Aktuelne vesti na dan 18. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 18. april 2012



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 43 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 33 OD 15.4.2012/ODABRANI DOKUMENTI

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 32 OD 14.4.2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • NASILJE U PORODICI: • Normativni okvir za uspešnu primenu instituta u praksi •
  • NOVINE U POSTUPKU OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA PO ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
  • ODREĐIVANJE SADRŽINE OSNIVAČKOG AKTA I USKLAĐIVANJE SA NOVIM ZAKONOM
  • POSTUPANJE U SLUČAJU OSPORENOG POTRAŽIVANJA U POSTUPKU LIKVIDACIJE

 

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • UČENIČKE EKSKURZIJE - ORGANIZACIJA, SPROVOĐENJE I PORESKI ASPEKT (PRAVILAN IZBOR TURISTIČKE AGENCIJE, STVARNA PRAVA NASTAVNIKA I KARAKTER NADOKNADE NASTAVNIKU)
  • STATUS STUDENTA KOJI STUDIRA NA TERET SREDSTAVA BUDŽETA, A UJEDNO JE OSNIVAČ (ZASTUPNIK) PRIVREDNOG DRUŠTVA

 

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

  • IZMENA MESEČNE AKONTACIJE POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA: • Ukoliko u toku 2012. godine dođe do značajnijih promena u poslovanju, poreski obveznik može izmeniti akontaciju poreza na dobit utvrđenu godišnjim obračunom •
  • KNJIŽENJE KURSNIH RAZLIKA FORMIRANIH PRERAČUNOM OBAVEZA ZA DIVIDENDE
  • PRIMANJA KOJA ČINE ZARADU


ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • UTVRĐIVANJE CARINSKE OSNOVICE ZA UVEZENU ROBU NAKON PASIVNOG OPLEMENJIVANJA I PROMENA VLASNIŠTVA NAD ROBOM U OVOM U POSTUPKU
  • ZAVRŠETAK POSTUPKA PASIVNOG OPLEMENJIVANJA U SLUČAJU KADA SE FINALNI PROIZVOD NE VRAĆA U SRBIJU VEĆ SE PRODAJE U INOSTRANSTVU
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 16.4. DO 22.4.2012. GODINE

 

ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
ZABRINUTOST EVROPSKOG PARLAMENTA ZBOG KORUPCIJE I REFORME PRAVOSUĐA

U Rezoluciji usvojenoj krajem marta, EP poziva vlasti da osiguraju da Visoki savet sudstva deluje transparentno i nezavisno u punom vršenju svojih ovlašćenja, ali i da dosledno primenjuje kriterijume koji počivaju na zakonu.
Osim što je pozdravio odluku Evropskog saveta donetu 1. marta ove godine, da se Srbiji odobri status EU kandidata, Evropski parlament je u Rezoluciji od 29. marta 2012. godine izrazio i veliku zabrinutost, naročito kada je reč o sprovedenoj reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije, saznaje "Politika". Evropski parlament tako, između ostalog, u pomenutom dokumentu "poziva srpsku vladu da pojača sve svoje napore da bi se osigurala nezavisnost i stručnost sudstva i tužilaštva, ali i u reorganizaciji pravosudnog sistema".
U Rezoluciji se, kako "Politika" dalje saznaje, navodi i da su razvoj nepolitizovanog pravosuđa i podela vlasti bitni elementi u reformi pravosuđa.
"Evropski parlament žali zbog nedostatka transparentnosti i niza nedostataka i propusta načinjenih u postupku revizije i u žalbenom postupku u vezi sa sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani, uključujući i kršenje postupaka i standarda", navodi se u Rezoluciji, a potom i konstatuje da bi navedeni nedostaci mogli da imaju uticaj na nezavisnost sudstva, podelu vlasti i vladavinu prava.
U dokumentu Evropskog parlamenta dalje se navodi da nedostaci na koje je ukazano, mogu da imaju posledice i na "nepristrasan tretman za sve članove pravosuđa, uključujući i one koji su razrešeni". Zbog toga, Evropski parlament "poziva vlasti da osiguraju da Visoki savet sudstva deluje transparentno i nezavisno u punom vršenju svojih ovlašćenja, ali i da dosledno i odlučno primenjuje kriterijume koji počivaju na zakonu".
"Evropski parlament ukazuje na potrebu za redovnim sistemom procene rada sudija kako bi se obezbedio kontinuirani kvalitet sudstva posle završetka revizije", navodi se u Rezoluciji.
Kada je reč o korupciji, Evropski parlament je pozdravio nedavno usvajanje nekoliko zakona u vezi s borbom protiv ove pošasti, a potom i ohrabrio srpske vlasti da se fokusiraju na njihovu primenu. Istovremeno je, međutim, EP izrazio zabrinutost zbog sve većeg uticaja izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija i medija.
"Pozicija Srbije u pogledu indeksa percepcije korupcije nije se poboljšala u poslednje tri godine, a za borbu protiv korupcije potrebna je ne deklarativna već istinska politička volja. Pozdravljamo odluku Ustavnog suda o neustavnosti održavanja više javnih funkcija kao korak ka većoj transparentnosti u javnom sektoru", piše u dokumentu Evropskog parlamenta.
U Rezoluciji dalje piše da isprepletani interesi političkih partija i privatnog sektora održavaju sistemsku korupciju, a posebni zabrinutost Evropski parlament izrazio je povodom korupcije u zdravstvu.
"Pozivamo Vladu da deluje na osnovu pokazatelja korupcije na visokom nivou i sistemske korupcije koju su identifikovali Savet za borbu protiv korupcije i Agencija za borbu protiv korupcije, kao i da ovim agencijama obezbede adekvatni finansijski i administrativne resursi. Sve to, da bi one obavljale svoj posao i dale snažniju podršku na višem nivou strategiji borbe protiv korupcije", navodi se u Rezoluciji Evropskog parlamenta usvojene 29. marta ove godine.
Slično su, pre nekoliko dana, posle analitičke posete Srbiji izjavili i eksperti Evropskog udruženja za demokratiju i slobode čiji će izveštaj o pravosuđu Srbije, sa predlogom mogućih rešenja, uskoro biti dostavljen domaćim i evropskim institucijama.
I ranije bilo zabrinutosti
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 25. januara 2012. godine usvojila Rezoluciju o Srbiji (br. 1858) kojom je konstatovala da je naša zemlja ostvarila značajan napredak u poštovanju preuzetih obaveza. Ovom rezolucijom, međutim, izražena je zabrinutost zbog političkog uticaja Narodne skupštine i predsednika na pravosuđe, a zbog nedostataka nezavisnosti u pravosuđu naglašena potreba da se osnaže institucije i povrati poverenje građana u sudstvo.
Istom rezolucijom, apelovano je na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da završe postupak reizbora sudija i tužilaca po objektivnim, nespornim, transparentnim kriterijumima, u okviru razumnog roka i u skladu s evropskim standardima. Srbija je tada pozvana da donese i primeni zakone o pravosuđu koji će biti u skladu s evropskim standardima i koji će naročito garantovati da sudije i tužioci budu imuni na politički uticaj

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 17.4.2012.
ZASEDAO POKRAJINSKI SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

