Aktuelne vesti na dan 19. januar 2012

 


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 03 OD 18.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • OTVARANJE I VOĐENJE RAČUNA ZA RAČUN FIZIČKOG LICA KAO KORISNIKA FINANSIJSKE USLUGE BANKE
  • UREDNOST DOSTAVLJANJA PISMENA PRIBIJANJEM NA VRATA SAOPŠTENJA DA SE PISMENO NALAZI KOD NADLEŽNOG ORGANA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE - "Sl. glasnik RS", br. 101/2011: • Usklađivanje teksta Zakona sa sporazumima zaključenim između Evropske zajednice i Republike Srbije •

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

  • OBAVEZA OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA PDV NA PROMET ROBE KOJA JE NABAVLJENA PRE EVIDENTIRANJA OBVEZNIKA U SISTEM PDV
  • USLOVI ZA SMANJENJE OSNOVICE PDV U SLUČAJU NEMOGUĆNOSTI NAPLATE POTRAŽIVANJA ZBOG BLOKADE DUŽNIKOVOG RAČUNA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:

POSTUPAK UNIŠTENJA CARINSKE ROBE

SAOPŠTENJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA POVODOM SASTANKA SA DELEGACIJOM EVROPSKE UNIJE U SRBIJI ODRŽANOG 17. JANUARA 2012. GODINE

Predsednik Visokog saveta sudstva Nata Mesarović i član Saveta Boško Ristić održali su 17. januara 2012. godine sastanak sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji. Sastanku su prisustvovali ambasador Vensan Dežer i politički savetnik Tomas Njoki.

U konstruktivnom dijalogu raspravljano je o svim spornim pitanjima. Razgovaralo se o situaciji u kojoj se Visoki savet sudstva našao posle hapšenja sudije Blagoja Jakšića i ostavke sudije Milimira Lukića i sa činjenicom da je Savet brzo reagovao zakazavši izbore za kandidata za izbornog člana VSS-a iz reda sudija apelacionih sudova za 19. januar 2012. godine. Delegacija EU u Srbiji je upoznata sa činjenicom da ne postoje zakonske mogućnosti da se raspišu izbori na mesto sudije Blagoja Jakšića s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi za njegovo razrešenje sa mesta člana Saveta i sudije.

Tema razgovora bila je i položaj člana Saveta prof. dr Predraga Dimitrijevića. Predsednik VSS-a Nata Mesarović je iznela stav Saveta da odluka o prof. dr Dimitrijeviću nije u nadležnosti Saveta već Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine. Visoki savet sudstva nije mogao da utiče na postupanje ni na jednog od tih organa. Prof. dr Dimitrijević je upoznao Savet sa Rešenjem agencije za borbu protiv korupcije, nakon čega se predsednik Saveta dva puta pismeno obratio Skupštini Srbije sa zahtevom da se Skupština izjasni.
Prof. dr Dimitrijević je bio i ostao član Saveta odlukom Narodne skupštine od 29. decembra 2011. godine, uz napomenu, da nije bio u sukobu interesa. Prof. dr Dimitrijević nije ispoštovao proceduru Agencije za borbu protiv korupcije da traži saglasnost za istovremeno obavljanje dve funkcije, jer je već bio na funkciji dekana Pravnog fakulteta u Nišu i bilo je potrebno odobrenje Agencije da obavlja funkciju i u Savetu.

Delegacija EU u Srbiji je obaveštena i sa postupanjima na ročištima o prigovorima neizabranih sudija kao i sa činjenicom da je Komisija Visokog saveta sudstva zaključila rad na ročištima. Visoki savet sudstva je doneo 336 odluka o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost a do kraja februara 2012. godine, Savet će doneti odluke o svim prigovorima neizabranih sudija.

Posmatrači Delegacije EU u Srbiji koji su prisustvovali ročištima nisu izneli primedbu na rad komisija Visokog saveta sudstva i postupka preispitivanja odluka prvog sastva Saveta o prestanku sudijske dužnosti.

Delegaciji Evropske unije u Srbiji predstavljeni su i statistički podaci koji argumentuju netačnost i proizvoljnost informacije koja je više puta objavljena u medijima da je sudija Blagoje Jakšić izvestilac sa najviše predloga za usvajanje prigovora neizabranih sudija, što pokazuju sledeći statistički podaci: do 23. septembra 2011. godine bilo je 224 predloga komisija Visokom savetu sudstva, od čega je 25 onih u kojima je sudija Jakšić bio izvestilac. Savet je doneo 158 odluka, od čega je u 13 slučajeva izvestilac bio sudija Jakšić, od toga je 6 prigovora usvojeno, 6 odbijeno i 1 odbačen.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 18.1.2012.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST USTAVNOG SUDA POVODOM RADA VISOKOG SUDSTVA U NEPOTPUNOM SASTAVU

Povodom izjave predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović, koja je proteklih dana objavljena u medijima, u kojoj se navodi da je "i Ustavni sud Republike Srbije mišljenja da nepotpuni sastav Visokog saveta sudstva ne utiče na zakonitost njegovog rada" i da je takav "svoj stav izneo u predmetu 'Saveljić' u maju mesecu 2010. godine kada je odlučivao o primedbama na nepotpuni prvi sastav Visokog saveta sudstva i kada je rečeno da to ne može uticati na zakonitost rada jer je zakonom propisano da odluke Visoki savet donosi većinom članova" i zaključka Visokog saveta sudstva sa sednice od 16. januara 2012. godine da "se zbog nepotpunog sastava Saveta ne dovodi u pitanje zakonitost njegovog rada i odlučivanja", što je "ocenio i Ustavni sud u odluci broj: VIII U-102/2010 od 28. maja 2010. godine kojom je odlučeno o žalbi neizabranog sudije Zorana Saveljića", radi potpunog informisanja, Ustavni sud Srbije obaveštava javnost o sledećem:

 - Ustavni sud je, 28. maja 2010. godine, usvojio žalbu Z. Saveljića i poništio odluku Visokog saveta sudstva od 25. decembra 2009. godine u delu u kom je tom sudiji prestala sudijska funkcija. Ustavni sud se tom svojom odlukom izjasnio isključivo o pitanju konstituisanja prvog sastava Visokog saveta sudstva,

- o pitanju zakonitosti i legitimnosti sadašnjeg sastava Visokog saveta sudstva Ustavni sud se do sada nije izjašnjavao, već će to učiniti kroz odluke u predmetima po žalbama sudija na odluke Visokog saveta sudstva.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 18.1.2012.

SAOPŠTENJE SA 1. SEDNICE USTAVNOG SUDA ODRŽANE 18. JANUARA 2012. GODINE GODINE

Ustavni sud je na 1. sednici odlučio o 2 predmeta.

I U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

- odbio predlog za ocenu ustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredbe člana 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 90/2007). (predmet IUz-564/2011)

II U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- utvrdio da Pravilnik o sticanju i raspodeli prihoda ostvarenog pružanjem usluga iz oblasti stomatološke zdravstvene zaštite u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije", broj LXII-1 od 06. novembra 2008. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu navedenog pravilnika. (predmet IUo-316/2011)

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 18.1.2012.

SAOPŠTENJE SA 1. SEDNICE I VELIKOG VEĆA I 1. SEDNICE II VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, ODRŽANIH 18. JANUARA 2012. GODINE

Ustavni sud je na 1. sednici I Velikog veća odlučio o 20 predmeta.

I U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-797/2009, Už-1361/2009, Už-3044/2010, Už-1251/2011 i Už-1857/2011.
- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už-1165/2009, Už-1180/2009, Už-1252/2009, Už-2304/2009, Už-2326/2009, Už-2328/2009, Už-2632/2009, Už-1718/2010, Už-2287/2010, Už-3527/2010, Už-4100/2010, Už-4499/2010, Už-4628/2010, Už-338/2011 i Už-396/2011.

Ustavni sud je na 1. sednici II Velikog veća odlučio o 16 predmeta, u predmetu Už-668/2009 je odložio razmatranje i odlučivanje, a u predmetu Už-2819/2010 Sud nije doneo odluku.

I U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 5. stav 2. i člana 7. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 11/2009 i 24/2009). Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu navedenog pravilnika. (predmet IUo-85/2009)

II U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-1412/2010 i Už-1603/2010.
- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už-857/2009, Už-1316/2009, Už-2286/2009, Už-2315/2009, Už-2327/2009, Už-2337/2009, Už-2631/2009, Už-1518/2010, Už-4024/2010, Už-4481/2010, Už-5325/2010, Už-1124/2011 i Už-1502/2011.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 18.1.2012.

NACRT ZAKONIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Zloupotreba službenog položaja više ne postoji i menja se sa pet novih krivičnih dela - zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke • Postupci protiv okrivljenih za krivično delo zloupotreba službenog položaja biće završeni i posle brisanja tog člana iz KZ •

Postupci protiv okrivljenih za krivično delo zloupotreba službenog položaja biće završeni i posle brisanja tog člana iz Krivičnog zakonika Srbije (KZS) i niko neće biti zaštićen od krivičnog progona, poručio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Radna grupa Ministarstva pravde pripremila je Nacrt izmenjenog Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009 - prim. red) u kom zloupotreba službenog položaja više ne postoji i menja se sa pet novih krivičnih dela kojima će se kvalifikovati nezakonite radnje rukovodilaca državnih i privatnih preduzeća, rekao je Homen Tanjugu.

Nova krivična dela korupcije predložena u Nacrtu KZS su zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke.

"Zbog sigurnosti pravnog sistema nova krivčna dela odnosiće se samo na buduće izvršioce, dok će svi započeti postupci biti okončani kao i do sada", ukazao je Homen.

To je izuzetno važno jer, kako je naveo, u Srbiji trenutno ima više hiljada predmeta zloupotrebe službenog položaja pošto je to bila najčešća kvalifikacija nezakonitih koruptivnih radnji.
Homen je naglasio da će obaveznim uputstvom Republičkog javnog tužioca, nakon usvajanja izmena i dopuna KZS, biti naloženo da se od tog dana učinioci gone za "nova" krivična dela.
Nova krivična dela trebalo bi da obuhvate sve nezakonite radnje koje su se kvalifikovale vrlo široko kao zloupotreba službenog položaja - delo koje mnoge evropske države odavno ne poznaju, naglasio je državni sekretar.

On očekuje da će nova krivična dela biti usvojena u prvoj polovini godine, jer je to neophodno u cilju efikasne borbe protiv korupcije koja je sada prioritet države i radi usaglašavanja sa evropskim standardima.

Homen je podsetio da je zloupotreba službenog položaja u više navrata Srbiji stvarala probleme sa zahtevima za izručenje naših građana iz drugih zemalja koje u svojim zakonodavstvima nemaju tu inkriminaciju i nisu mogle da pozitivno odgovore na srpski zahtev za izručenje.

Shodno pravilima ekstradicionog postupka, potrebno je da obe države, i ona koja traži i ona od koje se zahteva izručenje, imaju propisano isto krivično delo.

Među njima je i odbegli biznismen Stanko Subotić Cane, koga je Specijalni sud u Beogradu u odsustvu prvostepenom presudom osudio na šest godina zatvora.

Njegovo izručenje Srbiji u maju 2008. odbila je Ruska Federacija sa obrazloženjem da je po njihovom zakonodavstu krivično gonjenje za zloupotrebu službenog položaja zastarelo.

Zbog nepostojanja tog krivičnog dela u zakonodavstvu Švajcarske i ta država u kojoj Subotić živi i radi odbija da ga izruči, a njegovi advokati tvrde da on slobodno putuje po državama EU.

Zbog zloupotrebe službenog položaja Srbija traži i odbegle bivše suvlasnike "Mobtela" Sretena i Bogoljuba Karića, zatim bivšeg direktora C Marketa Slobodana Radulovića, i bivšeg direktora građevinskog preduzeća "Rad" Miljka Živojinovića, kao i mnoge druge ljude manje poznate javnosti.

Brisanje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz KZS izvršeno je na zahtev Evropske unije i po preporuci Saveta Evrope, uz obrazloženje da je ono arhaično i da u mnogim zakonodavstvima ono ne postoji.

Državni sekretar je posebno naglasio da će na učinioce "novih" krivičnih dela takođe moći će da se primenjuje Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 - prim. red), kao što je to do sada bio slučaj sa zloupotrebom službenog položaja.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA I ZAKON O LOKALNIM IZBORIMA: Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana • Mandat aktuelnog saziva parlamenta ističe 11. juna, što znači da izbori treba da budu raspisani do 13. marta 2012. godine •

Termin održavanja izbora za republički i lokalne parlamente trebalo bi da bude poznat najkasnije do 13. marta, što je poslednji rok za njihovo raspisivanje.

Prema Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - prim. red), izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Prošli parlamentarni i lokalni izbori održani su 11. maja, a republički parlament je konstitusan 11. juna, što znači da mandat aktuelnom sazivu ističe 11. juna ove godine.

