Aktuelne vesti na dan 20. januar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 03 OD 18.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011
  • KOMENTAR UREDBE O NAČINU I POSTUPKU IZVRŠAVANJA VOJNE, RADNE I MATERIJALNE OBAVEZE - "Sl. glasnik RS", br. 100/2011
  • NADLEŽNOST LOKALNE SAMOUPRAVE ZA TEHNIČKO REGULISANJE SAOBRAĆAJA
ČASOPIS PARAGRAF E PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • OTVARANJE PONUDA I PRIJAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
  • ZAKLJUČKOM VLADE UKINUTO UVEĆANJE OSNOVICA (CENA RADA) ZAPOSLENIMA "NA LOKALU"
  • NAKNADA ZA OBAVLJENI RAD PO UGOVORU O IZVOĐENJU VERSKE NASTAVE RADI ANGAŽOVANJA NASTAVNIKA KOJI JE SVEŠTENIK
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE NABAVKE GRAĐEVINSKOG OBJEKTA I PRIPADAJUĆEG ZEMLJIŠTA
  • UPLATNI RAČUNI ZA POREZ I DOPRINOS U SLUČAJU KADA PRIVREDNO DRUŠTVO IZGUBI PRAVO NA SUBVENCIJU
  • USLOVI ZA OTPIS PORESKOG DUGA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE OD STRANE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
SEDNICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE ODRŽANA 19. JANUARA 2012. GODINE: • Usvojena Uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2012. godini •

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je Vlada danas usvojila Uredbu o merama podrške građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje u 2012. godini, kojom je obavezno učešće za subvencionisane stambene kredite smanjeno sa 10 na 5 odsto.

On je ukazao na to da je namera države da omogući povoljniju kupovinu stanova povećanjem kreditne sposobnosti kupaca i smanjenjem kamatnih stopa, kao i da podrži građevinsku industriju.

Ministar je objasnio da se može odobriti maksimalno 100.000 evra, pri čemu nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat, ili da je u postupku izgradnje.

Dulić je naglasio da nepokretnost koja se zalaže mora biti uknjižena, ili mora imati minimalni stepen završenosti od 80 odsto.

Prema njegovim rečima, ukupan rok otplate je 30 godina, sredstva iz budžeta Srbije vraćaju se poslednjih pet godina, dok poslovne banke omogućavaju otplatu kredita na najviše 25 godina.

On je objasnio da korisnik kredita mora da bude državljanin Srbije sa prebivalištem u našoj zemlji, da korisnik ili njegov bračni drug ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat u celosti, kao i da nemaju stambeni kredit u korišćenju.

Korisnik kredita, kao i njegov bračni drug, pojedinačno ne mogu imati platu veću od 150.000 dinara, naveo je ministar i ukazao na to da je novom uredbom povećan limit neto plate za 30.000 dinara.

Za otplatu poslednje rate kredita starosna granica korisnika može da iznosi maksimalno 70 godina života, rekao je Dulić i dodao da građani koji konkurišu za subvencionisane stambene kredite treba da ispunjavaju uslove koje utvrđuju banke i uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita.

On je istakao da uredba predviđa zabranu davanja u zakup nepokretnosti za čiju su kupovinu dobijena sredstva iz budžeta Srbije do otplate kredita.

Takođe, kako je dodao, postoji i zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno nepokretnosti čija se kupovina kreditira iz sredstava banke i budžeta Srbije, sve do konačne otplate kredita.

Učešće iznosi ukupno 25 odsto od cene nepokretnosti, s tim da je korisnik kredita u obavezi da obezbedi minimum pet odsto, dok se 20 odsto učešća obezbeđuje iz budžeta u vidu dugoročnog stambenog kreditiranja, naveo je ministar.

Dulić je objasnio da preostalih 75 odsto cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita, obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Prema njegovim rečima, kamatna stopa za korisnika kredita na deo koji se finansira iz budžeta na ime učešća iznosi nula odsto, a za deo kredita koji finansira banka maksimalna kamata je šestomesečni euribor plus 4,5 odsto na godišnjem nivou.

To znači da je maksimalna kamatna stopa na godišnjem nivou smanjena za 0,4 odsto, istakao je ministar.

Takođe, kako je objasnio, predviđena je i obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15 meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje.

Dulić je najavio da će na proleće početi realizacija dva velika stambena projekta - jednog u novom naselju "Dr Ivan Ribar" na Novom Beogradu i drugog u okviru kojeg će u 12 gradova u Srbiji biti izgrađeno 1.700 socijalnih stanova.

Ministar je ukazao na to da će u naselju "Dr Ivan Ribar" na Novom Beogradu biti izgrađeno više od 700 stanova.

Radovi bi trebalo da počnu u martu, naveo je on i dodao da će taj projekat biti realizovan po istom modelu kao i izgradnja stanova u naselju "Stepa Stepanović", na mestu nekadašnje kasarne na Voždovcu.

Takođe, on je napomenuo da se privode kraju i pripreme za izgradnju socijalnih stanova u Srbiji, i najavio da bi prvi radovi trebalo da počnu u narednih nekoliko meseci.

Državni sekretar Ministarstva pravde i koordinator Vlade Republike Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen ocenio je da je velika šteta što je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine obustavilo istragu o osumnjičenima za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Donošenje takve odluke je štetno jer će određena lica koja su činila krivična dela, a o kojima je sud trebalo da kaže konačnu reč, izbeći krivičnu odgovornost, istakao je Homen.

On je ponovio da ne može doći do pravog i istinskog pomirenja ako oni koji su kršili zakone i počinili ratne zločine ne budu odgovarali za to, i poručio da to treba da prihvate svi iz regiona.

Izvor: Izvod iz vesti Press službe Vlade Republike Srbije, 19.1.2012.

VLADA SRBIJE DONELA ZAKLJUČAK U VEZI SA PREDUZEĆEM "SRBIJA-TURIST" • Na osnovu odluke arbitražnog veća Međunarodnog arbitražnog suda preduzeće "Srbija-turist" biće vraćeno američkoj kompaniji "Uniworld Holdings Limited" •

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja saopštilo je da je Vlada na današnjoj sednici donela Zaključak kojim se upoznaje sa odlukom arbitražnog veća Međunarodnog arbitražnog suda između "Uniworld Holdings Limited" iz Kalifornije", SAD, Agencije za privatizaciju i "Srbija-turist" iz Niša, na osnovu koje se američkoj kompaniji "Uniworld Holdings Limited" vraća preduzeće "Srbija-turist".

Arbitražnom odlukom, donetom 14. maja 2011. godine, utvrđeno je, između ostalog, da je "Uniworld Holdings Limited" do 31. decembra 2005. godine uložio 5.637.000 dolara (umesto 6.780.000 dolara), te je Arbitraža odlučila da je ova kompanija obavezna da u "Srbija-turist" investira dodatnih 3.362.997 dolara, kako bi ispunila sve obaveze predviđene ugovorom.

Nakon donošenja ovog zaključka Vlade očekuje se zaključenje aneksa Ugovora o prodaji kojim bi se, između ostalog, "Uniworld Holdings Limited" obavezao na to da u "Srbija-turist" uloži pomenutih 3.362.997 dolara neophodnih za rekonstrukciju hotela "Niš" u Nišu, u cilju ispunjenja standarda za njegovu kategorizaciju u hotel sa tri zvezdice.

Vlada se navedenim zaključkom saglasila sa tim da je neophodno da Agencija za privatizaciju bez odlaganja obustavi sve započete postupke protiv Uniworld Holdings Limited".

S druge strane, ova američka kompanija obavezna je da dostavi izjavu kojom odustaje od svih postojećih i budućih zahteva prema američkoj Agenciji za osiguranje privatnih investicija (OPIC) za investicije koje se u momentu donošenja ovog zaključka realizuju u Srbiji.

Poštovanje konačnih odluka Međunarodnog arbitražnog suda doprineće poboljšanju ekonomske saradnje između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i do povećanog priliva direktnih investicija iz SAD, uz podršku Agencije za osiguranje privatnih investicija (OPIC).

Te investicije su zbog spora vezanog za "Srbija-turist" već duži vremenski period blokirane od strane te agencije, podseća se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 19.1.2012.

ZAKON O VISOKOM SAVETU SUDSTVA: Kandidata za člana VSS iz reda sudija s najvećim brojem glasova iz svakog od četiri apelaciona suda VSS predlaže Narodnoj skupštini, koja ih bira na mandat od pet godina

Sve sudije apelacionih sudova u Srbiji glasaće tajno i izabrati kandidata za popunu mesta člana VSS, upražnjenog posle ostavke sudije Milimira Lukića krajem novembra.

Izbor kandidata za članstvo u Visokom savetu sudstva iz reda sudija apelacionih sudova obaviće se danas u sudovima, na biračkim mestima pred biračkim odborima.

Sve sudije apelacionih sudova u Srbiji glasaće tajno i izabrati kandidata za popunu upražnjenog mesta člana VSS, pošto je sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić krajem novembra 2011. podneo ostavku.

Prema Zakonu o Visokom savetu sudstva ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010 i 88/2011 - prim. red), kandidata s najvećim brojem glasova iz svakog od četiri apelaciona suda Savet predlaže Narodnoj skupštini, koja ih bira na mandat od pet godina.

Glasanje na biračkim mestima u apelacionim sudovima održaće se od 7.30 do 15.30 časova. Rezultati izbora biće poznati najkasnije 36 sati od zatvaranja biračkih mesta.
Inače, sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić je 23. novembra 2011. podneo ostavku na članstvo u VSS.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 19.1.2012.

ZAKON O VODAMA: Srbija je donošenjem Zakona u najvećoj meri već prenela EU direktivu o vodama • Do sada je doneto 19 podzakonskih akata, što je manje od polovine akata koji treba da budu doneti •

Srbija je donošenjem Zakona o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 - prim. red) u najvećoj meri prenela Okvirnu direktivu EU o vodama u domaće zakonodavstvo, a sada predstoji usvajanje preostalih podzakonskih akata i priprema planova upravljanja vodama, izjavila je danas Tanjugu Dragana Milovanović iz Republičke direkcije za vode.

Do sada je doneto 19 podzakonskih akata, što je manje od polovine akata koji treba da budu doneti, precizirala je Milovanović, koja je šef odseka za strateško planiranje i upravljanje vodama i međunarodnu saradnju u toj oblasti.

Ona je objasnila da će primena Okvirne direktive EU o vodama, koja je posebno značajna zbog prekograničnog karaktera površinskih i podzemnih voda, za Srbiju postati i obaveza nakon što se priključi EU.

Njena implementacija ima dva nivoa - jedan je formiranje neophodnog zakonskog okvira, a drugi sprovođenje zakonskih rešenja, odnosno priprema planova upravljanja vodama, dodala je Milovanović.