Na devetoj sednici Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta (PSES)razmatrani su, pored izveštaja o radu ovog tela tokom prošle godine i rezultati o ostvarenom socijalnom dijalogu privrednih subjekata u Vojvodini, stanju malih i srednjih preduzeća u zemlji, a usvojeni su i orijentacioni plan rada za ovu godinu, izveštaji o materijalno finansijskom poslovanju, odnosno, plan prihoda i rashoda PSES za 2012. godinu, kao i odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o njegovom radu.
Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin, izrazio je zadovoljstvo kvalitetom socijalnog dijaloga u Vojvodini. Prema njegovim rečima osnovni problem koji je pratio rad Saveta je taj što se ne ostvaruje uloga Unije poslodavca, pošto se radi o problemima u preduzećima čiji poslodavci nisu njeni članovi. Govoreći o radu PSES između osme i devete sednice Vasin je istakao da nije došlo do faze saniranja situacije u preduzećima u Vojvodini, te da je problematika istovetna.
-Pratimo i aktivno učestvujemo u realizaciji namenskih stečajeva upravljanja preduzećima, gde je privremeno oduzeta imovina pod sumnjom da je stečena kriminalom, ali i u onim preduzećima gde je došlo do procesa restruktuiranja. Svi ti procesi su pod kontrolom, prvenstveno kod preduzeća koja su od strateškog značaja, kazao je Vasin. Članove Saveta je upoznao sa stanjem u PIK "Bečej", "Fidelinka", "Poljoprivrdnik", "Ipok", "Banat seme", "Motins" "Grmeč" "ABC food", "Menta Padej" "Luksol", "Žitoprodukt", "Aleksa Šantić", "Gakovo". Vasin je posebno naglasio uspešno konsolidovanje "PIK" Bečej u kojem se sprovodi, kako je objasnio, najveći stečaj u zemlji, navodeći da je od aprila predhodne, do aprila ove godine, ovo preduzeće ostvarilo dobit od 1,5 milion evra, uz plaćanje svih obaveza, što predstavlja izuzetan uspeh.
Članovi Saveta upoznati su i sa predlogom mogućih mera za rešavanje problema viška zaposlenih u okviru radnog odnosa, na koje mogu dati svoje predloge i mišljenja kako bi bio usvojen kao zvaničan dokument u socijalno ekonomskom dijalogu.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 17.4.2012.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE, UPRAVU I NACIONALNE ZAJEDNICE OBJAVIO IZVEŠTAJE O ORGANIMA POKRAJINSKE UPRAVE

Izveštaj o kretanju prvostepenih i drugostepenih upravnih predmeta u organima pokrajinske uprave za 2011. god. http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/inform/Inf_2011/Izvestaj_kretanje_up_predmeta_2011.pdf (ONLINE)
Informacija o strukturi pokrajinskih službenika u organima pokrajinske uprave, organizacijama i službama u 2011. god. http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/inform/Inf_2011/Inf_o_strukturi_pok_sluzbenika_2011.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 17.4.2012.
ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI: Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije donela podzakonska akta sa kojima je neophodno usklađivanje poslovanja i odredila 23.5.2012. godine kao krajnji rok do kojeg važe postojeće dozvole rešenja i ovlašćenja

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) donela podzakonska akta, sa kojima je neophodno usklađivanje poslovanja i odredila 23.05.2012. godine kao krajnji rok do kojeg važe postojeće dozvole rešenja i ovlašćenja dobijena po Zakonu i zaštiti od jonizujećeg zračenja (Sl. list SRJ br.46/96).Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (Službeni glasnik Republike Srbije, 36/09) donela podzakonska akta, sa kojima je neophodno usklađivanje poslovanja i odredila 23.05.2012. godine kao krajnji rok do kojeg važe postojeće dozvole rešenja i ovlašćenja dobijena po Zakonu i zaštiti od jonizujećeg zračenja (Sl. list SRJ br.46/96).
Opširnije informacije možete videti na sajtu Agencije:
http://www.srbatom.gov.rs/srbatom/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Stomatološke komore Srbije, 17.4.2012.
ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva objavila spisak lekova za koje je izdato rešenje o izmeni dozvole za stavljanje u promet leka

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) donela podzakonska akta, sa kojima je neophodno usklađivanje poslovanja i odredila 23.05.2012. godine kao krajnji rok do kojeg važe postojeće dozvole rešenja i ovlašćenja dobijena po Zakonu i zaštiti od jonizujećeg zračenja (Sl. list SRJ br.46/96).Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (Službeni glasnik Republike Srbije, 36/09) donela podzakonska akta, sa kojima je neophodno usklađivanje poslovanja i odredila 23.05.2012. godine kao krajnji rok do kojeg važe postojeće dozvole rešenja i ovlašćenja dobijena po Zakonu i zaštiti od jonizujećeg zračenja (Sl. list SRJ br.46/96).
Opširnije informacije možete videti na sajtu Agencije:
http://www.srbatom.gov.rs/srbatom/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Stomatološke komore Srbije, 17.4.2012.
ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva objavila spisak lekova za koje je izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za lek

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:
- na dan 13. april 2012. godine:
Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za lek:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00390-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 17.4.2012.
OBJAVA GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike, da su se nakon završetka preliminarne obrade, stekli uslovi za objavu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2011. godinu za sve finansijske institucije i to:
Banke
Narodnu banku Srbije
Društva za osiguranje
Berze i brokersko dilerska društva
Davaoce finansijskog lizinga
Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljne penzijske fondove
Društva za upravljanje investicionim fondovima i otvorene investicione fondove
Zatvorene i privatne investicione fondove
Druge finansijske institucije
Individualni podaci iz registrovanih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za finansijske institucije dostupni su na ovoj internet stranici http://www.apr.gov.rs/ (ONLINE), odeljak Finansijski izveštaji i bonitet, link Objavljivanje finansijskih izveštaja, unošenjem matičnog broja pojedine finansijske institucije.
Informacije o početku pružanja usluga iz tih izveštaja biće naknadno objavljene.

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 17.4.2012.
UREDBA O KOREKTIVNOM KOEFICIJENTU, NAJVIŠEM PROCENTUALNOM UVEĆANJU OSNOVNE PLATE, KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA DEO PLATE KOJI SE OSTVARUJE PO OSNOVU RADNOG UČINKA, KAO I NAČINU OBRAČUNA PLATE ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA: Oko 10.000 zdravstvenih radnika, članova Sindikata lekara i farmaceuta biće u štrajku zbog uredbe Vlade kojom se plate zaposlenih umanjuju za 10 odsto

Dr Dragan Cvetić, predsednik ovog sindikata, kaže da će poštovati minimalni proces rada zbog čega će lekari koji su u štrajku primati samo hitne slučajeve. U štrajku će biti lekari iz 22 zdravstvene ustanove u Beogradu, a neke od njih su četiri kliničko-bolnička centra, veći domovi zdravlja, Bolnica “Sveti Sava”, Porodilište “Narodni front”, klinički centri u Nišu, Kragujevcu, kao i pojedini zdravstveni centri širom Srbije.
Kao glavne razloge za štrajk SLFS navodi Uredbu o korektivnom koeficijentu kojom bi plate zdravstvenim radnicima bile smanjene na 90 odsto od sadašnjih mesečnih primanja.
- Prosečna plata u zdravstvu je oko 40.000 dinara. Lekarska plata je između 65.000 i 70.000 dinara, a skoro 80.000 zaposlenih je sa nižim stepenom obrazovanja čija je plata samo 25.000 dinara. U protekle četiri godine plata nam je uvećana za samo 8,7 odsto, pa je uredba Vlade o korektivnom koeficijentu nezamisliva - ističe Cvetić.
U Ministarstvu zdravlja navode da je najavljeni štrajk zastrašivanje zaposlenih dok traje predizborna kampanja. Kako kažu, štrajk predstavlja pokušaj da se zaustave neophodne reforme u zdravstvenom sistemu uvođenjem sistema nagrade prema radu.
- Sve mere koje preduzimaju Vlada Srbije i resorno ministarstvo u zdravstvenom sistemu imaju za cilj da se doprinese boljem zdravlju građana, ali i da se stvore uslovi za nagrađivanje prema radu kao jedinom parametru koji uvodi sistem pravičnosti među zaposlenima u zdravstvu - navode u Ministarstvu.
Štrajk SLFS podržaće i Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Sindikat sestara i tehničara, kao i Nezavisni sindikat zdravstva.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 17.4.2012.
SEMINAR: "POSTUPCI DOBIJANJA GOST-R SERTIFIKATA O USAGLAŠENOSTI PROIZVODA RADI IZVOZA NA TRŽIŠTE RUSKE FEDERACIJE" • 23. april 2012. godine •

