Aktuelne vesti na dan 20. mart 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 39 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 41 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 20 OD 16.3.2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • BESPRAVNO ODLAGANJE OTPADA NA TUĐEM ZEMLJIŠTU I PODNOŠENJE TUŽBE RADI SMETANJA DRŽAVINE
  • POSTUPANJE POLICIJE PO ZAHTEVIMA PREDVIĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM O PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I KRIVIČNIM STVARIMA
  • UDRUŽENJE KAO OSNIVAČ PRIVREDNOG DRUŠTVA
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • AKTUELNA PITANJA U VEZI SA UPISOM U REGISTAR HEMIKALIJA: • Do 31.3.2012. godine, svi proizvođači, uvoznici i dalji korisnici hemikalija koji su stavljali u promet hemikalije u toku 2011. godine imaju obavezu da podnesu prijavu za upis tih hemikalija u Registar hemikalija kod Agencije za hemikalije •
  • ISO 14708 - AKTIVNI IMPLANTABILNI MEDICINSKI UREĐAJI
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOEFICIJENT ZA ISPLATU PLATE NASTAVNIKU SA STEČENIM PRVIM STEPENOM AKADEMSKIH STUDIJA
  • STATUS SKUPŠTINE STANARA U SISTEMU JAVNIH NABAVKI
  • USLOVI ZA POKRETANJE POSTUPKA JAVNE NABAVKE
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • PERIODIČNO FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U SKLADU SA MRS 34: • Zakonska obaveza za javna društva i zatvorene investicione fondove •
  • NADLEŽNI ORGAN ZA PREDAJU MOP OBRASCA
  • OBAVEZA OBRAČUNA PDV NA PROMET PUTNIČKOG AUTOMOBILA PRILIKOM ČIJE JE NABAVKE OBVEZNIK PDV IMAO PRAVO NA ODBITAK POREZA
  • OBRAČUN NETO IMOVINE I DOBITI DRUŠTVA KOJE SE UKLJUČUJE U KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE
  • PRAVO NA NAKNADU ZARADE U DANE DRŽAVNIH PRAZNIKA U SLUČAJU KADA SU TI DANI ZA ZAPOSLENOG PO RASPOREDU RADA NERADNI
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • DEKLARACIJA ZA TRANZIT MOTORNIH VOZILA PREKO CARINSKOG PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE DO ODREDIŠNE ZEMLJE
  • UVOZ VOZILA KOJE JE BILO REGISTROVANO U INOSTRANSTVU
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 19.3. DO 25.3.2012. GODINE
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
SEDNICA ODBORA ZA PROPISE SKUPŠTINE APV

U utorak 20. marta 2012. godine, u sali 3. Skupštine AP Vojvodine, sa početkom u 11,00 časova, biće održana sednica Odbora za propise Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Za sednicu je predložen sledeći dnevni red:
1. Utvrdjivanje odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije povodom rešenja Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskim službenicima.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Oko 50.500 studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji potpisalo peticiju za izmenu Zakona • Osnovni zahtev je da se svi studenti koji su stekli 48 bodova, mogu upisati u narednu godinu studija kao budžetski, odnosno da uslov ne bude sa 60 bodova a izmene i dopune Zakona morale bi biti usvojene do juna, odnosno do početka nove školske godine

Oko 50.500 studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji potpisalo je peticiju za izmenu Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010 - prim. red), jer smatraju da je teret reforme samo na akademcima.
Peticiju su prethodnih dana organizovali Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) i druga studentska udruženja, a kako je Tanjugu rekao predsednik SKONUS Miša Živić, nisu još svi izveštaji pristigli.
Čekamo rezultate odziva sa Pravnog fakulteta i još dve, tri visokoškolske ustanove, rekao je Živić i naveo da će narednih dana imati kompletne rezultate studentske akcije koja je nazvana "Desetka za Srbiju".
Živić je najavio da će do kraja nedelje o rezultatima peticije razgovarati sa predstavnicima Ministarstva prosvete i nauke, i dodao da bi izmene i dopune Zakona morale biti usvojene do juna, do početka nove školske godine.
Ne tražimo da učimo manje, nego da svako radi svoj posao, a ne da teret reforme samo bude na studentima, rekao je Živić.
Studenti svake godine organizuju proteste jer tvrde da reforme u visokom obrazovanju, započete 2005. godine donošenjem Zakona, nisu dovedene do kraja.
Njihov osnovni zahtev je da se svi studenti koji su stekli 48 bodova, mogu upisati u narednu godinu studija kao budžetski, odnosno da uslov ne bude sa 60 bodova.
Akademci traže i vraćanje apsolventskog staža, da se formira fond za razvoj visokog obrazovanja, donošenje novog šifrarnika zanimanja, jer oko 60.000 mladih nije prepoznato na tržištu zbog toga što stara klasifikacija zanimanja nije usklađena sa bolonjskim zvanjima.
Takođe, tražimo da se uvede socijalna dimenzija u sistem finansiranja kako ne bi bili "blokirani" odlični studenti koji su slabog materijalnog stanja, zatim smanjenje opterećenja studenata, reformu nastavnih programa, nastave, rekao je Živić.
Studenti će peticiju, sa potpisima, imenom i prezimenom, matičnim brojem, predati resornom ministarstvu i univerzitetima, rekao je Živić.
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović naveo je, povodom peticije studenata, da će tražiti od fakulteta da daju ocenu da li je proces reforme urađen ili ne, kakav je stepen opterećenosti studenata, odnosno da se veća fakulteta izjasne o onome što studenti postavljaju kao problem.
Na državnim i privatnim univerzitetima u Srbiji studira oko 260.000 studenata.

 Izvor: RTV, Tanjug, 19.3.2012.
ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Pravni osnov za izdvajanje sredstava u budžetu Srbije za lečenje obolelih od određenih vrsta retkih bolesti je Zakon o igrama na sreću, a Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) biće upućen predlog da se ukupna dijagnostika za retke bolesti u Srbiji ili inostranstvu ubuduće obavlja na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije Periša Simonović najavio je danas da će Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) biti upućen predlog da se ukupna dijagnostika za retke bolesti u Srbiji ili inostranstvu ubuduće obavlja na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Simonović je nakon sastanka sa predstavnicima Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije, posvećenog mogućnostima za poboljšanje zdravstvene zaštite pacijenata obolelih od retkih bolesti, naveo da će ovaj predlog RFZO uputiti Republička stručna komisija za retke bolesti.
On je istakao da je na današnjem sastanku, kojem su prisustvovali i predstavnici Republičke stručne komisije i ministar zdravlja Zoran Stanković, postignut dogovor o tome da se prošire laboratorijske usluge u oblasti dijagnostike retkih bolesti.
Prema njegovim rečima, dogovoreno je da se iz Fonda za retke bolesti što pre izdvoje određena sredstva za nabavku lekova za takozvane "enzimske bolesti", kod kojih lekovi dovode do značajnog poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.
Takođe, Simonović je napomenuo da je Fond za retke bolesti posebna budžetska linija, pri čemu se sredstva obezbeđuju na osnovu primene Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 - prim. red) .
Državni sekretar je saopštio da je predviđeno da sredstva Fonda na godišnjem nivou iznose približno 130 miliona dinara.
On je naglasio da je da tokom današnjeg sastanka bilo reči i o tome da sanitetski materijal, neinvazivna terapija, kao i odgovarajuća nega, na predlog lekara specijaliste ustanove sa tercijalnog nivoa, budu dostupni i u domovima zdravlja i u kućnim uslovima.
Plan je, kako je naveo, da se u narednom periodu formira najmanje jedan centar za decu obolelu od retkih bolesti, kao i jedan za odraslu populaciju.
Simonović je istakao da je na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 57/2011 - prim. red) usvojenog prošle godine stvoren pravni osnov za izdvajanje sredstava u budžetu Srbije za lečenje obolelih od određenih vrsta retkih bolesti.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.3.2012.
ZAKON O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA • Vrednost oduzete imovine će uskoro dostići pola milijarde evra

Srbija će po oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela u narednom periodu biti u samom svetskom vrhu, kaže državni sekretar Slobodan Homen za "Press".
On je istakao da će uskoro oduzeta imovina dostići i pola milijarde evra.
Homen je rekao da se, tri godine posle početka primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, pokazalo da je to jedan od najefikasnijih zakona u Srbiji.
Kako pokazuju rezultati, do sada je oduzeta imovina vredna 350 miliona evra, a s obzirom na to da se vodi još mnogo istraga, očekuje se da taj broj bude značajno veći.
"Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela pokazao se kao jedno od najboljih i najefikasnijih zakonskih rešenja. U posedu Direkcije nalazi se više od 150 stanova i kuća, hoteli, restorani, lokali, firme, gotovina, motorna vozila, umetnička dela... što sve dokazuje koliko dobro zakon funkcioniše. Ipak, pravi efekti tek slede", rekao je Homen.
"Najpre očekujemo da za svu privremeno oduzetu imovinu budu donete pravosnažne sudske odluke, a u narednom periodu biće novih konfiskacija, što će ukupnu vrednost zaplena podići na pola milijarde evra, po čemu ćemo biti u samom vrhu svetskih zemalja", dodaje on.
Povodom predoga Evropske komisije o novim, pojednostavljenim merama za konfiskaciju bespravno stečene imovine, Homen je rekao da je Srbija otvorena za sve predloge.
"Što se tiče predloga iz Brisela, koji je upućen zemljama članicama EU, da se promene zakoni kako bi oduzimanje bilo još brže i efikasnije, moram da naglasim da se naš zakon pokazao kao vrlo efikasan, ali smo spremni da razmotrimo sve preporuke Evropske komisije, ako nama kao državi koja je dobila status kandidata stigne takav predlog", objasnio je Homen.
Izvor: Vebsajt B92, 19.3.2012.

ZAKON O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Ministarstva najviše kršila prava građana

Zaštitnik građana Saša Janković utvrdio je propuste u radu državnih organa koji su dovodili do povrede prava građana prošle godine i zbog toga je uputio 217 preporuka da se uočeni propusti otklone, od kojih skoro četvrtinu čine preporuke ministarstvima. Najviše propusta, potom, uočeno je u radu ustanova u oblasti obrazovanja, uprava u sastavu ministarstava, lokalne samouprave i ustanovama socijalne zaštite.
U izveštaju ombudsmana navodi se da su do kraja godine organi u roku izvršili više od polovine preporuka, odnosno 116, četvrtina njih nije izvršena, dok kod 47 preporuka do naznačenog datuma još nije istekao rok ostavljen organima za postupanje. Što se tiče ministarstava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije postupilo po osam preporuka zaštitnika građana, Ministarstvo prosvete nije izvršilo pet, Ministarstvo odbrane četiri, a Ministarstvo životne sredine tri preporuke. Ministarstva zdravlja, vera i unutrašnjih poslova nisu u roku postupile po jednoj preporuci.
Zaštitniku građana, inače, prošle godine se obratilo više od 12.000 građana, što je 40 odsto više nego 2010. Kako se dodaje, najbrojnije povrede prava su bile u grupi ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, a među njima pravo na zaštitu imovine, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, pravo na osnovu rada i pravo na obrazovanje i vaspitanje, ali i druge povrede prava.
"Razmatranjem ukupno 3.640 pritužbi koje su podnete zaštitniku građana u toku 2011. utvrđeno je da se najveći broj povreda prava na koje ukazuju građani, odnosi na ekonomska i socijalna prava, slučajeve povrede načela dobre uprave i povredu građanskih i političkih prava", navodi se u izveštaju. Zaštitnik građana napominje da se trećina pritužbi odnosila na resore ranjivih kategorija građana, kao što su deca, osobe sa invaliditetom i stare osobe, pripadnici nacionalnih manjina, lica lišena slobode, pritužbe iz oblasti rodne ravnopravnosti, dok je skoro 70 odsto žalbi iz resora dobre uprave.
U izveštaju između ostalog je ocenjeno i da su se u pojedinim oblastima desili pozitivni pomaci značajni za unapređenje ostvarivanja ljudskih prava, kao što su smanjena institucionalna i građanska tolerancija na nasilje, unapređena regionalna saradnja, konačno stvaranje normativnih uslova za restituciju, veća vidljivost i formalne garancije učešća žena u javnom životu, ali i početak uvažavanja prava na ravnopravnost i prava na privatnost.
"Ti pomaci nisu ni izdaleka dovoljni da bi prevladali nezadovoljstvo građana koje izazivaju nezakonitosti i nepravilnosti koje se na mnogim mestima ispoljavaju kroz korupciju, partijašenje, neodgovornost, neorganizaciju, nestručnost i nezainteresovanost za obavljanje javnih poslova i vršenje javnih ovlašćenja prema građanima u skladu sa slovom i duhom zakona", zaključuje zaštitnik građana.
Izvor: dnevni list "Danas", 19.3.2012.

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Gde završava muzički dinar?

Slavica Vuković, udovica kompozitora, aranžera i producenta Predraga Vukovića -Vukasa, i nosilac autorskih prava na više od 1.000 njegovih pesama, u toku pola sata na jednom popularnom radiju čuje i po tri pesme svog muža, ali kaže da broj emitovanja i izvođenja njegovih pesama ne odgovara naknadi na ime autorskih prava koju joj uplaćuje SOKOJ.
Ugostitelji i zanatlije često su u javnosti postavljali pitanje zašto su naknade tako visoke, a sa gotovo istovetnom učestalošću su se muzičari pitali kako se one raspoređuju i zašto se dešava da popularni autori na ime autorskih prava dobiju simbolične sume novca. Grupa S.A.R.S., na primer, u vreme kada je njihova pesma "Buđav lebac" bila hit godine dobila je 16,5 dinara za autorska prava, jer je po listingu SOKOJ-a emitovana samo jednom. Za deset godina emitovanja i izvođenja u SAD, između ostalih, i pesme "Amerika, Amerika" koju izvodi Miroslav Ilić, a koju je napisao Vukas, Slavica Vuković dobila je pet evra naknade.
- Lako je gospodinu Dinkiću da se odrekne muzičkog dinara kada je, kako sam kaže, za samo dve pesme dobio 200.000 dinara za samo jednu godinu, znači po 100.000 dinara za svaku pesmu koja se emitovala tokom jedne godine. A ja sam za svih ovih 1.000 pesama svog supruga dobila samo 120.000 dinara za godinu dana, koliko, inače, iznosi mesečna plata službenika SOKOJ-a. Niko ne zna kako se novac raspoređuje, kako se obračunava, nego koliko dobijemo, toliko nam je - kaže Slavica Vuković.
Vukas je, podseća njegova supruga, tri puta bio najbolji kompozitor u SFRJ, pisao je pesme koje danas izvode Ana Bekuta, Lepa Brena, Rade Jorović, Nada Topčagić, Dobrivoje Topalović, Miroslav Ilić, između ostalog "Ti si žena mog života", "Ja nisam rođena da živim sama", "Selo moje lepše od Pariza"...
- Nije mi jasno da se takse naplaćuju i zanatlijama, da u SOKOJ-u kažu da naplaćuju 23 odsto više nego ranije, a da mi dobijemo manje novca, odnosno da se naknade ne povećavaju, već se čak i smanjuju - dodaje Slavica Vuković.
Tantijema se isplaćuje autoru ako je pesma izvedena, ako postoji dokaz o tome, odnosno košuljica koja predstavlja popis korišćenih muzičkih dela za određeni period ili određeni događaj, i ako je naknada plaćena, objašnjavaju u SOKOJ-u.
"Košuljice s nazivima emitovanih pesama ili ako je reč o izvođenju, repertoaru pesama koje će biti izvedene, šalju nam korisnici koji za njih plaćaju takse, a suma koju ćemo moći da isplatimo autorima zavisi od naplate koja u vremenu ekonomske krize opada", kažu u SOKOJ-u. Prema važećim propisima, visina naknade zavisi i od složenosti dela, ali i od toga da li je autor delo prijavio SOKOJ-u ili nije, budući da je za prijavljena dela naknada veća. Fondove za raspodelu tantijema i raspodelu ubrane autorske naknade utvrđuje Upravni odbor SOKOJ-a. Danilo Markonato iz Udruženja muzičko-scenskih izvođača navodi da je teško ili gotovo nemoguće ući u tačnu kontrolu oko raspodele naknada, da SOKOJ ima isuviše velika ovlašćenja, ali da veliki problem predstavlja i dostavljanje "košuljica" od strane emitera.
- Jedini pravi parametar za raspodelu naknada su "košuljice" i ako na njoj nema imena autora, neće mu biti isplaćena ni naknada za emitovanje ili izvođenje tog dela, pa zato korisnici treba da se nateraju da prave "košuljice" da bi autori dobili ono što im pripada - kaže naš sagovornik.
On smatra da će se situacija s naplatom i raspodelom naknada znatno popraviti usvajanjem izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje je Vlada Srbije početkom februara izglasala na svojoj sednici i poslala skupštini na usvajanje. Izmenama i dopunama predviđene su znatno niže tarife za korisnike i oslobađanje plaćanja naknada za autorska i srodna prava zanatlija, kao i to da naknadu prikuplja samo jedna organizacija, a ne više njih, kakav je sada slučaj. Takođe, biće formirana nova komisija za autorska i srodna prava koja će formirati tarifu naknada u skladu sa izmenama i dopunama zakona. Markonato ističe da bi i autori trebalo da budu bolje zaštićeni, jer će se strože kontrolisati da li emiteri uredno popunjavaju "košuljice".

