Aktuelne vesti na dan 18. januar 2012

 


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



PrelistavajuĆi dnevne novine:



Pogledajte ostale vesti na dan 18. januar 2012


Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 36-37 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 11-12 / JANUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK BROJ 02 OD 13.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • INSTITUT KAPARE U DOMAĆEM ZAKONODAVSTVU
  • ISPRAVKA POGREŠNOG UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE - "Sl. glasnik RS", br. 101/2011: • Usklađivanje teksta Zakona sa sporazumima zaključenim između Evropske zajednice i Republike Srbije •

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA SA DAVAOCIMA ZDRAVSTVENIH USLUGA I ZA UTVRĐIVANJE NAKNADE ZA NJIHOV RAD ZA 2011. GODINU - "Sl. glasnik RS", br. 2/2012

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • MOGUĆNOST NOVOOSNOVANOG PRIVREDNOG DRUŠTVA DA KORISTI SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE RADNIKA
  • OBAVEZA TRGOVACA NA MALO DUVANSKIM PROIZVODIMA DA DOSTAVLJAJU IZVEŠTAJE MINISTARSTVU FINANSIJA - UPRAVI ZA DUVAN
  • RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE ZAMENE REZERVNOG DELA POSTROJENJA I OPREME (AUTOMOBIL)
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:

OBAVEŠTAVANJE DUŽNIKA O CARINSKOM DUGU, ROKOVI ZA PLAĆANJE I ODOBRAVANJE ODLOŽENOG PLAĆANJA CARINSKOG DUGA

ZAVRŠNI SKUP POVODOM PROJEKTA O PRIMENI OKVIRNE DIREKTIVE EU O VODAMA U SRBIJI, IZ PROGRAMA SARADNJE HOLANDIJE I SRBIJE BIĆE ODRŽAN 19. JANUARA 2012. GODINE

Završni skup povodom Projekta o primeni okvirne direktive EU o vodama u Srbiji, iz programa saradnje Holandije i Srbije "Vlada-vladi", održaće se 19. januara, najavilo je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.

Nosioci projekta su resorna ministarstva Holandije i Srbije, a finansira ga Vlada Holandije sa 130.000 evra.

Prisutnima će se obratiti ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokfis i predstavnik Republičke direkcije za vode Dragana Milovanović. Na skupu će biti sumirani rezultati Projekta, koji je trajao 18 meseci.

Primena Okvirne direktive EU o vodama u Srbiji značajna je posebno zbog prekograničnih karaktera površinskih i podzmenih voda, a nakon što se Srbija priključi EU, to će joj postati i obaveza.

U rad na prenošenju znanja o primeni Okvirne direktive o vodama u Srbiji, bili su uključeni eksperti Republičke direkcije za vode, JVP "Srbijavode", JVP "Beogradvode", JVP "Vode Vojvodine", Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Instituta "Jaroslav Černi", Zavoda za urbanizam Vojvodine, VDP "Tamiš-Dunav" i Gradske uprave Pančevo.

Izvor: Tanjug, 17.1.2012.

PRAVILNIK O SADRŽAJU I NAČINU OBELEŽAVANJA SPOLJNJEG I UNUTRAŠNJEG PAKOVANJA LEKA, DODATNOM OBELEŽAVANJU, KAO I SADRŽAJU UPUTSTVA ZA LEK: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije od 1. januara 2012. godine ne može da vrši kontrolu kvaliteta, odnosno izdavanje sertifikata analize za humane i veterinarske lekove koji nisu obeleženi kontrolnom markicom

U sprovođenju odredaba člana 94. Pravilnika o sadržaju i načinu obeležavanja spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka, dodatnom obeležavanju, kao i sadržaju uputstva za lek ("Sl. glasnik RS", br. 41/2011 - prim. red), Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije od 01.01.2012. god. ne može da vrši kontrolu kvaliteta, odnosno izdavanje sertifikata analize za humane i veterinarske lekove koji nisu obeleženi kontrolnom markicom.

Molimo vas da izvršite svoje zakonske obaveze, i da isklјučivo propisno obeležene uzorke dostavlјate na kontrolu.

Takođe, u sprovođenju odredaba člana 60. Pravilnika o sadržaju i načinu obeležavanja spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka, dodatnom obeležavanju, kao i sadržaju uputstva za lek ("Sl. glasnik RS", br. 41/2011), Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ne može da vrši kontrolu kvaliteta, odnosno izdavanje sertifikata analize za registrovane i neregistrovane lekove koji nisu obeleženi dodatnom markicom, odobrenom za tekuću kalendarsku godinu.

Molimo vas da izvršite svoje zakonske obaveze, i da isklјučivo propisno obeležene uzorke dostavlјate na kontrolu.

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 17.1.2012.

NOVA UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE: Unija poslodavaca Srbije sa udruženjima trgovaca pokreće peticiju za ukidanje Uredbe

Goran Kovačević, predsednik Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije održao je sastanak sa predstavnicima Udruženja trgovaca Srbije, Udruženja trgovaca Subotice i Društvom trgovaca Novi Sad povodom Vladine Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - prim. red).

Samostalne i male trgovinske radnje našle su se pod najjačim udarom Vladine uredbe o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice, pošto ove namirnice zajedno sa cigaretama kod njih čine više od 70 odsto ukupnog prometa. Zbog toga preti opasnost da se u narednim mesecima drastično poveća broj zatvorenih radnji i hiljade zaposlenih u njima ostane bez posla.

Na sastanku je postignuta saglasnost da Unija poslodavaca Srbije zajedno sa ova tri udruženja trgovaca pokrene aktivnosti kojima će prevazići zajedničke probleme sa kojima se susreću.

Dogovoreno je da se pokrene peticija za ukidanje Vladine uredbe o ograničenju marži kao i da se organizuje konferencija za štampu na kojoj će se javnosti predočiti stvarna visina marži.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 17.1.2012.

OBAVEŠTENJE AGENCIJE ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE O DOKUMENTACIJI KOJA JE POTREBNA UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE STRUČNOG MIŠLЈENJA ZA DODATNE MARKICE - HUMANI LEKOVI

U sprovođenju postupka odobrenja stručnog mišlјenja o predlogu teksta dodatne markice, potrebno je da uz zahteve koje predajete Agenciji dostavite sledeću dokumentaciju i to:

- Ispunjen zahtev obrasca za stručno mišlјenje
- Predlog teksta dodatne markice
- Podaci o upotreblјenim količinama leka u toku prethodne godine, kao i podacima o godišnjim planom potrošnje leka za kalendarsku godinu.
- Jedinstvenu carinsku ispravu kao dokaz o upotreblјenim količinama leka u toku prethodne godine.
- Sažetak karakteristika leka i uputstvo za pacijenta, odnosno lek
- Kopiju rešenja za stavlјanje leka u promet, odnosno dozvole za lek

Ako je Vaš zahtev za izdavanje dodatne markice podnet za lek koji je dobio dozvolu na osnovu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 - prim. red) neophodno je da pored navedenog dostavite i tekst spolјnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka.

Takođe, ako se odobrene varijacije za lek za koji tražite dodatne markice odnose na izmene i dopune sažetka karakteristika leka, uputstvo za pacijenta, odnosno lek, kao i tekst spolјnjeg i unutrašnjeg pakovanja, neophodno je da nam dostavite navedene odobrene varijacije.

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 17.1.2012.

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE: Sporazumom je predviđena i regionalna saradnja u oblasti životne sredine • Na skupu o regionalnoj saradnji u oblasti životne sredine na temu "Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope" ocenjeno da međunarodni ugovori u domenu životne sredine daju matricu i podstiču na sklapanje regionalnih ugovora •

Sklapanje ugovora kojim bi se uredila saradnja u regionu u oblasti životne sredine bila bi korisna i za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU, ocenjeno je na skupu o regionalnoj saradnji u oblasti životne sredine. Regionalni ugovor ne bi zamenio postojeće međunarodne ugovore, već bi bio prilagođen potrebama regiona, rekli su autori predloga. Tu, međutim, postoje mnogi izazovi, uključujući odnose i interese u regionu, a za ostvarivanje takve inicijative biće ključno utvrđivanje zajedničkih interesa, ocenili su učesnici rasprave koju je 17. januara organizovao Evropski pokret u Srbiji.

Rasprava je ogranizovana povodom predstavljanja predloga javne politike koju je pod nazivom "Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope", pripremio Istraživački forum, programsko telo EPuS-a. Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstava i vladinih tela, poput Kancelarije za evropske integracije, kao i nevladinih organizacija i stručne javnosti.

Autor studije Dragoljub Todić rekao je da je ideja da se pokrene razgovor o potrebi zaključivanja međunarodnog ugovora kojim bi se institucionalizovala saradnja u regionu u oblasti zaštite životne sredine. On je dodao da postoji praksa u različitm oblastima i dobra osnova za unapređenje saradnje ali da ne postoji opšti ugovor koji bi obuhvatio zemlje regiona i aspekte koji su ključni za njih.

Prema njegovim rečima, zaključivanje konvencije bi moglo da doprinese ne samo unapređenju regionalne saradnje već bi potpomoglo pristupanje zemalja regiona EU.

Na pitanje zašto bi takva konvencija imala primat u odnosu na druge međunarodne ugovore, Todić je rekao da je to bila i dilema na počektu izrade predloga. "Bez obzira na značajan nivo preklapanja članstva u međunarodnim ugovorima mi smatramo da bi jedan opšti, osnovni ugovor otklonio praznine koje postoje u sistemu funkcionisanja međunarodnih ugovora i podigao nivo harmonizacije primene postojećih ugovora, kroz razmenu iskustava u primeni obaveza, od čisto tehničkih vezanih za slanje izveštaja do suštinskih, poput kapaciteta i stanja institucija", rekao je on.

Takav ugovor ne bi imao primat u međunarodnom pravu, a otvorio bi pitanja koja nisu obuvaćena postojećim ugovorima, dodao je on.

Na pitanje koje su to oblasti koje nisu obuhvaćene postojećim međunarodnim ugovorima, a mogle bi biti obuhvaćene konvencijom, Todić je rekao da bi se konvencija odnosila na implikacije na regionalnom nivou, poput klimatskih promena. Prema njegovim rečima, međunarodni ugovori u domenu životne sredine daju matricu i podstiču na sklapanje regionalnih ugovora.

Jedna od dilema je bila ko sve treba da bude uključen u taj ugovor i po kojim kriterijuma i zato su se pri pripremi projekta autori opredelili za preldog za sklapanje konvencije o saradnji država Zapadnog Balkana/jugoistočne Evrope u oblasti životne sredine i održivog razvoja.

Todić je rekao da se nije išlo u dalju razradu u ovoj fazi i da je predlog za sada nešto optimalno, a da će konkretni rezultat zavisiti od interesa država.

Savetnik u odesku za ljudska prava i zaštitu životne sredine Ministarstva spoljnih poslova Saša Mart rekao je da je konvencija dobrodošla zbog značaja regionalne saradnje. "Mislim da bi dobro bilo da ova inicijativa posluži podizanju nivoa svesti kod onih koji donose odluke. Činjenica je da životna sredina nije na vrhu prioriteta ali regionalna saradnja jeste", rekao je on.

Predsednik Istraživačkog foruma Vladimir Pavićević rekao je da je oblast životne sredine vrlo dobra prilika za razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje koja ima ključni značaj u integraciji u EU.

U raspravi je ukazano da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red) predviđena i regionalna saradnja u oblasti životne sredine, da taj sporazum stupa na snagu 2014. i da je zato potrebno ubrzati korake na tom planu, jer se kasni u ispunjavanju obaveza.

Na skupu je ukazano i na problem odnosa u regionu i da bi predlog koji bi potekao od Beograda mogao da naiđe na otpor. Učesnici su naveli i da se zemlje regiona pri izradi zakona često rukovode svojim interesima.

Olivera Kuzman iz odseka OEBS-a za životnu sredinu je ocenila da zbog specifičnosti regiona i prošlosti treba oprezno prići tome i predložila uspostavljanje profesionalnih regionalnih mreža, odnosno da se saradnja odvoji od političkih stavova. Ona je ocenila da će zato međunarodne organizacije koje podržavaju evropske integracije zato imati sluha za ovakvu inicijativu.

Todić je rekao da je ideja i bila da se prevaziđu prepreke u regionu stavljanjem predloga u funkciju evropskih integracija.

Na skupu je ocenjeno da je potrebna i jaka institucionalna struktura za realizaicju takvog jednog ugovora, kao i da je potrebno usredsrediti se na zajedničke interese, odnosno na to da se zajedno rešavaju problemi i otklone bojazni koje se mogu pojaviti tokom prisutpanja EU.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

PRVA RADIONICA O NACIONALNOJ PROCENI RIZIKA OD PRANJA NOVCA U ORGANIZACIJI SAVETA EVROPE, SVETSKE BANKE I OEBS-a BIĆE ODRŽANA U PERIODU OD 18. DO 20. JANUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Savet Evrope, Svetska banka i OEBS organizuju prvu radionicu o nacionalnoj proceni rizika od pranja novca Beograd, Srbija, 18-20. januar 2012. god.

Savet Evrope, u saradnji sa Svetskom bankom, OEBS-om i Upravom za sprečavanje pranja novca, održaće Radionicu o nacionalnoj proceni rizika od pranja novca. Ova aktivnost takoñe će označiti početak procesanacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji.

Nacionalna procena rizika (NPR) podrazumeva proces identifikacije i procene rizika od pranja novca ifinansiranja terorizma i slabosti sistema u nekoj državi kako bi se razvila efikasna strategija i izvršila raspodelasvih raspoloživih resursa na najefikasniji, najefektivniji i ekonomičniji način.

Radionicu će otvoriti g. Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, g. Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, g. Džon Ringut, šef Odeljenja za borbu protiv privrednog kriminala u Savetu Evrope, g. Klaudijo Stroligo, ekspert Svetske banke za finansijski sektor i gña Rut Van Rajn, šef Odeljenja za vladavinu prava u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Pored predstavnika državnih institucija Srbije, radionici će u svojstvu posmatača prisustvovati predstavnici relevantnih institucija iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, BJR Makedonije, Crne Gore, Albanije i Hrvatske, u cilju donošenja odluke o pokretanju ovakvog procesa u svojim državama.Projekat MOLI Srbija, vredan 2,2 miliona evra, zajednički finansiraju Evropska unija (90%) iz Instrumenata za predpristupnu pomoć (IPA) i Savet Evrope (10%).