Privredna komora Beograd u sardanji sa Juinspektom, 23. aprila 2012. godine, organizuje seminar na temu:
"Postupci dobijanja GOST-R sertifikata o usaglašenosti proizvoda radi izvoza na tržište Ruske Federacije"
Za više informacija: Vesna Vučićević, tel. 2641 355 lok. 138, e-mail: vesnav@kombeg.org.rs. (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograd, 17.4.2012.
SIEPA RASPISALA XIII JAVNI POZIV ZA DODELU SREDSTAVA POJEDINAČNIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA I UDRUŽENJIMA PRIVREDNIH SUBJEKATA • Rok 18. maj 2012. godine •

- SIEPA je raspisala 13. javni poziv za dodelu 150 miliona dinara bespovratne finansijske pomoći pojedinačnim privrednim subjektima i poslovnim uduženjima za izvozni marketing. Rok za podnošenje prijava je 18. maj. -
Pravo učešća imaju pojedinačni privredni subjekti i poslovna udruženja proizvodne delatnosti svih sektora ili uslužne delatnosti i to u sektorima energetike, građevine, reciklaže, idustrijskog i tekstilnog dizajna. Ovi privredni subjekti treba da su pozitivno poslovali u 2010. i/ili 2011. godini, da jedan deo prihoda ostvaruju iz izvoza, te da nisu u postupku stečaja, likvidacije i da nisu u teškoćama. Detaljnije o uslovima neophodnim za učestvovanje na Programu, možete se informisati ovde http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/podrska_izvoznicima/bespovratna_pomoc/ (ONLINE)
Aktivnosti za koje se refundiraju sredstva su individualni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na stranim tržištima, nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima, internacionalizacija proizvoda kroz jačanje konkurentnosti (istraživanje tržišta, sertifikacija proizvoda, sertifikacija upravljanja kvalitetom), kao i jačanje marketinških kapaciteta.
Glavne novine od ove godine su: pravo učešća na konkursu imaju zadruge, veliki privredni subjekti za sve aktivnosti; poslovna udruženja mogu konkurisati za sve aktvnosti osim za sertifikaciju; mogućnost refundacije do 75% opravdanih troškova sertifikacije.
Najviše sredstava u toku 2011. godine je dodeljeno za individualni nastup kompanija na međunarodnim sajmovima - 51,3 miliona dinara, zatim za sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom - 30,2 miliona, dok je za jačanje marketinških kapaciteta dodeljeno ukupno 26,5 miliona. Po prvi put su u prošloj godini dodeljivana sredstva za otvaranje predstavništva u inostranstvu, i to u iznosu od 11,9 miliona dinara. Pored toga dodeljena su i sredstva za sertifikaciju proizvoda (21,1 miliona), istraživanje tržišta (4 miliona) i nastup kompanija u okviru B2B događaja (2,8 miliona).
Kada je reč o udruženjima, najviše sredstava dodeljeno je za otvaranje predstavništava u inostranstvu (17,4 miliona), zatim za nastup na međunarodnim sajmovima (7,6 miliona) ali i za organizaciju B2B događaja (2 miliona dinara).
Najviše je sredstava dodeljeno korisnicima iz inudustrije elektronike i elektrotehnike (26 miliona), informacionih tehnologija (24,7), hrane i pića (19,6), ali i iz tekstilne (11,4), automobilske (10,4), i industrije prerade nameštaja (10,3).
U prethodnih 12 krugova Programa isplaćeno je 550 miliona dinara. Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su odobrena za 1.137 preduzeća od ukupno 1.827 prijavljenih.

Izvor: Vebsajt SIEPA, 17.4.2012.
PODACI KREDITNOG BIROA UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE ZA MART 2012. GODINE

Iz Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije dobijeni su podaci zaključno sa 31. martom ove godine.
Tabele:
Stanje kredita pravnih lica i preduzetnika http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-1.pdf (ONLINE)
Stanje kredita fizičkih lica po vrstama http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-2.pdf (ONLINE)
Stanje duga po bankarskim kreditima http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-3.pdf (ONLINE)
Stanje duga stanovništva po vrstama bankarskih kredita http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-4.pdf (ONLINE)
Učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-5.pdf (ONLINE)
Stanje duga fizičkih lica po lizing ugovorima, kreditnim karticama i tekućim računima građana http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-6.pdf (ONLINE)
Stanje duga po lizing ugovorima http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/107/17-04-12-7.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 17.4.2012.
PRIJEM ZAHTEVA ZA START AP KREDITE I KREDITE ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

Na osnovu Ugovora o regulisanju medjusobnih odnosa u postupku odobravanja start ap kredita i kredita za žensko preduzetništvo u 2012. godini, potpisanog izmedju Fonda za razvoj RS i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR), dana 12.04.2012. NARR je dala ovlašćenje Regionalnom centru za razvoj MSP i preduzetništva "Beograd" da na teritoriji Regiona Beograd, vrši prijem zahteva potencijalnih korisnika za dodelu kredita po navedenim projektima.
Bliže informacije i stručnu podršku, zainteresovani mogu da dobiju u Regionalnom centru za razvoj MSP i preduzetništva "Beograd" svakog radnog dana od 08-16 sati.

Izvor: Vebsajt Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća Beograd, 17.4.2012.
STARTUP LIVE PRVI PUT U BEOGRADU: Međunarodni mentori i investitori dolaze da podrže domaće preduzetnike • od 20. do 22. aprila 2012. godine •

Prva međunarodna konferencija posvećena mladim preduzetnicima STARTUP LiVE Belgrade održaće se od 20. do 22. aprila 2012. godine u prostorijama Privredne komore Beograda koja je partneru konferencije. Cilj ove konferencije je da se podstakne preduzetništvo u Srbiji i da se okupe i povežu inovativni i kreativni ljudi različitih profesionalnih profila. Događaj se realizuje u saradnji sa organizacijom STARTeurope iz Beča, koja se već nekoliko godina bavi organizovanjem sličnih događaja u Austriji i drugim zemljama regiona. Kontakt osoba za više informacija: Zorica Gluhović, tel. 011/ 26 45 333, e-mail: zoricag@kombeg.org.rs i Aleksandar Matić tel. 011/ 26 25 143, e-mail: matica@kombeg.org.rs
Trodnevna konferencija je namenjena svim ljudima koji imaju zanimljiv, perspektivan i inovativan projekat, a nedostaje im neki segment da bi taj projekat unapredili, dovršili i realizovali. Učesnici će moći da predstave svoje ideje i projekte potencijalnim investitorima i saradnicima, kao i da dobiju savete od pažljivo biranih stranih i domaćih mentora čiji je zadatak da motivišu i usmere timove kako bi njihov projekat ostvario svoj maksimalni profesionalni i komercijalni potencijal.
Tokom tri dana takmičiće se 20 najzanimljivijih projekata koji se budu prijavili preko Web sajta www.startuplive.in/belgrade/1/ (ONLINE), a oni koju uđu u finale će imati priliku da svoje ideje predstave pred publikom i stručnim žirijem. Projekti koji osvoje najviše pozitivnih reakcija žirija, mentora i publike dobiće priliku da se predstave i na regionalnim događajima i tako prikupe još više sredstava i dođu do finalne realizacije projekta koji su osmislili.
STARTUP LiVE događaji se održavaju u preko 14 gradova širom Evrope (Hamburg, Beč, Atina, Porto, Prag...) i već četiri godine okupljaju veliki broj preduzetnika, investitora i stručnjaka iz različitih oblasti privrede. Do sada je uspešno realizovan veliki broj startup projekata koji su proizašli kao rezultat učestvovanja na ovim događajima.
Organizacija STARTeurope, od koje je potekla sama ideja podrške startup projektima, osnovana je 2009. godine u Beču od strane mladih vizionara, preduzetnika i istomišljenika sa znanjem i iskustvom u oblasti ekonomije i tehnike. Vođeni istom idejom, oni su želeli da izađu iz postojećih kalupa, podstaknu razvoj preduzetničkog razmišljanja i time premoste jaz između različitih oblasti. Nakon samo dve godine, organizacija STARTeurope je ostvarila saradnju sa brojnim velikim korporacijama, firmama, institucijama i organizacijama i postala lider u organizovanju događaja u oblasti preduzetništva.
Za više informacija kontaktirajte Tijanu Blagojev na broj telefona 063 899 42 56, pošaljite mail na tijana.blagojev@e-front.org.rs ili posetite Web stranicu projekta www.startuplive.in/belgrade/1/ i www.starteurope.at/