Republička izborna komisija je u proceni potrebnih finansijskih sredstava za 2012. godinu, kako je pisalo u obrazloženju republičkog budžeta, imala u vidu zakonske rokove za sprovođenje redovnih izbora, budući da mandat aktuelnog saziva parlamenta ističe 11. juna, što znači da izbori treba da budu raspisani do 13. marta.

Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011 i 104/2009 - dr. zakon - prim. red) propisuje da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Predviđeno je, takođe, da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat.

Izbori se, prema ranijim najavama, mogu očekivati krajem aprila ili početkom maja. Predsednica Skupštine Srbije je u nedavnom intervjuu Tanjugu rekla da misli da predsednik Srbije Boris Tadić izbore planira za kraj aprila ili početak maja.

Podsećajući da se u istom periodu završava mandat najvećem broju lokalnih samouprava, Đukić Dejanović je navela da će, iz ekonomskih razloga, kao predsednica parlamenta, lokalne izbore zakazati tako da budu jednovremeno održani sa parlamentarnim izborima.

"Pošto ja raspisujem lokalne izbore, usaglasiću termin sa onim koji bude bio za parlamentarne izbore, a o kojem će nas obavestiti predsednik Boris Tadić. Mislim da on planira da to bude krajem aprila ili početkom maja, i sada više nema razloga da se tako i ne dogodi", rekla je Đukić-Dejanović.

Prema Zakonu o lokalnim izborima ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 34/2010 - odluka US i 54/2011 - prim. red), izbori za odbornike moraju da budu sprovedeni najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnim odbornicima. Izbore za odbornike raspisuje predsednik Skupštine Srbije, a od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana, ni više od 60 dana.

Takođe, u 2012. godini mogu se očekivati i predsednički izbori, što je najavio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Prema Ustavu Srbije, predsednik države bira se na neposrednim izborima, koje raspisuje predsednik Skupštine Srbije 90 dana pre isteka mandata akutuelnom predsedniku, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Predsednik Tadić ja na dužnost stupio 3. februara 2008. godine, a to mu je drugi mandat, jer je prvi put za predsednika Srbije izabran juna 2004. godine.

Mandat predsedniku Republike, prema Ustavu Srbije, traje pet godina, a jedno lice ne može više od dva puta da bude birano na tu funkciju. Tadić može da se kandiduje i za naredni mandat, budući da je prema Ustavu Srbije, koji je donet 2006. godine, njegov aktuelni, sadašnji mandat, prvi mandat.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković izjavila je danas da je protiv člana Visokog saveta sudstva (VSS) Milana Dimitrijevića podnela prekršajnu prijavu, jer nije postupio u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US - prim. red).

Skupština Srbije 29. decembra nije prihvatila predlog Agencije da Dimitrijević bude razrešen, koja je to zatražila jer Dimitrijević, dekan niškog Pravnog fakulteta, nije tražio saglasnost za istovremeno obavljanje dve funkcije, u roku od tri dana od izbora za člana VSS, čime je postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Dimitrijević je za člana VSS izabran 28. jula 2010.

Agencija za borbu protiv korupcije, prema rečima Markovićeve, usvojila je pravilnik u kome je precizirano koje funkcije mogu da se dupliraju bez saglasnosti te agencije.

"Uvek kada je prva funkcija ona na kojoj je neko neposredno izabran, određene druge funkcije mogu da se obavljaju bez saglasnosti Agencije. Mi smo na ovaj način relaksirali neposredno izabrane funkcionere koje je zakon već stavio u posebnu kategoriju", rekla je ona za Radio televiziju Srbije.

Upitana za stranke koje su promovisale političke aktivnosti iako nisu raspisani izbori, što je suprotno Zakonu o finansiranju političkih akvivnosti ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011 - prim. red), Marković je kazala da se još ne može reći da li će protiv njih biti preduzete mere, pošto još traju provere.

Ona je navela da postoje indicije da će od sedam stranaka protiv tri biti podnete prijave, a na pitanje koje su to stranke, odgovorila je da je Agencija u komunikaciji sa SNS, LDP i G17 plus, da je dobila odgovore tih stranaka i da će na osnovu toga zaključiti šta će biti rezultat.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

NACRT ZAKONA O ROKOVIMA ZA IZMIRENJE NOVČANIH OBAVEZA: Najkasniji rok naplate potraživanja iznosi do 60 dana, osim za mala preduzeća • Zakon će naredne sedmice biti upućen Vladi na usvajanje, a u parlamentu bi trebalo da bude usvojen krajem januara ili početkom februara •

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić očekuje da će Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji predviđa najkasniji rok naplate potraživanja do 60 dana, biti usvojen u parlamentu krajem januara ili početkom februara.

Taj pravni akt naredne sedmice biće upućen Vladi Srbije na razmatranje, rekao je Ćirić na okruglom stolu povodom razmatranja radne verzije Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.

Ćirić je naglasio da su glavni ciljevi ovog zakona poboljšanje likvidnosti, transparentnost u poslovanju, izjednačavanje privatnog i javnog sektora i usklađenost sa propisima EU i najboljom međunarodnom praksom.

Ministar je istakao da su rokovi plaćanja u EU ograničeni na 30 dana ali da je zbog specifičnosti situacije u kojoj se nalazi srpska privreda taj rok kod nas 60 dana.

U Hrvatskoj je to 60 dana, u Sloveniji takođe 60 ali u izuzetnim okolnostima i duže, mada niukom slučaju preko 120 dana.

Ćirić je rekao da je prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji u 2010. iznosio 183 dana a u septembru 2011. godine 129.

U građevinskom sektoru prosečan rok naplate je 227 dana, u prehrambenoj industriji 164, u tekstilnoj industriji 163 dana, naveo je on.

Ministar je rekao da ovaj zakon predviđa i kaznene odredbe. Najmanja kazna za nepoštovanje zakona iznosi 100.000 dinara, dok je za odgovorno lice u privrednom subjektu odnosno u javnom sektoru predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Izuzetak od pravila koje se odnosi na rok plaćanja od 60 dana jesu mala preduzeća, dodao je Ćirić i rekao da će zakon početi da se primenjuje dva meseca nakon stupanja na snagu kako bi se privredni subjekti i javni sektor prilagodili poslovanju u skladu sa novim rokovima.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

NACRT ZAKONA O ROKOVIMA ZA IZMIRENJE NOVČANIH OBAVEZA: Na okruglom stolu na kome je prezentovana radna verzija ovog pravnog akta ocenjeno da će donošenje Zakona dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić izjavio je danas da će donošenje Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru.

On je na okruglom stolu na kome je prezentovana radna verzija ovog pravnog akta, rekao da je za Ministarstvo finansija ovaj zakon veoma značajan jer ne postoji "nijedan razlog zašto bi javni sektor bio generator nelikvidnosti u Srbiji".

On je naveo da će zakon doprineti da se budžeti planiraju realno i da se u skladu sa tim pretpostavkama i izvršavaju.

Nikezić je naglasio da će pomenuta rešenja omogućiti privredi da efikasnije planira svoje poslovanje a naročito se očekuje da pomogne sektoru malih i srednjih preduzeća koja će lakše moći da ulaze u investicije, planiraju poslovanje jer će imati izvesnost kada je reč o izmirenju obaveza prema njima.

Prema rečima Nikezića, važno je i to što zakon donosi hitnost u izvršnom postupku pred sudovima što je "karika" koja je nedostajala u dosadašnjem poslovanju privrede.
Sada će, naveo je, privreda moći više da se osloni na pravosuđe i da bolje funkcioniše.

Uvažavajući primedbe koje su se mogle čuti na okruglom stolu, da se mora i sa bankama razmotriti jeftiniji pristup kapitalu nego što je to sada, Nikezić je najavio da su već započeti razgovori Vlade, Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka kako da se na efikasan način reše problemi prisutni u praksi.

On je istakao da treba dosta očekivati i od razvojne banke koja će postati operativna u ovoj godini i dodao da će 400 miliona evra, koliki je osnivački portfolio te banke, za početak biti dovoljan iznos ali to, kako je naveo, " neće biti jedini izvor finansiranja razvojne banke".

Da je podrška privredi neophodna u ovoj godini vidi se i kroz republički budžet, naglasio je on, istakavši da je skoro ceo budžetski deficit predviđen za ulaganje u infrastrukturu.

Ako se tome dodaju izdavanja za poljoprivredu i privredu koja čine 5,5 odsto BDP-a onda se najbolje vidi namera države da pomogne stvaranju boljeg poslovnog ambijenta u Srbiji, rekao je Nikezić.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

ZAKON O PATENTIMA ZA EU: Pronalazačima bi Zakonom bilo omogućeno da do 80 odsto jeftinije i lakše zaštite svoje patente • Dogovor o jedinstvenoj zaštiti patenata za čitavu EU trebalo bi da bude postignut za nekoliko dana

Komesar Evropske unije za unutrašnje tržište, Mišel Barnije, izrazio je danas nadu da će dogovor o jedinstvenoj zaštiti patenata za čitavu EU biti postignut za nekoliko dana, čime bi bile okončane tri decenije napora ka tom cilju.

Neslaganja tokom prethodnih decenija su sprečile da bude uveden zakon o patentu koji bi pokrivao čitavu Uniju, nakon čega bi pronalazačima bilo do 80 odsto jeftinije i lakše da zaštite svoje patente, prenela je agencija AFP.

Barnije je izjavio: "Nadam se da će za nekoliko dana biti postignut dogovor o uspostavljanju jedinstvene evropske zaštite patenta. To bi trenutno zaštitilo industrijske patente u čitavoj Evropi, gde je zbog pitanja prevoda zaštita patenta oko deset puta skuplja nego u SAD."

U skladu sa važećim propisima, evropski pronalazači prvo treba da zaštite patent u svojoj zemlji, što može da košta do 20.000 evra, uključujući do 14.000 evra za prevod dokumenata. Radi poređenja, pronalazače u SAD zaštita njihovog izuma košta samo oko 1.850 dolara.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Digitalni tahografi i kartice za njih kojih ima četiri vrste - za vozača, prevoznika, kontrolni organ odnosno policiju i za laboratoruju, obavezni su uslov kako bi novi kamioni i autobusi mogli da saobraćaju u zemljama EU

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije Stojadin Jovanović izjavio je danas da su se prošle godine na putevima Srbije dogodile 42.354 saobraćajne nesreće u kojima je poginulo 720 osoba, odnosno 60 više nego u 2010. godini.

Jovanović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije saopštio da su prošle godine u saobraćajnim nezgodama povređene 19.254 osobe, od kojih 3.678 teško, što je za 92 manje nego u 2010. godini.

On je istakao da je za dve godine primene novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011 - prim. red) bilo 328 manje poginulih, što je smanjenje za 19,2 odsto u odnosu na dvogodišnji period pre toga.

Prema njegovim rečima, najveće povećanje broja poginulih u 2011. godini zabeleženo je kod vozača motornih vozila - 16,6 odsto, kao i traktora - 15,6 odsto.

U prošloj godini je broj dece nastradale u saobraćajnim nesrećama smanjen za 12 odsto, dok je broj biciklista koji su smrtno stradali manji za 11,3 odsto, ukazao je on i upozorio na to da je istovremeno za 7,4 odsto povećan broj poginulih pešaka, a za 4,1 odsto putnika u vozilima.

Jovanović je naveo da su najčešći uzroci saobraćajnih nesreća i dalje nepropisna brzina, nepropisna okretanja i skretanja, neustupanje prvenstva prolaza, vožnja pod dejstvom alkohola, kao i nepropisno preticanje i nepropisno kretanje pešaka kolovozom.

Zbog činjenice da je nepropisna brzina najčešći uzrok saobraćajnih nesreća, Agencija za bezbednost saobraćaja pripremila je saobraćajni spot koji upozorava na tu opasnost. Taj spot je danas predstavljen novinarima, a uskoro će biti objavljivan i na televizijskim stanicama.

Jovanović je predstavio i novu memorijsku karticu za digitalni tahograf u kamionima i autobusima koja je jutros proizvedena i koja će narednih dana biti uručena prvom korisniku, vozaču iz Kraljeva.

Digitalni tahografi i kartice za njih kojih ima četiri vrste - za vozača, prevoznika, kontrolni organ odnosno policiju i za laboratoruju, obavezni su uslov kako bi novi kamioni i autobusi mogli da saobraćaju u zemljama Evropske unije.

Zahtevi za izdavanje kartica mogu da se podnesu na 65 mesta u Srbiji, a njihova cena od 40 evra i 1.500 dinara za manipulativne troškove je među najnižima u regionu. Rok za njihovo izdavanje biće od sedam do osam dana.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 18.1.2012.