Izvor: dnevni list "Politika", 19.3.2012.
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O USLOVIMA I NAČINU POD KOJIMA LOKALNA SAMOUPRAVA MOŽE DA OTUĐI ILI DÂ U ZAKUP GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE PO CENI, MANJOJ OD TRŽIŠNE CENE, ODNOSNO ZAKUPNINE ILI BEZ NAKNADE: Da bi od lokalne samouprave dobila u zakup građevinsko zemljište bez naknade ili po cenama nižim od tržišnih, mala i srednja preduzeća moraju imati promet preko tri miliona dinara u poslednje dve godine • Lokalne samouprave će moći da daju zemljište malim preduzećima i preduzetnicima do 25 ari pod uslovom da otvaraju nova radna mesta

Da bi od lokalne samouprave dobila u zakup građevinsko zemljište bez naknade ili po cenama nižim od tržišnih, mala i srednja preduzeća moraju imati promet preko tri miliona dinara u poslednje dve godine, izjavila je danas pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Aleksandra Damjanović.
Govoreći o Uredbi o uslovima i načinu pod kojim lokalna samouprava može da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište, ona je navela da će za zakup moći da konkurišu samo preduzeća koja su izmirila porez i druge javne dažbine.
Damjanović je, gostujući na RTS-u, naglasila da će lokalne samouprave morati da dobiju saglasnost Vlade Srbije da bi raspisale javni poziv, čime će se sprečiti eventualne zloupotrebe i zaštititi javni interes.
Kako je istakla, suština Uredbe je pospešivanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta.
Vlada Srbije je prošle sedmice usvojila ovu Uredbu, kao jednu od mera pomoći malim i srednjim preduzećima.
Tim dokumentom je definisano da će lokalne samouprave moći da daju zemljište malim preduzećima i preduzetnicima do 25 ari pod uslovom da otvaraju nova radna mesta.
Zemljište će na taj način moći da dobiju samo preduzeća za proizvodne delatnosti i biće u obavezi da u roku od dve godine izgrade objekat, a u roku od pet godina da zaposle najmanje jednog novog radnika na neodređeno vreme na svaka dva ara zakupjlenog zemljišta.
Zemljište će se davati u zakup kao i velikim investitorima na rok do 99 godina, a cena će zavisiti isključivo od ponuda na javnom konkursu.
Reč je o izmeni Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni, manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010 i 54/2011 - prim. red) koja je predviđala sve to isto, ali samo za velike investitore.
 Izvor: RTV, Tanjug, 19.3.2012.

PRAVILNIK O NAČINU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA • Lekari u domovima zdravlja koji su izdavali lekove izvan svoje nadležnosti moraće da plate kaznu do 100.000 dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje

Troškovi lekova koje pojedini lekari, kršeći pravilnik o propisivanju terapije, na recept propisuju pacijentima, biće osporeni ili će čak direktno biti naplaćeni od doktora, piše "Danas".
Redakciji ovog lista javilo se nekoliko lekara koji su se požalili da im Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u cilju "racionalisanja potrošnja lekova" piše kazne i traži da "iz svog džepa" plate lekove koje su propisali. Kako je rečeno, najčešće se radi o lekovima koji su propisani van domena specijalizacije, a neophodni su za lečenje. Lekari, ali i predstavnici sindikata zdravstva, ogorčeni su ovom merom. Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da su takve mere ponižavajuće za lekare, kao i da ovaj sindikat svim lekarima preporučuje da kazne ne plaćaju.
Prema njegovim rečima, kazne za propisivanje nekih lekova kreću se od nekoliko hiljada dinara, a nekim lekarima fond je tražio da plate penale u iznosu većem od 100.000 dinara.
"Nadzornici osiguranja obilaze pre svega ustanove primarne zaštite, pregledaju dokumentaciju i "hvataju" doktore "štetnike", kako ih oni zovu, u nedozvoljenim aktivnostima i sve to pravdaju činjenjem materijalne štete Fondu. Osobe kojima su ti lekovi prepisivani su, inače, hronični bolesnici, koji ih stalno koriste. To što su lekovi prepisani van domena specijalizacije, ne znači da ti lekovi nisu bili potrebni i u količini koja je bila neophodna u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta", naglašava Cvetić.
On dodaje da je stav sindikata da takve kazne ne treba plaćati, jer doktori zaposleni u zdravstvenim ustanovama u državnom vlasništvu nisu ni u kakvom pravnom ili ugovornom odnosu sa Fondom, već samo sa svojom ustanovom.
"Takođe, zakonska i podzakonska akta Fonda, kao i druga pravna akta na koje se on poziva, nisu materija sa kojom barataju doktori radeći svoj svakodnevno odgovoran posao, a pravna služba ustanove najčešće ne predočava doktorima svu tu regulativu", ističe Cvetić.
Kao jedan od primera kažnjavanja lekara, naš sagovornik navodi slučaj kada je pedijatar detetu koje boluje od cerebralne paralize izdao recept za pelene.
"Prema tim pravnim aktima, pelene može da izda samo prema nalazu neurologa, što je nerazumljivo, jer dete koje boluje od cerebralne paralize ne kontroliše pražnjenje, a čekanje za prepisivanje samo pelena kod neurologa je besmisleno", napominje Cvetić.
On dodaje da Fond do sada nije tužio nijednog lekara zbog neplaćanja penala, a da će ukoliko do toga dođe sindikat svima njima pružiti adekvatnu pravnu zaštitu.
Sa druge strane, komentar Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o ovom slučaju nismo dobili, ali je u pisanom odgovoru Fonda navedeno tumačenje zakona, po kojem svaki lekar koji ima svoj ID broj, odnosno pečat i broj, može da propisuje samo lekove u okviru grane medicine za koju mu je ID broj dodeljen.
Kako se dalje navodi, u slučaju da lekar ne poštuje ovaj ugovor, Fond može da oduzme ID broj lekaru, da pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, pokrene postupak za naknadu štete i preduzme druge mere predviđene zakonom i opštim aktima Republičkog fonda.

Izvor: Vebsajt B92, 19.3.2012.
OBAVEŠTENJE U VEZI SA NAČINOM KOMUNIKACIJE OKRIVLJENIH KOJI SE NALAZE U PRITVORU SA BRANIOCIMA, VREMENOM POSETA I DRUGIM USLOVIMA U OKRUŽNOM ZATVORU U NOVOM SADU:

O B A V E Š T E N J E
U Višem sudu u Novom Sadu, dana 2. marta 2012. godine održan je sastanak kome su prisustvovali predsednica Višeg suda u Novom Sadu, sudija Zora Jamušakov, sudija Nenad Simović, upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu Zoran Jovanović, zamenik načelnika službe obezbeđenja Okružnog zatvora u Novom Sadu Karolj Vaci, predsednik Osnovne organizacije advokata Novog Sada Rajko Marić i član Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski.
Sastanak je održan radi dogovora u vezi sa načinom komunikacije okrivljenih koji se nalaze u pritvoru sa braniocima, vremenom poseta i drugim uslovima.
Na sastanku je postignut sledeći dogovor:
1. Braniocima će biti omogućen poverljiv razgovor sa okrivljenima koji se nalaze u pritvoru. Kontrola razgovora će biti dopuštena samo posmatranjem, ali ne i slušanjem od strane stražara ili bilo kojih trećih lica. Radi realizacije ovog dela dogovora uprava zatvora će najksanije do 31.03.2012. u prostorijama namenjenim za razgovore branilaca i okrivljenih u pritvoru, na vratima koja se nalaze iza leđa okrivljenog, organizovati pravljenje zastakljenog prozora uz obavezu da vrata iza okrivljenog i iza branioca tokom razgovora budu zatvorena. Na ovaj način biće onemogućeno slušanje komunikacije branioca i okrivljenog.
2. Deo staklene pregrade koja sada postoji kao fiksna pregrada, tokom razgovora između okrivljenog koji se nalazi u pritvoru i branioca, prepraviće se na taj način da će biti moguće otvaranje dela pregrade. Branioci mogu tražiti da pregrada bude otvorena ili zatvorena, a uprava zatvora, tj. stražar koji dovodi okrivljenog će takvim zahtevima odmah udovoljiti. Navedeni način komunikacije sa mobilnim pregradama će biti omogućen od 31.03.2012. godine.
3. Dani poseta namenjeni razgovorima okrivljenih koji se nalaze u pritvoru i branilaca su ponedeljak, sreda i petak i sugestija uprave zatvora je da branioci ove dane koriste za posete svojim klijentima. Utorkom i četvrtkom su dani za posete porodica, ali će braniocima, bez ikakve prethodne najave biti omogućeno da i ovom danima posećuju okrivljene u pritvoru i da sa njima razgovaraju. Branioci koji dolaze u posete utorkom i četvrtkom neće čekati u redu da porodicama već je potrebno da se jave na prijavanici i traže posetu. Odmah po oslobađanju prve kabine (prostorije za razgovor) braniocu će biti omogućena poseta. Očekivani najduži vremenski period čekanja u ovakvim situacijama je 30 minuta.
4. Braniocima koji dolaze u posetu radi ragovora sa okrivljenim koji je u pritvoru, ukoliko je potrebno da sačekaju zbog zauzetosti prostorija za posete (ovo se odnosi na sve radne dane u nedelji) biće omogućeno da čekaju u prostorijama restorana upravne zgrade. U slučaju da je braniocu na prijavnici rečeno da je neophodno da sačeka, branilac može da čeka ispred ulaza ili da ode u restoran upravne zgrade.
5. Prepiska između branioca i okrivljenog koji se nalazi u pritvoru biće moguća u skladu sa čl. 75 st. 1 ZKP-a i 150 st. 4 i st. 5 ZKP-a, što podrazumeva nadzor od strane istražnog sudije, ali ne i čitanje prepiske. Ukoliko postoji potreba za takvom prepiskom predlažemo predaju pisma u zatvorenoj koverti istražnom sudiji sa posebnom naznakom da se radi o prepisci između branioca i okrivljenog u pritvoru. Takva prepiska, dokumenatacija i drugi pisani materijal potreban za pripremu odbrane biće dostavljan okrivljenom u pritvor istog dana, sa dostavljanjem ostalih pismena iz suda u zatvor.
Uprava Okružnog zatvora je ukazala na problem sa braniocima kod kojih su na skeneru otkriveni mobilni telefoni prilikom ulaska u prostorije zatvora, iako su prethodno bili pitani dali imaju kod sebe telefone, sa zahtevom da se telefoni ne unose. Odluka uprave zatvora je da se u takvim situacijama braniocima tom prilikom uskrati poseta, uz moguće podnošenje prijave dsciplinskom tužiocu Advokatske komore.
Ukoliko se pojave problemi u vezi sa posetama i razgovorima između branilaca i okrivljenih u pritvoru, branioci - advokati se mogu javiti advokatu Rajku Mariću (063-538-479) - predsedniku Osnovne organizacije advokata Novog Sada ili advokatu Vladimiru Beljanskom (063-77-86-561) - članu Upravnog odnora Advokatske komore Vojvodine, koji će u zavisnosti od nastalog problema o tome obavestiti upravu Okružnog zatvora ili Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine.
Podsećamo sve kolege na pravo da se u slučajevima nezakonitog postupanja ili onemogućavanja komunikacije između branilaca i okrivljenih koji se nalaze u pritvoru mogu obraćati istražnom sudiji, predsedniku veća ili podnošenjem ustavne žalbe - Ustavnom sudu. Posebno ukazujemo na potrebu obraćanja pažnje na tekst dozvola za posete okrivljenom u pritvoru i pravo branilaca da zahtevaju razgovor sa okrivljenim bez kontrole razgovora slušanjem.
Izvor: Vebsajt Advokatske komore Vojvodine, 19.3.2012.