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 17.4.2012.
ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Spisak banaka koje su kršile zakon krajem meseca

Narodna banka Srbije će do kraja meseca objaviti spisak banaka koje nisu poštovale Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 - prim. red,), izjavio je guverner Dejan Šoškić.
Šoškić je na konferenciji za novinare naveo da NBS još ažurira podatke o tome.
Primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga počela je 5. decembra prošle godine.
Taj zakon, između ostalog, obavezuje banke i druge finansijske institucije na razumljivo i nedvosmisleno oglašavanje i zabranjuje povećavanje kamata na osnovu jednostrane volje banke pod izgovorom poslovne politike.
Izvor: Tanjug, 16.4.2012.

NOVA ODLUKA O OBAVEZNOJ REZERVI BANAKA KOD NBS

Izvršni odbor je na sednici održanoj 12.4.2012. godine doneo novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod NBS kojom se stopa devizne obavezne rezerve na izvore finansiranja banaka sa ročnošću do dve godine smanjuje sa 30% na 29%, a na izvore preko dve godine sa 25% na 22%. Novom odlukom, u isto vreme, povećan je deo devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima za 5 procentnih poena, i to na 20% na izvore ročnosti do dve godine, i na 15% na izvore ročnosti preko dve godine. Cilj ove mere je da:
doprinese stabilizaciji projektovane inflacije,
doprinese blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju,
doprinese stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu,
stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.
Ova odluka stupa na snagu odmah.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.4.2012.
OBAVEŠTENJE O POVLAČENJU MEDICINSKOG SREDSTVA SA TRŽIŠTA

Proizvođač Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdao je Obaveštenje o meri povlačenja sa tržišta medicinskog sredstva: HemosIL VWF Activity - Model PN 0020004700, LOT: B01424, B11498, B11655, B11687 (Hematologija, koagulacioni faktori). Prisustvo velike količine humanih anti-goveđih antitela, u uzorku, dovodi do povećanja rezultata aktivnosti fon Vilebrandovog faktora, što ima za posledicu netačne rezultate. Razlog ove interferencije je prisustvo anti-goveđih antitela u reagensima navedenih lotova. Vrednosti dobijene uz ovu interferenciju su u okviru normalnih vrednosti za aktivnost ovog faktora, iako su niže. Ovo može značajno uticati na terapiju pacijenata.. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je za proizvod HemosIL VWF Activity, proizvođača Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdala dozvolu za stavljanje u promet medicinskog sredstva pod br 04-214/07 od 01.03.2007. godine, sa rokom važenja do 29.09.2012. godine. Nosilac upisa navedenog medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava je preduzeće Makler d.o.o., Beogradska 39/7, Beograd. Pismo obaveštenja proizvođača o dobrovoljnom povlačenju sa tržišta medicinskog sredstva HemosIL VWF Activity - Hematologija, koagulacioni faktori.
Detaljnije: http://www.alims.gov.rs/cir/servisi/2.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 12.4.2012.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU RASPISUJE KONKURS - SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM: • od 12. 4. do 26. 4. 2012 godine •

1. SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM u ukupnom iznosu do 90.000.000,00 dinara
1.1. Adaptacija i rekonstrukcija salaša
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata van naseljenog mesta, na salašu, za smeštaj i/ili ishranu gostiju po ugledu na autentične salaše uz očuvanje tradicionalne arhitekture.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva).
1.2. Adaptacija i rekonstrukcija etno kuća
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata po ugledu na autentične seoske kuće koji prikazuju i čuvaju tradicionalnu kulturu i arhitekturu sa prostora Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i udruženja građana sa područja AP Vojvodine registrovana za pružanje usluga u turizmu.
1.3. Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina
Finansiraju se: radovi na izgradnji, adaptaciji ili rekonstrukciji vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina na teritoriji AP Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: pravna lica i preduzetnici sa područja AP Vojvodine koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i koji su upisani u Vinarski registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ako imaju u vlasništvu, odnosno u zakupu ili u kooperaciji vinograd.
Tekst konkursa http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Konkurs_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - SALAŠARSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Salasi_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Etno_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM (udruženje građana) http://www.psp.vojvodina.gov.rs/?q=node/79 (ONLINE)
Obrazac - VINSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Vinski_pravna_12_4_12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, 12.4.2012.
MEDEL: U SRPSKOM PRAVOSUĐU SVE POBRKANO

Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija, bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno, istakla Simon Gaborio, stručnjak Evropskog udruženja sudija i tužilaca
Stručnjaci Medela, Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode, saopštili su da su potreseni stanjem u srpskom pravosuđu posle reformi i ocenili da je taj proces obavljen mimo svih preporuka Saveta Evrope i Venecijanske komisije.
"Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija. Srpski narod zaslužuje više i građani ne mogu da imaju poverenja u pravosudni sistem koji ne poštuje ni suštinska prava sudija i demokratskog društva. Bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno", rekla je juče Simon Gaborio, penzionisana predsednica Apelacionog suda u Parizu, koja je zajedno sa sudijom Hansom Ernestom Bočerom iz Nemačke obavila reviziju situacije u srpskom pravosuđu.
Ona je, kao jednu od zamerki na reformu, istakla činjenicu da je više od 800 sudija i 150 tužilaca opozvano sa svojih funkcija bez poštovanja njihovih prava.
Stručnjaci Medela ocenili su da je lustracija u pravosuđu bila legitimna, ali da je u Srbiji "sve pobrkano" i da je princip nezavisnosti sudstva pretvoren u mere zastrašivanja.
Izveštaj delegacije Medela poslužiće kao osnov za otkrivanje žarišnih mesta i predlaganje boljih sistemskih rešenja, pošto su otkriveni mnogobrojni propusti u reformi pravosuđa. O tome je bilo reči i u rezolucijama Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Taj izveštaj biće do kraja meseca dostavljen svim domaćim i evropskim institucijama. Stručnjaci Medela ističu da su spremni da učine sve što je potrebno da doprinesu prevazilaženju krize u srpskom pravosuđu. Oni sutokom boravka u Srbiji obavili više razgovora s državnim i međunarodnim zvaničnicima, kao i predstavnicima nevladinog sektora, na osnovu čega su, kako kažu, došli do jasne slike o neusklađenosti domaćeg pravosudnog sistema sa evropskim standardima.
Razgovarali su i s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović, predsednikom ustavnog suda, ombudsmanom, predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, predstavnicima saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, državnim revizorom, dekanima i profesorima Pravnog fakulteta i Pravnog fakulteta "Union", sudijama, tužiocima i predstavnicima Sindikata pravosuđa, Advokatske komore i Udruženja novinara Srbije.
"Ministarka pravde nije nas primila. Ne znamo da li je to zato što nije imala vremena ili je htela da nešto sakrije od nas", navela je Simon Gaborio.
Ona je pomenula primer sudije Blagoja Jakšića, koji je bio član Visokog saveta sudstva, ističući da će Medel posebno obratiti pažnju na ispravnost i nepristrasnost vođenja krivičnog postupka protiv njega.
Sudija Gaborio se osvrnula i na slučaj člana Visokog saveta sudstva (VSS) koji je dao ostavku sa obrazloženjem da nisu poštovana pravila rada tog saveta. Taj sudija, obrazložila je Gaborio, vraćen je na daleko nižu sudijsku funkciju od one na kojoj je bio, što je jasan primer pritiska. Ona nije pomenula ime ovog bivšeg člana VSS, ali jasno je da je reč o Milimiru Lukiću, bivšem sudiji Specijalnog suda za organizovani kriminal.
Organizacija Medel osnovana je 1985. godine, rukovođena potrebom da se sudije i tužioci, osim o svom statusu, odrede i po drugim pojavama od opšteg društvenog značaja. Ova organizacija okuplja 21 udruženje iz 13 evropskih država.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 16.4.2012.
EU OČEKUJE REVIZIJU 24 PRIVATIZACIJE

