Aktuelne vesti na dan 19. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 19. april 2012



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 43 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 18 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 34 OD 18.4. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • KOMENTAR PRAVILNIKA O SADRŽINI UGOVORA O MIROVANJU DUGOVA - "Sl. glasnik RS", br. 21/2012: • Zaokružen pravni okvir za sprovođenje sporazumnog finansijskog restrukturiranja privrednih društava •
  • KONSTITUISANJE PRAVA SLUŽBENOSTI PROLAZA NA GRADSKOM GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU
  • OBRAČUN TAKSE U POSTUPKU PRED PRIVREDNIM SUDOM

 

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR IZMENE PRAVILNIKA O STALNOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I STICANJU ZVANJA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA - "Sl. glasnik RS", br. 31/2012
  • PRIJEM U RADNI ODNOS U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA: • Aktuelna pitanja iz prakse •

 

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

  • PRIMENA PROPISA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA KROZ MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA: • April 2012. •
  • DOPRINOSI OSNIVAČA (PENZIONERA) DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU KOJI NIJE U RADNOM ODNOSU I NIJE REGISTROVAN ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE
  • USLOVI POD KOJIMA PRAVNO LICE NEMA OBAVEZU SASTAVLJANJA KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
  • NOMINALNI IZNOSI PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM I CENZUSI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA DEČIJI DODATAK PREMA REŠENJU MINISTARSTVA RADA I SOCIJALNE POLITIKE OD 12.4.2012. GODINE

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA UREDBE O USLOVIMA I NAČINU PRIMENE MERA ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE NA GRANICI - "Sl. glasnik RS", br. 28/2012
  • KOMENTAR NOVE ODLUKE O USLOVIMA POD KOJIMA I NAČINU NA KOJI REZIDENTI MOGU DRŽATI DEVIZE NA RAČUNU KOD BANKE U INOSTRANSTVU - "Sl. glasnik RS", br. 31/2012: • Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu •

 

ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
SAOPŠTENJE SA 11. SEDNICE I VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, ODRŽANE 18. APRILA 2012. GODINE

Ustavni sud, Veliko veće, je na 11. sednici I Velikog veća odlučivao o 36 predmeta, a u predmetima IUz-252/2002, IUz-27/2011 i Už-3747/2011 je odložio razmatranje i odlučivanje.
I U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:
 - pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 26. stav 2. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 51/09, 78/11 i 101/11). (predmet IUz-909/2010)
- odbacio inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 50. stav 2, člana 53. stav 1. i člana 77. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09). Sud je odbacio zahtev za obustavu pojedinačnog akta, odnosno radnje preduzete na osnovu odredaba člana 50. stav 2, člana 53. stav 1. i člana 77. navedenog Zakona. (predmet IUz-910/2010)
- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 20. tačka 34) Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS" broj 129/07) i člana 8. stav 2. tačka 5) Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS" broj 129/07). (predmet IUz-25/2011)
II U predmetima određivanja načina izvršenja odluka Ustavnog suda, Ustavni sud je:
 - usvojio zahtev N. Radosavljevića, M. Aleksića i Z. Kneževića za izvršenje Odluke Ustavnog suda IUz-52/2008 ("Službeni glasnik RS", broj 34/10) od 21. aprila 2010. godine i odredio da se podnosiocima zahteva, kojima je prestao mandat na osnovu odluka Skupštine opštine Pećinci o prestanku odborničkog mandata broj 011-70/2008-I od 13. oktobra 2008. godine, posledice prestanka odborničkog mandata otklone izmenom pojedinačnih akata na osnovu kojih im je prestao mandat. Sud je poništio rešenje Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu Už. 809/10 od 22. novembra 2010. godine, rešenje Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu Už. 819/10 od 29. oktobra 2010. godine i rešenje Upravnog suda -Odeljenje u Novom Sadu Už. 820/10 od 29. oktobra 2010. godine. Sud je naložio Skupštini opštine Pećinci da, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ove odluke, izmeni navedene pojedinačne akte. (predmet XU-132/2012)
III U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:
- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už- 81/2009, Už- 1311/2009, Už- 1642/2009, Už- 1895/2009, Už- 2041/2009, Už- 2590/2009, Už- 2722/2009, Už- 2326/2010, Už- 3075/2010, Už-795/2011, Už-3355/2011, Už-3358/2011, Už-3364/2011, Už-3427/2011, Už-3738/2011, Už-3742/2011, Už-3746/2011, Už-3797/2011, Už-3801/2011, Už-3802/2011, Už-3804/2011, Už-3816/2011, Už-3831/2011, Už-3833/2011, Už-3836/2011, Už-3950/2011 i Už-3953/2011.
 - odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už- 2287/2009, Už- 2422/2009, Už- 2636/2009 i Už- 2058/2010.
- obustavio postupak po ustavnoj žalbi u predmetu Už-1299/2010.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 18.4.2012.
ZAVRŠETAK PRELIMINARNE ZBIRNE OBRADE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2011. GODINU: Četvrtak, 26. april 2012. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu registrovanog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2011. godinu

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sva privredna društva i zadruge, ogranke stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost na području Republike Srbije, kao i sva druga pravna lica (udruženja, političke i društvene organizacije, ustanove, sindikalne organizacije) i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva da je četvrtak, 26. april 2012. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu registrovanog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2011. godinu, saglasno propisima.
Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu neće prihvatati zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za napred navedene obveznike dostavljene posle navedenog datuma, odnosno dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biće moguća samo na osnovu izveštaja revizora (za obveznike revizije) ili naloga nadležnog državnog organa.
Posle okončanja preliminarne zbirne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za navedene obveznike, Registar će objaviti individualne podatke iz registrovanih izveštaja na internet strani APR.

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 18.4.2012.
ZAKON O AKREDITACIJI: Savet za multilateralne sporazume Evropske organizacije za akreditaciju doneo odluku o potpisivanju bilateralnog sporazuma o priznavanju akreditacije sa akreditacionim telom Srbije (ATS)

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Savet za multilateralne sporazume Evropske organizacije za akreditaciju doneo odluku o potpisivanju bilateralnog sporazuma o priznavanju akreditacije sa Akreditacionim telom Srbije (ATS).
U saopštenju se navodi da je ova odluka doneta na sednici pomenutog saveta, koja se danas i sutra održava u Kopenhagenu, i dodaje da je Evropska organizacija za akreditaciju tokom veoma zahtevnog trogodišnjeg postupka evaluacije ocenila da je ATS kompetentan i pouzdan partner.
Sporazum će potpisati direktor ATS Dejan Krnjaić na 28. sednici Generalne skupštine Evropske organizacije za akreditaciju, koja će biti održana u maju.
Pomenuti dokument odnosi se na sledeće oblasti akreditacije: laboratorije za ispitivanje, medicinske laboratorije, laboratorije za etaloniranje, kontrolna tela i sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda.
Ovakva odluka znači da je sistem akreditacije, koji je ustanovljen u Srbiji ekvivalentan sa onima u drugim zemljama potpisnicama bilateralnih/multilaternih sporazuma sa Evropskom organizacijom o priznavanju akreditacije, kao i da postoji međusobno poverenje i prihvatanje izveštaja i sertifikata koje izdaju akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti u Srbiji.
Akreditaciono telo i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sproveli su niz zajedničkih aktivnosti koje su dovele do donošenja ovakve odluke Evropske organizacije za akreditaciju.
One se odnose na usvajanje novog Zakona o akreditaciji ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010 - prim. red.), unapređenje procesa akreditacije, uspostavljanje uređenog sistema i definisanje efikasnih i brzih procedura koje olakšavaju rad ATS i akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Potpisivanjem sporazuma između ATS-a i Evropske organizacije za akreditaciju srpskoj ekonomiji postaje dostupno ne samo milionsko evropsko tržište nego i svetsko za proizvode i usluge ispitane i sertifikovane od strane naših akreditovanih tela.
Na taj način osigurava se poverenje u kvalitet i bezbednost srpskih proizvoda i usluga i pruža izuzetno važna tehnička podrška srpskoj ekonomiji u ostvarivanju konkurentnosti na evropskom tržištu.
Povezivanjem sistema akreditacije u Srbiji sa evropskim i svetskim sistemima akreditacije obezbeđuje se prihvatanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti sprovedenog u Srbiji.
ATS je u periodu od 27. juna do 1. jula 2011. godine bio predmet "kolegijalnog ocenjivanja" tima ocenjivača Evropske organizacije za akreditaciju sa ciljem da se proveri usklađenost uspostavljenog sistema akreditacije u Srbiji sa zahtevima standarda ISO/IEC 17011, odgovarajućim zahtevima evropske regulative (Uredba (EC) 768/2008), kao i sa smernicama i uputstvima međunarodnih organizacija za akreditaciju.
Tim kolegijalnih ocenjivača izneo je mišljenje da u Srbiji postoji neophodna zakonska osnova za rad Akreditacionog tela, kao i da ATS ima adekvatne procedure koje stalno unapređuje, da su administrativno osoblje i vodeći ocenjivači posvećeni svom poslu, kao i da su tehnički ocenjivači i eksperti kompetentni, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 18.4.2012.
NACRT ZAKONA O FAKTORINGU: • Javna rasprava o Nacrtu zakona o faktoringu trajaće do 4. maja 2012. godine •

U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o faktoringu, koja će trajati do 4. maja 2012. godine, zainteresovani mogu dostaviti Ministarstvu finansija svoje primedbe, predloge i sugestije na adresu: Ministarstvo finansija, Sektor za finansijski sistem, ul. Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, kao i elektronskim putem na adresu: branka.djordjevic@mfin.gov.rs
Nacrt zakona o faktoringu http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/predlozi/2012/nacrt%20zakona%20o%20faktoringu%2018_04_2012%20-%20bdj.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 18.4.2012.
ZAKON O RADIODIFUZIJI: Saopštenje Saveta RRA povodom zloupotrebe dece i narušavanja njihovog dostojanstva u političkoj kampanji

Savet je na današnjoj sednici razmatrao izveštaj službe o tome da se u spotovima učesnika političke kampanje koji se emituju u elektronskim medijima vrlo često pojavljuju deca. Na osnovu članova 8 i 19 Zakona o radiodifuziji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009 - prim. red.) Savet upozorava emitere da obrate posebnu pažnju kako ne bi došlo do zloupotrebe dece i narušavanja njihovog dostojanstva.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 18.4.2012.
ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Predstavljen bankama predlog projekta budućeg integrisanog sistema kontrole i naplate poreza i doprinosa na zarade i druga lična primanja, čija je implementacija predviđena do kraja godine, u četiri faze

