Aktuelne vesti na dan 20. februar 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 20. februar 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 36 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 39 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 14/ FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 14 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 11 OD 14.2.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • PROCESNO PRAVNE ODREDBE U ANTIDISKRIMINACIONIM ZAKONIMA
  • ODREĐIVANJE BROJA DIREKTORA NA OSNOVU ODLUKE SKUPŠTINE DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
  • OTUĐIVANJE I RASPODELA SOPSTVENIH UDELA ČLANOVIMA DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

 PRAVA ZAPOSLENIH NA NAKNADE ZARADA ZA MESEC FEBRUAR 2012. GODINE U SLUČAJU PRIHVATANJA PREPORUKA VLADE O OBUSTAVI I MINIMIZIRANJU PROCESA RADA

PRIMENA PROPISA O FISKALNIM KASAMA I REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • Februar 2012 •

PRIMENA PROPISA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • Februar 2012.

PRIMENA PROPISA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • Februar 2012. •

PRIMENA PROPISA O POREZU NA DODATU VREDNOST KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • Februar 2012 •

PRIMENA PROPISA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • Februar 2012. •

NEMOGUĆNOST POKRIĆA GUBITKA RANIJIH GODINA U TOKU SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • PUTNIČKI AUTOMOBILI KAO PREDMET IZVRŠENJA PREKRŠAJA - NEPRIJAVLJIVANJE VOZILA
  • IZVEŠTAVANJE PO OSNOVU REEKSPORTNIH POSLOVA
  • PRAVDANJE RAZLIKE IZMEĐU UGOVORENE VREDNOSTI UVOZNOG POSLA I VREDNOSTI OCARINJENE ROBE KADA NIJE ISKAZANO AVANSNO PLAĆANJE ROBE
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

NA INTERNET STRANICI UDRUŽENJA SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA OBJAVLJENI ZAKLJUČCI SA OKRUGLOG STOLA NA TEMU EFIKASNA SARADNJA PREKRŠAJNIH SUDOVA I DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE

CILJ OKRUGLOG STOLA

Da identifikuje ključne oblasti za potencijalna poboljšanja u međusobnoj saradnji između prekršajnih sudova i Državne revizorske institucije (DRI), kako bi se efikasno i efektivno procesuirali predmeti koji se odnose na zloupotrebe u korišćenju javnih fondova. Predstavnici Državne revizorske institucije (revizori i njihova pravna podrška), predsednici i sudije prekršajnih sudova iz većih gradova Srbije, kao i predstavnici Višeg prekršajnog suda sastali su se po prvi put da diskutuju o potencijalnim preprekama u efikasnoj pripremi i procesuiranju prekršajnih predmeta pokrenutih od strane Državne revizorske Institucije.

TOK OKRUGLOG STOLA

USAID Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA) organizovao je okrugli sto koji je okupio 14 sudija za prekršaje i 7 predstavnika Državne revizorske institucije (DRI).

Okrugli sto je otvoren uvodnim rečima: Lorensa Vetera, Direktora JRGA projekta, Radoslava Sretenovića, Predsednika Državne revizorske institucije i Zorana Pašalića, VF Predsednika Višeg prekršajnog suda, nakon čega je usledila prezentacija Bendžamina Alena, Lidera komponente za odgovornu vlast JRGA projekta koja se odnosila na značaj predmeta koji se bave prekršajima u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava.

U radnom delu okruglog stola Radoslav Sretenović, Predsednika DRI i Milan Marinović, VF predsednika Prekršajnog suda u Beogradu govorili su o ključnim aspektima implementacije Zakona o DRI i vođenja prekršajnih postupaka koje inicira ova institucija. Svaki govornik izneo je svoja zapažanja o vođenju prekršajnih postupaka iniciranih od strane DRI iz vizure institucije koju predstavljaju.

Nakon ovih izlaganja usledila je panel diskusija svih učesnika okruglog stola.

KLJUČNA PITANJA

Tokom diskusije, učesnici su identifikovali sledeće teme, i otvorena pitanja koja proističu iz trenutne prakse i iskustava u prekršajnim postupcima po prijavama DRI:

• Dužina i složenost postupka:

Učesnici su se složili da su prekršajni predmeti koji se odnose na dela vezana za neadekvatno trošenje i raspolaganje javnim fondovima po svojoj prirodi mnogo složeniji i odnose se na mnogo veću materijalnu i društvenu vrednost od nekih predmeta koji su češće zastupljeni pred prekršajnim sudovima. Predstavnici prekršajnih sudova su naglasili da se svakodnevno suočavaju sa veoma velikim brojem predmeta i zadatom normom koju moraju da ispune. U odsustvu kriterijuma za vrednovanje predmeta, većina sudija se opredeljuje da prvo ispuni normu efikasnosti rada rešavanjem jednostavnijih i manje zahtevnih predmeta. Ovakva praksa utiče na sporiji tok rešavanja predmeta koji su kompleksniji i zahtevaju veću pripremu.
Predstavnici Državne revizorske institucije su iskazali razumevanje za uslove u kojima prekršajni sudovi rade i naglasili da su svesni da predmeti po prekršajnim prijavama koje DRI podnosi predstavljaju veoma mali udeo u ukupnom broju predmeta koje sudovi za prekršaje rešavaju. Ipak, naglašeno je da je, prema dosadašnjem iskustvu, broj rešenih predmeta koje je DRI inicirala veoma mali što u mnogome utiče na rezultate rada ove institucije.

• Zakonski okvir u vezi sa predmetima za koje DRI podnosi prekršajne prijave:

Svi učesnici su se složili da se predmeti za koje DRI podnosi prekršajne prijave odnose na kršenje brojnih zakona kojima se uređuje oblast javnih finansija i funkcionisanje državne uprave kao što su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o računovodstvu i reviziji, itd. Rešavanje ovakvih predmeta zahteva od sudija upoznavanje sa širokim spektrom propisa kojima se reguliše oblast javnih finansija.

• Priprema zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i podnošenje dokaza:

Učesnici su primetili da se zbog ograničenog dosadašnjeg iskustva zaposlenih u DRI, kao i činjenice da se sudska praksa u vezi sa predmetima DRI tek uspostavlja, u praksi pojavljuju prepreke u svim fazama prekršajnog postupka. Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti od strane DRI su ponekad suviše uopšteni i nisu podržani dovoljnim brojem validnih dokaza. DRI je naročito na samom početku svog rada dostavljala radne tabele iz revizorskog izveštaja smatrajući ih osnovom za pokretanje prekršajnog postupka i tretirajući nalaze iz svojih izveštaja kao javne isprave. Međutim, sudovi su najčešće zauzimali stav da kao i u svakom drugom slučaju, DRI treba da obezbedi konkretne dokaze koji su precizni, jasni i koncentrisani kako bi postojao osnov za pokretanje prekršajnog postupka. Predstavnici DRI su naveli da su su se prilagodili ovoj praksi, ali su naglasili da imaju iskustvo da se vrlo često revizori pozivaju da svedoče na suđenjima i da ispitivanja revizora traju i po 6 časova. Predstavnici prekršajnih sudova su naveli da je ovakva praksa koja se odnosi na podnošenje dokaza i često ispitivanje revizora o nalazima izveštaja koji su zvanični akti u velikoj meri uslovljena i dosadašnjom praksom Višeg prekršajnog suda koji je u drugom stepenu rešavao ovakve predmete.

• Tretiranje izveštaja o reviziji kao javne isprave:

Predstavnici DRI su naveli da prema članu 3. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, izveštaji o reviziji ne mogu biti osporavani pred sudovima ili drugim organima, te se na osnovu toga mogu prihvatati kao javne isprave i u samom prekršajnom postupku. Prema dosadašnjoj praksi prekršajnih sudova to često nije slučaj. Učesnici u raspravi su se složili da bi ovu praksu trebalo usaglasiti na nivou svih prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.

• Unapređenje zakonskog okvira:

Učesnici okruglog stola su se složili da bi unapređenje i usaglašavanje zakonskog okvira doprinelo efikasnijem rešavanju predmeta po prijavama DRI. Navedeno je da mnoge odredbe u različitim zakonima nisu usaglašene ili se u zakonima kojima se reguliše oblast javnih finansija ne pojavljuje DRI kao instituciaj ovlašćena za podnošenje prekršajnih prijava. Takođe rokovi zastarevanja predviđeni Zakonom o prekršajima su nerealni u pogledu rešavanja složenih predmeta po prijavi DRI. Postignuta je saglasnost da se u redovnom dijalogu, poput ovog okruglog stola, mogu razmatrati i konkretni predlozi za izmene zakonskog okvira koji mogu biti upućeni ovlašćenim predlagačima.

ZAKLJUČCI I NAREDNI KORACI

Na osnovu diskusije koja je vođena tokom okruglog stola, sledeći zaključci i koraci mogu biti uzeti u obzir:
1. Slični okrugli stolovi bi trebali da budu organizovani na redovnoj osnovi uz unapred utvrđene specifične teme koje bi se razmatrale. Teme o kojima bi se moglo razgovarati na narednim okruglim stolovima su:

- Priprema zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
- Priprema i prezentovanje dokaza - uključujući i pozivanje svedoka (npr. revizori), pravnu prirodu izveštaja o reviziji, itd
- S obzirom na to da se očekuje da će DRI podneti značajan broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka tokom februara, bilo bi korisno održati ovakav okrugli sto krajem februara ili početkom marta 2012.

2. Uzimajući u obzir složenost predmeta koje procesuiraju prekršajni sudovi po prijavama DRI, bilo bi korisno da se obezbedi jasno fokusirana obuka za zaposlene ui DRI kao i za sudije prekršajnih sudova. U slučaju zaposlenih u DRI, obuka bi mogla biti usmerena na procesna pitanja u okviru prekršajnog postupka, dok bi obuka za predstavnike prekršajnih sudova obuhvatala odredbe ključnih pravnih akata iz oblasti javnih finansija.

Obuka treba da poštuje princip nepristrasnosti suda u odnosu na predmete DRI za koje se vodi prekršajni postupak.

Izvor: Vebsajt Udruženja sudija prekršajnih sudova, 19.2.2012.

PREDSTAVLJENA DEKLARACIJA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dr Tomislav Stantić i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, na današnjoj konferenciju za novinare, predstavili su Deklaraciju protiv nasilja nad ženama, koju je do sada potpisalo oko 700 ličnosti iz sveta politike, novinarstva, muzike, filma, sporta i drugih oblasti.

Potpredsednik Vlade Vojvodine dr Stantić, koji je i potpisnik ovog dokumenta, istakao je da današnja tema multisektorska. - Zadovoljstvo je da predstavimo napredak koji su država i Vojvodina postigle na ovom polju, posebno od novembra prošle godine, kada je uvedena telefonska linija za direktni poziv policiji u slučajevima nasilja u porodici. Mnogo je postignuto i u zakonodavstvu, ali ne toliko u tužilaštvu i sudstvu, kazao je dr Stantić i naveo da u 29 lokalnih samouprava u Vojvodini, od ukupno 45, funkcionišu mehanizmi rodne ravnopravnosti, gde postoje komisije ili saveti, koji aktivno učestvuju u radu njihovih skupština. Prema njegovim rečima problem nasilja neće se rešiti ako se o njemu svakodnevno ne govori, što je bio dodatni razlog da potpiše ovaj dokument. Podsetio je da su UN, 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, inicirale donošenje Deklaracije, kojom muškarci javno istupaju u podršci ovom vidu borbe protiv nasilja.- Nasilje je biti nepristojan i nepristojno razgovarati, ne samo prema ženama, kazao je dr Stantić i dodao da očekuje da se ova inicijativa prihvati u Vojvodini, posebno među mladim ljudima, u okviru građanskog vaspitanja. Kako je objasnio problem nasilja moramo rešavati mnogo ranije, u porodici i školi.

Sekretar Vasin je istakao da je nasilje u porodici, nasilje nad decom veliko zlo, te da ne postoji ni jedan oblik devijantnog ponašanja koji je više rasprostranjen od nasilja u porodici. Tako su u 95 % slučajeva žene žrtve nasilja, ali i deca, koja odrastaju i posmatraju nasilje u porodici, jer se formiraju u nesrećne, depresivne ili ličnosti sa psihičkim devijacijama. Jedna od neposrednih posledica je i povećanje suicida kod mladih u Evropi, ali i drugim zemljama poput Rusije. - Mi smo u Vojvodini regionalni lideri u borbi protiv nasilja, za šta imamo priznanja i međunarodnih institucija. Ono što smatram najvećim uspehom Vlade Vojvodine i Sekretarijata što smo uspeli da porodično nasilje iznesemo na svetlo dana, što se svako nasilje u porodici naziva pravim imenom, što smo ga učinili javnim i javno ga osudili. Što je kompletan državni aparat zajedno sa nevladinim sektorom angažovan u borbi protiv nasilja, istakao je Vasin, i apelovao na pravosudni sistem da mora pooštriti kaznenu politiku kada su ova krivična dela u pitanju. Takođe je izneo podatke UN o razmerama ovog vida kriminala, koji su ujedno i razlozi za potpisivanje Deklaracije. U svetu je 70% žena tokom svog života doživelo psihičko ili seksualno nasilje od strane muškaraca, većinom od supruga ili partnera ili nekog koga poznaju. Prema ovim podacima, među ženama starosti 15-44. godine, čin nasilja prouzrokuje više smrtnih slučajeva ili invaliditeta nego kancer, malarija, saobraćajni udesi i ratovi zajedno. U Srbiji je od janura do decembra 2011. godine ubijeno 27 žena, od čega je devet u Vojvodini. Inače, nasilje nad ženama definisano je kao svako ponašanje ili radnja učinjena protiv volje žene, a koje se posebno ističu kroz fizički, psihički, seksualni i ekonomski vid, ili uznemiravanjem njenog spokojstva.

Vasin je pozvao javne ličnosti, muškarce, da pomognu i podrže ovu inicijativu, jer pravi muškarac može biti onaj koji podržava borbu protiv nasilja, koji poštuje svog partnera i širi ideju da je nasilje najveće zlo.

Vasin je podsetio da je Sekretarijat bio inicijator nekoliko propisa, koji su prerasli u zakone, poput Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mobingu, volonterskom radu i nizu antidiskriminatorskih zakona, a najavio je i aktivnosti Sekretarijata u predlozima za izmenu Zakona o radu. Tokom marta biće uručeno pedeset kompjutera i televizora udruženjima žena na selu u Vojvodini, a započeće sprovođenje trogodišnjeg projekta za žene na selu, gajenje organske hrane, u saradnji sa USAID i nemačkim partnerima.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 14.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI MODELI USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU
  • OBAVEŠTENJE TREĆEG LICA O PARNICI
  • PODNESAK KOJIM STRANKA OBAVEŠTAVA SUD DA JE SAMA ANGAŽOVALA VEŠTAKA
  • PREDLOG STRANKE DA SE ZASTANE SA POSTUPKOM
  • PREDLOG STRANKE ZA DOPUNU PRESUDE
  • PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA
  • PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA ZBOG DONOŠENJA ODLUKE OD STRANE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA O ISTOM PRAVNOM ODNOSU PROTIV REPUBLIKE SRBIJE
  • PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA ZBOG POVREDE PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE U PARNIČNOM POSTUPKU, UTVRĐENE OD STRANE USTAVNOG SUDA U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
  • PRIGOVOR PROTIV PLATNOG NALOGA KOJIM SE POTRAŽIVANJE DELIMIČNO OSPORAVA
  • PRIGOVOR PROTIV PLATNOG NALOGA KOJIM SE POTRAŽIVANJE OSPORAVA U CELOSTI
  • REŠENJE KOJIM SE UTVRĐUJE DA JE ŽALBA TUŽENOG POVUČENA
  • REŠENJE KOJIM SE UTVRĐUJE PREKID POSTUPKA
  • REŠENJE KOJIM SE ZASTAJE SA POSTUPKOM
  • REŠENJE O ISPRAVLJANJU PRESUDE NA ZAHTEV STRANKE
  • REVIZIJA TUŽIOCA
  • TUŽBA SA EVENTUALNIM TUŽBENIM ZAHTEVOM
  • TUŽBA ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA ZA DOSPELA POTRAŽIVANJA U NOVCU KOJA NE PRELAZE DINARSKU PROTIVVREDNOST OD 2000 EURA
  • TUŽBA ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA ZA POTRAŽIVANJE U NOVCU KOJE PRELAZI DINARSKU PROTIVVREDNOST OD 2.000 EURA
  • TUŽBA - OSNOVNI MODEL
  • ZAHTEV STRANKE ZA ISPRAVLJANJE PRESUDE
  • ZAHTEV ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEPOŠTOVANJA PROCESNE DISCIPLINE
  • ŽALBA PROTIV PRESUDE
  • ŽALBA PROTIV PRESUDE NA OSNOVU IZOSTANKA
  • ŽALBA PROTIV PRESUDE NA OSNOVU PRIZNANJA
  • ŽALBA PROTIV PRESUDE NA OSNOVU PROPUŠTANJA
  • ŽALBA TUŽIOCA PROTIV PRESUDE NA OSNOVU PRIZNANJA KADA JE PRIZNANJEM TUŽILAC ONEMOGUĆEN DA POVEĆA TUŽBENI ZAHTEV
U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJEN PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O OBRASCU ZBIRNE PORESKE PRIJAVE O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA DOBIT PO ODBITKU NA PRIHODE KOJE OSTVARUJU NEREZIDENTNI OBVEZNICI – PRAVNA LICA

PRAVILNIK je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 11/2012. Navedenim Pravilnikom propisan je novi obrazac PDPO – obrazac poreske prijave za obračun poreza po odbitku.  

Izmenama čl. 40 Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisano je da se porez po odbitku plaća i na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu viška deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka po likvidaciji privrednog društva. Iz tog razloga su donete izmene i dopune Pravilnika u smislu proširenja predmeta oporezivanja porezom po odbitku, odnosno bilo je neophodno da se propiše način iskazivanja podataka o ovim vrstama prihoda u poreskoj prijavi, što je propisano novim obrascom PDPO, koji je takodje objavljen u pravnoj bazi Paragraf Lex.

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Po pitanju načina angažovanja članova porodičnog domaćinstva od strane privatnih preduzetnika, bez zasnivanja radnog odnosa, u primeni su odredbe člana 89. Zakona

Počev od 1.2.2011. godine, po pitanju načina anga­žovanja članova porodičnog domaćinstva od strane privatnih preduzetnika, u primeni su odredbe člana 89. Zakona o privrednim društvima„Službeni glasnik RS” br. 36/2011 i 99/2011 koji u st. 8. i 9. propisuje sledeće:

„Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane predu­zetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, član porodičnog doma­ćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa:

1) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);
2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delat­nosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova doma­će radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
3) u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skla­du sa zakonom”.

Kao osnovna karakteristika navedenih promena u radno-pravnom tretmanu članova porodičnog domaćin­stva preduzetnika ističe se njena restriktivnost, ali i nedo­voljna preciznost.
Ostaje nejasno šta konkretno znači odredba da „član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa povremeno tokom dana”? Koliko dugo ta „povremenost” može da traje i da li pojam „tokom dana” znači da član porodičnog do­maćinstva preduzetnika može da radi isključivo po danu, ali ne i „tokom noći” (ukoliko se njegova delatnost obavlja i noću, npr. u ugostiteljstvu)? Jedino je jasno da članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika ne mogu bez zasnovanog radnog odnosa da rade i u izdvojenoj po­slovnoj prostoriji, odnosno prostoriji van sedišta pre­duzetnika, već samo u sedištu radnje.

Inspektori rada će se naći pred posebnom nedoumi­com dok budu utvrđivali da li je član porodičnog doma­ćinstva u radnji prisutan povremeno ili stalno, da li je preduzetnikovo odsustvo iz radnje bilo takvog karaktera da je zahtevalo njeno zatvaranje ili ne, da li se vrši utovar robe ili se čisti poslovni prostor, da li preduzetnik zaista koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom ili ne i slično.

Zakon, takođe, ne precizira ko se sve ubraja u čla­nove porodičnog domaćinstva preduzetnika.

PREPORUKA VLADE RS U VEZI OVERE ZDRAVSTVENIH ISPRAVA ZAPOSLENIH: Vlada Srbije donela je zaključak kojim se preporučuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da overi zdravstvene isprave zaposlenima u subjektima privatizacije, njihovim zavisnim društvima i preduzećima iz grupacije "Odbrambena industrija Srbije"

Kako se navodi u zaključku vlade u koju je Tanjug imao uvid, preporučeno je da knjižice budu overene uz uverenje Poreske uprave da su ta preduzeća od 1. januara 2011. godine "uplaćivala doprinose za zdravstveno osiguranje u iznosu koji ne može biti manji od obračunatog iznosa na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje".
Za overu zdravstvenih knjižica u tim preduzećima, kako se navodi u zaključku, potrebna je i potvrda nadležnog organa da se preduzeće prodaje u postupku privatizacije, odnosno restrukturiranja ili da pripada grupaciji "Odbrambena industrija Srbije".