Projekat sprovodi Odeljenje za borbu protiv privrednog kriminala Saveta Evrope. Glavni partner u projektu je Uprava za sprečavanje pranja novca Srbije.

Cilj projekta je da ojača kapacitete za borbu protiv pranja novca i sistema za finansiranje terorizma u smislu zakonodavnogokvira i operativnih aktivnosti. Konferencija će se održati 18. januara 2012. godine u Hotelu "Continental" u Beogradu, sa početkom u 09:00h.

Više informacija o projektu možete pronaći na sledećoj internet adresi: www.coe.int/moliserbia.

Kontakti:Teodora Lukovič (Projekat MOLI Srbija, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu)Tel: +381 11 71 555 21, teodora.lukovic@coe.int
Ilknur Juksek (Jedinica za privredni kriminal, Savet Evrope, Strazbur)Tel: + 33 (0)3 90 21 55 16; ilknur.yuksek@coe.int

Izvor: Vebsajt Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, 17.1.2012.

OBJAVLJENI PODACI KREDITNOG BIROA UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE O STANJU DUGA PO BANKARSKIM KREDITIMA, LIZING UGOVORIMA, TEKUĆIM RAČUNIMA I KREDITNIM KARTICAMA

Dug po stanovniku u Srbiji 2,2 puta veći od zarade •

Na konferenciji za novinare koja je održana 17. januara 2012. godine dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, komentarisao je podatke iz rada Kreditnog biroa koji se odnose na stanje duga po bankarskim kreditima, lizing ugovorima, tekućim računima i kreditnim karticama. Ove podatke svakog meseca UBS plasira u javnost preko konferencija i sajta. Ovog puta dr Dugalić je komentarisao i neke druge podatke: zaduženost stanovnika Srbije po bankarskim uslugama i lizing ugovorima; kreditne kartice fizičkih lica imajući u vidu pol, starosnu strukturu, broj korisnika, iznos korišćenja i docnja; broj stambenih kredita, iznos docnje i ostatak duga i broj odobrenih čekova po godinama od 2006. do 2011. godine.

Kada su u pitanju stambeni krediti stanovništva, dr Dugalić je istakao da je prosečan iznos kredita u evrima - 33.000 a prosečan iznos u švajcarskim francima - 47.000. Na osnovu ankete koja je sprovedena po bankama ukupno je 271 aktivirana hipoteka po osnovu stambenih kredita.

Na dan 30.09.2011. godine zaduženost stanovništva u Srbiji kod banaka je 816 EUR, što je 2,2 puta više od primanja, imajući u vidu da je prosečna zarada izražena u evrima 379.

Tabele:

- Stanje duga po bankarskim kreditima http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-1.pdf
- Stanje duga stanovništva po vrstama bankarskih kredita http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-2.pdf
- Učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-3.pdf
- Stanje kredita pravnih lica i preduzetnika http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-4.pdf
- Stanje kredita fizičkih lica po vrstama http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-5.pdf
- Pregled stambenih kredita stanovništva sa docnjama na dan 31.12.2011. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-6.pdf
- Stanje duga fizičkih lica po lizing ugovorima, kreditnim karticama i tekućim računima građana http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-7.pdf
- Stanje duga po lizing ugovorima u 2011. godini http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-8.pdf
- Zaduženost stanovnika Srbije po bankarskim uslugama i lizing ugovorima http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-9.pdf
- Kreditne kartice fizičkih lica i kreditne kartice fizičkih lica u docnji na dan 31.12.2011. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-10.pdf
- Zaduženost stanovništva u regionu http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-9.pdf
- Broj obrađenih čekova u periodu 2006-2011. godine http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-12.pdf
- Broj obrađenih čekova u periodu 2006-2011. godine (grafikon) http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/104/17-01-12-13.pdf

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 17.1.2012.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA I PARTNERSKE INSTITUCIJE ZAVRŠILE PROGRAM TEHNIČKE POMOĆI CENTRALNIM BANKAMA I NADZORNIM ORGANIMA ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA I TURSKU

Saopštenje Evropske centralne banke

"Evropska centralna banka, zajedno sa 14 nacionalnih centralnih banaka zone evra i Evropskom komisijom, danas je uspešno završila dvogodišnji program tehničke pomoći centralnim bankama i nadzornim organima Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Turske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova prema Rezoluciji 1244/99 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Cilj programa započetog 19. januara 2010, koji je finansirala Evropska unija a sprovele ga Evropska centralna banka, nacionalne centralne banke zone evra i veliki broj partnerskih institucija bio je jačanje makro i mikro prudencijalnog nadzora u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj.

U okviru programa organizovana je intenzivna obuka za oko 150 bankarskih supervizora i eksperata u oblasti finansijske stabilnosti iz institucija koje su koristile ovu vrstu tehničke pomoći. Centralne banke iz Evropskog sistema centralnih banaka podržale su i primenu posebnih mera na nacionalnom nivou, usaglašenih s međunarodnim finansijskim institucijama, partnerskim centralnim bankama i korisnicima, i sprovele simulacije tehničke saradnje između nadzornih organa država uključenih u program.
Završetak programa predstavlja važan korak u jačanju prudencijalnog nadzora u regionu i doprinosi stabilnosti bankarskog sistema kao značajnog elementa održivog ekonomskog rasta."

ECB

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 16.1.2012.

NOVINARSKI SEMINAR ZA NOVINARE I UREDNIKE MEDIJA U SRBIJI U ORGANIZACIJI BBC WORLD SERVICE TRUST BIĆE ODRŽAN TOKOM 2012. GODINE U OSAM GRADOVA U SRBIJI Seminar se organizuje u tri ciklusa od pet radnih dana, u okviru projekta "Podrška medijima u oblasti evropskih integracija", koji finansira EU

BBC World Service Trust poziva novinare i urednike medija u Srbiji da se prijave na ekskluzivni trostepeni seminar koji će se održati tokom 2012. godine. Seminar se organizuje u osam gradova - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Novom Pazaru, Vranju i Zaječaru, u tri ciklusa od pet radnih dana, a uključuje neposredan rad sa domaćim i stranim BBC-jevim mentorima. Više informacija na adresi maja@eumediafund.rs.

Seminar, kroz kombinaciju praktičnog rada, razmene iskustava i savremenu novinarsku teoriju, organizovan je tako da omogući polaznicima iz svih vrsta medija - štampe, radija, televizija, online i agencija - da razviju svoje profesionalne veštine i znanja, kroz upoznavanje najsavremenijih novinarskih metoda, tehnika i principa rada. Seminar je besplatan, a svi troškovi su pokriveni. Treći stepen, odnosno ciklus, biće organizovan u drugoj polovini godine, kada je predviđen boravak najuspešnijih polaznika u evropskim gradovima, gde će, kroz neposrednu saradnju sa tamošnjim mentorom iz iste oblasti, u istom tipu medija, neposredno steći iskustvo o radu u savremenom medijskom okruženju. Seminar se organizuje u okviru projekta "Podrška medijima u oblasti evropskih integracija", koji finansira EU.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE OBJAVILO POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA U OBLASTI UNAPREĐENJA POBOLJŠANJA EKONOMSKOG POLOŽAJA ŽENA NA LOKALNOM NIVOU: Krajnji rok za slanje prijava je 27. januar 2012. godine

Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradnji sa International Management Group (IMG) uz finansijsku podršku Švedske objavljuje konkurs za dodelu grantova organizacijama civilnog društva.

Na ovaj konkurs se mogu prijaviti sve sve preduzetnice i sva privredna društva koja se bave razvojem ruralnog turizma i koja su u isključivom ili većinskom vlasništvu žena ili su u pitanju privredni subjekti gde je većina zaposlenih ženskog pola, a koje su registrovane u Agenciji za privredne registre.

U okviru ovog konkursa finansiraće se aktivnosti čiji je cilj unapređenje sadržaja registrovanih seoskih domaćinstava i gazdinstava koja se bave turizmom, kako bi se unapredila njihova ponuda turističkih usluga i time osnažio ekonomski položaj žena. Kao dodatni cilj, očekuje se da ovim projektom unapredi promocija Srbije kao turističke destinacije, promocija i unapređenje kvaliteta ponude turističkih mesta, regija i prostora i unapređenje turističko - ugostiteljske ponude.

Ovim konkurskom naročito se ohrabruju žene iz višestruko diskriminisanih grupa da uzmu učešće u podnošenju predloga projekata.

Vrednost pojedinačnih projekata ne sme prelaziti ukupan iznos od 15 000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Osnovnu dokumentaciju ovog konkursa možete preuzeti čine:

• Formular za prijavu predloga projekta - Dokument 1 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Tabelarni budžet - Dokument 2 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Narativni budžet - Dokument 3 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Pravila konkursa i smernice za podnošenje predloga projekta http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Uputstvo za popunjavanje budžeta http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29

Prijave je potrebno dostaviti na predviđenim obrascima dokumenata.

Formulari, pravila i uputstvo su dostupni na engleskom i srpskom jeziku. U slučaju bilo kakvog odstupanja, engleska verzija je važeća.

Dokumentacija se može preuzeti sa sajtova Ministarstva rada i socijalne politike (www.minrzs.gov.rs), International Management Group (www.img-int.org deo "News") kao i na sajtu www.gendernet.rs. Prijave dostaviti poštom ili lično na sledeću adresu:

International Management Group
Za: SWE17 konkurs
Vladimira Popovića 6
11070 Novi Beograd

Konkurs je otvoren od 26.12. 2011. godine, a krajnji rok za prijem prijava je 27.01.2012. godine do 12 časova. Naknadno pristigle prijave neće se razmatrati.

Za sve dodatne informacije prijavljivanja na konkurs zainteresovani se mogu obratiti elektronskom poštom na adresu gender@img-int.org

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 16.1.2012.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA ĆE U OKVIRU PROGRAMA ZA PROMENU KARIJERE "PRISMA" REALIZOVATI OBUKE ZA PRIPADNIKE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE U CILJU PRUŽANJA POMOĆI PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA KOD POSLODAVACA ILI ZAPOČINJANJA SOPSTVENOG BIZNISA

Privredna komora Beograda nastaviće ove godine da pruža pomoć pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u promeni karijere kroz program podrške "Prisma", saopštila je komora.

To obuhvata i pomoć prilikom zapošljavanja kod poslodavaca ili započinjanje sopstvenog biznisa.

Osnovna namera je da se kroz specijalističku obuku steknu znanja, veštine i kompetencije koje će uključiti polaznike u civilne ekonomske i društvene tokove.

U novom 12. ciklusu Komora će realizovati obuku pod nazivom "Knjigovodstvo - vođenje poslovnih knjiga, sa dodatnim modulima", "Preduzetništvo" i "Info obuka".

Privredna komora Beograda je partner u Programu za promenu karijere "Prisma", koji je razvilo Ministarstvo odbrane i Direkcija za promenu karijere.

Centar za poslovno obrazovanje i unapredenje kvaliteta Privredne komore Beograda aktivno je učestvovao u motivacionim radionicama, predstavljajući program obuke bivšim pripadnicima Vojske i Ministarstva.

Izvor: Tanjug, 16.1.2012.

SEMINAR O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE NAMENJEN ZAPOSLENIMA U NEVLADINOM SEKTORU BIĆE ODRŽAN 6. I 7. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na dvodnevni seminar o borbi protiv diskriminacije namenjen zaposlenima u nevladinom sektoru, koji će se organizovati 6. i 7. februara 2012. godine u Beogradu.

Seminar će trajati dva dana (ukupno sa pauzama 4 sata dnevno) i održaće se u VIP konferencijskoj sali Hotela Prag u Beogradu(http://www.hotelprag.rs/).

Predavači na kursu će biti treneri i stručnjaci iz oblasti diskriminacije sa dugogodišnjim iskustvom u radu nevladinog sektora u Srbiji. Seminar je osmišljen u okviru projekta koji finansira Evropska Unija "Seminari za podizanje svesti u oblastima anti diskriminacije i jednakosti namenjeni organizacijama civilnog društva" koji je sproveden u 32 evropske zemlje.

Projekat predstavlja inicijativu Evropske komisije, sprovodi ga organizacija Human European Consultancy, Migration Policy Group, i lokalni partneri u svakoj od 32 zemlje. Cilj projekta je da ojača mogućnosti organizacija civilnog društva koja se bave zabranom diskriminacije i jednakošću razvijanjem materijala i aktivnosti za obuku. NVO igraju ključnu ulogu u upoznavanju sa antidiskriminacionom politikom i zakonima, kao i sa njihovim sprovođenjem na terenu.

One su od suštinskog značaja za predstavljanje i odbranu osoba koje zastupaju, kao i za podizanje svesti kod žrtava i potencijalnih žrtava diskriminacije koje vrlo često nisu ni svesne svojih prava, pa i kod opšte javnosti. Molimo zainteresovane da pošalju mail na dzombic.jelena@gmail.com ukoliko žele da učestvuju na seminaru.

Za sva dodatna pitanja takođe pišite na dzombic.jelena@gmail.com.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

UPUĆEN POZIV ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA ZA PREDLOGE PROJEKATA O JAVNOM ZASTUPANJU U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U CILJU PODRŠKE SOCIJALNOJ INKLUZIJI • Rok za prijavljivanje je 31. januar 2012. godine •

Dugoročni cilj Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) je podrška procesu demokratizacije i osnaživanju civilnog društva u Srbiji, kroz razvoj aktivnih i stabilnih lokalnih zajednica. BCIF je svoj rad započeo 1999. godine kao britanska fondacija, a 2004. je registrovan kao domaći fond, kao rezultat želje da postane dugoročna podrška lokalnim inicijativama u Srbiji. U okviru programa donacija, Fond je od nastanka do danas dodelio preko 700 donacija u ukupnoj vrednosti od preko 3.000.000 evra. Projekti koji su podržani pokrivaju širok dijapazon tema i problema, ali najčešće se bave pitanjima kao što su: učešće građana u odlučivanju u lokalnim zajednicama, integracija marginalizovanih grupa u zajednicu, izgradnja etničke tolerancije, inovativne socijalne usluge i zaštita životne sredine.