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Tarife za naplatu "muzičkog dinara" moraju biti na istom nivou kao u zemljama koje imaju isti bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika kao Srbija • Na predlog Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije pokreću inicijativu za utvrđivanje maksimalnih iznosa za naplatu tzv. Muzičkog dinara koji naplaćuju SOKOJ i OFPS •

Na predlog Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije pokreću inicijativu za utvrđivanje maksimalnih iznosa za naplatu tzv. Muzičkog dinara koji naplaćuju SOKOJ i OFPS.

Neumereno visoki iznosi naknade za autorska i srodna prava već godinama unazad ugrožavaju poslovanje privrednih subjekata u turizmu, ugostiteljstvu, trgovini, industriji informacionih tehnologija i drugim privrednim granama.

Trenutno preduzeća u Srbiji na mesečnom nivou, prosečno plaćaju 46 različitih poreza, doprinosa, taksi, naknada i drugih dažbina. Muzički dinar, koji se za razliku od većine evropskih zemalja, u Srbiji privrednim subjektima naplaćuje od strane dve organizacije (SOKOJ, OFPS/PI) spada u značajna opterećenja poslovanja jer su njegovu visinu SOKOJ i OFPS/PI odredili samostalno, nepoštujući realnou platežnu moć ugostitelja, hotelijera, trgovaca i preduzeća iz IT sektora.

Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011 - prim. red) nedvosmisleno upućuje da tarife za naplatu "muzičkog dinara" moraju biti na istom nivou kao u zemljama koje imaju isti bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika kao Srbija.

Kolektivne organizacije za zaštitu muzičkih i prava proizvođača fonograma/interpretatora kao i Komisija za autorska i srodna prava nisu ispoštovale zakonsku obavezu o srazmernoj visini naknada u skladu sa BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji. Zbog toga će se i URS založiti da Vlada Republike Srbije donese odluku kojom će biti ispoštovan Zakon o autorskim i srodnim pravima u delu koji određuje principe za utvrđivanje visine naknada za javno saopštavanje i tzv. reprografsko pravo (posebna naknada).

Na ovaj način privredni subjekti u IT sektoru, turizmu, ugostiteljstvu i trgovini biće zaštićeni od daljeg proizvoljnog naplaćivanja "muzičkog dinara" od strane kolektivnih organizacija.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 18.1.2012.

PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA JEDINSTVENE EVIDENCIJE UDRUŽENJA MLADIH, UDRUŽENJA ZA MLADE I NJIHOVIH SAVEZA: Od 19. januara 2012. godine počinje evidentiranje udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza • Ministarstvo omladine i sporta poziva sva zainteresovana udruženja i saveze da podnesu prijavu i potrebna dokumenta za upis u Jedinstvenu evidenciju •

U cilju sprovođenja Zakona o mladima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2011 - prim. red), donet je Pravilnik o sadržini i načinu vođenja jedinstvene evidencije udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012 - prim. red) koji stupa na snagu 19. januara 2012. godine.

U skladu sa Pravilnikom počinje evidentiranje udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza, te se pozivaju sva zainteresovana udruženja i savezi da podnesu prijavu i potrebna dokumenta za upis u Jedinstvenu evidenciju u Ministarstvu omladine i sporta.

Detaljne informacije možete pogledati klikom na baner Omladina- Jedinstvena evidencija

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 18.1.2012.

PRAVILNIK

O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA JEDINSTVENE EVIDENCIJE UDRUŽENJA MLADIH, UDRUŽENJA ZA MLADE I NJIHOVIH SAVEZA

("Sl. glasnik RS", br. 1/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se uređuje sadržina i način vođenja Jedinstvene evidencije udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza (u daljem tekstu: Jedinstvena evidencija).

Član 2

Jedinstvenu evidenciju vodi ministarstvo nadležno za poslove omladine (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 3

U Jedinstvenu evidenciju upisuju se podaci o udruženjima mladih, udruženjima za mlade (u daljem tekstu: udruženja) i njihovim savezima i promene evidentiranih podataka, u skladu sa Zakonom o mladima (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.

Član 4

U Jedinstvenu evidenciju upisuju se sledeći podaci:

1) redni broj i datum upisa;
2) naziv udruženja, odnosno saveza;
3) matični broj udruženja, odnosno saveza;
4) poreski identifikacioni broj (PIB) udruženja, odnosno saveza;
5) sedište i adresa udruženja, odnosno saveza (mesto, okrug, opština, ulica i broj);
6) datum osnivanja udruženja, odnosno saveza;
7) naziv nadležnog organa kod koga je udruženje, odnosno savez upisan u registar i redni broj upisa;
8) broj i datum rešenja o upisu udruženja, odnosno saveza u registar nadležnog organa;
9) oblast ostvarivanja ciljeva;
10) ciljevi radi kojih se osniva udruženje, odnosno savez;
11) organizaciona forma udruženja, odnosno saveza;
12) članstvo u savezima u oblastima omladinskog sektora u kojima je udruženje, odnosno savez član;
13) članstvo u savezima ili drugim asocijacijama u inostranstvu u oblastima omladinskog sektora;
14) ukupan broj udruženja, odnosno saveza učlanjenih u savez;
15) ukupan broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza;
16) broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza uzrasta od 15 do 30 godina;
17) šifra i opis pretežne privredne i/ili druge delatnosti, ukoliko je udruženje, odnosno savez obavlja;
18) kontakt podaci udruženja, odnosno saveza (telefon, e-mail adresa i dr.);
19) prezime, ime i jedinstveni matični broj građana zastupnika udruženja, odnosno saveza (za strane državljane - broj putne isprave i država izdavanja);
20) prebivalište (za lica bez prebivališta - boravište) i adresa zastupnika udruženja, odnosno saveza;
21) broj jedinica lokalne samouprave u kojima su omladinske aktivnosti sprovedene (podatak se odnosi na saveze koji ispunjavaju uslov za sticanje statusa krovnog saveza);
22) period sprovođenja omladinskih aktivnosti (podatak se odnosi na saveze koji ispunjavaju uslov za sticanje statusa krovnog saveza);
23) broj okruga na čijoj teritoriji udruženja, odnosno savezi učlanjeni u savez imaju sedište (podatak se odnosi na saveze koji ispunjavaju uslov za sticanje statusa krovnog saveza);
24) datum i osnov brisanja iz Jedinstvene evidencije.

Član 5

Udruženje, odnosno savez podnosi Ministarstvu, neposredno na pisarnici republičkih organa ili poštom, prijavu za upis u Jedinstvenu evidenciju na Obrascu OJE-U - Prijava za upis u Jedinstvenu evidenciju udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza (u daljem tekstu: Prijava), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Prijava se, prema vrsti podataka koji se unose, sastoji od tri dela, i to:

I. Podaci o udruženju, odnosno savezu;
II. Podaci o zastupniku udruženja, odnosno saveza;
III. Podaci o krovnom savezu (popunjavaju samo savezi koji, u skladu sa Zakonom, ispunjavaju uslove za sticanje statusa krovnog saveza).
Za tačnost i istinitost podataka navedenih u Prijavi odgovorno je lice koje potpisuje Prijavu.
Uz Prijavu se dostavlja i:
1) kopija rešenja o upisu u nadležni registar;
2) overena kopija izvoda iz statuta na osnovu kojeg je izvršena registracija kod nadležnog organa, u kojem su utvrđeni oblast ostvarivanja ciljeva i ciljevi radi kojih se udruženje, odnosno savez osniva;
3) izjava zastupnika saveza kojom potvrđuje da savez okuplja najmanje 2000 individualnih, jednom upisanih članova, od kojih je najmanje dve trećine mladih (dostavljaju samo savezi koji ispunjavaju uslov za sticanje statusa krovnog saveza).

Udruženje, odnosno savez podnosi Ministarstvu Prijavu i u slučaju promene podataka iz člana 4. ovog pravilnika.
Ministarstvo vrši upis u Jedinstvenu evidenciju u skladu sa Zakonom, na osnovu Prijave i podataka koje dobija od organa nadležnog za poslove registracije i o tome obaveštava udruženje, odnosno savez.

Član 6

Brisanje iz Jedinstvene evidencije vrši se u slučaju da:

1) udruženje, odnosno savez bude brisano iz registra nadležnog organa;
2) udruženje, odnosno savez prestane da ispunjava Zakonom propisane uslove za upis u Jedinstvenu evidenciju.

Član 7

Vođenje Jedinstvene evidencije obuhvata prikupljanje i obradu podataka predviđenih ovim pravilnikom.
Jedinstvena evidencija se vodi kao nacionalni omladinski informaciono-dokumentacioni sistem, primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka.
Jedinstvena evidencija vodi se kao jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka iz člana 4. ovog pravilnika i dokumenata na osnovu kojih je izvršeno evidentiranje.

Član 8

Jedinstvena evidencija se čuva trajno.

Ministarstvo na zvaničnoj internet prezentaciji obezbeđuje javnu dostupnost podataka iz Jedinstvene evidencije navedenih u članu 4. tač. 1) - 11) ovog pravilnika.
Zaštita podataka iz Jedinstvene evidencije obezbeđuje se na način propisan zakonom.

Član 9

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

OJE-U
PRIJAVA
ZA UPIS U JEDINSTVENU EVIDENCIJU UDRUŽENJA MLADIH, UDRUŽENJA ZA MLADE I NJIHOVIH SAVEZA


I - Podaci o udruženju, odnosno savezu


1.

Naziv udruženja, odnosno saveza

1.1. Pun naziv udruženja, odnosno saveza (navesti pun naziv udruženja, odnosno saveza na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu)

1.2. Skraćeni naziv udruženja, odnosno saveza (navesti skraćeni naziv udruženja, odnosno saveza ako je određen statutom)

1.3. Naziv udruženja, odnosno saveza na jeziku i pismu nacionalne manjine (navesti pun naziv udruženja, odnosio saveza na jeziku i pismu nacionalne manjine ako je predviđen statutom)

1.4. Naziv udruženja, odnosno saveza u prevodu na jedan ili više stranih jezika (navesti pun naziv udruženja, odnosno saveza u prevodu na jedan ili više stranih jezika ako je predviđen statutom)

2.

Matični broj udruženja, odnosno saveza

3.

Poreski identifikacioni broj (PIB) udruženja, odnosno saveza

4.

Sedište i adresa udruženja, odnosno saveza (mesto, okrug, opština, ulica i broj)

5.

Datum osnivanja udruženja, odnosno saveza (dan, mesec i godina)

6.

Naziv nadležnog organa kod koga je udruženje, odnosno savez upisan u registar i redni broj upisa

7.

Broj i datum rešenja o upisu udruženja, odnosno saveza u registar nadležnog organa

8.

Oblast ostvarivanja ciljeva

9.

Ciljevi radi kojih se osniva udruženje, odnosno savez

10.

Organizaciona forma udruženja, odnosno saveza

(zaokružiti)
a) udruženje mladih
b) udruženje za mlade
v) savez udruženja mladih i/ili udruženja za mlade
g) krovni savez

11.

Članstvo u savezima u oblastima omladinskog sektora u kojima je udruženje, odnosno savez član

12.

Članstvo u savezima ili drugim asocijacijama u inostranstvu u oblastima omladinskog sektora

13.

Ukupan broj udruženja, odnosno saveza učlanjenih u savez

14.

Ukupan broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza

15.

Broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza uzrasta od 15 do 30 godina

16.

Šifra pretežne privredne i/ili druge delatnosti udruženja, odnosno saveza

17.

Opis pretežne privredne i/ili druge delatnosti udruženja, odnosno saveza

18.

Kontakt telefon (fiksni i mobilni) udruženja, odnosno saveza

19.

Kontakt e-mail adresa udruženja, odnosno saveza

II - Podaci o zastupniku udruženja, odnosno saveza


1.

Prezime

2.

Ime

3.

Jedinstveni matični broj građana

4.

Broj pasoša i država izdavanja (samo za strane državljane)

5.

Mesto prebivališta (ukoliko lice nema prebivalište, navesti mesto boravišta)

6.

Opština i poštanski broj

7.

Adresa (ulica i broj)

III - Podaci o krovnom savezu
(popunjavaju samo savezi koji žele da se evidentiraju kao krovni savez)

U skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o mladima ("Službeni glasnik RS", broj 50/2011) status krovnog saveza stiče onaj savez u koji se udruži najmanje 60 registrovanih udruženja mladih, udruženja za mlade i saveza udruženja mladih i udruženja za mlade, koji imaju sedište na teritoriji najmanje dve trećine upravnih okruga u Republici Srbiji i najmanje dve godine sprovode omladinske aktivnosti u više jedinica lokalne samouprave i koji okuplja najmanje 2000 individualnih, jednom upisanih članova, od kojih je najmanje dve trećine mladih.


redni broj

broj u Jedinstvenoj evidenciji

naziv udruženja, odnosno saveza

sedište udruženja, odnosno saveza

broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza

broj individualnih članova udruženja, odnosno saveza uzrasta od 15 do 30 godina

sprovedene omladinske aktivnosti

mesto

opština

okrug

godina

broj

jedinica lokalne samouprave

Potvrđujem pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da su svi navedeni podaci u Prijavi istiniti.
U _______________,
____________ 20__. godine

(svojeručni potpis zastupnika udruženja, odnosno saveza)

M.P.