Na sednici Odbora udruženja finansijskih organizacija, održanoj 17 aprila, predstavnici Poreske uprave predstavili su bankama predlog projekta budućeg integrisanog sistema kontrole i naplate poreza i doprinosa na zarade i druga lična primanja, čija je implementacija predviđena do kraja godine, u četiri faze. U prvoj fazi, koja počinje 1. jula 2012. godine, banke će biti u obavezi da NBS dostavljaju podatke o datumu uplate zarada, tipu i šifri plaćanja, a Poreska uprava će biti odgovorna za kontrolu obračuna i uplate. Jučerašnja sednica Odbora Udruženja finansijskih organizacija je prvi direktan susret bankara i predstavnika Poreske uprave, nakon usvajanja izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - prim. red.) kojim je obaveza kontrole uplate poreza i doprinosa prešla na poslovne banke. Imajući u vidu kratak rok za početak primene zakona i podnete inicijative banka za ukudanje ove obaveze, dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda izrazio je zabrinutost za sprovođenje ovog precesa i pružio podršku bankama i privredi u stavu da jedini kontrolni organ za isplatu poreza i doprinosa na zarade treba da bude država, odnosno Poreska uprava. On je naglasio da banke čine neodvojivi deo privrednog bića i da im treba ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za funkcionisanje u novom sistemu, uz otvoreni dijalog svih zainteresovanih strana kako bi se eliminisale nepotrebne prepreke u poslovanju.
Pomoćnik direktora Poreske Uprave dr Dejan Vidojević složio se činjenicom da je ova zakonska odredba u koliziji sa zakonom o platnom prometu i da je preostali rok izuzetno kratak za implementaciju nove obaveze bankarskog sektora, ali da istovremeno nije realno očekivati izmenu zakona u predstojećem kratkom periodu. Sigurno je da 1. jula banke neće imati softver Poreske uprave koji je preduslov da se ispuni član 30a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ali se očekuje da će započeti projekat Poreske uprave za uvođenje integrisanog sistema kontrole poreza i doprinosa biti završen do kraja ove godine. Implementacija projekta vrišiće se u fazama, a prva, koja počinje 1. jula, neće predstavljati veliku obavezu za banke. Naime, prema izjavi gospodina Vidojevića, banke će u prvoj fazi imati obavezu da izveštavaju NBS o datumu uplata zarada, identifikaciji uplatioca, tipu i šiframa uplate, a obaveza kontrole tačnosti obračuna i uplate poreza i doprinosa ostaje na Poreskoj Upravi. Obaveze banka u ovoj fazi, biće regulisana odgovarajućim podzakonskim aktom, koji treba da donese Ministarstvo finansija. Implementacija druge i treće faze novog sistema očekuje se do kraja ove godine, kada je predviđeno i usklađivanje zakonskih propisa, suspenuija kaznenih odredbi za banke i potpuna integracija bankarskog i poreskog sistema. Pomoćnik direktora Poreske uprave, naglasio je, takođe, potrebu kontinuirane javne rasprave i međusobne saradnje, kako bi se našlo najbolje rešenje i kako se ne bi ugrozilo poslovanje bankarskog sistema u Srbiji.
Predlog projekta budućeg sistema naplate i kontrole poreza i doprinosa, urađenog po uzoru najbolje prakse promovisane od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, predstavio je konsultant Poreske uprave, gospodin Peter Retcliffe. Prema njegovim rečima, novi model se bazira na prijavi obaveze poslodavca Poreskoj upravi, pre plaćanja poreza i doprinosa, uvođenje jedinstvenog broja obveznika, postojanje samo jedne poreske prijave koja će se vršiti elektronski, kao i jedan nalog za plaćanje. Poreska uprava će generisati poreske prijave za poslodavce a banke će na osnovu vaučera Poreske uprave samo proveravati validnost naloga za plaćanje. Novi model treba da doprinese pojednostavljenju procedura, uštedi troškova i povećanju naplate javnih prihoda. Integrisanjem ovih poreskih oblika, trebalo bi da se otkloni problem gubitka 10 odsto poreza na lične dohotke za zaposlene koji rade kod poslodavaca. Pretpostavka je i da bi se pripremanjem jedne poreske prijave smanjili troškovi za 80 odsto i da bi se ostvarila godišnja ušteda od oko 15,5 miliona evra na ime administrativnih troškova. Smanjili bi se i troškovi poslodavaca za plaćanje bankarskih naknada za transakciju, u ukupnom godišnjem iznosu od 288 miliona dinara.
Predstavnici poslovnih banka ukazali su na brojne tehničke probleme, posebno kontrolu elektronskih naloga, moguće zloupotrebe kao i potrebu uključenja banaka u kreiranju tehničkih rešenja za sprovođenje novog modela. Predloženo je formiranje radne grupe od strane predstavnika vodećih banaka, koja bi u saradnji sa Poreskom upravom radila na pronalaženju adekvatnih rešenja do početka primene nove zakonske obaveze.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 18.4.2012.
MIŠLJENJE O NACRTU STRATEGIJE RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI DO 2020. GODINE

