOM DRUŠTVU“

Tanjug

U Zrenjaninu je danas počelo međunarodno savetovanje arhivista, koje je otvorio gradonačelnik tog grada Mileta Mihajlov.

Učesnici savetovanja, naučnici, arhivski radnici i funkcioneri institucija iz Srbije, Federacije BiH, Republike Srpske, Crne Gore, Slovenije i Mađarske, danas će podneti 18 izveštaja na temu "Arhivi i javnost u savremenom društvu", a sutra 11 izveštaja o sređivanju arhivskih fondova u oblasti uprave i javnih službi.

Organizatori savetovanja, koje se održava u Hotelu "Vojvodina", su Društvo arhivskih radnika Vojvodine i Istorijski arhiv Zrenjanina.

DOBROJ SARADNJI IZMEĐU SRBIJE I AUSTRIJE DOPRINEĆE DONOŠENJE ZAKONA O JAVNO PRIVATNOM PARTNERSTVU

Tanjug

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić završio je danas dvodnevnu posetu Beču prilikom koje je dogovoreno unapređenje bilateralnih odnosa i dolazak još jedne austrijske kompanije na srpsko tržište.

Ministar Ćirić je, kako je saopšteno iz Ministarstva ekonomije, sa austrijskim ministrom za privredu, porodicu i omladinu Rajnholdom Miterlenerom ragovarao o proširenju ekonomske saradnje, kroz promociju srpske privrede i dalje podrške njenim izvozno orijentisanim kompanijama.

„Dobroj saradnji između Srbije i Austrije doprineće i donošenje Zakona o javno privatnom partnerstvu, koji će biti usvojen u oktobru ove godine, i koji će dodatno poboljšati investicionu klimu i saradnju sa austrijskim kompanijama" rekao je Ćirić.

Ministar je dodao da je pored razgovora sa predstavnicima kompanija, koje su već na srpskom tržištu, vođen i konkretan razgovor sa austrijskom firmom svetskog renomea čiji se dolazak u Srbiju uskoro očekuje.

"Uskoro ćemo i javno izaći sa konkretnim planom ove investicije", izjavio je Ćirić i zaključio da se pozitivni rezultati ove posete Beču mogu očekivati veoma brzo.
Austrija je, poslednjih pet godina, najveći investitor u srpsku privredu sa ukupnim ulaganjima kompanija od oko tri milijarde dolara.

KANCELARIJI ZAŠTITNIKA GRAĐANA OD POČETKA GODINE SE OBRATILO 8.129 LJUDI, A NAJVEĆI BROJ PRITUŽBI ODNOSI SE NA RAD UPRAVA

Kancelariji zaštitnika građana od početka godine do sada obratilo se 8.129 ljudi, a najveći broj pritužbi odnosi se na rad uprava, izjavio je juče srpski ombudsman Saša Janković.

Na otvaranju međunarodne konferencije “Uloga i izazovi za zaštitnika građana u vreme promena u Evropi” Janković je naveo da je isto toliko pritužbi bilo tokom cele prošle godine, a da je ovogodišnji broj tri puta veći u odnosu na 2009. godinu.

“Srbija je propustila 10 godina razvoja tokom devedesetih zbog čega je težak udar pretrpeo odnos između građana i institucija, a nijedna institucija ne može sebi da dopusti da se razvija uobičajenim tempom, već to u Srbiji mora da ide mnogo brže”, rekao je Janković. On je naveo da se zaštitniku građana obratilo i 20 stranih državljana, četiri osobe bez državljanstva, kao i 30 pojedinaca pripadnika nacionalnih manjina.

Kako je rekao, 154 pritužbe odnose se na povrede prava deteta, a 26 su iz oblasti rodne ravnopravnosti.

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat istakao je da je EU spremna da i dalje pomaže ombudsmana i da osnovni princip rada uprave mora da bude nediskriminacija i jednakost, kao i princip razmernosti i doslednosti.

Holandski ombudsman Aleks Breninkmeijer je kazao da je Saša Janković “pravi čovek na pravom mestu u Srbiji”. “On (Janković) je uspeo da izgradi snažnu kancelariju i organizuje je tako da građani Srbije imaju vere da to jeste nezavisna institucija”, rekao je Breninkmeijer i dodao da je najvažnije da ombudsman bude dostupan građanima.