Ona je u pauzi završnog skupa povodom Projekta o primeni okvirne direktive EU o vodama u Srbiji, iz programa saradnje Holandije i Srbije "Vlada-vladi", ukazala da je u toku izrada plana upravljanja vodama za sliv Dunava, koji pokriva gotovo celu teritoriju Srbije i da bi do kraja ove godine trebalo da bude usvojen.

Sastavni deo tog plana biće i mere koje će definisati neophodne aktivnosti za poboljšanja kvaliteta i statusa vode, obezbeđenje kontinuiteta vodotoka, smanjenje zagađenja, primenu dobre poljoprivredne prakse, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda...

Milovanović je kazala da Srbija treba da pokuša da uđe spremna u proces pregovaranja i za korišćenje fondova, jer su zemlje u regionu imale problema sa povlačenjem sredstava.

Prisutnima se obratio i ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokfis, koji je kazao da je u okviru projekta, koji je Vlada Holandije finansirala sa 130.000 evra, srpskim ekspertima bila na raspolaganju pomoć i iskustva kolega iz te države, poznate kao "zemlja vode", koja upravljanju vodama poklanja veliku pažnju.

On je kazao da između dve zemlje postoji mnogo sličnosti, naročito kada je reč o teritoriji Vojvodine, koja je ravničarsko područje.

Stokfis je istakao da je bolje da se Srbija u oblasti upravljanja vodama, koje su jedan od najznačajnijih resursa, pripremi unapred, još pre okončanja pregovora sa EU, najavljujući da će i Holandija i EU i dalje našoj zemlji pružati pomoć na tom putu.

U rad na prenošenju znanja o primeni Okvirne direktive o vodama u Srbiji, bili su uključeni eksperti Republičke direkcije za vode, JPV "Srbijavode", "Beogradvode", "Vode Vojvodine", Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Instituta "Jaroslav Černi", Zavoda za urbanizam Vojvodine, VDP "Tamiš-Dunav" i Gradske uprave Pančevo.

Projekat je trajao 18 meseci, a nosioci projekta su resorna ministarstva Holandije i Srbije.

Izvor: Tanjug, 19.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA: Strancima za rad u Srbiji biće potreban odobren boravak i radna dozvola, dok će pojedine kategorije, poput diplomata i sportista, biti izuzete iz obaveze posedovanja radne dozvole

Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje odobri oko 2.500 zahteva za zasnivanje radnog odnosa stranaca u Srbiji, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je u načelu usvojio predloženi zakon o zapošljavanju stranaca.

U predloženom zakonu piše da, s obzirom da se radi o odobrenjima koja se isključivo odnose za zasnivanje radnog odnosa, ne postoje sveobuhvatni podaci o strancima koji ostvaruju pravo na rad po drugim osnovama.

Pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver rekla je da se predloženim zakonom na jednoobrazan način reguliše oblast zapošljavanja stranaca u Srbiji, a da će njegovo usvajanje za posledicu, pored ostalog, imati i privlačenje stranih investicija.

Postojeći zakon donet je, prema njenim rečima, još 1978. godine, pa je u mnogim segmentima zastareo i ne obuhvata slučajeve kada stranci rade i borave u Srbiji i kada su članovi upravnih odbora i vlasnici preduzeća. Džuver je predstavila pojedine odredbe zakona, prema kojima će, pored ostalog, strancima za rad u Srbiji biti potreban odobren boravak i radna dozvola, dok će pojedine kategorije, poput diplomata i sportista, biti izuzete iz obaveze posedovanja radne dozvole. Strani državljani će, kako je navela, imati jednaka prava za slučaj nezaposlenosti kao i domaća lica, a zakon će se odnositi kako na strance koji se zapošljavaju u Srbiji, tako i na poslodavce koji zapošljavaju te strance.

Vlada Srbije, predlagač zakona, kao pozitivne efekte predloženih rešenja navela je potpuno regulisanje materije koja se odnosi na zapošljavanje stranaca u skladu sa savremenim tokovima u vezi kretanja radnika i ostvarivanja prava na rad, usaglašavanje sa drugim pozitivnim propisima. Takođe, Vlada Srbije očekuje da će predložena rešenja omogućiti zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca, ostvarivanja prava na spajanje porodice u određenim slučajevima, ostvarivanje prava u vezi nezaposlenosti i drugih specifičnih prava, mogućnost ograničenja broja stranaca koji ostvaruju prava na rad…

Izvor: Tanjug, 19.1.2012.

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDŽBENICIMA: Izmenama Zakona uvodi se mogućnost da ministar odlučuje o tome koji će se udžbenici koristiti i na taj način krše se zakoni o javnim nabavkama i o konkurenciji, a uvodi i mogućnost korupcije i diskriminacije udžbenika i izdavača • Predstavnici izdavačkih kuća apeluju na Vladu Srbije da ne usvoji predloženi tekst izmena •

Mada je ministar prosvete i nauke profesor dr Žarko Obradović nedavno izjavio da očekuje da se, između ostalih i nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima nađe ovih dana pred Vladom, a krajem januara ili početkom februara na vanrednom zasedanju i pred poslanicima Skupštine Srbije, stručna javnost prilično se ustalasala oko ovih izmena. Većina izdavača udžbenika je Vladi Srbije dostavila primedbe na ovaj dokument, apelujući na Vladu da ih ne prihvati.

Predstavnici izdavačke kuće "Klet", koja se među prvima sertifikovala za izdavanje udžbenika, pozvali su Ministarstvo prosvete i nauke da povuče nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima jer smatraju da predložene izmene ugrožavaju kvalitet obrazovanja u Srbiji.

- Izmene zakona su potrebne, ali ne bez konsultovanja stručne javnosti, kako je ovaj put Ministarstvo to uradilo - kaže generalna direktorka izdavačke kuće "Klet" Gordana Knežević-Orlić, koja je svojevremeno učestvovala u kreiranju aktuelnog zakona.

- Zakon, koji je donet 2009, jedan je od modernijih zakona u koji su svaka tačka, zarez i reč s pažnjom uneti. Modernu definiciju udžbenika u njemu sada pokušavaju da izbace i da unesu potpuno retrogradnu definiciju po kojoj je udžbenik "knjiga iz koje učenik uči, u kojem se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom". Ovakva definicija udžbenika i sam proces učenja i stvaranja knjige i kompleta degradira i unazađuje.

Po rečima Gordane Knežević-Orlić, izmenama zakona uvodi se i mogućnost da ministar odlučuje o tome koji će se udžbenici koristiti i na taj način krše se zakoni o javnim nabavkama i o konkurenciji, a uvodi i mogućnost korupcije, diskriminacije udžbenika i izdavača, a udžbenici koji stignu do đaka biće loši. Direktorka izdavačke kuće "Klet" smatra da neko zarad političkih poena pokušava da prilagodi Zakon projektu besplatnih udžbenika, koji, kako je objasnila, uopšte nije besplatan, nego se takozvani neradni udžbenici samo pozajmljuju đacima na jednu godinu. Zamerka izdavača odnosi se i na činjenicu da se predviđa da isti udžbenik koristi i pet generacija učenika, što je u suprotnosti s činjenicom da živimo u vreme u kojem svakodnevno saznajemo nove informacije. Po tvrdnji Gordane Knežević-Orlić, Ministarstvo je prošle godine "obmanulo" Vladu i donelo projekat suprotan Zakonu o udžbenicima, a sada, kako je navela, ishitreno pokušava da menja zakon da bi moglo nastaviti ilegalno započeti projekat. Zamenik generalnog direktora izdavačke kuće "Klet" Ivan Perić ukazao je na neracionalno trošenje državnih para zbog nepostojanja komunikacije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i izdavača. Tako je, po njegovim rečima, prošle godine odbijeno oko 200 kompleta zbog tehničke ili formalane greške, koje su, da je bilo komunikacije, lako i brzo mogle biti ispravljene. Odbijeni udžbenici moraju da čekaju godinu dana, a komisija za pregled udžbenika mora ponovo da se formira, što se plaća, pa je samo prošle godine za taj posao utrošeno 11 miliona dinara.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 19.1.2012.

ZAKON O RADIODIFUZIJI: Republička radiodifuzna agencija Obaveštava kablovske operatore o obavezi pribavljanja dozvola za sva fizička ili pravna lica koja nameravaju da započnu sa kablovskim ili satelitskim emitovanjem radio ili televizijskog programa

Obaveštavamo Vas da Vam je 15. juna 2011. godine dostavljeno javno saopštenje Saveta Republičke radiodifuzne agencije o obavezi svih fizičkih ili pravnih lica koja nameravaju da započnu sa kablovskim ili satelitskim emitovanjem radio ili televizijskog programa na području Republike Srbije.

Podsećamo Vas da je u saopštenju navedeno da fizička ili pravna lica koja nameravaju da započnu sa kablovskim ili satelitskim emitovanjem programa mogu to da učine ukoliko su prethodno pribavili dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje u postupku koji se vodi pred Republičkom radiodifuznom agencijom, shodno članu 40. Zakona o radiodifuziji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009 - prim. red).

Ovo saopštenje je objavljeno u "Službenom glasniku RS" br. 45/11 od 21.06.2011. godine.

Obzirom da je od momenta objave saopštenja do danas uočeno emitovanje TV programa u kablovsko-distributivnim sistemima, a za koje Agencija nije izdala dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa, to Vas obaveštavamo još jednom da kablovski operator ne može da započne sa distribuiranjem televizijskog ili radio programa ukoliko prethodno nije pribavljena dozvola za kablovsko ili satelitsko emitovanje, shodno članu 40. Zakona o radiodifuziji.

Za sve dodatne informacije Agencija Vam stoji na raspolaganju.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 19.1.2012.

UREDBA O VISINI NAKNADE ZA KORIŠĆENJE NEMETALIČNIH SIROVINA ZA DOBIJANJE GRAĐEVINSKOG MATERIJALA ZA 2012. GODINU: Grupacija industrije građevinskog materijala PKS najavila da će od Vlade zatražiti da preispita odredbe o povećanju rudne rente od 80 do 350 odsto

Grupacija industrije građevinskog materijala Privredne komore Srbije (PKS) najavila je danas da će od Vlade zatražiti da preispita uredbu o povećanju rudne rente od 80 do 350 odsto, upozorivši da će to značajno poskupeti građevinski materijal i ugroziti domaći građevinski sektor.

Reč je o Uredbi o visini naknade za korišćenje nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala za 2012. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011 - prim. red).

Predstavnici Udruženja cementne industrije Srbije su kazali da su tom uredbom, koja se primenjuje od 1. januara, uvećeni troškovi cementara za oko milion evra na godišnjem nivou.
Sekretar Odbora za građevinarstvo u PKS Goran Rodić je izjavio novinarima da će to ugroziti poslovanje velikih stranih investitora u Srbiji, kao što su "Lafarž", "Titan", "Holcim", "Tondah", "Infantini", "Nekse grupa", "Fantini"... i dovesti u pitanje njihov ostanak u Srbiji.