Načelni pozitivni stavovi:
1. Konačno je pokrenut postupak usvajanja Strategije.
2. Isticanje značaja obrazovanja za razvoj društva.
3. Studioznost nacrta Strategije je na zadovoljavajućem nivou.
Konkretni pozitivni stavovi:
1. Povećanje procentualnog dela budžeta koji se izdvaja za obrazovanje.
2. Povećanje autonomije škola.
3. Povećanje autonomije nastavnika u realizaciji planova i programa.
4. Smanjenje učenika u odeljenju.
5. Definisanje više stupnjeva napredovanja nastavnika kao način dodatne motivacije.
6. Realno sagledavanje trenutnog stanja u sistemu obrazovanja.
Načelne primedbe:
1. Zanemarivanje negativnog uticaja preovladavajućeg sistema vrednosti u društvu kojim se obrazovanje kao proces potcenjuje, a znanje kao vrednost nipodaštava. Strategija bi morala da izražava svest da bez drugačijeg, ispravnijeg sistema vrednosti nije moguće motivisati najvažnije aktere u sistemu obrazovanja: ni prosvetne radnike, ni učenike, a ni roditelje. Sadašnji sistem društvenih vrednosti podstiče prosvetne radnike da "otaljavaju" posao, učenike podstiče da izbegavaju redovan rad, izostaju sa časova i da na svaki način streme ostvarivanju "odgovarajućeg proseka", a roditelje podstiče da opravdavaju suštinski neopravdane časove, izbegavaju kontakt sa školama i, ako mogu, da koriste svoj uticaj za ostvarivanje "odgovarajućeg proseka" svog deteta.
2. Realizacija Strategije obrazovanja je sporna bez opšte (ili makar većinski) prihvaćene strategije razvoja društva u celini. Problematična je čak i usklađenost nekih stavova u Strategiji sa postojećim ustavnim rešenjima (obaveznost srednje škole).
3. Srategija se često poziva na dokumenta koji su po svojoj prirodi hijerarhijski ispod nje - Prvo je trebalo, kao bazičan dokument doneti ovu strategiju, a zatim dokumente kao što su Strategija razvoja srednjeg stručnog obrazovanja, Zakon o sistemu vaspitanja i obrazovanja... Ispada da su neki zidovi pravljeni bez temelja, a sada temelje ukopavamo ispod zidova.
4. Problem motivacije zaposlenih u sistemu i njihova spremnost da aktivno učestvuje u realizaciji Strategije je nedovoljno obrađen imajući u vidu da upravo ti zaposleni treba da budu glavni nosioci većine planiranih aktivnosti, a ambicioznost nekih proklamovanih ciljeva zapravo deluje zbunjujuće i demotivišuće. Osnovni principi sociologije nam ukazuju da nije moguća temeljna reforma nekog društvenog sistema ako ne postoji "kritična masa" članova tog sistema koji iskreno podržavaju osnovne ideje planirane reforme. Nije moguća uspešna reforma velikog sistema obrazovanja ako radnici koji delaju u njemu nisu motivisani i pripremljeni na odgovarajući način.
5. Zanemarivanje nepoverenja radnika u prosveti prema nadležnom Ministarstvu i drugim državnim institucijama koje proističe iz sledećih činjenica:
• Visokoobrazovani radnici u prosveti imaju među najnižim primanjima u okviru javnih delatnosti, pa su ta primanja gotovo izjednačena sa primanjima niže obrazovanih u nekim drugim oblastima koja se finansiraju iz budžeta, što je u suprotnosti sa proklamovanim značajem prosvete za razvoj društva;
• Radnici u prosveti nemaju mogućnost legalnog dodatnog rada koji se plaća, a ne isplaćuju se naknade za aktivnosti tokom vikenda (razna dežurstva, takmičenja,...);
• Nadležni ministar i drugi zvaničnici u nadležnom Ministarstvu ignorišu ili se čak podsmevaju legalnim zahtevima prosvetnih radnika koje su iznosili preko svojih sindikata uz sve češće pretnje da će izgubiti posao ili da treba da napuste posao ako nisu zadovoljni jer "hiljade mladih i obrazovanih jedva čeka da se zaposle u prosveti", pri tome zaboravljajući da nije jednostavno formirati kvalitetnog prosvetnog radnika sa odgovarajućim iskustvom i da takve izjave mogu da se protumače kao mobing;
• Zakoni, planovi i programi su, u poslednje vreme, donošeni bez ikakve ozbiljne javne rasprave, naprečac, a kada se pokazao njihov loš efekat, ponovo menjani, pri čemu niko nije odgovarao zbog pogubnih posledica takvog ponašanja nadležnih organa i službi (Primer Zakona iz 2009. g. koji je podstakao povećanje izostanaka učenika za približno 10% u roku od godinu dana).
• U školskim upravama, među savetnicima i inspektorima ima veoma veliki broj nekompetentnih osoba koje su zaposlene preko "veze". Neki među njima su poznati u svojim sredinama kao veoma loši učenici, pa čak i kao ponavljači dok su se školovali, a sada treba da budu autoritet nekima koji su bili tokom celokupnog školovanja izuzetno uspešni. Školske uprave često nemaju kompetentne osobe za mnoge predmete. Tako npr. u školskoj upravi koja pokriva Zapadnobački i Severnobački okrug među savetniicima ne postoje osobe kompetentne za fiziku, istoriju, hemiju, informatiku...
• Rukovodeći kadar u obrazovnim ustanovama je veoma potcenjen. Direktori dobijaju izuzetno malu zaradu u odnosu na stepen odgovornosti i obim poslova, a članovi školskih i upravnih odbora ne dobijaju nikakvu nadoknadu za svoj rad, dok članovi sličnih organa u javnim preduzećima dobijaju primanja uglavnom veća od plate prosvetnih radnika, a da nemaju nikakvu odgovornost niti veće obaveze.
• Školski odbori imaju neodgovarajuću strukturu, jer predstavnici lokalne samouprave i roditelja uglavnom nisu ni motivisani ni dovoljno kompetentni da upravljaju školama, a njihova zastupljenost je ista kao i zastupljenost članova kolektiva (Zamislite da u Upravnom odboru neke zdravstvene ustanove postoje predstavnici pacijenata i da ih ima isti broj kao zdravstvenih radnika!!!). Posledica takve strukture školskih odbora je da su oni podložni manipulaciji i da imaju samo simboličan uticaj na dešavanja po školama.
• Uporno izbegavanje utvrđivanja reperezentativnosti sindikata, čime se sprovodi princip "zavadi i vladaj".
6. Nedostatak uporedne analize značaja, efekata pojedinih predmeta i njihove zastupljenosti u osnovnom i srednjem nivou obrazovanja. Kakvi su efekti uvođenja građanskog vaspitanja i verske nastave, kada se zna da je razlog za uvođenje ovih predmeta bilo smanjenje nasilja u društvu, a posle deset godina imamo povećanje nasilja? Da li je potrebno da ovi predmeti budu zastupljeni svih dvanaest godina trajanja osnovne i srednje škole? Kako je moguće da u ekonomskim školama bude ukinuta fizika, a da se proučava biologija, kada znamo da se mnogi principi fizike primenjuju u ekonomiji i mnogi fizičari postanu vrhunski ekonomisti? Zašto se predviđa povećanje udela matematike u muzičkim školama, a ne predviđa se povećanje akustike tj. fizike u istim školama kada se zna da je upravo akustika naučna oblast specijalizovana za proučavanje zvuka? Da li se neophodan tehnički, tehnološki i privredni razvoj našeg društva može bazirati na društvenim predmetima ili na prirodnim predmetima kao što su fizika i hemija? Zašto su društveni predmeti privilegovani u odnosu na fiziku, informatiku i hemiju, jer smanjenje norme časova, a samim tim i dodatna motivacija kvaltetnih kadrovima da se bave tim predmetom u našem obrazovnom sistemu, se primenjuje više kod društveno - jezičkih predmeta (srpski jezik i književnost, maternji jezik i književnost, strani jezici, latinski jezik), a samo u matematici kod "nedruštvenih" predmeta? Zašto se ne pronalaze načini da se mladi podstiču na bavljenje prirodnim naukama, već se problem rešava tako što se smanjuju planovi i programi i fondovi časova fizike i ostalih prirodnih predmeta? Na koji način učenje ("bubanje") latinskih naziva raznih biljnih i životinjskih vrsta ili nabrajanje rudnih bogatstava neke zemlje ili pamćenje mnoštva "važnih" datuma iz istorije doprinose razvoju funkcionalne pismenosti i kritičkog razmišljanja?...
Konkretni negativni stavovi i nedoumice:
1. U sastavu timova koji su radili na izradi strategije nedovoljan broj članova ima neposrednog iskustva sa radom u obrazovnim ustanovama. Veći je broj ličnosti iz inostranstva od broja ličnosti koje neposredno rade u našim vaspitno - obrazovnim ustanovama.
2. Postoji kontradikcija: ciljevi su bazirani na broju tj. procentu populacije koja će biti obuhvaćena nekom fazom obrazovnog sistema, a merenje kvaliteta se bazira na ostvarivanju standarda.
3. Kako obezbediti boravak dece u školi od 8 do 16, ako znamo da sada učenici masovno izbegavaju ostanak u školama koji traje 4 - 5 sati?
4. Dobra zapažanja o problemima u današnjem školstvu i rukovođenju, ali bez analize uzroka nedostataka i bez načelnih, a kamoli konkretnih predloga za rešavanje tih problema. Nejasan način i razlog da se dostigne 38,5% visokobrazovanih od sadašnjih 6%, pri čemu ni svi sadašnji visokobrazovani nemaju odgovarajući posao. Drugim rečima: Kako postići veliki broj visokobrazovanih, a da to ne bude na račun smanjenja kvaliteta obrazovanja? U Strategiji piše: "Kvalitet je primarni razvojni cilj na svakom nivou obrazovanja - od predškolskog obrazovanja i vaspitanja do doktorskih studija odnosno obrazovanja odraslih. Ni jedan drugi cilj ne sme biti ostvarivan na račun kvaliteta."
Zašto povećavati broj visokobrazovanih kada sadašnje visokobrazovane društvo ne može da zaposli na odgovarajući način (i sada imamo preko 60 000 visokoobrazovanih koji nisu zaposleni)? Prema ovom planu skoro svi prosečno intelegentni građani bi trebali da budu visokoobrazovani!!! Predloženi procenti deluju neozbiljno zbog čega, umesto da podstiču na aktivnost sve učesnike u sistemu obrazovanja oni ih demotivišu.
5. Izdvajanje na nivou 6% budžeta treba izraziti u apsolutnoj vrednosti. Ne vredi veći deo budžeta izdvajati na obrazovanje ako dođe do smanjenja budžeta. Ne postoje garancije da će budžet vremenom rasti ili ostati isti, a obrazovanje kao osnova razvoja svih segmeneta društva ne sme biti podložno takvom riziku! I u Strategiji piše: "Povećanje kvaliteta predstavlja najvažniji cilj obrazovnog procesa. Sistem finansiranja obrazovanja na svim nivoima mora da postane snažan instrument obrazovne strategije koji doprinosi povećanju kvaliteta."
Primedbe društva fizičara Srbije
1. Predlog Strategije ne uočava poseban značaj fizike za povećanje ugleda obrazovanja među mladima. DFS, naime, smatra da postoji više razloga zbog kojih fizika treba da nađe posebno mesto u Strategiji obrazovanja:
• Bavljenje fizikom na odgovarajući način omogućava razvijanje upravo onih veština za koje je utvrđeno da nedostaju našim učenicima: funkcionalna pismenost i kritičko i objektivno mišljenje.
• Fizika, kao fundamentalna nauka, spada u red disciplina koje su najzastupljenije na fakultetima, jer daje bazična znanja za stručne predmete. Spisak studijskih programa koji direktno ili indirektno sadrže fiziku je impresivan: ekologija, elektrotehnika, elektronika, telekomunikacije, mašinstvo, tehnologija, građevinarstvo, arhitektura, saobraćaj, geologija, rudarstvo, medicina, stomatologija, veterina, farmacija, poljoprivreda, šumarstvo, fizička kultura, vojne veštine, kriminalistika, fizička - hemija, hemija, biologija, geografija, geodezija, meteorologija, astronomija, pa čak i savremena ekonomija, psihologija i sociologija.
• Prema procenama odgovarajućih tela UN-a nije moguć zadovoljavajući tehnološki, tehnički i privredni razvoj društva (pojedinačnih i globalnog) bez razvoja fizike kao fundamentalne nauke.
• Kod mladih naraštaja fizika predstavlja sinonim za nauku. Poslednje istraživanje o odnosu mladih prema uzorima pokazuju da ugledni naučnici predstavljaju uzor za 28% mladih u Srbiji i predstavljaju drugu po redu kategoriju iza sportista. Uzori koje mladi navode u okviru ove kategorije su gotovo isključivo fizičari. Imena koja su najčešće navođena kao uzori su: Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajilo Pupin i Albert Ajnštajn.
• Fizika ima duboke korene u tradiciji naše nauke. Većina naših najznačajnijih naučnika se bavila upravo fizikom i srodnim disciplinama. Pomenimo samo: Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i Pavla Savića.
• Naši mladi fizičari svake godine osvajaju mnoštvo priznanja na svetskim olimpijadama i drugim takmičenjima iz fizike i srodnim disciplinama. Analzirajući rezultate međunarodnih takmičenja iz fizike može se zaključiti da Srbija spada među desetak najuspešnijih država na tim takmičenjima, što svakako doprinosi ugledu naše zemlje u svetu.
Konkretni predlozi za poboljšanje strategije
1. Predloženi nacrt Strategije posmatrati samo kao veliki i značajni prvi korak u smeru dubinske reforme sistema obrazovanja i ne žuriti sa njenim usvajanjem i implementacijom pre dobijanja značajnije podrške među prosvetnim radnicima na svim nivoima.
2. Inicirati usvajanje Nacionalne strategije razvoja društva koju treba da prihvati 2/3 poslanika u Skupštini Srbije, pre usvajanja Strategije razvoja obrazovanja.
3. Da bi se animirali prosvetni radnici, kao glavni nosioci svih aktivnosti koje obuhvata Strategija i usmerili ka ostvarivanju ciljeva Strategije potrebno je osmisliti i inicirati načine da oni steknu odgovarajuće poverenje prema društvenom sistemu, a posebno prema državnim institucijama koje se bave prosvetom.
4. Skratiti vreme predviđeno za obavezan boravak nastavnika i učenika u školama sa predloženih osam sati na sedam sati. Za škole koje rade u jednoj smeni to bi bio period 8:00 - 15:00.
5. Izvršiti dodatnu analizu uzroka loših pokazatelja u sadašnjem sistemu obrazovanja i predložiti konkretne mere za njihovo otklanjanje.
6. Značajno smanjiti očekivani procenat viskoobrazovanih kadrova. Planiranje povećanja udela visokobrazovanih sa sadašnjih 6% na 15% bi delovalo znatno ozbiljnije i podsticajnije na celokupno društvo.
7. Potrebno je definisati minimalno izdvajanje koje obezbeđuje razvoj sistema obrazovanja u apsolutnom iznosu, uzimajući u obzir stopu inflacije i druge makroekonomske parametre. (Naša paušalna procena je da taj iznos ne sme da bude manji od 2 milijarde eura godišnje.)
8. Strategija treba da obuhvati i način komuniciranja sa reprezentativnim sindikalnim i strukovnim organizacijama, pri čemu treba jasno definisati načine određivanja reprezentativnosti.
9. Društvo fizičara Srbije predlaže:
 • preispitivanje planova i programa, kao i fondova časova fizike u srednjim stručnim školama koji su nedavno promenjeni kako bi se udeo fizike u većini stručnih škola gde fizika predstavlja bazično znanje (medicina, mašinstvo, elektrotehnika,...) sveo na optimalan nivo;
 • da se ne smanjuje udeo fizike u programima i časovima za osnovne škole i gimnazije, već da se kroz definisanje standarda, reformu planova i programa, uvođenjem savremenijih nastavnih sredstava i metoda dodatno promoviše značaj fizike i bavljenje njom;
• da se visokoobrazovani kadrovi podstiču na bavljenje naukama koje su izuzetno važne za tehnički, tehnološki i privredni razvoj, između ostalog i, time što će se vratiti obavezni pismeni zadaci iz fizike (i u osnovnim i u srednjim školama), hemiji (u osnovnim školama) i iz računarstva i informatike (u srednjim školama), a time i smanjiti norma časova nastavnicima na tim predmetima (sa sadašnjih 20 nedeljno na 18 nedeljno kao kod matematike, srpskog jezika i književnosti, stranih jezika i latinskog jezika).
Napomena:
Ovo mišljenje o predlogu Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. g. predstavlja lični stav koji sam formulisao na osnovu velikog broja razgovora i zvaničnih sastanaka raznih tela u kojima sam aktivno učestvovao kao predsednik školskog odbora Gimnazije "Veljko Petrović", predsednik somborskog opštinskog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika i predsednik Odeljenja Društva fizičara Srbije za srednje škole. Izdvojena je samo primedba DFS jer ona predstavlja zvaničan stav ove organizacije kojeg je usvojilo Predsedništvo DFS pre godinu dana povodom tadašnjih predloga za reformu gimnazije.
Dušan Mišković

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 18.4.2012.
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Nova strategija obrazovanja favorizuje studente privatnih fakulteta?