ZAKON O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU: • Prihodi budžeta za 2012. godinu biće manji od planiranih i ako se ništa ne preduzme budžetski deficit u ovoj godini premašiće pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će javni dug preći 50 odsto BDP

Prihodi budžeta za 2012. godinu biće manji od planiranih i ako se ništa ne preduzme budžetski deficit u ovoj godini premašiće pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će javni dug preći 50 odsto BDP-a, upozorio je danas glavni i odgovorni urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić.
Arsić je, na predstavljanju novog broja tog časopisa, istakao da bi ukoliko Srbija u ovoj godini ne preduzme mere fiskalne konsolidacije i ne nastavi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom mogla da nastane dodatna kriza poverenja međunarodne investicione javnosti u našu zemlju.
On je naglasio da osnovni prioritet fiskalne politike treba da bude usporavanje rasta javnog duga u odnosu na BDP, a potom i njegovo smanjivanje.
Sprečavanje daljeg rasta javnog duga zahteva radikalne poteze za smanjenje fiskalnog deficita u ovoj i narednoj godini - aktuelna vlada treba da zadrži deficit u okvirima dogovorenim sa MMF-om, što je 26 milijardi dinara na kraju prvog kvartala, a rebalansom budžeta neophodno je smanjiti deficit za jedan procenat BDP-a, rekao je Arsić.
Takođe, u narednoj godini neophodno je naglo obaranje fiskalnog deficita na nivo od 2,5 do tri odsto, kako bi se zaustavio rast javnog duga, naveo je on i dodao da je i posle 2013. neophodno nastaviti smanjenje deficita sve dok se ne dostigne ciljani nivo od jedan odsto BDP-a, a javni dug ne vrati ispod 45 odsto.
Arsić je ukazao na to da iako je fiskalni deficit oko pet odsto BDP-a, a dug ubrzano raste, u predizbornoj kampanji se predlažu mere koje bi dodatno povećale deficit i ubrzale rast javnog duga.
Povodom najavljenog ukidanja PDV-a na hranu i opremu za bebe, on je ocenio da nije dobro da se u zemlji koja ima budžetski deficit od oko pet odsto BDP-a dodatno smanjuju porezi.
Arsić je podsetio na obavezu vlade prema Zakonu o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011 – prim.pred.) da kada se predloži smanjenje određenog poreza istovremeno mora da se da predlog za smanjenje potrošnje ili povećanje drugih prihoda kako se ne bi povećao budžetski deficit.
Prema njegovim rečima, izgubljeni prihodi države od ukidanja tog poreza biće veći od dodatnih sredstava koje će time dobiti siromašni i srednji slojevi građana, "a relativno veliki deo koristi imaće i bogatiji slojevi društva, ali verovatno i trgovci i proizvođači" jer kontrola marži nije dugoročno održiva mera.
Kada se radi o povećanju minimalne zarade, on je istakao da je to "prilično nelogično" sa ekonomske tačke gledišta jer kad tražnja za nekim dobrom opada, odnosno u situaciji kada nezaposlenost raste, nije dobro povećavati cenu rada.
Arsić je istakao da se u izbornoj kampanji kada su u pitanju uštede predlažu popularne mere kao što su smanjenje administracije, uštede na javnim nabavkama, suzbijanje sive ekonomije koje su moguće i opravdane, ali je njihov efekat manji od neophodnih ušteda, a većina daje efekte tek u srednjem roku.
Tako se, recimo, predlaže dupliranje subvencija za poljoprivredu koje su sada 0,6 odsto BDP-a, za šta bi bilo potrebno povećanje obe stope PDV-a za po jedan procentni poen, naveo je on.
Arsić je kao moguće pravce fiskalne konsolidacije naveo smanjenje javnih rashoda sa 44 na 40 odsto, gde bi se u okviru rashoda smanjili izdaci po osnovu penzija, plata, subvencija i rashoda za robu i usluge, vanbudžetski fondovi uključili u budžet, a njihovi rashodi stavili pod kontrolu.

Takođe, početkom 2013. trebalo bi da stupi na snagu prihodno neutralna poreska reforma, u okviru koje bi se smanjili doprinosi na socijalno osiguranje, a dodatno povećao PDV, ukinuli brojni kvazifiskalni nameti na lokalu, a povećali prihodi od poreza na imovinu i ukinuli investicioni poreski krediti kod poreza na dobit.
ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG : NOVA KONVENCIJA O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poziva državne organe da daju doprinos unapređenju planiranih izmena i modernizacije ovog fundamentalnog međunarodnog dokumenta u oblasti zaštite podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u pismu dostavljenom Narodnoj skupštini, Vladi i većem broju ministarstava dostavio je najnoviju radnu verziju dokumenta koji je pripremio Biro Savetodavnog komiteta Konvencije SE 108. o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i pozvao ove organe da daju doprinos unapređenju planiranih izmena i modernizacije ovog zaista fundamentalnog međunarodnog dokumenta u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
"Ovaj poziv zasniva se na uverenju da predizborna atmosfera ne sme značiti prestanak rada pogotovo na stvarima bitnim za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu ljudskih prava. Ne sme zbog izbora "život da stane" i zato sam i ranije govorio da bi bila velika šteta da Narodna skupština, usvajanjem nekih već pripremljenih zakona, Vlada donošenjem podzakonskih akata i ostali organi na odgovarajući način propuste da do konstituisanja novih saziva učine ono što realno mogu na tom planu.
Savet Evrope priprema modernizaciju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Dodatnog protokola uz Konvenciju sa ciljem usvajanja unapređenog međunarodnog ugovora tokom ove godine. Osnovne ideje su uvođenje novih, oštrijih standarda zaštite podataka i jačanje nezavisnih tela koji te standarde treba da štite.
Rad na tome poveren je Savetodavnom komitetu Konvencije, u kojem su predstavljene sve Strane ugovornice, a čije je radno telo Biro Savetodavnog komiteta u čijem sastavu je kao jedan od osam članova i jedan od mojih saradnika. Moji saradnici i ja smo prošle godine uspeli u tome da Srbija prvi put od zaključivanja Konvencije dobije predstavnika u ovom telu, što naš eventualni uticaj čini realnijim.
Najnovija radna verzija dokumenta "Modernizacija Konvencije 108. je pripremljena a sve Strane ugovornice su pozvane da dostave komentare koji će biti razmatrani na narednom sastanku Biroa od 16. do 18. aprila 2012. godine a planirano je da finalnu verziju Savetodavni komitet Konvencije usvoji početkom leta.
  Ja ću, kao poverenik izvesno, dati odgovarajuće predloge i sugestije na pripremljeni tekst ali sam, s obzirom na višestruki značaj zaštite podataka o ličnosti i objektivno lošu situaciju koju imamo, smatrao da je potrebno da širem krugu organa skrenem pažnju na dužnost da svakodnevno daju doprinos unapređenju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava."
Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 19.3.2012.

NA OSNOVU PROTOKOLA O SARADNJI KOJI JE ZAKLJUČEN IZMEĐU PRVOG OSNOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA I INSTITUTA ZA MENTALNO ZDRAVLJE KOD LAKŠIH KRIVIČNIH DELA ZA KOJE JE ZAPREĆENA KAZNA ZATVORA DO TRI GODINE, TUŽILAŠTVO ĆE ODUSTATI OD KRIVIČNOG GONJENJA PROTIV NASILNIKA, A ON ĆE ZATO MORATI DA SE PODVRGNE LEČENJU

Beograđani koji su osumnjičeni za nasilje u porodici izazvano alkoholiznom ili poremećenim prihosocijalnim ponašanjem više neće nužno biti osuđivani na zatvorsku kaznu, već će po proceni tužilaštva i lekara biti upućeni na terepiju u Institut za mentalno zdravlje kako bi se otklonili uzroci zbog kojih je došlo do krivčnog dela.
Primenom načela oportuniteta - kod lakših krivičnih dela za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, tužilaštvo će odustati od krivičnog gonjenja protiv nasilnika, a on će zato morati da se podvrgne lečenju.
Ovakve mere represije već se koriste i u drugim evropskim državama, a u Beogradu su primenljive na osnovu Protokola o saradnji koji je prošle sedmice zaključen između Prvog osnovnog javnog tužilaštva i Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu, rečeno je danas Tanjugu u tom tužilaštvu.
Ideja za zaključivanje Protokola, koji daje mogućosti da se protiv nasilnika ne vodi sudski postupak je, kako navode u tužilaštvu, potekla iz činjenice što su najčešći uzroci nasilja u porodici upravo zavisnost od alkohola ili poremećeni psihosocijalni odnosi.
Odlaganje krivičnog gonjenja biće moguće kada tužilac u svakom konkretnom slučaju proceni da nije potrebno da se pokrene postupak protiv izvršioca krivičnog dela nasilja u porodici ali i drugih srodnih krivičnih dela.
Pošto tim lekara sa Insistuta proceni da je to potrebno jer uzroci nasilja leže u poremećenom ponašanju ili zavisnosti od alkohola osumnjičeni nasilnik će biti primljen na terapiju, odnosno lečenje.
Ukoliko nasilnik ne bude poštovao pravila Instituta i predviđene mu terapije tužilaštvo će nastaviti krivični progon i on će biti procesuiran u redovnom krivičnom postupku.
U Prvom osnovnom tužilaštvu navode da će ova mera i imati preventivnu stranu jer će omogućiti da se otklone uzroci nasilja, a biće primenljiva samo uz pristakan osumnjičenog a u određenim slučajevima i oštećenog.
Takođe tužilaštvo ističe da će ta mera moći da se primeni samo jednom i samo na neosuđivane osobe.
Početkom meseca to tužilaštvo je zaključilo i Protokol o saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, koji predviđa da lica koja su upotrebljavala drogu za lične potrebe budu upućeni na lečenje u tu ustanovu, uz odglaganje krivicnog progona.
Pored toga, Prvo osnovno tužilaštvo je zaključilo i Protokol o saradnji sa "Zelenilom" i "Gradskom čistoćom" kako bi izvršioci lakših krivičnih dela za koja je zaprećena kazna do tri godine, bili podvrgnuti meri obavljanja društveno korisnog rada, umesto krivičnog progona.
Iz istog razloga, sa Gradom Beogradom zaključen je Protokol o saradnji koji reguliše plaćanje novčanog iznosa u humanitarne svrhe.
Novac prema tom Protokolu ide na račun Sekretarijata za zdravstvo, a uplaćuje ga osumnjičeni prema kom se primenjuje nera odlaganja krivičnog gonjenja.

 Izvor: Tanjug, 19.3.2012.
SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE: Srbija je Sporazum počela da primenjuje početkom 2009. godine • EU je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije - koristi koje naša zemlja ima u finansijskom i privrednom smislu tri puta su veće od carinskih troškova koje imaju zemlje EU prilikom izvoza u našu zemlju •

Direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije Milica Delević izjavila je danas da je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija, u koju naša zemlja izvozi više nego u Rusku Federaciju, SAD, Kinu i Tursku zajedno.
Delević je, obraćajući se članovima Skupštine Privredne komore Srbije (PKS), navela da Srbija izvozi 56 odsto svojih proizvoda u EU, 17 odsto u zemlje CEFTA, a u Rusiju približno 10 odsto.
Prema njenim rečima, pokrivenost uvoza izvozom u EU u 2011. godini dostigla je 61,4 odsto, pri čemu je srpski izvoz iznosio nešto više od četiri milijarde evra, a uvoz oko 6,6 milijardi evra.
Delević je napomenula da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red) Srbija počela da primenjuje početkom 2009. godine, i dodala da su koristi koje naša zemlja ima u finansijskom i privrednom smislu tri puta veće od carinskih troškova koje imaju zemlje EU prilikom izvoza u našu zemlju.
Da Srbija jeste na dobrom putu približavanja EU, potvrđuje podatak da su direktne strane investicije u prošloj godini iznosile približno 1,6 milijardi evra, a u isto vreme Slovenija i Hrvatska imale su priliv iz inostranstva od 1,3 milijarde evra, i to zajedno, istakla je ona.
Kada je reč o korišćenju sredstva iz pretpristupnih fondova EU, Delević je saopštila da je Srbija od 2007. do 2011. godine dobila približno 2,2 milijarde evra, dok će kada postane postane punopravna članica EU iz evropskih fondova dobiti na raspolaganje oko 1,4 milijarde evra godišnje.
Ona je naglasila da je od jula 2008. godine, kada je usvojena Nacionalna strategija za evropske integracije, Srbija ispunila 80 odsto obaveza, odnosno da su od 973 propisa koji su bili predviđeni za usklađivanje sa evropskim normativima usvojena 774.
Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.3.2012.

UDRUŽENJE BANAKA PRIHVATILO INICIJATIVU ZAŠTITNIKA GRAĐANA O POTREBI UNAPREĐENJA POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM KAO KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Nakon inicijative Zaštitnika građana Udruženju banaka Srbije o potrebi unapređenja položaja osoba sa invaliditetom kao korisnika finansijskih usluga, Udruženje banaka je preuzelo odgovarajuće aktivnosti i omogućilo novu uslugu Kreditnog biroa - preuzimanje ličnog izveštaja putem interneta korišćenjem lične karte sa kvalifikacionim sertifikatom, odnosno uz mogućnost korišćenja digitalnog potpisa.
Zaštitnik građana podržava ovu aktivnost Udruženja banaka Srbije i smatra da ovaj novi vid finansijske usluge doprinosi početom procesu uređenja punog i ravnopravnog pristupa finansijskim i bankarskim uslugama osoba sa invaliditetom.
Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 19.3.2012.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ĆE POČETKOM JUNA NOVOJ VLADI SRBIJE PONUDITI EKONOMSKU PLATFORMU ZA PERIOD 2012-2016. ZA REŠAVANJE HITNIH PROBLEMA U PRIVREDI

Komora će početkom juna novoj Vladi Srbije ponuditi ekonomsku platformu za period 2012-2016. za rešavanje hitnih problema u privredi, u partnerskom odnosu, rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS na sednici Upravnog odbora.
Rata za 2012. godinu za dug Srbije iznosi 4,4 milijarde evra, od čega javni dug oko 993 miliona evra, a oko 3,4 milijarde evra dospeva na privatni sektor. To ne bi bio problem da je rast BDP između 5,5 i 7 odsto, rekao je Bugarin, dodajući da su se obistinila upozorenja PKS, čije su preporuke Vladi do sada samo delimično usvojene. Rast srpske privrede revidiran je sa 1,5 odsto na pola procenta, što je na ivici recesije, rekao je Bugarin. Preuzete obaveze države u finansijskoj disciplini i sugestije MMF samo delimično su ispoštovane i zbog toga je došlo do disproporcija, koje se nadomeštaju spoljnim zaduživanjem po visokim kamatnim stopama.
Brojni problemi nisu rešeni u privredi, poput reforme poreskog sistema, smanjenja javnog sektora i javne potrošnje, što je veoma zabrinjavajuće. Nije usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, a razočarani smo postupkom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja pri donošenju Zakona o redovnosti plaćanja, u čiju smo izradu bili uključeni, a nije prihvaćena sugestija PKS da i prethodne obaveze moraju da bud izmirene u roku od 60 dana, kao i novonastale. Takođe, nismo zadovoljni što je monitoring po ovom Zakonu ostavljen Upravi trezora umesto Poreskoj upravi, rekao je Bugarin.
Preporuke koje je PKS slala Vladi Srbije stranke sada u predizbornoj kampanji koriste da bi se bolje pozicionirale, posebno naš zahtev da se PDV plaća na naplaćenu, a ne na fakturisanu vrednost, rekao je Bugarin i najavio da će novu ekonomsku platformu za period 2012. do 2016. PKS uraditi i ponuditi novoj Vladi Srbije početkom juna, u cilju što bržeg rešavanja problema u privredi, u partnerskom odnosu Komore i Vlade.
Potpredsednica PKS Vidosava Džagić na sednici Upravnog odbora PKS ukazala je da sa trenutnim nivoom inflacije Srbija spada u zemalje sa najvišom inflacijom u Evropi, koja je u decembru 2011. iznosila sedam odsto, a u januaru ove godine 5,6 odsto, što je neodrživo na duži rok. Slabljenje kursa dinara uz povećanje cena energenata i potencijalni rizik od povećanja cena hrane pojačaće inflatorne pritiske u narednom periodu, navela je ona. Od početka godine, negativne vesti, prevashodno zamrzavanje aranžmana sa MMF i odlazak Ju Es Stila, pogoršale su perspektivu finansiranja deficita, i uz povećan uvoz energenata zbog hladnog vremena, odrazili su se na slabljenje nacionalne valute, rekla je Džagić. Pad zaposlenosti uslovio je gubitak 14.000 radnih mesta, a stopa nezaposlenosti u novembru prošle godine iznosila oko 24 odsto. Srbiji je potrebna država kakvu privreda može da servisira, nova politika privlačenja investicija, sa novim planom opravka do 2020, koji će se oslanjati na ulaganje u proizvodnju, zaključila je Vidosava Džagić.
UO PKS doneo je odluku o otvaranju predstavništva PKS u Hrvatskoj sa sedištem u Zagrebu, a za direktora je imenovan Drenislav Žekić na period od 2012. do 2014. godine, uz izraženo žaljenje što ono nije otvoreno pre deset godina, kada je Hrvatska gospodarska komora otvorila svoje predstavništvo u Beogradu. Upravni odbor imenovao je Miloša Kosanića za sekretara Udruženja informatičke delatnosti, a doneo je i odluku o obrazovanju Saveta za žensko preduzetništvo.
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.3.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE SMATRA DA ĆE SE PODIZANJE MINIMALNE ZARADE ZNAČAJNO ODRAZITI NA LIKVIDNOST PREDUZEĆA I UTICATI NA SMANJENJE BROJA ZAPOSLENIH