Blic online

SVE VEĆI ZNAČAJ BIOMASE

RTV

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 2,7 miliona tona, a kada se ima u vidu to da ona potiče iz različitih izvora, kao i da se može koristiti u razne svrhe: od proizvodnje energije, papira, stočne hrane, do različitih vrsta bioplastike, njen značaj postaje sve veći.

RTV istražuje koliko se biomasa koristi u Srbiji, dalje na www.rtv.rs

NIS NAJAVIO OTVARANJE JOŠ DVA NALAZIŠTA NAFTE

Srbija bi narednih meseci mogla da dobije nova nalazišta nafte i gasa u severnom Banatu, kod mesta Majdan, kao i na planini Jelici. Naftna industrija Srbije buši nalazišta u okolini Srbobrana, kod Turije, u srednjem i severnom Banatu, a geološka istraživanja obavlja u severnoj Bačkoj, Sremu i u centralnoj Srbiji.

Naftna kompanija u ruskom vlasništvu namerava da do 2020. godine u istraživanje nafte i gasa uloži 150 miliona evra.

- Panonski basen je naša glavna meta. Plan je da se nafta i gas istražuju u Vojvodini, centralnoj Srbiji i Republici Srpskoj, ali i u Rumuniji i Mađarskoj. Svim kompanijama koje posluju na ovim prostorima ponudili smo saradnju kako bi brže i lakše otkrivali naftu i gas, ali i kako bi pojeftinili istraživanja - poručio je Ivan Delić, rukovodilac Službe za geološka istraživanja Naučnotehničkog centra NIS-a, na 17. kongresu Asocijacije geoloških društava Evrope.

Delić je naveo da se uskoro očekuju rezultati iz mesta Majdan u Vojvodini, gde je urađena bušotina na 3.500 metara, specifična jer je temperatura zemljine kore 180 stepeni Celzijusa. Na Jelici će prva bušotina, dubine oko 2.000 metara, biti napravljena krajem ove godine, a na proleće će se znati prvi rezultati. Delić ističe da se očekuje nalaženje nafte i gasa u ovim bušotinama, ali je pitanje da li će količine biti dovoljne za komercijalnu eksploataciju.

Domaći geolozi u Srbiji trenutno rade i reinterpretaciju postojećih nalaza, ali i izrađuju nove. U Republici Srpskoj se, prema rečima Delića, obavljaju slični poslovi, a prve istražne bušotine trebalo bi da budu napravljene krajem sledeće godine.

Na pitanje da li domaći stručnjaci imaju dovoljno znanja, on kaže da je najbolji odgovor to što rade u Republici Srpskoj, što će istraživati u regionu, ali i što analiziraju podatke iz Sibira.

- Sve projekte koje uradimo branimo pred ruskim kolegama, a završili smo uspešno i analizu sa jednog nalazišta „Gasprom njefta“ u Sibiru i predlog istražnih bušotina - objašnjava Delić.

 Blic online

HITNO DONETI STRATEGIJU ZAŠTITE VAZDUHA I NACIONALNOG PROGRAMA ZA POSTEPENO SMANJIVANJE EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA

Stranka "Zeleni Srbije" traži hitno donošenje Strategije zaštite vazduha i Nacionalnog programa za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija

Kako je navedeno u saopštenju "Zelenih Srbije", rupe u ozonskom omotaču predstavljaju jednu od najvećih pretnji životu na Zemlji.

Problem stanjivanja ozonskog omotača uočen je krajem sedamdesetih godina, a činilo se kako je za njega nađeno rešenje kada je 1987. godine potpisan protokol u Montrealu kojim su zabranjeni freoni, gasovi do tada upotrebljavani u sprejevima, frižiderima i uređajima za hlađenje.

Tokom godina štetni su gasovi zamenjeni, a ozonski omotač se počeo obnavljati, mada nije dostigao gustinu koju je imao pre 1980. godine.

Do sad postignut uspeh u obnavljanju ozonskog omotača, verovatno će vrlo brzo biti uzaludan, jer se ispuštanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja, poput ugljen dioksida, azotnog dioksida i metana, ne smanjuje, saopštili su "Zeleni Srbije".