"To su velike svetske firme koje su u Srbiji uložile ozbiljna sredstva i sada imaju ogromne troškove, a ispunjavaju prema državi sve obaveze", istakao je Rodić i kazao da će PKS tražiti od resornog ministarstva da preispita uredbu.

On je kazao da su tom uredbom najviše pogođene cementare odnosno multinacionalne kompanije koje su prisutne na našem tržištu i da takva odluka države sprečava dovođenje stranih investitora.

"Oni ne mogu kroz cenu svojih finalnih proizvoda da anuliraju ovo poskupljenje", naglasio je Rodić dodajući da je samim tim ugrožena i izgradnja stanova u zemlji.

"S jedne strane vlada donosi uredbu o subvencionisanoj kupovini stambenih kredita, a povećava raznim nametima cenu građevinskog materijala", kazao je Rodić i upozorio da "može da se desi da u ovoj godini domaća građevinska industrija stane".

Savetnik Udruženja cementne industrije Srbije Milica Bisić je kazala da je naglo poskupljenje rudne rente krajnje neprimereno prema cementarama, jer nisu dobili nikavo upozorenje od strane države.

"Takav postupak je krajnje neuobičajen u EU na koju se toliko pozivamo, jer se u tim zemljama nekoliko godina diskutuje o tome", kazala je Bisićeva.

Izvor: Tanjug, 19.1.2012.

PREZENTACIJA NOVIH PRAVILNIKA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA O HEMIKALIJAMA BIĆE ODRŽANA 24. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Prezentacija novih pravilnika za sprovođenje Zakona o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010 i 92/2011 - prim. red) biće održana 24. januara 2012. godine, 11,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 1, prizemlje.

Udruženje za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS i Agencija za hemikalije organizuju prezentaciju novih pravilnika za sprovođenje Zakona o hemikalijama.

Pravilnik o registru hemikalija stupio je na snagu 6. januara 2012. godine, a Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista počinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine.

U cilju što boljeg upoznavanja privrednika sa novim pravilnicima i blagovremenog usklađivanja svog poslovanja sa novim propisima, Agencija za hemikalije i Privredna komora Srbije će organizovati prezentaciju novih pravilnika u više regionalnih privrednih komora.

Potvrdu prisustva možete poslati na elektronsku adresu: sonja.mirovska@pks.rs.

Kontakt telefon: 011/ 3300 948

Poziv i Program za 24. januar možete pogledati na http://www.pks.rs/Događaji.aspx

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.1.2012.

REFERENTNA KAMATNA STOPA SMANJENA NA 9,5 ODSTO

Nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 9,5 odsto.

Inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. godine je bila nešto niža od očekivanja Narodne banke Srbije, uglavnom zbog jednokratnih metodoloških efekata u obračunu cena voća i povrća. Očekujemo dalji pad inflacije, uz mogućnost da se ona ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja nađe krajem prvog tromesečja ove godine. Deo ovog pada biće privremenog karaktera i rezultat, pored već pomenutog, i drugih efekata poput administrativnog ograničenja trgovačkih marži i takozvanog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije s početka prethodne godine. S obzirom na to, očekujemo da će se inflacija stabilizovati oko cilja u trećem tromesečju ove godine.

Imajući u vidu takvo kretanje inflacije, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou, pre svega zbog još uvek nerešene krize u zoni evra, Izvršni odbor je doneo odluku da dalje smanji referentnu kamatnu stopu.

Kretanje referentne kamatne stope u narednom periodu i dalje će zavisiti u najvećoj meri od ostvarivanja rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, kao i od njihovog uticaja na inflaciju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 19.1.2012.

JAVNI KONKURS ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE: ZAKON O FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE: Raspisan javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava Fonda za zaštitu životne sredine za IV kvartal 2011. i 2012. godinu • Konkurs je otvoren do 31. januara 2013. godine •

Na osnovu člana 18. stav 3. Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 101/2011 - prim. red), člana 4. Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009, 67/2010, 101/2010 i 86/2011 - prim. red) i Pravilnika o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 16/2011 - prim. red), Fond za zaštitu životne sredine objavljuje javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava.

1. Predmet konkursa

Predmet konkursa je dodela podsticajnih sredstava Fonda za zaštitu životne sredine za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa - tregerica za višekratnu upotrebu, za IV kvartal 2011. i 2012. godinu.

Podsticajna sredstva dodeljuju se u skladu sa Uredbom o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava ("Službeni glasnik RS", br. 88/09, 67/2010, 101/2010 i 86/2011).
2. Korisnici sredstava

Na javni kokurs mogu se prijaviti:

- operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvolu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10), odnosno potvrdu o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole izdatu od strane nadležnog organa,
- kolektivni operateri za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom,
- proizvođači plastičnih kesa- tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona.

3. Konkursna dokumentacija

3.1. Konkursna dokumentacija za pojedinačne operatere:

1) prijava za dodelu podsticajnih sredstava (www.sepf.gov.rs),
2) dozvolu za rad koju je operateru postrojenja izdao nadležni organ u skladu sa zakonom, odnosno potvrdu o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole izdatu od strane nadležnog organa
3) zaključen ugovor sa licima koja imaju dozvolu za sakupljanje, transport i skladištenje otpada,
4) kvartalni izveštaj o količini otpada koji je operater postrojenja ponovno iskoristio, reciklirao, odnosno tretirao,
5) nalaz nadležnog inspekcijskog organa kojim se potvrđuje da je operater postrojenja ponovno iskoristio, reciklirao, odnosno tretirao otpad do konačnog zbrinjavanja, u periodu iz prethodne tačke
(nalaz se izdaje na osnovu dozvole za tretman otpada, dokumenata o kretanju otpada, kapaciteta opreme za reciklažu, evidencije nastalih materijalnih tokova posle reciklaže, vođenja propisane dokumentacije i opšte ocene o postupanju sa predmetnim otpadom, u skladu sa važećom zakonskom regulativom, merama naloženim rešenjem o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i svih drugih relevantnih elemenata),

3.2. Na javni konkurs za dodelu sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne električne i elektronske opreme može se prijaviti kolektivni operater za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom:

1) čiji osnivački kapital je najmanje u visini 20% godišnjih troškova tretmana otpadne opreme u količini ne manjoj od kapaciteta postrojenja kojim upravlja kolektivni operater;
2) koji upravlja najmanje jednim postrojenjem za tretman otpadne električne i elektronske opreme ili ga kontroliše i na čije je ime izdata dozvola za tretman električnog i elektronskog otpada;
Uz prijavu za dodelu podsticajnih sredstava kolektivni operater prilaže:
1) plan upravljanja otpadnom električnom i elektronskom opremom;
2) dozvole za rad postrojenja za tretman otpadne električne i elektronske opreme koje je izdao nadležni organ, u skladu sa zakonom;
3) zaključen ugovor sa licima koja imaju dozvolu za sakupljanje, transport i skladištenje otpada od električne i elektronske opreme;
4) kvartalni izveštaj o količini otpada od električne i elektronske opreme za koje je kolektivni operater za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom obezbedio tretman;
5) nalaz nadležnog inspekcijskog organa kojim se potvrđuje da je kolektivni operater za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom u postrojenjima za tretman otpadne električne i elektronske opreme obezbedio tretman do konačnog zbrinjavanja, u skladu sa propisom koji uređuje način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda
(nalaz se izdaje na osnovu dozvole za tretman otpada, dokumenata o kretanju otpada, kapaciteta opreme za reciklažu, evidencije nastalih materijalnih tokova posle reciklaže, vođenja propisane dokumentacije i opšte ocene o postupanju sa predmetnim otpadom, u skladu sa važećom zakonskom regulativom, merama naloženim rešenjem o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i svih drugih relevantnih elemenata).

3.3 Na javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za proizvodnju kesa - tregerica za višekratnu upotrebu mogu se prijaviti samo proizvođači plastičnih kesa debljine preko 20 mikrona.

Konkursna dokumentacija za proizvođače kesa - tregerica:

1) kvartalna prijava za dodelu podsticajnih sredstava (www.sepf.gov.rs),
2) isprava o usaglašenosti proizvoda sa tehničkim zahtevima kojom se potvrđuje biorazgradljivost plastične kese

4. Iznos podsticajnih sredstava

4.1. Podsticajna sredstva dodeljuju se u sledećim iznosima:

- za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine - 17.059,00 dinara po toni,
- za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije - 3.345,00 dinara po toni,
- za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih ulja kao sekundarne sirovine - 9,00 dinara po kilogramu,
- za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije - 4,50 dinara po kilogramu,
- za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora - 13,50 dinara po kilogramu,
- za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih prenosivih akumulatora ili startera - 135,00 dinara po kilogramu,
- za proizvodnju kesa- tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona- 5.575,00 dinara po toni,
- za proizvodnju kesa- tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive- 7.805,00 dinara po toni,
- za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne električne i elektronske opreme, kao sekundarne sirovine u 2012. godini prema sledećoj tabeli:


Otpadna električna i elektronska oprema:

2012. godina

razred 1 (veliki kućni aparati) osim:

40 din/kg

- rashladnih uređaja i klime

100 din/kg

- uređaja za grejanje

12 din/kg

razred 2 (mali kućni aparati)

54 din/kg

razred 3 (oprema informatičke tehnologije i telekomunikacije) osim:

54 din/kg

- monitora CRT

80 din/kg

- ostalih monitora

35 din/kg

razred 4 (oprema široke potrošnje za razonodu) osim:

25 din/kg

- televizijskih aparata CRT

35 din/kg

- ostalih televizijskih aparata

80 din/kg

razred 5 (oprema za osvetljenje)

30 din/kg

podrazred 5a (fluorescentne, kompaktne, ostale svetiljke)

120 din/kg

razred 6 (električni i elektronski alat)

45 din/kg

razred 7 (igračke, oprema za rekreaciju i sport)

25 din/kg

razred 8 (medicinski pomoćni uređaji)

45 din/kg

razred 9 (instrumenti za praćenje i nadzor)

90 din/kg

razred 10 (automati)

90 din/kg

4.2. Podsticajna sredstva kolektivnom operateru za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom za investiciju u nova postrojenja za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom:

1) u prvoj godini investicije u visini 70% vrednosti investicije za male privredne subjekte, 60% vrednosti investicije za srednje privredne subjekte, odnosno 50% vrednosti investicije za velike privredne subjekte, ali ne više od 75% od iznosa koji su na ime naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada uplatile članice kolektivnog operatera za isti period,
2) u drugoj godini investicije u visini 35% vrednosti investicije za male privredne subjekte, 30% vrednosti investicije za srednje privredne subjekte, odnosno 25% vrednosti investicije za velike privredne subjekte, ali ne više od 37,5% od iznosa koji su na ime naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada uplatile članice kolektivnog operatera za isti period.