Ovaj poziv je integralni deo Projekta "Razvoj lokalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihove porodice" koji se realizuje u tročlanom partnerstvu Delegacije EU, Ministarstva rada i socijalne politike i UNICEFa (IPA 2008 - Socijalna inkluzija). BCIF, kao implementacioni partner u okviru tog projekta, ima ulogu i zadatak da pruži podršku jačanju kapaciteta civilnog sektora za zastupanje u procesu razvoja održivih lokalnih usluga za decu i njihove porodice.

Programom Javno zastupanje u lokalnim zajednicama želimo da podstaknemo udruženja građana da pokrenu inicijative koje će biti usmerene na obezbeđivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava za finansiranje pružanja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica.

Inicijative treba da uključe građane i građanke u aktivnu promociju rešenja problema, a donosioce odluka usmere na odabir adekvatnog rešenja. Istovremeno, želimo da promovišemo međusobnu saradnju organizacija iz različitih regiona Srbije.

Podrška inicijativama za javno zastupanje pružaće se u nekoliko faza:

• Na osnovu pristiglih prijava na konkurs biće izabrano 10-12 organizacija. Po dva predstavnika/ce iz izabranih organizacija proći će trening iz oblasti javnog zastupanja. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine.
• Posle završenog treninga, najbolje razrađeni i najrealističniji projekti dobiće finansijsku podršku za sprovođenje, u iznosu do 7.000 dolara (u dinarskoj protivvrednosti)
• Projekti koji dobiju novčanu podršku imaće i stalnu stručnu podršku tokom realizacije projekta od strane osoblja kancelarije BCIF-a i stručnih saradnika/ca

Fokus programa

Ideje (nacrti projekata) sa kojima se organizacije ili koalicije udruženja gradjana prijavljuju treba da se odnose na rešavanje problema finansiranja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica iz budžeta lokalne samouprave, putem javnog zastupanja- pristupa koji građani koriste za postizanje promene politike, pravila, prakse, procedura, finansiranja. Predložene aktivnosti treba da se odnose i na osnaživanje građana/ki za rešavanje problema i njihovo učešće u procesu donošenja odluka kroz dijalog sa lokalnim vlastima i institucijama. Projekti, takođe, treba da koriste već postojeće zakonske okvire i mogućnosti, ili da predlože nove koji bi doveli do pozitivnih promena.

Istovremeno, očekuje se da predložene akcije zastupanja imaju potencijal da dovedu do konkretnih rezultata, odnosno da ostvare promene u budžetu lokalne samouprave i tako unaprede kvalitet života dece sa invaliditetom i njihovih porodica.

Visina donacije:

Visina donacije je do 7.000 $ (u dinarskoj protivvrednosti).

Kriterijumi za učešće u programu:

Konkurs je otvoren za registrovana udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja su prepoznatljiva u svojim zajednicama u Srbiji a nalaze se u sredinama koje su korisnici EU sredstava u okviru Grant šeme Socijalna inkluzija (EuropeAid/130732/L/ACT/RS). Spisak lokalnih zajednica na koje se odnosi ovaj konkurs nalazi se u dokumentu u Prilogu 1. Neophodan kriterijum za učešće u konkursu je da udruženja ili koalicije imaju iskustva i ostvarene rezultate u procesu javnog zastupanja. Ukoliko se na konkurs prijavljuje koalicija udruženja građana potrebno je u prijavi navesti koja je organizacija vodeća.

Konkurs nije otvoren za udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja ne dolaze sa područja navedenih opština.

Prijave profitnih inicijativa, državnih institucija, vladinih tela, međunarodnih organizacija i partijskih organizacija takođe se neće razmatrati jer ne podležu uslovima ovog Poziva.

Zainteresovane organizacije treba da pošalju nacrt projekta/ideje sa kojim bi konkurisali za donaciju (na najviše osam strana, font tahoma, veličina 11). Nacrt projekta, čiji se formular nalazi u pratećem materijalu, treba da sadrži sledeće:

• Opis lokalne zajednice;
• Opis problema koji bi se rešavao predloženom akcijom javnog zastupanja na lokalnom nivou uključujući i broj dece sa invaliditetom koji su direktno pogođeni ovim problemom;
• Osvrt na problem kroz komentar o budžetu lokalne samouprave;
• Cilj koji se želi postići projektom;
• Metode koje će se koristiti/primenjivati;
• Opis segmenta/dela zakonske regulative i/ili odluke koji organizacija želi da iskoristi, a relevantan je za dati problem;
• Podaci o kapacitetu organizacije;
• Informacije o prethodnom iskustvu i postignutim rezultatima u oblasti javnog zastupanja;
• Budžetsku konstrukciju nacrta projekta

Kriterijumi za procenjivanje su sledeći:

• Jasno izložena ideja;
• Kapacitet organizacije
• Prethodno iskustvo u oblasti javnog zastupanja i socijalne inkluzije;
• Dobro objašnjen (analiziran) problem kojim se nacrt projekat bavi;
• Relevantnost problema za datu zajednicu;
• Realan i dostižan cilj;
• Jasna veza između ciljeva, zadataka i aktivnosti;
• Realan pristup rešavanju problema putem zastupanja i mogućnost postizanja željene promene u okvirima od osam meseci;
• Realan projektni budžet u skladu sa aktivnostima;
• Aktivno uključenje zajednice tj. građana i građanki u ostvarenju cilja;
• Mogućnost razvijanja mreže podrške za cilj zastupanja

Preporučujemo da zainteresovane organizacije pogledaju dokumenta i priručnike koji se nalaze na web sajtu www.bcif.org, na stranici E-Publikacije, naročito Priručnik za javno zastupanje u lokalnim zajednicama POKRENIMO ZAJEDNICE br. 4 koji se nalazi na istoj stranici sajta.

Rok za prijavu:

Nacrti projekata se primaju do 31. januara 2012. godine. (do 17:00h).

Procedura za učešće u programu:

Po prijemu nacrta projekta/ideje, organizacije će dobiti povratnu informaciju o prijemu. Nacrt pošaljite elektronski na e-mail adresu: zajednice@bcif.org.
Ukoliko niste u mogućnosti da pošaljete elektronsku verziju, pošaljite štampanu na adresu:

BCIF, Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, ili putem faksa na broj: 011/3288-723. Ukoliko dokument šaljete poštom ili faksom, obavezno naznačite: Prijava za program javnog zastupanja

Nakon prijema nacrta projekata pristiglih u naznačenom roku, sledeći su koraci:

1. Selekcioni odbor pravi uži izbor podnosilaca ideja - tj. 10 -12 organizacija koje će biti pozvane na obuku. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine
2. U toku i između treninga odabrane organizacije će imati mogućnost konsultacija - tj. organizacije će imati mogućnost da se konsultuju i dobiju stručnu podršku u vezi sa razvijanjem projektnih ideja i njihovom uobličavanju u predlog projekta.
3. Nakon završenog procesa konsultacija, organizacije svoje nacrte uobličavaju u puni predlog projekta, šalju ih kancelariji BCIF-a i ulaze u proceduru odlučivanja o dodeli donacija; prijavni formular je obavezan i biće obezbeđen u toku treninga.
4. Organizacije čiji projekti budu podrženi donacijom imaće u toku realizacije podršku BCIF kancelarije.

Odluke o dodeli donacija donose se na sledeći način:

1. Osoblje i konsultanti BCIF-a daju svoje procene i preporuke Odboru za donacije na osnovu saradnje sa organizacijom tokom čitavog procesa
2. Finalni predlog projekta, sa propratnim mišljenjem konsultanata, razmatra posebno formiran Odbor za dodelu donacija, koji i donosi konačnu odluku o dodeli finansijske podrške (granta).

Za dodatne informacije možete kontaktirati: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, Tel: 011/3288 723 (četiri linije), Fax: 011/ 3288 723, Email: zajednice@bcif.org, Web: www.bcif.org

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE, RUDARSTVA I PROSTORNOG PLANIRANJA JE ZAPOČELO RAD NA FORMIRANJU NACIONALNE LISTE PRIORITETNIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE

U cilju unapređenja SLAP informacionog sistema, SKGO poziva zainteresovane subjekte da potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišu u prioritetne projekte i unesu u SLAP IS do kraja februara 2012. godine •

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je započelo rad na formiranju nacionalne liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine, koji će efikasno doprineti sprovođenju nacionalnih politika, strategija i usvojenih propisa u ovoj oblasti. Saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, koje su velikim delom nadležne za sprovođenje propisa i za lokalnu infrastrukturu je u ovom procesu od presudnog značaja.

U tom cilju, Ministarstvo je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština aktivno radilo na definisanju Upitnika za identifikaciju i Kriterijuma za prioritizaciju infrastrukturnih projekata i unapređenju SLAP informacionog sistema (www.slap.skgo.org), koji je i do sada funkcionisao kao baza opštinskih projekata. Kroz unapređeni SLAP IS koji postaje operativan od 10. januara 2012. godine, očekujemo da dobijemo listu relevantnih infrastrukturnih projekata u skladu sa nacionalnim prioritetima, koji bi bili finansirani kroz sredstva donatorske i EU pomoći, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora finansiranja.

Pozivamo vas da vaše potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišete u prioritetne projekte i unesete u SLAP IS u skladu sa Instrukcijama koje dostavljamo u prilogu dopisa. Takođe vas molimo da informacije o postojećim infrastrukturnim projektima u SLAP IS ažurirate u skladu sa novim upitnikom i upustvom. Prema planiranom kalendaru i aktivnostima za programiranje međunarodne pomoći i EU fondova, ovi projekti bi trebalo da budu uneti u SLAP IS najkasnije do kraja februara 2012. godine.

Za sva dodatna pitanja možete kontaktirati Odeljenje za upravljanje projektima u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, telefon: 011/2856427 email: projekti@ekoplan.gov.rs ili SLAP kancelariju pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, tel: 011/ 3223 446; email: slap@skgo.org.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 12.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU SRPSKOG I RUSKOG TUŽILAŠTVA

Republički javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac potpisala je danas u Moskvi sa generalnim tužiocem Ruske Federacije Jurijem Čajkom sporazum o saradnji između dva tužilaštva, rekao je Tanjugu portparol tužilaštva Tomo Zorić.

Dolovac je sa Čajkom takođe razgovarala o postupcima koji se u Srbiji vode protiv Mire Marković i Marka Miloševića, a kojima je Rusija dala status izbeglica, tako da nisu mogli da budu izručeni Srbiji.

Sporazum o saradnji podrazumeva intenzivnu saradnju između Srbije i Rusije u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, ekstremizma, prometa oružja, narkotika, krivičnih dela iz oblasti viskotehonološkog kriminala i drugih društveno opasnih krivičnih dela.

Takođe predviđa da svaka strana imenuje jednu ili više kontakt osoba koje su odgovorne za održavanje direktne veze, što će omogućiti brzu i efikasnu razmenu dokaza i informacija, a sve u cilju efikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Dolovac boravi u dvodnevnoj posetu Moskvi, gde će je u petak primiti predsednik Rusije Dimitrije Medvedev.

Rusko tužilaštvo danas obeležava 290 godina od osnivanja, a svečanostima će prisustvovati delegacije iz 35 zemalja, među kojima su i Srbija i Crna Gora.

Izvor: RTV, Tanjug, 12.1.2012.

Klasa C primenjuje se od 450 metara (1500 ft) iznad terena do nivoa leta 195, izuzev u kontrolisanim zonama (CTR), klasa D u svim kontrolisanim zonama i G se primenjuje do 450 metara (1500 ft) iznad terena osim u kontrolisanim zonama.

S obzirom na liberalizaciju donjeg dela vazdušnog prostora - ispod nivoa leta 195 očekuje se povećanje broja vazduhoplovnih operacija.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

POTPISAN PROTOKOL O SPROVOĐENJU PROJEKTA "JAČANJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA" U OKVIRU PROGRAMA "UNAPREĐENJE DOSTUPNOSTI PRAVDE U SRBIJI" IZMEĐU VISOKOG SAVETA SUDSTVA" I INTERNATIONAL MANAGEMENT GROUP (IMG) • Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine •

Visoki savet sudstva i International Management Group (IMG) potpisali su Protokol o sprovođenju Projekta "Jačanje Visokog saveta sudstva" u okviru programa "Unapređenje dostupnosti pravde u Srbiji".

Protokol su potpisali Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Dino Bicciato, generalni direktor IMG.

Aktivnosti obuhvaćene projektom usmerene su na jačanje kapaciteta kadrova, razvoj softvera, građanske radove i nabavke odgovarajuće opreme.

Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine.

U okviru projektne komponente "Unapređenje rada sudova i dostupnosti pravde" radi se na renoviranju sudova, na standardizaciji izgleda suda pri ulaznom delu, sudnicama i pisarnicama, posebno se stavlja akcenat na prilazima za invalide.

Sudovi koji su obuhvaćeni projektom su: Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni i Viši sud u Pirotu, Osnovni i Viši sud u Nišu, Osnovni sud u Užicu i Viši sud u Vranju.
Početkom 2012. godine planirana je poseta predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović navedenim sudovima.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 30.12.2011.

SEMINAR POSVEĆEN PREZENTACIJI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN 30. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. januar 2012. godine •

Imajući u vidu značaj Zakona o parničnom postupku, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 30.01.2012. godine, sa početkom u 10 časova, organizuje Seminar posvećen prezentaciji Zakona o parničnom postupku. Mesto održavanja seminara biće i ovog puta Privredna komora Srbije, ulica Resavska 15.

Molimo sve zainteresovane licencirane stečajne upravnike, kao i lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika da svoju prijavu pošalju na adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs najkasnije do 23.01.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 30.12.2011.

ZAKONSKE OBAVEZE I ROKOVI KOJI NASTUPAJU OD 1. JANUARA 2012. GODINE

ZAKON O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011)
• Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno pre 4. januara 2012. godine, okončaće se po odredbama ovog zakona.
• Zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS, broj 109/07), do 4. januara 2012. godine, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011)
• Lica za koja se do dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 4. januara 2012. godine nije smatralo da deluju zajednički, a koja prema odredbama ovog zakona deluju zajednički, i koja na dan stupanja na snagu ovog zakona zajednički poseduju više od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva, u slučaju daljeg sticanja akcija s pravom glasa ciljnog društva obavezna su da objave ponudu za preuzimanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.
• Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. januara 2012. godine, a primenjuje se po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu, osim čl. 16. i 17. ovog zakona koji se primenjuju od 1. februara 2012. godine.