EVROPSKI PARLAMENT I DRŽAVE ČLANICE EU POSTIGLI DOGOVOR O VEĆOJ BUDŽETSKOJ DISCIPLINI

Tanjug

Evropski parlament i države članice Evropske unije postigli su kompromis vezan za pooštravanje budžetskih propisa, što se smatra ključnim za sprečavanje budućih dužničkih kriza, izjavili su danas izvori iz parlamenta.

"U načelu postoji dogovor" u vezi sa predlogom zakona nakon jučerašnjih pregovora, što je označilo kraj višemesečnih neslaganja po ovom pitanju, rekao je jedan od izvora agenciji AFP.

Zemlje sa velikim deficitima će, prema dogovoru, morati da polože novac na blokirane račune, uz veće automatske sankcije kao vid kazne za budžetske grešnike Evrope.

Kompromis će sutra biti predstavljen na sastanku ministara finansija zemalja EU u Poljskoj, koji treba da ga odobre, dodao je izvor.

Reviziju evropskog Pakta za stabilnost i rast, koja nije uspela da spreči povećanje deficita i dugova zemalja iznad dozvoljenih granica, predložila je Evropska komisija nakon izbijanja dužničke krize u Grčkoj prošle godine.

Tek nekoliko zemalja od 27 članica EU poštuje pravila, koja javni deficit ograničavaju na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a javni dug na 60 odsto BDP-a.

Rast proizvodnje, ali i nezaposlenosti u južnom Banatu

RTV

Statistika govori da je industrijska proizvodnja u Južnobanatskom regionu u prvoj polovini godine veća za 2,9 odsto u odnosu na isti period 2010. Najveći rast zabeležen je u prerađivačkoj industriji i rudarstvu, a najveća kriza i dalje u tekstilnoj i metalskoj industriji.

Izvoz južnog Banata čini više od 18 odsto ukupnog izvoza Vojvodine. Zahvaljujući najviše "Petrohemiji" i "Hemofarmu" i ove godine ostvaruju se pozitivni rezultati.

U prvih pola godine obim spoljnotrgovinske razmene bio je prilično velik i iznosio je oko 700 miliona dolara . Izvoz je za skoro 50 odsto veći nego prošle godine ali je porastao i uvoz. Ipak devizni suficit je oko 10 odsto.

Najviše su se izvozili petrohemijski, farmaceutski i poljoprivredni proizvodi, uglavnom na tržište Evropske unije.

Najveći spoljnotrgovinski partneri ove godine su Italija i Nemačka.

RESTITUCIJA, NEPRAVIČNOST I KORUPCIJA

Nemanja Nenadić, Blic

Dugo očekivani povraćaj imovine oduzete sredinom prošlog veka svakako će doneti i neke nove nepravde. Očigledno je nepravično rešenje da ljudi, koji su pola veka bili lišeni imovine, a potom su na osnovu zakona donetog pre nekoliko godina prijavili potraživanja, sada ponovo moraju na šalter(e).

Umesto toga, organi vlasti (Direkcija za imovinu, sudovi, katastri, opštine itd.) trebalo bi da utvrde sve činjenice i provere postojanje pravnog osnova za svaki ranije podneti zahtev kroz međusobnu komunikaciju, a tek ako dokumentacija ne daje za pravo tvrdnjama podnosioca zahteva da ga pozovu radi prilaganja dokaza. Osim što je nepravično prevaliti obavezu prikupljanja podataka na bivše vlasnike, svaki kontakt zainteresovanih sa organima vlasti je nova prilika za korupciju.

Drugu nepravičnost i ozbiljnu diskriminaciju predstavlja pravljenje razlike kod povraćaja na osnovu potpune slučajnosti (na primer, da li je na nacionalizovanom placu u međuvremenu izgrađena zgrada ili nije).