PRILOG:

1. kopija rešenja o upisu u nadležni registar;
2. overena kopija izvoda iz statuta;
3. izjava zastupnika saveza kojom potvrđuje da savez okuplja najmanje 2000 individualnih, jednom upisanih članova, od kojih je najmanje dve trećine mladih (dostavljaju samo savezi koji ispunjavaju uslov za sticanje statusa krovnog saveza).

ODLUKA O POSREDNICIMA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM I IZDAVANJU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA INFORMISANJA O DOBROVOLJNOM PENZIJSKOM FONDU: Stručni ispit za obavljanje poslova informisanja o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu biće održan 19. marta 2012. godine • Elektronsku prijavu za polaganje potrebno je popuniti najkasnije do 14. marta 2012. godine •

Narodna banka Srbije, Sektor za nadzor nad delatnošću dobrovoljnih penzijskih fondova, u skladu sa Odlukom o posrednicima društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i izdavanju dozvole za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnom penzijskom fondu ("Sl. glasnik RS", br. 60/2011 - prim. red), organizuje polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova informisanja o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu i o poslovanju tog fonda, kao i za podelu prospekta. Termin za polaganje stručnog ispita je 19. mart. Elektronsku prijavu za polaganje stručnog ispita potrebno je popuniti najkasnije do 14. marta.

Elektronsku prijavu i detaljnije informacije možete pogledati na http://www.nbs.rs/internet/cirilica/62/62_3/obavestenje_ispiti.html

Sektor za nadzor nad delatnošću dobrovoljnih penzijskih fondova

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 18.1.2012.

JAVNI POZIV: MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE RASPISALO KONKURS ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ZA PRUŽANJE PREVODILAČKIH USLUGA U OKVIRU "PROGRAMA MODERNIZACIJE ŠKOLA" • Period angažovanja je januar - 15. april 2012. godine, a rok za dostavljanje dokumenata je sedam dana od datuma objavljivanja konkursa, odnosno 25. januar 2012. godine •

Ministarstvo prosvete i nauke raspisuje konkurs za podnošenje prijava za pružanje prevodilačkih usluga u okviru "Programa modernizacije škola".

Ministarstvo prosvete i nauke izrađuje strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji. Nacrte i konačne verzije strategije potrebno je prevesti na engleski jezik a neke materijale sa engleskog na srpski jezik.

Oblast rada i aktivnosti

Na ovom konkursu izabrana agencija/organizacija za pružanje prevodilačkih usluga će da:
• prevodi materijale vezane za strategiju sa srpskog na engleski jezik i obrnuto
• obezbedi blagovremeno prevođenje i dostavljanje prevedenih i lektorisanih materijala sa engleskog na srpski jezik i obrnuto
• vodi računa o visokom kvalitetu prevedenog materijala koji će tačno odraziti značenje izvornog dokumenta.

Fakture za prevedene materijal pružalac usluga će ispostavljati periodično, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete i nauke.

Period angažovanja: januar - 15. april 2012. godine
Pravo učešća imaju sva pravna lica registrovana u Republici Srbiji za obavljanje ove delatnosti ukoliko imaju ekonomski, profesionalni i finansijski kapacitet za vršenje ovih poslova.

Kvalifikacije

1) Cena prevedene stranice po standardu od 1500 karaktera po stranici (srpsko-engleski, englesko-srpski)
2) Obim teksta koji pružalac usluga može da prevede u roku od 24 sata
3) Spisak redovnih korisnika usluga koji mogu pružiti reference o kvalitetu i ažurnosti usluga
4) iskustvo u prevođenju dokumenata (projektnih dokumenata, izveštaja, zakona, itd) za potrebe državne uprave
5) temeljno poznavanje terminologije iz oblasti obrazovanja (lista relevantnih prevedenih dokumenata)

PONUDA

Zainteresovani svoje ponude treba da podnesu u dva dela:

• Tehnička ponuda (iskustvo, kapacitet, itd.)
• Finansijska ponuda - Cena po stranici prevedenog dokumenta

Tehnička ponuda treba da se sastoji od:

1. Podatka o obimu teksta koji izvršilac usluga garantuje da će prevesti u roku od 24 sata
2. Spisak redovnih korisnika usluga prevođenja koji mogu da potvrde kvalitet i ažurnost pruženih usluga
3. Spisak institucija državne uprave kojima su pružane prevodilačke usluge
4. Spisak prevedenih dokumenata iz oblasti obrazovanja kao dokaz o poznavanju terminologije iz oblasti obrazovanja

Finansijska ponuda treba da bude pripremljena u sledećem obliku:

• Prevod za engleskog na srpski jezik (cena po stranici)
• Prevod sa srpskog na engleski jezik (cena po stranici)

Evaluacija ponuda će se vršiti prema sledećem:
Indikatori za finansijsku ponudu 40 pondera


Indikatori tehničke ponude

 

60 pondera

Obim teksta koji pružalac usluga može da prevede u roku od 24 sata

15 pondera

 

Redovni korisnici prevodilačkih usluga ponuđača

10 pondera

 

Institucije državne uprave kojima ponuđač pruža prevodilačke usluge

15 pondera

 

Prevedeni dokumenti iz oblasti obrazovanja

20 pondera

 

Ukupno 100 pondera

Rok za dostavu dokumenata: 7 dana od datuma objavljivanja konkursa.

Prijave se dostavljaju u pismenoj formi preporučenom poštom, slati na adresu:

Ministarstvo prosvete i nauke, Sektor za evropske integracije i razvojne i istraživačke programe i projekte u obrazovanju i nauci
za Nataša Vićentijević
Nemanjina 22-26, 11000 Beograd
sa naznakom: "Konkurs za pružanje prevodilačkih usluga"

Napomena
• Prijave i priložena dokumentacija se ne vraćaju.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 18.1.2012.

KONKURS: MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA RASPISALO KONKURS ZA DODELU SUBVENCIJA I DOTACIJA ZA PROJEKTE RAZVOJA TURIZMA U 2012. GODINI • Rok za podnošenje zahteva je 1. decembar 2012. godine •

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je danas konkurs za dodelu subvencija i dotacija za projekte razvoja turizma u 2012. godini.

Sredstva se dodeljuju za promociju Srbije kao turističke destinacije, unapređenje kvaliteta ponude turističkog mesta ili regije i smeštajno ugostiteljske ponude, razvoj zabavno-rekreativnih sadržaja, stručnu obuku u turizmu, unapređenje statističkih istraživanja i metodologije satelitskih računa.

Dotacije mogu da se koriste i za izradu planske i projektne dokumentacije, razvojne planove restrukturiranja i tržišnog pozicioniranja turističkih mesta i projekte bazične komunalne i turističke infrastrukture, izgradnju pristupnih saobraćjanica, uređenje građevinskog i zemljišta, namenjenog za rekreaciju.

Sredstva su namenjena i za postavljanje turističke signalizacije na destinacijama, izgradnju i rekonstrukciju objekata od posebnog značaja za razvoj turizma -vidikovci, istorijski spomenici, vizitorski centri, platoi, kongresne dvorane, kampovi i slično.

Dodela sredstava vršiće se prema kriterijumima stepena usklađenosti sa Strategijom razvoja turizma, prioritetu turističkih delatnosti, razvoju turističkih prostora, adekvatnom upravljanju resursima i razvojnim procesima i stepenu razvijenosti opštine.

Pravo na korišćenje sredstava imaju turističke organizacije, destinacijske menadžment organizacije, preduzeća i druge institucije i organizacije, čiji su osnivači vlada ili jedinice lokalne samouprave, kao i pravna lica koja upravljaju turističkim prostorom ili objektima infrastrukture. Zahtevi se podnose Ministarstvu do 1. decembra.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

SEMINAR: "NAPLATA SPORNIH POTRAŽIVANJA - PRAVNE ALTERNATIVE" BIĆE ODRŽAN 24. JANUARA 2012. GODINE

Seminar: "Naplata spornih potraživanja - Pravne alternative" biće održan 24. januara 2012. godine, 09,00 sati, Vila Narodne banke Srbije.

Akademija za bankarstvo i finansije i Centar za edukaciju i stručno obrazovanje PKS pozivaju privrednike na instruktivni seminar o pravnim alternativama naplate spornih potraživanja.

Seminar je namenjen pravnicima i menadžerima u privrednim društvima, kao i malim i srednjim preduzećima koji se suočavaju sa problemom naplate spornih potraživanja.

Tokom trajanja seminara, privrednici će imati priliku da se upoznaju sa značajem redovne provere dostupnih podataka o poslovanju dužnika, značajem poznavanja uobičajenog poslovanja i ponašanja klijenta i identifikacije "znakova upozorenja", zakonskim rešenjima, pravnom podrškom u svim fazama rešavanja problematičnog potraživanja, kao i u fazama naplate duga.

Kontakt telefon: 011/ 3300 949

Detaljnije informacije možete pogledati na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 18.1.2012.

ONLINE OBUKA O ODRŽIVOM URBANISTIČKOM PLANIRANJU U ORGANIZACIJI SKGO I INSTITUTA SVETSKA BANKE POČINJE 13. FEBRUARA 2012. GODINE • Obuka se završava 30. marta 2012. godine, a rok za prijavljivanje je 24. januar 2012. godine •

Stalna konferencija gradova i opština i Institut svetske banke (World Bank Institute - WBI) objavljuju početak online obuke o održivom urbanističkom planiranju (sustainable land use planning). Kurs počinje 13. februara, a završava se 30. marta 2012. godine i podrazumeva angažman od osam (8) časova nedeljno tokom sedam nedelja. Za više informacija o pomenutoj obuci posetite sledeći link:

http://einstitute.worldbank.org/ei/course/sustainable-urban-land-use-planning

Održivo urbanističko planiranje je veoma važna, kompleksna oblast od vitalnog značaja za lokalne samouprave. Kurs je namenjen lokalnim stručnjacima, urbanistima, donosiocima odluka i gradskim menadžerima, koji dobijaju priliku da preispitaju i prodiskutuju aktuelne strateške politike i njihovu vezu sa prostornim i urbanističkim planiranjem. Po završetku obuke polaznici stiču funkcionalno, integralno razumevanje urbanog razvoja, kroz proučavanje niza primera iz gradova širom sveta kako je moguće iskoristiti politike i planske instrumente za upravljanje gradovima uz dostizanje održivih, socijalno uravnoteženih i ekonomski efikasnih rezultata.

Rok za prijavljivanje je 24. januar 2012. godine. Prijavljivanje se vrši putem elektonske registracije na gore navedenom veb sajtu, uz kratko pismeno obrazloženje o važnosti tematike kursa za posao koji kandidat trenutno obavlja. Naknada za učešće u ovom online kursu iznosi 600 dolara. Zahvaljujući Programu urbanog partnerstva Svetske Banke i Vlade Austrije, predstavnici lokalnih samouprava iz Srbije u prilici su da ovaj kurs pohađaju bez plaćanja naknade, prijavljivanjem preko SKGO.

Napominjemo da je za uspešno savlađivanje sadržaja ovog kursa neophodno znanje engleskog jezika.

Za više informacija možete se obratiti Klari Danilović, sekretarki Odbora za urbanizam i stanovanje, na broj telefona: 011/3223-446 i 064/870-3310 ili putem elektronske pošte:
klara.danilovic@skgo.org.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 18.1.2012.

U SRBIJI SE TRENUTNO VODI 250 KRIVIČNIH POSTUPAKA ZBOG SUMNJE DA JE BILO SLUČAJEVA PRANJA NOVCA: Do sada je doneseno 19 krivičnih presuda u tim postupcima od kojih je devet pravnosnažno •

U Srbiji se trenutno vodi 250 krivičnih postupaka zbog sumnje da je bilo slučajeva pranja novca, a do sada je doneseno 19 krivičnih presuda u tim postupcima od kojih su devet pravosnažni, izjavio je danas direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić.

Na trodnevnoj radionici za nacionalnu procenu rizika od pranja novca, koja je danas počela u Beogradu, Vujičić je rekao da je do pre četiri godine u Srbiji donesena samo jedna krivična presuda zbog slučaja pranja novca i povezanosti sa terorizmom.

Komentarišući pitanje novinara da li je tačna procena da pranje novca Srbiju godišnje košta od tri do pet odsto BDP-a Vujićić je rekao da je to podatak kojim barata OEBS na globalnom nivou dok Srbija ne raspolaže tim podatkom jer je to veoma kompleksna problematika.

Vujičić je rekao da Srbija realizuje Projekat za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma pod nazivom "MOLI Srbija" koji je vredan 2,2 miliona evra i napomenuo da se za taj projekat u najvećem delu finansira iz sredstava EU a počeo je da se realizuje od novembra 2010. godne.