Kolektivnom operateru za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom podsticajna sredstva se mogu dodeliti za investiciju u nova postrojenja za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom koja ne može biti manjeg kapaciteta na godišnjem nivou od količine proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, a koje članice kolektivnog operatera stavljaju godišnje na tržište Republike Srbije.

Uz prijavu za dodelu podsticajnih sredstava kolektivni operater prilaže:

- glavni projekat postrojenja na koji je saglasnost dalo ministarstvo nadležno za poslove životne sredine,
- ugovore sa izvođačima radova i dobavljačima opreme,
- izveštaj o izvedenim radovima sa izdatim situacijama i originalnim računima.

4.3. Visina podsticajnih sredstava usklađuje se sa godišnjom stopom rasta cena na malo prema podacima republičke organizacije nadležne za poslove statistike.

Ministar propisuje usklađene iznose podsticajnih sredstava do 28.februara tekuće godine.

U slučaju promena u visini i uslovima dodele podsticajnih sredstava neposredno će se primenjivati Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava i Pravilnik o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava.

5. Realizacija dodeljenih sredstava

Odluke o dodeli podsticajnih sredstava donosi Upravni odbor Fonda. Na osnovu odluke Upravnog odbora, Fond će sa korisnikom podsticajnih sredstava zaključiti ugovor. Podsticajna sredstva su bespovratna.

6. Dostavljanje prijava

Konkurs je otvoren od 01.01.2012. do 31.01.2013. godine.

Prijave se podnose na obrascu "Prijava za dodelu podsticajnih sredstava".

Prijave se obavezno podnose i u pisanoj i u elektronskoj formi.

Prijave u pisanoj formi sa pratećom dokumentacijom iz tačke 3. Konkursa dostavljaju se na adresu: Fond za zaštitu životne sredine, Beograd, Nemanjina 22-26, sa naznakom: "Prijava na konkurs za dodelu podsticajnih sredstava".

Prijave u elektronskoj formi šalju se na adresu: podsticajnasredstva@sepf.gov.rs

Nepotpune prijave kao i prijave uz koje nije dostavljena dokumentacija iz tačke 3. Konkursa neće se razmatrati.

Poziv će biti objavljen u "Službenom glasniku RS", dnevnom listu "POLITIKA" i na internet strani Fonda: www.sepf.gov.rs
Kontakt osoba: Nikola Orlović, tel. 011/2169-368, 011/22-77-442, mail: nikola.orlovic@sepf.gov.rs

Izvor: Vebsajt Fonda za zaštitu životne sredine, 19.1.2012.

JAVNI POZIV ZA EKOLOŠKA VOZILA ZAKON O FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE: Objavljen javni poziv auto kućama za učešće u programu dodele bespovratnih sredstava u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila

Na osnovu člana 18. stav 3. Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 101/2011 - prim. red) i člana 14. stav 2. tačka 13) Statuta Fonda za zaštitu životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 3/2011 - prim. red), Upravni odbor Fonda za zaštitu životne sredine objavljuje otvoreni poziv auto kućama za učešće u programu dodele bespovratnih sredstava u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila.

1. Predmet poziva

Pozivaju se auto kuće koje su zainteresovane za učešće u programu dodele bespovratnih sredstava u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije da dostave Fondu prijavu u skladu sa uslovima navedenim u ovom pozivu.

Fond će podržati ovaj program bespovratnim sredstvima u ukupnom iznosu do 20.000.000,00 dinara.

2. Korisnici bespovratnih sredstava

Korisnici bespovratnih sredstava su auto kuće koje su kod Agencije za privredne registre registovane za obavljanje ove delatnosti i ispunjavaju uslove poziva.

3. Namena

Fond će auto kućama koje se jave na ovaj poziv isplaćivati iznos od 100.000,00 dinara u apsolutnom iznosu za svako prodato vozilo:

- na električni pogon,
- na hibridni pogon,
- sa emisijom CO2 (ugljen-dioksid) ispod 100 g/km (u kombinovanom ciklusu),
a do raspodele ukupnih sredstava namenjenih ovom pozivu (20.000.000,00 dinara).

4. Dokumentacija (u originalu ili overenoj fotokopiji)

- prijava (u slobodnoj formi) u kojoj je potrebno navesti naziv i sedište auto kuće, matični broj i PIB, broj računa i ime banke, faks i e-mail i lice ovlašćeno za zastupanje
- rešenje o upisu u registar privrednih subjekata kod APR iz kojeg se vidi da je auto kuća registrovana za obavljanje delatnosti prodaje motornih vozila,
- OP obrazac,
- zvaničan katalog sa asortimanom vozila iz tačke 3. ovog poziva.

5. Realizacija

Ovaj poziv objaviće se u Službenom glasniku Republike Srbije, dnevnom listu "POLITIKA" i na internet strani Fonda za zaštitu životne sredine: www.sepf.gov.rs.

Prijave je potrebno dostaviti na adresu: Fond za zaštitu životne sredine, Beograd, Nemanjina 22-26.

Upravni odbor Fonda doneće odluku o listi auto kuća koje ispunjavaju uslove za učešće u ovom programu, nakon čega će se zaključiti ugovori sa auto kućama.

Auto kuće koje sa Fondom zaključe ugovore podnosiće zahteve za dodelu sredstava u iznosu od 100,000,00 dinara uz koje prilažu:

- ugovor o kupoprodaji između kupca vozila i auto kuće,
- potvrda o homologaciji koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja (za vozila na električni i hibridni pogon) odnosno sertifikat o saobraznosti vozila - COC (za vozila sa emisijom CO2 ispod 100 g/km u kombinovanom ciklusu),
- račun za prodato vozilo,
- dokaz o prenosu sredstava na račun auto kuće (izvod iz banke)
- dokaz da je na vidnom mestu istaknuto (u katalogu, auto salonu, oglasu, reklami) obaveštenje da je Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila dodelio 100.000,00 dinara apsolutnom iznosu za svako prodato vozilo.

Dodatne informacije: tel: 011/22-77-442,

Kontakt osoba: Nikola Orlović (nikola.orlovic@sepf.gov.rs)

Izvor: Vebsajt Fonda za zaštitu životne sredine, 19.1.2012 .

JAVNI POZIV ZA PROGRAM ZAPOŠLJAVANJA RASPISAN JAVNI POZIV ZA SUFINANSIRANJE PROGRAMA ILI MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA TERITORIJI AP VOJVODINE • Rok za dostavljanje dokumentacije je 31. januar 2012. godine •

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ranopravnost polova raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine za sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.

Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u skladu sa Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja za 2012. godinu, sufinansira gradove i opštine na teritoriji AP Vojvodine u kupnom iznosu od 126.000.000,00 dinara za programe i mere aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, i to za: zapošljavanje pripravnika ili stručne prakse, javne radove, i za dodatne obuke i obrazovanje.

Ciljevi finansiranja su povećanje zaposlenosti, podizanje kapaciteta lokalnih samouprava kroz učešće u obezbeđivanju dela sredstava za finasiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja u lokalnoj samoupravi, povećanje nivoa obrazovanja nezaposlenih, socijalna inkluzija, uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, podrška smanjenju nezaposlenosti mladih, podrška smanjenju neformalnog rada i drugi.

Dokumentacija koja je potrebna za konkurisanje je Zahtev za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja za 2012. godinu, usvojen Lokalni akcioni plan zapošljavanja i Odluka nadležnog organa o formiranju lokalnog saveta za zapošljavanje.

Dokumentacija se dostavlja u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa, sa naznakom "Javni poziv za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, za sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja" do 31. januara 2012. godine.

Kompletan tekst konkursa možete preuzeti na http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=6297&Itemid=1

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.1.2012.

POSLOVNO STRUČNI SKUP "KOMPLETNA REŠENJA U UPRAVLJANJU ŠTAMPOM I DOKUMENTIMA U SAVREMENOM POSLOVANJU" BIĆE ODRŽAN 3. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup "Kompletna rešenja i trendovi u upravljanju štampom i dokumentima u savremenom poslovanju".

Skup će se održati 03. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali na VI spratu Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Informišite se o novim rešenjima i trendovima u upravljanju štampanim i elektronskim dokumentima, danas i u budućnosti, kako biste sagledali potencijal za smanjenje troškova i povećanje efikasnosti IT okruženja u svojoj kompaniji.

Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

POSLOVNO-STRUČNI SKUP "ULOGA MENADŽMENTA KVALITETA U IMPLEMENTACIJI INFORMACIONOG SISTEMA - PRIMERI DOBRE PRAKSE" BIĆE ODRŽAN 10. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup "Uloga menadžmenta kvaliteta u implementaciji informacionog sistema - primeri dobre prakse"

Skup će se održati 10. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali IV Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Cilj skupa je, da kroz primere dobre prakse, predstavi na koji način sistemi menadžmenta kvalitetom predstavljaju podršku implementaciji informacionih sistema.

Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

STRUČNI SEMINAR "INFORMACIONI SISTEMI U MUZIČKIM I BALETSKIM ŠKOLAMA - SAVREMENE TEHNOLOGIJE ZA POUZDANU ŠKOLSKU ADMINISTRACIJU" BIĆE ODRŽAN 25.JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti organizuje stručni seminar: Informacioni sistemi u muzičkim i baletskim školama - savremene tehnologije za pouzdanu školsku administraciju u sredu, 25.januara 2012. godine, sa početkom u 11 časova u sali na VI spratu.

Cilj seminara je razmena iskustava u primeni IS-a u administrativnom vođenju muzičkih i baletskih škola, kao i u njihovom umrežavanju u Jedinstveni Informacioni Sistem Prosvete (JISP).

Brojne su razlike i specifičnosti kojima se odlikuje rad muzičkih škola u odnosu na opšte osnovno obrazovanje, gimnazije i stručne škole, tako da primena savremenih tehnologija u ovom domenu garantuje sveobuhvatnu, preglednu i iznad svega potpuno pouzdanu školsku administraciju.

Zbog ograničenog broja mesta, molimo Vas da svoje prisustvo (direktor i još jedan predstavnik škole) potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 19.1.2012.

PREDSEDNICI 13 EVROPSKIH KOMORA POTPISALI DEKLARACIJU KOJOM SE ZALAŽU ZA PRIHVATANJE I PRAVILNU PROCENU PRINCIPA PO KOME RADE, ZASNOVANOG NA JAVNOM PRAVU I OBAVEZNOM ČLANSTVU

Predsednici 13 evropskih komora, osam iz zemalja članica Evropske unije i pet iz evropskih zemalja koje još nisu članice, potpisali su deklaraciju kojom se zalažu za prihvatanje i pravilnu procenu principa po kome rade, zasnovanog na javnom pravu i obaveznom članstvu

Mi, privredne komore EU, komore Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije i Španije, kao i komore Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Turske jesmo evropske komore osnovane po zakonu (javnom pravu) (Public Law Chambers -PLC), navodi se u Deklaraciji.