Pravo na obeštećenje biće ograničeno budžetskim izdvajanjima za tu namenu ili pak maksimalnim iznosom po jednom vlasniku, dok se naturalna restitucija obavlja u celosti. Nepravde bi svakako bile manje uz supstituciju. Proces obeštećenja takođe nosi značajan rizik od korupcije (mada ni supstitucija ne bi bila lišena te opasnosti) jer se zasniva na procenama vrednosti oduzete imovine, koje na ovaj ili onaj način ne mogu da prođu bez odlučivanja državnih organa. Zbog svega toga bi valjalo preispitati sam koncept obeštećenja, a u slučaju da se pri njemu ostane, naći načine koji bi ove rizike učinili manjim.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

GRAĐANSKE INICIJATIVE POZIVAJU UREDNIKE, NOVINARE I SVE ZAINTERESOVANE DA PREKO PORTALA "SKOCKAJTE BUDŽET" POGLEDAJU I ANALIZIRAJU DOKUMENT REBALANSA BUDŽETA, POKRENU TEME I ŠTO TAČNIJE I POTPUNIJE UPOZNAJU JAVNOST SA TRENUTNIM STANJEM U JAVNIM FINANSIJAMA

Na kojim budžetskim stavkama je Vlada predvidela uštedu, koja će ministartstva dobiti manje, a koje više novca, možete videti ako preuzmete dokument rebalansa sa sajta: www.skockajtebudzet.rs

Portal Skockajte budžet, osim predloga rebalansa za 2011. godinu, prenosi i kratak pregled planirane potrošnje po ministrstvima.

Građanske inicijative pozivaju urednike i novinare, kao i sve zainteresovane, da pogledaju i analiziraju ponuđeni dokument rebalansa, pokrenu teme i što tačnije i potpunije upoznaju javnost sa trenutnim stanjem u javnim finansijama.

Kampanja "Skockajte budžet" deo je projekta "Oko javnih finansija" koji sprovode Pro Concept i BIRN Srbija. Ovim projektom želimo da objedinimo različite aktere oko zajedničkog interesa: transparentnog budžetskog procesa i jasno definisanih budžetskih prioriteta.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 16.9.2011.

EVROPSKA KOMISIJA I ZVANIČNO PREDSTAVILA PREDLOG REFORME ŠENGENSKIH PROPISA KOJI PREDVIĐA UVOĐENJE PRIVREMENIH KONTROLA NA GRANICAMA UNUTAR EVROPSKE UNIJE POD STROGIM USLOVIMA

Evropska komisija je i zvanično predstavila predlog reforme šengenskih propisa koji predviđa uvođenje privremenih kontrola na granicama unutar EU pod strogim uslovima, uprkos tome što se deo zemalja članica protivi predloženim merama.

Komisija smatra da je potreban mehanizam za donošenje odluka na nivou EU kako bi se izbegle jednostrane odluke. Cilj je i da se obezbedi bolja kontrola spoljne granice i zaštita šengenskog prostora i umanji otpor prema prijemu novih članica, Rumunije i Bugarske. To je, međutim, sve manje izvesno, pošto je Holandija najavila da neće podržati njihov prijem kada se o tome bude odlučivalo ove nedelje u Briselu.

Granične kontrole će moći da se uvedu u slučaju iznenadnog priliva velikog broja imiranata koji bi mogao da predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost ili kada neka članica nije u stanju da kontroliše granicu. Kao i do sada, granične kontrole će moći da se uvedu u slučaju planiranih događaja, poput sportskih manifestacija ili velikog političkog skupa, kako bi se predupredila ozbiljna pretnja za javni red i unutrašnju bezbednost.

Odluka o ponovnom uvođenju granične kontrole će se donositi na nivou EU na osnovu predloga Evropske komisije i pošto se obezbedi kvalifikovana većina članica.

Članice EU, međutim, mogu same preduzeti korake na uvođenju granične kontrole kada se suoče sa nepredviđenim vanrednim okolnostima, poput priliva imigranata, u kojima je neophodno brzo reagovati, ali samo na pet dana, a da bi se ta mera produžila potrebno je da odluka bude doneta na nivou EU.

U odluci će se precizirati u kom delu granice se može vanredno uvesti kontrola u periodu od 30 dana. Odluka se može obnoviti na mesec dana, a predviđeno je da granične kontrole budu moguće najviše šest meseci. Šestomesečni period se može produžiti kada su unutrašnje kontrole uvedene zbog nemogućnosti neke članica da kontroliše spoljnu granicu.