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. janaura 2012. godine a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.
• Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine, ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine, prestaju da važe odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010) i 1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno 4. januara 2012. godine.
• Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine prestaju da važe odredbe člana 2b stav 4. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Odredba člana 15i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05 i 72/09) prestaje da važi 15. januara 2012. godine.
• Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US)
• Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

ZAKON O AKCIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010 i 43/2011)
• Vlada, na predlog Uprave, polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.
• Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine.
• Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno.
• Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to:
1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 26,00 din/pak;
2) od 1. januara 2012. godine u iznosu od 30,00 din/pak.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva iz člana 1. ovog zakona, izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2011. godine.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C i tečni naftni gas za pogon motornih vozila iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)
• Odredbe člana 79. ovog zakona kojim je propisana sadržina završnog računa primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)
• Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 101. koje stupaju na snagu 1. januara 2012. godine.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009)
• Uplatiocu doprinosa koji je tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine otpisuje se u celini dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
• Protiv uplatioca doprinosa koji tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine nije izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine pokrenuće se, u skladu sa zakonom, postupak naplate duga po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad članovima Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010)
• Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije obezbeđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i u budžetu Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine.
• Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine, osim odredaba čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011)
Član 2
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) (brisana)
3) pravo stanovanja;
4) (brisana)
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Poreski obveznik
Član 4
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poreska oslobođenja
Član 12
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
...
 8) zemljište - za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
Član 6[s5]
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
• Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
• Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.)
• Taksa iz člana 63. Tarifni broj 223v ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
• Odredbe člana 12. ovog zakona (Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava) počinju da se primenjuju od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O STEČAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 25 stav 4
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba člana 25. stav 3. i člana 30. ovog zakona koje počinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe člana 25. stav 4. ovog zakona koja počinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

ZAKON O TRGOVINI ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
• Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
Član 38 stav 5
U slučaju da je došlo do neovlašćenog korišćenja platne kartice, odnosno podataka s platne kartice - korisnik je dužan da, odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice, odnosno podataka s platne kartice, u kom slučaju može snositi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara.
.......
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011)
Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda
Član 37 tačka 8)
Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:
...
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba
Član 41

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;
4) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;
8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice;
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje;
10) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života;
11) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba osiguranika iz člana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana obezbeđuje se pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede
Član 42

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeđuje sprovođenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljšanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeđuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produžena rehabilitacija) kao kontinuirani produžetak lečenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog područja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublažiti ili otkloniti sa podjednakom efikasnošću u ambulantno-polikliničkim uslovima i u okviru bolničkog lečenja osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.
Republički fond opštim aktom utvrđuje vrste indikacija za korišćenje medicinske rehabilitacije, dužinu trajanja rehabilitacije, način i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upućivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog člana.
Opšti akt iz stava 10. ovog člana objavljuje se "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvrđuje veći obim i sadržaj prava od prava utvrđenih propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Izvor: Redakcija, 3.1.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
PREDLOG IZMENA ODLUKE O IZBORU POKRAJINSKIH POSLANIKA NA NAREDNOJ SEDNICI SKUPŠTINE VOJVODINE

Tanjug

Skupštine Vojvodine razmatraće na narednoj sednici predlog za izmenu odluke o izboru pokrajinskih poslanika, najavio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.

Suština izmene načina izbora poslanika pokrajinskog parlamenta, koji predlaže vladajuća koalicija, jeste da osvojeni mandat na izborima pripadne poslaniku, a ne stranci sa čije je liste izabran.

Uz taj predlog, na dnevnom redu sednice zakazane za 24. januar biće i izmene Odluke o imenovanju članova i sekretara Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika.

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA UPOZORAVA NA KRŠENJE ODREDABA ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA

Tanjug

Državna revizorska institucija (DRI) upozorila je danas da ukoliko gradonačelnik Beograda ne prihvati nalaz i preporuku revizorske institucije u vezi sa načinom obračuna plata za zaposlene u predškolskim ustanovama, nastaviće sa kršenjem odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije.

Radi objektivnog informisanja javnosti, a povodom izjave gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, da je „Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja grada Beograda za 2010. godinu jednostran“ i da“ grad od nekih izdvajanja ne može i neće odustati“, Državna revizorska institucija daje sledeće saopštenje: NA KRAJU TEKSTA NAVEDENO U CELOSTI…

Državna revizorska institucija je nezavisno revizorsko i kontrolno telo koje se stara o tome da se državni prihodi raspodeljuju na zakonit način i da se javnim sredstvima i imovinom upravlja na finansijski odgovoran način, a u skladu sa zakonima koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Državni revizor je podsetio da je ta institucija osnovana sa ciljem da kontroliše primenu zakona i propisa, kao i raspodelu sredstava iz budžeta Grada Beograda, a ne da bi uvodila bilo kakva ograničenja.

"Ukoliko želje i mogućnosti nisu usklađene i prevazilaze okvire zakona, onda zakone treba menjati, a ministri, gradonačelnici i predsednici opština mogu aktivno da učestvuju u izmenama i dopunama zakona za koje smatraju da su se u praksi pokazali kao neadekvatni", navedeno je u saopštenju DRI.

"Državna revizorska institucija nije osnovana da bi ograničavala povećanje plata u bilo kom sektoru, dodelu nagrada najzaslužnijim građanima u bilo kojoj profesiji, kao i druga socijalna davanja, već da kontroliše primenu zakona i propisa, sastavlja izveštaje i daje mišljenja o tome i na taj način obaveštava javnost kako se i na koji način troše sredstva poreskih obveznika", smatra državni revizor.

U saopštenju se podseća da je DRI nezavisno revizorsko i kontrolno telo koje se stara o tome da se državni prihodi raspodeljuju na zakonit način i da se javnim sredstvima i imovinom upravlja na finansijski odgovoran način, a u skladu sa zakonima koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Deca sa posebnim potrebama, porodilje, penzioneri, kao i svi građani kojima je pomoć potrebna, treba da dobiju pomoć, ali isto tako svi poreski obveznici zaslužuju da se javna sredstva koriste u zakonskim okvirima, smatra DRI.

DRI je naglasio da "nema ništa protiv da vaspitačice budu adekvatno plaćene za svoj rad, ali to mora biti zasnovano na zakonskim osnovama".

"Kada je u pitanju nalaz DRI da je iz budžeta za 2010. godinu isplaćeno 2,9 milijardi dinara više za plate vaspitačica, revizori nisu vršili kontrolu pojedinačnih obračuna plata za zaposlene u predškolskim uslovima, već je vršena revizija obračuna i isplata plata za sve zaposlene, kao i njihova usklađenost sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama", navela je državna institucija.

U saopštenju je predočeno da "DRI nije osporavala isplatu jednokratne pomoći penzionerima, već je jasno naglasila da za navedenu isplatu nije doneta odgovarajuća odluka Skupštine grada i da nisu obezbeđena potrebna sredstava, pa je grad uzeo pozajmicu od javno komunalnog preduzeća "Gradske pijace“ Beograd u iznosu od 178,7 miliona dinara, radi navedene isplate".

"Kada je u pitanju isplata nagrada najboljem policajcu meseca u visini jedne plate, DRI je u izveštaju konstatovala da su navedene isplate izvršene bez postojanja odgovarajuće računovodstvene dokumentacije, pravnog osnova i iznosa preuzetih obaveza u pisanoj formi pre plaćanja tih obaveza, shodno Zakonu o budžetskom sistemu", ukazuje državni revizor.

Što se tiče dotacija koncertima dece sa hendikepom, DRI je naveo da u revizorskom izveštaju nije osporeno finansiranje programa i projekata udruženja građana, već je jasno naglašena obaveza svih korisnika javnih sredstava da se plaćanja iz budžeta zasnivaju na važećim zakonskim propisima.

"Napominjemo i da se pitanje finansiranja koncerta dece sa hendikepom u „Kolarcu“nije nijednom spomenulo u revizorskom izveštaju, pa je izjava gradonačelnika po tom pitanju neosnovana", navedeno je u saopštenju DRI.

"Navodi gradonačelnika da je u revizorskom izveštaju pomenuto da nije planirana pomoć Japanu za ublažavanje posledica od zemljotresa nije tačna, jer to u izveštaju nije nigde navedeno", ističe DRI i napominje da ta konstatacija nije ni logična jer se zemljotres u Japanu dogodio 11. marta 2011. godine, a izveštaj se odnosio na finansijsku 2010. godinu.

DRI je navela da ne osporava ni iznos ni planiranje donacija, već njihovo evidentiranje u poslovnim knjigama, jer nije reč o rashodima Grada, već o donacijama stranim vladama i transferima ostalim nivoima vlasti, ukazujući da je time prekršen Zakon o budžetskom sistemu.

Na osnovu izvršene revizije utvrđeno je da prihodi od komunalnih taksi, koje obuhvataju i komunalne takse za parkiranje motornih vozila, nisu tačno i objektivno iskazani, odnosno naplaćeni su u manjem iznosu ili nije uopšte vršena njihova naplata, predočila je DRI.

"Tako je komunalna taksa za parkiranje motornih vozila naplaćivana na račun JP 'Parking servis', umesto na uplatni račun javnih prihoda budžeta Grada, kako su odbornici Skupštine grada Beograda to jasno definisali članom 12. Odluke o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji Grada", primetila je DRI i napomenula da to ne znači da građani koji parkiraju motorna vozila treba da dobijaju dodatne uplatnice, već da se dosadašnji način naplate promeni tako da se sredstva direktno uplaćuju na račun budžeta Grada.

U saopštenju DRI je ukazao da "navedene tvrdnje gradonačelnika da revizori osporavaju centralizaciju javnih nabavki energenata nije tačna, jer se u revizorskom izveštaju nigde ne navodi iskazana kvalifikacija, već se konstatuju utvrđeni nedostaci sprovedenih postupaka javnih nabavki".

"Dosadašnji način rada ne omogućava odgovarajući oblik kontrole poslovanja, evidentiranja i raspolaganja energentima (lož ulje, mazut i ugalj), čime se povećava rizik od mogućih zloupotreba prilikom njihovog korišćenja".

DRI navodi "da je Grad izdvojio za izgradnju obdaništa i asfaltiranje ulica značajna finansijska sredstva u iznosu od sedam milijardi dinara i pri tom je sprovodio restriktivne postupke javnih nabavki za koje nisu postojali zakonom predviđeni uslovi (ograničen broj ponuđača i nemogućnost planiranja sa stanovišta obima i vremena).

"Grad je trebalo da sprovodi otvorene postupke javnih nabavki i time obezbedi transparentnost, jednakost i konkurentnost ponuđača i ekonomičniju i efikasniju upotrebu javnih sredstava".

"DRI nije osporavala finansiranje rekonstrukcije i kapitalnog održavanja infrastrukture u JP 'Železnice Srbije', već je konstatovala da izvršeno plaćanje nije evidentirano prema odgovarajućim propisima.

Istovremeno, utvrđeno je da su na taj način preuzete obaveze u iznosu od 334, 7 miliona dinara, za koju su u budžetu Grada bila obezbeđena sredstva u iznosu od 151 miliona dinara, kapitalnog održavanja preuzete su obaveze u iznosu od 241,9 miliona dinara, a budžetom Grada uopšte nisu planirana sredstva za tu namenu.

"Način preuzimanja ovih obaveza je u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim je propisano da direktni budžetski korisnik može preuzimati obavezu do visine aproprijacije koja je odobrena za tu namenu i u toj budžetskoj godini", navodi se u saopštenju.

Đilas je juče izjavio da je Beograd zahvalan na preporukama i sugestijama iz izveštaja DRI o završnom računu gradskog budžeta, ali da od nekih izdvajanja ne može i neće odustati, da neće smanjivati plate vaspitačicama, neće davati novac pojedinačno školama za nabavku ogreva, neće ukinuti pomoć na svaka tri meseca penzionerima sa najmanjim primanjima, što su bile neke od primedbi u izveštaju DRI.

SAOPŠTENJE DRI U CELOSTI  – 17. JANUAR 2012. GODINE

Radi objektivnog informisanja javnosti, a povodom izjave gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, da je „Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja grada Beograda za 2010. godinu jednostran“ i da“ grad od nekih izdvajanja ne može i neće odustati“, Državna revizorska institucija daje sledeće saopštenje:

Državna revizorska institucija je nezavisno revizorsko i kontrolno telo koje se stara o tome da se državni prihodi raspodeljuju na zakonit način i da se javnim sredstvima i imovinom upravlja na finansijski odgovoran način, a u skladu sa zakonima koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.
 
Državna revizorska institucija nije osnovana da bi ograničavala povećanje plata u bilo kom sektoru, dodelu nagrada najzaslužnijim građanima u bilo kojoj profesiji, kao i druga socijalna davanja, već da kontroliše primenu zakona i propisa, sastavlja izveštaje i daje mišljenja o tome i na taj način obaveštava javnost kako se i na koji način troše sredstva poreskih obveznika. To je njena osnovna uloga koju će i dalje vršiti za dobrobit svih građana Republike Srbije. Dakle, deca sa posebnim potrebama, porodilje, penzioneri, kao i svi građani kojima je pomoć potrebna, treba da dobiju pomoć, ali isto tako svi poreski obveznici zaslužuju da se javna sredstva koriste u zakonskim okvirima. Ukoliko želje i mogućnosti nisu usklađene i prevazilaze okvire zakona, onda zakone treba menjati. A ministri, gradonačelnici i predsednici opština mogu aktivno da učestvuju u izmenama i dopunama zakona za koje smatraju da su se u praksi pokazali kao neadekvatni
 
Državna revizorska institucija nema ništa protiv da vaspitačice budu adekvatno plaćene za svoj rad, ali to mora biti zasnovano na zakonskim osnovama. Kada je u pitanju nalaz Državne revizorske institucije da je iz budžeta za 2010. godinu isplaćeno 2,9 milijardi dinara više za plate vaspitačica, revizori nisu vršili kontrolu pojedinačnih obračuna plata za zaposlene u predškolskim uslovima, već je vršena revizija obračuna i isplata plata za sve zaposlene, kao i njihova usklađenost sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ukoliko gradonačelnik ne prihvati nalaz i preporuku Državne revizorske institucije u vezi sa pravilnošću obračuna plata za zaposlene u predškolskim ustanovama, samim tim nastaviće sa kršenjem odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije.