Evropska unija od Srbije očekuje da reši 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). U Rezoluciji Evropskog parlamenta vlast u Srbiji je pozvana da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaje firmi, a posebno su pomenuti Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina.
 "To je jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće", rekao je Dežer Politici u izdanju od 16. aprila. Dežer je podsetio da je Agencija za privatizaciju poništila 25% privatizacija u Srbiji i istakao da je to visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju.
Rezolucijom Evropskog parlamenta zatražena je hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije i ta rezolucija nije obavezujuća, ali Evropska komisija koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom "još čeka povratnu informaciju", piše Politika.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su aktivni postupci vezani za te 24 privatizacije i da je Republičko tužilaštvo "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osudjeni". "Za EU je uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji dana imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti", rekao je Homen.
Homen je naveo da se "postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa".
"Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine, a problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom", rekao je Homen.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 16.4.2012.
ZAKONSKI ROK ISTIČE, A SAMO DVE STRANKE POSTUPILE U SKLADU SA PROPISIMA

Najveća donacija DS, u aprilu, 2,5 miliona. Milovan Milošević dao DSS 700.000
ROK da stranke podnesu finansijske izveštaje za 2011. godinu ističe, a u svim partijskim štabovima tvrde da su "slamarice" već izvrnuli i da će raporte sigurno dostaviti Agenciji za borbu protiv korupcije.
Zasad su samo SDPS i Zeleni Srbije do u poslednju paru sabrali sve donacije i sačinili bilans prihoda i rashoda. Ljajićeva stranka imala je lani tačno 463 dobrotvora, a od priloga su prihodovali skoro 2,3 miliona dinara. Najviše se otvorila novosadska firma "General grup" - 841.000 dinara.
- Imamo još četiri-pet pristiglih izveštaja, koji se još dopunjuju. Očekujem da će i ostale partije poslednjeg dana da predaju svoje raporte - čuli smo od Zorane Marković, direktorke agencije.
U svim ostalim parlamentarnim strankama, za "Novosti", poručuju da će izveštaje dostaviti na vreme, i da će oni sadržavati detaljne spiskove donatora i iznosa koje su dali.
ONIMA koji budu probili rokove za izveštaje preti novčana kazna od 200.000 do dva miliona dinara. Prema zakonu, maksimalna godišnja donacija fizičkog lica ne sme preći iznos 20 prosečnih mesečnih zarada. Za pravna lica limit je 200 prosečnih plata.
Ali, zasad jedino DS, SPS, DSS i SDPS poštuju obavezu da svaki "prijateljski dinar", koji premašuje iznos prosečne plate u Srbiji, redovno objavljuju na svom sajtu.
Tokom ovog meseca u sef demokrata slilo se više donacija, a najšire ruke bila je firma "Bas graund hendling", koja je 10. i 13. aprila uplatila po 2.535.000 dinara. Među pojedinačnim priložnicima, rekorder je Miloš Tripić, iz Beograda, sa 650.000 dinara.
Najjači aprilski prilog socijalistima dao je Branislav Trifunović iz Bačke Palanke, koji je izdvojio pola miliona dinara. Firme nisu navedene kao darodavci Dačićeve partije.
Ljajićevu partiju je ovog meseca sa 550.000 dinara pojačala novosadska kompanija "Multikompani", a najveću "napojnicu" od simpatizera dao je Vojin Vučićević - 80.000 dinara.
Koštuničine demokrate u aprilu su se oslonile uglavnom na donacije svojih funkcionera. Nema većih suma poput one pred kraj marta, kada je šef izbornog štaba Milovan Milošević stranku darivao sa 700.000 dinara. Od firmi su se u istom mesecu najviše isprsile "Subotičke novine", koje su dale 200.000 dinara.
Čedini liberali na svojoj prezentaciji nemaju spisak donatora, jer ih, kako tvrde, i nemaju. Tako kažu i u Partiji ujedinjenih penzionera.
U G 17 plus, koji je do sada uredno beležio svaku paru, imaju podatke samo za februar. Najveći prilog dala je Nišlijka Svetlana Živković - 10.000 dinara.
- Izveštaj sigurno predajemo u roku - rekla nam je Suzana Grubješić iz URS.
Radikali uopšte ne polažu račune, a Vjerica Radeta objašnjava i zašto:
- Nemamo priloge ni od fizičkih ni od pravnih lica. Trenutno na računu imamo oko 100 miliona dinara, i te pare smo dobili iz budžeta.
Naprednjaci su na internet okačili imena finansijera samo za poslednji kvartal 2011. Po tim podacima, poslednja uplata bila je 1. novembra od firme "Lemiks", koja je dala 200.000 dinara.
- Ništa ne krijemo. Kada se pojavi prilog veći od 30.000 dinara, uredno ćemo to objaviti na sajtu - kaže nam Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.

M. BABOVIĆ, www.novosti.rs
DRŽAVI SE, NA IME RAZLIČITIH POREZA, DUGUJE VIŠE OD 700 MILIJARDI DINARA, OD ČEGA 50 ODSTO UKUPNOG DUGA ČINE KAMATE

Tanjug
Državi se, na ime različitih poreza, duguje više od 700 milijardi dinara, od čega 50 odsto ukupnog duga čine kamate.
Državni sekretar u ministarstvu finansija Miodrag Đidić kaže da je Vlada Srbije, na predlog ministarstva finansija, usvojila predlog zakona o otpisu kamata koji je prosleđen skupštini.
On je izrazio i očekivanje da će ovaj predlog biti izglasan na prvom narednom zasedanju.

Prema ovom predlogu, ukoliko u narednih godinu dana od dana usvajanja zakona dužnici uplate glavnicu, sva kamata na ime poreza na dohodak građana, poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na promet ili poreza na registrovano oružje, biće im otpisana.

Predsednik skupštine zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije (PKS) Miroslav Miladinović ocenio je da je ovo jedan od načina da se preduzetnici vrate u legalne tokove, iz sive zone koja u ovom trenutku čini oko 70 odsto njihovog ukupnog broja.

“Imamo 57.368 preduzetnika odnosno malih i srednjih preduzeća koji ne znaju da li su nestali ili još postoje jer ne plaćaju nikakve doprinose i poreze", izjavio je Miladinović i dodao da je PKS napravila predlog koji će proslediti Vladi o stimulisanju onih koji sve obaveze redovno plaćaju.
PO ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA, VOZAČ KOJI ZBOG 18 KAZNENIH POENA OSTANE BEZ VOZAČKE DOZVOLE MORA DA POHAĐA SEMINAR KAKO BI DOBIO DOZVOLU, ALI TEK AKO PRETHODNO PLATI SVE KAZNE, IZDRŽI SVE ZABRANE I SAČEKA DA PROĐE NAJMANJE 90 DANA

Tanjug
Bez vozačke dozvole, zbog 18 kaznenih poena, ostalo je u Srbiji više od 1.000 vozača, od kojih pedesetak može ponovo da dobije taj dokument.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozač koji zbog 18 kaznenih poena ostane bez vozačke dozvole mora da pohađa seminar kako bi dobio dozvolu, ali tek ako prethodno plati sve kazne, izdrži sve zabrane i sačeka da prođe najmanje 90 dana.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović rekao je Tanjugu da su završene sve pripreme za organizovanje seminara i da se očekuje da će prvi početi posle prvomajskih praznika.