U slučaju kada članice nisu u stanju da zaštite deo spoljne granice EU prvo su predviđene mere tehničke i finansijske podrške Komisije, članica, Fronteksa i drugih agencija poput Europola.

Ako to ne bude dovoljno, može biti doneta odluka o ponovnom uvođenju kontrole na granicama unutar EU. Takva odluka bi se donosila isključivo na nivou EU kako bi se sprečilo da članice donose jednostrane odluke.

Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.

Ovaj mehanizam se odnosi na neke članice koje nailaze na teškoće u kontroli granice, poput Grčke čija je granica sa Turskom, duga 150 kilometara, postala glavni put za imigrante ka EU. Gotovo polovilna ilegalnih prelazaka u EU je registrovana na toj granici.

Predstavljajući predlog izmena šengenskih propisa evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Malmstroem) rekla je novinarima 16. septembra da je Šengen "fantastičan", popularan i uspešan projekat koji daje konkretne koristi i rezultate. Ona je navela da je između 2004. i 2007. kretanje radne snage iz novih članica doprinelo povećanju bruto domaćeg proizvoda EU za oko 40 milijardi evra.

Malmstremova je rekla da je cilj Evropske komisije da osnaži šengenski prostor kako bi se i ubuduće garantovala sloboda kretanja stotinama hiljada građana EU i državljanja trećih zemalja koji svakodnevno putuju po Uniji. "Ovim predlogom mi štitimo budućnost Šengena. Naš predlog će uvesti evropski sistem donošenja odluka koji će osnažiti poverenje među članicama a šengenski prostor će bolje pripremiti za buduće izazove i nepredviđene događaje", dodala je ona.

Evropska komesarka je rekla da neke od slabosti šengenskog sistema potiču od mehanizma međusobnih dogovora vlada članica. Ona je navela da je takav mehanizam bio validan u ranim fazama, kada je šengenski prostor činilo šest članica, a da sada nije efikasan sa 25 članica "kojima će se verovatno pridružiti i nove članice u bliskoj budućnosti".

Francuska, Nemačka i Španija su izrazili prošle nedelje protivljenje predlogu Evropske komisije za reformu šengenskih propisa, pošto su detalji predloga procurili u medije. Te zemlje su insistirale da članice imaju suvereno pravo da odlučuju o uvođenju granične kontrole kada im je to potrebno.

Na pitanje kakve razgovore očekuje sa Parizom, Berlinom i Madridom Malmstremova je rekla da je spremna i da brani predlog i u razgovorima sa vlastima članica i u Evropskom parlamentu.

Izvor: Izvod iz vesti AFP, EurActiv.com i EurActiv.rs, 19.9.2011.

DO KRAJA GODINE ĆE BITI FORMIRANA CRNA I BELA LISTA TRGOVACA I OSTALIH UČESNIKA NA TRŽIŠTU KOJI KONTAKTIRAJU SA POTROŠAČIMA

Do kraja godine biće formirana crna i bela lista trgovaca i ostalih učesnika na tržištu koji kontaktiraju sa potrošačima, izjavila je predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida.

"Na tim listama će se naći one kompanije koje su više od tri puta odbile da ispoštuju opravdane prigovore potrošača, kao i one na čije usluge nije bilo primedbi ili su ih pozitivno rešili", objasnila je Vida za Tanjug.

"CEPS u proseku ima mesečno između 200 i 300 pritužbi potrošača, od čega se na pojedine firme odnosi 20 ili 30 odsto, a najviše se žale na kvalitet obuće, mobilnih telefona, belu tehniku...", kazala je Vida.

Prema Vidi, od osnivanja CEPS pre nešto više od dve godine, u tu organizaciju je stiglo više od 2.400 prijava potrošača, od čega je uspešno rešeno skoro 80 odsto slučajeva.

"Ima trgovaca i pružaoca usluga koji su isključivi i ne žele da diskutuju. Zato će se na crnoj listi naći trgovci koji najviše puta nisu izašli u susret potrošačima iako su i zahtevi potonjih bili opravdani. Bela lista će doneti spisak onih firmi kojima se najmanje prigovara", objasnila je Vida.