Na poslednjoj sednici SES-a Ministarstvo finansija RS po principu "uzmi ili ostavi" ponudilo je poslodavcima i sindikatima da nova minimalna cena radnog časa bude 115 dinara.
Predstavnici Unije poslodavaca Srbije u Socijalno-ekonomskom savetu usprotivili su se ovom predlogu navodeći da većina preduzeća u Srbiji nema novca da poveća zarade za 12,75%. Predstavnici države bili su izričiti da će odluku o novoj minimalnoj ceni rada doneti Vlada RS, bez obzira na stav poslodavaca. Po prvi put se desilo da je Ministarstvo finansija tražilo da minimalna cena rada bude veća od one koju su zahtevali sindikati (112 dinara).
Suočeni sa ovakvim uslovljavanjem, članovi Socijalno-ekonomskog saveta iz Unije poslodavaca Srbije pokušali su da ovu samovoljnu odluku Ministarstva finansija ublaže, time što su tražili da Vlada RS konačno podigne neoporezivi deo zarade na 10000 dinara i da nova minimalna cena rada važi godinu dana. Nakon održane sednice SES-a stručne službe UPS analizirale su efekte povećanja minimalne cene rada na 115 dinara i utvrdile da će ovo novo povećanje, još jednom nametnuto od strane države, značajno opteretiti mnoga preduzeća, a posebno ona u granama gde postoje posebni kolektivni ugovori.
S obzirom da će se podizanje minimalne zarade značajno odraziti na likvidnost preduzeća i uticati na smanjenje broja zaposlenih, a da je odluka o povećanju donesena protivno upozorenjima predstavnika Unije poslodavaca Srbije, rukovodstvo i stručne službe UPS preduzele su sledeće aktivnosti:
Poslato je pismo upozorenja da će UPS biti prinuđena da napusti granske kolektivne ugovore u granama metalske industrije, hemije i nemetala, građevinarstva i IGM i poljoprivrede i prehrambene industrije, ukoliko minimalna cena rada bude podignuta na 115 dinara. Pismo je upućeno ministru finansija, predsedniku Vlade RS, ministru rada i socijalne politike, predsedniku RS i predsednicima reprezentativnih sindikata- SSSS i UGS "Nezavisnost".
Sazvana je konferencija za štampu na kojoj su predstavnici medija upoznati sa ukupnim povećanjem troškova rada koje će proizvesti povećanje minimalca
Pokrenuta je inicijativa za ponavljanje postupka razmatranja visine minimalne cene rada u okviru Socijalno-ekonomskog saveta RS, zbog toga što poslodavci nisu bili pravovremeno upoznati sa efektima povećanja minimalne cene rada, što je protivno Poslovniku SES-a.
Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 19.3.2012.

POTREBNO UVOĐENJE EVROPSKIH STANDARDA U POLJOPRIVREDI

Prosečan zemljoradnički posed u Srbiji šest puta je manji od proseka u Zapadnoj Evropi. Zbog toga teško možemo da konkurišemo proizvođačima hrane u Evropskoj uniji. Stručnjaci ističu da samo udruženi, zemljoradnici mogu da računaju na pomoć iz fondova Unije.
Posle dobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, mnogo posla je pred Ministarstvom poljoprivrede, koje propise treba da uskladi sa evropskim.
Izjave Radiše Stefanovića i Natalije Bogdanov
Da bi se znalo čime raspolažu seoska gazdinstva za jesen je najavljen popis, koji je i osnova za pregovore o pridruživanju kada je reč o agraru. Stručnjaci podsećaju da, samo udruženi, zemljoradnici mogu da računaju na pomoć iz fondova Unije.
U Srbiji se zemljoradnjom bavi oko 700.000 domaćinstava. Prosečna veličina poseda je oko tri hektara, šest puta manje od proseka u Zapadnoj Evropi. Seljaci u Srbiji gaje 30 krava na 100 hektara oranica, a farmeri u Uniji tri puta više.
Sa takvim proizvodnim potencijalom teško možemo da konkurišemo proizvođačima hrane u Uniji, koji proizvode mnogo više mesa, žitarica, voća i povrća po hektaru.
Dragan Marković iz Zadružnog saveza Srbije kaže da su naši seljaci, pogotovo sitni proizvođači i srednji farmeri, ispod svih tih kriterijuma i proseka i praktično neće moći da koriste sredstva pretpristupnih fondova.
Kada se na jesen srede podaci posle popisa poljoprivrednika, a poslednji je bio pre 44 godine, znaće se čime raspolažu naša sela.
Prvi uslov za sve zemljoradnike jeste regulisano pitanje vlasništva zemlje i objekata.
I dalje se dešava da se njive vode na dedu ili pradedu. Neki se u međuvremenu prilagođavaju uslovima tržišta.
Radiša Stefanović iz sela Krupac kod Pirota kaže da se stvorila potreba samoorganizovanja, tako da su oni na području opštine Pirot osnovali udruženje povrtara sa ciljem daljeg razvoja proizvodnje povrća u plastenicima i kako bi kolektivno plasirali proizvode.
Broj zadruga, koje su nekada bile glavni oblik organizovanja poljoprivrednika, gotovo je prepolovljen. U Srbiji radi tek oko 700.
Dr Natalija Bogdanov sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda kaže da je udruživanje neophodno.
"Samo udruženi imaju dovoljan obim resursa koji garantuje da će ostati održivi poljoprivredni proizvođači i nakon što dobiju podršku njome moći da ostvare napredak u nekom budućem periodu", kaže Bogdanov.
Agrarna politika Evropske unije neće se menjati ni posle 2013. godine. Na nama je da usaglasimo naše standarde sa standardima Unije u proizvodnji hrane na njivi i u prerađivačkoj industriji.
Nadležni treba što pre kadrovski i tehnički da osposobe Republičku upravu za agrarna plaćanja da dobije akreditaciju Unije, jer će sva plaćanja iz Brisela ići preko te institucije.
Izvor: Vebsajt RTS-a, 19.3.2012.

PRISTUP TRŽIŠTU I OBAVEZNA SERTIFIKACIJA U KINI

Privredna komora Beograda u saradnji sa Evropskom Komisijom u NR Kini u sredu, 21. marta 2012. godine, sa početkom u 10:00 časova, Kneza Miloša br. 12, (sala na VI spratu), organizuje prezentaciju na temu:
PRISTUP TRŽIŠTU I OBAVEZNA SERTIFIKACIJA U KIN
(EU - China Similarities and Differences in Standardization)
Predavač je g. Rémi Orth, koji zastupa dva politička projekta Evropske Komisije u Pekingu:
"Evropska standardizacija u Kini" (www.eustandards.cn)  (ONLINE)
"Pristup tržištu i obavezna sertifikacija u Kini" (www.quality-partnerships.cn). (ONLINE)
Rok za prijavu je utorak, 20.03.2012. godine. Prijava učešća je bez kotizacije. Iz jedne firme može biti prijavljeno više učesnika. Za više informacija, kontakt osobe: Sandra Milenković, tel 011/ 3616 328, mob. 064/ 8760 213, e mail adresa: sandram@kombeg.org.rs i Vesna Muhić, tel 011/ 2645-333, e mail vmuhic@kombeg.org.rs. Prijavu možete poslati na date e mail adrese.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograd, 19.3.2012.
STATUT UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

 

  • STATUT UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

Vanredna Skupština Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije održana je 10. marta 2012. godine u Svečanoj sali Druge kragujevačke gimnazije u Kragujevcu.
Između ostalih Odluka usvojene su Izmene i dopune Statuta Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije koje podrazumevaju novu koncepciju rada sindikata - ukidanje oblasti USPRS - Centar i USPRS - Jug. Novi Statut predviđa jačanje školskih, opštinskih i okružnih organizacija USPRS.
Tekst usaglašenog Statuta http://www.unijasprs.org.rs/images/stories/images2011file/STATUT%202012_konacna%20verzija-1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika, 19.3.2012.

Izvor: Tanjug, 19.3.2012.
USKORO SLODODNA ZONA SMEDEREVO • U Smederevu očekuju odluku Vlade Srbiji o osnivanju Slobodne zone Smederevo

Na nedavno završenoj sednici Skupštine grada Smedereva definisane su parcele koje će se naći u granicama slobodne zone, koje su javno zemljište i vode se na grad.
“To je jedan od poslednjih koraka za podnošenje zahteva Vladi Srbije koja daje saglasnost na dostavljeni elaborat i dokumentaciju. Ovo je bio samo jedan nedostajući detalj u dokumentaciji, pa verujem da će se odluka Vlade Srbiji o osnivanju Slobodne zone Smederevo, naći na jednoj od sledećih sednica”, izjavila je za Tanjug načelnik Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Zdravka Kovačevih Vasić.
“Preduzeće ne može da krene sa radom, iako je društvo sa ograničenom odgovornošću, dok Vlada ne da saglasnost.Može da se bavi samo ovim poslom, ali po dobijanju saglasnosti Vlade Republike Srbije”, rekla je Vasić.
“Da ne bude zabune, ne radi se o više slobodnih zona, reč je o više lokacija. Slobodna zona se može naći na više lokacija i one moraju da budu funkcionalne, povezane, obeležene, ograđene, obezbeđene. Jednostavno, ulaz i izlaz robe iz te zone mora da bude vidljiv. Postoji jedna zona koja će se zvati Slobodna zona Smederevo, postoji preduzeće koje će upravljati Slobodnom zonom Smederevo. Preduzeće je uslužno i obavljaće sve poslove za korisnike Slobodne zone”, istakla je Vasić.
U Smederevu je krajem marta 2011. godine potpisan ugovor o osnivanju Društva sa ograničenom odgovornošću za upravljanje Slobodnom zonom Smederevo.
“Svi koji sada dolaze u Srbiju traže da rade u slobodnoj zoni. To je bio uslov Fijta, Benetona i Jure”, izjavio je ranije za Tanjug direktor Uprave za slobodne zone Srbije, Milan Ristić i ponovio prednosti Smedereva.
“Smederevo ima izuzetnu lokaciju - reku, železnicu i autoput”, rekao je Ristić i obećao da će Uprava, pored osnivanja Slobodne zone Smederevo, pomoći i oko dovođenja investitora.
Društvo sa ograničenom odgovornošću za upravljanje Slobodnom zonom Smederevo, prethodno je dobilo “zeleno svetlo” lokalnog parlamenta za osnivanje.
U Srbiji postoji sedam slobodnih zona, u Pirotu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu I Užicu, uz dve u osnivanju - u Smederevu i Nišu.

Izvor: Tanjug, 19.3.2012.
VLADA ĆE ZADRŽATI VEĆINSKI UDEO U KOMERCIJALNOJ BANCI • U aprilu sledi uplata od 11,57 milijardi dinara, čime će država imati većinski udeo od 42,6 odsto

Država je odlučila, kako "Novosti" saznaju, da zadrži većinski udeo u Komercijalnoj banci. Za to će, već narednog meseca, iz budžeta biti isplaćeno 11,57 milijardi dinara, odnosno 102 miliona evra. Upravni odbor ove banke je odlučio da na skupšitini zakazanoj za 4. april emituje akcije koje će otkupiti država i tako zadržati većinski udeo od 42,6 odsto. Drugi najveći akcionar, Evropska banka za obnovu i razvoj, ostaje na istoj poziciji, sa 25 odsto udela.

Pre dve godine započeta je dokapitalizacija naše najveće banke, kada su EBRD, IFC, nemački DEG i međunarodni Svedfond uložili 120 miliona evra, a država zadržala pravo da do kraja 2012. godine prati ovo ulaganje i ostane većinski vlasnik.

Ovogodišnjim zakonom o budžetu, za ulaganje u Komercijalnu banku predviđen je iznos od oko 100 miliona evra. U pregovorima oko prve revizije aktuelnog aranžmana sa MMF, misija Fonda konstatovala je da to nije dobro, jer se čitav posao vrši dodatnim zaduživanjem države. S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da je apsolutno neracionalno da država u vremenu krize prepusti većinsko vlasništvo nad jednom od najmoćnijih ovdašnjih banaka. Ipak, ne spore da će jednog dana, kada se finansijska kriza stiša, doći vreme i za prodaju (ali dobru) većinskog vlasništva u ovoj banci. Prošle godine Komercijalna banka ostvarila je dobit od oko 3,5 milijardi dinara, ili za gotovo 40 odsto više nego u prethodnoj godini. U protekle tri godine profit je veći od 100 miliona evra i taj novac se uplaćuje u budžet.

Argumenti države su i da je Komercijalna banka u okviru mera Vlade pod povoljnijim uslovima kreditirala i privredu i stanovništvo, kao i da u toj banci najveći broj građana štedi. Zbog toga je važno da ta banka bude stabilna i sigurna.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 15.3.2012.

KOLEKTIVNI GRANSKI UGOVOR U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI • Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovor na granskom nivou ojačali bi kapacitete tekstilne industrije, a zajedničko pojavljivanje na tržištu doprinelo bi popravljanju položaja te grane, rekla je Radmila Bukumirović Katić iz Ministarstva rada i socijalne politike na konferenciji u PKS

U oblasti tekstila, kože i obuće u prethodnom periodu dosta radnih mesta je izgubljeno, položaj te grane nije na zavidnom nivou, a tehnološki  35 godina zaostaje za prosekom EU, rekla je Bukumirović Katić  na konferenciji „Socijalno ekonomski dijalog“, koju su organizovali asocijacija proizvodjača tekstila Eurateks (EURATEX) iz Brisela, projekat Teks-veb (Tex-WeB) i Udruženje industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.  Konferencija treba da podstakne srpske privrednike iz ove oblasti da aktivno učestvuju u socijalnom dijalogu na iskustvima Evropske unije, gde se granski nastup pokazao kao uspešan i delotvoran.  U Srbiji je formiran Socijalno-ekonomski savet na nacionalnom nivou, cilj je da se oni formiraju i na lokalnom nivou, a saveti na granskom nivou su izazov s kojim Srbija sada treba da se suoči. Podstičemo kolektivno pregovaranje u privatnom sektorima i do sada su kolektivni ugovori potpisani u sektoru prehrambene industrije, rudarstva, gradjevinarstva, hemije i nemetala i metalskom sektoru, rekla je Bukumirović Katić.  