Beogradski i Novosadski univerzitet pokušaće na sve moguće načine da zaustave usvajanje strategije obrazovanja jer deo koji se odnosi na finansiranje visokog obrazovanja favorizuje studente privatnih u odnosu na državne fakultete, saznaje "Blic".
Strategijom je predviđeno da studenti privatnih fakulteta mogu da konkurišu za smeštaj u domu i ishranu u menzi. Ovo rešenje bilo je uzrok sukoba između ministra prosvete Žarka Obradovića i njegovog pomoćnika prof. Slobodana Jaukovića, koji je završio smenom Jaukovića.
 - To rešenje favorizuje studente privatnih fakulteta. Znamo da je na privatnim fakultetima veća prolaznost i da dobijaju visoke ocene. Svugde u svetu privatni fakulteti imaju svoje domove i nigde se državni novac ne preliva kod njih. Dozvoliće studentima na privatnom fakultetu da konkurišu za dom, a nisu predvideli da samofinansirajući studenti na državnom fakultetu imaju ista prava - kaže izvor "Blica".
 Prof. Ivan Ivić, koordinator na izradi strategije, priznaje da su u ovom segmentu oštećeni studenti na državnim fakultetima.
 - Intervenisao sam da se ovaj deo ispravi i da ista prava imaju i samofinansirajući studenti državnih fakulteta - kaže prof. Ivić.
 Kako će se praviti selekcija za mesta u domu, autori strategije nisu mogli da nam preciziraju. Strategija obrazovanja biće tema i na današnjoj sednici Saveta Beogradskog univerziteta.
 - Po Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010 - prim. red.), Nacionalni savet za visoko obrazovanje jedini je nadležan da pravi strategiju visokog obrazovanja. Ministarstvo prosvete kao političko telo neovlašćeno je preuzelo na sebe da to uradi. To je samo jedan od razloga zbog koga strategija u ovakvom obliku ne sme doći na Vladu - kaže za "Blic" prof. Sima Avramović, predsednik Saveta BU.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 18.4.2012.
UREDBA O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZDRAVSTVENA USTANOVA ZA PRUŽANJE UGOSTITELJSKIH USLUGA TREĆIM LICIMA: Nejasnoće odlažu primenu Uredbe

Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja upućen zahtev za mišljenje u vezi sa primenom Uredbe o uslovima koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za pružanje ugostiteljskih usluga trećim licima ("Sl. glasnik RS", br. 18/2012 - prim. red.) od strane PKS. Potrebno da se razjasni i definiše razlika izmedju pacijenta i turiste.
Na sednici Grupacije banjskih i klimatskih mesta Srbije Udruženja za turizam i ugostiteljtvo Privredne komore Srbije (PKS), razmatrana je Uredba o uslovima koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za pružanje ugostiteljskih usluga trećim licima. Oni koji treba da sprovode ovu Uredbu, a to su članice ove Grupacije PKS, ukazali su na niz nedoslednosti, počev od načina njenog donošenja pa do primene. Na sastanku je ukazano da u donošenju ovog akta nisu učestvovali oni koji treba da ga primenjuju, odnosno da je sprovode u praksi.
Zbog manjkavosti i neadekvatnih rešenja propisanih Uredbom kao i problema sa kojima će se zdravstvene ustanove suočavati u primeni, Udruženje specijalnih zdravstvenih ustanova za rehabilitaciju podnelo je zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe. 
Sekretar Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKS Dragana Šabić je istakla da PKS, u kojoj su kroz Grupaciju organizovana banjska i klimatska mesta Srbije, nije bila uključena u izradu ove Uredbe.
Uredbom je izmedju ostalog predvidjeno, da ministar nadležan za poslove turizma izdaje Odobrenje za pružanje ugostiteljskih usluga trećim licima rešenjem koje se donosi na zahtev zdravstvene ustanove, a da taj zahtev, uz ostalo, sadrži i,,saglasnost Privredne komore Srbije". Medjutim, nijednom odredbom Uredbe, a ni Zakonom o turizmu, nije utvrdjeno povodom čega, odnosno koje su to konkretne činjenice relevantne za saglanost koju PKS treba da da ili eventualno uskrati, te je Udruženje za turizam i ugostiteljstvo zatražilo mišljenje od MERR-a, Sektora za turizam povodom otvorenih pitanja, odnosno nejasnoća u vezi sa primenom Uredbe.
Mišljenja smo da je sa stanovišta pravne sigurnosti bitno otkloniti svaku mogućnost proizvoljnog tumačenja odredbi Uredbe, te da je zbog interesa zdavstvenih ustanova zainteresovanih za pružanje usluga trećim licima veoma važno odnosno neophodno precizirati o kojim se činjenicama, a u kontekstu saglasnosti PKS, zapravo radi i da je važno da nadležno ministarstvo, odnosno Vlada, da to učine u što je moguće kraćem roku. Jer, su u PKS neki od zainteresovanih već počeli da podnose zahteve za pomenutu saglasnost, rekla je Dragana Šabić.
Direktor beogradskog Instituta za rehabilitaciju dr Milica Lazović i načelnik Specijalne bolnice za neurološka obolenja i postreumatska stanja,,Dr Borivoje Gnjatić" u Starom Slankamenu dr Dragana Okiljević - Obradović, učestvujući u raspravi, naglasile su da je potrebno da se razjasni i definiše razlika izmedju pacijenta i turiste.
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 18.4.2012.

UREDBA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU NA PRIVREMENIM ILI POKRETNIM GRADILIŠTIMA: Efekti Uredbe nisu na nivou očekivanih, ocenjeno na tribini "Efekti primene propisa u gradjevinarstvu"

Težak položaj gradjevinske industrije Srbije, u kojoj je sve više nelikvidnih firmi, odrazio se i na efekte Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima ("Sl. glasnik RS", br. 14/2009 i 95/2010 - prim. red.), koja je u punoj primeni od 1. jula prošle godine
Efekti te uredbe, za koju su predložene manje izmene, nisu na nivou očekivanih, ocenili su na tribini "Efekti primene propisa u gradjevinarstvu" predstavnici investitora, vodećih gradjevinskih firmi, udruženja koordinatora, nadležnih službi i stručnjaci u oblasti bezbednosti na radu u Privrednoj komori Srbije.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aca Popović ukazao je da mere i doneti propisi u oblasti gradjevinarstva, na žalost, ne daju očekivane rezultate, a sve je više nelikvidnih gradjevinskih firmi koje ne mogu da plate ni doprinose. On je naglasio da je neophodno da PKS i druge nadležne institucije daju budućoj vladi jasne i racionalne predloge kako bi se smanjio broj povreda i profesionalnih oboljenja u gradjevinarstvu u narednom periodu. Glavni cilj ove tribine upravo je unapredjenje nivoa svesti o značaju bezbednosti.
Predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike ukazali su na probleme u praktičnoj primeni uredbe, ali i na pozitivne efekte, medju kojima je obuka koordinatora, u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita. Obučeno je 125 koordinatora za izradu projekta i 171 za izvodjenje radova. Najveći broj povreda na gradilištima dogodi se jer se primenjuju osnovna načela organizacije izvodjenja radova, odstupa se od propisanog i utvrdjenog procesa rada, radovi se obavljaju na neobezbedjenoj visini, nepropisno montiranim skelama, bez zaštitnog šlema i opasača.
U primeni Uredbe o bezbednosti na radu, prema iskustvu Inspekcije rada, osnovni problem je što je u dokumentaciji, "na papiru", uglavnom uredno ispoštovano sve što Pravilnik o zaštiti na radu prilikom izvodjenja gradjevinskih radova propisuje, ali gradilišta ostaju nebezbedna, a mesto rada najčešće neuredjeno. Problem je posebno izražen na malim gradilištima, na kojima uglavnom nije prisutno lice zaduženo za bezbednost, poslovodja ili šef gradilišta, naveli su predstanici Inspekcije rada.
Uzrok problema je što Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - prim. red.) ne propisuje koliko gradilišta može da "pokriva" jedan odgovorni izvodjač, odnosno, na koliko gradilišta je angažovan jedan koordinator. Takodje, u praksi je zapaženo nedovoljno razumevanje suštine Plana preventivnih mera, koji, po propisima, izradjuje koordinator, angažovan od investitora. Elaborati o uredjenju gradilišta uglavnom se mehanički prepisuju i postaju forma koja ničemu ne služi, a da bi ispunili svoju ulogu, svaki izvodjač trebalo bi da opiše svoj deo radova u elaboratu, jer zna koje mašine koristi, kakvu radnu snagu ima. Samo na taj način, rizici za svako radno mesto mogu biti adekvatno procenjeni.
Tribinu su organizovali Udruženje za gradjevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije i Koordinatori bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se u diskusiji sagledala iskustva u primeni Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Ovom Uredbom, koja je doneta 2009 godine, a primenjuje se od 1. jula 2011. godine, propisani su minimalni zahtevi koje su investitor, zastupnik investitora za realizaciju projekta, koordinator u fazi izrade projekta, koordinator u fazi izvodjenja gradjevinskih radova, poslodavac i druga lica dužni da ispune u obezbedjivanju primene preventivnih mera u cilju bezbednosti i zdravlja na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 18.4.2012.
KONKURSI U OBLASTI UČENIČKOG STANDARDA I VISOKOG OBRAZOVANJA U AP VOJVODINI ZA 2012. GODINU