Vlada je 8. februara donela zaključak, a njime se preporučuje i da zdravstvene knjižice zaposlenih u navedenim preduzećima budu overene do 30. juna 2012. godine.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE: Samo 698 obveznika, iako je zahteve podnelo 448.095 osiguranika iskoristilo je mogućnost da im se otpišu dugovanja na osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje

Samo 698 obveznika, iako je zahteve podnelo 448.095 osiguranika iskoristilo je mogućnost da im se otpišu dugovanja na osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Zakonom o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009 - prim. red) omogućeno je obveznicima koji imaju dug za neuplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje koji je dospeo na naplatu do 31. decembra 2008.godine, da im taj dug miruje do 31. decembra 2011. godine, a zatim bi im se, pod uslovom da redovno izmiruju tekuće obaveze 1. januara 2012. godine taj dug otpisao, navela je Poreska uprava u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

Na osnovu odredbe tog pravnog akta, ukupno je po zahtevima obveznika odobreno 448.095 mirovanja za dug čija je glavnica 32,77 milijardi i obračunate kamate na današnji dan u iznosu od 28,21 milijarde, što je ukupno 60,98 milijardi dinara.

Međutim, uslov da se dug otpiše ispunilo je samo 698 obveznika za dug od 3,59 milijardi dinara.

Kako ističu u Poreskoj upravi, neki obveznici, iz neznanja ili zbog nedostatka para uplate su izvršili odmah posle Nove godine, odnosno u januaru.

Takvih obveznika ima 206 za dug od 16,07 milijardi, ali kako je zakonski uslov da nemaju dug na dan 31.12.2011. godine, oni su zbog propuštanja tog predviđenog roka propustili mogućnost da im se otpiše dug.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

PREDLOG STRATEGIJE RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI DO 2020. GODINE: Srednje obrazovanje je obavezno, a predviđena su veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizmi koji stimulišu efikasnost studiranja • Strategija bi trebalo da bude usvojena do kraja marta •

Ključni uslovi za društveno-ekonomski razvoj Srbije i odbranu od siromaštva su podizanje obrazovnog nivoa nacije i pružanje što kvalitetnijeg obrazovanja, rečeno je na Forumu "Argumenti" koji su danas, u pres klubu Tanjuga, organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group.

Svi učesnici rasprave o temi "Obrazovni sistem danas-motor zapošljavanja-iskustva iz Nemačke i Srbije", složili su se u oceni da je stalno unapređenje obrazovanja i stvaranje stručnog potencijala od suštinskog značaja za proces uključivanja Srbije u savremene integracije i da zajedno prestavljaju jedan od najvažnijih prioriteta u procesu dostizanja evropskih standarda.

Upravo zato treba verovati da će Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, za koju je planirano da bude usvojena tokom marta ove godine, omogućiti bolju usklađenost s potrebama privrede, obavezno srednje obrazovanje, kvalitetnije, obuhvatnije i efikasnije obrazovanje na svim nivoima.

Pre usvajanja ovog važnog dokumenta biće organizovana javna rasprava, uz učešće predstavnika SANU, nacionalnih saveta u prosveti, udruženja i struke, rekao na je na Forumu koordinator vodećeg tima za izradu strategije prof. dr Vlastimir Matejić.

"Ideja je da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokim obrazovanjem, da fakulteti i profesori budu odgovorniji, da rade na fakultetu puno radno vreme, a ne da dolaze na posao kad hoće. Strategija istovremeno predviđa i fleksibilnije obrazovanje, mogućnost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti i kriza mogu sami sebe da zaposle", naglasio je Matejić.

Dokument predviđa i veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizme koji stimulišu efikasnost studiranja.

O tome kako je ipak, uz stalne reforme, moguće uspostaviti dobru vezu između obrazovnog sistema i tržišta rada, odnosno između stečenih znanja i stalno promenjivih potreba savremene privrede i društvenih delatnosti govorili su Henri Bohnet, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Hans-Wener Klendeik, nemački ekspert za zapošljavanje omladine.
Nisku stopu nezaposlenosti od samo 7% i najveći broj zaposlenih radnika u istoriji Nemačke, direktor Fondacije Konrad Adenauer je naveo kao ključne dokaze uspešnosti mera koje se preduzimaju u vezi sa prilgođavanjem svih nivoa obrazovanja, nemačkom tržištu rada.

Direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju u NSZ, Dragan Đukić ukazao je na zastarele programe u srednjim stručnim školama i lošu upisnu politiku. Prema njegovom mišljenju kvote na fakultetima se iz godine u godinu prepisuju, bez konsultovanja tržišta rada.

"Nije mi poznato da li se privrednici konsultuju kada se odlučuje o upisnim kvotama", rekao je Đukić i ukazao na nedostatak praktičnih znanja za đake, kao i kurseva za usavršavanje.

Na forumu su učestvovali i direktor Centra za obrazovane politike Predrag Lažetić i stipendista Fondacije Konrad Adenauer, Natan Albahari.

Izvor: Vebsajt Nacionalne službe za zapošljavanje, 14.2.2012.

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA PODNELA U TOKU 2011. VIŠE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNIH POSTUPAKA, VIŠE PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP ZA ODGOVORNA LICA I TRI KRIVIČNE PRIJAVE ZBOG NESAVESNOG RADA U SLUŽBI

Državna revizorska institucija, nakon što je završila program revizije za 2011. godinu i subjektima revizije dostavila izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2010. godinu, podnela je u toku 2011. godine nadležnim prekršajnim sudovima 21 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka za 33 odgovorna lica, jednu prijavu za privredni prestup za dva odgovorna lica nadležnom tužilaštvu, kao i tri krivične prijave zbog nesavesnog rada u službi.

Takođe, 10. i 13. februara 2012. godine, Državna revizorska institucija je podnela nadležnim sudovima još 101 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka za 143 odgovorna lica, kao i 23 prijave za privredni prestup za 38 odgovornih lica.

Zahtevi su podneti protiv odgovornih lica u ministarstvima (ministara, državnih sekretara, pomoćnika ministara, sekretara ministarstava, direktora i pomoćnika direktora uprava, načelnika službi), lokalnoj samoupravi (gradonačelnika, predsednika opština, načelnika uprava, sekretara sekretarijata, direktora predškolskih ustanova) i javnim preduzećima (direktora, zamenika direktora, rukovodioca finansijskih službi, komisija). U Nacionalnoj službi za zapošljavanje takođe je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (protiv pređašnjeg i sadašnjeg direktora i zamenika direktora) a u Fondu za razvoj podneta je prijava za privredni prestup i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (protiv pređašnjeg i sadašnjeg direktora).

Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka podneti su zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu, Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, Zakona o javnom dugu, Zakon o platnom prometu, kao i nepoštovanjem Uredbe o budžetskom računovodstvu, Uredbe o kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima i nepoštovanja odredbi Pravilnika o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja.

Takođe, prijave za privredne prestupe su podnete zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakona o planiranju i izgradnji.

Zbog nepoštovanja pojedinih odredbi iz Krivičnog zakonika Republike Srbije Državna revizorska institucija je protiv odgovornih lica u JP "Železnice Srbije", JP "Putevi Srbije", i JKP "Medijana" Niš, podnela tri krivične prijave.

Osim preduzetih mera, u skladu sa nadležnostima iz Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, svim revidiranim subjektima je određen rok od 30 do 90 dana, od dana prijema Izveštaja, da otklone sve nepravilnosti koje se mogu otkloniti, a koje su konstatovane u Izveštajima, kao i da dostave odazivni izveštaj Državnoj revizorskoj instituciji.

Izvor: Vebsajt Državne revizorske institucije, 17.2.2012.

PREDLOG UREDBE O RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE: Realizacija Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti bi trebalo da počne od marta

Uredba o racionalnoj upotrebi energije na osnovu koje će se iz Fonda za zaštitu životne sredine finansirati Program projekata energetske efikasnosti, ušla je u Vladinu proceduru, rekao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić obilazeći Dom za decu ometenu u razvoju "Kolevka" u Subotici.

- Program se sastoji iz dva dela. Jedan se odnosi na finansiranje energetske efikasnosti u državnim objektima, dok je drugi namenjen za građane. Za prvi deo je ove godine predviđeno milijardu dinara bespovratnih sredstava, koje ćemo 1. marta dodeljivati jedinicama lokalne samouprave i budžetskim korisnicima, kako bi na svojim zgradama promenili stolariju, popravili krovove, ugradili kotlove na biomasu, finansirali postavljanje toplotnih pumpi i korišćenje obnovljivih izvora energije - naveo je ministar Dulić.

Drugi deo programa vredan 300 miliona dinara, prema njegovim rečima, biće namenjen za sufinansiranje kredita građana namenjenih za podizanje energetske efikasnosti porodičnih kuća ili stanova. Zahvaljujući tim sredstvima građani će moći preko poslovnih banaka da podignu subvencionisani kredit za adaptaciju kuće u kojoj žive u cilju uštede energije i smanjenja troškova života. Realizacija ovog dela programa takođe počinje u martu kada će biti raspisan javni poziv bankama da se uključe u ovaj posao.

- Vraćanjem kredita banci građani mogu da naprave uštedu u visini rate kredita, jer je mesečna rata zapravo jednaka uštedi koja se postiže ulaganjem u objekat. Početkom marta će biti upućen poziv bankama koje žele da učestvuju u projektu. Zahvaljujući ovom Programu očekujemo da će sledeće godine, kada efekti budu vidljivi, biti ostvarene uštede od nekoliko miliona kilovata električne energije, ali i ostalih energenta - ukazao je ministar Dulić.

Kako je objasnio, Program energetske efikasnosti je ujedno i segment Programa pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize, a kroz njega će biti uposleno između 10 i 20 hiljada građevinskih i radnika iz drugih struka. Pored direktnog efekta u vidu uštede energije u narednim godinama, očekuje i pozitivan efekat u domenu angažovanja većeg broja domaćih malih i srednjih preduzeća.

- Štednja energije je vrhunski interes ovog trenutka, jer je Srbija na žalost na samom začelju u pogledu energetske efikasnosti. U Srbiji se koristi 40 odsto više energije po glavi stanovnika ili po jednom objektu od evropskog proseka. To je ozbiljan problem i posledica zanemarivanja činjenice da energenti postaju sve skuplji i da je potrebno dugoročno investiranje u uštedu energenata, pre svega u sistemima koji su najveći potrošači - naveo je ministar Dulić.

U Domu za decu ometenu u razvoju "Kolevka" Fond za zaštitu životne sredine je sufinansirao postavljanje 80 solarnih kolektora, a ranije je promenjena i kompletna stolarija.

- Podneli smo Fondu zahtev za korišćenje geotermalne energije i očekujemo da projekat prođe proceduru za mesec dana. Na taj način bismo kroz sopstveni izvor energije godišnje uštedeli od četiri do pet miliona dinara - ukazala je direktorka Doma "Kolevka" Mirjana Čabrić.

Ministar Dulić je prisustvovao i Svečanoj akademiji povodom 120 godina od osnivanja Osnovne škole "Matko Vuković"

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 14.2.2012.

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE: Operateri koji na svojoj lokaciji mogu imati veće količine opasnih materija, dostavili su Ministarstvu Obaveštenje u kome su odredili kojoj grupi Seveso postrojenja pripadaju

Postupajući po odredbama Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US - prim. red), operateri koji na svojoj lokaciji mogu imati veće količine opasnih materija, dostavili su Ministarstvu Obaveštenje u kome su u skladu sa zakonskim kriterijumima odredili kojoj grupi Seveso postrojenja pripadaju. Na osnovu pristigle dokumentacije, identifikovano je da se na teritoriji Republike Srbije nalazi ukupno 101 seveso postrojenje, od kojih je 45 višeg i 56 Seveso postrojenja nižeg reda.

U toku 2011.godine u okviru IPA projekta "Jačanje kapaciteta inspekcije i zainteresovanih strana", a uz pomoć stranih eksperata kompetentnih za sprovođenje Seveso direktive održano je više seminara i radionica, za inspektore i operatere, koji su se odnosili na implementaciju Seveso direktive u domaćem zakonodavstvu i na izradu dokumenata Politike prevencije udesa i Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

Takođe, u okviru projekta izvršena je izrada alata za inspekcijski pregled na terenu (ček liste za inspekcijski pregled) kao i alata za određivanje prioriteta u inspekcijskim pregledima seveso postrojenja nižeg reda.

Obzirom da je zakonski rok za izradu Politike prevencije udesa istekao, u ovom momentu oko 70 odsto oparatera seveso postrojenja nižeg reda dostavilo je nadležnom inspektoru elaborat o Politici prevencije udesa. Predstoje inspekcijski pregledi povodom usaglašenosti dostavljene dokumentacije sa zakonskom regulativom i utvrđivanja činjeničnog stanja na terenu sa propisanim.

Preliminarni spisak SEVESO postrojenja možete preuzeti na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/inspekcija/lista_seveso_ii_viseg_reda.pdf (ONLINE), a SEVESO postrojenja nižeg reda na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/inspekcija/seveso_ii_nizeg_reda.pdf (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 14.2.2012.

OBJAVLJENO OBJAŠNJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA O PRIMENI ČL. 87. DO 89. I ČLANA 117. ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA KOD UTVRĐIVANJA GODIŠNJEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2011. GODINU

Ministarstvo finansija Republike Srbije je na sajtu objavilo Objašnjenje broj 414-00-5/2012-04 od 3.2.2012. godine o primeni čl. 87. do 89. i člana 117. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US i 7/2012 - usklađeni din. izn. - prim. red) kod utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2011. godinu: http://www.mfin.gov.rs/

1. Neoporezivi iznosi i lični odbici

U skladu sa odredbom člana 87. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 i 91/11-US - u daljem tekstu: Zakon), godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica - rezidenti, uključujući i stranca - rezidenta, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Saglasno članu 88. Zakona obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke koji iznose:

- za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade;
- za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade, po članu.

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
S obzirom da prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, objavljenom u "Službenom glasniku RS", broj 6/12, prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2011. godini iznosi 632.796 dinara, imajući u vidu navedene odredbe Zakona, neoporezivi iznos dohotka, lični odbici i iznosi oporezivog dohotka (osnovice godišnjeg poreza) za primenu progresivne poreske stope godišnjeg poreza na dohodak građana, su sledeći:

1.1. Neoporezivi iznos dohotka:

• za fizičko lice rezidenta, uključujući i stranca rezidenta - 1.898.388 dinara;

1.2. Lični odbici:

• za poreskog obveznika - 253.118 dinara;
• za izdržavanog člana porodice, po članu - 94.919 dinara;

1.3. Iznos oporezivog dohotka (kao osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana) za primenu progresivne poreske stope:

- na iznos do 3.796.776 dinara - 10%;
- na iznos preko 3.796.776 dinara -10% na iznos do 3.796.776 dinara + 15% na iznos preko 3.796.776 dinara.

2. Prihodi koji se oporezuju

Prema odredbi člana 87. stav 2. Zakona, predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana su prihodi koji su isplaćeni, odnosno ostvareni u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine, nezavisno na koji se period isplate odnose, po sledećim osnovima:
1) zarada iz čl. 13. do 14b tog zakona;
2) oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. tog zakona;
3) oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. tog zakona;
4) oporezivi prihod od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. tog zakona;
5) oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. do 5. tog zakona;
6) oporezivi prihod od osiguranja lica iz člana 84. st. 2. i 3. tog zakona;
7) oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a tog zakona;
8) oporezivi drugi prihodi iz člana 85. tog zakona;
9) prihodi po osnovima iz tač. 1) do 8) tog stava, ostvareni i oporezovani u drugoj državi.

3. Umanjenje za plaćeni porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje

Prema odredbi člana 87. stav 3. Zakona, zarada, oporezivi prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, oporezivi prihodi sportista i sportskih stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona, umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a svi ostali oporezivi prihodi koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom - oporezivi prihod od samostalne delatnosti, oporezivi prihod od nepokretnosti, oporezivi prihod od davanja u zakup pokretnih stvari i oporezivi prihod od osiguranja lica - umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici.
Saglasno stavu 4. tog člana Zakona, zarade i oporezivi prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, oporezivi prihodi sportista i sportskih stručnjaka i oporezivi drugi prihodi iz člana 85. Zakona, umanjuju se za doprinose za obavezno socijalno osiguranje najviše do iznosa doprinosa plaćenih na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno navedene oporezive prihode, na iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za godinu za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodakgrađana. Iznos najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu iznosi 3.163.980 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 7/12).
Prihodi ostvareni i oporezovani u drugoj državi umanjuju se za porez plaćen u toj drugoj državi (član 87. stav 5. Zakona).

4. Dohodak za oporezivanje

Saglasno odredbi člana 87. stav 6. Zakona, dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 2. do 5. tog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1. tog člana Zakona.

To znači da se dohodak za oporezivanje obračunava (utvrđuje) na taj način što se godišnji zbir prihoda (koji su predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana) po osnovu zarade i oporezivih prihoda iz stava 2. člana 87. Zakona, ostvarenih u kalendarskoj godini, umanji za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (najviše od iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa) plaćene na ostvareni prihod u toj kalendarskoj godini (st. 3. do 5. tog člana), pa od tako dobijenog iznosa odbije neoporezivi iznos iz stava 1. člana 87. Zakona.

5. Poreska osnovica i stopa

Poresku osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana, saglasno odredbi člana 88. Zakona, predstavlja oporezivi dohodak koji čini razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 6. Zakona i ličnih odbitaka iz člana 88. stav 1. Zakona, koji iznose:
- za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade, što (za 2011. godinu) predstavlja iznos u visini 253.118 dinara;
- za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade, po članu, što (za 2011. godinu) predstavlja iznos u visini 94.919 dinara.
Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje, a ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
Prema odredbi člana 89. Zakona, godišnji porez na dohodak građana obračunava se i plaća po stopi od 10%, odnosno 15%.
Naime, za obveznika - rezidenta iz člana 87. stav 1. Zakona, koji je u kalendarskoj godini ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade - stopa godišnjeg poreza je 10%.

Ukoliko je obveznik - rezident iz člana 87. stav 1. Zakona ostvario oporezivi dohodak koji je veći od šestostruke prosečne godišnje zarade, na iznos koji je veći od šestostruke prosečne godišnje zarade, primenjuje se stopa godišnjeg poreza u visini od 15%.

Saglasno tome, poreska stopa od 10% ili 15%, se u svakom konkretnom slučaju oporezivanja godišnjim porezom primenjuje na oporezivi dohodak kao poresku osnovicu, koji predstavlja razliku između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka, saglasno članu 88. Zakona.

To znači da se godišnji porez na dohodak građana plaća na oporezivi dohodak po stopi od:

• 10% - za fizičko lice - rezidenta, uključujući i stranca rezidenta, koji je ostvario oporezivi dohodak u iznosu do šestostruke prosečne godišnje zarade - na iznos do 3.796.776 dinara;
• 15% - za fizičko lice - rezidenta, uključujući i stranca rezidenta, koji je ostvario oporezivi dohodak u iznosu koji je veći od 3.796.776 dinara - na iznos preko 3.796.776 dinara.

Shodno tome, razlika između godišnjeg zbira prihoda (iz člana 87. stav 2. Zakona) ostvarenih u 2011. godini i plaćenog poreza i doprinosa na te prihode najviše do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa za tu godinu (član 87. st. 3, 4. i 5. Zakona), umanjena za neoporezivi iznos od 1.898.388 dinara (član 87. stav 1. Zakona), predstavlja iznos dohotka za oporezivanje, koji se umanjuje za iznos pripadajućih ličnih odbitaka poreskog obveznika (iz člana 88. Zakona) i čini oporezivi dohodak - poresku osnovcu na koju se primenjuje poreska stopa, i to na iznos oporezivog dohotka do 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 10%, a na deo iznosa preko 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 15%.
Primer:

Ukoliko je obveznik - rezident ostvario ukupne prihode u 2011. godini (oporezivi prihod umanjen za iznos plaćenih poreza i doprinosa na te prihode u toj godini shodno Zakonu) u iznosu od 8.000.000 dinara, pri čemu je dohodak za oporezivanje 6.101.612 dinara (ostvareni prihod - neoporezivi iznos: 8.000.000 - 1.898.388 = 6.101.612) a lični odbici za obveznika i za jedno izdržavano dete su 348.037 dinara (253.118 + 94.919 = 348.037), poresku osnovicu predstavlja oporezivi dohodak u visini od 5.753.575 dinara (dohodak za oporezivanje - iznos ličnih odbitaka: 6.101.612 - 348.037 = 5.753.575). Na iznos oporezivog dohotka (poresku osnovicu) do 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 10%, a na iznos preko 3.796.776 dinara primenjuje se poreska stopa od 15%.