Oblast tekstila bila je prva koja je još 2005. potpisala Sporazum sa EU (Sporazum o tekstilu) koji je bio prvi korak ka pridruživanju, rekla je Ana Blagojević iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Taj Sporazum bio je prvi korak praktične primene principa dva koloseka, a doneo je srpskoj industriji tekstila predvidivost, ukidanje kvota i dijagonalnu kumulaciju porekla. To je pomoglo da se oživi tekstilna industrija u Srbiji, koja je tokom 90-ih bila gotovo sasvim ugašena. Tokom 2010. ova grana izvezla je robe u vrednosti od 660 miliona dolara, dok je izvoz 2001. bio tek 23 miliona, rekla je Blagojević.

Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS rekla je da je ova grana u Srbiji 2011. ostvarila izvoz od 921 milion dolara, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu za 24 odsto, tako da je postignuta pokrivenost uvoza izvozom od preko 70 odsto.  Broj zaposlenih je oko 25 500 radnika. Sporazum sa EU, postignut 2005, omogućio je srpskom tekstilu pristup na veliko i zahtevno tržište, a ekonomska kriza i politička dešavanja u Africi naveli su velike kompanije da svoje proizvodne kapacitete sele u zemlje Zapadnog Balkana, rekla je Vesna Vasiljević. Da bi se ostvario održivi rast srpske industrije tekstila, potrebna je ekonomija obima i znanja o pravnim i tehničkim regulativama koje važe u EU, istakla je Vasiljević.

Oriana Macali, rukovodilac projekta Teks-veb, predstavila je tekstilnu industriju EU, koja je u 2010. ostvarila obrt od 171 milijarde evra, zapošljava 1,9 miliona radnika u 150 000 kompanija. Projekat Teks-veb najnoviji je u nizu projekata u poslednjih 13 godina, koji je Eurateks, telo Evropske komisije, pokrenulo u cilju praćenja ove grane u novim članicama i zemljama kandidatima, da bi se svi koji zastupaju interese tekstila integrisali u mrežu, rekla je Macali. Danas se zakonodavstvo o tekstilu radi na nivou EU, a ne na nacionalnom nivou, i zato za svoje interese morate da lobirate u Briselu, a ne kod nacionalnog parlamenta, rekla je Macalo srpskim privrednicima.

Umrežavanje na granskom nivou u cilju zastupanja zajedničkih interesa i u okviru socijalnog dijaloga već je dalo dobre rezultate, a Stefani Le Bere iznela je primere Švedske, Francuske, Rumunije i Bugarske. Odnosi zaposlenih i poslodavaca, kolektivno pregovaranje, kolektivni ugovori, uslovi rada, cena prekovremenog rada, uslovi prevremene penzije, samo su neki od problema koji se mogu rešiti sektorskim socijalnim dijalogom, rekla je Le Bere, ističući da je u vreme krize teško, ali važno postići socijalni mir.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 15.3.2012.

BELEX15 U PADU, BELEXLAJN U MINIMALNOM PORASTU

Glavni indeks Beogradske berze BELEX15 izgubio je danas 0,52 odsto vrednosti i zaključen je na 544,61 indeksnih poena, dok je opšti indeks BELEXlajn povećan za minimalnih 0,02 odsto, na 1.030,75 poena.

Promet akcija je povecan za pet miliona, na 37.438.276 dinara, saopštila je Berza.

Najtrgovanije su bile hartije "Jedinstva Sevojno", sa 7.773.652 dinara, "Alfa plama", sa 6.996.250, "Aerodroma Nikola Tesla", sa 6.130.432, "Naftne industrije Srbije" (NIS), sa 2.176.000 dinara.

Maksimalan rast cene od 20 odsto ostvarile su akcije "Vino župe", uz solidan promet od 2.113.800 dinara. Osetan rast su imale i hartije "Vitala" (18,07), "Beogradske industrije piva" (11,54), prioritetne akcije bez prava glasa "AIK banke" (7,90) i "Privredne banke" (4,88 odsto).

Najveći pad cene pretrpele su akcije "Puteva" iz Užica (7,69), "Laste" (5,42), prioritetne akcije bez prava glasa "Komercijalne banke" (5,08), "Jedinstva Sevojno" (3,85) i "Metalca" (2,94 odsto).

Udeo stranih investitora u današnjem trgovanju akcijama je bio 35,24 odsto, a manje su kupovali (24,26), a više prodavali akcije (46,22 odsto).

Izvor: Tanjug, 15.3.2012

SEMINAR "POLITIKE I PRAVILA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ U OBLASTI JAVNIH NABAVKI" BIĆE ODRŽAN U PERIODU OD 7. DO 9. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar "Politike i pravila Evropske banke za obnovu i razvoj u oblasti javnih nabavki", 07. - 09. mart 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 2, prizemlje
Privredna komora Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) organizuju seminar o politikama i pravilima EBRD u oblasti javnih nabavki.

Cilj seminara je upoznavanje privrednika sa politikama i primenom pravila javnih nabavki EBRD, identifikovanje osnovnih problema u realizaciji javnih nabavki i povećanje zainteresovanosti poslovne zajednice kako bi se obezbedila kvalitetna konkurencija na projektima u javnom sektoru.

Privrednicima će se obratiti Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, Hildegard Gacek, predstavnik EBRD u Beogradu i Jan Jackholt, direktor Uprave za javne nabavke EBRD.

Trećeg dana seminara (petak, 09. mart), predstavnici EBRD održaće dodatne konsultacije u trajanju od 15 minuta, sa zainteresovanim učesnicima radionice.

Kontakt telefon: 011/ 3300 904

Detaljnije možete videti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 4.3.2012.

U OKVIRU REALIZACIJE PROJEKTA GLOBAL MAPPING PODACI GLOBAL MAP SRBIJE - VERZIJA 2 OBJAVLJENI NA SAJTU ISCGM-a

Saradnja između Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Japanske agencije za međunarodnju saradnju (JICA), razvijena kroz implementaciju projekta "Razvoj kapaciteta za izradu digitalne osnovne državne karte u Republici Srbiji", omogućila je da Srbija postane deo globalne kartografske zajednice orijentisane ka praćenju klimatskih promena i očuvanju životne sredine na svetskom nivou.

Linkovi:

Global Mapping http://www.iscgm.org/cgi-bin/fswiki/wiki.cgi (ONLINE)

Srbija je započela aktivnosti na projektu Global Mapping u martu 2011. godine. Tada je RGZ, kao članica asocijacije EuroGeographics, pristupio ovom projektu kao nacionalna kartografska organizacija i nadležna institucija za geoprostorne podatke u Republici Srbiji.

Izrada Global Map Srbije započela je učešćem predstavnika RGZ-a na obuci "Global Mapping for Sustainable Development", održanoj u Cukubi u Japanu od 9. juna do 25. avgusta 2011. godine. Tokom boravka u Japanu, polaznik iz RGZ-a prilagodio je već pripremljene podatke za projekat EuroGlobalMap u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Sva četiri vektorska sloja (saobraćaj, granice, hidrografija, naseljena mesta) završena su i uspešno su prošla proveru Programa za kontrolu podataka Global Map-a (GMDC). Takođe, izrađeni su i metapodaci za navedene vektorske slojeve. Na kraju obuke na sajtu ISCGM (International Steering Committee for Global Mapping) objavljen je Global Map Srbije sa četiri vektorska sloja. Pored ovih slojeva, za vreme obuke započeta je i izrada sloja zemljišni pokrivač i u toku je njegovo kompletiranje u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Znanje koje je stečeno od ljubaznih stručnjaka iz ISCGM-a prenosi se drugim inženjerima RGZ-a, čime je RGZ osposobljen da samostalno izrađuje i održava slojeve Global Map-a.

Srbija je na putu razvoja, a to podrazumeva i velika angažovanja u cilju očuvanja i zaštite životne sredine. Objavljivanjem Verzije 2 Global Map-a, Srbija je jedan korak bliže ostvarenju ovog cilja.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskog zavoda, 2.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

PREZENTACIJA "KAKO USPEŠNO IZVOZITI NA CEFTA TRŽIŠTE" BIĆE ODRŽANA 29. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Prezentacija "Kako uspešno izvoziti na CEFTA tržište" biće održana 29. februara 2012. godine, 11,00 sati, hotel Zira, sala Rodos, 2. sprat
U okviru programa "Prodor na strana tržišta" koji je namenjen podršci izvoza, a koji sprovodi Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), biće održana prezentacija o uspešnom izvozu na CEFTA tržište. Fokus edukativnog seminara je CEFTA tržište, mogućnosti izvoza sa posebnim fokusom na tržišta Albanije, Bosne i Hercegovine i Moldavije.

Učesnicima će se obratiti dr Zoran Bojović, ispred Biroa za regionalnu saradnju PKS, a zatim i Nevenka Velinov, direktor agencije Velexpo i predsednik Sekcije za Albaniju pri Privrednoj komori Srbije, koja ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji nastupa na medjunarodnim sajmovima.

Učešće na seminaru možete prijaviti putem elektronske adrese: petrovic@secep.rs, a za detaljnije informacije, kontakt osoba ispred PKS je dr Zoran Bojović (telefon: 011/ 3300 998 ili 011/ 3304 522).

Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.2.2012.

KONFERENCIJA "RAZVOJ ELEKTRONSKE UPRAVE U RS" 29. FEBRUARA 2012. GODINE

Rok za prijavu učešća je 28. februar 2012. godine

Konferencija pod nazivom "Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji" koju organizuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i informacionog društva i Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, uz podršku projekta "Podrška razvoju elektronske uprave" koji se realizuje u okviru programa IPA 2010.

Konferencija će se održati 29. februara 2012. godine u Hotelu Kontinental sa početkom u 11 časova.

Cilj ovog događaja jeste da se stručna i šira javnost bliže upozna sa konceptom elektronske uprave i informiše o koristima i razvojnim mogućnostima koje se obezbeđuju primenom ovog koncepta, kao i da se promoviše saradnja između organa uprave u cilju razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji. U tom smislu ova konferencija pruža priliku da se predstavi dosadašnji razvoj elektronske uprave i da se razmene ideje i očekivanja u vezi sa budućim razvojem elektronske uprave u Republici Srbiji.

Molim vas da do utorka 28. februara 2012. godine potvrdite učešće na adresu za elektronsku poštu Jasmina.Jovanovic@aam.hu.

Za dodatne informacije i pojašnjenja u vezi sa organizacijom konferencije možete se obratiti Marku Šijanu, saradniku na projektu, na telefone 011/334-9981 i 065/217-1894, ili na adresu za elektronsku poštu Sijan.Marko@aam.hu.

Ovde možete preuzeti agendu konferencije. http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 23.2.2012.

PRESUDA PROTIV REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Novosadska porodica Mirosavljević je nakon tri godine suđenja dobila spor protiv RFZO-a, jer je uskratio pravo na dijagnozu sedmogodišnjoj Zoji.
Ovo je, iako još uvek prvostepena, prva takva presuda u Srbiji. Fondu je naloženo da porodici nadoknadi materijalne troškove u iznosu od oko 5000 funti.
Do svoje treće godine, Zoja je bila zdrava i vesela devojčica. Međutim, stanje joj se naglo pogoršalo i počela je da gubi telesne funkcije. Lekari nisu mogli da utvrde dijagnozu i Zoja je hitno upućena u inostaranstvo.
"U Republičkom fondu nas na komisiji odbijaju, sa objašnjenjem da su oni, citiram doktorku, sigurni da se radi o laforinoj epilepsiji i neće da troše državne pare na Zoju. Kad sam ih ja pitala kako mogu da budu sigurni, a ni krv joj nisu izvadili, za tako ozbiljnu dijagnozu je potrebna i krvna i genetska analiza, nisu dali nikakvo objašnjenje", kaže Bojana Mirosavljević, Zojina majka.
Pošto država nije stala iza njih, za dva dana su morali da skupe 40 hiljada evra kako bi Zoja uopšte bila primljenja u bolnicu u Londonu. Nažalost, tamo joj je dijagnostikovala strašna Batenova bolest. Zbog toga su roditelji odlučili da tuže Fond, kako, prema njihovim rečima, nijedno dete nikada više ne bi godinama čekalo na lečenje.
"Piše da je republički fond protivzakonito oduzeo mojoj Zoji pravo na dijagnozu, a samim tim i lečenje. Našem detetu je oduzeto osnovno ljudsko pravo, pravo da se zna od čega boluješ. Mi smo tome morali da stanemo na put i sada napokon malo mirnije spavamo", dodaje devojčicina mama, Bojana.
U Republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje kažu da su uložili žalbu i da neće davati izjave dok presuda ne bude pravosnažna. Za to vreme, roditelji i dalje sakupljaju novac za novi odlazak u Kinu na skupo lečenje matičnim ćelijama. U Americi se trenutno ispituje lek za Batenovu bolest. Do tada će Zojini roditelji mesečno davati 1000 evra na lekove, a mnoge od njih je moguće kupiti samo na crnom tržištu.