Prema njegovim rečima jedna od aktivnosti u okviru tog projekta je i nacionalna procena rizika od pranja novca što je sveobuhvatan proces prikupljanja i analize relevantnih podataka sa ciljem da se proceni stepen izloženosti pojedinačnih sekora pranju novca i najavio da će taj proces trajati do oktobra 2012. godine.

Na radionici učestvuju ekperti Svetske banke, Saveta Evrope, OEBS-a i institucija države Srbije.

Izvor: Tanjug, 18.1.2012.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
VSS OBAVESTIO DELEGACIJU EU U SRBIJI DA JE KOMISIJA VSS ZAKLJUČILA RAD NA ROČIŠTIMA O PRIGOVORIMA NEIZABRANIH SUDIJA, A DA ĆE ODLUKE O SVIM PRIGOVORIMA BITI DONETE DO KRAJA FEBRUARA

Predsednica i član VSS, i Nata Mesarović i Boško Ristić, upoznali su juče šefa i političkog savetnika Delegacije EU Vensana Dežera i Tomasa Njokija da je VSS-a doneo 336 odluka o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost, objavljeno je na sajtu ove ustanove.

Predstavnicima Delegacije EU je na sastanku, održanom 17. januara, preneto da nisu ispunjeni uslovi za razrešenje Jakšića s mesta člana VSS i sudije.

Na sastanku je bilo reči o situaciji u kojoj se VSS našao posle hapšenja Jakšića i ostavke sudije Milimira Lukića, a to pravosudno telo je upoznalo delegaciju EU da je za sutra zakazalo izbore za kandidata za izbornog člana VSS-a iz reda apelacionih sudova.

Kako je objavljeno na sajtu, delegaciji EU predstavljeni su statistički podaci koji argumentuju "netačnost i proizvoljnost" informacija u medijima da je sudija Blagoje Jakšić izvestilac s najviše predloga za usvajanje prigovora neizabranih sudija.

VSS navodi da je do 23. septembra 2011. bilo 224 predloga komisija VSS, od kojih je u 25 sudija izvestilac bio Jakšić, a doneto je 158 odluka od kojih je u 13 slučajeva izvestilac bio Jakšić.

Tema razgovora bio je i položaj člana VSS i dekana Pravnog fakulteta u Nišu Predraga Dimitrijevića, protiv koga je Agencija za borbu protiv korupcije donela rešenje u kom se navodi da je u sukobu interesa, a koga Skupština Srbije nije razrešila.

Nata Mesarović je navela da odluka o Dimitrijeviću nije u nadležnosti VSS, već Agencije i Skupštine Srbije i istakla da VSS nije mogao da utiče na postupanje tih organa.

VSS je nakon rešenja dva puta pismeno tražio od Skupštine da se izjasni, a odlukom Skupštine od 29. decembra 2011. Dimitrijević je ostao član VSS uz napomenu da nije bio u sukobu interesa.

Dimitrijević nije poštovao proceduru Agencije za borbu protiv korupcije da traži saglasnost za istovremeno obavljanje dve funkcije, jer je već bio na funkciji dekana Pravnog fakulteta i bilo je potrebno odobrenje Agencije da obavlja funkciju i u Savetu.

PREDSEDNICA VSS IZJAVILA DA JE POŠTOVALA ODLUKU USTAVNOG SUDA KOJI JE OZAKONIO RAD VISOKOG SAVETA SUDSTVA U NEPOTPUNOM SASTAVU

Tanjug

Predsednica VSS Nata Mesarović tvrdi da je bila protiv rada nepotpunog sastava VSS, o čemu postoji dokaz u zapisnicima o njegovom konstituisanju i radu.

Ona ističe da je poštovala odluku Ustavnog suda koji je ozakonio rad Visokog saveta sudstva u nepotpunom sastavu.

"Ustavni sud je razmotrio u odluci na koju sam se pozvala odredbe o radu Saveta u tzv. nepotpunom sastavu. Nisam očekivala da povodom iste odredbe Ustavni sud najavljuje donošenje drugačije odluke", navela je Mesarovićeva.

Ona je, u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, istakla da to nije nikakav problem, da su ona i VSS poštovali do sada važeću odluku i da će, kada je Ustavni sud promeni, poštovati i nju šta god to ukazivalo na rad Ustavnog suda.

"U svom dosadašnjem skromnom pravnom znanju mislila sam da se Ustavni sud izjašnjava o ustavnosti određenih odredaba Zakona, a sada smo svi naučili da se Ustavni sud izjašnjava na primer i prošlom i sadašnjem sastavu Visokog saveta sudstva, iako se odredbe zakona o tome u međuvremenu nisu menjale", istakla je Mesarovićeva.

Ustavni sud Srbije saopštio je ranije danas da se do sada nije izjašnjavao o pitanju zakonitosti i legitimnosti sadašnjeg sastava VSS. Ustavni sud je na to ukazao povodom Nate Mesarović da je " i Ustavni sud Republike Srbije mišljenja da nepotpuni sastav VSS-a ne utiče na zakonitost njegovog rada".

Mesarevićeva je u izjavi za RTS, koju su preneli mediji, rekla da rad VSS u nepotpunom sastavu ne dovodi u pitanje zakonitost postupanja i odlučivanja, tvrdeći da je takav stav izneo i Ustavni sud pri odlučivanju o žalbi neizabranog sudije Zorana Saveljića.

Ona je kazala da je Ustavni sud tada odlučivao i o primedbama na nepotpuni prvi sastav VSS, "kada je rečeno da to ne može uticati na zakonitost njegovog rada, jer je zakonom propisano da odluke Visoki savet donosi većinom članova"

Radi potpunog informisanja javnosti, Ustavni sud Srbije je saopštio da je 28. maja 2010. godine usvojio žalbu sudije Saveljića i poništio odluku Visokog saveta sudstva od 25. decembra 2009. godine "u delu u kom je tom sudiji prestala sudijska funkcija."

"Ustavni sud se tom svojom odlukom izjasnio isključivo o pitanju konstituisanja prvog sastava Visokog saveta sudstva.

O pitanju zakonitosti i legitimnosti sadašnjeg sastava Visokog saveta sudstva, Ustavni sud se do sada nije izjašnjavao, već će to učiniti kroz odluke u predmetima po žalbama sudija na odluke Visokog saveta sudstva", objašnjeno je u saopštenju Ustavnog suda.

Istovremeno su, kako se navodi, Nata Mesarović i Boško Ristić, predsednica i član VSS-a, upoznali šefa i političkog savetnika Delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera i Tomasa Njokija o radu VSS-a po prigovorima neizabranih sudija u reformi pravosuđa.
STRUČNA SLUŽBA SKUPŠTINE SRBIJE PRIPREMILA RADNI TEKST ETIČKOG KODEKSA ZA POSLANIKE

Beta

Stručna služba Skupštine Srbije pripremila je radni tekst etičkog kodeksa za poslanike koji će razmotriti članovi radne grupe koja priprema konačnu verziju tog kodeksa, kazao je danas predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović.

Konstantinović je agenciji Beta kazao da tek predstoji rad na konačnom tekstu etičkog kodeksa.

Konstantinović je naveo da će radna grupa intenzivirati rad početkom februara i da je plan da konačan tekst etičkog kodeksa bude završen do kraja februara.
On nije iznosio detalje iz radnog teksta etičkog kodeksa, ali je naveo da će članovi radne grupe razmotriti član po član tog predloga.

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA, KOJI PREDVIĐA NAJKASNIJE ROK NAPLATE POTRAŽIVANJA DO 60 DANA BIĆE USVOJEN NAJKASNIJE POČETKOM FEBRUARA.

Tanjug

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić rekao je da će predlog zakona do kraja nedelje biti upućen Vladi Srbije.

"Zakon nije dugačak. Ideja nam je da bude kratak, jasan, primenjiv i da doprinese poboljšanju poslovanja privrednog sistema", rekao je Ćirić.

On je istakao da zakon treba da važi za sve, osim za mala preduzeća jer su ona najranjivija kategorija.

Prema njegovim rečima, da ne bi došlo do zloupotreba proveravaće se da li su mala preduzeća zavisna preduzeća velikih.

Ćirić je podsetio da je jedan od najvećih problema srpske privrede nelikvidnost koja je prouzrokovana produženim rokovima naplate potraživanja, navodeći da je prosečan rok naplate potraživanja, prema podacima PKS, na nivou cele privrede bio 183 dana.

On je dodao da će oni koji ne budu poštovali ovaj zakon i ne izmire svoje obaveze u predviđenim rokovima plaćati kazne uz zatezne kamate a predviđena je i prekršajna odgovornost.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić izjavio je da će donošenje zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru.

On je na okruglom stolu na kome je prezentovana radna verzija ovog pravnog akta, rekao da je za Ministarstvo finansija ovaj zakon veoma značajan jer ne postoji "nijedan razlog zašto bi javni sektor bio generator nelikvidnosti u Srbiji".

On je naveo da će zakon doprineti da se budžeti planiraju realno i da se u skladu sa tim pretpostavkama i izvršavaju.

Nikezić je naglasio da će pomenuta rešenja omogućiti privredi da efikasnije planira svoje poslovanje a naročito se očekuje da pomogne sektoru malih i srednjih preduzeća koja će lakše moći da ulaze u investicije, planiraju poslovanje jer će imati izvesnost kada je reč o izmirenju obaveza prema njima.

Prema rečima Nikezića, važno je i to što zakon donosi hitnost u izvršnom postupku pred sudovima što je "karika" koja je nedostajala u dosadašnjem poslovanju privrede.

Sada će, naveo je, privreda moći više da se osloni na pravosuđe i da bolje funkcioniše.

Uvažavajući primedbe koje su se mogle čuti na okruglom stolu, da se mora i sa bankama razmotriti jeftiniji pristup kapitalu nego što je to sada, Nikezić je najavio da su već započeti razgovori vlade, Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka kako da se na efikasan način reše problemi prisutni u praksi.

On je istakao da treba dosta očekivati i od razvojne banke koja će postati operativna u ovoj godini i dodao da će 400 miliona evra, koliki je osnivački portfolio te banke, za početak biti dovoljan iznos ali to, kako je naveo, "neće biti jedini izvor finansiranja razvojne banke".

NAKON DONOŠENJA PRAVILNIKA O ZAŠTITI LICA KOJA PRIJAVE SUMNJU NA KORUPCIJU, NEOPHODNO JE USVAJANJE ZAKONA KOJI BI UZBUNJIVAČIMA PRUŽIO PRAVNU PODRŠKU

Tanjug

Agencija za borbu protiv korupcije procenila je da je tokom prethodnih šest meseci desetak osoba koje su prijavile sumnju na korupciju ispunilo uslove da im bude dodeljen status uzbunjivača i time dobiju zaštitu, ali je za unapređenje njihove zaštite i borbu protiv korupcije, prema oceni sagovornika Tanjuga, neophodno doneti odgovarajući zakon.

Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da "duvači u pištaljku", ljudi zaposleni u organima javne vlasti koji, u skladu sa svojom savešću, ukažu na nepravilnost u radu, neracionalno trošenje sredstava, zloupotrebe, prekoračenja ovlašćenja, korupciju, danas u Srbiji nemaju adekvatnu pravnu niti faktičku zaštitu i po pravilu loše prolaze.

"Nema prave borbe protiv zloupotreba, nepravilnosti i korupcije bez zaštite duvača u pištaljku", istakao je Janković.

Ukazujući da su napravljeni pomaci donošenjem Pravilnika o zaštiti lica koja prijave sumnju na korupciju, u avgustu prošle godine, on je naveo da to, ipak, nije dovoljno jak pravni osnov i da je ograničen na prijavu korupcije.

Janković je rekao da se s poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, Agencijom i Savetom za borbu protiv korupcije, dogovorio da, ukoliko to ne učini vlada, oni predlože takav zakon.

On je dodao i da u izmenama Zakona o zaštitniku građana, koje su pripremljene, postoje odredbe o zaštiti duvača u pištaljku, koje bi ombudsmanu omogućile da konkretnim preporukama doprinesu boljoj zaštiti uzbunjivača od odmazde.

Preporuke zaštitnika građana, iako se često poštuju, nisu formalno pravno obavezujuće, zbog čega je, dodao je Janković, neophodno zakonom omogućiti čvršću, solidniju, izvesniju, jaču pravnu zaštitu.
Janković je dodao da, po njegovim saznanjima, vlada do sada nije pripremala takve pravne akte.

Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zlatko Minić izjavio je da je Agencija od dobijenih predstavki izdvojila desetak slučajeva u kojima osobe koje prijavljuju korupciju ispunjavaju uslove za davanje statusa uzbunjivača.

Te prijave se odnose na korupciju u oblasti javnih nabavki, zdravstva, školstva i veterine.