Objašnjavajući svoju misiju i ciljeve, evropske komore zasnovane na jvnom pravu ističu: " Opredeljene smo za tržišnu ekonomiju, evropski socijalni model i evropske vrednosti koje proističu iz zajedničke istorije i kulture. U našem sastavu su preduzeća svih veličina i iz svih sektora privrede, u skladu sa našim zakonima. Zastupamo opšti interes naših preduzeća članica i našu upravljačku strukturu uglavnom čine demokratski izabrani predstavnici privrede. Na taj način, mi zastupamo opšti ekonomski interes naših zemalja i snažno zagovaramo slobodu i konkurentnost.

S obzirom da zastupamo privredu u celini, na nama je posebna odgovornost za makroekonomski i društveno-politički razvoj naših zemalja. Takođe, garantujemo da se ravnopravno čuje glas malih, srednjih i velikih preduzeća. Na taj način, naš rad utiče na poslovno okruženje, zapošljavanje, rast dohotka naših zemalja, a time se doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti", kaže se u Deklaraciji koju su potpisali predsednici komora 13 evropskih zemalja, među kojima su i najrazvijenije ekonomije Evrope, pa i sveta.

"Naše komore, sa svojim kapacitetom da upravljaju promenama, jesu snažni pouzdani partneri vladama kada je u pitanju realizacija programa nacionalnih reformi. Na ovaj način se pomaže postizanje ciljeva EU 2020 i ekonomski rast u našim zemljama i u Evropi. Verujemo da su otvorena tržišta ključ ekonomskog rasta i razvoja i zalažemo se za efikasan i delotvoran trgovinski sistem u globalizovanom svetu. Mi promovišemo globalnu trgovinu putem jake posvećenosti otvorenim tržištima preko multilateralnih, regionalnih i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o liberalizaciji stranih investicija.

Mi se snažno zalažemo za:

• Konkurentne kompanije u konkurentnom privrednom okruženju kako bi se obezbedio održiv rast
• Atraktivan zakonski okvir kojim se podstiče preduzetništvo
• Naprednu poslovnu zajednicu za MSP
• Stabilnu globalnu privredu sa stvarno otvorenim tržištem
• Radnu snagu koja je visoko obrazovana i obučena i koja se uklapa u privredu zasnovanu na znanju
• Ekonomski razvoj u regionima
• Održivu privredu zasnovanu na znanju i inovacijama
• Visokokvalitetne poslove u fleksibilnom i sigurnom okruženju."

Sve usluge koje pružaju komore sa obaveznim članstvom, zasnovane na javnom pravu, proističu iz navedenih ciljeva i doprinose pozitivnom razvoju društva i privrede u našim zemljama, kaže se, između ostalog, u Deklaraciji, koju je u ime Privredne komore Srbije potpisao njen predsednik Miloš Bugarin.

Deklaraciju evropskih komora možete pogledati na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20informisanje/deklaracija%20evropskih%20komora.pdf

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.1.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE NAJAVLJUJE POVLAČENJE IZ PREGOVORA O VISINI MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI

Unija poslodavaca Srbije razmotriće povlačenje iz pregovora o visini minimalne zarade u RS zbog toga što Ministarstvo finansija RS odbija da ispuni odredbu iz Socijalnog sporazuma između Vlade, poslodavaca i sindikata o podizanju neoporezivog dela zarade na 10 000 dinara.

Postalo je bespredmetno dalje učešće predstavnika privrede u pregovorima oko visine minimalne zarade, jer Ministarstvo finansija RS nije sprovelo ono što je Vlada RS ugovorila sa Unijom poslodavaca Srbije, Savezom samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" u aprilu 2011.

U Socijalnom sporazumu bilo je definisano da će minimalna cena radnog časa u RS od 1. juna 2011. biti 102 dinara, a od oktobra iste godine Ministarstvo finansija trebalo je da podigne neoporezivi deo zarade sa tadašnjih 7 310 dinara na 10 000 dinara, kako bi olakšalo materijalno stanje zaposlenih u hiljadama preduzeća sa niskim zaradama i pomoglo opstanak ovih preduzeća u teškim ekonomskim okolnostima u kojima se nalaze.

Svojim potpisom, garant za podizanje neoporezivog dela zarade i sprovođenje Socijalnog sporezuma bio je lično premijer Vlade RS Mirko Cvetković. Neispunjavanjem obaveza koje je na sebe preuzela Vlada RS, na čelu sa premijerom, kao potpisnikom sporazuma, prevarila je više od 320 000 privrednih subjekata u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije ne želi da bude paravan za neodgovornost i da mirno posmatra dalje propadanje privrede.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 19.1.2012.

SADAŠNJI UČENICI OSMOG RAZREDA ĆE NA TESTU ZA MALU MATURU IMAĆE 50 ODSTO NEPOZNATIH ZADATAKA • Od školske 2013/14. godine na testu će biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima •

Sadašnji učenici osmog razreda će na testu za malu maturu imati 50 odsto nepoznatih zadataka, duplo više nego prošle godine.

"Četvrtina zadataka biće identična pitanjima iz zbirki za polaganje male mature, dok će preostalih 25 odsto zadataka imati izmenjen sadržaj u odnosu na zbirke", rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić. Prema njegovim rečima, zbirke za polaganje završnog ispita iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike su pripremljene, a Tanjugu je u Pres službi ministarstva rečeno da će ti priručnici zvanično biti predstavljeni najverovatnije u petak, 20. januara na konferenciji za novinare. Kostić je istakao da je prošlogodišnja mala matura završena uspešno i najavio da će od školske 2013/14. godine na testu biti uveden i treći predmet, sa svim nepoznatim zadacima. Pomoćnik ministra je podsetio da je svaka škola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polaganje male mature i najavio da će probni test završnog ispita biti održan krajem aprila ili početkom maja, a da na "probi" neće biti pitanja iz zbirki. Prošle godine, kada je premijerno uveden završni ispit, učenici su imali 50 odsto poznatih pitanja iz zbirki, 25 odsto pitanja bilo je delimično poznato, a preostalih 25 odsto nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu bili u zbirci.

Izvor: Tanjug

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 19.1.2012.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
VISOKI SAVET SUDSTVA JE UTVRDIO DA NISU ISPUNJENI USLOVI ZA POKRETANJE POSTUPKA RAZREŠENJA ČLANA TOG SAVETA UHAPŠENOG SUDIJE

Visoki savet sudstva je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka razrešenja člana tog saveta uhapšenog sudijeB.J.. On je uhapšen 22. septembra 2011. pošto mu je VSS istog dana ukinuo imunitet. Od tada se nalazi u pritvoru, a Specijalni sud još nije odlučio o predlogu njegovih advokata da mu se uz jemstvo ukine pritvor.

"U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka za prestanak funkcije člana Saveta razrešenjem koji su propisani Zakonom o VSS, kao ni uslovi za pokretanje postupka razrešenja sa sudijske funkcije propisani Zakonom o sudijama, navodi se u zaključcima Saveta.

Sudija B.J. je suspendovan zbog krivičnog postupka koji se vodi protiv njega, a VSS može da ga razreši samo ukoliko B.J. bude osuđen i to po pravosnažnosti presude.

On je do hapšenja radio kao sudija Prekršajnog suda u Beogradu. Tužilaštvo za organizovani kriminal ga tereti  da je sa saradnicima pribavio protivpravnu korist 20 miliona dinara, dok je bio na čelu Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici.

Šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer nedavno je od predsednice VSS Nate Mesarović zatražio da najviši organ pravosudne uprave na izvesno vreme prekine reviziju izbora sudija, jer nema kvorum za odlučivanje.

USVOJENA UREDBA O MERAMA PODRŠKE GRAJEVINSKOJ INDUSTRIJI: SUBVENCIJE KROZ DUGOROČNO STAMBENO KREDITIRANJE I KROZ SMANJENJE STOPE OBAVEZNOG UČEŠĆA SA 10 NA 5%

Tanjug

Predstavljajući Uredbu na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić je kazao da je namera države da omogući povoljniju kupovinu stanova podizanjem kreditne sposobnosti kupaca i smanjenja kamatnih stopa, kao i da podrži građevinsku industriju.

Ministar je naveo da se može odobriti maksimalno 100.000 evra, a nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat ili da je u postupku izgradnje.

Ukupan rok otplate je 30 godina, pri čemu se sredstava iz budžeta Srbije vraćaju poslednjih pet godina, a za otplatu kredita poslovne banke najviše 25 godina.
Nepokretnost koja se zalaže mora biti uknjižena ili mora imati minimalni stepen završenosti od 80 odsto.

Dulić je objasnio da korisnik kredita mora da bude državljanin Srbije sa prebivalištem u Srbiji, da korisnik ili njegov bračni drug ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat u celosti, kao i da nemaju stambeni kredit u korišćenju.

Korisnik kredita, kao i njegov bračni drug, pojedinačno ne mogu imati platu veću od 150.000 dinara. Tako je uredbom povećan limit neto plate za 30.000 dinara.

KRETANJE REFERENTNE KAMATNE STOPE U NAREDNOM PERIODU ĆE I DALJE U NAJVEĆOJ MERI ZAVISITI OD OSTVARIVANJA RIZIKA U MEĐUNARODNOM OKRUŽENJU I U OBLASTI FISKALNE POLITIKE, I NJIHOVOG UTICAJA NA INFLACIJU

Nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 9,5 odsto.

Inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. godine je bila nešto niža od očekivanja Narodne banke Srbije, uglavnom zbog jednokratnih metodoloških efekata u obračunu cena voća i povrća. Očekujemo dalji pad inflacije uz mogućnost da se ona nađe ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja  krajem prvog tromesečja ove godine. Deo ovog pada biće privremenog karaktera i rezultat, pored već pomenutog, i drugih efekata poput administrativnog ograničenja trgovačkih marži i takozvanog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije s početka prethodne godine. S obzirom na to, očekujemo da će se inflacija stabilizovati oko cilja u trećem tromesečju ove godine.

Imajući u vidu ovakvo kretanje inflacije, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou,  pre svega zbog još uvek nerešene krize u zoni evra, Izvršni odbor je doneo odluku o daljem smanjenju referentne kamatne stope.

Kretanje referentne kamatne stope u narednom periodu će i dalje u najvećoj meri zavisiti od ostvarivanja rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2012.