Obaveštavamo Vas da je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice raspisao Konkurs za finansiranje/sufinansiranje programa (projekata) u oblasti učeničkog standarda - uvođenje, nadogradnja i održavanje HACCP i ISO sistema u domovima učenika srednjih škola i školama sa domom učenika u AP Vojvodini, zatim, Konkurs za sufinansiranje tekućih popravki i održavanja zgrada i opreme i nabavku mašina i opreme u oblasti visokog obrazovanja u AP Vojvodini, kao i Konkurs za sufinansiranje programa i projekata u oblasti visokog obrazovanja u AP Vojvodini za 2012. godinu.
Konkursi sa upitnicima će biti objavljeni i u "Službenom listu APV", kao i u dnevnim novinama "Dnevnik".
U cilju bržeg i efikasnijeg rada, molimo sve zainteresovane ustanove, da u skladu sa konkursnim uslovima što pre dostave svoje zahteve sa odgovarajućom dokumentacijom.
Sve potrebne dokumente možete preuzeti ovde. http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&catid=5%3Adokumenti&id=28%3Akonkursi&Itemid=33&lang=srl (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 18.4.2012.
POLAGANJE MALE MATURE 18. I 19. JUNA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović saopštio je danas da ove godine približno 78.000 učenika završava osnovno obrazovanje i da će završne ispite polagati 18. i 19. juna.
Obradović je na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljen Konkurs za upis učenika u srednju školu za školsku 2012/13. godinu, naveo da će završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, biti održan 18. juna, od 10 do 12 časova, dok će završni test iz matematike biti održan 19. juna, u istom vremenskom terminu.
On je istakao da će struktura zadataka na završnim ispitima biti drugačija nego prošle godine, pri čemu će 25 odsto zadataka biti poznato i iz već objavljenih zbirki, 25 odsto će biti sa izmenjenim redosledom odgovora, ili izmenjenim brojevima, dok će 50 odsto biti nepoznato.
Ministar je saopštio da će u subotu, 21. aprila, biti održan probni test male mature, tako što će se od 9 do 11 časova rešavati test iz maternjeg, odnosno srpskog jezika, a od 12 do 14 časova iz matematike, a zadaci će biti potpuno nepoznati.
Prema njegovim rečima, prijemni ispiti u muzičkim i baletskim školama i filološkim gimnazijama biće održani 8, 9. i 10. juna.
Obradović je naglasio da će pomenuti konkurs i informator za školsku 2012/2013. godinu od sutra biti u prodaji i dodao da u srednjim školama u Srbiji ima više od 83.000 mesta.
Od tog broja, kako je naveo, 59 odsto mesta ima u četvorogodišnjim stručnim školama, u gimnazijama 21 odsto, a u školama trećeg stepena 20 odsto, pri čemu je za učenike sa posebnim potrebama rezervisano 1.678 mesta.
Kandidati će i ove godine popunjavati listu od 20 želja, a pri upisu u srednje škole biće rangirani na osnovu uspeha u prethodnom školovanju (maksimum 60 bodova) rezultata sa takmičenja, kao i rezultata na završnim ispitima (20 bodova je maksimum za maternji jezik i 20 za matematiku), istakao je Obradović.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 18.4.2012.
STARTUP LIVE PRVI PUT U BEOGRADU: Međunarodni mentori i investitori dolaze da podrže domaće preduzetnike • od 20. do 22. aprila 2012. godine •

Prva međunarodna konferencija posvećena mladim preduzetnicima STARTUP LiVE Belgrade održaće se od 20. do 22. aprila 2012. godine u prostorijama Privredne komore Beograda koja je partneru konferencije. Cilj ove konferencije je da se podstakne preduzetništvo u Srbiji i da se okupe i povežu inovativni i kreativni ljudi različitih profesionalnih profila. Događaj se realizuje u saradnji sa organizacijom STARTeurope iz Beča, koja se već nekoliko godina bavi organizovanjem sličnih događaja u Austriji i drugim zemljama regiona. Kontakt osoba za više informacija: Zorica Gluhović, tel. 011/ 26 45 333, e-mail: zoricag@kombeg.org.rs i Aleksandar Matić tel. 011/ 26 25 143, e-mail: matica@kombeg.org.rs
Trodnevna konferencija je namenjena svim ljudima koji imaju zanimljiv, perspektivan i inovativan projekat, a nedostaje im neki segment da bi taj projekat unapredili, dovršili i realizovali. Učesnici će moći da predstave svoje ideje i projekte potencijalnim investitorima i saradnicima, kao i da dobiju savete od pažljivo biranih stranih i domaćih mentora čiji je zadatak da motivišu i usmere timove kako bi njihov projekat ostvario svoj maksimalni profesionalni i komercijalni potencijal.
Tokom tri dana takmičiće se 20 najzanimljivijih projekata koji se budu prijavili preko Web sajta www.startuplive.in/belgrade/1/ (ONLINE), a oni koju uđu u finale će imati priliku da svoje ideje predstave pred publikom i stručnim žirijem. Projekti koji osvoje najviše pozitivnih reakcija žirija, mentora i publike dobiće priliku da se predstave i na regionalnim događajima i tako prikupe još više sredstava i dođu do finalne realizacije projekta koji su osmislili.
STARTUP LiVE događaji se održavaju u preko 14 gradova širom Evrope (Hamburg, Beč, Atina, Porto, Prag...) i već četiri godine okupljaju veliki broj preduzetnika, investitora i stručnjaka iz različitih oblasti privrede. Do sada je uspešno realizovan veliki broj startup projekata koji su proizašli kao rezultat učestvovanja na ovim događajima.
Organizacija STARTeurope, od koje je potekla sama ideja podrške startup projektima, osnovana je 2009. godine u Beču od strane mladih vizionara, preduzetnika i istomišljenika sa znanjem i iskustvom u oblasti ekonomije i tehnike. Vođeni istom idejom, oni su želeli da izađu iz postojećih kalupa, podstaknu razvoj preduzetničkog razmišljanja i time premoste jaz između različitih oblasti. Nakon samo dve godine, organizacija STARTeurope je ostvarila saradnju sa brojnim velikim korporacijama, firmama, institucijama i organizacijama i postala lider u organizovanju događaja u oblasti preduzetništva.
Za više informacija kontaktirajte Tijanu Blagojev na broj telefona 063 899 42 56, pošaljite mail na tijana.blagojev@e-front.org.rs ili posetite Web stranicu projekta www.startuplive.in/belgrade/1/ i www.starteurope.at/

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 17.4.2012.
ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Spisak banaka koje su kršile zakon krajem meseca

Narodna banka Srbije će do kraja meseca objaviti spisak banaka koje nisu poštovale Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 - prim. red,), izjavio je guverner Dejan Šoškić.
Šoškić je na konferenciji za novinare naveo da NBS još ažurira podatke o tome.
Primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga počela je 5. decembra prošle godine.
Taj zakon, između ostalog, obavezuje banke i druge finansijske institucije na razumljivo i nedvosmisleno oglašavanje i zabranjuje povećavanje kamata na osnovu jednostrane volje banke pod izgovorom poslovne politike.
Izvor: Tanjug, 16.4.2012.

NOVA ODLUKA O OBAVEZNOJ REZERVI BANAKA KOD NBS

Izvršni odbor je na sednici održanoj 12.4.2012. godine doneo novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod NBS kojom se stopa devizne obavezne rezerve na izvore finansiranja banaka sa ročnošću do dve godine smanjuje sa 30% na 29%, a na izvore preko dve godine sa 25% na 22%. Novom odlukom, u isto vreme, povećan je deo devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima za 5 procentnih poena, i to na 20% na izvore ročnosti do dve godine, i na 15% na izvore ročnosti preko dve godine. Cilj ove mere je da:
doprinese stabilizaciji projektovane inflacije,
doprinese blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju,
doprinese stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu,
stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.
Ova odluka stupa na snagu odmah.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.4.2012.
OBAVEŠTENJE O POVLAČENJU MEDICINSKOG SREDSTVA SA TRŽIŠTA

Proizvođač Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdao je Obaveštenje o meri povlačenja sa tržišta medicinskog sredstva: HemosIL VWF Activity - Model PN 0020004700, LOT: B01424, B11498, B11655, B11687 (Hematologija, koagulacioni faktori). Prisustvo velike količine humanih anti-goveđih antitela, u uzorku, dovodi do povećanja rezultata aktivnosti fon Vilebrandovog faktora, što ima za posledicu netačne rezultate. Razlog ove interferencije je prisustvo anti-goveđih antitela u reagensima navedenih lotova. Vrednosti dobijene uz ovu interferenciju su u okviru normalnih vrednosti za aktivnost ovog faktora, iako su niže. Ovo može značajno uticati na terapiju pacijenata.. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je za proizvod HemosIL VWF Activity, proizvođača Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdala dozvolu za stavljanje u promet medicinskog sredstva pod br 04-214/07 od 01.03.2007. godine, sa rokom važenja do 29.09.2012. godine. Nosilac upisa navedenog medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava je preduzeće Makler d.o.o., Beogradska 39/7, Beograd. Pismo obaveštenja proizvođača o dobrovoljnom povlačenju sa tržišta medicinskog sredstva HemosIL VWF Activity - Hematologija, koagulacioni faktori.
Detaljnije: http://www.alims.gov.rs/cir/servisi/2.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 12.4.2012.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU RASPISUJE KONKURS - SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM: • od 12. 4. do 26. 4. 2012 godine •

1. SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM u ukupnom iznosu do 90.000.000,00 dinara
1.1. Adaptacija i rekonstrukcija salaša
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata van naseljenog mesta, na salašu, za smeštaj i/ili ishranu gostiju po ugledu na autentične salaše uz očuvanje tradicionalne arhitekture.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva).
1.2. Adaptacija i rekonstrukcija etno kuća
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata po ugledu na autentične seoske kuće koji prikazuju i čuvaju tradicionalnu kulturu i arhitekturu sa prostora Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i udruženja građana sa područja AP Vojvodine registrovana za pružanje usluga u turizmu.
1.3. Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina
Finansiraju se: radovi na izgradnji, adaptaciji ili rekonstrukciji vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina na teritoriji AP Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: pravna lica i preduzetnici sa područja AP Vojvodine koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i koji su upisani u Vinarski registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ako imaju u vlasništvu, odnosno u zakupu ili u kooperaciji vinograd.
Tekst konkursa http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Konkurs_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - SALAŠARSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Salasi_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Etno_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM (udruženje građana) http://www.psp.vojvodina.gov.rs/?q=node/79 (ONLINE)
Obrazac - VINSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Vinski_pravna_12_4_12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, 12.4.2012.
MEDEL: U SRPSKOM PRAVOSUĐU SVE POBRKANO

Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija, bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno, istakla Simon Gaborio, stručnjak Evropskog udruženja sudija i tužilaca
Stručnjaci Medela, Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode, saopštili su da su potreseni stanjem u srpskom pravosuđu posle reformi i ocenili da je taj proces obavljen mimo svih preporuka Saveta Evrope i Venecijanske komisije.
"Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija. Srpski narod zaslužuje više i građani ne mogu da imaju poverenja u pravosudni sistem koji ne poštuje ni suštinska prava sudija i demokratskog društva. Bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno", rekla je juče Simon Gaborio, penzionisana predsednica Apelacionog suda u Parizu, koja je zajedno sa sudijom Hansom Ernestom Bočerom iz Nemačke obavila reviziju situacije u srpskom pravosuđu.
Ona je, kao jednu od zamerki na reformu, istakla činjenicu da je više od 800 sudija i 150 tužilaca opozvano sa svojih funkcija bez poštovanja njihovih prava.
Stručnjaci Medela ocenili su da je lustracija u pravosuđu bila legitimna, ali da je u Srbiji "sve pobrkano" i da je princip nezavisnosti sudstva pretvoren u mere zastrašivanja.
Izveštaj delegacije Medela poslužiće kao osnov za otkrivanje žarišnih mesta i predlaganje boljih sistemskih rešenja, pošto su otkriveni mnogobrojni propusti u reformi pravosuđa. O tome je bilo reči i u rezolucijama Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Taj izveštaj biće do kraja meseca dostavljen svim domaćim i evropskim institucijama. Stručnjaci Medela ističu da su spremni da učine sve što je potrebno da doprinesu prevazilaženju krize u srpskom pravosuđu. Oni sutokom boravka u Srbiji obavili više razgovora s državnim i međunarodnim zvaničnicima, kao i predstavnicima nevladinog sektora, na osnovu čega su, kako kažu, došli do jasne slike o neusklađenosti domaćeg pravosudnog sistema sa evropskim standardima.
Razgovarali su i s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović, predsednikom ustavnog suda, ombudsmanom, predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, predstavnicima saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, državnim revizorom, dekanima i profesorima Pravnog fakulteta i Pravnog fakulteta "Union", sudijama, tužiocima i predstavnicima Sindikata pravosuđa, Advokatske komore i Udruženja novinara Srbije.
"Ministarka pravde nije nas primila. Ne znamo da li je to zato što nije imala vremena ili je htela da nešto sakrije od nas", navela je Simon Gaborio.
Ona je pomenula primer sudije Blagoja Jakšića, koji je bio član Visokog saveta sudstva, ističući da će Medel posebno obratiti pažnju na ispravnost i nepristrasnost vođenja krivičnog postupka protiv njega.
Sudija Gaborio se osvrnula i na slučaj člana Visokog saveta sudstva (VSS) koji je dao ostavku sa obrazloženjem da nisu poštovana pravila rada tog saveta. Taj sudija, obrazložila je Gaborio, vraćen je na daleko nižu sudijsku funkciju od one na kojoj je bio, što je jasan primer pritiska. Ona nije pomenula ime ovog bivšeg člana VSS, ali jasno je da je reč o Milimiru Lukiću, bivšem sudiji Specijalnog suda za organizovani kriminal.
Organizacija Medel osnovana je 1985. godine, rukovođena potrebom da se sudije i tužioci, osim o svom statusu, odrede i po drugim pojavama od opšteg društvenog značaja. Ova organizacija okuplja 21 udruženje iz 13 evropskih država.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 16.4.2012.
EU OČEKUJE REVIZIJU 24 PRIVATIZACIJE

Evropska unija od Srbije očekuje da reši 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). U Rezoluciji Evropskog parlamenta vlast u Srbiji je pozvana da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaje firmi, a posebno su pomenuti Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina.
 "To je jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće", rekao je Dežer Politici u izdanju od 16. aprila. Dežer je podsetio da je Agencija za privatizaciju poništila 25% privatizacija u Srbiji i istakao da je to visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju.
Rezolucijom Evropskog parlamenta zatražena je hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije i ta rezolucija nije obavezujuća, ali Evropska komisija koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom "još čeka povratnu informaciju", piše Politika.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su aktivni postupci vezani za te 24 privatizacije i da je Republičko tužilaštvo "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osudjeni". "Za EU je uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji dana imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti", rekao je Homen.
Homen je naveo da se "postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa".
"Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine, a problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom", rekao je Homen.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 16.4.2012.
ROK ZA PODNOŠENJE LISTA ZA UČEŠĆE NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA JE 20. APRIL U PONOĆ

Tanjug
Rok za podnošenje lista za učešće na predstojećim parlamentarnim izborima ističe za dva dana, a Republička izborna komisija do sada je prihvatila 12 izbornih lista.
RIK je do sada proglasila izborne liste "Za bolji život - Boris Tadić", "Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj", "Ujedinjeni regioni - Mlađan Dinkić", zatim "Čedomir Jovanović - Preokret" i lista "Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić".
Proglašene su i liste "Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica", "Ivica Dačić - SPS, PUPS, JS", "Dveri za život Srbije", "Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor", "Reformistička stranka - prof. dr Milan Višnjić", "Stranka demokratske akcije Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin" i lista Pokreta radnika i seljaka.
Rok za podnošenje lista za učešće na parlamentarnim izborima je 20. april u ponoć.

Na prethodnim parlamentarnim izborima, koji su održani maja 2008. godine, učestvovale su 22 liste.
OBUSTAVA ŠTRAJKA U ZDRAVSTVU AKO SE ODLOŽI PRIMENA UREDBE

Iako dobar deo zdravstvenih ustanova u Beogradu štrajkuje, u Vojvodini ali i drugim delovima Srbije štrajka za sada nema. Kako saznaje Radio-televizija Vojvodine u Sindikatu zdravstvenih radnika u Vojvodini, oni će danas resornom pokrajinskom sekretarijatu dostaviti odluku o stupanju u štrajk, a nakon 10 dana, koliki je zakonski rok, štrajk će početi i u Pokrajini. Međutim, sindikati u Vojvodini, kao i u ostatku zemlje nisu jedinstveni u odluci.
Članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) obustaviće štrajk ukoliko se odloži primena Uredbe o korektivnom koeficijentu, kojom je, kako je kazao predsednik tog sindikata Dragan Cvetić, od jula predviđeno smanjenje plata zaposlenima u zdravstvu.
Članovi tog sindikata stupili su u utorak u štrajk u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo uz poštovanje minimuma procesa rada, što podrazumeva pružanje lekarske pomoći trudnicama, deci, starijim ugroženim licima i hitnim slučajevima.
"Nama nije cilj da bilo koga oštetimo i izvinjavamo se građanima, ali drugog načina nema...Poštuje se minimum procesa rada i sve ostalo što nije hitno moraće da sačeka do okončanja štrajka", kazao je Cvetić Tanjugu.
On je naveo primer KBC Bežanijska kosa, gde se, kako je kazao, nisu obavljale hiruške intervencije, osim kod hitnih slučajeva.
"Ideja o korektivnom koeficijentu od samog početka nije bila prihvatljiva jer je bilo jasno da ona vodi u smanjenje osnovne plate", kazao je on.
Cvetić je kazao da je Sindikat lekara i farmaceuta pozvao i druge zaposlene u zdravstvu da im se pridruže u protestu, jer sporna uredba obuhvata, kako je rekao sve - "od čistačice do specijaliste" ukazujući da je sporno i to što je ona predviđena samo za zdravstvene radnike.
"Odlaganje primene uredbe do kraja godine za nas je prihvatljivo u ovom momentu... Odlaganje uredbe od sedam- osam meseci bi nam dalo vremena da pokušamo da nađemo neko rešenje", kazao je Cvetić.
Cvetić je kazao da štrajk "nije politički obojen" i da su ga podržali i Samostalni sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Granski sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti "Nezavisnost" i Sindikat medicinskih sestara i tehničara čiji su zahtevi identični.
Predstavnici ta tri sindikata pozvani su na sastanak Ministarstvo zdravlja u petak, 20. aprila u 10 sati.
Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije dr Zoran Savić najavio je prošle nedelje na konferenciji za novinare da će i taj sindikat u četvrtak, 19. aprila, održati protest na Trgu Nikole Pašića, u 11 sati, a nastaviće ga u podne ispred zgrade Vlade Srbije.
Savić je dodao da, ukoliko sa vladom ne bude postignut sporazum, članovi tog sindikata stupiće u štrajk 25. aprila.
Predsednik Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je Tanjugu da od ishoda sastanka u Ministarstvu zdravlja zavisi da li će i taj sindikat stupiti u štrajk iduće sedmice.
Sporna je kako kaže, Uredba o korektivnom koeficijentu, ali i isplata jubilarnih nagrada.
Sindikat sestara i tehničara Srbije podržava SLFS, ali za sada ne štrajkuje.
Kako je Tanjugu kazao predsednik tog sindikata Dragan Bisenić, od rezultata razgovora u Ministarstvu zdravlja zavisiće dalji potezi članova tog sindikata.

Izvor: Bizlife, 18.4.2012.
NOVI POREZI U EU

Evropska Unija nema zajednički poreski sistem. Međutim, postoje direktive koje su obavezujuće za sve članice i koje nameću određene principe oporezivanja. Nacrtom Direktive objavljene 28. septembra 2011. predlaže se uvođenje poreza na finansijske transakcije (PFT) na nivou EU, koji bi bio primenjen na širok spektar transakcija finansijskim instrumentima (uključujući akcije, obveznice, derivate i devize) koje obavljaju finansijske institucije iz EU što bi uključivalo banke, osiguravajuća društva, lizing kompanije itd. Stopu PFT bi određivala svaka država članica pojedinačno, ali bi minimalna stopa trebalo da bude 0.1% za finansijske transakcije i 0.01% za derivate.
Predlog za uvođenjem ovakvog poreza izaziva brojne polemike. Upozorava se da će opterećivanje sektora finansijskih usluga novim nametima, izazvati efekat prelivanja i porast cena u drugim sektorima. To može dovesti u pitanje postkrizni oporavak koji je ionako ugrožen grčkom dužničkom krizom, kao i do migracije ove industrije izvan EU. Postoje različiti pogledi na predloge o uvođenju PFT među 27 država članica EU. Do sada se 12 država izjasnilo u korist uvođenja PFT (uključujući Austriju, Belgiju, Francusku, Finsku i Nemačku), šest se protivi ovoj ideji (između ostalih Velika Britanija i Švedska), dok se njih devet zvanično ne protivi, iako su izrazile zabrinutost (uključujući Holandiju, Italiju i Rumuniju).
Od objavljivanja nacrta Direktive, jedan broj visokih političara iz pojedinih država članica komentarisao je na temu predloženog PFT. Verovatno najglasniji od njih su Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, snažni zagovornik PFT i Džordž Ozborn britanski ministar finansija, koji se protivi PFT osim ako ne bude usvojen na globalnom nivou. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je dolio ulje na vatru kada je najavio da će Francuska jednostrano uvesti ovaj porez počevši od avgusta 2012. Ova najava je izazvala mini rat saopštenjima između francuskog predsednika i britanskog premijera Dejvida Kamerona koji se protivi uvođenju PFT strahujući da će on naneti štetu londonskom Sitiju, globalnom finansijskom centru gde bi veliki deo ovog poreza bio prikupljen.
Danska je 1. januara 2012. preuzela rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU od Poljske. PFT je okarakterisan kao prioritetna inicijativa. Dansko predsedavanje će biti ključno u narednoj fazi inicijative za uvođenje PFT. Značajni datum može biti 19. jun 2012, kada će se pod danskim predsedništvom održati završni sastanak ministara finansija EU. S obzirom na političku prirodu debate oko PFT i šire političke neizvesnosti unutar EU uopšte, teško je u ovoj fazi predvideti šta će na kraju biti sa ovim predlozima.
Pored uvođenja novih poreza, ni stope postojećih ne miruju. Italija je tokom 2011. povećala svoju stopu PDV dva puta, tako da ona od januara 2012. iznosi 23%. Irska je ispratila ovaj potez i povećala svoju stopu na 23%. Mađarska je ubedljivi pobednik, čija je stopa PDV-a od januara 2012. biti zaprepašćujućih 27%. Posledica ovih povećanja, može biti smanjenje potrošnje i sledstveno pad poreskih prihoda.
 Na tragu pomenutog "poreza na pamet" je i dansko uvođenje poreza na sve namirnice koje sadrže više od 2,5% zasićenih masti. Začuđujuće, najžešće kritike ovog poreza dolaze sa najneverovatnije strane - od onih koji najviše brinu o svom zdravlju! Naime, pored očekivanih vrsta hrane koju ovaj porez pogađa, kao što su čips ili čokolada, ovim porezom su pogođene i neke vrste hrane koje se smatraju zdravom kao što su avokado, jaja ili kokosovo ulje. Ovim potezom se obesmišljavaju i namere zakonodavca, koji bi, kroz pravni sistem, želeo da stimuliše potrošnju zdravih namirnica.
Izmestimo, za trenutak, fokus sa kontroverznih poreskih oblika na pozive za većim oporezovanjem bogatih i super-bogatih. Prkoseći zakonima logike, bogati pojedinci traže od SAD da ih oporezuju višom stopom. Slične zahteve prema svojim državama iznose i evropski bogataši iz Francuske, Nemačke i Italije između ostalih. Ipak, mnogo je realnije da su ovakva zalaganja zapravo jeftini marketing, nastala kao rezultat saznanja da se tako nešto neće nikada dogoditi, a usmerena su ka prikupljanju simpatija javnosti koja pokazuje znake velikog nezadovoljstva prema tom "jednom procentu najbogatijih".
Vredna pomena je i činjenica da se mnoge države, posebno Istočne i Centralne Evrope, gotovo opsesivno takmiče u snižavanju stopa poreza na dobit, u cilju privlačenja stranih investicija. U silnom razmetanju malim brojevima, ostaje skrivena činjenica da je od stope poreza mnogo značajniji način određivanja poreske osnovice - tako se može desiti da poreska obaveza bude viša u državi sa nižom stopom jer je osnovica viša, i obrnuto.
S druge strane, mnoge države ulažu značajne napore ne bi li stali na put onima koji izbegavaju da plate poreze. Slikovit je primer grčkog poreza na imovinu kojim se između ostalog oporezuju i otvoreni i zatvoreni bazeni po kvadratnom metru. Od procenjenih preko 16 000 bazena u Atini, poreskim vlastima prijavljeno je svega 324. Grčki poreznici su počeli da koriste satelitske snimke šireg područja oko Atine kako bi identifikovali neprijavljene bazene i njihove vlasnike. Procenjuje se da Grčka izgubi oko 15 milijardi evra godišnje usled utaje poreza.
Pored nelegalne utaje, jednostavnim neprijavljivanjem predmeta oporezivanja, pitanje poreskih rajeva ne gubi na aktuelnosti. Jedna od konzervativnijih procena o poreskim gubicima preko poreskih rajeva govori o preko 255 milijardi dolara gubitka na svetskom nivou. Prekogranična saradnja, kao i prinuđivanje poreskih rajeva na saradnju predstavljaju prioritet na listi država članica G20.
Iako su pozivi za povećanjem postojećih poreza i uvođenjem novih očekivani - a sve kako bi se nadomestio pad prihoda izazvan krizom - nameću se mnoga politička i teorijska pitanja za koja ne postoje jednostavni odgovori. Redefinisanje poreske politike je vrlo komplikovan zadatak koji utiče na društvo na puno načina, i zbog toga mu treba pristupiti oprezno i nezavisno od političkog ciklusa.