Pravilnikom o zaštiti lica koja prijave korupciju propisano je da osoba može da dobije zaštitu ukoliko je državni službenik, zaposlen u organima javne vlasti i ako u dobroj nameri prijavljuje korupciju, odnosno opravdano veruje da postoji korupcija u organu u kojem radi.

Ukoliko podnosilac predstavke ispunjava uslove za dobijanje statusa uzbunjivača, on može dobiti zaštitu na period do najviše dve godine, a osnovni mehanizmi zaštite koji su propisani su zaštita anonimnosti i sprečavanje da ta osoba trpi odmazdu poslodavca, odnosno bilo kakve posledice kada su u pitanju njegov radno-pravni status ili radni uslovi.

Agencija za borbu protiv korupcije, pored pružanja zaštite uzbunjivaču, na osnovu podnete predstavke pokreće istragu o tome da li je bilo korupcije i, ukoliko postoji sumnja da je učinjeno neko krivično delo, o tome obaveštava nadležne organe, policiju, tužilaštvo, koji zatim preuzimaju taj slučaj.

Minić je istakao da je zaštita uzbunjivača, zbog nepostojanja odgovarajućeg zakona, za sada ograničena i u najvećoj meri se svodi na administrativnu zaštitu u oblasti radnog prava.

"Neophodno je doneti zakon kojim bi se uredila ta oblast i zaštitili uzbunjivači. Na taj način bi zaštita bila kompletnija i mogao bi se proširiti krug ljudi na koje se zaštita odnosi", izjavio je Minić.

Na neophodnost usvajanja zakona koji bi uzbunjivačima pružio pravnu podršku, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, ukazao je i savetnik Misije OEBS u Srbiji u oblasti ekonomske transparentnosti Mato Mejer.

Mejer je izjavio da je prošle godine učinjen pozitivan početni korak - usvajanje amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji predviđaju da Agencija mora da pruži finansijsku pomoć i zaštitu uzbunjivačima u javnom sektoru.

"Ako se ne usvoji zakon koji pažljivo reguliše prava građana koji prijavljuju slučajeve korupcije, teško je zamisliti da će ljudi otvoreno istupati sa vrednim informacijama, na taj način rizikujući gubitak posla i više od toga", rekao je Majer.

On je dodao da je verovatnije da će građani prijavljivati korupciju ako budu uvereni da će na pravi način biti zaštićeni.

ZAŠTO NIJE OSNOVANA NACIONALNA REFERENTNA LABORATORIJA ZA KONTROLU MLEKA?

Tanjug

U Narodnoj skupštini Srbije je zatraženo da se utvrdi ko je odgovoran za to što još nije osnovana nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka i mlečnih prerađevina, kao i da nadležni organi utvrde kako su potrošene pare iz budžeta za tu namenu.

"Još 2009. godine iz budžeta Srbije izdvojeno je 120 miliona dinara za formiranje te laboratorije, a u inostranstvu je od tog novca kupljen najmoderniji uređaj za kontrolu bakterija u sirovom kravljem, ovčijem i kozjem mleku, vredan 27,3 miliona dinara", rečeno je na konferenciji za novinare.

PREDLOG ZAKONA O DVORSKOM KOMPLEKSU NA DEDINJU, KOJI JE VLADA SRBIJE PROLETOS UPUTILA U PARLAMENT, I DALJE U MIROVANJU

B92

Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, koji je Vlada Srbije proletos uputila u parlament, i dalje stoji u fioci.

Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević (Fonet, arhiva)

Neizvesna je podrška Zakonu koji bi potomcima Karađorđevića omogućio da besplatno stanuju. Za to vreme građani Srbije i dalje plaćaju održavanje tog kompleksa.

Dvorski kompleks na Dedinju za poslednjih sedam godina koštao je građane Srbije oko 4,5 miliona evra. Samo prošle godine za to je izdvojeno oko 30 miliona dinara, dok se iz budžeta ne vidi koliko će to biti ove.

Međutim, tu nije kraj državnim izdvajanjima. Na zvaničnoj prezentaciji kraljevske porodice dvorskih liferanata, preduzeća koja dodatno pomažu Karađorđevićima, vidi se da je među njima veliki broj državnih firmi.

Dvorski liferanti su: Beogradski sajam, Beogradski vodovod i kanalizacija, Jat ervejz, JKP Zelenilo, Beograd, JP Srbijašume, Prirodno- matematički fakultet Novi Sad, Saobraćajni institut CIP, Železnice Srbije

Predlog zakona o finansiranju Kraljevog dvora, Belog dvora, dvorskog parka i drugih pratećih objekata, koji se prostiru na 135 hektara, stoji u fioci skoro godinu dana, jer nema većinsku podršku u parlamentu. Meho Omerović kaže da je ideja da se dvorski kompleks da porodici Karađorđević bez naknade, kao i da se finansiraju njihove lične potrebe – besmislena, a pogotovo u vreme krize.

“Srbija je republika, oni koji misle da su kraljevi potomci neka ta prava ostvaruju na nekim kraljevskim dvorovima, a Srbija nema para i ne treba da ih da za pogotovo ovako nedomaćinsko ponašanje”, rekao je Omerović.

Omerović dodaje da je u ovom trenutku nemoguće utvrditi koliko Karađorđevići zaista koštaju Srbiju, jer nikada nisu dostavili izveštaj o trošenju novca koji su dobili.

“Kada je država konačno presavila tabak i tražila od njih da navedu kako su potrošili pare, onda je nastala panika, počelo je otpuštanje zaposlenih i onda smo saznali da dole imamo i baštovane i batlere kao da je to neki pravi dvor, kao da je to neka prava monarhija”, rekao je Meho Omerović.

Ni Mlađan Dinkić, koji zagovara finansiranje dvorskog kompleksa, ne misli da treba finansirati privatne potrebe Karađorđevića.

Ako se troši na neke druge stvari, reprezentaciju porodice, to je potpuno druga priča. Protiv sam toga, ali jesam za to da se daje novac da se održava ovaj kompleks”, rekao je Dinkić.

Nekoliko članova Dinkićeve matrične stranke G17 plus članovi su Krunskog saveta. Među njima je i Predrag Marković koji, kao resorni ministar, pred poslanicima treba da obrazlaže i brani zakon o dvorskom kompleksu.

Prvi čovek ministarstva kulture Predrag Marković nije želeo da govori o ovom zakonu dok se ne nađe pred poslanicima. U kratkom telefonskom razgovoru on je objasnio da ne smatra je u sukobu interesa jer, kako kaže, jeste član Krunskog saveta, ali nema privatne koristi od toga, a kao ministar svakako mora da brani zakon. U Krunskom savetu danas nismo mogli dobiti komentar na ovu temu.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPUTIO JE INICIJATIVU USTAVNOM SUDU ZA REVIZIJU ODREDABA ZAKONA U VEZI RODITELJSKOG DODATKA

RTV

Probleme u ostvarivanju svojih prava imaju pojedine majke u Novom Sadu koje, kao raseljena lica, ne mogu da dobiju roditeljski dodatak, jer nemaju ličnu kartu izdatu u Novom Sadu, iako je otac ima. Pokrajinski ombudsman uputio je inicijativu ustavnom sudu za reviziju odredaba zakona po kojima pravo na roditeljski dodatak u praksi može da ostvari isključivo majka, a otac samo u izuzetnim okolnostima, što je po mišljenju zaštitnika građana kršenje ustavom garantovane ravnopravnosti roditelja.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/i-ocevima-roditeljski-dodatak_295417.html

NOVA UREDBA O OGRANIČENJU MARŽE GASI MALE TRGOVINE?

RTV

Poslednjeg dana prošle godine na snagu je stupila uredba o ograničenju marže na deset procenata za osnovne životne namirnice. Tržisna inspekcija od početka godine izvršila je 203 kontrole i donela sedam rešenja za otklanjanje nepravilnosti. Sa druge strane u Udruženju trgovaca Novog Sada nezadovoljni su tom uredbom jer, kako kažu, to će samo ubrzati gašenje malih trgovina.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/nova-marza-gasi-male-trgovine_295429.html

DONOŠENJEM ODGOVARAJUĆEG ZAKONA, U BUDUĆNOSTI ĆE SE JEDNOSTAVNIJE I ČEŠĆE POKRETATI REFERENDUM I NARODNE INICIJATIVE

RTV

Građani Srbije, sa donošenjem odgovarajućeg zakona, u budućnosti će jednostavnije i češće pokretati referendum i narodne inicijative, izjavio je za RTV predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković.

Referendum je najčešći oblik neposredne demokratije i kao takav je predviđen u velikom broju Ustava u svetu, međutim, po učestalosti korišćenja razlikuje se od zemlje do zemlje
Većina zemalja koja se Evropskoj uniji (EU) priključila posle njenih osnivača, prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.

  http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-dobar-referendum-potreban-dobar-zakon_295377.html

OFŠOR-KOMPANIJA OJADILA SRBIJU

Blic

Ofšor-kompanija Kempten, registrovana na Kipru, za poreze duguje 1,5 milijardi dinara, a pritom je jedna od retkih u 2010. ostvarila dobit od 7,2 miliona dinar.

Ta kompanija je kupila preduzeće Tabako od Mika Brašnjovića koji je bio u poslovnim vezama sa bivšim direktorim "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Na spisku sto najvećih dužnika, Kempten prvi upada u oči, što zbog visine duga, što zbog činjenice da je u pitanju profitabilna firma, registrovana u Nikoziji sa 500 evra kapitala.

Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da se firma bavi trgovinom na veliko električnim aparatima, ali i da je njen jedini vlasnik ofšor-kompanija "Kempten trading limited“ sa Kipra. Direktor je advokat, Grk Vorkas Mihails, a zakonski zastupnik u Srbiji Zlata Kecap.

Prema podacima Poreske uprave, Kempten je 36. najveći dužnik u Srbiji i za poreze duguje tačno 1,53 milijarde dinara. Sa toliko bi, recimo, sve prazniji PIO fond mogao da obezbedi 64.000 prosečnih penzija u zemlji.

Kako piše Blic, Kempten je kupio firmu Tabako od biznismena Mika Brašnjovića, javnosti poznat po kupovini nepokretnosti Beka po Srbiji. Tabako je kupio 33 lokala iako su se na licitaciji prijavile i firme koje su nudile duplo veću sumu. Kako su mediji pisali 2006. godine, Brašnjović je bio u bliskim vezama sa tadašnjim direktorom "C marketa“ Slobodanom Radulovićem.

Navodno je novac "C marketa“, više od 20 miliona evra, prebacivan u Brašnjovićeve firme. Brašnjović je kasnije i uhapšen. Prethodno je Tabako kupio BIM Slavija za 2,2 miliona evra umesto procenjenih 5,1 milion.

Kempten je vlasnik i 0,72 odsto kapitala Beogradske berze. Direktorka Berze Gordana Dostanić nije, međutim, znala da kaže ko stoji iza Kemptena, a informaciju nismo dobili ni od Ivana Ristića, predsednika UO Berze, inače zastupnika državnog kapitala.

U Poreskoj upravi nisu stigli da nam pošalju podatke o strukturi duga i vlasništva Kemptena. Kako nezvanično saznajemo, ova firma je prilično složen slučaj, jer pored matične filijale na Paliluli, posluje na više lokacija po Srbiji.

"Radimo na slučaju. Račun firme je blokiran, a dug možemo da naplatimo samo ukoliko firma na njemu ima sredstava", kaže izvor Blica iz Poreske. Na pitanje što se čekalo sa naplatom, sleže ramenima.

DIZEL I EVRODIZEL POSKUPELI ZA OKO JEDAN DINAR, A BENZIN ZA TRI DINARA PO LITRU

Tanjug

Gorivo na pumpama u Srbiji od danas je ponovo poskupelo. Dizel i evrodizel skuplji su za oko jedan dinar, a benzin za tri dinara po litru.

Na benzinskim stanicama Naftne industrije Srbije poskupeo je evrodizel i dizel D-2 za jedan dinar po litru, a benzin BMB 95 za tri dinara po litru, ali su cene kod NIS-a i dalje niže u odnosu na konkurenciju, kažu u toj kompaniji.

Naftna kompanija OMV podigla je cene dizela D-2 za jedan dinar po litru, a cene dizala i benzina BMB 95 naviše korigovala je i naftna kompanija MOL.

NIS je kao i druge kompanije bio prinuđen da koriguje maloprodajne cene motornog goriva u proseku za oko jedan odsto, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u skladu sa konjunkturom srpskog tržišta, saopšteno je iz NIS-a.

Kod "Lukoila Srbija" je prošlog vikenda porasla cene dizela za oko pola dinara po litru, ali ta kompanija neće u skorije vreme povećavati cene benzina, kažu u "Lukoilu".