Kabinet guvernera

RAZVOJNA ŠANSA VOJVODINE, IZMEDJU OSTALOG I U ZDRAVSTVENOM TURIZMU

Tanjug

U Vojvodini se intenzivno radi na objedinjavanju ponude u oblasti zdravstvenog turizma, i ona će već krajem narednog meseca biti predstavljena na sajmu u Ljubljani, a zatim i u Beogradu i Budimpešti, izjavio je direktor Fonda Klastera zdravstvenog turizma Vojvodine Atila Vereš.

Direktor Vereš je, kako prenosi novosadski dnevni list Mađar So, takođe najavio i promociju kompletne ponude u oblasti zdravstvenog turizma u Briselu i to preko kancelarije Autonomne pokrajine Vojvodine, koja je u sedištu Evropske unije (EU) otvorena 2011.

"To predstavljanje zahteva nešto duže pripreme i ponudu na više evropskih jezika, zajedno sa cenovnicima, ali mislim da turiste iz Evropske unije možemo da privučemo sa našim cenama", rekao je Vereš.

Vereš smatra da ponuda u pokrajini zaostaje za onom u zemljama članicama EU, ali da se to može prevazići.

"U oblasti stomatoloških usluga i plastične hirurgije, mi imamo stručnjake sa znanjem svetskog nivoa, ali to ljudi zbog besparice ne primećuju, jer samo malo njih može sebi da priušti takve intervencije. Ovi, za nas visoki cenovnici međutim za strance nisu skupi, pa nam je cilj da ih na osnovu toga privučemo u što većem broju", ukazao je Vereš.

REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE PROŠIRIO JE LISTU LEKOVA NA TERET FONDA

Tanjug
 
Lekovi sa spiska su namenjeni za terapiju obolelima od glaukoma, neuroloških oboljenja, ali i za bubrežne pacijente, astmatičare i obolele od arterijske hipertenzije.

Pacijentima obolelim od glaukoma biće omogućena kombinovana terapija kapima i oni neće više plaćati procentualnu participaciju

Prvi put je uveden revolucionarni lek "rilutek" za lečenje teškog neurološkog oboljenja - amiolateralne skleroze.

Za bolesnike u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije biće omogućen lek "mimpara", a obolelima od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i arterijske hipertenzije omogućena je veća dostupnost lekova i antibiotika. Za bolesnike na parenteralnoj ishrani takođe je proširen broj lekova koje mogu koristiti, navodi se u saopštenju RFZO.

Novom listom lekova uvodi se 61 lek, različite jačine, oblika i pakovanja, a od toga 21 lek je u okviru devet potpuno novih medikamenata, dodaje se u saopštenju. Uvođenjem novih lekova na listu omogućena je veća dostupnost lekova kako različite jačine i farmaceutskog oblika, tako i potpuno novih aktivnih supstanci.

Sniženjem cena lekova u pojedinim terapijskim grupama kao što su lekovi u lečenju kardiovaskularnih, bolesti nervnog i respiratornog sistema, antiinfektivni lekovi, procentualna participacija smanjena je za pet do 20 odsto, podseća se u saopštenju.

KOMPANIJA NEKTAR OBJAVILA PONUDU ZA PREUZIMANJE PREOSTALIH AKCIJA SLOVENAČKOG PROIZVOĐAČA VOĆNIH SOKOVA FRUKTAL

Tanjug

Kompanija Nektar objavila je ponudu za preuzimanje preostalih 6,27 odsto kapitala slovenačkog proizvođača voćnih sokova Fruktal, po 15,3 evra za jednu akciju.

Srpski Nektar je već vlasnik 93,73 odsto kapitala Fruktala, jer je prošle godine za većinsko preuzimanje platio 35,3 miliona evra Pivovarni Union.

Ponuda za preuzimanje se odnosi na 6,27 odsto kapitala u Fruktalu ili 157.143 akcija koje su većinom u vlasništvu malih akcionara.

Ponuda Nektara otvorena je do 27. februara, a kupovinu Fruktala odobrile su nadležne institucije za zaštitu konkurencije u Srbiji, Sloveniji, Makedoniji, BiH i Hrvatskoj.

PREDLOG ZAKONA O DVORSKOM KOMPLEKSU NA DEDINJU, KOJI JE VLADA SRBIJE PROLETOS UPUTILA U PARLAMENT, I DALJE U MIROVANJU

B92

Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, koji je Vlada Srbije proletos uputila u parlament, i dalje stoji u fioci.

Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević (Fonet, arhiva)

Neizvesna je podrška Zakonu koji bi potomcima Karađorđevića omogućio da besplatno stanuju. Za to vreme građani Srbije i dalje plaćaju održavanje tog kompleksa.

Dvorski kompleks na Dedinju za poslednjih sedam godina koštao je građane Srbije oko 4,5 miliona evra. Samo prošle godine za to je izdvojeno oko 30 miliona dinara, dok se iz budžeta ne vidi koliko će to biti ove.

Međutim, tu nije kraj državnim izdvajanjima. Na zvaničnoj prezentaciji kraljevske porodice dvorskih liferanata, preduzeća koja dodatno pomažu Karađorđevićima, vidi se da je među njima veliki broj državnih firmi.

Dvorski liferanti su: Beogradski sajam, Beogradski vodovod i kanalizacija, Jat ervejz, JKP Zelenilo, Beograd, JP Srbijašume, Prirodno- matematički fakultet Novi Sad, Saobraćajni institut CIP, Železnice Srbije

Predlog zakona o finansiranju Kraljevog dvora, Belog dvora, dvorskog parka i drugih pratećih objekata, koji se prostiru na 135 hektara, stoji u fioci skoro godinu dana, jer nema većinsku podršku u parlamentu. Meho Omerović kaže da je ideja da se dvorski kompleks da porodici Karađorđević bez naknade, kao i da se finansiraju njihove lične potrebe – besmislena, a pogotovo u vreme krize.

“Srbija je republika, oni koji misle da su kraljevi potomci neka ta prava ostvaruju na nekim kraljevskim dvorovima, a Srbija nema para i ne treba da ih da za pogotovo ovako nedomaćinsko ponašanje”, rekao je Omerović.

Omerović dodaje da je u ovom trenutku nemoguće utvrditi koliko Karađorđevići zaista koštaju Srbiju, jer nikada nisu dostavili izveštaj o trošenju novca koji su dobili.

“Kada je država konačno presavila tabak i tražila od njih da navedu kako su potrošili pare, onda je nastala panika, počelo je otpuštanje zaposlenih i onda smo saznali da dole imamo i baštovane i batlere kao da je to neki pravi dvor, kao da je to neka prava monarhija”, rekao je Meho Omerović.

Ni Mlađan Dinkić, koji zagovara finansiranje dvorskog kompleksa, ne misli da treba finansirati privatne potrebe Karađorđevića.

Ako se troši na neke druge stvari, reprezentaciju porodice, to je potpuno druga priča. Protiv sam toga, ali jesam za to da se daje novac da se održava ovaj kompleks”, rekao je Dinkić.

Nekoliko članova Dinkićeve matrične stranke G17 plus članovi su Krunskog saveta. Među njima je i Predrag Marković koji, kao resorni ministar, pred poslanicima treba da obrazlaže i brani zakon o dvorskom kompleksu.

Prvi čovek ministarstva kulture Predrag Marković nije želeo da govori o ovom zakonu dok se ne nađe pred poslanicima. U kratkom telefonskom razgovoru on je objasnio da ne smatra je u sukobu interesa jer, kako kaže, jeste član Krunskog saveta, ali nema privatne koristi od toga, a kao ministar svakako mora da brani zakon. U Krunskom savetu danas nismo mogli dobiti komentar na ovu temu.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPUTIO JE INICIJATIVU USTAVNOM SUDU ZA REVIZIJU ODREDABA ZAKONA U VEZI RODITELJSKOG DODATKA

RTV

Probleme u ostvarivanju svojih prava imaju pojedine majke u Novom Sadu koje, kao raseljena lica, ne mogu da dobiju roditeljski dodatak, jer nemaju ličnu kartu izdatu u Novom Sadu, iako je otac ima. Pokrajinski ombudsman uputio je inicijativu ustavnom sudu za reviziju odredaba zakona po kojima pravo na roditeljski dodatak u praksi može da ostvari isključivo majka, a otac samo u izuzetnim okolnostima, što je po mišljenju zaštitnika građana kršenje ustavom garantovane ravnopravnosti roditelja.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/i-ocevima-roditeljski-dodatak_295417.html

NOVA UREDBA O OGRANIČENJU MARŽE GASI MALE TRGOVINE?

RTV

Poslednjeg dana prošle godine na snagu je stupila uredba o ograničenju marže na deset procenata za osnovne životne namirnice. Tržisna inspekcija od početka godine izvršila je 203 kontrole i donela sedam rešenja za otklanjanje nepravilnosti. Sa druge strane u Udruženju trgovaca Novog Sada nezadovoljni su tom uredbom jer, kako kažu, to će samo ubrzati gašenje malih trgovina.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/nova-marza-gasi-male-trgovine_295429.html

DONOŠENJEM ODGOVARAJUĆEG ZAKONA, U BUDUĆNOSTI ĆE SE JEDNOSTAVNIJE I ČEŠĆE POKRETATI REFERENDUM I NARODNE INICIJATIVE

RTV

Građani Srbije, sa donošenjem odgovarajućeg zakona, u budućnosti će jednostavnije i češće pokretati referendum i narodne inicijative, izjavio je za RTV predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković.

Referendum je najčešći oblik neposredne demokratije i kao takav je predviđen u velikom broju Ustava u svetu, međutim, po učestalosti korišćenja razlikuje se od zemlje do zemlje
Većina zemalja koja se Evropskoj uniji (EU) priključila posle njenih osnivača, prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.

  http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-dobar-referendum-potreban-dobar-zakon_295377.html

OFŠOR-KOMPANIJA OJADILA SRBIJU

Blic

Ofšor-kompanija Kempten, registrovana na Kipru, za poreze duguje 1,5 milijardi dinara, a pritom je jedna od retkih u 2010. ostvarila dobit od 7,2 miliona dinar.

Ta kompanija je kupila preduzeće Tabako od Mika Brašnjovića koji je bio u poslovnim vezama sa bivšim direktorim "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Na spisku sto najvećih dužnika, Kempten prvi upada u oči, što zbog visine duga, što zbog činjenice da je u pitanju profitabilna firma, registrovana u Nikoziji sa 500 evra kapitala.

Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se firma bavi trgovinom na veliko električnim aparatima, ali i da je njen jedini vlasnik ofšor-kompanija "Kempten trading limited“ sa Kipra. Direktor je advokat, Grk Vorkas Mihails, a zakonski zastupnik u Srbiji Zlata Kecap.

Prema podacima Poreske uprave, Kempten je 36. najveći dužnik u Srbiji i za poreze duguje tačno 1,53 milijarde dinara. Sa toliko bi, recimo, sve prazniji PIO fond mogao da obezbedi 64.000 prosečnih penzija u zemlji.