Takođe, Državna revizorska institucija nije osporavala isplatu jednokratne pomoći penzionerima, već je jasno naglasila da za navedenu isplatu nije doneta odgovarajuća odluka Skupštine grada i da nisu obezbeđena potrebna sredstava, pa je grad uzeo pozajmicu od JKP „Gradske pijace“ Beograd u iznosu od 178.720.302 dinara, radi navedene isplate.

Kada je u pitanju isplata nagrada najboljem policajcu meseca u visini jedne plate,  Državna revizorska institucija je u izveštaju konstatovala da su navedene isplate izvršene bez postojanja odgovarajuće računovodstvene dokumentacije, pravnog osnova i iznosa preuzetih obaveza u pisanoj formi pre plaćanja tih obaveza, shodno Zakonu o budžetskom sistemu. Zbog toga je Državna revizorska institucija preporučila da je potrebno pripremiti nacrt opštih akata kojima se uređuje pravo na nagrade za policajce, a koji će predstavljati osnov za donošenje pojedinačnih rešenja za isplatu nagrade policajcu meseca.

Što se tiče dotacija koncertima dece sa hendikepom, u revizorskom izveštaju nije osporeno finansiranje programa i projekata udruženja građana, već je jasno naglašena obaveza svih korisnika javnih sredstava da se plaćanja iz budžeta zasnivaju na važećim zakonskim propisima. Napominjemo da se pitanje finasiranja koncerta dece sa hendikepom u „Kolarcu“ nije nijednom spomenulo u revizorskom izveštaju, pa je izjava gradonačelnika po tom pitanju neosnovana.

Navodi gradonačelnika Đilasa da je u revizorskom izveštaju pomenuto da nije planirana pomoć Japanu za ublažavanje posledica od zemljotresa nije tačna, jer to u izveštaju nije nigde navedeno. Ova konstatacija nije ni logična jer se zemljotres u Japanu dogodio 11. marta 2011. godine, a izveštaj se odnosio na finansijsku 2010. godinu i obuhvatio je pomoć stanovništvu Haitija usled zemljotresa, kao i gradu Zaječaru, gradu Leskovicu, opštini Trgovište, opštini Nova Crnja i gradu Kraljevu za saniranje šteta usled velikih kiša, izlivanja rečnih tokova i zemljotresa.
Inače, Državna revizorska institucija ne osporava ni iznos ni planiranje donacija, već njihovo evidentiranje u poslovnim knjigama, jer nije reč o rashodima Grada, već o donacijama stranim vladama i transferima ostalim nivoima vlasti. Ovim je prekršen Zakon o budžetskom sistemu.

Na osnovu izvršene revizije utvrđeno je da prihodi od komunalnih taksi, koje obuhvataju i komunalne takse za parkiranje motornih vozila,  nisu tačno i objektivno iskazani, to jest naplaćeni su u manjem iznosu ili nije uopšte vršena njihova naplata.
 Tako je komunalna taksa za parkiranje motornih vozila naplaćivana na račun  JP „Parking servis“, umesto na uplatni račun javnih prihoda budžeta Grada, kako su odbornici Skupštine grada Beograda to jasno definisali članom 12 Odluke o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji Grada. Ovo ne znači da građani koji parkiraju motorna vozila treba da dobijaju dodatne uplatnice, već da se dosadašnji način naplate promeni tako da se sredstva direktno uplaćuju na račun budžeta Grada.

Navedene tvrdnje gradonačelnika da revizori osporavaju centralizaciju javnih nabavki energenata nije tačna, jer se u revizorskom izveštaju nigde ne navodi iskazana kvalifikacija, već se konstatuju utvrđeni nedostaci sprovedenih postupaka javnih nabavki. Dosadašnji način rada ne omogućava odgovarajući oblik kontrole poslovanja, evidentiranja i raspolaganja energentima (lož ulje, mazut i ugalj), čime se povećava rizik od mogućih zloupotreba prilikom njihovog korišćenja.

Grad je izdvojio za izgranju obdaništa i asfaltiranje ulica značajna finansijska sredstva u iznosu od sedam milijardi dinara i pri tom je sprovodio restriktivne postupke javnih nabavki za koje nisu postojali zakonom predviđeni uslovi (ograničen broj ponuđača i nemogućnost planiranja sa stanovišta obima i vremena). Grad je trebalo da sprovodi otvorene postupke javnih nabavki i time obezbedi transparentnost, jednakost i konkurentnost ponuđača i ekonomičniju i efikasniju upotrebu javnih sredstava.

Državna revizorska institucija nije osporavala finansiranje rekonstrukcije i kapitalnog održavanja infrastrukture u JP „Železnice Srbije“, već je konstatovala da izvršeno plaćanje nije evidentirano prema odgovarajućim propisima. Istovremeno, utvrđeno je da su na taj način preuzete obaveze u iznosu od 334.792.088 dinara, za koju su u budžetu Grada bila obezbeđena sredstva u iznosu od 151.000.000 dinara, a kod kapitalnog održavanja preuzete su obaveze u iznosu od  241.998.557 dinara, a budžetom Grada uopšte nisu planirana sredstva za tu namenu. Način preuzimanja ovih obaveza je u suprotnosti sa članom 54 Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da direktni budžetski korisnik može preuzimati obavezu do visine aproprijacije koja je odobrena za tu namenu i u toj budžetskoj godini.

Naglašavamo da akta kojima Institucija vrši svoju nadležnost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima.

PREMA ZAKONU O JAVNOJ SVOJINI VOJVODINI SE VRAĆA IMOVINA VEĆ U FEBRUARU

B92, Beta

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je da će pokrajini do kraja februara biti vraćena imovina.

Kostreš je za Radio-televiziju Vojvodine rekao da će do kraja idućeg meseca pokrajini biti vraćena imovina "čija dokumentacija nije sporna", prema odredbama Zakona o javnoj svojini.
"Ta imovina bi trebalo da do kraja sledećeg meseca zvanično promeni titulara", rekao je Kostreš, koji je bio šef radne grupe za izradu Zakona o javnoj svojini.

Dodao je da će u narednih šest meseci, "kada se nađu najbolja pravna rešenja", biti vraćeno "sve što je dogovoreno".

UREDBA O OGRANIČENJU MARŽE SE UGLAVNOM POŠTUJE, IAKO IZAZIVA OŠTRE REAKCIJE EKONOMISTA

Vlada Srbije je 30. decembra prošle godine donela uredbu kojom se najviša ukupna stopa marže u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na 10 odsto. Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer, svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.

Uredbu o ograničenju trgovinske marže na 10 odsto za osnovne životne namirnice, poštuje oko 98 odsto kontrolisanih maloprodajnih objekata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Ljubiša Dimitrijević.

"Dosadašnje kontrole oko 1.500 maloprodajnih objekata pokazale su da manje od dva odsto kontrolisanih objekata ne poštuje tu uredbu", kazao je on novinarima.

Dimitrijević je naglasio da je istekao period obaveštavanja trgovinskih objekata o uredbi o ograničavanju marže i od sada će se kažnjavati oni koji je ne poštuju i ne primenjuju.

"Prvi period kontrole bio je edukativan i informativan, sada krećemo u kontrole u kojima ćemo gledati da li ima povreda uredbe i u skladu sa vrstom to sankcionisati", kazao je on.
"Uredba je retrogradna u sistemskom smislu i posledice mogu da budu sužavanje asortimana ponude, veća korupcija aktiviranja crnog tržišta i u krajnjoj liniji veća inflacija", izjavio je ekonomista Stojan Stamenković.

Stamenković je naveo i da su ekonomisti još 2006. godine upozoravali da konkurencija u trgovini u Srbiji nije dovoljna i da je manja nego u drugim zemljama regiona, što utiče i na cenu osnovnih životnih namirnica.

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede i trgovine (www.mpt.gov.rs) navodi se da uredba o maržama predviđa novčanu kaznu od 200.000 do dva miliona dinara za prekršaj pravnog lica, a može se izreći i zaštitna mera zabrane preduzeću da se bavi određenom delatnošsću od šest meseci do godinu dana.

Kako se navodi, za prekršaj će biti kaznjeno i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, dok je novčana kazna za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

NA NACRT IZMENA I DOPUNA ZAKONA O UDŽBENICIMA VEĆINA IZDAVAČA DOSTAVILA PRIMEDBE

Tanjug

Većina izdavača udžbenika je vladi Srbije dostavila primedbe na nacrt izmena i dopuna zakona o udžbenicima, apelujući danas na vladu da ih ne prihvati jer će, kako smatraju, njegovo usvajanje ugroziti kvalitet obrazovanja.

Generalna direktorka izdavačke kuće "Klet" Gordane Knežević Orlić na konferenciji za novinare rekla je da Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o udžbenicima, koji je osvanuo na sajtu Ministarstva prosvete "niko nikad pre toga nije video", a sadrži i retrogradnu definiciju udžbenika.

Direktorka Orlić je mišljenja da neko pokušava zarad, kako kaže, političkih poena, da prilagodi zakon takozvanom projektu besplatnih udžbenika, koji, kako je objasnila, uopšte nije besplatan, nego se takozvani neradni udžbenici samo pozajmljuju đacima na jednu godinu.

U nacrtu zakona predviđeno je da umesto sadašnje moderne i razvojne definicije udžbenika, imamo pojam da je "udžbenik knjiga iz koje učenik uči, u kome se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom".

"Neko se usudio i to sada izmenio u prevaziđenu definiciju udžbenika koja i proces učenja i stvaranja knjige i kompleta degradira i unazađuje", rekla je Orlićka.

Ona je zamerila i to što će đaci koristiti neizmenjeni udžbenik pet, šest godina, bez obzira što živimo u vreme u kojem svakodnevno saznajemo nove informacije.

Prema njenim rečima, ministarstvo je prošle godine "obmanulo" vladu i donelo projekat suprotan zakonu o udžbenicima, a sada, kako je navela, ishitreno pokušava da menja zakon kako bi, kako smatra, mogli da nastave ilegalno započeti projekat.

Takođe, ako izmene budu usvojene, biće otvorena mogućnost diskriminacije udžbenika i izdavača, navela je Orlićka, smatrajući da će udžbenici dati đacima na upotrebu biti loši.

Zamenik generalnog direktora izdavačke kuće "Klet" Ivan Perić ukazao je na neracionalno trošenje državnih para zbog nepostojanja komunikacije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i izdavača.

Prošle godine je odbijeno oko 200 kompleta zbog tehničke ili formalne greške, koje su, da je bilo komunikacije, lako i brzo mogle biti ispravljene.

Odbijeni udžbenici moraju da čekaju godinu dana, a komisija za pregled udžbenika mora ponovo da se formira, što se plaća, rekao je Perić i naveo da je prošle godine za taj posao utrošeno 11 miliona dinara.

Konferenciji je prisustvovao i regionalni direktor "Kleta" Rok Kvaternik koji je najavljene izmene okarakterisao kao "suludu političku odluku".

JAVNI POZIV ZA DOSTAVLJANJE ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU BIĆE OBJAVLJEN POČETKOM FEBRUARA

Javni poziv za dostavljanje zahteva za restituciju biće objavljen početkom februara, a prva obeštećenje se očekuju krajem godine, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević.

"Građani će zahteve za restituciju podnositi u poštama, a o njima će odlučivati novoosnovana Agencija za restituciju u roku do šest meseci", kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.

Rok za podnošenje zahteva za restituciju je dve godine od objavljivanja javnog poziva i to nadležnoj područnoj filijali Agencije za restitituciju, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Procenjuje se da će Agenciji biti dostavljeno oko 150.000 zahteva za povraćaj oduzete imovine.

Ministarstvo finansija objavilo je obrazac zahteva za obeštećenje, a uskoro će biti precizirana procedura njihovog podnošenja u 150 pošta u Srbiji u kojima će biti otvoreni šalteri Agencije.

Zahtev za restituciju moći će da podnesu svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici, kao i svi zakonski naslednici bivših vlasnika.

Agencija u 2012. godini ima budžet od 500 miliona dinara, a za obeštećenje bivših vlasnika kojima imovina neće biti vraćena u naturi obezbedjeno je oko 740 miliona dinara. U Fondu za restituciju, gde je izdvajan novac od prodaje društvenih firmi, trenutno ima 120 miliona evra.

"Do 2015. godine, kada će početi isplata obeveznica kojima će biti obeštećeni bivši vlasnici, predviđena je isplata akontacije koja iznosi 10 odsto vrednosti odštetnih zahteva, a njen maksimalni iznos je 10.000 evra. Za te namene je u ovoj godini obezbeđeno dovoljno novca, jer se ne očekuje da će veliki broj zahteva biti rešen do kraja godine", rekao je Radosavljević.

"Građani će zahteve za restituciju podnositi u poštama.Rok za podnošenje zahteva za restituciju je dve godine od objavljivanja javnog poziva i to nadležnoj područnoj filijali Agencije za restituciju, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić je agenciji Beta kazao da tu instituciju, osnovanu početkom ove godine, očekuje veliki posao, zbog čega će morati da zaposli veći broj ljudi.

Agencija je preuzela zaposlene iz Direkcije za restituciju, manje od dvadeset ljudi, a optimalno bi bi bilo, prema rečima Sekulića, da ima oko 250 zaposlenih.
"Uskoro ćemo objaviti konkurs za zapošljavanje ljudi koji će proveravati podatke iz dokumentacije o oduzetoj imovini i odlučivati o podnetim zahtevima. Biraćemo najbolje stručnjake za tu oblast", rekao je Sekulić.

VLADA RS UPUTILA PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI SRBIJE U SKUPŠTINSKU PROCEDURU 11. JANUARA 2012: BUDŽET KOJI JE PREDVIĐEN ZA RBS TREBALO BI DA BUDE MILIJARDU EVRA, IZJAVLJUJE PREDSEDNIK PKS

Tanjug

Budžet koji je predviđen za Razvojnu banku od 400 miliona evra je nedovoljan i trebalo bi da bude milijardu evra, kaže predsednik PKS Miloš Bugarin.