Na benzinskim stanicama članica Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi prošle nedelje je poskupeo benzin za oko dva i po dinara, a dizel do četiri dinara po litru.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

MINIMALNI TEHNIČKI ZAHTEVI KOJE TREBA DA ISPUNE UREĐAJI ZA PRIJEM DIGITALNOG TERESTRIČKOG TELEVIZIJSKOG SIGNALA
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva izradilo specifikaciju o minimalnim tehničkim zahtevima koje treba da ispune uređaji za prijem digitalnog terestričkog televizijskog signala, kao i uputstvo o načinu i proceduri ispitivanja stb i digitalnih televizijskih prijemnika • Građani koji TV program primaju preko antene moraju da imaju ili novi televizor, koji podržava standarde koje je Srbija izabrala, ili specijalan uređaj set-top-box (STB) •

Specifikacija o minimalnim tehničkim zahtevima i Uputstvo za testiranje STB i digitalnih televizijskih prijemnika

Državi će digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra. Oslobođeni deo spektra će se koristiti za nove usluge, promociju razvoja tehnologije, unapređenje konkurencije i više mogućnosti za unapređenje stvaralaštva i očuvanje kulturnog identiteta.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva je izradilo Specifikaciju o minimalnim tehničkim zahtevima koje treba da ispune uređaji za prijem digitalnog terestričkog televizijskog signala, kao i Uputstvo o načinu i proceduri ispitivanja uređaja (STB i digitalnih televizijskih prijemnika).

Uvođenje digitalne televizije građanima omogućava bolji kvalitet zvuka i slike, veći izbor sadržaja, kao i veći broj programa zemaljske televizije (u odnosu na analognu) i to u standardnoj (SD) i visokoj (HD) rezoluciji. Uvođenje digitalne televizije omogućava svim korisnicima jednostavan pristup audiovizuelnim medijskim sadržajima a posebno imajući u vidu potrebe starijih osoba i osoba sa invaliditetom. To znači da će u audiovizuelne usluge biti uključeni znakovni jezik, titlovanje, audio opis i jednostavno kretanje kroz meni. Digitalna televizija će takođe omogućiti dodatne aplikacije kao što su prevod i titlovanje sadržaja koji će se prikazivati istovremeno sa slikom.

Prednosti prelaska sa analognog na digitalno emitavanje kanala su takođe i mogućnost portabl i mobilnog prijema programa, interaktivnost i konvergencija servisa. Konvergencija servisa podrazumeva skup heterogenih servisa (video servisi, servisi prenosa podataka, telefonski servisi) dostupnih korisniku preko različitih korisničkih uređaja koji funkcionišu u različitim okruženjima. Bitno je napomenuti da su korisniku dostupne različite vrste servisa, a da ih on vidi kao jedan.

Državi će digitalizacija omogućiti efikasnije i racionalnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra. Oslobođeni deo spektra će se koristiti za nove usluge, promociju razvoja tehnologije, unapređenje konkurencije i više mogućnosti za unapređenje stvaralaštva i očuvanje kulturnog identiteta.

Digitalna dividenda predstavlja deo spektra koji će biti oslobođen usled boljeg iskorišćenja radio-frekevencijskog spektra prilikom emitovanja televizijskog signala u digitalnom obliku.

Efikasnom i racionalnom raspodelom opsega digitalne dividende stvaraju se preduslovi za brži privredni rast. Na taj način se podstiče otvaranje novih radnih mesta i postavlja osnova ravnomernog i održivog regionalnog razvoja, budući da usluge mobilnih širokopojasnih komunikacija omogućavaju ljudima koji žive u manje razvijenim regionima, a koji nisu dovoljno pokriveni uslugama, da se povežu sa razvijenijim regionima i iskoriste prednosti širokopojasnog pristupa.

Uvođenjem digitalne televizije, kao i kroz digitalnu dividendu, u budućnosti će moći da se obezbede nove usluge:

1) Komunikacione usluge:
- bežične širokopojasne usluge;
- prenos multimedijalnih i video aplikacija do pokretnih, mobilnih i fiksnih monitora;
- usluge javne sigurnosti, kao što su bežične usluge u slučaju opasnosti.
2) Informacione usluge:
- bogatiji programski sadržaji iz specijalizovanih oblasti (politika, istorija, dečiji program, sport);
- poboljšani elektronski vodič kroz programe, mnogo brži i interaktivniji od običnog teleteksta, koji će predstavljati osnovni alat građanima za navigaciju kroz celokupnu ponudu usluga;
3) Interaktivne usluge
Interaktivna televizija predstavlja dvosmeran tok informacija, koja omogućava komunikaciju gledaoca i emitera, kao i skup sledećih digitalnih usluga:
- elektronska trgovina;
- elektronsko bankarstvo;
- interaktivne igre i kvizovi;
- informacije na zahtev;
- video na zahtev;
- internet servis, čitanje i slanje elektronske pošte;
- klađenje;
- glasanje.

Republika Srbija je izabrala najsavremeniji standard za digitalno zemaljsko emitovanje televizijskih signala - DVB-T2 i standard za video kompresiju - MPEG-4 verzija 10 (H.264 AVC). DVB-T2 standard, u odnosu na standarde prethodne generacije, nudi dobru zaštitu signala, bolje uslove prenosa, kao i manju osetljivost na smetnje. Građani koji TV program primaju zemaljskim putem (koriste antene), moraju da imaju ili novi televizor, koji podržava standarde koje je Srbija izabrala (DVB-T2/MPEG-4), ili specijalan uređaj set-top-box (STB), koji će digitalni signal odabranog standarda pretvoriti u oblik koji je pogodan za emitovanje na svim tipovima starih televizora, bilo da su analogni ili digitalni. Ovi će se uređaji pojaviti u vreme probnog emitovanja i u našim prodavnicama.

U nastavku realizacije projekta digitalizacije Ministarstvo je izradilo Specifikaciju o minimalnim tehničkim zahtevima koje treba da ispune uređaji za prijem terestričkog (zemaljskog) digitalnog televizijskog signala, kao i Uputstvo o načinu na koji se sprovodi testiranje tih uređaja. Ova preporuka je neobavezujuća ali sadrži minimale zahteve koje mora da ispuni svaki uređaj da bi bio podoban za prijem izabranog standarda. Primena ovih preporuka je dobrovoljna a zainteresovana lica koja distribuiraju ovakve uređaje mogu sklopiti ugovore sa ministarstvom na osnovu kojih će prihvatiti ove preporuke i način testiranja a ministarstvo će sa svoje strane ukazati na to koji distributeri puštaju u promet uređaje podobne za prijem signala, sve u cilju zaštite potrošača. O ovoj fazi u realizaciji projekta javnost će biti blagovremeno obaveštena. U tom cilju će ministarstvo održati sastanke sa svim zainteresovanim stranama (distributerima, udruženjima za zaštitu potrošača i sl.).

Specifikacija minimalnih tehničkih zahteva uređaja za prijem digitalnog terestričkog televizijskog signala u Republici Srbiji http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/2012/01/Specifikacija-minimalnih-tehni%C4%8Dkih-zahteva-ure%C4%91aja-za-prijem-digitalnog-terestri%C4%8Dkog-televizijskog-signala-u-Republici-Srbiji.pdf
Uputstvo o načinu i proceduri ispitivanja uređaja u cilju procene ispunjenosti uslova za prijem digitalnog terestričkog televizijskog signala u Republici Srbiji
http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/2012/01/Uputstvo-o-na%C4%8Dini-i-proceduri-ispitivanja-ure%C4%91aja-u-cilju-procene-ispunjenosti-uslova-za-prijem-digitalnog-terestri%C4%8Dkog-televizijskog-signala-u-Republici-Srbiji.pdf

Izvor: Vebsajt Uprave za digitalnu agendu, 18.1.2012.

POTPISAN UGOVOR O KREDITU U VREDNOSTI OD 470 MILIONA EVRA IZMEĐU KOMPANIJE TELEKOM SRBIJA I 19 DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH BANAKA KAO ZAJMODAVACA • 320 miliona evra biće utrošeno na otkup 20 odsto akcija koje su u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE, a iznos od 150 miliona evra namenjen je refinansiranju postojećeg kredita za kupovinu Telekoma Republike Srpske •

Kompanija Telekom Srbija saopštila je danas da je potpisala Ugovor o kreditu u vrednosti od 470 miliona evra, od čega će 320 miliona evra biti utrošeno na otkup 20 odsto akcija koje su u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE.

Kako je saopšteno iz Telekoma, iznos od 150 miliona evra namenjen je refinansiranju postojećeg kredita za kupovinu Telekoma Republike Srpske, a ceo kredit koji je potpisan 9. januara, uzet je sa rokom dospeća od tri godine.

Iznos od 470 miliona evra obezbedilo je 19 domaćih i međunarodnih banaka kao zajmodavaca, članica bankarskih grupacija Kredi Agrikol, Erste, Eurobank EFG, Grupa Komercijalna banka Beograd, Intesa Sanpaolo, Rajfajzen, Sosijete Ženeral i UniKredit, kao i Hipo Alpe Adria Banka, OTP, Pireus i Vojvođanska banka u koordinaciji sa UniKredit.

Uprkos teškim uslovima na tržištu, sindiciranje kredita je bilo snažno podržano na finansijskom tržištu, a zainteresovanost banaka za učešće u aranžmanu je prevazišlo očekivanja, ističe se u saopštenju.

Uspešna realizacija ovog aranžmana ukazuje na poverenje finansijskog tržišta u srpsku ekonomiju uopšte i posebno u Telekom Srbija. To je dokaz da za uspešno poslovanje može biti obezbeđeno finansiranje čak i u uslovima svetske ekonomske krize i nestabilnih okolnosti na finansijskom tržištu, navodi se u saopštenju.

Telekom Srbija i grčka kompanija OTE potpisale su 30. decembra ugovor o otkupu 20 odsto akcija srpskog operatora po ceni od 380 miliona evra, što je bio i ukupan udeo OTE-a u Telekomu.

Kako je tada saopšteno, prema ugovoru, transakcija će biti završena do kraja prvog kvartala ove godine.

Na osnovu odluke UO Telekoma Srbija o raspodeli dobiti za 2011.godinu kojom će se akcionarima podeliti 50 odsto ostvarene dobiti, a na osnovu projekcije rezultata na kraju godine, OTE-u će biti isplaćeno 17 miliona evra, a Vladi Republike Srbije 68 miliona evra privremene dividende za fiskalnu 2011. godinu.

Izvor: Tanjug, 17.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DA UTVRDI PORESKE ČINJENICE I NA DRUGE PROPISANE NAČINE U SLUČAJU KADA NIJE PODNETA PORESKA PRIJAVA - Zakon o porezima na imovinu: član 33
  • Ministarstvo finansija: NEMOGUĆNOST OSLOBOĐENJA OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA IMOVINU PO OSNOVU PLAĆANJA NAKNADE ZA KORIŠĆENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA - Zakon o porezima na imovinu: član 12
  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA KAO NI POREZA NA NASLEĐE I POKLON U SLUČAJU SPORAZUMNE DEOBE NEPOKRETNE IMOVINE IZMEĐU BRAČNIH DRUGOVA KOJA JE STEČENA U TOKU ZAJEDNICE ŽIVOTA ZAJEDNIČKIM RADOM - Zakon o porezima na imovinu: član 21
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA 52. NEDELJU 2011. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: NOVI GARANTNI IZNOS ZA TRANZIT ROBE UZ UPOTREBU TIR KARNETA OD 1.1.2012. GODINE - Zakon o potvrđivanju Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima: čl. 3 i 6
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Beogradu: NADLEŽNOST OSNOVNOG SUDA U SPOROVIMA O STAMBENIM ODNOSIMA - Zakon o uređenju sudova: član 22 st. 2 i 3
  • Apelacioni sud u Beogradu: NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE ZBOG VOĐENJA SUDSKIH POSTUPAKA - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 172 i 200
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEPOSTOJANJE USLOVA ZA DONOŠENJE PRESUDE NA OSNOVU PRIZNANJA - Zakon o parničnom postupku: član 336 i član 361 stav 2 tačka 6)
  • Apelacioni sud u Beogradu: OBEZBEĐENJE PRISUSTVA STRANAKA LIŠENIH SLOBODE RADI IZVOĐENJA DOKAZA SASLUŠANJEM - Zakon o parničnom postupku: član 262 i član 361 stav 2 tačka 7)
  • Apelacioni sud u Beogradu: PRAVO NA POTPUNU NADOKNADU MATERIJALNE ŠTETE - Zakon o obligacionim odnosima: član 278 stav 2
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
Primer:

  • ODLUKA O OSNIVANJU DVODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
  • ODLUKA O OSNIVANJU JEDNODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 13.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Fabrika saobraćajne opreme "FASO" d.o.o.

 

5. St. broj 24/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1908

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/FASO.shtml/seo=/companyid=20594

I. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 5. St. br. 24/2011 od 5. januara 2012. godine zakazano je dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Fabrikom saobraćajne opreme "FASO" d.o.o. u stečaju iz Beograda, Nemanjina 6 a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, 7. februara 2012. godine sa početkom u 12,40 časova. Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju dopunskom ispitnom ročištu.
II. Ovaj oglas je istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o.