Izvor: Vebsajt B92, 19.3.2012.
PREDUZEĆA BANKAMA DUGUJU 14 MILIJARDI EVRA

Analitičari upozoravaju, a privrednici se sa tom surovom realnošću suočavaju, da su banke sve manje zainteresovane da odobravaju kredite privredi lišavajući tako ekonomiju jedne zemlje "pogonskog goriva". Pokazalo se, naime, da se banke radije opredeljuju za najkonzervativniji, ali i najsigurniji, način investiranja, odnosno za kupovinu državnih obveznica.
Razvijene zemlje koje su se sa krizom suočile još 2008, taj problem su rešile "upumpavanjem" dodatne likvidnosti u bankarski sistem što je spasilo banke od propasti i ponovo pokrenulo taj zamajac privrednog razvoja. Banke u Srbiji, međutim, za razliku od privrede, nemaju problema sa likvidnošću, ali ih je teško naterati da slobodna sredstva usmere u kreditiranje posrnulih preduzeća i to uprkos tome što su od 2001, samo na ime kamata od privrede naplatile 26 milijardi evra. O tome da je bankarski sektor visoko likvidan, govori i podatak Narodne banke Srbije da je učešće likvidne aktive u ukupnoj bilansnoj aktivi 37,6 odsto. Ilustrativan je i prosečni pokazatelj likvidnosti koji ukazuje na odnos likvidnih potraživanja koja dospevaju u narednih mesec dana i likvidnih obaveza po viđenju (podaci se odnose na decembar 2011) koji je iznosio 2,17, što je duplo više od propisanog minimuma od 1,0. Imajući sve to u vidu privrednici se teško mire sa činjenicom da im se, kako kažu, pozajmice nude na kašičicu i pod veoma nepovoljnim uslovima. Prema podacima NBS, zaključno sa 31. decembrom 2011, privrednim društvima odobreno je ukupno 763.641 milion dinara kredita.
Prosečna kamatna stopa na plasmane banaka usmerene ka privredi iznosi 15,1 odsto i to je ubedljivo najviša kamata u Evropi. Takva politika kreditiranja dovela je domaću privredu u dužničku zavisnost a koliko je situacija alarmantna govori podatak da preduzeća poslovnim bankama duguju oko 14 milijardi evra, dok dug po osnovu kros border kredita premašuje devet milijardi evra. Osim toga, privrednici su sada prisiljeni da plaćaju i ceh korekcije kursa dinara koji je u prethodnih mesec dana zabeležio rast od pet odsto. To je povećalo dug za 1,1 milijardu evra a privrednici su se suočili sa, takoreći iracionalnom, situacijom da im pomeranje kursa za jedan dinar uvećava obaveze za čak 230 miliona evra, jer su svi krediti indeksirani u evrima. Zanimljivo je, takođe, da ovako potcenjeni kurs dinara najviše odgovara najvećim poslodavcima koji su istovremeno i najveći dužnici - komentariše za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
On je uveren da sastanak predstavnika Vlade Srbije, NBS, privrednika i bankara održan sredinom decembra prošle godine, neće dati nikakav rezultat s obzirom na to da su odluke o kreditiranju i visini kamatnih stopa diskreciono pravo banaka i niko ih ne može naterati da odustanu od te prakse. Ni smanjenje obavezne rezerve ne bi pomoglo "jer banke imaju novca, ali nemaju solventnu privredu kojoj bi ponudile kredite". Uz konstataciju da je srpsko tržište pravi raj za banke s obzirom na to da im je kao nigde u svetu dozvoljeno da plaćaju samo deset odsto na dobit, kao i da ne plaćaju porez na ekstra profit na izvršene bankarske usluge i na finansijske transakcije, Knežević upozorava da se bankari služe i jednom nezakonitom radnjom - traže da se kao obezbeđenje kredita položi menica na privatnu imovinu i primanja. "Pošto će u toku ove i naredne godine procenat neotplaćenih kredita, po svemu sudeći, premašiti 30 odsto, to znači da će banke postati vlasnici privatne imovine i preduzeća u stečaju", zaključuje Knežević.
Prema oceni Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zemlje prave tržišne ekonomije, teško da se mogu suočiti sa tako apsurdnom situacijom da bankarski sistem dobro funkcioniše, uprkos tome što privreda već godinama unazad jedva preživljava. On smatra da je to posledica izrazite dominacije banaka koje osim dominantne tržišne pozicije, uživaju i privilegovan status nosioca ekonomske politike. To veoma dobro ilustruje i činjenica da je većina preduzetih mera najviše pogodovala bankarskom sektoru. Sagovornik Danasa ukazuje i na to da je država najznačajnija partner bankarskog sistema i konstatuje da je paradoksalno da najveći deo finansijskih plasmana banaka, zbog visokih kamata i sigurnosti naplate, usisava upravo država, dok s druge strane privreda sve teže obezbeđuje neophodna finansijska sredstva, što većinu preduzeća gura nelikvidnost i stečaj.
Ovakva situacija nije održiva na duži rok, pa će i država i banke, pre ili kasnije, morati da počnu da dele sudbinu nemoćne srpske privrede. Takav virtuelni obrazac razvoja zasnovan na jakom finansijskom sektoru, kakvom-takvom funkcionisanju države i slaboj privredi moguć je samo na kratak rok i država će se veoma brzo suočiti sa svim negativnim posledicama neopreznog i prekomernog zaduživanja. Neizbežnu dužničku krizu države, neke od najjačih banaka će relativno lako prevazići - povlačenjem sa srpskog tržišta, ali će se u velikim teškoćama naći visoko zadužena privreda - procenjuje Savić
Na pitanje: da li postoje mehanizmi kojima bi se poslovne banke mogle naterati da pod povoljnijim uslovima kreditiraju privredu, Savić podseća da država raspolaže čitavim arsenalom mera ekonomske politike, kojima može da kreira željeni poslovni ambijent, ali je važno utvrditi šta se, zapravo, tim merama želi postići. Drugim rečima, pitanje je da li je u fokusu ekonomske politike održavanje makroekonomske stabilnosti, ili razvoj realnog sektora privrede i dinamičan rast izvoza i zaposlenosti. "Ako je održavanje makroekonomske stabilnosti najvažniji cilj, onda ćemo i dalje imati situaciju u kojoj se Srbija nalazi već čitavu deceniju. Ako se, međutim, opredelimo za drugi cilj, što podrazumeva i obezbeđenje nužnog nivoa makroekonomske stabilnosti, onda će ekonomska politika Vlade morati iz korena da se promeni. Na kratak rok poboljšanje situacije moglo bi se postići i nekim administrativnim merama, ali na duži rok održiv razvoj moguće je obezbediti samo provereno efikasnim tržišnim merama, koje su već dale dobre rezultate u zemljama sa brzim privrednim rastom", smatra Savić..
Pojedini analitičari ukazuju i na to da u Srbiji nije u dovoljnoj meri iskorišćen potencijal koji nudi štednja građana koja je premašila 7,5 milijardi evra, a slična je situacija i sa deviznim rezervama. Procenjuje se da bi stavljanje u funkciju samo 10 odsto od ukupno 11,1 milijardi evra deviznih rezervi moglo da bude značajan impuls privrednom razvoju. Tu tezu zastupa i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, koji na blogu Erste banke konstatuje da srpska privreda živi u produženom periodu stagflacije i kao argument navodi podatak da je bruto domaći proizvod Srbije na nivou od 83 odsto BDP-a iz 1989. On smatra da su sigurni izvori finansiranja i međunarodni kreditori, pre svega Svetska banka i MMF, mada su zanimljive i zemlje koje raspolažu viškom kapitala, odnosno koje imaju sopstvene državne fondove - poput Rusije, Norveške ili zemalja bogatih naftom... "Novca i raspoloženih ulagača ima. Biće ih i ubuduće. Ne zaboravimo samo da su investitori poput golubova, ako im pružimo šaku kokica doći će, ako mašemo rukama pred njima, odleteće", poručuje Carić.
Strani investitori će možda i dolaziti u Srbiju, ali gotovo niko ne veruje u iluziju da će iko moći da natera banke, naročito oni sa stranim kapitalom, da podstiču razvoj preduzeća od kojih je čak 80 odsto nelikvidno i u čiju perspektivu ne veruju.
Otpis dela duga kao izlaz
Izlaz iz ove pat pozicije moguć je samo ukoliko banke budu spremne da otpišu deo svojih potraživanja, odnosno da se suoče sa činjenicom da ogroman broj preduzeća neće moći da vraća kros border kredite. S druge strane i privrednici bi trebalo da shvate da je stečaj najnormalniji oblik poslovanja koji će im omogućiti da sve svoje probleme prebace u dvorište banaka, pa neka se one nose i sa kapitalom i sa obezvređenom nekretninama preduzeća - komentariše Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Argumenti protiv otpisa potraživanja
Otpisivanje dugova prezaduženim preduzećima iz više razloga ne dolazi u obzir. Najpre zato što se spasavanjem neefikasnih upropašćavaju i dobra preduzeća. Osim toga, rizik poslovanja i gubitak prebacuju se na sve građane Srbije, dok ostvarena dobit pripada samo privatnim vlasnicima. Država bi time poslala loš signal da će i u narednom periodu opraštati nagomilane dugove, da ne govorimo o tome da bi se oprost dugova uglavnom odnosio na preduzeća, čiji su vlasnici bliski vlasti. Zato bi, umesto otpisivanja dugova, država trebalo da se potrudi da uredno servisira svoje obaveze prema preduzećima, kao i da radikalno smanji zaduživanje kod domaćih banaka, čime bi većinu njih naterala da odobravaju kredite privredi po znatno povoljnijim - procenjuje Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Izvor: dnevni list "Danas", 19.3.2012.

LOKALNA SKUPŠTINA PONIŠTILA TENDER ZA ODRŽAVANJE PUTEVA, VREDAN MILION EVRA

U Leskovcu je lokalna skupština poništila tender za održavanje puteva, vredan milion evra, jer su otvaranju ponuda prisustvovala dva policijska inspektora.
Policajci za privredni kriminal došli su zbog sumnje da se tenderi nameštaju. Gradonačelnik Leskovca smatra da je to pritisak na komisiju i zbog toga ih je prijavio nadležnom ministru.
Udarne rupe sa leskovačkih ulica nisu samo oštetile automobile, već i saradnju između lokalne vlasti i policije. Za održavanje puteva još decembra prošle godine javile su se dve lokalne firme, "Produkt" iz sela Pečenjevce i "MP Baza put plus" iz Leskovca. Komisija je utvrdila da je ponuda leskovačkog preduzeća jeftinija za 200.000 evra, a onda su u salu na poziv povoljnijeg ponuđača došla dva inspektora za privredni kriminal. Prisustvo policije članovi komisije su ocenili kao pritisak na njihov rad.
U policijskoj upravi u Leskovcu tvrde da nisu vršili pritisak, već da su inspektori samo evidentirali cene ponuđača. U saopštenju policije kaže se da su sve radili po zakonu u saradnji sa tužilaštvom, a na osnovu prijave jednog od ponuđača zbog sumnji u regularnost postupka. O tome da ih je gradonačelnik prijavio ministru policije nisu želeli da komentarišu.

Izvor: Vebsajt B92, 19.3.2012.
PREDLOG DA SE UVEDE KAZNA HEMIJSKE KASTRACIJE

Zbog šokantnih zločina nad decom i sve češćeg povratka osuđenih silovatelja i pedofila na stranice crnih hronika posle izdržane kazne, pojavile su se inicijative za uvođenje hemijske kastracije. Ministarstvo pravde najavilo je i osnivanje registra pedofila i njihovo praćenje posle izlaska iz zatvora.
Da li bi takve mere bile delotvorne, za "Politiku" govore Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, i dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Stanojević: Predlog da se uvede kazna hemijske kastracije postoji u Danskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Izraelu, Poljskoj, Rusiji, Rumuniji i Moldaviji. Mislim da bi ta mera kod nas bila delotvorna jer podrazumeva ubrizgavanje određenih hormona, u periodu od mesec i po ili tri meseca, koji smanjuju libido i potrebu za seksualnim odnosom kod muškaraca. Mislim da je to dobar način da se povratnicima, naročito pedofilima, stane na put: Ostaje, međutim, pitanje da li bi takvo "fizičko umirenje" imalo efekta i na psihičkom planu. Jer, ako ostane želja za nasiljem, moguće je da će on na neki drugi način povrediti nove žrtve.
Škulić: Nisam siguran da bi mera hemijske kastracije mnogo doprinela prevenciji seksualnog nasilja. Ta mera, u zemljama gde je uvedena, može se sprovesti samo uz pristanak nasilnika. Nije dozvoljeno primorati nekog na tu vrstu hormonske terapije ako on to ne želi. U skandinavskim zemljama, gde je ta mera primenjivana, bilo je problema s pristankom nasilnika i nisu zabeleženi pozitivni efekti. Pokazalo se da to nije smanjilo stopu povratnika.
Kod nas je bilo ideja o uvođenju prave, fizičke kastracije, ali to u civilizovanim zemljama ne postoji jer se smatra telesnom kaznom. To je isto kao kada bismo imali kaznu sečenja ruke za lopove.
Silovanje nije prevashodno seksualni čin već čin dominacije patološke strukture ličnosti koju ostvaruju na prinudan način. U mnogim slučajevima to nije tipičan seksualni odnos već zlostavljanje u kome je osnovni cilj uspostavljanje dominacije, kontrole i moći, uz ponižavanje žrtve, često uz takav stepen nasilja koji dovodi do smrti žrtve. Zato u takvim slučajevima hemijska kastracija ne može biti pomoć u sprečavanju novih zločina.
Politika: Šta bi bila efikasna prevencija?
Škulić: Prava prevencija je u izricanju strogih kazni zatvora koje su adekvatne tom krivičnom delu. Međutim, još je važnije da se tokom izvršenja kazne zatvora s takvim osuđenicima postupa na adekvatan način.S njima se u zatvorima očigledno ne radi kako treba, jer oni izlaze gori ili isti kao što su bili i često ponavljaju krivično delo. Javna je tajna da oni u zatvoru prolaze agoniju jer često bivaju i sami seksualno zlostavljani od drugih osuđenika. Mnogi to smatraju nekom vrstom pravde, ali ipak treba biti elementarno civilizovan i znati da tako nešto ne može delovati "popravno" na takvu vrstu osuđenika.
Stanojević: Setimo se strašnog zločina u Zvezdarskoj šumi, nad devojčicom koja je umrla posle silovanja. Zločinac je osuđen na 40 godina zatvora, a majka deteta na 37. To je dobar primer duge vremenske kazne. Međutim, mi ne znamo da li će on biti pušten na slobodu posle dve trećine izdržane kazne, kako će on dalje da se ponaša i da li će dobijati slobodne vikende.
Škulić: Ako bismo tako rezonovali, onda je najefikasnija smrtna kazna jer tada isključujemo mogućnost da ponovi zločin.
Stanojević: Ali mnoge zemlje i dalje imaju smrtnu kaznu i ne smatraju je kršenjem ljudskih prava, već je smatraju jedinom efikasnom kaznom u takvim slučajevima. Kada se dogodio taj zločin, rekla sam da mi je žao što je kod nas ukinuta smrtna kazna.
Škulić: Svi se mi jako potresemo kada se dogodi zločin nad detetom, naročito ako smo i sami roditelji. Tada u ovakvim slučajevima ne vidimo adekvatniju kaznu od smrtne. Međutim, ta priča je za nas završena momentom ulaska u Savet Evrope, jer nijedna država u Savetu Evrope ne može imati smrtnu kaznu. Nemamo ni kaznu doživotnog zatvora, a ona bi za ovakve zločince bila primerenija od 40 godina zatvora.
Silovanje je jedno od najužasnijih zločina, ali u ukupnom broj svih krivičnih dela u Srbiji ovakvi zločini učestvuju sa oko 0,5 procenata i to je tako već decenijama. Ipak, smatra se da na jedno registrovano dolazi čak pet do deset silovanja koja nisu prijavljena.
Stanojević: Žene u većini slučajeva ne prijavljuju silovanje jer je naš sistem takav da žrtva mora nekoliko puta da daje izjave do kraja sudskog postupka. Policija, istražni sudija, tužilac i sudsko veće ispituju je do detalja, a advokati optuženog ne biraju način da povrede žrtvu i da od nje pokušaju da izvuku neke detalje koji su potpuno neprimereni, nastojeći da je učine krivom za to što je žrtva silovanja. Suđenje je javno i tu se često pojavljuje čitava porodica optuženog, koja dobacuje i vređa žrtvu, pa su žene izložene velikim neprijatnostima. Stavljaju im se "na teret" kraća suknja, veći dekolte ili izraženija šminka. Na takav način, naš kazneni sistem na polju prevencije ne šalje dobre poruke silovateljima, a žrtve zbog toga često odustaju od prijave.
Politika: Da li se zbog toga događa da i seksualno nasilje nad decom ne bude prijavljeno?
Stanojević: U sigurnim kućama imamo žene s decom koje uglavnom dođu zbog nasilja koje one trpe, a onda u toku razgovora s našim stručnjacima one kažu da su i deca bila žrtve seksualnog nasilja. Nedavno smo imali jednu mladu ženu iz Beograda čije je dete seksualno zloupotrebljavao komšija. Međutim, njeni roditelji joj nisu dali da to prijavi jer su bili u vrlo dobrim odnosima s tim komšijom. Čak su joj pretili da će je izbaciti iz kuće ako prijavi komšiju, a ona je računala na podršku svojih roditelja posle razvoda. Njima je bilo važnije da se ne zamere komšiji nego to što je on devojčicu seksualno zlostavljao. Majka je to ipak prijavila i došla kod nas. Hoću da kažem da često postoji zavera ćutanja. Uverili smo se više puta da se kriju situacije u vezi s pedofilijom, a pedofil se često krije iza neke psihijatrijske dijagnoze ili prosto etikete da je "lud".
Škulić: Položaj žrtava silovanja je vrlo loš u našem krivičnom postupku. One moraju da daju iskaz više puta. Treba pronaći pravi put da se pomogne žrtvama. Moramo imati sistem pravne i psihološke pomoći. Za žrtve je postupak dokazivanja uvek traumatičan. Prema novom zakonu, odbrana optuženog može čak postavljati i vrlo sugestivna i neprijatna pitanja.
Stanojević: Optuženi često imaju i više branilaca, čime se dodatno otežava položaj žrtve u dokaznom postupku.
Politika: Pomaže li kod povratnika psihijatrijsko lečenje?
Stanojević: Kada se silovatelju ili pedofilu umesto zatvora izrekne mera lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, on posle određenog vremena, na osnovu mišljenja konzilijuma lekara, bude otpušten iz bolnice. Čim izađe na slobodu, on ponovo siluje ili napastvuje dete. Da li to znači da ćemo unedogled hapsiti jednog povratnika, suditi mu, da bi mu ponovo bila izrečena mera lečenja ili je bolje da jednom hormonskom terapijom, kao što je hemijska kastracija, uz njegovu saglasnost, rešavamo taj problem? U nekoliko zemalja imamo primere ljudi koji su tražili za sebe hemijsku kastraciju i tražili takvu vrstu pomoći. Zato mislim da treba da imamo u Srbiji tu mogućnost.
Škulić: U slučaju izricanja mere psihijatrijskog lečenja u zatvorenoj ustanovi, koja može biti i doživotna, velika je odgovornost na lekarima koji daju nalaz da takav pacijent više nije opasan po okolinu.
Stanojević: Dešavalo se da ponove zločin čim izađu. Zašto posle bolnice ne idu u zatvor?
Škulić: Zato što se neuračunljiv izvršilac ne smatra krivično odgovornim i ne može mu se izreći kazna zatvora već samo mera lečenja.
Stanojević: Šta nam onda garantuje da neće ponoviti zločin?
Škulić: Nikada ne postoji puna garancija, osim u slučaju smrtne kazne. Čak ni doživotni zatvor nije dobro rešenje, jer osuđeni nema motiv da promeni ponašanje, pa će ubiti zatvorskog čuvara ili drugog osuđenika. Nažalost, nema čarobnog štapića za rešavanje ovog problema. Povratnika će uvek biti. Sistem nije savršen. Ali, ono što je moguće učiniti jeste da se obezbedi bolja zaštita žrtava u krivičnom postupku i da se izriču stroge zatvorske kazne za ova najteža krivična dela.
Stanojević: Slažem se da treba obezbediti veću pomoć žrtvama i izricati neuporedivo strože kazne od sadašnjih, ali bih dodala da sudski postupci moraju biti brži, jer prolaze godine od izvršenja zločina do presude. Međutim, smatram da je hemijska kastracija dobro rešenje i da je treba uvesti kao zakonsku mogućnost. To bi bila dobra poruka države da brine o svojim građanima.
Škulić: Hemijsku kastraciju je teško sprovesti bez saglasnosti počinioca. Ne može mu se na silu dati injekcija. Osim toga, i pored hormonske terapije, on može učiniti akt nasilja i onda kada nije seksualno sposoban. Jer, ponavljam, ti zločini su čin dominacije i ponižavanja žrtve. Silovatelji koji imaju samo problem nekontrolisanog seksualnog nagona i koji ne žele da ponove zločin, sami će se prijaviti za lečenje.
Politika: Ministarstvo pravde je najavilo uvođenje registra pedofila i silovatelja, pomoću koga bi stručne službe pratile ponašanje onih koji izađu iz zatvora.
Stanojević: To je u našoj sredini teško izvodljivo. Mi još nemamo dovoljno poverenja u institucije sistema. Mislim da još nemamo dobre mehanizme da to sprovedemo. Ipak, podržavam tu ideju, ali smatram da je treba sprovesti tek kad budemo sigurni da takvu kontrolu možemo da realizujemo.
Škulić: Centri za socijalni rad bi i inače trebalo da se staraju o tome da svi osuđenici, posle izdržane kazne, imaju neku vrstu podrške i pomoći da budu bolji ljudi posle izlaska iz zatvora.
Stanojević: Kod nas je to neprimenljivo za sada.
Škulić: Slažem se.
Politika: Šta biste savetovali roditeljima - kako da sačuvaju decu od nasilnika?
Stanojević: Decu treba upozoriti, ali to ne znači da ih treba preplašiti. Treba naći pravu meru.
Škulić: Decu ne treba plašiti, ali ih treba upozoriti.
Izvor: dnevni list "Politika", 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