Jovanović je precizirao da je, od više od 1.000 vozača koji su zbog kaznenih poena ostalio bez dozvole, njih pedesetak ispunilo uslove da mogu da pohađaju seminare.

"Ostaje da se precizira gde će prvi seminar biti održan i spisak vozača koji će ga pohađati", kazao je on.

Jovanović je pozvao sve koji su ostali bez dozvole da se jave Agenciji ili da se putem njene internet stranice informišu o tome šta im je sve potrebno da se prijave na seminar.

Seminari koje organizuje Agencija sastoje se od 40 nastavnih časova od po 45 minuta, od kojih je devet posvećeno oblasti u kojoj je vozač najviše grešio.
Posle završetka seminara, koji obuhvata obuku i polaganje ispita, vozač će moći od Ministarstva unutrašnjih poslova da dobije novu vozačku dozvolu.

Seminari će, s obzirom na to da je Agencija obezbedila dovoljan broj licenciranih predavača, moći da se organizuju i van Beograda.

DVANAEST ČLANICA EU NISU PRILAGODILE SVOJU PRAKSU SA VAŽEĆIM PROPISIMA O DOBROBITI ŽIVOTINJA

Tanjug
Dvanaest od trinaest članica EU upozorenih da poboljšaju životne uslove koka nosilja, nisu prilagodile svoju praksu važećim propisima o dobrobiti životinja.
One, zbog toga, mogu biti suočene sa sudskim procesom.
Svaka sedma koka nosilja u EU, odnosno 47 od 330 miliona ovih kokošaka, živi u kavezu čija osnova nije veća od standardnog lista papira za kucanje.

Na to je pre dva meseca upozoreno trinaest članica Unije, od kojih je izgleda samo Rumunija preduzela adekvatne mere, dok "dodatne napore" treba da učine Belgija, Bugarska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Letonija, Mađarska, Holandija, Poljska i Portugal.

Te zemlje rizikuju da pre početka leta dobiju tzv. "konačnu opomenu", što je poslednji korak pre nego što protiv njih bude pokrenut postupak pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu.

Na osnovu zakona iz 1999, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, koke nosilje se moraju držati u tzv. "obogaćenim kavezima" u kojima moraju da imaju dovoljno prostora da se prošetaju, posebno mesto za gnežđenje i prečku na koju bi mogle da se penju.
PRETI STEČAJ ZA 80 % GRAĐEVINSKIH FIRMI

Dnevnik
Građevinci su odlučili da krajem aprila pozovu sve parlamentarne stranke, predstavnike privrednih komora Republike, ministarstva na zajednički sastanak.
Naime, taj sastanak bi trebalo da bude platforma za delovanje buduće vlade. Kažu, ovako više ne može, ne samo zbog građevine nego zbog ukupne privrede Srbije jer se radi o sektoru koji veže za sebe gotovo 60 drugih grana...
Sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da će se za izlazak građevinarstva i građevinske industrije iz krize predložiti reprogram prispelih dugova firmi državi, posebno onih preduzeća koja su zbog dugovanja države dovedena u nelikvidan položaj i preti im stečaj.
U ovako teškoj situaciji predložiće se i reprogram kredita koje su firme podizale kod poslovnih banaka jer danas više niko ne može da servisira dugove zbog visokih kamata pa ogromnom broju građevinskih firmi preti stečaj, po Rodićevoj proceni – sigurno za 80 odsto preduzeća.

“To znači da bankama više neće ko imati da vrati kredit, a državi preti socijalni udar jer će se ljudi naći na ulici” , kaže Rodić.

Zadužen je i deo operative i industrije građevinskog materijala – od crepara, ciglara do keramičara. Industrija građevinskog materijala je danas instalisane kapacitete svela na 30 odsto zaposlenosti, što je neizdrživo.

Rodić navodi da je prioritet i za državu i za uposlenost građevinske operative, osim Koridora 10, i uređenje slivova, moravskog – u kojem živi četiri miliona stanovnika, a Morava je u ovom trenutku najugroženija reka u Evropi, bunari su presušili, voda je zagađena, pa je neophodno izgraditi pet akumulacionih jezera, drinskog, kao i Koridora 7 (reke Dunav) koji je velika šansa za Srbiju. Prioritetno je i ulaganje u železničku infrastrukturu koja je u katastrofalnom stanju, magistralne pruge nisu dovoljno bezbedne, što se više ne može tolerisati.

Rodić kaže da je neophodno da se stvore uslovi da domaće firme mogu učestvovati u kapitalnim projektima, i to tako da se tenderi prilagode njihovim mogućnostima, a ne da se traži godišnji promet od sto miliona evra, da su u poslednje tri godine radili kapitalne objekte određenih dimenzija i vrednosti, a znamo da su godinama u podređenom podizvođačkom položaju, oslabljene i osiromašene.

Naša operativa se na domaćem tržištu u takvim objektima koji su uslov na tenderu javljala samo kao kooperant koji nema te reference, dok su kajmak odnosili stranci, „Por”, „Alpina”, „Štrabag”... koji su poneli i glavne reference i profit. Čini se da naše firme daju veću cenu od stranih kompanija, međutim, Rodić kaže da oni daju damping cene, osim toga dođu do jeftinijeg kapitala kod svojih banaka, ovde angažuju našu jeftinu radnu snagu i eto im posla. Na kapitalnim objektima u 98 procenata rade stranci, što je nepodnošljivo.

POČELA VELIKA PREPRODAJA BANAKA

B92
Koliko je bankarsko tržište zanimljivo za strance? Nakon što su prodate one veće, poput Ju-banke, Novosadske, Vojvođanske i Kontinental, nastupilo je zatišje.
Istina, međunarodne ekonomske organizacije Srbiji stalno savetuju da proda one kuće u kojima još ima vlasnički udeo, a među atraktivnijima je Komercijalna banka.
O tome će očito odluka biti u nadležnosti buduće Vlade, ali dok se ona ne oformi pa i ne stavi ovo pitanje na dnevni red, promena ima kod drugih.
Findomestik banka, koja se kod nas već odomaćila, dobila je nedavno novog većinskog vlasnika. To je renomirana međunarodna bankarska grupacija Pariba. Većini naših ljudi poznata je po reklami jer je sponzor mnogobrojnih teniskih turnira. Potezi novih vlasnika na našem tržištu se tek očekuju. Izvesno je da računaju na veći udeo na tržištu.
Svoje ciljeve jasno je kod nas profilisala ruska Sberbank. Oni su prošle godine kupili banke-kćerke Folksbanke. Rusi su banku u Srbiji preuzeli ove godine, a planove je nedavno predstavio predsednik Sergej Gorkov. On kaže da je za njih zanimljiv ceo region jer se tu u narednim godinama očekuje rast.

Srbija ima relativno nizak bruto domaći proizvod od 5.000 dolara po stanovniku, tako da ima prostora za povećanje. Od pada kamata za sada nema ništa jer ova kuća, baš kao i druge, posluje po tržišnim principima i popusta neće biti već će se uklapati u postojeći ambijent.

Sberbanka svoju šansu vidi u podršci ruskim kompanijama koje ovde posluju kao i srpskim spremnim da osvajaju njihovo tržište, ali i ono u Kazahstanu. Ova kuća je najveća banka u Rusiji s 27 odsto ukupne aktive bankarskog sektora i 24.000 zaposlenih. U Belorusiji su do sada investirali dve milijarde dolara.