07037792

5. St. broj 3310/2011

 

 

 

I - Pokreće se prethodni postupak za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja nad dužnikom Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12, PIB 100042216, mat. broj 07037792 u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 30. avgusta 2011. godine, sa dopunama od 3. oktobra 2011. godine i 29. novembar 2011. godine.
II - Nalaže se predlagaču Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12 da u roku od tri dana od dana prijema rešenja na ime troškova objavljivanja oglasa, troškova privremenog stečajnog upravnika, kao i drugih troškova prethodnog postupka uplati iznos od 500.000,00 dinara, na žiro račun Suda 840-298802-02, pod pretnjom posledica propuštanja iz člana 159. stav 4. Zakona o stečaju.
III - Za privremenog stečajnog upravnika određuje se Bojković Milorad, Beograd, Vinogradski venac 24/19.
IV - Poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije u pisarnici Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, prizemlje, soba 22, sve do održavanja ročišta.
V - Zainteresovana lica mogu staviti primedbe na podneti plan, kao i osporiti sadržinu, osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
VI - Ročište za odlučivanje i glasanje o predloženom planu reorganizacije zakazuje se 20. januar 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, u sudnici broj 208 drugi sprat.
VII - Pozivaju se poverioci da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta"

07781954

11. St. broj 357/11

 

 

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ELEKTRONIKA+-+SISTEMI+KVALITETA.shtml/seo=/companyid=5121

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 357/11 od 28. novembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta" iz Beograda, u likvidaciji, Milutina Milankovića 104/V, matični broj 07781954, PIB 100099501.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 26. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 9,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 28. novembra 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje

07726686

11. St. broj 2476/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 2476/11 od 5. decembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje iz Beograda, Milutina Milankovića broj 120E, matični broj 07726686, PIB 101681963.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Živojinović Mijodrag iz Beograda, Vojvode Stepe broj 639.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 24. april 2012. godine u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 5. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"Elektronika Avala" d.o.o.

17131770

42. St. broj 50/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1914

 

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, 42 St. broj 50/2011 od 15. juna 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, usvojila je predlog stečajnog poverioca, "Zenit kop" d.o.o. iz Beograda, i otvoren je stečajni postupak nad "Elektronika Avala" d.o.o. iz Beograda, Kneza Višeslava 63 matični broj: 17131770, PIB 100166934.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 25. juli 2011. godine i 24. oktobar 2011. godine i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine, u 10,00 časova, sudnica 227/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano za 24. oktobar 2011. godine, i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine u 10,00 časova u sudnici 211/II Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupština poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

DP "Institut za novinarstvo"

 

15. St. broj 92/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INSTITUT+ZA+NOVINARSTVO.shtml/seo=/companyid=15377

U postupku stečaja u predmetu broj 15-St-92/2010, nad stečajnim dužnikom, DP "Institut za novinarstvo" u stečaju iz Beograda, Njegoševa 72.
Zakazuje se završno ročište za 27. januar 2012. godine u 9,50 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, sudnica 133/I.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljen je u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"DUGA" DOO

 

St. broj 306/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevo, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku stečaja nad "DUGA" DOO u stečaju iz Petlovače, Vese Isailović 35 dana 9.1.2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje izmenjenog Plana reorganizacije i za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije podnetom od strane stečajnog upravnika Dragana Marković iz Loznice, Vojislava Ilić b.b., u stečajnom postupku nad "Duga" DOO u stečaju iz Petlovače, određuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u sudnici 17 Privrednog suda u Valjevu.
2. Uvid u izmenjeni Plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana počev od 9.1.2011. godine, do održavanja ročišta za razmatranje izmenjenog Plana u vremenu od 8,00 časova do 15,00 časova u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba 3 i na oglasnoj tabli suda.
3. U izmenjenom Planu reorganizacije poverioci su svrstani u dve klase.
Plan reorganizacije je usvojen u jednoj klasi ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja, od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Izmenjen Plan reorganizacije smatra se usvojenim, ako je usvojen u svakoj klasi poverilaca tog Plana reorganizacije.
4. Pravo glasa na ročištu za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije imaju svi poverioci iz svake klase plana srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
5. Ako se glasanje obavlja putem pisma, u odsustvu, sva pravna lica moraju da podnesu sudu nove glasačke listiće koji su potpisani od statutarnog zastupnika i overenim pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica, moraju da podnesu popunjene i sudski overene nove glasačke listiće, a naj kasnije pre početka zakazanog ročišta.
6. Objavljivanjem ovog oglasa o održavanju ročišta za razmatranje i glasanje o predloženom izmenjenom Planu reorganizacije u "Službenom glasniku RS", smatra će se uredno pozvanim na ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu

08029652

Posl. broj St. 241/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/UDARNIK.shtml/seo=/companyid=25749

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu Zrenjanin, Prvomajska 53, matični broj 08029652 PIB 102768856.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) s obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Agencija za privatizaciju centar za stečaj Beograd, Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o.

20018135

St. broj 220/2011

 

 

 

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o. Torak, Tudora Vladimireskua 114, matični broj 20018135, PIB 102819852.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje Milan Nićetin iz Zrenjanina, Elemirski drum 16.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga"

08036284

3. St. broj 483/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1937

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+DPP.shtml/seo=/companyid=4421

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 483/2011 od 30.12.2011. godine zakazano dopunsko ispitno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga" Perlez, Svetosavska 17, matični broj: 08036284, PIB: 101164520, za 23.1.2012. godine sa početkom u 10,00 časova i održaće se u sudnici 535/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO

17114506

3. St. broj 594/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 594/2011 od 29. novembra 2011. god, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO Kragujevac, Skladišni centar 6, matični broj 17114506, PIB - 101572990. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3, tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Rajko Fuštar iz Kragujevca, Belodrimska 38, broj licence 155-0402. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 1. mart 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 2. februar 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 29. decembar 2011. god. i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering

17112139

3. St. broj 473/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2144

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 473/2011 od 26.12.2011. godine, usvojen završni izveštaj stečajnog upravnika Gvozdena Jovanovića iz Kragujevca sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 02.12.2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering Aranđelovac, Ilije Milovanovića broj 8 matični broj 17112139, PIB 102117139. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 26.12.2011. godine. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"EMC" d.o.o.

20259698

5. St. broj 480/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2023

 

Privredni sud u Kraljevu stečajni sudija rešenjem St. broj 480/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "EMC" d.o.o., iz Kruševca, mat. br. 20259698, PIB 104869978.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda u roku od osam dana od objavljivanja ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet"

07196377

1. St. broj 351/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TRGOPROMET.shtml/seo=/companyid=12

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Radmila Aleksić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, pokrenutom po predlogu Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 od 6. septembra 2011. godine, dana 23. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Usvaja se predlog Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji.
Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, MB 07196377, PIB 100524064.
Stečajni razlog je prezaduženost.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - centar za stečajeve Beograd.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište određuje se za 10. februar 2012. godine, sudnici 4, zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Ispitno ročište određuje se za 27. april 2012. godine u sudnici 4, zgrade Privrednog suda u leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Stečajni postupak je otvoren 23. decembra 2011. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku RS" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS, kasnije obaviti.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Suda 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

d.o.o. "Celekris"

 

3. St. broj 263/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1919

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 21. decembra 2011. godine za zakazivanje završnog ročišta, doneo je 26. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u sudnici broj 3 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o.

 

3. St. broj 72/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1596

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momor Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o. u stečaju iz Niša, Zetska 2, koga zastupa upravnik Miroljub Dimitrijević doneo je 28. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Bon chance" d.o.o.

20222247

1. St. broj 335/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1568

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je sledeće rešenje:
1. usvaja se predlog stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša,
2. utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20222247 PIB 104714825 zaključuje,
3. iznos od 133.000,00 dinara prenosi se predlagaču OTP banci a.d. Novi Sad, Filijala u Nišu.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 996,88 dinara.
5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

a.d. "Rudo"

 

3. St. broj 452/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1860

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RUDO.shtml/seo=/companyid=4537

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3 St. broj 452/11, nad a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 14. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu, u sobi broj 7, od 8.00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbu stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa. Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od osam dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Murati komerc" d.o.o.

17613588

1 St. broj 983/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1297

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice, koga zastupa stečajni upravnik Milan Dinić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice za period od 25. februara 2011. godine do 2. decembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Milan Dinić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.061.909,32 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 881.909,32 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 145.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos naknade troškova od 20.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 47.300,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata.
5. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice matični broj 17613588, PIB 103551776.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I"

07938420

1 St. broj 691/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=981

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Vesna Đošić, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Vesna Đošić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 220.000,00 dinara.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 65.000,00 dinara.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 44.100,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka.
5. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 45.976,30 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka
6. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš matični broj 07938420, PIB 100623080.
7. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o.

20103965

2 St. broj 672/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2479

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača: Opštine Aleksinac od 4. novembra 2011. godine i Mihajla Karpinskog i dr. od 4. novembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka prema stečajnom dužniku "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o. iz Aleksinca, Aleksinački rudnik b.b., 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Alpos metalne konstrukcije" iz Aleksinaca, Aleksinački rudnik b.b., matični broj 20103965, PIB 104176038, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Ljubomir Kostić iz Niša.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VII. Stečajni postupak je otvoren dana 27. decembar 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Iridis" d.o.o.

20040661

1 St. broj 307/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1570

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, matični broj 20040661, PIB 103914190 zaključuje.
3. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 634,43 dinara.
4. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

JUNIOR HN DOO

7775571

2. St. broj 771/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2266

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom JUNIOR HN DOO u stečaju, Bečej Bulevar Jaše Tomića 5, MB: 7775571, PIB 102230122 po obaveštenju NBS Kragujevac od 2.3.2011. godine i po predlogu predlagača OTP BANKE Novi Sad od 17.5.2011. godine, 21. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Junior hn d.o.o., u stečaju, Bečej, Bulevar Jaše Tomića 5, MB:7775571, PIB 102230122 za 31. januar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 21.12.2011. godine i dostavlja Službenom glasniku Republike Srbije nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DP "Ukusno odevanje"

 

2. St. broj 134/2011

 

 

 

Privredni sud u Somboru stečajno veće sastavljeno od sudije Aleksandra Pozder, kao predsednika veća i sudija Katarine Milojičić i Olivere Panjković Miljenović kao članova veća, u stečajnom postupku nad DP "Ukusno odevanje" u stečaju Apatin, Srpskih Vladara 40, nakon završnog ročišta od 18. decembra 2011. godine na osnovu Izveštaja stečajnog upravnika od 27. decembra 2011. godine, 29. decembra 2011. godine, doneo je Rešenje kojim se zaključuje stečajni postupak nad DP "Ukusno odevanje" Apatin, Srpskih vladara 40.
Ovo rešenje objaviće se u " Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Panon-Crvenka" AD

08116911

St. broj 444/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1304

 

Privredni sud u Subotici je 28. decembra 2011. godine rešenjem St. 444/2011 u postupku stečaja nad "Panon-Crvenka" AD Kelebija, Put E. Kardelja broj 341 - matični broj 08116911 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i radi glasanja po predloženom planu reorganizacije sa izmenama od 27. decembra 2011. godine, za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova - kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Sl. glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Plan reorganizacije sa izmenama u skladu sa uputstvom Privrednog apelacionog suda iz Beograda koji su sudu dana 27. decembra 2011. godine dostavili predlagači plana dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službeni glasniku RS" Beograd, dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke.
Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP "Limka" Fabrika obuće

 

St. broj 11/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIMKA.shtml/seo=/companyid=3348

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, u predmetu stečaja nad DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju, doneo je 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I Usvaja se završni račun stečajnog dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
II Prenosi se neunovčena imovina stečajnog dužnika na RS Fond solidarnosti Beograd, i to:
1. Poslovni prostor površine 11,64 m2 u Splitu, Republike Hrvatska.
2. Zalihe robe (ženske čizme, postava i koža za obuću).
3. Pravo potraživanja po osnovu parnica Privrednog suda iz Užica P. 304/11 i P. 281/10.
III Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
IV Po pravosnažnosti rešenja određuje se brisanje dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju iz evidencije APR.
VI Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda, a dostaviti ga Stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd, punomoćniku stečajnog upravnika Ljubiši Đokić, Agenciji za privredne registre Beograd, predsedniku Odbora poverilaca i Fondu solidarnosti Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Toplota"

0768019

2. St. broj 288/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 288/2010 od 20. decembra 2011. godine je zaključio postupak stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Toplota" - u stečaju Ivanjica, MB 0768019. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DOO "Velimirović inženjering"

 

2. St. broj 289/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=308

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Velimirović inženjering" u stečaju Čačak, rešenjem St. 289/2010 od 27. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 26. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.