SPOLJNI DUG SRBIJE KRAJEM 2011. GODINE PREMAŠIO 24,1 MILIJARDU EVRA

Spoljni dug Srbije je krajem 2011. godine premašio 24,1 milijardu evra, tako da je, u poređenju sa 2000. godinom, povećan 2,4 puta, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.
Najveći deo tog duga čine srednjoročne i dugoročne obaveze - 93,7 odsto. Neto dug javnog sektora krajem 2011. godine dostigao je 10,8 milijardi evra.
Ukupan dug privatnog sektora dostigao je 13,3 milijarde evra, odnosno 55,3 odsto, od čega se devet milijardi odnosi na preduzeća, ili 37,3 odsto, a 4,3 milijarde na banke, odnosno 18 odsto.

Izvor: Tanjug, 19.3.2012.
PRAKSA U JKP, SKUPŠTINI GRADA, OPŠTINAMA • Konkurs je otvoren od 15. marta do 2. aprila 2012. godine

Javna komunalna preduzeća u Beogradu i Gradska uprava grada Beograda ponovo, a gradske opštine grada Beograda i Ustanove kulture prvi put otvorila svoja vrata za studente završnih godina i apsolvente zainteresovane za obavljanje četvoromesečne stručne prakse.
Univerzitet u Beogradu i Grad Beograd su potpisivanjem protokola o saradnji u oblasti organizovanja i realizovanja Univerzitetske radne prakse, definisali realizovanje ovog programa jednom godišnje. U programu Univerzitetske radne prakse ove godine učestvuje 21 gradskih preduzeća, 14 unutrašnjih organizacionih jedinica Gradske uprave, 3 Gradske opštine i 7 Ustanova kulture u kojima će preko 275 studenata završnih godina i apsolvenata imati priliku da obavi četvoromesečnu stručnu praksu uz podršku mentora počevši od 25. aprila 2012. godine.
Na konkurs koji je otvoren od 15. marta do 2. aprila 2012. godine mogu se prijaviti svi zainteresovani studenti završnih godina tako što će popuniti elektronski formular na sajtu Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu (www.razvojkarijere.bg.ac.rs). (ONLINE)
Konkurs - 43 mesta za buduće pravnike: http://www.ius.bg.ac.rs/informacije/praksa%20u%20JKP,%20SG,%20opstinama.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 19.3.2012.
SPOLJNI DUG PORASTAO 2,4 PUTA U ODNOSU NA 2000

Spoljni dug Srbije je krajem 2011. godine premašio 24,1 milijardu evra, tako da je, u poređenju sa 2000. godinom, povećan 2,4 puta, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.
Najveći deo tog duga čine srednjoročne i dugoročne obaveze - 93,7 odsto. Neto dug javnog sektora krajem 2011. godine dostigao je 10,8 milijardi evra.
Ukupan dug privatnog sektora dostigao je 13,3 milijarde evra, odnosno 55,3 odsto, od čega se devet milijardi odnosi na preduzeća, ili 37,3 odsto, a 4,3 milijarde na banke, odnosno 18 odsto.

Izvor: dnevni list "Politika", 19.3.2012.
SAOPŠTENJE POVODOM PROSLAVE SINDIKATA PRAVOSUĐA

Pоvеrеnicа zа zаštitu rаvnоprаvnоsti Nеvеnа Pеtrušić nајоštriје оsuđuје skаndаlоznе i uvrеdlјivе fоtоgrаfiје sа prоslаvе sindikаtа prаvоsuđа, nа kојimа sе vidi dа је hrаnа "sеrvirаnа" nа nаgim žеnskim tеlimа i trаži оd nаdlеžnih оrgаnа dа prеispitајu svе оkоlnоsti оvоg dоgаđаја i hitnо i аdеkvаtnо rеаguјu.
Оvim činоm zlоupоtrеbе, iskоrišćаvаnjа i nаsilја pоnižеnе su i оmаlоvаžеnе svе žеnе u Srbiјi, pоvrеđеnо је njihоvо lјudskо dоstојаnstvо i mоrаlni intеgritеt. Оvај dоgаđај svеdоči о tоmе kаkvе su rаzmеrе i pоslеdicе diskriminаciје žеnа u Srbiјi, čеmu sе mоrа stаti nа put. Pоvеrеnicа upоzоrаvа dа svi kојi su оdgоvоrni zа оvаkаv srаmni čin mоrајu dа оdgоvаrајu i snоsе rigоrоznе pоslеdicе zа svоје pоnаšаnjе.
Izvor: Vebsajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 19.3.2012.

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

REŠAVANJE DUGOROČNIH POSLEDICA KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI

"Međuetničko pomirenje, socijalna kohezija i održivi mir u regionu bivše Jugoslavije se ne može postići bez država koje se u potpunosti bave rešavanjem posledica ozbiljnih kršenja ljudskih prava žrtava ratova 90-tih godina prošlog veka. Preostali izazovi zahtevaju mudru viziju i odlučno političko liderstvo. Mir i stabilnost u regionu se moraju čvrsto zasnivati na principima ljudskih prava i vladavine prava", rekao je Tomas Hamarberg, Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, predstavljajući dokument o posleratnoj pravdi u bivšoj Jugoslaviji.
U dokumentu se vrši analiza i daju preporuke za četiri osnovne komponente posleratne pravde: mere za ukidanje nekažnjivosti; obezbeđivanje adekvatnog i efektivnog obeštećenja svim žrtvama rata; potreba da se ustanovi i prizna istina o masovnim kršenjima ljudskih prava; i institucionalne reforme kojima će se efikasno sprečiti ponavljanje prethodnih događaja.
"Uprkos naporima i postignutom napretku, nasleđe nedavne nasilne prošlosti je i dalje opasno nadvijeno nad regionom bivše Jugoslavije", rekao je komesar. "Nije eliminisana nekažnjivost za ratne zločine, i dalje postoji oko 13 500 nestalih osoba čija sudbina još nije rešena. Hiljade žena koje su bile žrtve seksualnog nasilja u toku rata su ostale bez adekvatne pomoći. Takođe ima oko 438 000 izbeglica i raseljenih lica čiji opravdani zahtevi za obeštećenje još nisu ispunjeni. Uz to, situacija oko 18 000 osoba u regionu koja su bez državljanstva ili podležu riziku da ostanu bez državljanstva, posebno Romi, predstavlja ozbiljan humanitarni i problem ljudskih prava koji se mora rešiti u skladu sa dogovorenim evropskim i međunarodnim standardima.
Komesar ističe da je od izuzetne važnosti da se uspostave efikasni zakonodavni sistemi u zemljama regiona koji bi trebalo ne samo da ojačaju vladavinu prava, već i da povećaju poverenje javnosti u pravosudni sistem i ojačaju prevenciju kršenja ljudskih prava.
Države bi trebalo da se slože i nađu pravična i održiva rešenja kako bi se okončala situacija sa izbeglicama i raseljenim licima. Žene koje su bile žrtve seksualnog nasilja u toku ratova su i dalje u posebno ranjivoj situaciji i zaslužuju jaču podršku država.
Javno prihvatanje činjenica i odgovornosti može biti važan oblik zadovoljenja koji doprinosi popravci ozbiljne štete koju su pretrpele žrtve rata. Komesar pozdravlja korake koji su do sada preduzeti, pre svega od strane predsednika Hrvatske i Srbije, u cilju priznavanja postojanja ratnih zločina i potreba da se uspostavi i prizna istina. "Priznanje postojanja zločina koji su se desili u prošlosti od strane državnih zvaničnika vode ka promenama u stavovima ljudi i doprinosi pomirenju. Kampanje sa ciljem podizanja svesti su takođe neophodne kako bi se uspostavio trajni mir i socijalna kohezija u regionu".
Komesar je izrazio podršku naporima da se prihvati istina o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava koja su se desila u toku ratova u bivšoj Jugoslaviji, i poziva na odlučnije političko angažovanje u ovom polju. "Napori su ozbiljno sputani etničkom polarizacijom i podelom među političarima i narodima. Države u ovom regionu bi trebalo da podrže uspostavljanje regionalne komisije za istinu i pomirenje i obezbede potrebne ljudske i finansijske resurse za njeno efikasno funkcionisanje".
Na kraju, komesar preporučuje da se obrazovni sistemi država u regionu izmene kako bi promovisali istinsko poznavanje istorije, toleranciju i poverenje među narodima, posebno među mlađom generacijom, i kako bi se borili protiv etničke polarizacije i diskriminacije.
Detaljnije: http://www.coe.int/t/commissioner/activities/themes/Post-war/Default_en.asp (ONLINE)
Izvor: Vebsajt Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, 19.3.2012.

PROMOCIJA PRIRUČNIKA ZA BEZBEDNU KUPOVINU PREKO INTERNETA

Promocija knjige „eKupovina“ biće održana u utorak, 20. marta, u 19 časova, u galeriji „Ozon“, Andrićev venac 12.
Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Jasna Matić i urednik izdanja Slobodan Marković predstaviće ovu knjigu, koju je Digitalna agenda izradila kao vodič za laku, uspešnu i bezbednu kupovinu preko interneta.
Pored promocije ovog priručnika, direktor servisa „donesi.com“ Ivana Zirojević i jedan od vlasnika kompanije „Limundo“ Vladimir Nikolić ispričaće tom prilikom kako iz njihovog ugla izgleda kupovina preko interneta
Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.3.2012.

ODREĐENA NOVA SLOBODNA ZONA SVILAJNAC

Na sednici održanoj 15. marta 2012. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Rešenje o davanju saglasnosti za određivanje područja Slobodne zone "Svilajnac" u Svilajncu, na površini od 33ha 03a 56m², koja se određuje katastarskim parcelama br.2422/5,2422/6, 2422/14, 2422/17, 2422/19, 2422/20 i 2422/22 Katastarske opstine Svilajnac, koje su povezanu u poslovnu celinu, prostorno ograđenu o posebno označenu.