- Ukupni ostvareni prihodi (oporezivi prihod umanjen za iznos plaćenih poreza i doprinosa na te prihode) 8.000.000
- Dohodak za oporezivanje (ostv. prihodi - neoporezivi iznos) 6.101.612
- Lični odbici (za obveznika i za jedno izdržavano lice) 348.037
- Osnovica za oporezivanje (oporezivi dohodak): 6.101.612 - 348.037 = 5.753.575 5.753.575
- Stopa 10% na 3.796.776 379.678
- Stopa 15% (5.753.575 - 3.796.776 = 1.956.799 h 15%) 293.520
- Godišnji porez (379.678 + 293.520 = 673.198) 673.198 dinara

6. Podnošenje poreske prijave

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi se na Obrascu PPDG-5 koji je propisan članom 6. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Službeni glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10 i 23/10-ispravka). Napominjemo da se u delu poreske prijave PPDG-5 koji se odnosi na podatke o prihodima koji se oporezuju, pod tačkom 3.1.1. unosi podatak o oporezivom prihodu koji čini bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos od 6.554, odnosno 7.310 dinara (neoporezivi iznosi koji su bili u primeni u toku 2011. godine).

Poreska prijava na Obrascu PPDG-5 podnosi se najkasnije do 15. marta 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 19.2.2012.

OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA RASPODELU DELA SREDSTAVA IZ NAMENSKIH PRIMANJA BUDŽETA REPUBLIKE KOJA SE OSTVARUJU PRIREĐIVANJEM IGARA NA SREĆU, A KORISTE ZA FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE • Rok za podnošenje zahteva po ovom javnom pozivu ističe 12. marta 2012. godine •

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Komisija za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 10 od 10. februara 2012. godine (na str. 127 i 128, u delu Ostali oglasi - Konkursi), objavila je Javni poziv za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave. Rok za podnošenje zahteva po ovom javnom pozivu ističe 12. marta 2012. godine.

Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva:

1. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuje za ostvarivanje navedenog cilja: 35.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- u kojoj meri projekat, u vezi sa kojim je podnet zahtev za raspodelu sredstava, doprinosi ostvarivanju izvornih poslova jedinice lokalne samouprave;
- u kojoj fazi se nalazi projekat, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetog projekta, koja je ukupna finansijska vrednost projekta, u kom roku se predviđa završetak započetog projekta;
- stvarni doprinos projekta poboljšanju životnog standarda i uslova života građana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- projektna dokumentacija, dozvole, rešenja, saglasnosti i drugi akti nadležnih organa na osnovu kojih se realizuje konkretan projekat;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave kojim se odobravaju sredstva za realizaciju konkretnog projekta;
- izveštaj nadzornog organa koji sadrži podatke: u kojoj fazi se nalazi projekat, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetog projekta, koja je ukupna finansijska vrednost projekta i u kom roku se predviđa završetak započetog projekta.
Zahtev za raspodelu sredstava se može odnositi samo na realizaciju jednog određenog projekta od posebnog značaja.

2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 5.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- broj, starosna i kvalifikaciona struktura zaposlenih u organima lokalne samouprave u vreme podnošenja zahteva i u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev;
- program racionalizacije, koji se sprovodi saglasno promenama unutrašnjeg uređenja, odnosno osposobljavanja organa u jedinici lokalne samouprave;
- ukupan iznos sredstava potrebnih za naknade za višak zaposlenih;
- ukupan iznos budžetskih sredstava namenjenih za socijalna davanja kao i za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- podaci o broju, starosnoj i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih u organu lokalne samouprave za navedene vremenske periode;
- program racionalizacije, koji se sprovodi saglasno promenama unutrašnjeg uređenja, odnosno osposobljavanja organa u jedinici lokalne samouprave, overeni obračuni potrebnih sredstava, pregledi o pojedinačnom i ukupnom iznosu sredstava potrebnih za naknade za višak zaposlenih ili za osposobljavanje i ukupna dokumentacija koja se odnosi na sprovedene faze u realizaciji programa;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave koji sadrži iznos budžetskih sredstava namenjenih za socijalna davanja, kao i za stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.

3. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 5.000.000,00 dinara.

Kriterijum za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- visina štete koja je pričinjena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- izveštaj nadležnog organa sa podatkom o proceni visine pričinjene štete elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

4. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 15.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- stepen tehničke opremljenosti, kao i potreba za podizanjem postojećeg nivoa opremljenosti organa jedinice lokalne samouprave;
- doprinos korišćenja ovih sredstava ostvarivanju ciljeva reforme lokalne samouprave, njihov uticaj na efikasnost pružanja usluga građanima i obavljanje poverenih poslova;
- uticaj na podsticanje novih investicija i donacija koje doprinose razvoju jedinice lokalne samouprave.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- elaborat koji sadrži detaljno obrađene pokazatelje za sve navedene kriterijume i dokumentacija na osnovu koje je utvrđena visina zahtevanog iznosa sredstava.

5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 23.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- u kojoj meri postoji potreba da se pruži pomoć jedinici lokalne samouprave za finansiranje različitih oblika solidarnosti i pomoći, odnosno programa i aktivnosti;
- Plan i program finansiranja konkretnog oblika solidarnosti i pomoći za lica koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i za lica sa posebnim potrebama, odnosno programa i aktivnosti socijalno-humanitarnih organizacija na njihovoj teritoriji, za koji je podnet zahtev za dodelu sredstava;
- ukupan iznos sredstava potrebnih za realizaciju Plana i programa finansiranja konkretnih oblika solidarnosti i pomoći, odnosno programa i aktivnosti;
- doprinos korišćenja ovih sredstava poboljšanju položaja lica i organizacija kroz realizaciju konkretnih oblika solidarnosti i pomoći koje predviđa Plan i program finansiranja;
- ukupan iznos budžetskih sredstava koja su predviđena za te namene.

Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- Plan i program finansiranja konkretnog oblika solidarnosti i pomoći za lica koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima kao i za lica sa posebnim potrebama, odnosno programa i aktivnosti socijalno-humanitarnih organizacija na njihovoj teritoriji za koji je podnet zahtev za dodelu sredstava, koji sadrži detaljno obrađene navedene kriterijume;
- finansijska, pravna, tehnička i druga dokumentacija o ispunjavanju uslova za finansiranje konkretnih oblika solidarnosti i pomoći i dokumentacija neophodna za njihovu realizaciju;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave ukoliko je jedinica lokalne samouprave opredelila sredstva za navedene namene.

6. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Ukupan iznos sredstava koji se raspodeljuju za ostvarivanje navedenog cilja: 15.000.000,00 dinara.

Kriterijum za utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava:

- opis i ocena stanja životne sredine;
- predviđene dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;
- procena uticaja na zdravlje ljudi u slučaju ugrožene životne sredine;
- nosioci, način, dinamika i sredstva za realizaciju programa, planova odnosno projekata i aktivnosti;
- doprinos korišćenja ovih sredstava zaštiti životne sredine.
Potrebna dokumentacija koju su zainteresovane jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu uz zahtev za dodelu sredstava:

- program zaštite životne sredine, lokalni akcioni ili sanacioni plan, projekat iz oblasti zaštite životne sredine ili plan i program aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine sa svim predviđenim i neophodnim saglasnostima i dozvolama, sve u zavisnosti od namene sredstava za koju se zahtev podnosi;
- izveštaj nadležnog organa jedinice lokalne samouprave koji sadrži podatke u kojoj fazi je realizacija programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih akcionih i sanacionih planova ili projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, koliko je sredstava potrebno za realizaciju započetih poslova i u kom se roku predviđa završetak poslova za koje se podnosi zahtev za dodelu sredstava;
- izvod iz budžeta jedinice lokalne samouprave ukoliko je jedinica lokalne samouprave opredelila sredstva za ove namene.

Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da pre dostavljanja zahteva za učešće u raspodeli sredstava, kako bi on bio uzet u razmatranje, dostavi izveštaj o realizaciji ciljeva i načinu utroška sredstava koja su joj odobrena po ranijim javnim pozivima ili delimični izveštaj ukoliko je realizacija u toku.

Jedinica lokalne samouprave (opština, grad i grad Beograd) može po jednom javnom pozivu podneti zahtev za raspodelu sredstava radi ostvarivanja najviše dva cilja.

Zahtev za dodelu sredstava dostavlja se na obrascu za svaki od ciljeva. Obrazac se preuzima sa sajta Ministarstva i nalazi se uz tekst Javnog poziva, kao i obrazac iz člana 17. Uredbe, koji se takođe popunjava i dostavlja. Uz zahtev dostavlja se sva potrebna dokumentacija za cilj za koji se zahtev podnosi. Takođe, neophodno je uz zahtev dostaviti i Odluku o budžetu za godinu u kojoj se zahtev podnosi, Odluku o opštinskoj upravi i Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Jedinice lokalne samouprave navedeno podnose Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Komisiji za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava, Beograd, Birčaninova 6, u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 14.2.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije objavila spiskove lekova za upotrebu u humanoj medicine

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 14. februar 2012. godine:

Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je alims izdao rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00161-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00158-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 14.2.2012.

NA INTERNET STRANICI KOMISIJE ZA AKREDITACIJU I PROVERU KVALITETA OBJAVLJENI ISHODI AKREDITACIJE I PROVERE KVALITETA SA DELOM ODLUKA NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANJE

Na Internet stranici Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta: http://www.kapk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=26&lang=sr objavljeni ishodi KAPK sa delom odluka Nacionalnog saveta (usklađene sa Odlukom o ekvivalenciji DAS i MAS akademskih studija):

I ciklus: I ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/I_CIKLUS.pdf, I ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/I_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

II ciklus: II ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_CIKLUS.pdf, II B ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_B_CIKLUS.pdf, II ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/II_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

III ciklus: III ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/III_CIKLUS.pdf, III ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/III_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

IV ciklus: IV ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/IV_CIKLUS.pdf, IV ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/IV_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

V ciklus: V ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/V_CIKLUS.pdf, V ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/V_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

VI ciklus: VI ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VI_CIKLUS.pdf, VI ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VI_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf

VII ciklus: VII ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_CIKLUS.pdf, VII ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VII B ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS.pdf, VII B ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VII B ciklus visoke škole http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VII_B_CIKLUS_VISOKE_SKOLE.pdf

VIII ciklus: VIII ciklus http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS.pdf, VIII ciklus integrisani univerziteti http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS_INTEGRISANI_UNIVERZITETI.pdf, VIII ciklus visoke škole http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VIII_CIKLUS_VISOKE_SKOLE.pdf

Visoke škole - ishodi akreditacije u 2008. godini http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ISHODI_AKREDITACIJE_U_2008.GODINI.pdf
Visoke škole - ishodi akreditacije u 2007. godini http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ISHODI_AKREDITACIJE_U_2007.GODINI.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 5. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_5.CIKLUSU.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 6. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_6.CIKLUSU.pdf
Visoke škole - zahtevi podneti u 7. ciklusu http://www.kapk.org/images/stories/odluke/VISOKE_SKOLE-ZAHTEVI_PODNETI_U_7.CIKLUSU.pdf

Izvor: Vebsajt Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, 14.2.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U JANUARU 2012. GODINE

Na kraju januara devizne rezerve Narodne banke Srbije su iznosile 11.603,7 miliona evra. Tokom januara najveći devizni priliv zabeležen je po osnovu korišćenja kredita i donacija, a najveći odliv po osnovu manjeg izdvajanja obavezne rezerve banaka i plaćanja obaveza prema inokreditorima.

Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju januara su iznosile 6.700,0 miliona evra.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije obezbeđuju pokrivenost novčane mase M1 od 447,0 odsto, kratkoročnog duga od 1.791 odsto i istovremeno pokrivaju više od osam meseci uvoza robe i usluga.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u januaru iznosio je 1.819,2 miliona evra i bio je za 281 milion evra manji nego u prethodnom mesecu.
U toku januara kurs dinara prema evru kretao se u pravcu deprecijacije i dinar je nominalno oslabio prema evru za 1,3% bez intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 14.2.2012.

SEMINAR: "KRITERIJUMI ZA PRIHVATANJE OTPADA NA DEPONIJE I POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA" BIĆE ODRŽAN 21. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar: "Kriterijumi za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada" biće održan 21. februara 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajednički organizuju jednodnevni seminar o kriterijumima za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada.

Nakon uvodnih govora Siniše Mitrovića, savetnika predsednika PKS i Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra, privrednicima će o direktivama o deponijama Evropske unije govoriti Marija Amon, ispred Federalnog ministarstva poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede, iz Austrije.

Tokom trajanja seminara, biće reči i o implementacije EU direktiva o deponijama i insineraciji otpada u Srbiji, standardima za ko-insineraciju opasnog otpada u EU, slanju opasnog otpada na tretman u Austriju i Nemačku i standardima za kvalitet alternativnih goriva.

Nakon prezentacija, uslediće diskusija, a stručnjaci iz EU i Srbije odgovaraće na pitanja privrednika.

Kontakt telefon: 011/ 3300 927

Dnevni red za 21. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI MODELI AKATA USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU
  • IZJAVA O ODRICANJU OD TUŽBENOG ZAHTEVA
  • IZJAVA O POVLAČENJU TUŽBE
  • IZJAVA O POVLAČENJU TUŽBE NAKON DONOŠENJA PRVOSTEPENE PRESUDE
  • TUŽBA ZA ČINIDBU
NOVA ODLUKA O ZAŠTITI OD BUKE NA TERITORIJI GRADA VALJEVA: Grad je podeljen u šest zona, najviši nivo buke je 65 decibela

Od kad postoji grad na Kolubari, prvi put je na snazi Odluka o zaštiti od buke na teritoriji Grada Valjeva ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2011 - prim. red). Valjevo je podeljeno na šest zona, od bolnica i parkova, gde buka može da iznosi najviše 50, do centra grada gde ne sme da pređe 65 decibela.

Osnovna svrha merenja buke je da se dođe do podataka gde je potrebna izmena saobraćaja, odnosno, da se utvrdi gde vozila prave veću buku od dozvoljene.

- Najniži dozvoljeni nivo buke je u područjima za odmor i rekreaciju, kod bolnice, u gradskim parkovima - kaže Mirjana Medulović Marinković, načelnica Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine. - Najveća buka dozvoljena je u centru grada, uz magistralne i regionalne saobraćajnice, dok u industrijskoj zoni, na primer, ne sme da prelazi graničnu vrednost buke onih područja sa kojima se graniči.

Nivo buke na 12 lokacija u tri intervala tokom dana, kao najpovoljniji ponuđači, po ceni od 75.000 dinara za godinu dana, meriće stručnjaci Zavoda za javno zdravlje iz Šapca. Njihovi izveštaji biće od koristi prilikom izrade novih urbanističkih planova i izmena saobraćaja. Onima koji proizvode buku privrednicima i ugostiteljima, ostavljeno je tri meseca da objekte adaptiraju i izoluju.

- U objektima neće moći da instaliraju uređaje koji proizvode buku veću od dozvoljene - ističe Aleksandar Janković, načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove. - Zanatlije, poput kovača, ili oni koji rade sa na primer bušilicama, moći će da rade samo ako zatvore prozore i vrata. Ugostitelji zvučnike ne mogu da iznose u letnje bašte.

KAZNA

Za one koji ne poštuju odluku o dozvoljenom nivou buke u zavisnosti od akustičke zone predviđene su kazne od 50.000 do milion dinara. Ako merenjem bude utvrđeno da je prijava neosnovana, troškove izlaska merača na teren plaća onaj ko je prijavio.

NAJBUČNIJE

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je nivo buke stalno veći od 70 decibela na najprometnijim raskrsnicama u Valjevu - poput Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića, odnosno Bulevara vladike Nikolaja i obilaznice za Užice.

B. PUZOVIĆ

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 6.2.2012.

AKREDITOVANI SEMINARI U ORGANIZACIJI CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS-A: Rok za prijavu učešća na seminaru je 20. februar 2012. godine

Obaveštavamo sve vaspitače, nastavnike i profesore uključene u Projekat Vlade AP Vojvodine "Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine" da će se tokom februara meseca tekuće godine održati nekoliko seminara u ogranizaciji Cambridge University Press-a, pod nazivom Tour of Serbia.

Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i nalazi se u Katalogu profesionalnog usavršavanja za školsku 2011/2012. godinu pod rednim brojem 317 i nazivom Cambridge Teachers' Development Programme.

Seminar je u potpunosti besplatan za sve učesnike i nosi dva sata profesionalnog usavršavanja.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice podržava održavanje ovog seminara.

U prilogu se nalazi poziv u kome možete pronaći sve detalje u vezi datuma, vremena i mesta održavanja seminara u AP Vojvodini, podatke o predavaču, sadržini samog seminara i naravno, načinu prijavljivanja za učešće na seminaru.

Rok za prijavu učešća na seminaru je ponedeljak 20. februar.

Detaljnije informacije o seminarima možete pogledati na http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/images/stories/Vesti/2012.02.02/Seminar%20Tour%20of%20Serbia.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 3.2.2012.

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA "SY CULTOUR" BIĆE ODRŽANO 8. FEBRUARA 2012. GODINEU PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE: Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine

Pripreme za ovaj značajan regionalni projekat "Sy CULTour" su počele još krajem 2009. godine, da bi odobrenje za realizaciju usledilo nakon godinu dana. Projekat traje do februara 2014. godine, kada se planira velika konferencija u gradu Heraklion na Grčkom ostrvu Krit, gde će biti predstavljeni krajnji rezultati i završni dokument projekta.

Krajem prošle godine potpisan je Ugovor sa Evropskom delegacijom u Srbiji i do sada su završena 3 radna paketa. Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine.

U martu 2011. godine u Ljubljani održan je prvi sastanak 17 partnera iz 6 država (Slovenija, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Srbija), kojim je zvanično pokrenut ovaj međunarodni projekat, nastao iz bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, kroz saradnju Slovenačke Akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Partner Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo je Privredna komora Vojvodine, a realizaciju projekta će pratiti Kancelarija za evropske integracije - Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje iz Beograda.

Cilj projekta je da se poboljša upravljanje kulturnim nasleđem i vrednostima u ruralnim područjima u cilju ekonomskog i društvenog razvoja, posebno onih, slabije razvijenih. Primena novih metodologija doprineće stvaranju novog, ne-masovnog ruralnog kulturnog turizma, generisaće nova radna mesta i veće prihode. Nove metodologije testiraće se i primeniti u pilot oblastima.
Detalji projekta će biti predstavljeni 8. februara 2012. godine (sreda), u 12:00 časova, Sala 14, u Privrednoj komori Vojvodine, Master centar. O projektu će govoriti Dragica Samardžić u ime Privredne komore Vojvodine, prof.dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projetka i prof.dr Lazar Lazić, direktor Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u, a prisutni će biti rektor UNS, prof. dr Miroslav Vesković i dekan PMF prof. dr Neda Mimica Dukić.

Molimo medijske kuće da prisustvuju ovom događaju i o tome obaveste javnost.

Izvor: Vebsaj Privredne komore Vojvodine, 3.2.2012.

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE UPUTILO PREPORUKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA ZA OBUSTAVU RADA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA, OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA OD 6. DO 10. FEBRUARA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović preporučio je danas lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka, 6. februara, do petka, 10. februara.

U saopštenju Ministarstva prosvete i nauke navodi se da je Obradović preporučio univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Ova preporuka je doneta da bi se deca i učenici zaštitili od opasnosti zbog ekstremno niskih temperatura, otežanih uslova u kojima radi prosvetni sistem, ali i kao mera koja podržava stabilizovanje energetskog sektora u zemlji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 3.2.2012.

ZAKLJUČENI SPORAZUM O FITOSANITARNOJ SARADNJI I SPORAZUM U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I VETERINARSTVA IZMEĐU SRBIJE I MAKEDONIJE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović zaključio je, dana 3. februara 2012. godine Sporazum o fitosanitarnoj saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Makedonije gospodinom Ljupčetom Dimovskim i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Republike Makedonije gospodinom Dejanom Runtevskim u Privrednoj komori Srbije.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Uspeli smo da pojednostavimo trgovinske procedure kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i proizvodi prehrambene industrije biljnog i životinjskog porekla. Ovim Sporazumom uspostavljamo formalan odnos poverenja između Srbije i Makedonije kada su procedure u pitanju uz očuvanje bezbednosti hrane".

"Osnovano očekujemo povećanje razmene i prometa u 2012. godini i na jednoj i na drugoj strani što će značiti i nova radna mesta i veće zarade za sve ljude koje se nalaze u ovom poslu", zaključio je ministar Petrović.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljjupče Dimovski je izjavio: "Ovim činom će se dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje a potpisana dokumenta će omogućiti veće pogodnosti i privrednicima i potrošačima".

Sporazum o fitosanitarnoj saradnji dva ministarstva ima za cilj omogućavanje prometa bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata bez ograničavanja spoljne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite zdravlja bilja, kontrolisanje pošiljki bilja i uz međusobnu razmenu informacija, iskustava i znanja. Ovim sporazumom, zaključenim na period od 5 godina, štitiće se teritorije obe države od unošenja štetnih organizama preko bilja i biljnih proizvoda i ograničavaće se gubici koji nastaju kao posledica njihovog delovanja.