On je ocenio da Razvojna banka Srbije mora da ima kapacitet od milijardu evra koja bi mogla da bude stavljena u funkciju podsticaja privrede.

Bugarin je dodao da su u Zakonu o Razvojnoj banci napravljeni propusti "koji nisu činjeni u zemljama u regionu" , i naveo da je Komora uputila niz amandmana kako bi taj pravni akt bio poboljšan.

"Ako smo želeli da imamo Zakon o razvojnoj banci, onda moramo da imamo funkcionalnu razvojnu banku koja će imati adekvatan nivo kapitalizacije i finansijskih sredstava koji može podržati velike razvojne i infrastrukturne projekte``, kazao je Bugarin.

Prema njegovim rečima postoje mogućnosti da se predlog Zakona o razvojnoj banci poboljša.

Bugarin je izrazio očekivanje da će taj pravni akt što pre biti donet i stupiti na snagu i da će razvojna banka ostvariti svoju funkciju - da podrži srpsku privredu.

Vlada Srbije uputila je Predlog zakona o RSB u skupštinsku proceduru 11. januara ove godine.

Predlogovom ovog zakona je predviđeno da će minimalni osnivački kapital banke iznositi 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, predmetni kapital će se obezbediti iz republičkog budžeta, a Srbija mora biti većinski vlasnik RBS.

Vlada Srbije navela je u obrazloženju predloženog zakona da će za njegovo sprovodjenje iz budžeta u naredne tri godine biti izdvojeno 400 miliona evra i to 2013. 100 miliona evra, a 2014. i 2015. godine po 150 miliona evra.

Razvojna banka je finansijska institucija koja se bavi dugoročnim kreditiranjem projekata za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, a koji imaju pozitivne efekte na ukupni razvoj privrede Srbije i to povećanje medjunarodne konkurentnosti, podsticaj izvoza i smanjivanje regionalnih razlika u nivou razvijenosti.

Primarni cilj te institucije biće podsticanje razvoja privrede Srbije, a ona će, kao instrument strukturalne i promotivne politike Vlade, delovati onda kada poslovni finansijski sektor ne može sam na odgovarajući način da prati i podrži razvojni potencijal privrede.

Najvažniji prioritet, kako piše u predloženom zakonu, biće pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, budući da on čini 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji i zapošljava 67,2 odsto radne snage u zemlji. Taj sektor je cenu i pristup finansiranju ocenio kao jednu od najvećih prepreka u poslovanju.

Pored toga, Razvojna banka će podržavati i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lokalne infrastrukture ili energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i druge oblasti koje povećavaju konkuretnost domaće privrede, izvozne transakcije, internacionalizaciju srpske ekonomije...

PREMA IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE U SRBIJI JE ODRŽANA MAKROEKONOMSKA STABILNOST

Izvor: Beta

Vlada u Beogradu je "izgleda održala makroekonomsku stabilnost u sve većoj globalnoj neizvesnosti", navodi Evropska komisija.

U izveštaju EK navedeno je da su srpske devizne rezerve su stabilne i da je zemlja sa Međunarodnim monetarnim fondom(MMF) utvrdila načelan sporazum.

EK podvlači da je Međunarodni monetarni fond konačno odobravanje stend-baj "aranžmana iz predostrožnosti" od milijardu i sto miliona evra uslovio rebalansom budžeta Srbije za 2012. godinu.

U analizi se konstatuje da je odluka o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, "uz priznanje da je Srbija ostvarila značajan napredak", pomerena za februar i mart.

Istaknuto je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije smanjen na pola postotka u trećem kvartalu prošle godine, dok je u drugom kvartalu još bio 2,5 odsto, ali se ukazano i da je "ravan ekonomske aktivnosti održana u poslednjem kvartalu".

Na osnovu prve procene, ukupni BDP Srbije u 2011. godini porastao je za 1,9 odsto, dok je u 2010. bio jedan odsto.

Ekonomski rast u Srbiji u prošloj godini je, kako je ocenila EK, uglavnom bio podstican izvozom "koji je ostao snažan uprkos jačanju kursa dinara tokom godine i pogoršavanju prilika kod glavnih trgovinskih partnera Srbije".

Slabi su bili domaća potražnja i potrošnja, a investicije su sporo rasle, navedeno je u izveštaju EK o Srbiji, kao i da je broj zaposlenih smanjen za tri odsto i da je prošle godine dostigao "istorijski nizak nivo od million i 760 hiljada lica koja su imala posao".
U analizi EK se dodaje da je stopa nezaposlenosti porasla na 23 odsto radno sposobnog stanovništva, dok su plate i penzije, iako su odmrznute, realno porasle samo za 0,3 odsto.

Deficit platnog bilansa Srbije za devet meseci prošle godine bio je, kako je navedeno, za 16 odsto viši nego godinu dana ranije, dok je trgovinski deficit porastao za devet odsto.

Izvoz je porastao za 17,5 odsto u prvih deset meseci 2011. godine, a uvoz za 14 procenata, devizne rezerve su uvećane na 12 milijardi evra, a srpski spoljni dug ostao je relativno na istom nivou i iznosio je 24 milijarde evra, piše u izveštaju EK.

Ukazano je na podatke srpske vlade da je inflacija u prošloj godini svedena na sedam odsto u odnosu na 10,3 odsto u 2010, uz ocenu da je to znatno više od tri do šest odsto, koliko je kao cilj postavila Narodna banka Srbije.

VANSUDSKO PORAVNANJE ZA SRBIJU I HRVATSKU DOBRO REŠENJE, IZJAVLJUJE PROFESOR MEĐUNARODNOG PRAVA

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević izjavio je da bi Hrvatska i Srbija međusobni spor pred Međunarodnim sudom pravde trebalo da reše "vansudskim poravnanjem".

"Dve zemlje bi mogle istovremeno da odustanu od spora, a prethodno bi se sporazumele o mirnom rešavanju spornih pitanja. Na kraju krajeva i Međunarodni sud pravde računa na to i to očekuje od dve strane u sporu", rekao je Dimitrijević za današnji novosadski Mađar so (Magyar szo).

On je obrazložio da Međunarodni sud pravde nije krivični sud u klasičnom značenju i da se on u odlučivanju oslanja na odluke i presude drugih sudova.

EVROPSKA KOMISIJA, KAO IZVRŠNO TELO EVROPSKE UNIJE, POKRENULA ZAKONSKI POSTUPAK PROTIV MAĐARSKE ZBOG SPORNIH REFORMI

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi.

U pitanju su reforme mađarskog pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka.

"Upravo smo odlučili da pokrenemo prekršajni postupak protiv Mađarske po tri tačke. Ne želimo da oko te zemlje ostane i senka sumnje kad je reč o demokratskim principima i vrednostima", izjavio je predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo.

Očekivalo se da Komisija, koja ima 17 članova, pošalje tri pisma upozorenja vladi mađarskog premijera Viktora Orbana sa zahtevom za povlačenje spornih reformi i upozorenjem da će se Mađarska u suprotnom suočiti sa pokretanjem prekršajnog postupka.

Jedan neimenovani zvaničnik EU je izjavio da je Budimpešti dato mesec dana da povuče sporni zakon za koji se smatra da ugrožava nezavisnost mađarske centralne banke, kao i pravosudni sistem i agenciju za zaštitu podataka.

"Iskoristićemo svu svoju moć da osiguramo da se Mađarska pridržava propisa EU", kazao je Barozo prošle sedmice.

Ukoliko Mađarska bude ignorisala zahtev Komisije, taj izvršni organ EU može da se obrati Evropskom sudu pravde ali tada bi postupak mogao da potraje i godinu dana.

EU ima i drugi, mnogo brži način za rešavanje spora za Mađarskom. Budimpešta je od MMF-a i od EU zatražila ranije finansijsku pomoć i obe institucije najavile su da neće ni razmatrati taj zahtev dok ne bude obezbedjena nezavisnost mađjarske centralne banke.

Nezadovoljstvo zakonom koji je usvojen 31. decembra izvelo je ovog meseca hiljade Mađara na ulice radi protesta i dovelo do obustavljanja pregovora Mađarske sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom o obezbeđivanju kreditne linije, vredne do 20 milijardi evra (25 milijardi dolara), preko potrebne toj zemlji koja pati od pomanjkanja gotovine.

PREREGISTRACIJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA NUŽNA SAMO U SLUČAJU PROMENA U DOMAĆINSTVIMA IZJAVLJUJU U UPRAVI ZA AGRARNA PLAĆANJA

Beta

U Srbiji će ove godine svaki šesti poljoprivrednik imati razlog da menja podatke u registru poljoprivrednih gazdinstava, nakon što je promenjen način registracije, procenila je Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Odlazak u Upravu za trezor i menjanje podataka, odnosno preregistracija gazdinstava, što je do početka ove godine bila obaveza poljoprivrednika, od sada će biti obavezna samo ukoliko ima nekih promena u domaćinstvima, rečeno je agenciji Beta u Upravi za agrarna plaćanja.

"Ovo će omogućiti uštede u vremenu, novcu, materijalu, kako za Ministarstvo tako i za poljoprivrednike", naveli su u Upravi i podsetili da je u Srbiji prošle godine bilo registrovano ukupno 453.333 poljoprivrednih gazdinstava, od tog broja je 288.020 aktivno.

Ministarstvo poljoprivrede se opredelilo za promenu načina registracije i radi daljeg pojednostavljenja procedura potrebnih za dobijanje sredstava namenjenih podsticanju poljoprivredne proizvodnje.

Istaknuto je da se "upis novog poljoprivrednog gazdinstva u Registar može ostvariti tokom cele godine u nadležnoj jedinici Uprave za trezor prema mestu prebivališta poljoprivrednika".

Vlasnici već registrovanih gazdinstava dužni su da područnoj jedinici Uprave za trezor prijavi promenu svih podataka koji su upisani u Registar u roku od 30 dana od nastanka promene.
Promene koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva dužan da prijavi odnose se, pored ostalog, na promenu kulture koju će gajiti, vrstu i broj životinja koje se gaje, promenu veličine poljoprivrednog zemljišta.

DIJALOG DRŽAVE I PRIVREDNIKA NEOPHODAN PUT KA IZLASKU IZ KRIZE

Tanjug

"U Srbiji treba da se finansiraju programi koji prave profit i brzo vraćaju pare - programi za izvoz. Dobar profit znači investiranje i zapošljavanje. U Srbiji treba da se ulaže u poljoprivredu, rudarstvo i metaloprerađivačku industriju", naveo je predsednik koncerna Farmakom MB Miroslav Bogićević.

Dijalog državnog vrha, privrednika i bankara značajan je korak u pravcu definisanja i rešavanja problema u kojima se našla srpska privreda usled posledica globalne ekonomske krize, ocenio je Bogićević.

"Nadam se da ćemo kroz dijalog koji su u decembru pokrenuli predsednik i premijer Srbije doći do značajnih rešenja za srpsku privredu", kazao je on za Tanjug izrazivši očekivanje da će do kraja januara biti održan novi sastanak sa privrednicima i bankarima.

Bogićević je istakao da su uslovi privređivanja u Srbiji teški jer privreda nema podršku banaka, a krediti su vrlo nepovoljni.

"Nemamo dovoljno kredita i to što imamo izuzetno je nepovoljno. Plaćamo kamatu oko dva odsto mesečno, a naši partneri u inostranstvu plaćaju do 2,5 procenta na godišnjem nivou. U takvom odnosu snaga moramo da budemo mnogo vešti da bi opstali na stranom tržištu", objasnio je prvi čovek Farmakoma MB.

Bogićević je podsetio da je koncern Farmakom MB zaključio povoljan ugovor sa Međunarodnom finansijskom korporacijom o kreditu od 120 miliona evra, kako je rekao, za "prepakivanje nepovoljnih kredita".

Prema Bogićeviću, srpska privreda raspolaže značajnim materijalnim i ljudskim resursima koji treba da budu iskorišćeni na pravi način.

On je najavio da će u 2012. godini Farmakom MB stipendirati geologe, rudare, mašinske inženjere, koji će se baviti rudarskom proizvodnjom i održavanjem mašina u rudniku.

"Potpuno ćemo snositi sve troškove školovanja, od srednje škole pa nadalje", rekao je Bogićević i podsetio je koncern podelio 270 stipendija od 150 do 200 evra mesečno.

U Farmakomu smo davno shvatili da je dobra kompanija ne samo ona koja pravi dobar profit, ima dobru proizvodnju i dobar izvoz, nego ona koja je društveno odgovorna i gde su zaposleni i okolina zadovoljni, ukazao je on i najavio da će ove godine u sve kompanije koncerna biti uveden i dečji dodatak.

Koncern Farmakom MB koji obuhvata više domaćih kompanija u prehrambenoj i metaloprerađivačkoj industriji i rudarstvu minule godine je, kako se procenjuje, ostvario prihod od pola milijarde evra, što je drastičan rast u odnosu na 300 miliona evra u 2010. godini.

Bogićević je rekao da je sasvim realna prognoza plan kompanije da u 2012. godine poveća obim proizvodnje namenjene izvozu do 80 procenata.

Koncern ima predstavništva u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Makedoniji, ističe se kroz mnoge ekološke i projekte društvene odgovornosti, a dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

U sastavu koncerna Farmakom MB posluju Mlekara Šabac, Poljoprivredni kombinat "7. jul" Debrc, Industrijski kombinat "Guča", Livnica Požega, Fabrika akumulatora Sombor, Rudnici i Topionica "Zajača" Loznica, Rudnik "Lece" u Medveđi, Rudnik "Suva Ruda" u Raškoj, rudnici Rujevac, Rajićeva Gora i drugi.

PUTEVI SRBIJE ĆE DO 13. FEBRUARA 2012. RASPISATI PRVI TENDER ZA ODRŽAVANJE PUTNE MREŽE

Tanjug

Putevi Srbije će do 13. februara raspisati prvi tender za održavanje putne mreže i sa putarskim preduzećima sklopiti novi ugovor najkasnije do 15. aprila, izjavio je generalni direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak.

Na tenderu će moći da učestvuju domaće i strane firme, kao i preduzeća iz Nibens grupe, rekao je za Tanjug direktor Drobnjak.