Kako piše Blic, Kempten je kupio firmu Tabako od biznismena Mika Brašnjovića, javnosti poznat po kupovini nepokretnosti Beka po Srbiji. Tabako je kupio 33 lokala iako su se na licitaciji prijavile i firme koje su nudile duplo veću sumu. Kako su mediji pisali 2006. godine, Brašnjović je bio u bliskim vezama sa tadašnjim direktorom "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Navodno je novac "C marketa“, više od 20 miliona evra, prebacivan u Brašnjovićeve firme. Brašnjović je kasnije i uhapšen. Prethodno je Tabako kupio BIM Slavija za 2,2 miliona evra umesto procenjenih 5,1 milion.

Kempten je vlasnik i 0,72 odsto kapitala Beogradske berze. Direktorka Berze Gordana Dostanić nije, međutim, znala da kaže ko stoji iza Kemptena, a informaciju nismo dobili ni od Ivana Ristića, predsednika UO Berze, inače zastupnika državnog kapitala.

U Poreskoj upravi nisu stigli da nam pošalju podatke o strukturi duga i vlasništva Kemptena. Kako nezvanično saznajemo, ova firma je prilično složen slučaj, jer pored matične filijale na Paliluli, posluje na više lokacija po Srbiji.

"Radimo na slučaju. Račun firme je blokiran, a dug možemo da naplatimo samo ukoliko firma na njemu ima sredstava", kaže izvor Blica iz Poreske. Na pitanje što se čekalo sa naplatom, sleže ramenima.

DIZEL I EVRODIZEL POSKUPELI ZA OKO JEDAN DINAR, A BENZIN ZA TRI DINARA PO LITRU

Tanjug

Gorivo na pumpama u Srbiji od danas je ponovo poskupelo. Dizel i evrodizel skuplji su za oko jedan dinar, a benzin za tri dinara po litru.

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije poskupeo je evrodizel i dizel D-2 za jedan dinar po litru, a benzin BMB 95 za tri dinara po litru, ali su cene kod NIS-a i dalje niže u odnosu na konkurenciju, kažu u toj kompaniji.

Naftna kompanija OMV podigla je cene dizela D-2 za jedan dinar po litru, a cene dizala i benzina BMB 95 naviše korigovala je i naftna kompanija MOL.

NIS je kao i druge kompanije bio prinuđen da koriguje maloprodajne cene motornog goriva u proseku za oko jedan odsto, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u skladu sa konjunkturom srpskog tržišta, saopšteno je iz NIS-a.

Kod "Lukoila Srbija" je prošlog vikenda porasla cene dizela za oko pola dinara po litru, ali ta kompanija neće u skorije vreme povećavati cene benzina, kažu u "Lukoilu".

Na benzinskim stanicama članica Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi prošle nedelje je poskupeo benzin za oko dva i po dinara, a dizel do četiri dinara po litru.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

PREDSTAVNICI SINDIKATA ZANATSTVA, USLUGA I PREDUZETNIŠTVA SRBIJE I ASOCIJACIJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA POTPISALI PROTOKOL O SARADNJI RADI POVEĆANJA ZAPOSLENOSTI

Predstavnici Sindikata zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika potpisali su danas u Beogradu Protokol o saradnji u cilju povećanja zaposlenosti i stvaranja povoljnijih uslova za razvoj i unapređenje zanatstva.

Protokol je početni korak ka socijalnom dijalogu sindikata i preduzetnka koji treba da doprinese stvaranju povoljnih uslova za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta kao i smanjenju "sive" ekonomije, saopšteno je u Savezu samostalnih sindikata Srbije nakon potpisivanja tog dokumenta.

Protokol su potpisali predsednici Sindikata zanatstva, usluga i preduzetništva i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Mitar Kostić i Žarko Milisavljević.

Milisavljević je, nakon potpisivanja, istako da je zanatsvo u Srbiji u krizi i da teško opstaje jer se ne shvata značaj te privredne grane.

On je rekao da je 2008. godine kada je Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika osnovana imala 400.000 radnika od čega je dve trećine bilo zaposleno u zanatstvu
U vreme krize otpusteno je 80.000 radnika iz sektora zanatstva, dodao je Milisavljević istakavši da je neophodno što pre doneti Zakon o zanatstvu kako bi ta oblast bila bolje regulisana.
Kostić je naglasio da će protokol i zajednički nastup biti od koristi i poslodavcima i sindikatima, podsetivši na velika opterećenja na dohodak i teške uslove poslovanja u Srbiji.

Izvor: Tanjug, 19.1.2012.

LOKALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA GRADA ČAČKA: U 2012. godini stalni ili privremeni posao trebalo bi da dobije oko 460 Čačana

Lokalnim akcionim planom zapošljavanja predviđeno je da ove godine na razne načine stalni ili privremeni posao dobija oko 460 Čačana.

Za tu svrhu iz gradskog budžeta biće izdvojeno 30 miliona dinara, a zamenik gradonačelnika Saša Obradović izjavio je Tanjugu da se očekuje i podrška iz republičkih fondova od 26 miliona.

Tim sredstvima, sa po 200.000 dinara, pomagaće se samozapošljavanje, davati subvencije poslodavcima u istom iznosu, radi otvaranja pet radnih mesta za lica sa evidencije nezaposlenih i finansirati javni radovi.

Predviđeno je da privremeno uposleni na javnim radovima mesečno zarađuju, u zavisnosti od stručne spreme,od 17.600 do 22.000 dinara.

Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Čačku krajem minule godine bilo je 9.919 lica.Procenjuje se da je stvarni broj znatno veći.

Obradović podseća da je do nedavno posao preko ove službe tražilo oko 17.000 Čačana, ali da su mnogi u međuvremenu prestali da se javljaju ovdašnoj filijali, jer su i bez toga mogli da overavaju zdravstvene knjižice,ili su brisani sa evidencije zbog neodazivanja na pozive i neprihvatanja ponuđenog posla.

Sredstvima iz gradskog budžeta pomaže se zapošljavanje od 2006.godine, kada je za ovu svrhu izdvojeno 6,9 miliona, da bi lane taj iznos bio oko tri puta veći.

Izvor: Tanjug, 19.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: NEMOGUĆNOST SKUPŠTINE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DA DONESE ODLUKU O NEDONOŠENJU REŠENJA O UTVRĐIVANJU POREZA NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOSTI OBVEZNIKA KOJI NE VODI POSLOVNE KNJIGE - Zakon o porezima na imovinu: član 38b
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN POKLONA ŠKOLSKOG PRIBORA KOJI GRADSKA UPRAVA UČINI UČENICIMA PRVIH RAZREDA OSNOVNIH ŠKOLA - Zakon o porezima na imovinu: član 14
  • Ministarstvo finansija: ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU POREZA NA DOBIT PRAVNOG LICA KOJI JE TREBALO PLATITI 2006. GODINE - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji: član 114
Aktuelna sudska praksa:

  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U IZVRŠNOM POSTUPKU KOJI SE VODIO PRED PRIVREDNIM SUDOM I POSTUPKU RESTRUKTURIRANJA KOJI SE VODIO PRED AGENCIJOM ZA PRIVATIZACIJU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
  • Viši sud u Valjevu: AUTENTIČNO TUMAČENJE ADVOKATSKE TARIFE - Zakon o parničnom postupku: član 146 stav 2 i član 150 stav 2
  • Viši sud u Valjevu: NEMOGUĆNOST DONOŠENJA REŠENJA O PONOVOM OTVARANJU GLAVNE RASPRAVE OD STRANE PREDSEDNIKA VEĆA - Zakon o parničnom postupku: član 306 i član 361 stav 2 tačka 1)
  • Viši sud u Valjevu: NEPOSTOJANJE RAZLOGA ZA UKIDANJE POTVRDE PRAVOSNAŽNOSTI - Zakon o parničnom postupku: čl. 144 i 346
  • Viši sud u Valjevu: OCENA USPEHA U SPORU PRILIKOM ODLUČIVANJA O TROŠKOVIMA POSTUPKA - Zakon o parničnom postupku: član 149 stav 2
  • Viši sud u Valjevu: ODLUČIVANJE O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA - Zakon o parničnom postupku: čl. 422 do 429
Primer:

  • ODLUKA O OSNIVANJU DVODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
  • ODLUKA O OSNIVANJU JEDNODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 13.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Fabrika saobraćajne opreme "FASO" d.o.o.

 

5. St. broj 24/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1908

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/FASO.shtml/seo=/companyid=20594

I. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 5. St. br. 24/2011 od 5. januara 2012. godine zakazano je dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Fabrikom saobraćajne opreme "FASO" d.o.o. u stečaju iz Beograda, Nemanjina 6 a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, 7. februara 2012. godine sa početkom u 12,40 časova. Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju dopunskom ispitnom ročištu.
II. Ovaj oglas je istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o.

07037792

5. St. broj 3310/2011

 

 

 

I - Pokreće se prethodni postupak za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja nad dužnikom Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12, PIB 100042216, mat. broj 07037792 u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 30. avgusta 2011. godine, sa dopunama od 3. oktobra 2011. godine i 29. novembar 2011. godine.
II - Nalaže se predlagaču Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12 da u roku od tri dana od dana prijema rešenja na ime troškova objavljivanja oglasa, troškova privremenog stečajnog upravnika, kao i drugih troškova prethodnog postupka uplati iznos od 500.000,00 dinara, na žiro račun Suda 840-298802-02, pod pretnjom posledica propuštanja iz člana 159. stav 4. Zakona o stečaju.
III - Za privremenog stečajnog upravnika određuje se Bojković Milorad, Beograd, Vinogradski venac 24/19.
IV - Poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije u pisarnici Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, prizemlje, soba 22, sve do održavanja ročišta.
V - Zainteresovana lica mogu staviti primedbe na podneti plan, kao i osporiti sadržinu, osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
VI - Ročište za odlučivanje i glasanje o predloženom planu reorganizacije zakazuje se 20. januar 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, u sudnici broj 208 drugi sprat.
VII - Pozivaju se poverioci da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta"

07781954

11. St. broj 357/11

 

 

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ELEKTRONIKA+-+SISTEMI+KVALITETA.shtml/seo=/companyid=5121

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 357/11 od 28. novembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta" iz Beograda, u likvidaciji, Milutina Milankovića 104/V, matični broj 07781954, PIB 100099501.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 26. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 9,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 28. novembra 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje

07726686

11. St. broj 2476/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 2476/11 od 5. decembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje iz Beograda, Milutina Milankovića broj 120E, matični broj 07726686, PIB 101681963.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Živojinović Mijodrag iz Beograda, Vojvode Stepe broj 639.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 24. april 2012. godine u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 5. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"Elektronika Avala" d.o.o.