Izvor: Bizlife, 18.4.2012.
PREISPITATI SVE RATNE POTERNICE

Tanjug
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da će biti preispitane sve ratne poternice, jer se stvara utisak da su u pitanju politički postupci.
- Relikt ratova devedesetih jesu procesi u odsustvu, protiv nepoznatih lica, motivisani političkim prilikama u tom trenutku. Mislim da ima previše lica na tim poternicama i kada dođe vreme pomirenja, moraćemo zajedno da preispitamo sve ove ratne poternice. One diskredituju našu zemlju i stvaraju utisak da se ovde vode politički postupci - rekao je Vukčević za "Danas".

Vukčević je, govoreći o istrazi o trgovini ljudskim organima koja je samostalna istraga srpskog tužilaštva, naveo da je "nekoliko radnji" obavljeno uz pomoć "drugih tužilaštava".

Postoji saradnja sa ruskim i ukrajinskim tužilaštvom, putem međunarodne pravne pomoći, kazao je Vukčević.

 - Došli smo do veoma zanimljivih detalja i ako to uporedimo sa drugim istragama koje se odvijaju, verujemo da će naša saznanja dovesti do počinilaca ovih gnusnih zločina -  rekao je on.

Vukčević je istakao da i sa Euleksom, u vezi sa trgovinom organima, postoji "korektna saradnja".

 - Poseban Istražni tim Klinta Viljemsona se formira i mi očekujemo da će i oni imati konkretne rezultate u istrazi. Do sada sam se dva puta sa njim sreo -  kazao je Vukčević.

On je rekao da trenutno postoji više tužilačkih istraga, a da je sledeći veliki predmet streljanje u zatvoru Dubrava -  na Kosovu i Metohiji.

Na pitanje kako ide ta istraga, gde se kao jedan od osumnjičenih pominje i bivši ministar pravde Dragoljub Janković, Vukčević je odgovorio da neće da najavljuje "koga ćemo i za šta okriviti".  

 - Postupak je u toku, a kada uđemo u sledeću fazu bićete obavešteni - dodao je on.
POKRENUTI PITANJE REVIZIJE PRIVATIZACIJA

Tanjug
Igor Mirović  je na konferenciji za novinare rekao da će jedan od ključnih zadataka biti da se u okviru Skupštine Vojvodine formira stručna, profesionalna i nezavisna komisija koja će imati zadatak da izvrši analizu i reviziju privatizacija u pokrajini.
"Zvanični podaci govore da je skoro svako treće preduzeće, koje je bilo u procesu privatizacije, danas u statusu preduzeća koje je doživelo šok i da su njihovi bilansi svedeni gotovo na nulu", rekao je Mirović.
Osnivanjem pomenute komisije, stvoriće se uslovi za donošenje mera kojima će se pokušati revitalizacija kolektiva koji su uništeni u procesu privatizacije.
"Najgore stanje je u poljoprivredi koja je u poslednjih 30, 40 godina bila nosilac ekonomskog razvoja Vojvodine", istakao je Mirović, dodajući da je potencijal poljoprivrednih preduzeća danas smanjen za 40 odsto u odnosu na potencijal koji su imala krajem 80-tih godina prošlog veka.

Na novinarsko pitanje da li će se ta komisija baviti i privatizacijom Naftne industrije Srbije, Mirović je odgovorio da je privatizacija NIS- a urađena u skladu sa državnim sporazumom Srbije i Rusije i da ima dugoročni razvojni karakter.
EVROPSKA KOMISIJA JE OCENILA KAO "PRILIČNO OPTIMISTIČKI" MAKROEKONOMSKI PLAN SRPSKE VLADE, KOJI PREDVIĐA RAST BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA OD 2,8 GODIŠNJE U RAZDOBLJU 2012-2014

U najnovijoj ekonomskoj analizi EK je navedeno da vlada u Beogradu predviđa da će budžetski deficit biti smanjen za 1,7 odsto i u 2014. biti sveden na 2,9 posto BDP-a.
Evropska komisija (EK) je ocenila kao "prilično optimistički" makroekonomski plan srpske vlade, koji predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 godišnje u razdoblju 2012-2014, ali Komisija u Briselu nije dala nikakvo sopstveno predviđanje rasta BDP Srbije
Takođe je ukazano na to da je u februaru odlučeno da se odloži analiza programa utanačenog između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog odstupanja od dogovorenog budžeta za tekuću godinu.
Kao bitan događaj, EK podvlači odobravanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, ističe da je rast BDP-a, uprkos posustajanju od polovine prošle godine u 2011. dostigao 1,6 odsto, u odnosu na jedan postotak u 2010.
EK ističe da je višak finansijskog bilansa bio 40 odsto, dok su direktne strane investicije u 2011. udvostručene i premašile milijardu i 800 miliona evra.
Devizne rezerve NBS su porasle na 12 milijardi evra, što je dovoljno da se pokrije desetomesečni uvoz.
Spoljni dug Srbije je stabilizovan na oko 24 milijarde evra, što je oko 75 odsto BDP-a.
Doprinos izvoza rastu srpskog BDP-a je bio u padu, dok je uvoz porastao zbog nabavki poluproizvoda i kapitalnih dobara s ciljem da se podstaknu investicije.
Evropska komisija primećuje da je u ovoj godini došlo do pada industrijske proizvodnje, da su bruto plate porasle za 11,1 odsto godišnje u 2011, delimično zbog vraćanja indeksacije u javnom sektoru, a navodi da je pritisak na porast plata uočen i u ovoj godini.
Deficit platnog bilansa je povećan zbog porasta uvoza i smanjenja izvoza i dostigao je 9,5 odsto BDP u prošloj godini.

Zahvaljujući padu cena hrane i privatne potrošnje, kao i ograničenom uplivu od države nadziranih cena, inflacija u Srbiji je u februaru ove godine pala na 4,9 odsto godišnje, ali je u 2011. bila 11,2 odsto.
KONKURS U OKVIRU DRUGE FAZE PROGRAMA "KALENDAR LJUDSKIH PRAVA 2012"

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava, raspisuju Konkurs za projekte udruženja radi unapređenja i zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji za drugu fazu programa "Kalendar ljudskih prava 2012"
Konkurs se raspisuje za dodelu finansijskih sredstava udruženjima, savezima udruženja, fondacijama i zadužbinama (dalje: udruženja) registrovanim na teritoriji Republike Srbije, koja predlog projekta podnose u saradnji sa najmanje još dva udruženja. Finansijska sredstva biće dodeljena udruženjima koja dostave predloge projekata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Upravi za ljudska i manjinska prava, a kojima se ostvaruju sledeći ciljevi:
1. Podsticanje pozitivnog delovanja šire društvene zajednice prema pojedinim grupama građana, kao što su: pripadnici nacionalnih manjina; osobe sa invaliditetom; žene; deca i mladi; grupe ugrožene na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, i druge ranjive grupe građana.
2. Borba protiv diskriminacije i podizanje svesti javnosti o značaju tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja različitosti.
3. Unapređenje i zaštita ljudskih prava u kontekstu obeležavanja međunarodnih praznika i datuma u skladu s programom "Kalendar ljudskih prava 2012", koji promoviše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uprava za ljudska i manjinska prava. Reč je o programu koji podrazumeva da svaki mesec u godini bude posvećen, odnosno obeležen nizom aktivnosti koje će doprineti unapređenju položaja određene grupe/manjine, promociji vrednosti i načela neotuđivosti osnovnih ljudskih prava. Izbor oblasti/teme prati međunarodne praznike Ujedinjenih nacija kao i druge praznike koji se obeležavaju na međunarodnom nivou.
Tekst Konkursa i konkursna dokumentacija: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)
- Izjava partnerskog udruženja http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)
- Konkurs za Kalendar ljudskih prava 2012 http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)
- Obrazac za pisanje predloga projekta http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)
- Smernice Konkursa Kalendar ljudskih prava 2012 http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)
- Obrazac budžeta konkursa http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/vesti/konkurs-u-okviru-druge-faze-programa-"kalendar-ljudskih-prava-2012" (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 18.4.2012.
IZJAVA ZAŠTITNIKA GRAĐANA NA JAVNOJ RASPRAVI PRED USTAVNIM SUDOM SRBIJE O PREDLOGU REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽILAŠTVA ZA ZABRANU POKRETA "SNP 1389"