Drobnjak je napomenuo da su Putevi Srbije već počeli sprovođenje procedura vezanih za taj tender koji je preporučila i Državna revizorska institucija u svom izveštaju.

Rok za predkvalifikaciju zainteresovanih firmi će, prema Drobnjaku, biti do 13. marta i ukoliko budu zadovoljile uslove moći će da se prijave do 20 marta.

Drobnjak je naveo da je već gotova konkursna dokumentacija i da Putevi Srbije očekuju da će se na tenderu prijaviti 25 ili 26 domaćih preduzeća, a od stranih "Alpina", "Štrabag" i "Por".

Na konkursu će moći da se prijave i preduzeća za puteve "Beograd" i "Bačkaput", sa kojima je raskinut ugovor o privatizaciji u okviru Nibens grupe, jer ona sada normalno rade, dok će se videti za preduzeća "Niš", "Kragujevac" i "Vranje", jer su im računi još uvek blokirani, kazao je Drobnjak.

Putarska preduzeća "Nibens grupe" duguju bankama oko 130 miliona evra, a ukupna dugovanja tih firmi su približno 170 miliona evra.

Vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković i sedam rukovodilaca te grupacije uhapšeni su pre osam meseci pod sumnjom da su od 2007. do 2010. izvlačili novac iz kruševačke fabrike maziva FAM preko drugih firmi koje su u vlasništvu pomenutog biznismena.

Šteta naneta FAM - u procenjena je na više od 32 miliona evra.

Direktor Puteva Srbije je, takođe, naveo da je u nadležnosti tog javnog preduzeća trenutno oko 15.300 kilometara, a na osnovu očekivane prekategorizacije biće uskoro 9.300.
Putevi Srbije su već pokrenulo proceduru u Vladi Srbije da budu smanjeni magistralni i regionalni putevi i da deo njih pripadne lokalnim samoupravama u skladu sa novim zakonom, objasnio je Drobnjak.

Drobnjak je ranije izjavio Tanjugu da je za obnovu autoputeva, magistralnih i regionalnih puteva potrebno ukupno dve do 2,2 milijarde evra kako bi bili dovedeni u dobro stanje.

Putevi Srbije su najavili da će ove godine u obnovu i održavanje putne mreže biti utrošeno oko 400 miliona evra.

ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE STARIH KNJIGA, KOJE BI MOGLE PREDSTAVLJATI KULTURNO DOBRO, POTREBNA JE DOZVOLA

Politika

Za iznošenje iz zemlje starih knjiga, koje bi mogle predstavljati kulturno dobro, potrebna je dozvola, piše Politika.

Građani Srbije koji u kućnoj biblioteci imaju stare, retke knjige, spise, rukopise ili štivo koje bi moglo da ima status kategorisanog kulturnog dobra, ali i ona dela koja brižljivo čuvaju kao nasleđe svojih predaka, nikako ne bi smeli da ih iznesu van granica zemlje ako pre toga nisu konsultovali stručnjake Narodne biblioteke Srbije (NBS).

Na osnovu procene ove centralne ustanove čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita kulturnog blaga u domenu pokretnih dobara, vlasnik makar i jedne stare ili retke bibliotečke građe je u obavezi da pre polaska na put donese spisak dela koja potom podležu stručnoj proceni. Ako tim NBS oceni da je reč o kategorisanom kulturnom dobru ili onom koje uživa prethodnu zaštitu, vlasnik može da dobijedozvolu za njegovo iznošenje iz Srbije, ali postoje određena pravila koja moraju da se poštuju.

„Vlasnici retkih ili starih knjiga, kao što je recimo Rajićeva „Istorija” koje ima u više primeraka u zemlji, od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva dobijaju uslovnu dozvolu za iznošenje u inostranstvo, ali pre toga takvo štivo mora da se digitalizuje i zavede u bazu podataka. Beležimo ime vlasnika, njegovo kulturno dobro, mesto i zemlju gde putuje i vremenski period u kojem će biti odsutan,“ objašnjava Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.

To ipak ne znači da svaki građanin koji polazi na godišnji odmor, službeno putovanje, ili seli kućnu biblioteku u neku drugu zemlju, treba da se javi NBS.

“Ne treba tražiti dozvolu od NBS za knjige iz 20. veka, mada neke retke publikacije, kao što su dela iz ratnih godina minulog veka (1914–1918, 1941–1945), mogu da imaju svojstva kulturnog dobra od izuzetnog ili velikog značaja. Naš zadatak je da procenimo dali ona imajustatus kategorisanog kulturnog dobra koje po važećem zakonu ne može da se iznese iz zemlje,“ ističe Stefanovićeva.

Kada krug procenjivanja bude završen, procedura za dobijanje dozvole je sasvim jednostavna, jer da bi vlasnik dela mogao da ga iznese iz zemlje prethodno treba da izdvoji 750 dinara za republičku administrativnu taksu i 580 dinara koliko staje nadoknada NBS za izdavanje dozvole.

“Onaj ko ne poseduje dozvolu rizikuje da bude vraćen sa granice. Dela koja imaju našu dozvolu za prelazak carine „odlaze” na put bez ikakvih problema,“ precizira načelnica Odeljenja posebnih fondova.

HRVATSKA BI MOGLA HITNO DA UVEDE POREZ NA PENZIJE SVOJIH GRAĐANA KAKO BI IZBEGLA DA TAKVE POREZE PLAĆAJU U ZEMLJAMA U KOJIMA SU OSTVARILI PRAVO NA PENZIJU

business.hr, Poslovni dnevnik

Hrvatska bi mogla hitno uvesti porez na penzije svojih građana kako bi izbegla da takve poreze plaćaju u zemljama u kojima su ostvarili pravo na penziju.

Nemačka, nakon što je shvatila da Hrvatska ne oporezuje penzije iz inostranstva, pozvala je 82 hiljade hrvatskih državljana, koji su penzije zaradili u Nemačkoj da retroaktivno plate porez na sve penzije koje su primili još od 2007. godine.

Ovaj primer slediće i Austrija koja je poslala obaveštenje hrvatskim vlastima da planiraju da uvedu porez na penzije koje se isplaćuju hrvtaskim građanima.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kazao je da će se iduće nedelje sastati sa stručnjacima poreske uprave kako bi se dogovorili oko daljih postupaka i videti može li Hrvatska uvesti porez.

Radnici iz inostranstva poslali su 2011. u Hrvatsku 1200 milona dolara što je za 52 miliona dolara manje u odnosu na 2010. godinu, procena je Svetske banke.

U Sloveniju se slilo 26 miliona dolara, u BiH 104 miliona, a u Srbiju 368 miliona dolara više nego prethodne godine.

Pre svetske krize, od 2007. do 2008., iznos radničkih doznaka u Hrvatsku povećao se sa 1,1 na 1,3 milijarde dolara, no od tada je u padu.

Ekonomska kriza, čini se, nije jedini razlog pada radničkih doznaka u Hrvatskoj.

"Teško je objasniti tu razliku", napominje Anđelko Akrap, profesor demografije sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta. Jedan od mogućih razloga je da Hrvati bosanskohercegovačkog porekla deo novca uplaćuju u BiH.

Drugi mogući razlog je da su ljudi u inostranstvu zbog krize i nemaštine odlučili podići deo štednje i povećati iznos novca porodicama u pojedinim zemljama.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE OBJAVILO POZIV NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA OSNOVANIM RADI OSTVARIVANJA CILJEVA U OBLASTI NEGOVANJA TRADICIJA OSLOBODILAČKIH RATOVA SRBIJE I POBOLJŠANJA POLOŽAJA BORACA, VETERANA, INVALIDA I PORODICA PALIH PORACA, DA PODNESU PREDLOGE PROJEKATA KOJI ĆE BITI FINANSIRANI IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU • Rok za dostavljanje predloga projekata je 6. februar 2012. godine •

Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu, upućuje javni poziv zainteresovanim nevladinim organizacijama osnovanim radi ostvarivanja ciljeva u oblasti negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i poboljšanja položaja boraca, veterana, invalida i porodica palih poraca, da podnesu predloge projekata koji će biti finansirani iz budžeta Republike Srbije za 2012. godinu.

Prioritet u ovom pozivu jeste unapređenje položaja boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca u Republici Srbiji kao i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, kroz pružanje podrške projektima u oblasti:

- psihosocijalne rehabilitacije boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca;
- negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

PODNOSIOCI PREDLOGA PROJEKATA MOGU BITI NEVLADINE ORGANIZACIJE KOJE:

-  deluju na području Republike Srbije
- su osnovane radi ostvarivanja ciljeva u oblasti negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i poboljšanja položaja boraca, veterana, invalida i porodica palih boraca,
- upisane su u Registar udruženja kod nadležnog organa;
- imaju materijalne i ljudske resurse za sprovođenje projekta, a za predloge projekata koji se odnose na oblast koju u okviru svoje redovne nadležnosti obavljaju određene institucije/ustanove/zavodi nastupaju u partnerstvu sa njima;
- vode uredno finansijsko poslovanje;

PRIJAVA PROJEKATA

Svaka organizacija može prijaviti najviše tri projekta koje će realizovati u 2012. godini.

Maksimalna vrednost pojedinačnog projekta je do 1.000.000,00 dinara.

Dokumentacija:

- projekat se prijavljuje svaki zasebno, na za to predviđenom obrascu (obrazac 1 (26 kB)) http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/341-poziv-za-podnoenje-predloga-projekata;
- predlog budžeta se dostavlja za svaki projekat zasebno, na za to predviđenom obrascu (obrazac 2 (33.5 kB)) http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/341-poziv-za-podnoenje-predloga-projekata;
- ukoliko se predlog projekta odnosi na oblast koju u okviru svoje redovne nadležnosti obavljaju određene institucije/ustanove/organizacije, prednost će imati programi/projekti koji se sprovode u partnerstvu sa tom institucijom/ustanovom/organizacijom (Obrazac 3 - model ugovora o partnerstvu (28.5 kB)) http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/341-poziv-za-podnoenje-predloga-projekata;
- izveštaj o urednom finansijskom poslovanju u 2010. godini (završni račun)
- detaljno razrađen elaborat za svaki od projekata
- original ili overena kopija rešenja o registraciji;

Prijavu za učešće na javnom pozivu po konkursu podnosi ovlašćeno lice nevladine organizacije i ono je odgovorno za sve podatke iz prijave. Ukoliko se utvrdi netačnost podataka sadržanih u prijavi, ista će biti odbačena.

Kriterijumi za ocenu predloženih projekata su:

• Aktuelnost i održivost projekta;
• Doprinos koji projekat ima u ostvarenju ciljeva
• Doprinos unapređenju i razvoju Republike Srbije;
• Učešće partnerskih institucija/ustanova/zavoda;
• Iznos finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje projekta;
• Kompetetnost podnosioca projekta;
• Opremljenost podnosioca projekta;
• Kvalitet dosadašnjeg rada na projektima koje je finansiralo Ministarstvo;

KORIŠĆENJE ODOBRENIH SREDSTAVA

Odobrena sredstva organizacija može koristiti isključivo za sprovođenje prihvaćenog projekta.

Indirektni odnosno režijski troškovi (tekući, redovni troškovi vezani za rad same organizacije), iz Obrasca 2 - Budžet projekta, ne mogu preći 25 % od predloženog budžeta projekta.
Organizacija ne može koristiti odobrena sredstva za :

- promociju političkih stranaka ili stavova, niti za obavljanje delatnosti u cilju sticanja profita.
- pokrivanje dugovanja;
- namirivanje pristiglih obaveza po osnovu lizinga i pasivne kamate;
- stavke koje se već finansiraju iz drugih izvora;
- kupovinu zemlje i izgradnja objekata;
- kupovinu opreme koja ne služi za sprovođenje projektnih aktivnosti i nije u vezi sa projektnim aktivnostima.
- individualno sponzorstvo za učestvovanje u radionicama, seminarima, konferencijama ili kongresima, stipendije za studiranje i obuku zaposlenih u udruženjima;
- kupovinu vozila;
- retroaktivno finasiranje projekata koji se trenutno sprovode ili čija je realizacija okončana;

Tokom realizacije odobrenih projekata finansijer će vršiti kontrolu i procenjivanje (monitoring i evaluaciju) sprovođenja prihvaćenih projekata. Negativni izveštaj uticaće na dalje finansiranje odobrenih projekata.

Finansijer ima pravo da zahteva modifikaciju projekta kao i zaključenog Ugovora, odnosno po otpočinjanju realizacije Ugovora, u odnosu na eventualnu redukciju budžeta Ministarstva, sa jedne strane, ali i ukoliko se pokaže da pojedine budžetske stavke projekata ne odgovaraju realnim potrebama i/ili troškovima za realizaciju projekata, kao i ukoliko se na osnovu izveštaja ustanovi da Udruženje u toku implementacije nije ostvarilo planirane rezultate ili nije sprovelo sva planirane aktivnosti.

Finansiranje projekata se vrši na godišnjem nivou, mesečnim isplatama u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima.

ROK I NAČIN ZA PODNOŠENjE PRIJAVA PROGRAMA/PROJEKATA

Zainteresovane organizacije, dužne su da predloge programa/projekata dostave najkasnije do 06. februara 2012. godine u 12 časova.

Predlog projekta dostavlja se na srpskom jeziku, ćirilicom, napisan obavezno na personalnom računaru i na propisanim obrascima. Predlozi projekata pisani rukom ili pisaćom mašinom, kao i oni koji su dostavljeni bez CD -a ili mimo propisanog obrasca, neće se uzeti u razmatranje.

Predlog projekata dostavlja se u jednom odštampanom primerku koji mora biti overen i u elektronskoj formi na CD-u, u zatvorenoj koverti Ministarstvu rada i socijalne politike, Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu, na adresu: Makedonska 4a, Beograd, isključivo preporučenom poštom ili kurirskim putem odnosno ličnom dostavom. Na koverti obavezno treba naznačiti puno ime i adresu pošiljaoca, naziv projekta i sledeći tekst: "NE OTVARATI PRE ZAVRŠETKA KONKURSA".

Obrasci za prijavu dostupni su na web adresi www.minrzs.gov.rs Ministarstva rada i socijalne politike.

Zakasnele prijave, kao i nepotpune i one koje ne zadovoljavaju uslove iz ovog Poziva neće se razmatrati.