Cilj Sporazuma u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, zaključenog na period od 5 godina, je razvijanje saradnje, olakšavanje prometa životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane i hrane za životinje bez ograničavanja međusobne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i omogućavanje ostalih segmenata saradnje u oblasti poljoprivrede i nesmetanog protoka robe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 3.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI NOVI PRIMERI MODELA, USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU:
  • PRIGOVOR STRANKE NA SADRŽINU PISANOG OBLIKA TONSKOG ZAPISA
  • ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA POSTUPKA KOJE JE SUPROTNA STRANA PROUZROKOVALA SVOJOM KRIVICOM
  • ZAHTEV ZA PREGLEDANJE I PREPISIVANJE SPISA
NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILA

Novi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.

Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.

Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.

On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.

Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.

Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 1.2.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

Saopštenje Agencije za privredne registre o skraćenju radnog vremena za prijem stranaka, zbog mera Vlade Republike Srbije

ZBOG SMANJENJA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (APR) SKRATIĆE RADNO VREME ZA PRIJEM STRANAKA

U okviru mera racionalizacije potrošnje električne energije, Agencija za privredne registre obaveštava korisnike da će beogradska kancelarija danas, 13. februara, i u utorak, 14. februara, primati stranke u periodu od 9 do 12 sati.

Organizacione jedinice APR-a će danas, takođe, raditi skraćeno i to od 9 do 12 sati, dok u utorak, 14.02, neće uopšte raditi sa strankama.

Po preporuci Vlade Republike Srbije, beogradska kancelarija i organizacione jedinice APR-a u petak, 17.02, neće raditi.

Izvor: Agencijа za privredne registre, 13.2.2012.

VISOKOM SAVETU SUDSTVA NEDOSTAJE KVORUM ZA DALJE ODLUČIVANJE PO PRIGOVORIMA

Do sada je 74 delilaca pravde vraćeno na posao, a odbijeno je 235 prigovora. – Za dalje odlučivanje VSS nedostaje kvorum

Prošlo je već 26 meseci od opšteg izbora sudija u Srbiji, kada je 878 delilaca pravde ostalo bez posla. Sudijska dužnost prestala im je 1. januara 2010. godine, po sili zakona.

Žalili su se Ustavnom sudu Srbije, koji je krajem 2010. godine održao javne sednice u pedesetak slučajeva, a onda su po hitnom postupku promenjeni pravosudni zakoni, po kojima je posao preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva o izboru sudija, prešao u nadležnost stalnog sastava VSS. Sve žalbe predate Ustavnom sudu prenete su u VSS i „pretvorene” u prigovore. Mesecima je usaglašavan tekst pravila o postupku preispitivanja, da bi ročišta pred dve komisije VSS počela 15. juna 2011. godine.

Od tada do danas Visoki savet je radio punom parom, iako su ga potresali neočekivani i neprimereni događaji, kao što su hapšenje sudije Blagoja Jakšića i ostavka sudije Milimira Lukića, članova komisija pred kojima su održavana ročišta.

Za proteklih sedam meseci, 762 neizabrane sudije izašlo je na ročišta. Odluka o usvajanju, odbijanju ili odbacivanju prigovora doneta je u 318 slučajeva, ali čak 444 neizabranih sudija još čeka. Posle 26 meseci otkako su izgubili posao, oni se i dalje pitaju da li će ih Visoki savet sudstva vratiti u sudove, a pri tom primaju lični dohodak, u visini plate iz decembra 2009. godine. U iščekivanju pozitivne odluke, oni ne traže drugi posao i ne odlaze u advokaturu.

Iako imaju od čega da žive (mada im plate stižu sa zakašnjenjima), za njih neizvesnost predugo traje, a to je previše i za državni budžet iz koga se izdvajaju vrlo solidne plate za 444 ljudi koji ne rade. Po zakonu, koji je donet pred opšti izbor sudija, neizabrani su imali pravo da primaju platu tokom prvih šest meseci, ali je taj rok produžen „do daljnjeg”, odnosno do konačne odluke, preporukom Evropske komisije. Jer, nije pravedno da ljudi ostanu bez sredstava za život ako su nepravedno ostali bez posla. Međutim, nije pravedno ni da se toliko dugo čeka na rešenje njihovog statusa. Jer, znatan broj od ta 444 prigovora neće biti usvojen, a onda će se postaviti pitanje zašto su toliko dugo primali plate oni koji nisu ispunjavali sve kriterijume za sudiju, a još ne znamo koliko ih nije ispunilo. Reč je ipak o oko 40 miliona dinara mesečno.

Od 318 onih kojima je Visoki savet sudstva do sada na svojim sednicama rešio profesionalnu sudbinu – na posao sudije vraćeno je 74, dok je 235 prigovora odbijeno, a u devet slučajeva postupak je obustavljen iz različitih razloga – zato što je kandidat u međuvremenu ispunio uslov za penziju, zato što je povukao prigovor ili u slučaju smrti. Naime, nekoliko neizabranih sudija je umrlo od početka 2010. godine do danas.

Problem sa daljim odlučivanjem VSS-a jeste u nedostatku kvoruma za rad, a taj problem biće rešen kada parlament odluči o predlogu da se za novog člana Saveta iz redova sudija izabere Miroljub Tomić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu. Očekuje se da njegov izbor bude potvrđen u nastavku vanredne sednice početkom marta, ukoliko vladajuća koalicija bude imala većinu za glasanje.

Aleksandra Petrović

20. FEBRUARA 2012 ISTIČU SVI ROKOVI ZA PRIJEM PORESKIH PRIJAVA ILI PLAĆANJA, SAOPŠTAVA PORESKA UPRAVA SRBIJE

Tanjug

Zbog državnog praznika i vanredne situacije, a na osnovu Zakona o upravnom postupku svi rokovi za prijeme poreskih prijava ili plaćanja pomeraju se na 20. februar", navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu PU.

Zakon o upravnom postupku predviđa da, ukoliko poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

U Srbiji su zbog obeležavanja Dana državnosti neradni dani bili 15. i 16. februar, ali je i 17. februar zbog uštede električne energije proglašen neradnim danom i spojen sa državnim praznikom.

SEDNICA SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA SRBIJE, NA KOJOJ ĆE SE RAZGOVARATI O IZNOSU MINIMALNE ZARADE, TREBA DA SE ODRŽI 21. FEBRUARA 2012.

Beta ,Blic

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, na kojoj će se razgovarati o iznosu minimalne zarade, trebalo bi da se održi u utorak, 21. februara, saopštili su predstavnici sindikata i poslodavaca.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije agenciji Beta je rečeno da bi na sednici trebalo da se dogovori minimalna zarada za period od januara do juna 2012. godine.

U tom sindikatu su naveli da bi trebalo da se utvrdi i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora za metalski kompleks, kao i kolektivnog ugovora u gradjevinarstvu.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i države razgovaraće i o Nacrtu zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje, koji treba da se uskladi sa normama Medjunarodne organizacije rada.
 
Razmatraće se i izveštaj o radu Socijalno-ekonomskog saveta u 2011. godini, kao i izbor novog predsedavajućeg tog tela, na čijem čelu je trenutno predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Novi predsednik bi trebalo da bude iz redova Unije poslodavaca.

Na dnevnom redu nije razmatranje Zakona o radu.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić kazao je agenciji Beta da će se razgovarati i o efektima vladine uredbe o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice.

"Ta uredba je više od 12.000 malih trgovinskih radnji naterala u gubitak i preti da do juna odnese 20.000 radnih mesta", rekao je on. Rajić je naveo da bi na sastanku trebalo da se razmatra i inicijativa UPS-a i sindikata da se porezi i doprinosi na topli obrok i regres ukinu do visine od 6.000 dinara za topli obrok i 20.000 dinara za regres, kako bi se pomoglo privredi da ta sredstva preusmeri zaposlenima.

MINISTARSTVO ZDRAVLJA ODLOŽILO PRIMENU ODREDBE O ODABIRU LEKARA, KAO USLOVA ZA OVERU ZDRAVSTVENIH KNJIŽICA, DO 3. JUNA 2012.GODINE

Ministarstvo zdravlja naredilo da do 3. juna građani odaberu svog lekara. Ukoliko to ne učine, neće moći da overe zdravstvenu knjižicu. Pojedini poslodavci su, međutim, nailazili na službenike RZ ZO-a koji već sada zahtevaju striktno poštovanje ove procedure.
Iako je prema izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju overa zdravstvene knjižice uslovljena izborom lekara, Ministarstvo zdravlja je 3. decembra prošle godine donelo odluku da njegovu primenu prolongira. Od građana Srbije Republički zavod za zdravstveno osiguranje (R Z Z O) izričito će zahtevati da imaju “svog lekara” tek pri drugoj overi, tj. do 3. juna ove godine.

Ministar zdravlja Zoran Stanković veruje da će u narednih pet meseci građani ispuniti obavezu predviđenu Zakonom.

Portparolka R Z Z O Sanja Mirosavljević objasnila je za S media portal da je Ministarstvo zdravlja ovu odluku donelo kako bi građani imali dovoljno vremena da naprave izbor lekara i tako sebi osiguraju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou.

Izbor lekara

Lekar se bira u nekom od domova zdravlja na području matične filijale zdravstvenog osiguranja. Kada prebivalište nije na području matične filijale koja je osiguraniku izdala zdravstvenu knjižicu, on ima pravo da izabere lekara u mestu svog prebivališta.
Osobe koja privremeno borave van mesta svog prebivališta (učenici i studenti, lica smeštena u ustanovama socijalne zaštite, deca u hraniteljskim porodicama) lekara biraju u mestu privremenog boravka i on je njihov lekar dok tu borave.
Lekar se bira na period od jedne kalendarske godine (od dana izbora do 31.12. tekuće godine), sa spiska lekara, koji mora biti istaknut u svakom domu zdravlja.
Ako je osiguranikov izabrani lekar privremeno odsutan, zbog korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, službenog puta..., dom zdravlja je u obavezi da obezbedi lekara koji privremeno zamenjuje njegovog izabranog lekara.

- Po odluci od 3. decembra knjižice se overavaju na tri, odnosno šest meseci – kaže Sanja Mirosavljević za naš portal. - Na tri meseca biće overavane knjižice zaposlenima čiji poslodavci nisu redovno izmirivali obaveze prema državi. Ova mera predstavlja neku vrstu kontrole. Zdravstveno osiguranje u trajanju od šest meseci dobijaće građani koji su zaposleni u preduzećima koja obaveze izmiruju na vreme. Od 3. juna pri overi zdravstvene knjižice, izbor lekara biće neophodan.

Markicu u zdravstvenoj knjižici od 3.juna dobiće svi koji imaju svog lekara opšte prakse, ginekologa, stomatologa ili pedijatra.


Različiti aršini

U Srbiji je svog lekara izabralo 75 odsto građana, odnosno oko šest miliona ljudi. Oni koji to nisu učinili, imali su od početka godine problema da u filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overe zdravstvene knjižice, uprkos pomenutoj odluci resornog Ministarstva.

Najdrastičniji primer je beogradska privatna firma u kojoj službenici filijale R Z Z O-a nisu overili knjižicu nijednom zaposlenom, samo zato što jedan od radnika nije odabrao lekara!

Na drugom mestu, od pravnice kadrovske službe druge privatne firme saznajemo da jedan od zaposlenih nije imao izabranog lekara, pa su zato njegovu knjižicu overili na tri meseca, uz upozorenje da po isteku ovog roka, obavezno mora ispuniti svoju građansku dužnost.

- U opštini Stari grad naišla sam na službenicu koja nije ni pogledala podatke iz Ugovora o radu, izdala je markice na šest meseci, iako je među zaposlenima bilo i onih koji su Ugovor potpisali na tri meseca – prepričava svoje iskustvo sagovornica S media portala.

U jednom jagodinskom preduzeću saznajemo da je knjižica overena samo zaposlenima koji imaju svog lekara:

- Pravnica je došla sa spiskom kolega koji nemaju svog lekara i rekla da oni moraju to da urade ukoliko žele da koriste usluge zdravstvenog sistema. Kasnije su nas obavestili da ipak ne moramo do juna da biramo lekara.

R Z Z O: Nove mere se sprovode revnosno

Portparolka R Z Z O-a nam kaže da ovo nije moguće.

- Nemoguće je da službenici insistiraju na izboru lekara, jer je resorno Ministarstvo donelo odluku da izbor lekara bude obavezan tek pri drugoj overi. Pristali smo na tu meru, jer smatramo da je važno da građanima damo vremena da se opredele za određenog lekara – kaže Mirosavljević.

Stanković: Birajte ko će da vas leči

A šta ako niste zadovoljni?

Jednom datoj izjavi o izboru lekara, produžava se važnost automatski svake kalendarske godine, sve dok osiguranik ne da izjavu o promeni izabranog lekara.
Dakle, ukoliko niste zadovoljni tretmanom izabranog lekara ili ukoliko iz bilo kog drugog razloga želite da vas leči neko drugi, možete da odete u Dom zdravlja i date izjavu da želite da vas leči neko drugi. U R Z Z O tvrde da će to biti dovoljno. Ako u međuvremenu ne bude izglasan neki drugačiji zakon...
O višestrukim koristima prakse odabira lekara za S media portal govorio je ministar Zoran Stanković.

- Mi apelujemo da građani požure da izaberu svog lekara zato što on može mnogo bolje da prati zdravstveno stanje pacijenta; može da planira preventivne preglede i da organizuju dalje lečenja bolesnika. Zato će svako ko odabere ličnog lekara omogućiti sebi mnogo bolju i bržu zdravstvenu zaštitu.

Na prednostima ove prakse insistira i portparolka R Z Z O-a Sanja Mirosavljević. Međutim, građani su u korišćenju zdravstvenih usluga u domovima zdravlja primetili i neke nedostatke.

Naime, postoje lekari koji imaju veliki broj pacijenata, jer su se građani za njih odlučivali po preporuci prijatelja ili poznanika. Sa druge strane, neke od njihovih kolega ne ispunjavaju čak ni dnevnu normu. Zbog toga su mnogi primorani da čekaju u redu kako bi ih pregldao baš lekar koga su izabrali.


Mirosavljević poručuje građanima da zakazuju preglede da bi ovu situaciju izbegli.

Prednosti i nedostaci izabranog lekara

Na pitanje da li je propisan određeni broj pacijenata koji lekar može da primi kao svoje, kako bi se izbegle gužve, Mirosavljević odgovara:


- Mi nismo nijednog lekara mogli da limitiramo, zato se pregledi i zakazuju, da bi građani znali kada tačno da dođu, pa se tako neće ni stvarati gužve – kaže Mirosdavljević i nastavlja:

- Ja sam, na primer, pedijatra svoje dece preporučila svim svojim prijateljicama zato što sam njime zadovoljna, ali to ne znači da drugi pedijatri u toj ustanovi nisu dobri. Ako vi znate da je u nekoj zdravstvenoj ustanovi neki lekar najbolji, morate biti svesni da ćete morati da sačekate. Zato se pregledi i zakazuju. To, naravno, ne znači da je neki drugi lekar lošiji, već samo da nije poznat ili da nismo čuli za njega.

Ministar Zoran Stanković otišao je korak dalje:

- Ako postoji nesklad između viška i manjka pacijenata, onda će lekar koji ima više pacijenata imati i veću platu. To je inicijalna kapisla za one lekare sa manjkom pacijenata da razmisle zašto se ljudi opredeljuju za drugog lekara; da li je u pitanju sam odnos prema pacijentu, stručna sposobnost samog lekara ili nešto treće.Baš zbog toga Zakon o platama u javnim službama je početak promene odnosa prema radu i rezultatima rada…

Jelena Brkić ,  Politika

20. FEBRUAR 2012. GODINE ROK ZA UPLATU POREZA NA IMOVINU GRAĐANA

Ističe rok za uplatu prve rate poreza na imovinu građana, koji je zbog praznika i nevremena pomeren na 20. februar. Iznos dažbine ove godine isti kao lane. Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu ističe već u sredu. Ali kako je u ponedeljak saopštila Poreska uprava, zbog državnog praznika i vanredne situacije, svi rokovi za prijem poreskih prijava ili plaćanja sa 15. februara ove godine pomeraju se na 20. februar ove godine.

 Do tada su vlasnici nepokretnosti u Srbiji dužni da izmire prvi deo svoje obaveze. Pošto mnogi, već tradicionalno, ni ove godine još nisu primili „sveža“ poreska rešenja, iznos na uplatnici treba da ravnaju prema prošlogodišnjoj rati.

Razlika u odnosu na prošlu godinu se plaća naknadno, ali ove godine ne bi trebalo ni da je bude. Porez na imovinu će, zahvaljujući nedavnim izmenama Zakona o porezu na imovinu, biti isti kao i lane. Izmene ne dotiču samo građane, već i preduzetnike koji ne vode poslovne knjige.

Da se Zakon u međuvremenu nije menjao, vlasnici vrednijih nepokretnosti bi na ime poreza plaćali više. Poreska stopa, za objekte vrednije od deset miliona dinara, trebalo je da se progresivno uvećava. I tokom 2012. međutim, ukupan iznos poreza može da bude najviše 60 odsto veći od obaveze propisane u 2010. godini. Ova granica je važila i prošle godine.
 
Stopa

I tokom 2012. godine najveća poreska stopa za nepokretnost do 10 miliona dinara je 0,4 odsto procenjene vrednosti. Umanjenje po osnovu amortizacije iznosi 0,8 odsto godišnje ili maksimalno 40 odsto.

  Država je rešila da ni tokom 2012. ne ubire više od imovine svojih građana. Tako su rešili da zaštite njihov socijalni položaj. Izmene Zakona su donele još jednu novinu. Ranije je od oporezivanja bilo izuzeto građevinsko zemljište do 10 ari, a ove godine izuzeće važi i za poljoprivredno i šumsko zemljište do iste površine. Kada je reč o poreskom oslobađanju, na zemljište pod objektom neće se plaćati porez. Do sada je oporezivanja bilo oslobođeno samo zemljište pod građevinskim objektom. Od ove godine obveznik poreza na imovinu je i onaj ko je stan kupio na lizing. Snosiće ovu obavezu iako je, dok ne otplati zaduženje, samo korisnik, a ne i vlasnik nepokretnosti.

Novosti
NA PRAVNOM FAKULTETU U NOVOM SADU PONOVO ĆE BITI ORGANIZOVANA NASTAVA NA MAĐARSKOM JEZIKU

Nacionalni savet Mađara sklopio je sporazum o saradnji s Naučnim društvom vojvođanskih Mađara, a koji se odnosi na finansijsku podršku nastave na mađarskom jeziku na tom fakultetu, naveo je predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec.

  On je podsetio da je osamdesetih godina prošlog veka nastava na mađarskom jeziku organski bila zastupljena u institucionalnom sistemu univerziteta i Pravnog fakulteta u Novom Sadu, da je funkcionisao stručni lektorat i da su brojni asistenti, docenti i profesori zainteresovanim studentima predavanja i vežbe držali na mađarskom jeziku.  

"Početkom devedesetih godina rukovodstvo fakulteta prilagodilo se očekivanjima velikosrpske ideologije koja je tada vladala, što je za posledicu imalo da su mnogi mađarski univerzitetski predavači oterani", napisao je Krohec u autorskom članku za novosadski list "Mađar so".  

Podsetio je i da je tada ukinut lektorat stručnog jezika, da je uskraćena podrška obrazovanju na mađarskom jeziku i da se, kako je rekao, "pobrinulo" da broj studenata mađarske nacionalnosti na fakultetu bude "desetkovan".  

Korhec je dodao da "mađarska reč nije utihnula" na Pravnom fakultetu zahvaljujući profesoru Jožefu Salmi, koji je, "na svoju ruku i o svom trošku", za smanjeni broj zainteresovanih produžio nastavu na mađarskom jeziku.  

"Profesor Salma je očuvao vatru, a sada će uz podršku Nacionalnog saveta Mađara i uključujući i ostale mađarske predavače, biti omogućeno jačanje i institucionalizovanje obrazovnih aktivnosti", naveo je Korhec.

Time.mk

DRŽAVA NIJE U PRVOBITNOM DOGOVORU S MMF U PRAVLJENJU BUDŽETA, PREDVIDELA 100 MILIONA EVRA ZA DOKAPITALIZACIJU KOMERCIJALNE BANKE

Politika

Velika prašina podigla se jer država nije u prvobitnom dogovoru s MMF u pravljenju budžeta, predvidela 100 miliona evra za dokapitalizaciju Komercijalne banke.

Zamerka MMF-a da za to nema para i u onako prenapregnutom državnom proračunu protumačena je kao da nam MMF otima ovu državnu banku za račun drugog velikog akcionara kakav je Evropska banka za obnovu i razvoj.