Izvor: Redakcija, 19.3.2012.
TACSO KANCELARIJA U SRBIJI POZIVA SVE ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA DA SE UKLJUČE U IZRADU PRVOG "PREGLEDA MREŽA OCD U SRBIJI" • Popunjeni formular je potrebno dostaviti do 28. marta 2012. godine •

TACSO kancelarija u Srbiji priprema izradu publikacije "Pregled mreža organizacija civilnog društva u Srbiji", sa ciljem da se poveća vidljivost mreža OCD u Srbiji, doprinese izgradnji njihovih kapaciteta, kao i da se poveća njihov uticaj, posebno u kontekstu Evropskih integracija.
Pozivamo sve organizacije civilnog društva da se uključe u izradu prvog "Pregleda mreža OCD u Srbiji", tako što će nam dostaviti informaciju o mreži (savezu, koaliciji, platformi, pokretu ili drugom obliku organizovanja i udruživanja organizacija civilnog društva u Srbiji) koju predstavljaju ili u koju su uključeni.
Popunjeni formular http://www.gradjanske.org/page/news/sr.html?view=story&id=4935&sectionId=1 (ONLINE) možete dostaviti na e-mail: dubravkav@gradjanske.org najkasnije do srede (28. mart 2012).
Ukoliko imate nekih pitanja, kontakt brojevi telefona su:
+381 11 3284 -164; 3284-179; 063/264-876.
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 19.3.2012.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU REPUBLIČKOG ZAVODA I NEMAČKE AGENCIJE ZA MEĐUNARODNU SARADNJU (GIZ)

Republički geodetski zavod 19. marta 2012. godine, potpisao je Memorandum o razumevanju sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) koji utvrđuje okvir saradnje na projektu "Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji".
Memorandum o razumevanju u ime Zavoda potpisao je direktor Nenad Tesla, a po ovlašćenju direktora GIZ Srbija, šef projekta Harald Miler. Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su i međunarodni ekspert za upravljanje zemljištem ICON instituta Kristfrid Feter, pomoćnici direktora Kosta Mirković i Saša Đurović i savetnik direktora Mirjana Mihajlović Timilić.
Osnovu ovog memoranduma o razumevanju čine Sporazum o tehničkoj saradnji Vlade Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije i rezime protokola o pregovorima o razvojnoj saradnji između Vlada dve države.
Glavni cilj projekta je osnaživanje sposobnosti lokalnih samouprava radi ostvarivanja ekološki održivog, socijalno uravnoteženog i ekonomski efikasnog prostornog razvoja. Težište projekata biće pružanje tehničke podrške u vidu stručne ekspertize, savetodavnih i konsultantskih delatnosti.
Predstavnici obe institucije su se složili da je dosadašnja saradnja bila veoma uspešna i izrazili nadu da će se dobri poslovni odnosi i dalje razvijati u tom pravcu.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskog zavoda, 19.3.2012.
OBJAVLJEN KONKURS ZA STIPENDIJE U OKVIRU PROJEKTA ERAWEB • Rok za prijavljivanje je 2. april 2012. godine •

Konkurs za stipendije u okviru ERAWEB projekta je otvoren od 3. februara i zainteresovani mogu da se prijave za ovaj projekat do 2. aprila 2012. godine u ponoć.
ERAWEB (Erasmus Mundus Western Balkans) je projekat akademske razmene koji je usmeren ka obrazovanju i razmeni u okviru medicinskih nauka.
Konkurs počinje od 3. februara 2012. i traje do 2. aprila 2012. godine. Stipendija osim školarine obezbeđuje i mesečni džeparac, troškove putovanja, osiguranje i troškove učešća/prijave.
U okviru ove razmene partnerski univerziteti okupljaju studente iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije (FYROM), Kosova (u sklopu rezolucije 1244) i Srbije, a studenti sa Zapadnog Balkana će imati mogućnost da studiraju na sledećim univerzitetima:
Erasmus University Medical Centar Rotterdam (Erasmus MC) (koordinator projekta) - Roterdam, Holandija
University of Torino - Torino, Italija
Universitá Cattolica del Sacro Cuore - Rim i Kampobaso, Italija
UMIT - University for Health Sciences, Medical Informatics and Technology - Austrija
Ludwig - Maximilians - University Munich - Minhen, Nemačka
Na konkurs mogu da konkurišu svi studenti, postdiplomci i nastavno osoblje koji su državljani Republike Srbije (a da spadaju u jednu od tri ciljne grupe definisane od strane ERAWEB programa).
Više informacija o ciljnim grupama, potrebnoj dokumentaciji, načinu prijave i samom programu možete pronaći na sajtu ERAWEB-a (www.erasmus-westernbalkans.eu) ili postaviti direktno pitanje na i-mejl adresu: eraweb@erasmusmc.nl

Izvor: Vebsajt Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, 19.3.2012.
PROMET OBVEZNICAMA POVEĆAN SEDAM PUTA

U trgovanju obveznicama Republike Srbije na Beogradskoj berzi postignuto je 155.382 evra, sedam puta više nego prethodnog dana, saopštila je Berza. Najveći promet imale su obveznice serije A2015 - 78.459 evra, po ceni od 81,15 do 82,50 odsto nominalne vrednosti. Slede serije A2014 sa 40.611 evra i cenom od 87,91 do 88,50 odsto i A2016 sa 34.183 evra i cenom od 77,13 odsto nominale. Najmanje je trgovano serijom A2013 za 1.389 evra po ceni od 92,60 i A2012 za 740 evra po uobičajenoj ceni od 98,50 odsto nominalne vrednosti. Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju za naplatu 31. maja, u godini koju označava serija tih vrednosnih papira.

Izvor: Tanjug, 14.3.2012.

REZULTATI KONKURSA ZA PODRŠKU PROJEKTIMA ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA

Konkursna komisija donela je odluku o bodovnoj rang-listi nakon sprovedenog konkursa za dodelu sredstava projektima organizacija civilnog društva.

Podnosioci čiji su predlozi projekata bili ocenjivani mogu da ulože žalbu/primedbu na rang-listu u roku od 3 radna dana od dana objavljivanja bodovne rang-liste na internet prezentaciji Agencije (odnosno zaključno sa 19. martom 2012. godine). O žalbama/primedbama odlučuje tročlana žalbena komisija koju je rešenjem obrazovao direktor Agencije.

Bodovna rang lista: http://www.acas.rs/images/stories/Odluka_-_bodovna_rang-lista.pdf (ONLINE)
Zapisnik konkursne komisije: http://www.acas.rs/images/stories/Konkursna_komisija_-_zapisnik_-_2012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 14.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA RASPODELU BUDŽETSKIH SREDSTAVA ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI U ČIJEM RADU SU U SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZICI I PISMA MANJINSKIH NACIONALNIH ZAJEDNICA ZA 2012. GODINU • Rok za podnošenje prijava na konkurs je do 15. aprila 2012. godine •

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM


Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST OBVEZNIKA PDV DA OSTVARI PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KOJI MU JE OBRAČUNAT PRILIKOM PRVOG PRENOSA PRAVA RASPOLAGANJA NA NOVOIZGRAĐENOM STANU - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 28
  • Ministarstvo finansija: NEMOGUĆNOST STRANOG FIZIČKOG LICA DA IZVRŠI REFUNDACIJU PDV ZA KUPOVINU PRVOG STANA U REPUBLICI SRBIJI - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 56a
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA DEVETU NEDELJU 2012. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: OBAVEZA UVOZA I IZVOZA POŠILJAKA BILJA, BILJNIH PROIZVODA I PROPISANIH OBJEKATA PREKO GRANIČNIH PRELAZA GDE JE ORGANIZOVANA FITOSANITARNA INSPEKCIJA - Naredba o određivanju graničnih prelaza preko kojih će se uvoziti, provoziti i izvoziti pošiljke bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata: tač. 1 i 2
  • Uprava carina: PREVOZ NEDELJIVOG TERETA U MEĐUNARODNOM DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SA REPUBLIKOM AUSTRIJOM - Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju: član 42
  • Uprava carina: PRIVREMENO OTVARANJE ŽELEZNIČKOG GRANIČNOG PRELAZA BOGOJEVO ZA UVOZ MINERALNOG ĐUBRIVA U PERIODU OD 7.3. DO 31.3.2012. GODINE - Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta: čl. 31 i 32
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: ISPUNJENOST USLOVA ZA PRINUDNU NAPLATU SUDSKE TAKSE - Zakon o sudskim taksama: čl. 40 i 41
  • Privredni apelacioni sud: NAKNADA ŠTETE PROUZROKOVANE NEMOGUĆNOŠĆU REALIZACIJE IZLUČNOG PRAVA U POSTUPKU LIKVIDACIJE - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 185 i 190
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA NA IME ISKLJUČENJA I PRIKLJUČENJA NA SISTEM DALJINSKOG GREJANJA - Odluka o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu: čl. 70 i 71
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO NA OTPREMNINU PO OSNOVU ISPUNJENOSTI USLOVA ZA ODLAZAK U STAROSNU PENZIJU - Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji: član 94
  • Privredni apelacioni sud: PRIZNANJE PRAVA SVOJINE ČIJE SE UTVRĐENJE ZAHTEVA - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa: član 9
  • Privredni apelacioni sud: UTVRĐENJE POTRAŽIVANJA KOJE JE OSPORENO U POSTUPKU LIKVIDACIJE - Zakon o stečaju: član 117 stav 1
  • Vrhovni kasacioni sud: PRENOŠENJE MESNE NADLEŽNOSTI IZ RAZLOGA CELISHODNOSTI U SKRAĆENOM POSTUPKU KADA JE PODNET PREDLOG ZA PREDUZIMANJE ODREĐENIH ISTRAŽNIH RADNJI - Zakonik o krivičnom postupku: član 36 i član 435 stav 1
Stečajevi:

U periodu od 12. do 16. marta 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

204162

G.D.A. CONSULTING

Beograd-Palilula

16.03.2012

90

204159

MD COMPANY DARKO MARKOVIĆ I OSTALI

Beograd-Lazarevac

16.03.2012

90

204155

MORI

Beograd (grad)

16.03.2012

90

204135

AGRO-MDS

Novi Sad - grad

16.03.2012

90

204131

2S-MG-LIKA

Beograd-Mladenovac

16.03.2012

90

204126

ŠEKI

Petrovac

16.03.2012

90

204106

KORNELIJA INS

Niš (grad)

16.03.2012

90

204102

S.O. DRAGON TRANSPORT

Novi Sad - grad

15.03.2012

90

204091

MERLETTO

Beograd-Sopot

15.03.2012

90

204075

BERTTINI

Beograd-Novi Beograd

15.03.2012

120

204060

LA GONDOLA RISTORANTE

Beograd-Zemun

15.03.2012

90

204058

GLOBEX GROUP

Smederevo

15.03.2012

90

204032

KUM EXOTIC

Svilajnac

15.03.2012

120

204014

DCD FAMILY

Novi Sad - grad

15.03.2012

90

204004

NIK REISEN

Loznica

15.03.2012

90

204001

NOWE

Prijepolje

15.03.2012

90

203999

YU ARDO

Beograd (grad)

15.03.2012

90

203990

BBLT

Senta

15.03.2012

90

203987

AVALA FRUIT

Beograd-Novi Beograd

15.03.2012

90

203984

DESIGN BY ANDREJ

Beograd-Novi Beograd

15.03.2012

90

203965

ANCORA PLUS

Beograd-Vračar

14.03.2012

120

203962

M & D TRANSPORT

Gornji Milanovac

14.03.2012

90

203958

HAJDI-PRO

Pančevo

14.03.2012

90

203951

VIZIMM FORTUNA INTERNACIONAL

Beograd-Voždovac

14.03.2012

90

203940

SPECTRUM STUDIO

Beograd-Savski Venac

14.03.2012

90

203938

TT. NET

Beograd-Zvezdara

14.03.2012

90

203928

RENTAL PRO

Novi Sad - grad

14.03.2012

90

203919

GORA KOMERC

Beograd-Novi Beograd

14.03.2012

120

203913

LIO DIZAJN

Jagodina

14.03.2012

90

203910

GULAČI ZOLTAN I OSTALI

Sombor

14.03.2012

90

203896

TEHNOART-MOTO

Beograd-Zvezdara

14.03.2012

120

203888

PERMAKS LINE

Novi Sad - grad

14.03.2012

90

203891

DŽONIĆ I OSTALI-ELMOD

Zaječar

14.03.2012

90

203898

TOTAL QUALITY SYSTEMS

Novi Sad - grad

14.03.2012

90

203882

KRUNA PROJEKT

Beograd-Novi Beograd

14.03.2012

90

203872

KOMNENUS GRADNJA

Beograd-Palilula

14.03.2012

90

203868

JARKOM

Beograd (grad)

14.03.2012

90

203859

KLIK TOURS

Kragujevac-grad

14.03.2012

90

203840

LAGADO PLUS

Bujanovac

13.03.2012

90

203831

LUKA PROMET

Beograd-Voždovac

13.03.2012

90

203823

MIGROL

Aleksandrovac

13.03.2012

120

203817

VIKTORIJA-LIMONT

Beograd-Novi Beograd

13.03.2012

90

203809

STAR-6

Beograd-Savski Venac

13.03.2012

90

203793

ART NUVO

Beograd-Zvezdara

13.03.2012

90

203791

DUBOČICA DUBOKA DM

Jagodina

13.03.2012

90

203783

STARTER Z.DZ.V.

Novi Pazar

13.03.2012

90

203756

SRCE EXPORT-IMPORT

Beograd-Savski Venac

13.03.2012

90

203745

19.OKTOBAR

Kragujevac-grad

13.03.2012

90

203741

IDEAL ENGINEERING

Beograd-Vračar

13.03.2012

90

203735

INOVACIJE

Beograd (grad)

13.03.2012

90

203720

BEKIĆ

Malo Crniće

13.03.2012

90

203716

NATA SALON

Beograd-Stari Grad

13.03.2012

90

203712

XIAOHAI

Beograd-Zemun

13.03.2012

90

203687

BLATNIK SERBIA

Novi Sad - grad

12.03.2012

90

203673

DOMEKS

Kruševac

12.03.2012

90

203668

F&A

Beograd (grad)

12.03.2012

90

203618

BUAL

Preševo

12.03.2012

90

203612

GAMA ELEKTRO

Bajina Bašta

12.03.2012

90

203614

LULI-COMM

Bujanovac

12.03.2012

90

203609

TONNY S SHOP

Beograd-Grocka

12.03.2012

90

203600

AZIRA FASHION

Bačka Palanka

12.03.2012

90

203593

POPOVIĆ-AUTO GAS

Ivanjica

12.03.2012

90

203584

TOPLIK

Novi Pazar

12.03.2012

90

203586

MAJ-MED

Beograd-Lazarevac

12.03.2012

90

203571

MB SPEKTAR

Beograd-Rakovica

12.03.2012

90

203562

ARHIGRAM DRAGAN ŠĆEKIĆ I DRUGI

Beograd-Čukarica

12.03.2012

90

203552

EURO SHOES

Novi Pazar

12.03.2012

90

203549

STIKPOINT

Beograd-Vračar

12.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 19.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.