17131770

42. St. broj 50/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1914

 

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, 42 St. broj 50/2011 od 15. juna 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, usvojila je predlog stečajnog poverioca, "Zenit kop" d.o.o. iz Beograda, i otvoren je stečajni postupak nad "Elektronika Avala" d.o.o. iz Beograda, Kneza Višeslava 63 matični broj: 17131770, PIB 100166934.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 25. juli 2011. godine i 24. oktobar 2011. godine i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine, u 10,00 časova, sudnica 227/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano za 24. oktobar 2011. godine, i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine u 10,00 časova u sudnici 211/II Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupština poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

DP "Institut za novinarstvo"

 

15. St. broj 92/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INSTITUT+ZA+NOVINARSTVO.shtml/seo=/companyid=15377

U postupku stečaja u predmetu broj 15-St-92/2010, nad stečajnim dužnikom, DP "Institut za novinarstvo" u stečaju iz Beograda, Njegoševa 72.
Zakazuje se završno ročište za 27. januar 2012. godine u 9,50 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, sudnica 133/I.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljen je u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"DUGA" DOO

 

St. broj 306/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevo, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku stečaja nad "DUGA" DOO u stečaju iz Petlovače, Vese Isailović 35 dana 9.1.2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje izmenjenog Plana reorganizacije i za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije podnetom od strane stečajnog upravnika Dragana Marković iz Loznice, Vojislava Ilić b.b., u stečajnom postupku nad "Duga" DOO u stečaju iz Petlovače, određuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u sudnici 17 Privrednog suda u Valjevu.
2. Uvid u izmenjeni Plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana počev od 9.1.2011. godine, do održavanja ročišta za razmatranje izmenjenog Plana u vremenu od 8,00 časova do 15,00 časova u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba 3 i na oglasnoj tabli suda.
3. U izmenjenom Planu reorganizacije poverioci su svrstani u dve klase.
Plan reorganizacije je usvojen u jednoj klasi ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja, od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Izmenjen Plan reorganizacije smatra se usvojenim, ako je usvojen u svakoj klasi poverilaca tog Plana reorganizacije.
4. Pravo glasa na ročištu za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije imaju svi poverioci iz svake klase plana srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
5. Ako se glasanje obavlja putem pisma, u odsustvu, sva pravna lica moraju da podnesu sudu nove glasačke listiće koji su potpisani od statutarnog zastupnika i overenim pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica, moraju da podnesu popunjene i sudski overene nove glasačke listiće, a naj kasnije pre početka zakazanog ročišta.
6. Objavljivanjem ovog oglasa o održavanju ročišta za razmatranje i glasanje o predloženom izmenjenom Planu reorganizacije u "Službenom glasniku RS", smatra će se uredno pozvanim na ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu

08029652

Posl. broj St. 241/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/UDARNIK.shtml/seo=/companyid=25749

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu Zrenjanin, Prvomajska 53, matični broj 08029652 PIB 102768856.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) s obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Agencija za privatizaciju centar za stečaj Beograd, Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o.

20018135

St. broj 220/2011

 

 

 

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o. Torak, Tudora Vladimireskua 114, matični broj 20018135, PIB 102819852.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje Milan Nićetin iz Zrenjanina, Elemirski drum 16.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga"

08036284

3. St. broj 483/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1937

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+DPP.shtml/seo=/companyid=4421

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 483/2011 od 30.12.2011. godine zakazano dopunsko ispitno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga" Perlez, Svetosavska 17, matični broj: 08036284, PIB: 101164520, za 23.1.2012. godine sa početkom u 10,00 časova i održaće se u sudnici 535/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO

17114506

3. St. broj 594/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 594/2011 od 29. novembra 2011. god, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO Kragujevac, Skladišni centar 6, matični broj 17114506, PIB - 101572990. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3, tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Rajko Fuštar iz Kragujevca, Belodrimska 38, broj licence 155-0402. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 1. mart 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 2. februar 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 29. decembar 2011. god. i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering

17112139

3. St. broj 473/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2144

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 473/2011 od 26.12.2011. godine, usvojen završni izveštaj stečajnog upravnika Gvozdena Jovanovića iz Kragujevca sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 02.12.2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering Aranđelovac, Ilije Milovanovića broj 8 matični broj 17112139, PIB 102117139. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 26.12.2011. godine. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"EMC" d.o.o.

20259698

5. St. broj 480/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2023

 

Privredni sud u Kraljevu stečajni sudija rešenjem St. broj 480/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "EMC" d.o.o., iz Kruševca, mat. br. 20259698, PIB 104869978.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda u roku od osam dana od objavljivanja ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet"

07196377

1. St. broj 351/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TRGOPROMET.shtml/seo=/companyid=12

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Radmila Aleksić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, pokrenutom po predlogu Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 od 6. septembra 2011. godine, dana 23. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Usvaja se predlog Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji.
Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, MB 07196377, PIB 100524064.
Stečajni razlog je prezaduženost.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - centar za stečajeve Beograd.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište određuje se za 10. februar 2012. godine, sudnici 4, zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Ispitno ročište određuje se za 27. april 2012. godine u sudnici 4, zgrade Privrednog suda u leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Stečajni postupak je otvoren 23. decembra 2011. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku RS" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS, kasnije obaviti.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Suda 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

d.o.o. "Celekris"

 

3. St. broj 263/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1919

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 21. decembra 2011. godine za zakazivanje završnog ročišta, doneo je 26. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u sudnici broj 3 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o.

 

3. St. broj 72/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1596

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momor Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o. u stečaju iz Niša, Zetska 2, koga zastupa upravnik Miroljub Dimitrijević doneo je 28. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Bon chance" d.o.o.

20222247

1. St. broj 335/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1568

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je sledeće rešenje:
1. usvaja se predlog stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša,
2. utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20222247 PIB 104714825 zaključuje,
3. iznos od 133.000,00 dinara prenosi se predlagaču OTP banci a.d. Novi Sad, Filijala u Nišu.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 996,88 dinara.
5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

a.d. "Rudo"

 

3. St. broj 452/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1860

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RUDO.shtml/seo=/companyid=4537

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3 St. broj 452/11, nad a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 14. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu, u sobi broj 7, od 8.00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbu stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa. Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od osam dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Murati komerc" d.o.o.

17613588

1 St. broj 983/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1297

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice, koga zastupa stečajni upravnik Milan Dinić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice za period od 25. februara 2011. godine do 2. decembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Milan Dinić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.061.909,32 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 881.909,32 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 145.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos naknade troškova od 20.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 47.300,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata.
5. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice matični broj 17613588, PIB 103551776.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I"

07938420

1 St. broj 691/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=981

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Vesna Đošić, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Vesna Đošić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 220.000,00 dinara.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 65.000,00 dinara.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 44.100,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka.
5. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 45.976,30 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka
6. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš matični broj 07938420, PIB 100623080.
7. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o.

20103965

2 St. broj 672/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2479

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača: Opštine Aleksinac od 4. novembra 2011. godine i Mihajla Karpinskog i dr. od 4. novembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka prema stečajnom dužniku "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o. iz Aleksinca, Aleksinački rudnik b.b., 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Alpos metalne konstrukcije" iz Aleksinaca, Aleksinački rudnik b.b., matični broj 20103965, PIB 104176038, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Ljubomir Kostić iz Niša.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VII. Stečajni postupak je otvoren dana 27. decembar 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Iridis" d.o.o.

20040661

1 St. broj 307/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1570

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, matični broj 20040661, PIB 103914190 zaključuje.
3. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 634,43 dinara.
4. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

JUNIOR HN DOO

7775571

2. St. broj 771/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2266

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom JUNIOR HN DOO u stečaju, Bečej Bulevar Jaše Tomića 5, MB: 7775571, PIB 102230122 po obaveštenju NBS Kragujevac od 2.3.2011. godine i po predlogu predlagača OTP BANKE Novi Sad od 17.5.2011. godine, 21. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Junior hn d.o.o., u stečaju, Bečej, Bulevar Jaše Tomića 5, MB:7775571, PIB 102230122 za 31. januar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 21.12.2011. godine i dostavlja Službenom glasniku Republike Srbije nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DP "Ukusno odevanje"

 

2. St. broj 134/2011

 

 

 

Privredni sud u Somboru stečajno veće sastavljeno od sudije Aleksandra Pozder, kao predsednika veća i sudija Katarine Milojičić i Olivere Panjković Miljenović kao članova veća, u stečajnom postupku nad DP "Ukusno odevanje" u stečaju Apatin, Srpskih Vladara 40, nakon završnog ročišta od 18. decembra 2011. godine na osnovu Izveštaja stečajnog upravnika od 27. decembra 2011. godine, 29. decembra 2011. godine, doneo je Rešenje kojim se zaključuje stečajni postupak nad DP "Ukusno odevanje" Apatin, Srpskih vladara 40.
Ovo rešenje objaviće se u " Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Panon-Crvenka" AD

08116911

St. broj 444/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1304

 

Privredni sud u Subotici je 28. decembra 2011. godine rešenjem St. 444/2011 u postupku stečaja nad "Panon-Crvenka" AD Kelebija, Put E. Kardelja broj 341 - matični broj 08116911 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i radi glasanja po predloženom planu reorganizacije sa izmenama od 27. decembra 2011. godine, za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova - kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Sl. glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Plan reorganizacije sa izmenama u skladu sa uputstvom Privrednog apelacionog suda iz Beograda koji su sudu dana 27. decembra 2011. godine dostavili predlagači plana dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službeni glasniku RS" Beograd, dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke.
Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP "Limka" Fabrika obuće

 

St. broj 11/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIMKA.shtml/seo=/companyid=3348

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, u predmetu stečaja nad DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju, doneo je 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I Usvaja se završni račun stečajnog dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
II Prenosi se neunovčena imovina stečajnog dužnika na RS Fond solidarnosti Beograd, i to:
1. Poslovni prostor površine 11,64 m2 u Splitu, Republike Hrvatska.
2. Zalihe robe (ženske čizme, postava i koža za obuću).
3. Pravo potraživanja po osnovu parnica Privrednog suda iz Užica P. 304/11 i P. 281/10.
III Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
IV Po pravosnažnosti rešenja određuje se brisanje dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju iz evidencije APR.
VI Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda, a dostaviti ga Stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd, punomoćniku stečajnog upravnika Ljubiši Đokić, Agenciji za privredne registre Beograd, predsedniku Odbora poverilaca i Fondu solidarnosti Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Toplota"

0768019

2. St. broj 288/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 288/2010 od 20. decembra 2011. godine je zaključio postupak stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Toplota" - u stečaju Ivanjica, MB 0768019. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DOO "Velimirović inženjering"

 

2. St. broj 289/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=308

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Velimirović inženjering" u stečaju Čačak, rešenjem St. 289/2010 od 27. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 26. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.