Zvaničnici su brže bolje takav scenario demantovali naglašavajući spremnost da banka ostane u većinskom vlasništvu države Srbije.

U situaciji kada je gotovo 80 odsto bankarskog tržišta u rukama onih koje nazivano stranim bankama, iako su to formalno domaća pravna lica, otkuda onda rešenost države da pod svojim skutima i dalje drži ovu banku? Pri tom je, deceniju unazad, mnoge banke s državnim kapitalom pustila niz vodu.

Predstavnik jedne strane banke sa znatnim učešćem na domaćem tržištu smatra da je privatizacija Komercijalne banke 2015. godine na „dugom štapu” i da neka nova vlada može i da „odigra” po drugom scenariju. “Da ste me pitali pre dve godine da li bi ovu banku trebalo privatizovati rekao bih vam da država nema šta da traži u bankama i da bi ovu banku s deset odsto tržišnog učešća obavezno trebalo da proda. Pa bankarski sektor je 70, 80 odsto u privatnom, stranom vlasništvu".

Uostalom, šta poreski obveznici dobijaju što će se njihovim parama dokapitalizovati ova banka? Niže kamate, povoljnije uslove kreditiranja? Teško. Dosadašnji rad banke pokazuje da se tome ne mogu nadati, jer banka radi kao i svaka druga s uslovima kakvi postoje na ovom komercijalnom tržištu.

U javnosti je, pri tom, stvoren utisak da ona treba da se proda za nekoliko godina, tačnije 2015. godine. Pa zašto se, onda, podigla tolika buka oko eventualne prodaje nečega što ionako država planira da proda?

U Komercijalnoj banci, na pitanje da li se spremaju za privatizaciju u tom roku, usledio je sledeći odgovor:

“U ugovoru sa međunarodnim finansijskim institucijama stoji obaveza da država da zvaničnu izjavu o namerama u vezi sa procesom privatizacije Komercijalne banke”.

Nebojša Ćirić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj smatra da bi država trebalo da dokapitalizuje Komercijalnu banku.

“Banka je profitabilna. Prošle godine ostvarila je 40 miliona evra dobiti. U protekle tri više od 100 miliona evra, a dobit se isplaćuje u budžet odakle se plaćaju plate, penzije, finansiraju neki projekti. Druga je stvar kada je u državnom vlasništvu nešto što nije profitabilno”, kaže on.

Takođe, kako dodaje, ona je jedan od većih i urednijih poreskih obveznika što je važno za punjenje budžeta.

“Komercijalna banka je u okviru mera vlade pod povoljnijim uslovima kreditirala i privredu i stanovništvo, a u toj banci najveći broj građana Srbije štedi i zato je važno da ta banka bude stabilna i sigurna. Podsećanja radi mere vlade činile su 50 odsto privrednog rasta u 2010. godini”, kaže Ćirić dodajući da je važna i percepcija da će, ako imate domaću banku s većinskim državnim vlasništvom, ona uvek biti voljnija da finansira domaću privredu.

Sada, međutim, kada imam u vidu krizu i posledice smatram da je dobro da država zadrži u vlasništvu jednu takvu banku. U krizi banke matice restriktivnije daju sredstva što direktno utiče na kreditiranje u zemlji. Uslov za ostanak banke u državnom vlasništvu je strog, profesionalni menadžment koji neće odobravati kredite po partijskoj liniji, odnosno da političari ne mogu da utiču na poslovnu politiku banke, kaže ovaj bankar

Na primedbu da su pod uslovima koje je tražila država kredite odobravale i druge banke ministar odvraća da nisu. Nekada, kaže, strane banke i pod komercijalnim uslovima neće da finansiraju neke projekte, a Komercijalna hoće, bez obzira na to da li je reč o državnom ili privatnom sektoru.

Sem toga, odluke Komercijalne banke donose se u Beogradu, ne u nekoj drugoj zemlji, a nekada je i brzina odlučivanja za neki kredit bitna.

Da ne postoji „napisani” rok za privatizaciju ove banke potvrdio je i Ćirić.

“Kada bude doneta odluka da banka bude prodata, država će ostvariti veći prihod ako ostane u većinskom državnom vlasništvu”, kaže ministar ekonomije koji smatra da banke u državnom vlasništvu nisu i neće biti teret za državu, a to ilustruje i time da u poslednje četiri godine nismo imali nijedan slučaj da je država intervenisala da spasava neku banku.

Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe kaže da državi nije mesto u vlasničkoj strukturi banaka i sasvim je dovoljno što je regulator tog tržišta i može da obezbedi sigurnost finansijskog sistema kroz razne mehanizme NBS.

Po njemu, glavni argument za tezu da država treba da isprati dokapitalizaciju banke je to što će zadržati kontrolni paket akcija, a tako će moći da ostvari znatno veći uticaj u procesu prodaje kompanije. Jednu ulogu će država imati ako bude prodavala Komercijalnu banku kao većinski vlasnik, a sasvim drugačiju ako to ne bude.

“U tom smislu i ja se slažem da država treba da dokapitalizuje banku, ali da nakon toga usledi definisanje jasnog plana i rokova za njenu prodaju. Kada je profit u pitanju, Komercijalna banka je znatno popravila profitabilnost u poslednje vreme i njen prinos na kapital iznosi oko osam-devet odsto što je iznad proseka bankarskog sektora, kaže Gujaničić.

IZMENAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU, OMOGUĆENO JE LOKALNIM SAMOUPRAVIMA DA EMITUJU MUNICIPALNE OBVEZNICE, A GRAĐANIMA DA IH KUPUJU

Politika

Od kada je prošle godine Novi Sad prvi u državi emitovao municipalne obveznice, poraslo je interesovanje za ovaj vid finansiranja kapitalnih projekata.

Istim putem krenuli su Užice i Pančevo, a Kikinda i Aranđelovac se upravo pripremaju da emituju opštinske hartije od vrednosti.

Izmenama Zakona o javnom dugu, omogućeno je građanima da kupuju te obveznice i da na taj način ulažu u infrastrukturu opštine u kojoj žive. Do sada su kupci mogle da budu samo finansijske institucije i država, i nije bilo moguće trgovanje s njima na berzi.

Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština, kaže da dosadašnje dobro iskustvo nagoveštava još intenzivnije korišćenje ovog vida zaduživanja.

“Najbolja ponuda koju je Novi Sad dobio za otkup obveznica bila je sa kamatnom stopom od 6,25 odsto fiksno u evrima, na 12 godina, uključujući i dve godine grejs perioda. Ukupan iznos emisije bio je 35 miliona evra. Koliko je ova cena bila dobra za grad možda najbolje govori kamatna stopa po kojoj je država prošle godine, negde u isto vreme, emitovala prvu evroobveznicu, ali u dolarima, i za to platila kamatnu stopu od 7,25 odsto”, objašnjava Bućić.

Kada je reč o obveznicama, lokalna samouprava je ta koja samostalno određuje rok na koji želi da se zaduži, valutu, vrstu kamatne stope, dužinu grejs perioda, strukturu i dinamiku otplate glavnice i kupona, što sve čini veliku prednost u odnosu na standardnu bankarsku ponudu kada je reč o kreditima. Pored toga, obveznicu je uvek moguće prevremeno otkupiti, tj. vratiti dug pre isteka roka. Emisijom obveznica, lokalna samouprava se svim potencijalnim investitorima predstavlja na transparentan i odgovoran način, predstavljajući široj javnosti sve svoje finansijske podatke.

Prema njegovom mišljenju najbolji rezultati se postižu kada opština za određeni projekat istovremeno pokuša da dobija kredit i izda obveznice. U takvim uslovima banke su znatno motivisanije da opštini ponude bolje uslove zaduživanja, jer im emisija hartija predstavlja konkurenciju.

Primer za to su Užice, koje je nameravalo da obveznicama prikupi milion evra za finansiranje kapitalnih investicija, ali je paralelno pozvalo i banke da daju svoje ponude. Na kraju se ispostavilo da je ovaj grad dobio najbolju kreditnu ponudu koju je ijedna banka ikada dala nekoj lokalnoj samoupravi u Srbiji. Kredit na šest godina sa kamatom od 2,97 odsto plus tromesečni euribor, što je u momentu zaključivanja ugovora bilo ukupno 4,8 odsto na ukupno 100 miliona dinara.

Upitan da li je preporučljivo zaduživanja putem obveznica kada je država i sama prilično zadužena, naš sagovornik odgovara potvrdno.

“Udeo lokalnih samouprava u javnom dugu države gotovo je zanemarljiv. Ako pretpostavimo da se ukupan javni dug kreće oko 45 odsto BDP, onda je učešće lokalnih samouprava približno oko 1,5 odsto BDP (uz napomenu da grad Beograd u ovom iznosu učestvuje sa najvećim delom)”, smatra Bućić.

On naglašava da se lokalne samouprave mogu dugoročno zaduživati samo za finansiranje kapitalnih investicionih objekata (putevi, vodovod, grejanje, gasifikacija, mostovi, kanalizacija, tretman čvrstog otpada i otpadnih voda, industrijske zone i sve ono što unapređuje život građana u svakoj opštini) , ali se ne mogu zaduživati za tekuće rashode (plate i slično).

“To predstavlja ogromnu razliku u odnosu na državu, koja se često zadužuje da bi finansirala tekući budžetski deficit. Zato bi bila nemerljiva šteta za čitavu zemlju, za sve lokalne samouprave, a posebno za građane kada lokalne samouprave ne bi mogle da se zadužuju, kaže Bućić.

U NAJAVI PREDLOG DA PAROVI BEZ DECE TREBA DA PLAĆAJU VEĆU NAKNADU ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Press

Parovi bez dece trebalo bi da plaćaju veću naknadu za zdravstveno osiguranje, a taj novac da se preusmeri za lečenje i negu starijih osoba…
To je najnovija ideja koja je potekla iz Nemačke i drugih evropskih zemalja, a koja bi mogla uskoro biti razmatrana i u Srbiji.

Tako bi svi stariji od 25 godina, ako nemaju dete plaćali uvećanu naknadu za zdravstveno osiguranje.

Logika je sledeća: demografski razvoj dovodi do toga da će ubuduće biti sve više starijih osoba u odnosu na broj mladih, što znači da će sve manji broj zaposlenih nositi teret sve većeg broja starijih i bolesnih na svojim leđima.

Da bi se teret pravedno rasporedio, osobe bez dece bi trebalo danas da izdvajaju više, kako bi sutra svi imali dovoljno.

Ovaj model bi kod nas donekle mogao da popravi zdravstveni sistem. Sagovornici kažu da bi pre toga trebalo rešiti niz problema, kao što je naplata 84 milijarde dinara koje razne firme duguju Fondu za zdravstveno osiguranje i izjednačavanje privatnog i državnog sektora u zdravstvu, što je jedan od osnovnih uslova za ulazak u EU.

I dobro i loše

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo teško porediti zdravstveni sistem razvijene evropske zemlje, poput Nemačke, sa našim, jer oni imaju i drugačiji poreski sistem, za razliku od našeg, koji funkcioniše po modelu koji se još primenjuje u Mađarskoj, Turskoj i Meksiku.

Što se tiče ideje da se oporezuju parovi bez dece kako bi se pomoglo starijim osobama, Zdravković kaže da bi povećanje zdravstvenog fonda bilo minimalno.

“Sistem oporezivanja neoženjenih i ljudi bez dece već odavno postoji u većini zemalja Evrope i ne znam koliko bi neko malo povećanje nameta pomoglo. Svaki Nemac neženja koji zarađuje bruto, recimo, 3.000 evra, ima neto platu 1.600 evra. Ko ima jedno dete, ima 200 evra više. A onaj koji ima dvoje dece zarađuje 2.200 evra, a dobija i sve moguće povlastice za decu”, kaže Zdravković.

Kako objašnjava, taj sistem je baziran na logici da ljudi bez dece imaju mnogo manje životnih troškova. Pošto su i najrazvijenije zemlje u krizi, one sada prave dugoročne planove koji bi trebalo da naprave pomake u ekonomiji, pa je i to jedna od ideja. Ako bi nekim slučajem taj model bio uveden i kod nas, mogao bi da bude vid borbe protiv bele kuge, odnosno stimulacija za ulazak u brak.

Efikasnija država

On napominje da bi borba protiv bele kuge ipak bila mnogo efikasnija ako bi država svakoj ženi garantovala 30.000 dinara na period od dve godine posle porođaja, jer mnogi odlažu zasnivanje porodice zbog toga što nemaju uslove za to.

Zdravković kaže da bi, u sadašnjoj situaciji besparice, izdvajanje novca iz budžeta za buduće majke bio pravi način za stimulaciju za rađanje, pogotovo u nerazvijenim opštinama. To i nije preveliki teret za državu i predstavlja pola odsto od BDP-a, napominje on.

Prema rečima Zorana Stankovića, ministra zdravlja, ideja nemačkih političara bi svakako obezbedila višak sredstava za starije osobe, ali ističe da većina bračnih parova nije svojom voljom bez dece, pa bi im neki novi namet bio, najblaže rečeno, neuputan.

“U Srbiji imamo problem drugačije prirode, činjenicu da mnogi izbegavaju plaćanje obaveznog osiguranja. Ovih dana je 750 raznih preduzeća zatražilo da se izuzmu iz plaćanja zdravstvenog osiguranja, a uz ostale dugove koji već postoje, to je neprihvatljivo”, kaže Zoran Stanković.
Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj" procenjuje da bi podsticaj rađanja ipak trebalo raditi drugačije.

“Za formiranje porodice potrebni su, pre svega, bolji uslovi za život, bolji uslovi zaposlenih roditelja i uopšte bolji uslovi na radnim mestima. Što se tiče zdravstvenog osiguranja, i ovo koje plaćamo državi ne vredi mnogo zbog loše usluge u zdravstvenim ustanovama, pa moramo da idemo kod privatnika. I tako plaćamo duplo. Usvojeni su razni dokumenti, razni zakoni, ali to se ne primenjuje”, kaže Soćaninova.

ULAGANJE U PENZIONE FONDOVE U REPUBLICI SRBIJI NIJE ZAŽIVELO

Danas

Prema podacima NBS ukupna vrednost privatnih penzionih fondova u Srbiji je prošle godine dostigla tek 12,45 milijardi dinara, odnosno 120 miliona evra.

Kada se to uporedi sa skoro 800 milijardi dinara štednje građana položene u bankama, odnosno 7,6 milijardi evra, jasno je koliko ovaj vid ulaganja nepopularan kod nas.

Činjenica da na svaki dinar uložen u penzione fondove dolazi 64 dinara stavljenih u banke verovatno je rezultat njihovih relativno slabih rezultata

Prema podacima NBS-a, prosečna vrednost investicione jedinice penzionih fondova krajem 2011. dostigla je 1.470,1 poena, što znači da je svako ko je u novembru 2006. uložio 1.000 dinara u penzioni fond, do sada je zaradio 470 dinara.

Pretvoreno u evre, to znači da je neko ko je pre pet godina uložio 12,65 evra u penzioni fond, u decembru 2011. mogao da podigne 14,04 evra, što je zarada od 1,4 evra. U procentima to je profit od 11,05 odsto ili zanemarljivih 2,2 odsto godišnje.

Da su umesto u fondove, novac stavili na štednju u banku, zaradili bi neuporedivo više. Zapravo, i sami fondovi dobar deo prikupljenog novca drže u bankama - čak 8,18 odsto svih ulaganja čine oročeni depoziti, a još 10,04 odsto su sredstva po viđenju. Ipak, većinu sredstava u penzione fondove uplaćuju poslodavci, a ne sami građani i na te iznose se dobija poreska olakšica u iznosu od 4.647 dinara, kakva ne postoji za polaganje depozita.

Krajem prošle godine u Srbiji je bilo skoro 175.000 korisnika penzionih fondova, a u celom poslednjem tromesečju 2011. dodato je samo 1.000 novih korisnika. Ipak, u celoj prošloj godini dodato je 8.000 novih korisnika.

Prosečan iznos do sada nagomilan na računima korisnika iznosi 84.500 dinara, a zanimljivo je da je samo 30 do 35 odsto članova penzionih fondova aktivno, odnosno da manje-više redovno uplaćuju novac.

Uz to, na računima stranih korisnika investicionih fondova u Srbiji nalazi se u proseku šest puta više novca nego na računima domaćih članova fondova. To je po svemu sudeći posledica toga što strane korisnike uglavnom čini rukovodstvo međunarodnih kompanija, kojima poslodavci i ovde uplaćuju novac u privatne fondove.

ČLAN FISKALNOG SAVETA ISTIČE DA U SITUACIJI KADA JAVNI DUG SRBIJE PREMAŠUJE NIVO DOGOVOREN FISKALNIM PRAVILIMA, ZABRINJAVA UBRZANO ZADUŽIVANJE LOKALNIH SAMOUPRAVA

Dnevnik

Lokalne samouprave u Srbiji nisu mnogo zadužene ali njihov dug poslednjih godina raste ubrzano, pa postoji opasnost da će država morati da vraća njihove dugove.

Na ovo je upozorio I član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković koji ističe da u situaciji kada javni dug Srbije premašuje nivo dogovoren fiskalnim pravilima, zabrinjava ubrzano zaduživanje lokalnih samouprava.

Naime, po podacima Uprave za javni dug, dugovi lokalnih samouprava su sredinom 2011. godine dostigli iznos od 64 milijarde dinara.

Vučković navodi da to znači da je dug lokalne samouprave u tom trenutku bio na nivou od dva odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije što, dodaje, nije mnogo, ali zabrinjava dinamika zaduživanja koja je u poslednje dve godine ubrzana.

Jedan od gradova koji se u drugoj polovini prošle godine zadužio jeste Novi Sad, koji je pred kraj 2011. odlučio da emituje komunalne obveznice u vrednosti od 3,5 milijarde dinara, kao prvi grad u Srbiji koji je odlučio da do novca dođe na taj način. Ipak, po rečima člana novosadskog Gradskog veća zaduženog za finansije Živka Makarića, za glavni grad Vojvodine ne stoje opaske ni o opasnom ni o nepovoljnom zaduživanju. On ističe da je to jedini dug koji Novi Sad trenutno ima, ali i dodaje da je reč o povoljnom zaduživanju kojim će se rešiti neki od najkrupnijih infrastrukturnih problema u gradu.

Najveći deo ukupne sume opštinskih i gradskih javnih dugova odlazi na Beograd, pošto, po podacima Uprave, dugovanja glavnog grada obuhvataju oko 46,8 milijardi dinara. To je praktično tri četvrtine ukupnog duga lokalnih samouprava.

Vučković ukazuje na to da „postoje indicije” da je u drugoj polovini prošle godine dug gradova dodatno povećan.

Ipak, pojedine lokalne samouprave su, po navodima ekonomiste Ivana Nikolića, uzimale kredite u evrima, s kamatom od devet do deset posto. Beograd se, s druge strane, zaduživao se jeftinije.

“Ovo je veoma važna oblast, koja nije u fokusu javnosti, jer i dug lokalnih samouprava, po Zakonu o budžetskom sistemu, ulazi u javni dug Srbije naglašava Vučković, i dodaje da su u poslednje dve godine lokalne samouprave čak postale neto dužnik, odnosno vrednost njihovog duga prevazilazi depozite koje imaju, a to ranije nije bio slučaj.

Nikolić naglašava da su ubrzanom zaduživanju lokalnih samouprava kumovale i izmene Zakona o javnom dugu, gde praktično ne postoji limit kada je u pitanju zaduživanje za realizaciju kapitalnih projekata.

HAŠKI TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV HRVATSKE DA UČESTVUJE U ŽALBENOM POSTUPKU PROTIV HRVATSKIH GENERALA

Haški tribunal odbio je zahtev Hrvatske da učestvuje u žalbenom postupku protiv hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, nepravosnažno osuđenih na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.

Sredinom decembra prošle godine, vlasti u Zagrebu su Tribunalu podnele opširan poverljivi podnesak u kojem su zatražile da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.

Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).

U danas objavljenoj odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti. Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.
Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.

Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće.

Beta, RTV

U NEMAČKOJ USKORO ZAKON O PLAVOJ KARTI KOJOM SE OLAKŠAVA ZAPOŠLJAVANJE STRUČNJAKA IZ DRUGIH ZEMALJA

Takozvana "Plava karta“ počela je da se primenjuje i u Nemačkoj gde se privrednici odavno žale na nedostatak stručne radne snage.

Za Biljanu Stojanovsku Nemačka je "divna zemlja, divnih ljudi“. Ona je završila Mašinski fakultet u Skoplju. Ovog januara uspešno je odbranila i magistarski rad.

Još tokom studija pokušala je da pronađe posao u Nemačkoj, ali tek sada, kroz program "Blue card“, ima šanse da u tome i uspe.

Oni koji dobiju "plavu kartu“ ne podležu proverama da li za njihovo radno mesto ima na raspolaganju kvalifikovanih državljana neke od zemalja EU. Takođe, nema problema ni sa dobijanjem dozvole boravka i dolaska ostalih članova porodice.