Zabrana Ustavnog suda organizacije "SNP 1389" može biti nužna, ali ne može biti dovoljna mera za sprečavanje problema koji se rađa delovanjem takvih organizacija, kao i za rešavanje problema mržnje i netolerancije i društvu, rekao je zaštitnik građana Saša Janković prisustvujući na javnoj raspravi pred Ustavnim sudom Srbije o predlogu Republičkog javnog tužilaštva za zabranu pokreta "SNP 1389".
Zabrana udruženja "SNP 1389" značila bi da demokratija, institucije i društvo u Srbiji nisu dovoljno čvrsti i jaki da se odupru izazovima koji nastaju delovanjem takvih organizacija, rekao je zaštitnik građana i naveo da je tužilaštvo pristupilo kao da bi trebalo da dokaže mesto, vreme i način izvršenja krivičnog dela, ali da se ne radi o tome, nego o ograničavanju Ustavom garantovane slobode udruživanja i zabrani organizacije.
Cenim da po onome što su radili ili nisu radili policija, tužilaštvo i sud i ministarstva za obrazovanje i sport, da danas možda mora da pribegne i zabrani, ali sam veoma uznemiren zbog toga, znajući da će biti još veći problem ako sve institucije kažu da se problemi rešavaju zabranom, rekao je Janković i dodao da ako bi na demokratiju gledali idealno, još uvek se nisu stekli uslovi za zabranu, jer postoji niz drugih stvari koje bi u idealnom okruženju mogle da se urade pre zabrane. Sa druge strane, naša stvarnost je daleko od idealne, naše institucije ne funkcionišu do kraja i ne koriste sve kapacitete koje imaju i zato Ustavni sud očigledno i razmišlja o zabrani.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 18.4.2012.
MENTORING ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA I PREDUZETNIKE

Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva "Beograd" zaključio je 17. aprila Ugovor sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj o realizaciji projekta "Mentoring za 50 novoosnovanih i 100 postojećih malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u 2012. godini".
Zadatak Regionalnog centra je da: vrši promociju Projekta; pruža neophodne informacije potencijalnim korisnicima mentoringa; prikuplja zahteve (aplikacije) u toku trajanja javnog poziva za prijavu potencijalnih korisnika programa mentoringa; obradi zahteve po završetku prijavljivanja; da obavesti podnosioce zahteva o odluci u vezi sa njihovim prijavama; po izvršenom izboru korisnika mentoringa, da sprovede mentoring aktivnosti u trajanju od po 50 sati za ukupno 9 MSPP (3 novoosnovana i 6 MSPP koja posluju duže od jedne godine); da nakon završetka predvidjenog mentoringa sastavi izveštaj o obavljenim aktivnostima.
Navedene aktivnosti, uključujući ukupno 450 (9x50) sati mentoringa, biće realizovane do 15. novembra ove godine.
Izvor: Vebsajt Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Beograd, 18.4.2012.

POVEĆANJE PENZIJA I PLATA U JAVNOM SEKTORU

Oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji dobiće u maju povišicu aprilske penzije od 3,46 odsto ili u proseku oko 828 dinara, a zaposleni u javnom sektoru dobiće procentualno isto povećanje plata, rečeno je danas Tanjugu u kabinetu potpredsednika vlade Jovana Karkobabića.
Sve penzionere u ovoj godini očekuje još jedno oktobarsko usklađivanje penzija.
Povećanje iznosa aprilskog čeka za penzionere rezultat je zbira rasta potrošačkih cena iz proteklih šest meseci (od oktobra 2011. do marta 2012.) koji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosio 2,67 procentnih poena i 50 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2011. godine koji je iznosio 1,58 odsto. To znači da se za obračun povećanja aprilskih penzija uzima 0,79 odsto, kao polovina rasta BDP-a u prošloj godini.
Ovo povećanje, kao i sva prethodna, ulaze trajno u osnovicu penzije svih penzionera.
Od kraja 2008. godine penzije su (od vanrednog do redovnih usklađivanja) uvećane za oko 25 odsto. Prosečna februarska penzija u Srbiji bila je 23.690 dinara, tako da će aprilski ček biti u proseku veći za 828 dinara, tako da će nova prosečna penzija ubuduće iznositi 24.518 dinara.
Prosečna vojna penzija, koja je isplaćena u februaru, iznosi 42.206 dinara, a uz najavljeno povećanje aprilskog čeka od 3,46 odsto (1460 dinara), vojni osiguranici će u maju proseku primiti po 43.666 dinara.

Izvor: Tanjug, 18.4.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: FISKALNI TRETMAN SVAKOG POJEDINAČNO OSTVARENOG PROMETA PREKO FISKALNE KASE U SLUČAJU KADA PRIVREDNI SUBJEKT PORED PRETEŽNE DELATNOSTI (MENJAČKI POSLOVI) PRUŽA I DRUGE USLUGE - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
  • Ministarstvo finansija: OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE ZA SPISE I RADNJE U VEZI SA ŠKOLSKIM VASPITANJEM I OBRAZOVANJEM UČENIKA - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 19
  • Ministarstvo finansija: PLAĆANJE REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE ZA IZDAVANJE POTVRDE O UPISU U JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK KOJU NADLEŽNI ORGAN IZDAJE RADI KORIŠĆENJA U POSTUPKU REGISTRACIJE POLITIČKE STRANKE - Zakon o republičkim administrativnim taksama: čl. 2 i 19
Aktuelna sudska praksa

  • Privredni apelacioni sud: NADLEŽNOST DOMAĆEG SUDA - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja - član 46
  • Privredni apelacioni sud: NEDOPUŠTENA SADRŽINA PRIVREMENE MERE - Zakon o izvršenju i obezbeđenju: član 297
  • Privredni apelacioni sud: OBAVEZA PLAĆANJA SUDSKE TAKSE - Zakon o sudskim taksama: član 9
  • Privredni apelacioni sud: REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE KAO TAKSENI OBVEZNIK - Zakon o sudskim taksama: član 9
  • Privredni apelacioni sud: SUDSKA TAKSA NA ŽALBU PROTIV REŠENJA O TROŠKOVIMA - Zakon o sudskim taksama: član 1
  • Privredni apelacioni sud: TROŠKOVI KOJI SE ISPLAĆUJU NA TROŠAK SUDA - Zakon o parničnom postupku: član 157
  • Ustavni sud: NEPOSTOJANJE ZAKONSKOG OVLAŠĆENJA IZVRŠNOG ORGANA LOKALNE VLASTI ZA DONOŠENJE OPŠTIH AKATA IZ NADLEŽNOSTI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE - Zakon o lokalnoj samoupravi: član 46
  • Ustavni sud: USTAVNI USLOV ZA STUPANJE NA SNAGU OPŠTEG AKTA U ROKU KRAĆEM OD OSAM DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA - Ustav Republike Srbije: član 196 stav 4
Likvidacije:

U periodu od 9. do 12. aprila 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

206403

HYDROPROJECT-ENERGO

Novi Sad - grad

12.04.2012

90

206374

SWEXEL

Novi Sad - grad

12.04.2012

90

206360

SRB KOMERC

Kikinda

12.04.2012

90

206348

PERKOVIĆ

Vrnjačka Banja

12.04.2012

90

206341

PUTON

Loznica

12.04.2012

90

206337

TANIMPORT

Beograd-Novi Beograd

12.04.2012

90

206334

PRO ARA

Beograd-Vračar

12.04.2012

90

206319

PVC MLADENOVIĆ

Beograd-Čukarica

12.04.2012

90

206313

EUROTRGOVINA

Čačak

12.04.2012

90

206289

BINIP INŽENJERING

Beograd-Vračar

11.04.2012

90

206280

ELMI

Loznica

11.04.2012

90

206271

GLOBAL COMMUNICATION

Kragujevac-grad

11.04.2012

90

206264

LAKORD TRADE

Stara Pazova

11.04.2012

90

206257

PROMETEUS

Kikinda

11.04.2012

90

206251

JANAUTO

Novi Sad - grad

11.04.2012

90

206247

CLEAN-FAST

Novi Sad - grad

11.04.2012

90

206242

ANGIRKO

Beograd-Savski Venac

11.04.2012

90

206244

BIRO CENTAR PEŠIĆ

Niš - Mediana

11.04.2012

90

206235

PLEJADE 9496

Beograd-Stari Grad

11.04.2012

90

206225

MEHANOKOP

Šabac

11.04.2012

90

206208

STRELAC

Beograd-Novi Beograd

11.04.2012

90

206186

SUNČEV SJAJ

Alibunar

11.04.2012

90

206168

AKI & SOFI

Smederevo

10.04.2012

90

206158

YUGOLOT

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206130

PROXY MEDIA

Beograd-Zvezdara

10.04.2012

90

206128

KOPAONIK-ALFA

Sombor

10.04.2012

90

206122

OSG SISTEM

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206124

OSKAR I PRINCEZA

Beograd-Zvezdara

10.04.2012

120

206117

VBN INTERNATIONAL

Beograd (grad)

10.04.2012

90

206110

ESTATE PROPERTIES

Beograd-Vračar

10.04.2012

90

206100

DTEK CONSULTING

Beograd-Zemun

10.04.2012

90

206097

Beograd-Čukarica

10.04.2012

90

206091

ORBIS-OIL

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206082

USPEH KNJIGA

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206079

BAČKO

Bačka Palanka

10.04.2012

90

206076

BJS

Beograd-Voždovac

10.04.2012

90

206072

ARCHICON

Beograd (grad)

10.04.2012

90

206070

AKVAMARK

Beograd-Stari Grad

10.04.2012

90

206066

INTER-KONTO

Valjevo

10.04.2012

90

206053

DVA GROŠA

Pančevo

09.04.2012

90

206049

BOKAN

Kikinda

09.04.2012

90

206043

SANID-ŠPED

Vranje

09.04.2012

90

206036

MYSTICUS AMO

Beograd (grad)

09.04.2012

90

206033

ELADA ROSTEN COMPANY

Pančevo

09.04.2012

90

206020

KULTURA PLUS

Beograd-Novi Beograd

09.04.2012

90

206014

EURO SUMAR INVEST

Beograd-Novi Beograd

09.04.2012

90

206010

RASTIKOM

Sombor

09.04.2012

90

206001

DOKSAT

Beograd-Zvezdara

09.04.2012

90

205996

CLIN MED

Valjevo

09.04.2012

90

205998

DAILIU

Novi Sad - grad

09.04.2012

90

205990

UNIT LOGISTICS

Beograd-Voždovac

09.04.2012

90

205983

MASTER COMPANY

Novi Sad - grad

09.04.2012

90

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.