Vida je naglasila da je od početka oktobra 2010. do početka septembra 2011. bilo 1.248 prijava potrošača CEPS.

Najčešće pritužbe potrošača na kvalitet odnose se na obuću, 311 prijava, belu tehniku i kućne aparate gde je dobijeno 415 prijava, mobilne telefone 240 prijava i usluge mobilnih operatera 80.

"Na kvalitet računara i prateće računarske opreme u CEPS je stiglo 176 prijava, a za vodoinstalaterske usluge 26", kazala je Vida.

Vida je dodala da CEPS priprema crnu i belu listu za Beograd, dok druge potrošačke organizacije pripremaju te liste za ostale krajeve Srbije.

Vida je ukazala da je CEPS organizovan prvenstveno kao savetovalište, da edukuje i informisanje potrošača o njihovim pravima i obavezama.

Izvor: Tanjug, 19.9.2011.

BROJ LIZING UGOVORA PREDUZEĆA SA KAŠNJENJEM U OTPLATI VEĆIM OD 15 DANA U PRVIH OSAM MESECI OVE GODINE POVEĆAN JE ZA 9,8 ODSTO

Broj lizing ugovora preduzeća sa kašnjenjem u otplati većim od 15 dana u prvih osam meseci ove godine povećan je za 9,8 odsto, sa 15.952 na 17.523, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije (UBS).

Tokom avgusta broj lizing ugovora preduzeća u docnji povećan je za 5,1 odsto, sa 16.676 na 17.523.     

Broj lizing ugovora preduzeća u avgustu je smanjen za 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, na 40.040, dok je broj korisnika smanjen za 0,2 odsto, na 12.060.

Iznos ostatka duga preduzeća po lizing ugovorima smanjen je tokom avgusta za dva odsto, sa 74,77 milijardi dinara na 73,3 milijarde, dok je od početka godine smanjen za 9,1 odsto.

Što se tiče preduzetnika, broj lizing ugovora sa kašnjenjem u otplati većim od 15 dana u avgustu povećan je za 6,1 odsto, sa 2.455 na 2.604, dok je u prvih osam meseci povećan za 39,8 odsto.       

Broj lizing ugovora kod preduzetnika smanjen je tokom avgusta za 0,3 odsto, na 6.844, dok je broj korisnika smanjen za 0,4 odsto, na 4.568.    
    
Iznos ostatka duga preduzetnika smanjen je tokom avgusta za 2,3 odsto, sa 6,75 milijardi dinara na 6,6 milijardi, dok je od početka godine povećan za 37,4 odsto.   
        
Izvor: Tanjug, 19.9.2011.

PRODATO 400.000 DRŽAVNIH ZAPISA: • Aukcija tromesečnih državnih hartija od vrednosti održana 8. septembra 2011. godine •

Na aukciji tromesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 8. septembra 2011. godine, prodato je 400.000 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.000.000.000,00 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 11,90 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. decembra 2011. godine.

Izvor: Vebsajt Uprave za trezor, 8.9.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA U SLUČAJU PRENOSA PRAVA SVOJINE PO OSNOVU UGOVORA O RAZMENI IZMEĐU BRAĆE - Zakon o porezima na imovinu: član 23
  • Ministarstvo finansija: OSNOVICA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA KOD PRENOSA UZ NAKNADU PRAVA SVOJINE NA MAGACINSKOM PROSTORU - Zakon o porezima na imovinu: član 27
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE PORESKE OSNOVICE U SLUČAJU RAZMENE PRAVA SVOJINE NA JEDNOM STANU ZA PRAVO SVOJINE NA DRUGOM STANU - Zakon o porezima na imovinu: čl. 23 i 27

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Upravni sud: IZVOĐENJE DOKAZA UVIDOM U SLUŽBENE BELEŠKE U DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV DRŽAVNOG SLUŽBENIKA - Zakon o opštem upravnom postupku: član 149 stav 2
  • Upravni sud: NEMOGUĆNOST IZMENE PRVOSTEPENOG REŠENJA NA ŠTETU ŽALIOCA - Zakon o opštem upravnom postupku: član 234
  • Upravni sud: ODLUČIVANJE PO PRIGOVORIMA CARINSKIH SLUŽBENIKA NA ODLUKE O PRAVIMA I OBAVEZAMA IZ RADNOG ODNOSA - Carinski zakon: član 256 stav 1 tačka 4)
  • Upravni sud: ODLUKA NADLEŽNOG ORGANA PO PREDLOGU DISCIPLINSKE KOMISIJE ZA IZRICANJE DISCIPLINSKE MERE - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: član 267 stav 1
  • Upravni sud: USLOVI ZA UDALJENJE PROFESIONALNOG VOJNOG LICA OD DUŽNOSTI - Zakon o Vojsci Srbije: član 77 stav 2