Najavljivao se i dolazak Gasprom banke, pa jedne bugarske, ali se od toga dalje nije odmaklo. U Bosni i Hercegovini ima dosta turskih banaka. Za naše tržište se, za sada, nisu interesovale.

Osim ruskih banaka, mnogi su priželjkivali i dolazak kineskih. Jedna se, navodno, spremala da kupi našu Agrobanku, ali od najave se nije dalje odmaklo. Umesto kineskih bankara, u ovu kuću je ušla prinudna uprava koju je postavila Narodna banka Srbije. Dok se ne pokrije gubitak veći od 200 miliona evra, kupaca, izvesno, neće biti. Sva je prilika da će to pasti na pleća poreskih obveznika, a bilo bi nam mnogo laše da su to pokrili Kinezi.
ZAKON O STEČAJU: Od početka godine u stečaj otišlo 199 preduzeća

Od početka ove godine u stečaj je otišlo 199 preduzeća, od kojih će pet biti ugašeno kroz automatski stečaj zbog dugogodišnje blokade računa. Likvidaciona vrednost imovine ovih preduzeća je 2,29 milijardi dinara, što je oko 20,5 miliona evra. Ipak, prodaja imovine iz stečaja ne ide baš glatko.
- Uz krizu, na otežanu prodaju imovine stečajnih dužnika utiču i same karakteristike te imovine, koja je uglavnom nedovoljno atraktivna, zastarela, neodržavana, a često i bez prateće dokumentacije - rečeno je "Novostima" u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Trenutno se u Srbiji vodi 2.388 stečajnih postupaka. Ukupna likvidaciona vrednost za 1.947 predmeta iznosi 242,46 milijardi dinara, među kojima ima i 276 predmeta sa ukupnom likvidacionom vrednošću od nula dinara. Za ostala preduzeća još nije dostavljen izveštaj o stanju.
Inače, po zakonu, kada stečajni sudija donese zaključak o unovčenju celokupne ili dela imovine, za prodaju postaje zadužen stečajni upravnik. Imovina može da se proda javnim nadmetanjem i prikupljanjem ponuda, ili neposrednom pogodbom. Neposrednoj pogodbi stečajni upravnik može da pribegne samo u slučaju ako to odobri odbor poverilaca.
Cena je, pak, posebna priča. Stečajni upravnik prilikom popisa imovine vrši i procenu njene likvidacione vrednosti. Ta vrednost predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario prodajom imovine na tržištu u nekom razumnom roku. Za posao procene vrednosti upravnici često angažuju stručne procenitelje. Sve to, opet, ne znači da će imovina zaista i biti prodata po toj ceni.
Ako zainteresovani kupci ponude više od polovine od traženog iznosa, vlasnik će automatski postati onaj ko je ponudio najviše. Dakle, kada je "u igri" samo jedan kupac, on imovinu iz stečaja može da pazari za samo jedan dinar više od polovine cene koju traži prodavac.
Često se dešava da se, za kupovinu ovakve imovine, nudi i manje od 50 odsto početne cene. Tada konačnu odluku donosi odbor poverilaca, koji se dogovaraju da li im se isplati da prihvate i trećinu, četvrtinu od zahtevane cene. Ovome kupci često pribegavaju u slučaju kada se neka imovina, bezuspešno, na prodaju nudila više puta. Investitori tako računaju da će poverioci značajnije da spuste cenu iz straha da ne bi ostali "kratkih rukava".

Izvor: Vebsajt Bizlife, 17.4.2012.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Repubičko tužilaštvo predložilo Ustavnom sudu Srbije da zabrani organizaciju Srpski narodni pokret 1389

Repubičko tužilaštvo predložilo je Ustavnom sudu Srbije da zabrani organizaciju Srpski narodni pokret 1389 zbog stalnog delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje Ustavom zajamčenih prava i izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.
- SNP 1389 je konsekventno i kontinuirano ugrožavao ljudska prava i slobode, učestovao u nasilju i proklamovao mržnju prema drugim narodima i LGBT populaciji - rekla je zamenica republičkog tužioca Gordana Janićijević u raspravi pred Ustavnim sudom.
Tužilaštvo je zatražilo zabranu registrovane organizacije SNP 1389 koju predstavlja Miša Vacić, i zabranu neregistrovanig organizacija SNP Naši iz Aranđelovca i SNP Naši 1389.
Gordana Janićijević je rekla da je organizacija često menjala nazive da bi izbegla postupak zabrane.
- Ciljevi udruženja objavljeni na njihovom sajtu su i ‘oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu državu’ - Srbija, Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska i Federacija BiH, bivša Republika srpska Krajina i severna Albanija - čime se implicira upotreba nasilja jer ugrožava teritorijalni integritet susednih država i narušava dobrosusedske odnose - kazala je Janićijević.
Ona je navela i da je na sajtu SNP 1389 objavljeno "srećan vam 11. jul, dan oslobođenja Srebrenice čime je širena mržnja prema Bošnjacima, a veličani su ljudi odgovorni za najteže zločine.
- Organizacija je izrazima ‘nećemo dozvoliti’ i ‘učinićemo sve’ u borbi protiv održavanja Parade ponosa implicirala nasilje - kazala je Janićijević.
Miša Vacić je odgovorio da tužilaštvo nije iznelo istinu i da ne postoje argumenti za zabranu SNP 1389.
- Naš program nije menjan od 2004. i nadležne institucije su ga odobravale prilikom registrovanja našeg udruženja. Imamo pravo na izražavanje drugačijeg mišljenja. Osim Vojislava Koštunice koji je doneo Ustav niko se više od nas nije zalagao za njegovo očuvanje - izjavio je Vacić.
Raspravi u Ustavnom sudu prisustovali su vođa "Obraza" Mladen Obradović i aktivisti SNP 1389, koji su delili propagandni materijal te organizacije kojim je Vacić predstavljen kao nosilac liste "SNP 1389 - Novi Beograd zna" za predstojeće lokalne izbore.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 17.4.2012.

ODLUKA O JAVNIM PARKIRALIŠTIMA: Postupak za izdavanje invalidske kartice za parkiranje

Naziv usluge
Postupak za izdavanje invalidske kartice za parkiranje
Organ zadužen za sprovođenje
JKP Parking servis
Nadzorni organ
Ministarstvo rada i socijalne politike
Opis
- Pravo na IPK imaju osobe sa invaliditetom koje imaju najmanje 80% invaliditeta donjih ekstremiteta;
- Cilj uvođenja IPK je unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom i ostvarivanje prava na jednake povlastice pri parkiranju na teritoriji Republike Srbije;
- Korisnik IPK - nalepnice za parkiranje ima mogućnost parkiranja bez nadoknade isključivo na parking mestu za koje ima povlašćenu kartu;
- Vlasnici vozila sa invalidskom nalepnicom imaju pravo na tri časa besplatnog parkiranja na posebnim parkiralištima, na mestima za to posebno obeleženim. Nakon isteka tog vremenskog perioda plaćaju nadoknadu po započetom času;
- U javnim garažama vlasnici IPK imaju pravo na tri sata besplatnog parkiranja, nakon čega se plaća po redovnom cenovniku;
- Kartica se postavlja na desnoj strani prednjeg vetrobranskog stakla vozila.
IPK se izdaje za tekuću godinu, a važi na teritoriji Republike Srbije.
Gde i kako
Za dobijanje invalidske karte za parkiranje (IPK) potrebno je da osoba sa invaliditetom podnese Korisničkom servisu "Parking servisa" JLS, sledeću dokumentaciju:
- Uverenje o stepenu invaliditeta - izdaju filijale PIO; http://www.pio.rs/lat/poslovna-mreza/filijale.html (ONLINE)
- Rešenje kojim se priznaje pravo na besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima - izdaje Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Sekretarijata za socijalnu zaštitu;
27. marta 43-45; Telefon: 011/330-90-92
- Dve fotografije veličine 3,5 x 3cm;
- Saobraćajnu dozvolu (ili kopiju dozvole ukoliko šaljete poštom).
Korisni linkovi
Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom http://www.minrzs.gov.rs/cms/doc/vodic/vodic.pdf (ONLINE)
JKP "Parking servis" http://www.parking-servis.co.rs/lat/info/vesti/2012/01/13/992-nove_parking_karte_za_osobe_sa_invaliditetom (ONLINE)
Pravni osnov
Odluka o javnim parkiralištima http://www.parking-servis.co.rs/media/downloads/odluka_o_jp_septembar_2011.pdf (ONLINE)
Rešenje o opštim parkiralištima http://www.parking-servis.co.rs/media/downloads/Resenje_o_opstim_parkiralistima.pdf (ONLINE)
Pravilnik o određivanju osoba koje mogu ostvariti pravo na besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1486881 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 17.4.2012.
PRODATO 52,45 ODSTO AUKCIJE: Reotvaranje 420. emisije dvadesetčetvoromesečnih državnih zapisa Republike Srbije • 17. april 2012. godine •