Pre nego što iskoristi "plavu kartu“, Biljana Stojanovska ipak mora da ispuni neke preduslove. Ona mora da pronađe firmu koja će da je zaposli. Do sada su njene šanse za to bile mnogo manje, jer su prednost prilikom zapošljavanja imali državljani zemalja EU.

Novi zakon trebalo bi da u prvi plan istakne stručnost kandidata za radno mesto, a ne to odakle dolazi. Stojanovska bi osim toga morala da dobije obećanje budućeg poslodavca da će njena plata da iznosi najmanje 33.000 evra godišnje.

Ilona Rizen, ekspert pri Institutu nemačke privrede, smatra da je to realna zarada za početnika u toj struci. Ona dodaje da na nemačkom tržištu rada trenutno nedostaje 60 vrsta stručnjaka. Najviše se traže matematičari, informatičari, stručnjaci za prirodne nauke i za tehniku.

"Blue card“ nosi sa sobom i određene rizike. U slučaju otkaza se ta dozvola za rad i boravak može oduzeti ako se u roku od tri meseca ne pronađe novi posao. Ilona Rizen smatra da je to vrlo kratak rok. I nemačkim stručnjacima je ponekad potrebno više vremena dok se snađu i pronađu novo radno mesto. Biljana Stojanovska je ipak optimista. Ona je spremna na taj rizik.

U svakom slučaju mora još da se potrudi i bolje nauči nemački jezik, koji trenutno slabo govori. Zašto se onda opredelila baš za Nemačku? Kaže da tu zemlju poznaje od ranije i dodaje: "To je stabilna država, s odličnim uslovima za život i rad. Osim toga, sviđaju mi se disciplina, tolerancija i privredni napredak.“

Dojče vele, B92

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU O SARADNJI NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE SA PARLAMENTOM GRČKE

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof.dr Slavica Đukić Dejanović i predsednik Parlamenta Grčke Filipos Pecalnikos potpisali su Memorandum o razumevanju o saradnji dva parlamenta.

Zajednički je konstatovano da je veoma važna uloga parlamenata u daljem jačanju saradnje između dve zemlje kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Potvrđena je obostrana snažna opredeljenost jasnom cilju ostvarivanja evropske perspektive Srbije i zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji.

Filipos Pecalnikos je naglasio da će Grčka biti nepokolebljiva u podršci putu Srbije ka EU i dodao da očekuje da će u martu Srbija i dobiti status kandidata za članstvo u EU. Slavica Đukić Dejanović je zahvalila na podršci Grčke na planu evrointegracija i očuvanju teritorijalnog integriteta naše zemlje.

Predsednica Narodne skupštine ocenila je da su ekonomski i politički odnosi dve zemlje veoma dobri i da će produbljivanje saradnje dva parlamenta tome još više doprineti.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 13.2.2012.

ODRŽAN PETI PO REDU OKRUGLI STO U OKVIRU OPŠTE TEME "NAJNOVIJI TRENDOVI U RAZVOJU OBRAZOVANJA - MEĐUNARODNA RAZMENA ISKUSTAVA SA DONOSIOCIMA ODLUKA I EKSPERTIMA"

U organizaciji Nacionalnog prosvetnog saveta i agencije Kulturkontakt Austrija 14. februara 2012. godine održan je peti po redu okrugli sto u okviru opšte teme "Najnoviji trendovi u razvoju obrazovanja - Međunarodna razmena iskustava sa donosiocima odluka i ekspertima". Skup je počeo u 10:30 časova u sali " Beograd", Palata Srbija. Na Okrugli sto pozvani su članovi Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Regionalnih centara za usavršavanje nastavnika, nevladinih organizacija i nezavisni eksperti. Moderator skupa bio je Mihajlo Babin, asistent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

Skup je kao domaćin pozdravila Desanka Radunović, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, koja je zahvalila instituciji Kulturkontakt Austrija na stručnoj i finansijskoj pomoći u organizaciji i ovog okruglog stola. Istakla je da je promena sistema finansiranja u obrazovanju preduslov za uspešnu realizaciju planiranih reformi. S obzirom da je izrada Strategije obrazovanja za period do 2020. godine u završnoj fazi, ovaj okrugli sto je organizovan u pravo vreme da se čuju iskustva predstavnika dve evropske zemlje (Holandije i Češke), koje već dugi niz godina primenjuju sistem finansiranja po učeniku, i da razmena mišljenja pomogne da se razjasne neki problemi i nedoumice. Skup je pozdravila i državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Tinde Kovač-Cerović. Uvodničari u temu bili su Mihajlo Babin, rukovodilac DILS projekta koji ima za cilj da razvije model finansiranja po učeniku za Srbiju, Lusi Brumovska (Lucie Brumovska) iz Ministarstva prosvete, omladine i sporta Češke Republike i Rene Gruneveld, (Rene Groeneveld) zadužen za finansijske i ekonomske poslove u Ministarstvu prosvete, kulture i nauke Holandije.

Moderator Mihajlo Babin predstavio je ukratko ono što je do sada urađeno u pripremi predloga sistema finansiranja po učeniku, i izneo probleme i dileme koji tek treba da se razreše. Zamolio je goste da u svojim izlaganjima posebno posvete pažnju ovim pitanjima.

Lusi Brumovska je ukratko predstavila sistem douniverzitetskog obrazovanja u Češkoj. Finansiranje škola i obrazovnih ustanova zavisi od toga ko je njihov osnivač, pošto postoje četiri tipa škola i obrazovnih institucija prema tome ko im je osnivač: javne (osnivači su regioni i opštine), crkvene, privatne i državne (posebne škole čiji osnivači su Ministarstvo prosvete, omladine i sporta, ili Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo unutrašnjih poslova). Glavni izvori prihoda su državni budžet, budžet osnivača, sopstveni prihodi i drugi izvori finansiranja (donacije). Bez obzira na to ko je osnivač, svim školama direktni troškovi obrazovanja (zarade nastavnika i drugih zaposlenih i drugi troškovi po osnovu radnog odnosa) pokrivaju se iz državnog budžeta. Primenjuje se finansiranje po učeniku, prema formuli koju određuje Ministarstvo prosvete. Javnim školama, koje su najbrojnije, sredstva iz državnog budžeta se raspodeljuju posredno tako što Ministarstvo prosvete sredstva prema svojoj formuli raspodeli po regionima (ima ih 15), a ovi ih raspodeljuju školama. Regionalne uprave određuju formule za raspodelu po učeniku u svojim regionima. Ostale vrste škola takođe dobijaju sredstva iz državnog budžeta prema broju učenika.

Rene Gruneveld je predstavio obrazovni sistem Holandije. Istakao je da u Holandiji postoji tradicija autonomije obrazovnih institucija na svim nivoima, tako da su škole odgovorne za svoj budžet i svoja sredstva (i njihovo korišćenje). Država daje sredstva potrebna za rad škola prema broju učenika, a posebne subvencije dobijaju male škole ili obrazovanje dece sa posebnim potrebama. Jako je razvijena odgovornost same škole u trošenju sredstava, ali je omogućena i fleksibilnost u proceni prioriteta. Spoljašnji nadzor se postiže transparentnošću poslovanja svake škole, koja svoje poslovanje prikazuje i na svojoj internet strani, tako da svako ko želi može da ima uvid. Odgovornost škole je kvalitet obrazovanja koji daje svojim učenicima, što se proverava eksternim testiranjima, završnim ispitima i vrednošću diplome odgovarajuće škole na tržištu rada. Ministarstvo redovno daje na sajtu izveštaje o parametrima kojima se meri kvalitet svake škole.

Posle prezentacija gostiju razvila se diskusija. Oba gosta su potvrdila da u njihovim zemljama roditelj bira školu koju će dete pohađati (na svim nivoima), i da najčešće izbor zavisi od kvaliteta škole. Kvalitet škole se određuje na osnovu dostizanja definisanih standarda, što se meri eksternim testiranjima i završnim ispitima na različitim nivoima, koji se organizuju na nivou cele države. Rezultati su putem interneta dostupni roditeljima, tako da oni imaju na raspolaganju parametre pri odlučivanju o izboru škole za svoje dete. U obe zemlje škole ne dobijaju dodatna sredstva ukoliko bolje rade, veća sredstva dobijaju samo po osnovu povećanog broja učenika. Lošije škole ostaju bez učenika, pa time im se smanjuje i budžet. U Holandiji u periodu od dve do tri godine ovakve škole imaju pojačani nadzor države i dobijaju dodatnu pomoć i, ako se posle toga ne poprave, zatvaraju se. Plate nastavnika zavise od kvaliteta njihovog rada. Sindikati nemaju uticaja na određivanje cene jednog učenika. Broj učenika u odeljenju nije normiran i ne utiče na platu nastavnika. U Češkoj je osnovni nivo plata nastavnika preciziran posebnim zakonom (i to se finansira iz državnog budžeta), a dodatak zavisi od kvaliteta rada nastavnika što procenjuje direktor. Direktor ima velika ovlašćenja (odlučuje o načinu trošenja sredstava koje škola prihoduje po bilo kom osnovu, zapošljava i otpušta nastavnike., određuje njihove plate,…), ali je i potpuno odgovoran za opstanak i razvoj škole. U Holandiji je rad svake škole potpuno transparentan, jer se i način trošenja sredstava i indikatori kvaliteta nalaze na sajtu svake škole. Važno pitanje je bilo i kako obezbediti pravednost, tj. kako se pomaže školama koje postižu slabije rezultate zbog lošijeg socijalnog miljea u kome rade. Predstavnik Holandije je naglasio da je njihovo Ministarstvo prosvete zaduženo, pre svega, da obezbedi kvalitetno obrazovanje uz efikasno iskorišćenje sredstava, i da nije u nadležnosti ovog ministarstva da dodatno finansira škole koje rade u težim uslovima. Pitanje pravednosti i dostupnosti kvalitetnom obrazovanju svoj deci u nadležnosti je Ministarstva rada i socijalnog staranja (i eventualno drugih ministarstava). Ono obezbeđuje posebna, dodatna sredstva školama koje imaju veći broj dece iz marginalizovanih grupa (siromašna deca, imigranti), kako bi obezbedile uslove za dostizanje postavljenih standarda kvaliteta, ili se pomažu direktno učenici. Inkluziji dece sa posebnim potrebama se posvećuje velika pažnja i za tu namenu posebna sredstva obezbeđuje Ministarstvo prosvete.

Zaključak: Finansiranje po učeniku je dobar sistem finansiranja, koji zahteva autonomiju i odgovornost obrazovnih institucija. Kvalitetnijim radom one dobijaju veći broj učenika, pa samim tim raspolažu i većim sredstvima. Jako je važna uloga direktora, jer on odlučuje o organizaciji rada škole, trošenju sredstava i platama zaposlenih. Bitno je da se postigne što bolji kvalitet obrazovanja sa što manje zaposlenih, jer će u tom slučaju biti sredstava za nove razvojne projekte, a i plate zaposlenih će biti veće. Uspešna primena ovog modela u Srbiji neće biti moguća bez podataka, tj. dobrog informacionog sistema koji u Srbiji nažalost još uvek ne postoji. Takođe, izuzetno je važno da se zbog povećane autonomije škole istakne značaj odgovornosti svih zaposlenih, i posebno velika ovlašćenja direktora, koji stoga mora biti odličan menadžer.

Izvor: Vebsajt Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, 14.2.2012.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE I AUSTRALIJSKE FEDERALNE POLICIJE U BORBI PROTIV TRANSNACIONALNOG KRIMINALA I RAZVOJU POLICIJSKE SARADNJE

Zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Australijske federalne policije Toni Negus potpisali su danas u Kanberi Memorandum o razumevanju koji će predstavljati budući pravni okvir za saradnju u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije i Australijske federalne policije u borbi protiv transnacionalnog kriminala i razvoju policijske saradnje prvi je međunarodni pravni akt koji su potpisale policije dveju država.

Taj dokument će omogućiti da se saradnja srpske i australijske policije obavlja direktno, bez posredovanja drugih organizacija ili institucija iz oblasti bezbednosti.

Takođe, biće omogućeno i da, onda kada postoji potreba za takvim policijskim akcijama, one mogu da se odvijaju zajednički.

Dačić i Negus zaključili su u razgovoru da postoji veoma značajan obostrani interes za unapređenjem policijske saradnje, s obzirom na to da je u mnogim dosadašnjim policijskim akcijama ustanovljeno da postoje određeni momenti koji povezuju organizovane kriminalne grupe sa naših područja i kriminalne grupe iz Australije, posebno kada je reč o trgovini narkoticima.
Dačić je istakao da će ovaj sporazum imati pozitivan efekat i zbog činjenice da u Australiji živi veliki broj pripadnika svih naroda sa Balkana.

Na sastanku su potvrđeni i zajednički interesi u borbi protiv terorizma i radikalnog islamizma, kao najveće opasnosti za građane celog sveta, i postignut dogovor o uspostavljanju kontakata australijskih sa bezbednosnim službama Srbije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 15.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA AUSTRIJOM

Zastupnik načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju pukovnik Predrag Kraljević i izaslanik odbrane Republike Austrije u Beogradu brigadni general Rajnhard Šuberl potpisali su u Ministarstvu odbrane Republike Srbije Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu. Planom je predviđeno više od 30 zajedničkih aktivnosti, najviše u oblasti obrazovanja i učešća na različitim kursevima.

Srbija i Austrija imaju veoma razvijenu bilateralnu vojnu saradnju, u kojoj dominiraju aktivnosti vezane za različite oblike obuke pripadnika dve vojske, ABHO, logistike i politike odbrane.
Postoji obostrani interes za daljim razvijanjem i kvalitativnim unapređenjem saradnje u oblasti odbrane

Republika Austrija podržava Republiku Srbiju na putu evropskih integracija.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 17.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM

Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

PROMOVISAN OBRAZOVNI PORTAL "KLIK DO ZNANJA" - INTERNET KATALOG ZA OBRAZOVNE TEME

Obrazovni portal "Klik do znanja", koji je "onlajn" promovisan u "Majkrosoftovoj" kancelariji u Beogradu, predstavlja Internet katalog sa linkovima do korisnih sadržaja vezanih za nastavne predmete, ali i druge teme važne za obrazovanje.

Katalog je stvorila samoorganizovana grupa od oko 40 nastavnika iz mnogih gradova u Srbiji kao što su Bačka Palanka, Vršac, Aleksinac, Beograd, Požarevac, Kraljevo i ostali.
Oni su uložili mnogo sati volonterskog rada i organizovali bogatu riznicu znanja na Internetu.

Portal se nalazi na lokaciji www.klikdoznanja.edu.rs ili na www.klikdoznanja.obr.srb (adresa se piše na ćirilici).

Koordinatori projekta i administratori portala su nastavnica VI beogradske gimnazije Snežana Marković i nastavnica ŠC "Nikola Tesla" iz Vršca Svetlana Radlovački.

CISKO EKSPO IT I MREŽNA KONFERENCIJA BIĆE ODRŽANA 20. I 21. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Kompanija Cisko organizovaće 20. i 21. marta Cisko Ekspo, jedan od najvažnihih IT događaja u regionu, koji će se ove godine fokusirati na tri velike teme - inteligentne mreže, računarstvo u oblaku i mobilnost.

Generalni direktor kompanije Cisko Srbija Goran Obradović je kazao da će ove godine biti predstavljeni najnoviji trendovi iz oblasti umrežavanja za više od 600 IT profesionalaca iz svih segmenata srpskog tržišta.

"Kroz proteklih 11 godina smo uvideli da je Cisko Ekspo postao najveća IT i mrežna konferencija u regionu i čvrsto verujemo da će koncept inovacija doneti nove ideje koje će pomoći svim učesnicima da razviju nove poslove ili da se dodatno usavrše u oblastima u kojima već imaju liderske pozicije", istakao je Obradović.

Više od 40 prezentacija koje će održati iskusni domaći i inostrani profesionalci pokriće najvažnije teme iz oblasti IT-a i mreža.

Lokalni i globalni partneri kompanije Cisko, demonstriraće uživo najinteresantnije studije slučaja iz perspektive klijenata i korisnika, u okviru izložbenog prostora.

Viši potpredsednik kompanije Cisko i lider za Centralni i region Istočne Evrope Mihael Ganser izneće najnovije viđenje Srbije na nivou globalne konkurentnosti i u kojoj ulozi se pojavljuju informacione tehnologije danas i u kojoj će se naći u budućnosti.

On će objasniti aktuelnu promenu informacione ekonomije u mrežnu ekonomiju i njen uticaj na društvo, poslovanje i tehnologiju.

Demonstracija uživo pokažaće sposobnosti informacionih tehnologija i način na koji kompanije mogu podići svoje poslovanje na viši nivo i pružiti klijentima usluge bolje nego ikada pre.
Cisko Ekspo konferencija će jedanaesti put za redom okupiti tehnološke eksperte, poslovne ljude i donosioce odluka iz oblasti informacionih tehnoloija iz najuspešnijih domaćih i stranih kompanija, inženjere, predstavnike kompanije Cisko iz inostranstva, članove Vlade, vodeće Cisco partnere, servis provajdere...navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIRANJE PROJEKATA UDRUŽENJA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA LOZNICE ZA 2012. GODINU

Sredstva iz budžeta grada Loznice za 2012. godinu raspoređuju se sa ciljem da se, obezbeđujući sredstva udruženjima koja se aktivno i u kontinuitetu bave socijalnim pitanjima, održi dostignuti nivo i podrži pluralizam pružalaca i obima vaninstitucionalno pruženih usluga u oblasti socijalne zaštite.

Svrha konkursa je da se sredstva usmere ka podsticanju programarada/projekata ili obezbeđenju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje pr ograma rada/projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, pripadnike/ce romske nacionalnosti i drugi projekti u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe kroz:

- pomoć razvoju i održivosti usluga koje pružaju udruženja koja se bave pitanjima socijalne zaštite,
- promociju i uvođenja usluga u oblast socijalne zaštite koje nisu obezbeđene/finasirane od strane Republike ili lokalne samouprave u javnim institucijama, nego ih sprovode udruženja.
Sredstvima koja se raspoređuju ovim konkursom podržavaju se sledeće oblasti:

- Aktivnosti predviđene planom rada udruženja kojima se obezbeđuje nastavak pružanja održivih usluga koje udruženjaveć sprovode,
-Posebni projekti, kojima se doprinosi uspostavljanju i razvijanju održivih usluga koje imaju veći obuhvat ugroženih grupa i za koje su obezbeđena donatorska sredstva.

Projekti koji se zasnivaju na edukacijama biće podržani, u meri u kojoj neposredno doprinose poboljšanju položaja određene ugrožene grupe.

Grad Loznica ovim sredstvima neće finansirati:

1) Pojedince za učešće na konferencijama, putovanjima,finansiranje studija i za slične aktivnosti,
2) Inicijative koje donose profit udruženjima građana,
3) Aktivnosti političkih i stranačkih organizacija, verskih organizacija, grupa i sekti,
4) Vladine organizacije ili institucije, uključujući škole, mesne zajednice i dr.,
5) Organizacije čiji je osnivač grad Loznica,
6) Aktivnosti koje zagovaraju netolerantnost i nasilje,
7) Adaptacije,sanacije i rekonstrukcije objekata.

PRIJAVLJIVANJE - OPŠTA PRAVILA

Pravo na podnošenje prijave imaju udruženja građana, koja ispunjavaju sledeće uslove:

- da su registrovane kod nadležnog organa;
- da imaju sedište ili ogranak na teritoriji grada Loznice i deluju na tom području kao gradska, međuopštinska ili republička udruženja;
- da su osnovana radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i humanitarni programi u kojima udruženja isključivo i neposredno sledi javne potrebe;
- da obavljaju aktivnosti socijalno-humanitarnog, zdravstveno-edukativnog i preventivnog karaktera;
- da je nadležan organ udruženja usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju udruženja za 2011.godinu;
- da su program rada / projekat, odnosno aktivnosti, predviđene usvojenim programom rada udruženja za 2012.godinu od strane nadležnog organa udruženja;
- da predložene aktivnosti (i sredstva za realizaciju istih) sprovode na teritoriji grada Loznice.

Udruženja koja su dobila sredstva za realizovanje programa rada/projekta moraju najmanje jednom godišnje da čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Projekti koji se sprovode i u susednim zemljama ili i u zemljama regiona mogu da budu podržani samo u onim delovima koji se sprovode na teritoriji grada Loznice, ukoliko su ti delovi napisani kao samostalne konzistentne celine grupa aktivnosti.

Podnosilac prijave može da se opredeli da realizuje program rada/ projekat u saradnji sa jednim ili više partnerskih udruženja.U slučaju partnerstva, puna pravna i finansijska odgovornost za sprovođenje programa rada / projekta leži na podnosiocu prijave.

Nacionalna i međunarodna udruženja sa sedištem izvan područja grada mogu da deluju kao partnerske organizacije podnosioca zahteva, ali ne mogu da imaju finansijske koristi od dotacije ili da budu primaoci dotacije iz budžeta grada Loznice.