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Likvidacije:

U periodu od 12. do 16. septembra 2011. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

166442

CONSTRUCTOR PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Bački Petrovac

16.09.2011

60

166415

DOKINI TEHNIKA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

16.09.2011

60

166417

DEMOPLAN - U LIKVIDACIJI

Subotica

16.09.2011

60

166406

PVC MIJATOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

16.09.2011

60

166386

APEX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

16.09.2011

60

166371

AST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

16.09.2011

60

166367

MARINA KALEMEGDAN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

16.09.2011

60

166363

ANER - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

16.09.2011

60

166356

MRDJA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Subotica

16.09.2011

60

166348

SREDNJI SALAŠ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

16.09.2011

60

166344

BAN-TOP - U LIKVIDACIJI

Kikinda

16.09.2011

60

166340

TERMO-KOD - U LIKVIDACIJI

Kula

16.09.2011

60

166336

BOJ-MARK KOMERC - U LIKVIDACIJI

Pirot

15.09.2011

60

166332

DUBAI TRADE SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

15.09.2011

60

166328

MONEY MAKER GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

15.09.2011

60

166299

PLEJADA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

15.09.2011

60

166295

KONI-PLAMEN - U LIKVIDACIJI

Šabac

15.09.2011

90

166291

VISTOLS - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

15.09.2011

60

166287

ZZK I MENJAČNICA - U LIKVIDACIJI

Subotica

15.09.2011

60

166279

SEMENDRIJA KOMERC - U LIKVIDACIJI

Smederevo

15.09.2011

60

166283

BEOPETROL - PRIŠTINA - U LIKVIDACIJI

Leposavić

15.09.2011

60

166273

UGOTURS - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

15.09.2011

60

166266

BOREX CONS - U LIKVIDACIJI

Žabalj

15.09.2011

60

166255

PORTAL AUTO - U LIKVIDACIJI

Kosjerić

15.09.2011

60

166251

TERAPI SOL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

15.09.2011

60

166234

METRO-NL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

15.09.2011

60

166230

HAUSTOR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

15.09.2011

60

166228

HATHOR - U LIKVIDACIJI

Bor

15.09.2011

60

166215

ASTRA-TIM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

15.09.2011

60

166217

HOTEL ZENIT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

15.09.2011

60

166168

IBIA - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

14.09.2011

60

166181

PROTEHNIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

14.09.2011

60

166139

KWK - U LIKVIDACIJI

Bački Petrovac

14.09.2011

60

166124

VOTA EXPORT-IMPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

14.09.2011

60

166120

DOBRA FARMA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

14.09.2011

60

166118

ĆUMURDŽIJA - U LIKVIDACIJI

Bor

14.09.2011

60

166108

BRIKO - U LIKVIDACIJI

Nova Varoš

14.09.2011

60

166062

SRETEN TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

14.09.2011

60

166058

NIGHT WOLF - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

14.09.2011

60

166046

FAMI ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

13.09.2011

60

165970

MEGA HOUSE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

13.09.2011

60

165962

NICO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

12.09.2011

60

165937

ADM DIGIGRAFICS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

12.09.2011

60

165933

TECHNO - TOOL GROUP - U LIKVIDACIJI

Bečej

12.09.2011

60

165924

T&V HEALTHY FOOD - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

12.09.2011

60

165917

DELFORGE - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

12.09.2011

60

165900

SARPP TRADE - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

12.09.2011

60

165896

FASHION IDEAL GROUP - U LIKVIDACIJI

Smederevo

12.09.2011

60

165886

VET-PRODUKT - U LIKVIDACIJI

Subotica

12.09.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 19.9.2011.

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.