Reotvaranjem 420. emisije dvadesetčetvoromesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 22. februara 2012. godine, a ponovo otvorene 17. aprila 2012. godine, ponuđeno je 276.589 a prodato 145.078 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 1.450.780.000 dinara. To predstavlja 52,45 odsto obima aukcije.
Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 13,25 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. februara 2014. godine.

Izvor: Vebsajt Uprave za trezor, 17.4.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PDV TRETMAN PROMETA INDUSTRIJSKIH ULJA I MAZIVA NA TERITORIJU APKM - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 61
  • Ministarstvo finansija: PODACI KOJE PORESKI ORGAN MOŽE DA NAVEDE PRILIKOM OBJAVLJIVANJA OBAVEŠTENJA PORESKOG ORGANA O IZNOSU PORESKOG DUGA PORESKIH OBVEZNIKA - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji: član 7
  • Ministarstvo finansija: PRAVO NA ODBITAK PLAĆENE PDV NADOKNADE POLJOPRIVREDNIKU U SLUČAJU KADA OBVEZNIK PDV NE POSEDUJE DOKAZE O STATUSU PLJOPRIVRENIKA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 34
  • Uprava carina: BRISANJE IZ REGISTRA UVOZNIKA DUVANA PREDUZEĆA ZA TRGOVINU I USLUGE "JT INTERNATIONAL MARKETING AND SALES" A.D. BEOGRAD - Zakon o duvanu: član 57
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA 13. NEDELJU 2012. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: OBAVEŠTENJE O PROMENI PREVODA NAZIVA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE NA ENGLESKOM JEZIKU NA TIR KARNETIMA KOJE IZDAJE KOMORA - Zakon o potvrđivanju Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR) (Konvencija TIR, 1975), sa prilozima: član 9
Aktuelna sudska praksa

  • Privredni apelacioni sud: DOZVOLJENOST PRAVNOG LEKA U POSTUPKU SPROVOĐENJA PRIVREMENE MERE - Zakon o izvršenju i obezbeđenju: član 258 stav 3 i član 285 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: DOZVOLJENOST REVIZIJE - Zakon o parničnom postupku: član 412
  • Privredni apelacioni sud: IZVOĐENJE DOKAZA RADI OCENE OPRAVDANOSTI RAZLOGA IZOSTANKA - Zakon o parničnom postupku: član 115
  • Privredni apelacioni sud: NADLEŽNOST ZA NAKNADE KOJE NAPLAĆUJU JAVNA PREDUZEĆA - Zakon o javnim putevima: član 17
  • Privredni apelacioni sud: POVREDA PRAVA NA RASPRAVLJANJE - Zakon o parničnom postupku: član 361 stav 2 tačka 7)
  • Privredni apelacioni sud: TROŠKOVI U SLUČAJU POVLAČENJA TUŽBE - Zakon o parničnom postupku: član 153
Likvidacije:

U periodu od 9. do 12. aprila 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

206403

HYDROPROJECT-ENERGO

Novi Sad - grad

12.04.2012

90

206374

SWEXEL

Novi Sad - grad

12.04.2012

90

206360

SRB KOMERC

Kikinda

12.04.2012

90

206348

PERKOVIĆ

Vrnjačka Banja

12.04.2012

90

206341

PUTON

Loznica

12.04.2012

90

206337

TANIMPORT

Beograd-Novi Beograd

12.04.2012

90

206334

PRO ARA

Beograd-Vračar

12.04.2012

90

206319

PVC MLADENOVIĆ

Beograd-Čukarica

12.04.2012

90

206313

EUROTRGOVINA

Čačak

12.04.2012

90

206289

BINIP INŽENJERING

Beograd-Vračar

11.04.2012

90

206280

ELMI

Loznica

11.04.2012

90

206271

GLOBAL COMMUNICATION

Kragujevac-grad

11.04.2012

90

206264

LAKORD TRADE

Stara Pazova

11.04.2012

90

206257

PROMETEUS

Kikinda

11.04.2012

90

206251

JANAUTO

Novi Sad - grad

11.04.2012

90

206247

CLEAN-FAST

Novi Sad - grad

11.04.2012

90

206242

ANGIRKO

Beograd-Savski Venac

11.04.2012

90

206244

BIRO CENTAR PEŠIĆ

Niš - Mediana

11.04.2012

90

206235

PLEJADE 9496

Beograd-Stari Grad

11.04.2012

90

206225

MEHANOKOP

Šabac

11.04.2012

90

206208

STRELAC

Beograd-Novi Beograd

11.04.2012

90

206186

SUNČEV SJAJ

Alibunar

11.04.2012

90

206168

AKI & SOFI

Smederevo

10.04.2012

90

206158

YUGOLOT

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206130

PROXY MEDIA

Beograd-Zvezdara

10.04.2012

90

206128

KOPAONIK-ALFA

Sombor

10.04.2012

90

206122

OSG SISTEM

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206124

OSKAR I PRINCEZA

Beograd-Zvezdara

10.04.2012

120

206117

VBN INTERNATIONAL

Beograd (grad)

10.04.2012

90

206110

ESTATE PROPERTIES

Beograd-Vračar

10.04.2012

90

206100

DTEK CONSULTING

Beograd-Zemun

10.04.2012

90

206097

Beograd-Čukarica

10.04.2012

90

206091

ORBIS-OIL

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206082

USPEH KNJIGA

Beograd-Novi Beograd

10.04.2012

90

206079

BAČKO

Bačka Palanka

10.04.2012

90

206076

BJS

Beograd-Voždovac

10.04.2012

90

206072

ARCHICON

Beograd (grad)

10.04.2012

90

206070

AKVAMARK

Beograd-Stari Grad

10.04.2012

90

206066

INTER-KONTO

Valjevo

10.04.2012

90

206053

DVA GROŠA

Pančevo

09.04.2012

90

206049

BOKAN

Kikinda

09.04.2012

90

206043

SANID-ŠPED

Vranje

09.04.2012

90

206036

MYSTICUS AMO

Beograd (grad)

09.04.2012

90

206033

ELADA ROSTEN COMPANY

Pančevo

09.04.2012

90

206020

KULTURA PLUS

Beograd-Novi Beograd

09.04.2012

90

206014

EURO SUMAR INVEST

Beograd-Novi Beograd

09.04.2012

90

206010

RASTIKOM

Sombor

09.04.2012

90

206001

DOKSAT

Beograd-Zvezdara

09.04.2012

90

205996

CLIN MED

Valjevo

09.04.2012

90

205998

DAILIU

Novi Sad - grad

09.04.2012

90

205990

UNIT LOGISTICS

Beograd-Voždovac

09.04.2012

90

205983

MASTER COMPANY

Novi Sad - grad

09.04.2012

90

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.