Period trajanja predloženih aktivnosti je do kraja 2012. godine.

Budžet:

Grad je namenio ukupno 3.000.000 dinara za sufinansiranje programa rada / projekata udruženja u ovoj oblast. Predlozi koji uglavnom imaju za cilj da pokriju operativne troškove neće biti visoko ocenjeni. Većina dotacija će se kretati u razmaku od 25.000 do 400.000 dinara. Isto udruženje može podneti najviše dve prijave, pri čemu ukupan predviđeni budžet jednog programa rada/projekta ne može biti manji od 50.000 dinara ni veći od 700.000 dinara.

Za više detalja posetite: http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/KONKURS%20ZA%20SOCIJALNU%20ZASTITU%20ZA%202012.pdf (ONLINE) ili http://www.loznica.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 14.2.2012.

ODLOŽEN PETI TRADICIONALNI STRUČNI SKUP U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM


Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST PORESKOG OBVEZNIKA ČIJI JE RAČUN BLOKIRAN DA IZMIRUJE OBAVEZE PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA I UGOVARANJEM PROMENE POVERIOCA (DUŽNIKA) U ODREĐENOM OBLIGACIONOM ODNOSU - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji: član 19
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN NOVČANE NAKNADE KOJA SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM KOD OTKAZA UGOVORA O RADU OD STRANE POSLODAVCA ZBOG NEOSTVARIVANJA OČEKIVANIH REZULTATA RADA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 9
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PRIMANJA KOJA ZAPOSLENI OSTVARUJU OD SINDIKATA IZ SREDSTAVA KOJA OBEZBEĐUJE I UPLAĆUJE POSLODAVAC NA TERET SOPSTVENIH SREDSTAVA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 13
  • Uprava carina: CARINSKI POSTUPAK U SLOBODNIM ZONAMA OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE - Carinski zakon: član 191
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA ČETVRTU NEDELJU 2012. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA TREĆU NEDELJU 2012. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: PREGLED CENA FINALNIH PROIZVODA OD ČELIKA, REPROMATERIJALA I SIROVINA ZA PERIOD NOVEMBAR 2011. GODINE-JANUAR 2012. GODINE I PROCENA CENA ZA FEBRUAR 2012. GODINE PREMA "STEEL BUSINESS BRIEFING" IZVORU - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: SPISAK DUVANSKIH PROIZVODA UPISANIH U REGISTAR O MARKAMA DUVANSKIH PROIZVODA ČIJI ĆE UVOZ I DISTRIBUCIJU VRŠITI "PHILIP MORRIS OPERATIONS" A.D. NIŠ - Zakon o duvanu: član 37
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - MATERIJALNO PRAVO (DOPUNSKA PITANJA) - Pitanje br. 1 - Zakon o oglašavanju: član 51 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - MATERIJALNO PRAVO (DOPUNSKA PITANJA) - Pitanje br. 2 - Zakon o bankama: čl. 3, 70, 75, 76 i 82
  • Upravni sud: AKTIVNA LEGITIMACIJA JAVNOG TUŽIOCA U UPRAVNOM SPORU - Zakon o upravnim sporovima: član 11 stav 3 i član 18 stav 3
  • Upravni sud: ODLAGANJE IZVRŠENJA REŠENJA PRE PODNOŠENJA TUŽBE - Zakon o upravnim sporovima: član 23 stav 2
  • Upravni sud: ODLUKA UPRAVNOG SUDA O OSNOVANOSTI ZAHTEVA STRANKE ZA DONOŠENJE UPRAVNOG AKTA - Zakon o upravnim sporovima: član 71
  • Upravni sud: POTVRDA DRŽAVNOG ORGANA ILI ORGANIZACIJE O ČINJENICAMA O KOJIMA SE VODI SLUŽBENA EVIDENCIJA - Zakon o opštem upravnom postupku: član 161
  • Upravni sud: PRAVNOSNAŽNA SUDSKA ODLUKA U ISTOJ PRAVNOJ STVARI KAO RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA - Zakon o upravnim sporovima: član 56 stav 1 tačka 5)
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 10.2.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Bojana" d.o.o.

 

22. St. broj 4108/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1050937?code=962A10181993FF6E4B80D3900408AF60EAEF9399

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2692

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 22. St. broj 4108/11 od 1. februara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad "Bojana" d.o.o. Beograd, Mirijevski bulevar 33, po predlogu predlagača od 6. decembra 2011. godine.
II Imenovan je za stečajnog upravnika Đorđe Vrcelj, Kumodraška 58, Beograd.
III Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 30. mart 2012. godine u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 207/II sprat.
VI Ispitno ročište određuje se za 30. maj 2012. godine u 12,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 207/II sprat.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Preduzeće za servisiranje biro opreme "Sloga-servis biro opreme" d.p.

17177621

32. St. broj 2769/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1067313?code=B811D4FBAB8087F4E9109B9947221871577E5564

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2006

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+SERVIS+BIRO+OPREME.shtml/seo=/companyid=7243

Privredni sud u Beogradu, u stečajnom postupku nad Preduzećem za servisiranje biro opreme "Sloga-servis biro opreme" d.p. - u stečaju iz Beograda, Orlovića Pavla 4, PIB 100292899, matični broj 17177621, doneo je 4.11.2011. godine
REŠENJE
Zaključuje se stečajni postupak nad Preduzećem za servisiranje biro opreme "Sloga-servis biro opreme" d.p. - u stečaju iz Beograda, Orlovića Pavla 4.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da iz Registra privrednih subjekata briše stečajnog dužnika Preduzeće za servisiranje biro opreme "Sloga-servis biro opreme" d.p. - u stečaju iz Beograda, Orlovića Pavla 4, matični broj 17177621.
Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da izbriše stečajnog dužnika iz svoje evidencije.
Nalaže se Poreskoj upravi odeljenje Vračar ad ugasi poreski identifikacioni broj stečajnog dužnika 100292899
Oglas o zaključenju stečajnog postupka istaknut je na oglasnoj tabli Suda 15.11.2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

"Inter most"

 

15. St. broj 185/2010

 

 

 

U postupku stečaja u predmetu broj 15-St-185/2010 nad stečajnim dužnikom "Inter most" u stečaju iz Beograda, Ruzveltova 55.
Zakazuje se dopunsko ispitno ročište za 29. februar 2012. godine u 9,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, sudnica 203/II.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zaključivanju ročišta objavljen je u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge "Lager" d.o.o.

17325779

48. St. broj 2771/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1058322?code=4992313093DAC235C646D39A2CB1B99E80AD9930

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2192

 

Privredni sud u Beogradu, rešenjem 48. St-2771/2011 od 16.9.2011. godine, otvorio je postupak stečaja nad Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge "Lager" d.o.o. Grocka, Trgovačka 13, MB: 17325779, PIB 100101542. Ispitno ročište određuje se za 6.3.2012. godine u 10,00 časova koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 201/2, te se pozivaju poverioci stečajnog dužnika da prisustvuju istom.
Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda dana 27.1.2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"Motus plus" DOO

20362022

20. St. broj 3477/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1859004?code=F3704D870F9DB8622A948A8D6D8E3A130A24D8BC

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2635

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 20. St. broj 3477/2011 od 13. januara 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Motus plus" DOO iz Beograda, Čika Ljubina 6/26, matični broj 20362022, PIB 105372978, a na predlog poverioca Čačanska banka a.d., Čačak, Pivarska 1, od 7. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Radomir Stojičić iz Novog Beograda, Dragiše Brašovana 9.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 30. mart 2012. godine u 10,45 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 18. maj 2012. godine u 10,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda, 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Preduzeće za bezbednost i telekomunikacije "Tyco integrated systems" DOO

17409581

20. St. broj 3504/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1035089?code=9BAEA00C48F91F99719C1916E38CF47917076E15

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2623

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 20. St. broj 3504/2011 od 13. januara 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za bezbednost i telekomunikacije "Tyco integrated systems" DOO iz Beograda, Majke Jevrosime 15, matični broj 17409581, PIB 100119403, a na predlog poverioca JKP "Beograd put" od 9. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Radomir Stojičić iz Novog Beograda, Dragiše Brašovana 9.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 16. mart 2012. godine u 13,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 8. jun 2012. godine u 10,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda, 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Sweet Secret

20308583

23. St. broj 2527/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1562367?code=8BA90D1D4057BAEC79D731EB470D43FEF8214A06

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2715

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 2527/2011 od 20. januara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad Sweet Secret, Beograd, Milana Rakića 115, matični broj 20308583, PIB 105079800, a po predlogu ovlašćenog predlagača Eurobank EFG, a.d. Beograd, Vuka Karadžića 10.
II Imenovan je za stečajnog upravnika Rade Radulović iz Beograda.
III Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V Ispitno ročište određuje se za 27. mart 2012. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VI Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VII Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

"LB Computers" d.o.o.

20177497

20. St. broj 3532/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1107087?code=0423DF418F91CCA0E6A7775A04AA719C852BE724

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2634

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 20. St. broj 3532/2011 od 13. januara 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "LB Computers" d.o.o. iz Beograda, Veselina Masleše 8, matični broj 20177497, PIB 104589557, a na predlog poverioca Societe generale banka Srbija a.d. Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b, od 7. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Radomir Stojičić iz Novog Beograda, Dragiše Brašovana 9.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 9. mart 2012. godine u 12,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 3. maj 2012. godine u 12,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda, 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Preduzeće za projektovanje, investiranje i gradnju "Triniti inženjering" DOO

20063149

20. St. broj 3471/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1083551?code=8852BDFBEF192F42923198DE5AE8DFF049ECEED3

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2624

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 20. St. broj 3471/2011 od 13. januara 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za projektovanje, investiranje i gradnju "Triniti inženjering" DOO iz Beograda, Slovenska 8, matični broj 20063149, PIB 103980526, a na predlog poverioca Banka intesa AD Beograd, Milentija Popovića 7b, od 6. decembra 2011. godine.
II - Za stečajnog upravnika imenuje se Radomir Stojičić iz Novog Beograda, Dragiše Brašovana 9.
III - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, određuje se za 30. mart 2012. godine u 10,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
IV - Ispitno ročište određuje se za 29. jun 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 229, drugi sprat.
V - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika pozivaju se da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli suda, 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Euroluxpetrol - ELP GAS" d.o.o.

20141794

45. St. broj 2337/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1094911?code=51A4BC62B2E6C1CD5EEC1DD6B76AD7C6C70931C5

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1469

 

Privredni sud u Beogradu i to sudija Ružica Banjalučkić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Euroluxpetrol - ELP GAS" d.o.o., Beograd u stečaju, Trg Republike 3/5, matični broj 20141794, PIB 104469772, van ročišta doneo je dana 20.1.2012. godine
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište zakazuje se za 20.2.2012. godine u 9,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 211/II.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Kolos Eurotrade

20273461

23. St. broj 972/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1300678?code=DF0E062139B1AB7920B8F442022EEDC266B83D30

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2664

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 972/2011 od 19. januara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad Kolos Eurotrade, Novi Beograd, Jurija Gagarina 231, matični broj 20273461, PIB 104920466, a po predlogu ovlašćenog predlagača Eurobank EFG, a.d. Beograd, Vuka Karadžića 10.
II Imenovan je za stečajnog upravnika Marić Mladen iz Beograda.
III Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V Ispitno ročište određuje se za 27. mart 2012. godine, u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VI Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 21. februar 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VII Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

Kolos Eurotrade

20044624

23. St. broj 3456/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1032707?code=23D83B10142EFAED55527A6163F82A520AC28CC1

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2658

 

I Privredni sud u Beogradu, rešenjem 23. St. broj 3456/2011 od 19. januara 2012. godine, otvorio je postupak stečaja nad Kolos Eurotrade, Novi Beograd, Jurija Gagarina 231, matični broj 20044624, PIB 103921444, a po predlogu ovlašćenog predlagača OM Agencija, d.o.o. Beograd, Vase Čarapića 24.
II Imenovan je za stečajnog upravnika Borivoj Popović iz Beograda.
III Pozivaju se poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" i listu "Danas", prijave svoja potraživanja. Neblagovremeno podnesene prijave potraživanja ispitaće se o trošku tog poverioca.
IV Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V Ispitno ročište određuje se za 27. mart 2012. godine, u 11,30 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VI Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 21. februar 2012. godine u 11,30 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 129/I.
VII Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

Privredno društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge Fadesa društvo sa ograničenom odgovornošću

 

7. St. broj 433/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1064505?code=9821AE8E901B32FFD54CADB40DC606D9B3BA7E0C

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2240

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 7 St. broj 433/11 od 27. januara 2012. godine u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Privrednim društvom za proizvodnju, trgovinu i usluge Fadesa društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd - u stečaju, Vase Pelagića 54, odložio je ispitno ročište za ispitivanje potraživanja poverilaca zakazano za 2. februar 2012. godine u 11,00 časova, u ovom sudu, Masarikova 2, sudnica 100, sprat I.
II - Novo ispitno ročište za ispitivanje potraživanja poverilaca zakazuje se za 29. mart 2012. godine u 11,30 časova u ovom sudu, Masarikova 2, sudnica 100, broj I.
III - Na ispitno ročište iz stava II pozivaju se poverioci, pod pretnjom pravnih posledica propuštanja ročišta.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Proizvodno, trgovinsko i uslužno preduzeće "AS Impex" d.o.o.

07962371

St. broj 762/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1055998?code=F1E60242480535FC7EF53B09606EAAAE607F1344

 

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad dužnikom Proizvodno, trgovinsko i uslužno preduzeće "AS Impex" d.o.o. Šabac, doneo je dana 25. januara 2012. godine
REŠENJE
1. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Proizvodno, trgovinsko i uslužno preduzeće "AS Impex" d.o.o. Šabac, matični broj 07962371 PIB 101898040 zbog trajnije nesposobnosti za plaćanje.
2. Za stečajnog upravnika metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika imenuje se Filipić Stojanka iz Loznice, Kneza Miloša 4.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja. Prijave se mogu podneti po isteku napred navedenog roka ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se za 30. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati 7. marta 2012. g. sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu u sudnici br. 20, i istovremeno se saziva sednica skupštine poverilaca.
7. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen je na oglasnoj tabli Suda dana 25. januara 2012. godine.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu "Danas".

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

"Inženjeringpromet" a.d.

7318502

St. broj 569/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1024403?code=A17C1DE14E87FF895931A68AAC069BB520DCFCD8

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2196

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INZENJERINGPROMET.shtml/seo=/companyid=835

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u postupku stečaja nad "Inženjeringpromet" a.d. u stečaju, iz Uba Kralja Petra 1 oslobodioca 27, dana 20. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad "Inženjeringpromet" a.d. u stečaju, iz Uba, Kralja Petra 1 oslobodioca 27, matični broj 7318502, PIB 101350356, zakazuje se za 23. februar 2012. godine sa početkom u 14,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 6, na koje se pozivaju stečajni upravnik i stečajni poverilac.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Društvo za proizvodnju, promet i usluge "AS Trade System" d.o.o.

20389656

1. St. broj 655/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1996783?code=90C7CAA3E9F3AD8739019194AA6597DC20B1E23A

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2668

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. broj 655/2011 od 24. januara 2012. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju, promet i usluge "AS Trade System" d.o.o. Kragujevac, Radoja Domanovića 27, matični broj 20389656, PIB 105490612. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3. tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Gvozden Jovanović iz Kragujevca, Branka Radičevića 20-II-10, broj licence 155-0291. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 16. mart 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 7. maj 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Suda sa datumom 24. januarom 2012. godine. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

Preduzeće za inženjering i projektovanje "MIP-Inženjering" DOO

07840322

1. St. broj 660/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1063852?code=C1784D612447B5E533AA28549A6CEB33458CC7CF

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2671

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MIP-INZENJERING.shtml/seo=/companyid=16862

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. broj 660/2011 od 24. januara 2012. god. otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za inženjering i projektovanje "MIP-Inženjering" DOO Ćuprija, Kneza Miloša 202, matični broj 07840322, PIB 101530568. Stečajni razlog je prezaduženost likvidacionog dužnika u smislu člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju RS, Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, Beograd, Terazije 23. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 7. maj 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 16. mart 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 24. januar 2012. god. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

Mešovito preduzeće za saobraćaj, trgovinu, spoljnotrgovinske poslove, turizam, ugostiteljstvo i druge delatnosti "Morava internacional" DOO

07585144

1. St. broj 657/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1078410?code=ADA1CAEAF229820919DAA7FC3EF15E235BAB2B84

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2670

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MORAVA+INTERNACIONAL.shtml/seo=/companyid=25737

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. broj 657/2011 od 24. 1. 2012. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Mešovito preduzeće za saobraćaj, trgovinu, spoljnotrgovinske poslove, turizam, ugostiteljstvo i druge delatnosti "Morava internacional" DOO Ćuprija, Maršala Tita 77, matični broj 07585144, PIB 101371979. Stečajni razlog je prezaduženost likvidacionog dužnika u smislu člana 11. st. 2. t. 3. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju RS, Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, Beograd, Terazije 23. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 7. 5. 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica 533. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 16. 3. 2012. godine u 11,30 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica 533. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 24. 1. 2012. godine. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 (osam) dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Gradnja Jovanović" građevinsko, uvozno-izvozno i uslužno d.o.o.

7594852

Posl. 1. St. broj 553/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1040245?code=A5D7D0B06E77CCCEE9C4460EF7DE884167ABADD4

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2665

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava da je rešenjem 1. St. broj 553/2011 od 24. januara 2012. god. otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Gradnja Jovanović" građevinsko, uvozno-izvozno i uslužno d.o.o., Aranđelovac, Kralja Petra Prvog b.b., matični broj 7594852, PIB 100995012. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3. tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Sonja Veselinović iz Jagodine, Kralja Petra Prvog C 23/2-4, broj licence 155-0026. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 16. mart 2012. god. u 12,30 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 7. maj 2012. god. u 12,30 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 533. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Suda 24. januara 2012. god. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Privredno društvo za proizvodnju, preradu, promet i usluge "Laudon" d.o.o.

 

3. St. broj 173/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1045574?code=4D37642FF552EDB465B7E8423632BE00E521624E

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=571

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, preradu, promet i usluge "Laudon" d.o.o. Aranđelovac koji se u ovom sudu vodi pod brojem 3. St. 173/2010 održati 28. februara 2012. god. u 10,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 535. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu i završnom izveštaju stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

"Privredno društvo za dizajniranje, projektovanje, proizvodnju, promet i usluge "ZNAK" d.o.o.

17363387

3. St. broj 488/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1077216?code=7C8A8CE1CDE7A4891D9DAA10B4267E5DA080B383

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2227

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 488/2011 od 24.1.2012. god, usvojen je Završni izveštaj stečajnog upravnika Đorđa Ognjanovića iz Kragujevca od 19.12.2011. godine, sa dopunom Završnog izveštaja od 24.12.2011. godine i Završnim računom stečajnog dužnika zaključno sa 15.12.2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Privredno društvo za dizajniranje, projektovanje, proizvodnju, promet i usluge "ZNAK" d.o.o., Kragujevac, Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 144, matični 17363387, PIB 101037966. Odobrava se naknada za rad i nagrada stečajnom upravniku Đorđu Ognjanović iz Kragujevca Daničićeva 57, u iznosu od 9.645,00 dinara. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli Suda 24. 1. 2012. godine, i naknadno u "Službenom glasniku RS". Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Nikos pres" d.o.o.

 

4. St. broj 400/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1088062?code=48D8F1B94112D2398F90F108574F3CC91C53A856

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2059

 

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Nikos pres" d.o.o. Kruševac, St. broj 400/2011 od 21. jula 2011. godine. Dopunsko ispitno ročište - ročište za ispitivanje potraživanja se određuje za 29. mart 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, sudnica broj 3.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

Privredno društvo "Matejići" d.o.o.

 

5. St. 373/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1046472?code=DFFCE195E47B319D5344693A0511B0EAC4687FFC

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2134

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Privredno društvo "Matejići" d.o.o., u stečaju Brus, Igroš koga zastupa stečajni upravnik Miroslava Matović, 26. januara 2012. godine doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja po prijavama koje u dosadašnjem postupku nisu ispitane.
Ročište će se održati 23. februara 2012. u 12,30 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica broj 15.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DOO "Kuso Blato"

7930305

6. St. broj 118/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1062259?code=C2C0EFD8B271EAA512ACCE4D0846B88AE1078D09

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2622

 

I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Kuso Blato" iz Vranja, Jovana Jankovića Lunge 3 B, matični broj 7930305, poreski broj 100404854, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog 15. juna 2010. godine, od strane predlagača Fond za razvoj Republike Srbije Beograd.
II. Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se stečajni upravnik Robert Mitrović iz Leskovca, Učitelja Josifa 1/11.
IV. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom, podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 31. maj 2012. godine, u 10,00 časova u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sudnici 4.
VII. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine, u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, u sudnici 2.
VIII. Stečajni postupak otvoren je 12. januara 2012. godine, i istog dana je Rešenje objavljeno na oglasnoj tabli ovog suda.
IX. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom d.o.o., "Kuso Blato" iz Vranja, Jovana Jankovića Lunge 3B.
Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

Akcionarsko društvo "Hanplast"

07197306

St. broj 281/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1046867?code=FAD5E1B56BEB43414D7BE0E99AE68312F9DED760

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2643

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/HANPLAST.shtml/seo=/companyid=67

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Ćira Mitić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Hanplast" Vladičin Han, pokrenut po predlogu poverioca Fonda za razvoj Republike Srbije od 19. decembra 2011. godine, 13. januara 2012. godine sledeće: rešenje.
I. Usvaja se predlog poverioca Fond za razvoj Republike Srbije od 19. decembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Akcionarsko društvo "Hanplast" Vladičin Han.
II. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo "Hanplast" Vladičin Han, MB 07197306, PIB 100924817.
III. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
IV. Za stečajnog upravnika imenuje Dragan Pešić iz Leskovca, Deligradska broj 34.
V. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom, podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
VI. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VII. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 24. februar 2012. godine, u sudnici broj 3, zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 11,00 časova.
VIII. Ispitno ročište određuje se za 8. juni 2012. godine u sudnici broj 3 zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja broj 2, sa početkom u 11,00 časova.
IX. Stečajni postupak je otvoren 13. januara 2012. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli Suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji je se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kasnije objaviti.
X. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
XI. Danom otvaranja stečajnog postupka, prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost"

07291698

6. St. broj 5/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1079397?code=136D981E0E1EC0CAF04761783D64BCACF0E2F47C

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2632

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/BUDUCNOST.shtml/seo=/companyid=4338

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Miroslav Ilić u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost" u likvidaciji iz Bojnika, 17. februara 4, matični broj 07291698, PIB broj 100978510, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog od strane predlagača Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, u svojstvu likvidacionog upravnika DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost" u likvidaciji iz Bojnika, 13. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost" u likvidaciji iz Bojnika, 17. februara 4, matični broj 07291698, PIB broj 100978510, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog 4. januara 2012. godine, od strane predlagača Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, u svojstvu likvidacionog upravnika DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost" u likvidaciji iz Bojnika.
II. Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - Centar za stečaj iz Beograda.
IV. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja Oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom, podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 6. juni 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, u sudnici 2.
VII. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 22. februar 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, u sudnici 2.
VIII. Stečajni postupak otvoren je dana 13. januara 2012. godine, i istog dana je Rešenje objavljeno na oglasnoj tabli ovog suda.
IH. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DP za ugostiteljstvo i trgovinu na malo "Budućnost" u likvidaciji iz Bojnika.
Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Glamur"

 

4. St. broj 36/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1034625?code=2B3066D7173EB07606FE2D96DCB944BC7D61D577

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=55

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+-+GLAMUR.shtml/seo=/companyid=8426

Privredni sud u Leskovcu, u veću sastavljenom od predsednika veća sudije Zorana Denića i članova veća - sudija Stanimira Markovića i Miroslava Ilića u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo "Glamur" Leskovac, Koste Stamenkovića 2 - u stečaju, 10. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište za 24. februar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sudnica 4 u stečajnom postupku nad Akcionarsko društvo "Glamur" Leskovac, Koste Stamenkovića 2 - u stečaju.
Na završnom ročištu će se raspravljati i odlučivati o pitanjima iz člana 122. Zakona o stečajnom postupku.
Na završnom ročištu se pozivaju: stečajni upravnik, predsednik skupštine poverilaca, stečajni poverioci i sva ostala zainteresovana lica.
Oglas o zakazivanju završnog ročišta ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Leskovcu, 10. januara 2012. godine.
Oglas objaviti u "Službenom glasniku RS".
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Suda, 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DP Konfekcija "Tularka"

17026569

6. St. broj 415/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1078190?code=7B17EDFD50814F37D6DD9880A45163A762024F9D

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2630

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TULARKA.shtml/seo=/companyid=10561

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Miroslav Ilić u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom DP Konfekcija "Tularka" Tulare u likvidaciji, matični broj 17026569, PIB 101464967, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog od strane predlagača Agencije za privatizaciju iz Beograda, Terazije broj 23, u svojstvu likvidacionog upravnika DP konfekcija "Tulare" Tulare u likvidaciji, dana 13. januara 2012. godine donosi sledeće: rešenje.
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP konfekcija "Tularka" Tulare u likvidaciji, matični broj 17026569, PIB broj 101464967, a po predlogu za otvaranje stečaja podnetog dana 29. decembra 2011. godine, od strane predlagača Agencije za privatizaciju iz Beograda, Terazije broj 23, u svojstvu likvidacionog upravnika DP konfekcija "Tularka" Tulare u likvidaciji.
II Utvrđuje se postojanje stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja.
III Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - Centar za stečaj iz Beograda.
IV Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom, podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
V Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI Ispitno ročište zakazuje se za 6. juni 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog sudu u Leskovcu, Bulevar oslobođenja broj 2, u sudnici broj 2.
VII Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 22. februar 2012. godine, u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja broj 2, sudnica broj 4.
VIII Stečajni postupak otvoren je 13. januara 2012. godine, i istog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli ovog suda.
IX Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom DP Konfekcija "Tularka" Tulare u likvidaciji.
Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

DOO "Cum com"

 

3. St. broj 114/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1079556?code=D73A522706B44FE5B805124FF6AC984B0C9DD0F0

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2001

 

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Cum com" u stečaju Prva Kutina, Niška Banja, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd, preko poverenika Zorana Cvetkovića, odlučujući o zahtevu stečajnog upravnika od 18. januara 2012. godine za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, 19. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 29. februara 2012. godine u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

"Protours" OAD

07107536

1. St. broj 293/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1073333?code=EE20AB1FF9C4978A7AAC110E942D5BFE7B1F3F3F

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2679

 

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Ljiljana Pejić, odlučujući o predlogu predlagača Fond za razvoj Republike Srbije od 28. aprila 2011. godine za otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom "Protours" OAD iz Prokuplja, Knez Mihajlova 24, čiji je punomoćnik Mirjana Stepić, advokat iz Niša, doneo je 26. januara 2012. godine
REŠENJE
(I) Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Protours" OAD iz Prokuplja, Knez Mihajlova 24, matični broj 07107536, PIB 102176078.
(II) Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Imenuje se za stečajnog upravnika Milan Strugarević iz Prokuplja.
(III) Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana, pod pretnjom prekluzije, prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
(IV) Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
(VI) Prvo poverilačko ročište će se održati 23. februara 2012. godine u sudnici broj 2 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a u 12,00 časova.
(VII) Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 28. maja 2012. godine u sudnici broj 2 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a u 12,00 časova.
(VIII) Stečajni postupak je otvoren 26. januara 2012. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog istaknuto na oglasnoj tabli suda.
(IX) Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

31.

DOO "Balkan holding group"

 

3. St. broj 352/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1631372?code=4C13D9A4C680CDD871E66461E66AA09936C0E246

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1909

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "Balkan holding group" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Gordana Jovanović, odlučujući o zahtevu stečajnog upravnika od 18. januara 2012. godine za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je 19. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 29. februara 2012. godine, u 11,30 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

32.

DP za proizvodnju i trgovinu "Agropodukt"

07386389

1 St. broj 758/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1648669?code=05FA2258D771B2F8C36B8DFBDA87BD698102BCFF

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2701

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AGROPRODUKT.shtml/seo=/companyid=7041

Privredni sud u Nišu, kao stečajni sud, stečajni sudija Ljiljana Pejić, postupajući po predlogu Agencije za privatizaciju RS, u svojstvu likvidacionog upravnika DP za proizvodnju i trgovinu "Agroprodukt" Pirot u likvidaciji, Srpskih vladara 106 za pokretanje stečajnog postupka nad DP za proizvodnju i trgovinu "Agropodukt" Pirot u likvidaciji, Srpskih vladara 106, na ročištu održanom 26. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP za proizvodnju i trgovinu "Agroprodukt" Pirot u likvidaciji, Srpskih vladara 106, matični broj 07386389 PIB 102387051.
2. Stečajni razlog je prezaduženost stečajnog dužnika, Centar za stečaj Beograd, Terazije 23/6.
4. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
6. Prvo poverilačko ročište biće održano dana 23. februara 2012. godine u sudnici broj 2. Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, u 11,00 časova.
7. Ročište za ispitivanje potraživanja biće održano 28. maja 2012. godine, u sudnici 2, Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, u 11,00 časova.
8. Stečajni postupak otvoren je 26. januara 2012. godine i istog dana rešenje o otvaranju stečajnog postupka je istaknuto na oglasnoj tabli Suda.
9. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

33.

Društveno preduzeće za izvođenje termotehničkih instalacija "Monter-termomont"

 

Posl. 3. St. broj 464/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1019627?code=DAB0BB1B641D2CA45694618C5CA19164C04372B3

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1756

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MONTER-TERMOMONT.shtml/seo=/companyid=1348

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za izvođenje termotehničkih instalacija "Monter-termomont" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd, preko poverenika Zorana Cvetkovića, odlučujući o zahtevu stečajnog upravnika od 18. januara 2012. godine za zakazivanje dopunskog ispitnog ročišta, doneo je, 19. januara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 6. marta 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

34.

KIP "Stevan Sremac"

07212020

1. St. broj 756/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2158255?code=41C5FDECC52016016FC7513A2A77993422037F6C

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2681

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/KIP+STEVAN+SREMAC.shtml/seo=/companyid=8424

Privredni sud u Nišu, kao stečajni sud, stečajni sudija Ljiljana Pejić, postupajući po predlogu Agencije za privatizaciju RS, u svojstvu likvidacionog upravnika KIP "Stevan Sremac" Niš u likvidaciji, Trg Kralja Milana 9, za pokretanje stečajnog postupka nad KIP "Stevan Sremac" Niš u likvidaciji, Trg Kralja Milana 9, na ročištu održanom 25. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom KIP "Stevan Sremac" Niš u likvidaciji, Trg Kralja Milana 9, matični broj 07212020, PIB 101531577.
2. Stečajni razlog je prezaduženost stečajnog dužnika.
3. Imenuje se za stečajnog upravnika Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd, Terazije 23/6.
4. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pismenom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
5. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
6. Prvo poverilačko ročište će se održati dana 22. februara 2012. godine u sudnici broj 2 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a u 10,00 časova.
7. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se dana 25. maja 2012. godine u sudnici broj 2 Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a u 11,00 časova.
8. Stečajni postupak otvoren je dana 25. januara 2012. godine, i istog dana je Rešenje o otvaranju stečajnog postupka istaknuto na oglasnoj tabli suda.
9. Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

35.

Panoinvest

20443715

2 St. 56/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2260934?code=C7460B20B0396807DD647E049D8E5E553F9D642A

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2184

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom Panoinvest iz Novog Sada u stečaju, Temerinska 95, MB 20443715, PIB 105719517 po obaveštenju NBS Kragujevac od 11. januara 2011. godine i po predlogu predlagača OTP banka Novi Sad od 11. maja 2011. godine, doneo je 23. januara 2012. godine
REŠENJE
Usvaja se završni izveštaj stečajnog upravnika od 19. januara 2012. godine i završni račun stečajnog upravnika od 19. januara 2012. godine.
Utvrđuju se konačna naknada troškova stečajnog upravnika u iznosu od 23.000,00 dinara.
Utvrđuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 57.500,00 dinara.
Utvrđuju se konačne obaveze stečajne mase u iznosu od 233.322,40 dinara.
Nalaže se stečajnom upravniku da sprovede sve radnje neophodne za sprovođenje ovog rešenja.
Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Panoinvest iz Novog Sada u stečaju, Temerinska 95, MB 20443715, PIB 105719517.
Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

36.

BBRB DOO

20074973

Posl. broj 2. St 369/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1082824?code=002CC610B480C0BD0A344DBAD613F40A88548A18

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2392

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom BBRB DOO u stečaju Novi Sad, Bulevar oslobođenja 88 MB: 20074973 PIB: 104017281, po obaveštenju NBS od 18.1.2011. godine i predlogu predlagača Credi Agricole Banka Srbije AD Novi Sad, Braće Ribnikar 4-6, koga zastupa Miloš V. Milošević advokat iz Beograda, Maršala Birjuzova 1, doneo je 17. januara 2012. godine
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom BBRB DOO u stečaju Novi Sad, Bulevar oslobođenja 88 MB:20074973 PIB: 104017281, za 27. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica br. 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli Suda sa datumom 17.1.2012. godine i dostavlja "Službenom glasniku RS" nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

37.

Zvezda AD

08007195

2. St. 27/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1019302?code=1A62F721EABBDCEB6DED2EE5EC2FE40ADAFF0FD4

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=51

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZVEZDA.shtml/seo=/companyid=1181

Privredni sud u Novom Sadu po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zvezda AD Vrbas u stečaju, Palih boraca 2A, MB: 08007195, 16. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište za 20. februar 2012. sa početkom u 11,30 časova u ovom sudu, u Novom Sadu, Sutjeska 3, u prizemlju, sudnica 7.
Poziva se stečajni upravnik - Agencija za privatizaciju, Centar za stečaj, Beograd da najkasnije 15 dana pre zakazanog ročišta podnese završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika, u koji poverioci mogu izvršiti uvid u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Novom Sadu.
Poziva se stečajni upravnik da najkasnije 15 dana pre termina ročišta podnese opredeljeni zahtev za isplatu konačne nagrade i naknade troškova uz navođenje kada, koliki, i u kojoj protivvrednosti evra po srednjem kursu NBS iznosi su mu isplaćeni po osnovu preliminarne nagrade.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

38.

"Hip Azotara" DOO

08053529

1. St. broj 403/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1041842?code=F149D591C7759E3F7E03744564182EA56453458B

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/HIP+AZOTARA.shtml/seo=/companyid=374

Privredni sud u Pančevu postupajući po stečajnom sudiji Jančić Speranci u prethodnom stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Hip Azotara" DOO iz Pančeva, Spoljnostarčevačka 80, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika "Hip Azotara" DOO iz Pančeva da će se ročište za odlučivanje o predlogu i glasanju o planu reorganizacije održati 28. marta 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u Privrednom sudu u Pančevu, raspravna sala 114, prvi sprat.
Predlog za otvaranje postupka stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, sa svim izmenama i dopunama, podneo je stečajni dužnik "HIP Azotara" DOO iz Pančeva.
Pravo glasa imaju svi poverioci, srazmerno visini njihovih potraživanja.
Glasanje se vrši usmeno, na ročištu, a može i pismenim putem, u kom slučaju se sudu moraju podneti glasački listići, sa izjavom o načinu glasanja i sa overenim potpisom ovlašćenog lica od strane nadležnog organa za overu potpisa.
Glasanje se vrši u okviru predviđenih klasa poverilaca, a plan se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca, ako za plan glasaju poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena pre početka primene plana reorganizacije, ne glasa za plan odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisan način prihvate sve klase poverilaca.
Plan reorganizacije stečajnog dužnika "Hip Azotara" DOO iz Pančeva matični broj 08053529, PIB broj 101865761 izložen je u pisarnici Privrednog suda u Pančevu, pa se svi poverioci sa sadržinom plana mogu upoznati uvidom u isti svakog radnog dana od 8,00 do 15,00 časova.
Pozivaju se zainteresovana lica da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu unapred pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov ili visinu planom obuhvaćenih potraživanja dostave stečajnom dužniku i nadležnom sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
Predlagač je dužan da da odgovor na primedbe u roku od 8 dana od dana prijema primedbe ovom sudu.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

39.

AD "Lipa"

 

1. St. 304/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1034396?code=548C2A79BFCCC1EE28C9AE7964C6596B9DCB5A3A

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIPA.shtml/seo=/companyid=1123

Privredni sud u Pančevu, postupajući po predsedniku veća sudiji Jančić Speranci, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom AD "Lipa" u stečaju iz Srpske Crnje, Beogradska bb, određuje završno ročište za 29. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u raspravnoj sali 114/1 Privrednog suda u Pančevu, na kome će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika; raspravljati o konačnim zahtevima za isplatu nagrade stečajnog upravnika; podnositi primedbe na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada; odlučivati o neraspodeljenim delovima stečajne mase; odlučivati o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
Objavljivanjem ovog oglasa svi poverioci stečajnog dužnika se smatraju uredno pozvani na završno ročište.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

40.

"Mit-produkt" d.o.o.

 

St. broj 573/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2191824?code=E95B1FBA612FA83737235FA11F0CAA9A5C7ADD35

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=736

 

U postupku stečaja nad "Mit-produkt" d.o.o. u stečaju iz Rabrova, određuje se završno ročište za 29. februar 2012. godine u 10,00 časova, u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica broj 76/III, te se na isto pozivaju poverioci.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

41.

"Bojal Co" DOO

08681520

3. St. broj 498/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1038974?code=1ADADCE949A6D73F654A19878190272FD180B9D4

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=813

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Gini Tešanović, kao stečajnom sudiji, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad stečajnim dužnikom "Bojal Co" DOO iz Starih Banovaca, MB 08681520, PIB 102110856 doneo je 26. januara 2012. godine pod brojem St-498/2010
REŠENJE
Određuje se završno ročište u predmetu stečaja nad stečajnim dužnikom "Bojal Co" DOO iz Starih Banovaca, MB 08681520, PIB 102110856 za 21. februar 2012. godine u 15,00 časova sudnica 18/2 Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, Trg Svetog Dimitrija 39.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

42.

"Agencija Bios"

20196050

St. broj 163/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1109463?code=44C9C0BADE2977A94C9A169B3498AEF86925B29C

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2189

 

Privredni sud u Subotici je 20. januara 2012. godine doneo rešenje St. broj 163/2011 kojim rešenjem je u postupku stečaja nad "Agencija Bios" Palić, Lopudska 74 - matični broj 20196050 zakazao održavanje završnog ročišta za 23. februar 2012. godine sa početkom u 9,50 časova kod Privrednog suda u Subotici, sala broj 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioca i stranke.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u skladu sa projekcijom potrebnih troškova stečajnog upravnika - uplate na depozit suda iznos od 150.000 dinara, radi ev. daljnjeg sprovođenja stečajnog postupka primenom odredbi člana 13. stav 4. Zakona o stečaju.
Ukoliko do dana održavanja Završnog ročišta niko od poverilaca ne predujmi naznačeni iznos troškova - postupak stečaja nad dužnikom "Agencija Bios" Palić, Lopudska 73 - matični broj 20196050 zaključiće se primenom odredbi člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

43.

Industrijom mesa "Zlatibor"

07395302

Posl. 1. St. broj 33/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1022846?code=F4FCDE91CF22622448B6AB6EB01047F07B152697

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/CAJETINA+IM.shtml/seo=/companyid=507

Privredni sud u Užicu u predmetu stečaja nad Industrijom mesa "Zlatibor" u stečaju Čajetina poslovni broj St. 33/2010 doneo je 19. januara 2012. godine
REŠENJE
I. Utvrđuje se da je stečajni dužnik Industrija mesa "Zlatibor" a.d., Čajetina, MB 07395302, PIB: 101072855, prodat kao pravno lice kupcu "Big trade" d.o.o., Novi Sad, za kupoprodajnu cenu od 100.010.000,00 dinara.
II. Kupac iz stava I ovog rešenja postaje vlasnik kapitala - akcije stečajnog dužnika Industrija mesa "Zlatibor" a.d. Čajetina.
III. Obustavlja se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Industrija mesa "Zlatibor" a.d. Čajetina, MB: 07395302, PIB: 101072855.
IV. Nastavlja se postupak nad stečajnom masom Industrija mesa "Zlatibor" a.d. Čajetina.
V. Za stečajnog sudiju stečajne mase Industrija mesa "Zlatibor" a.d. Čajetina imenuje se Jasminka Obućina, sudija Privrednog suda u Užicu.
VI. Za stečajnog upravnika stečajne mase Industrija mesa "Zlatibor" a.d. Čajetina imenuje se Radomir Kuburović iz Užica.
VII. Spisima predmeta dati novi upisni St. broj.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

44.

"Jelova Gora"

 

St. broj 31/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1058827?code=682EB1942361DD115FC8A39ABD9623749461E2A3

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1705

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/JELOVA+GORA-+MINERALI+GORSKI.shtml/seo=/companyid=9150

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, oglašava da je u predmetu stečaja St. broj 31/11 nad preduzećem "Jelova Gora" iz Užica u stečaju, nastavak ispitnog ročišta zakazan za 15. mart 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Užicu, Nade Matić 6, soba broj 52/III, te ovaj oglas službi poveriocima umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

45.

DOO "Radulović"

 

Posl. broj 2 St. 119/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1045062?code=B07ACC80A57E696EF826D906681880D477C128FE

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1588

 

Privredni sud u Čačku, u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Radulović" u stečaju Čačak, rešenjem St. broj 119/2011 od 23. januara 2012. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 23. februar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 14.2.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.