Komisija će doneti predlog odluke o izboru projekata koji će biti finansirani tokom 2012. godine, a nakon toga, Ministarstvo će sa podnosiocima istih zaključiti ugovore o finansiranju realizacije projekata.

Ovaj Poziv objavljuje se u Službenom glasniku i na web adresi www.minrzs.gov.rs.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 17.1.2012.

POTPISAN UGOVOR O KREDITU U VREDNOSTI OD 470 MILIONA EVRA IZMEĐU KOMPANIJE TELEKOM SRBIJA I 19 DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH BANAKA KAO ZAJMODAVACA • 320 miliona evra biće utrošeno na otkup 20 odsto akcija koje su u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE, a iznos od 150 miliona evra namenjen je refinansiranju postojećeg kredita za kupovinu Telekoma Republike Srpske •

Kompanija Telekom Srbija saopštila je danas da je potpisala Ugovor o kreditu u vrednosti od 470 miliona evra, od čega će 320 miliona evra biti utrošeno na otkup 20 odsto akcija koje su u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE.

Kako je saopšteno iz Telekoma, iznos od 150 miliona evra namenjen je refinansiranju postojećeg kredita za kupovinu Telekoma Republike Srpske, a ceo kredit koji je potpisan 9. januara, uzet je sa rokom dospeća od tri godine.

Iznos od 470 miliona evra obezbedilo je 19 domaćih i međunarodnih banaka kao zajmodavaca, članica bankarskih grupacija Kredi Agrikol, Erste, Eurobank EFG, Grupa Komercijalna banka Beograd, Intesa Sanpaolo, Rajfajzen, Sosijete Ženeral i UniKredit, kao i Hipo Alpe Adria Banka, OTP, Pireus i Vojvođanska banka u koordinaciji sa UniKredit.

Uprkos teškim uslovima na tržištu, sindiciranje kredita je bilo snažno podržano na finansijskom tržištu, a zainteresovanost banaka za učešće u aranžmanu je prevazišlo očekivanja, ističe se u saopštenju.

Uspešna realizacija ovog aranžmana ukazuje na poverenje finansijskog tržišta u srpsku ekonomiju uopšte i posebno u Telekom Srbija. To je dokaz da za uspešno poslovanje može biti obezbeđeno finansiranje čak i u uslovima svetske ekonomske krize i nestabilnih okolnosti na finansijskom tržištu, navodi se u saopštenju.

Telekom Srbija i grčka kompanija OTE potpisale su 30. decembra ugovor o otkupu 20 odsto akcija srpskog operatora po ceni od 380 miliona evra, što je bio i ukupan udeo OTE-a u Telekomu.

Kako je tada saopšteno, prema ugovoru, transakcija će biti završena do kraja prvog kvartala ove godine.

Na osnovu odluke UO Telekoma Srbija o raspodeli dobiti za 2011.godinu kojom će se akcionarima podeliti 50 odsto ostvarene dobiti, a na osnovu projekcije rezultata na kraju godine, OTE-u će biti isplaćeno 17 miliona evra, a Vladi Republike Srbije 68 miliona evra privremene dividende za fiskalnu 2011. godinu.

Izvor: Tanjug, 17.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: (NE)PLAĆANJE TAKSE PRILIKOM REGISTRACIJE VOZILA KOJA SU U VLASNIŠTVU DIPLOMATSKE MISIJE USAID I INTERNACIONALNE ŠKOLE - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 19
  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST OSLOBOĐENJA OD PLAĆANJA TAKSE ZA IZDAVANJE ZAPISNIKA O UVIĐAJU STRANOM DRŽAVLJANINU POD USLOVOM UZAJAMNOSTI - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 21
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN KAMATE KOJA PRELAZI IZNOS UTVRĐEN METODOM "VAN DOHVATA RUKE" SA ASPEKTA PRIMENE UGOVORA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA SA HOLANDIJOM - Zakon o ratifikaciji Ugovora između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Holandije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom: član 11
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: STATUSNI SPOROVI - Pitanje br. 6 - Zakon o privrednim društvima: član 362 stav 6
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 1 - Zakon o stečaju: član 13 stav 1
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 2 - Zakon o stečaju: čl. 145 i 148
  • Privredni apelacioni sud: STEČAJNI POSTUPAK - Pitanje br. 3 - Zakon o stečaju: član 13 stav 2
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI NAKNADE MATERIJALNE I NEMATERIJALNE ŠTETE ZBOG POVREDE ZADOBIJENE NA RADU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU VOĐENOM ZBOG NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU I IZGUBLJENE ZARADE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
Primer:

  • UGOVOR O OSNIVANJU DVODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
  • UGOVOR O OSNIVANJU JEDNODOMNOG DRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 13.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Fabrika saobraćajne opreme "FASO" d.o.o.

 

5. St. broj 24/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1908

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/FASO.shtml/seo=/companyid=20594

I. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 5. St. br. 24/2011 od 5. januara 2012. godine zakazano je dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Fabrikom saobraćajne opreme "FASO" d.o.o. u stečaju iz Beograda, Nemanjina 6 a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, 7. februara 2012. godine sa početkom u 12,40 časova. Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju dopunskom ispitnom ročištu.
II. Ovaj oglas je istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o.

07037792

5. St. broj 3310/2011

 

 

 

I - Pokreće se prethodni postupak za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja nad dužnikom Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12, PIB 100042216, mat. broj 07037792 u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 30. avgusta 2011. godine, sa dopunama od 3. oktobra 2011. godine i 29. novembar 2011. godine.
II - Nalaže se predlagaču Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12 da u roku od tri dana od dana prijema rešenja na ime troškova objavljivanja oglasa, troškova privremenog stečajnog upravnika, kao i drugih troškova prethodnog postupka uplati iznos od 500.000,00 dinara, na žiro račun Suda 840-298802-02, pod pretnjom posledica propuštanja iz člana 159. stav 4. Zakona o stečaju.
III - Za privremenog stečajnog upravnika određuje se Bojković Milorad, Beograd, Vinogradski venac 24/19.
IV - Poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije u pisarnici Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, prizemlje, soba 22, sve do održavanja ročišta.
V - Zainteresovana lica mogu staviti primedbe na podneti plan, kao i osporiti sadržinu, osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
VI - Ročište za odlučivanje i glasanje o predloženom planu reorganizacije zakazuje se 20. januar 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, u sudnici broj 208 drugi sprat.
VII - Pozivaju se poverioci da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta"

07781954

11. St. broj 357/11

 

 

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ELEKTRONIKA+-+SISTEMI+KVALITETA.shtml/seo=/companyid=5121

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 357/11 od 28. novembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta" iz Beograda, u likvidaciji, Milutina Milankovića 104/V, matični broj 07781954, PIB 100099501.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 26. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 9,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 28. novembra 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje

07726686

11. St. broj 2476/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 2476/11 od 5. decembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje iz Beograda, Milutina Milankovića broj 120E, matični broj 07726686, PIB 101681963.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Živojinović Mijodrag iz Beograda, Vojvode Stepe broj 639.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 24. april 2012. godine u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 5. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"Elektronika Avala" d.o.o.

17131770

42. St. broj 50/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1914

 

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, 42 St. broj 50/2011 od 15. juna 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, usvojila je predlog stečajnog poverioca, "Zenit kop" d.o.o. iz Beograda, i otvoren je stečajni postupak nad "Elektronika Avala" d.o.o. iz Beograda, Kneza Višeslava 63 matični broj: 17131770, PIB 100166934.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 25. juli 2011. godine i 24. oktobar 2011. godine i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine, u 10,00 časova, sudnica 227/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano za 24. oktobar 2011. godine, i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine u 10,00 časova u sudnici 211/II Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupština poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

DP "Institut za novinarstvo"

 

15. St. broj 92/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INSTITUT+ZA+NOVINARSTVO.shtml/seo=/companyid=15377

U postupku stečaja u predmetu broj 15-St-92/2010, nad stečajnim dužnikom, DP "Institut za novinarstvo" u stečaju iz Beograda, Njegoševa 72.
Zakazuje se završno ročište za 27. januar 2012. godine u 9,50 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, sudnica 133/I.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljen je u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"DUGA" DOO

 

St. broj 306/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevo, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku stečaja nad "DUGA" DOO u stečaju iz Petlovače, Vese Isailović 35 dana 9.1.2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje izmenjenog Plana reorganizacije i za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije podnetom od strane stečajnog upravnika Dragana Marković iz Loznice, Vojislava Ilić b.b., u stečajnom postupku nad "Duga" DOO u stečaju iz Petlovače, određuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u sudnici 17 Privrednog suda u Valjevu.
2. Uvid u izmenjeni Plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana počev od 9.1.2011. godine, do održavanja ročišta za razmatranje izmenjenog Plana u vremenu od 8,00 časova do 15,00 časova u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba 3 i na oglasnoj tabli suda.
3. U izmenjenom Planu reorganizacije poverioci su svrstani u dve klase.
Plan reorganizacije je usvojen u jednoj klasi ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja, od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Izmenjen Plan reorganizacije smatra se usvojenim, ako je usvojen u svakoj klasi poverilaca tog Plana reorganizacije.
4. Pravo glasa na ročištu za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije imaju svi poverioci iz svake klase plana srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
5. Ako se glasanje obavlja putem pisma, u odsustvu, sva pravna lica moraju da podnesu sudu nove glasačke listiće koji su potpisani od statutarnog zastupnika i overenim pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica, moraju da podnesu popunjene i sudski overene nove glasačke listiće, a naj kasnije pre početka zakazanog ročišta.
6. Objavljivanjem ovog oglasa o održavanju ročišta za razmatranje i glasanje o predloženom izmenjenom Planu reorganizacije u "Službenom glasniku RS", smatra će se uredno pozvanim na ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu

08029652

Posl. broj St. 241/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/UDARNIK.shtml/seo=/companyid=25749

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu Zrenjanin, Prvomajska 53, matični broj 08029652 PIB 102768856.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) s obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Agencija za privatizaciju centar za stečaj Beograd, Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o.

20018135

St. broj 220/2011

 

 

 

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o. Torak, Tudora Vladimireskua 114, matični broj 20018135, PIB 102819852.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje Milan Nićetin iz Zrenjanina, Elemirski drum 16.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga"

08036284

3. St. broj 483/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1937

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+DPP.shtml/seo=/companyid=4421

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 483/2011 od 30.12.2011. godine zakazano dopunsko ispitno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga" Perlez, Svetosavska 17, matični broj: 08036284, PIB: 101164520, za 23.1.2012. godine sa početkom u 10,00 časova i održaće se u sudnici 535/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO

17114506

3. St. broj 594/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 594/2011 od 29. novembra 2011. god, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO Kragujevac, Skladišni centar 6, matični broj 17114506, PIB - 101572990. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3, tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Rajko Fuštar iz Kragujevca, Belodrimska 38, broj licence 155-0402. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 1. mart 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 2. februar 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 29. decembar 2011. god. i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering

17112139

3. St. broj 473/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2144

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 473/2011 od 26.12.2011. godine, usvojen završni izveštaj stečajnog upravnika Gvozdena Jovanovića iz Kragujevca sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 02.12.2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering Aranđelovac, Ilije Milovanovića broj 8 matični broj 17112139, PIB 102117139. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 26.12.2011. godine. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"EMC" d.o.o.

20259698

5. St. broj 480/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2023

 

Privredni sud u Kraljevu stečajni sudija rešenjem St. broj 480/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "EMC" d.o.o., iz Kruševca, mat. br. 20259698, PIB 104869978.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda u roku od osam dana od objavljivanja ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet"

07196377

1. St. broj 351/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TRGOPROMET.shtml/seo=/companyid=12

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Radmila Aleksić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, pokrenutom po predlogu Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 od 6. septembra 2011. godine, dana 23. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Usvaja se predlog Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji.
Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, MB 07196377, PIB 100524064.
Stečajni razlog je prezaduženost.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - centar za stečajeve Beograd.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište određuje se za 10. februar 2012. godine, sudnici 4, zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Ispitno ročište određuje se za 27. april 2012. godine u sudnici 4, zgrade Privrednog suda u leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Stečajni postupak je otvoren 23. decembra 2011. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku RS" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS, kasnije obaviti.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Suda 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

d.o.o. "Celekris"

 

3. St. broj 263/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1919

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 21. decembra 2011. godine za zakazivanje završnog ročišta, doneo je 26. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u sudnici broj 3 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o.

 

3. St. broj 72/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1596

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momor Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o. u stečaju iz Niša, Zetska 2, koga zastupa upravnik Miroljub Dimitrijević doneo je 28. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Bon chance" d.o.o.

20222247

1. St. broj 335/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1568

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je sledeće rešenje:
1. usvaja se predlog stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša,
2. utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20222247 PIB 104714825 zaključuje,
3. iznos od 133.000,00 dinara prenosi se predlagaču OTP banci a.d. Novi Sad, Filijala u Nišu.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 996,88 dinara.
5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

a.d. "Rudo"

 

3. St. broj 452/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1860

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RUDO.shtml/seo=/companyid=4537

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3 St. broj 452/11, nad a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 14. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu, u sobi broj 7, od 8.00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbu stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa. Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od osam dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Murati komerc" d.o.o.

17613588

1 St. broj 983/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1297

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice, koga zastupa stečajni upravnik Milan Dinić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice za period od 25. februara 2011. godine do 2. decembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Milan Dinić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.061.909,32 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 881.909,32 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 145.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos naknade troškova od 20.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 47.300,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata.
5. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice matični broj 17613588, PIB 103551776.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I"

07938420

1 St. broj 691/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=981

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Vesna Đošić, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Vesna Đošić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 220.000,00 dinara.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 65.000,00 dinara.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 44.100,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka.
5. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 45.976,30 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka
6. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš matični broj 07938420, PIB 100623080.
7. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o.

20103965

2 St. broj 672/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2479

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača: Opštine Aleksinac od 4. novembra 2011. godine i Mihajla Karpinskog i dr. od 4. novembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka prema stečajnom dužniku "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o. iz Aleksinca, Aleksinački rudnik b.b., 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Alpos metalne konstrukcije" iz Aleksinaca, Aleksinački rudnik b.b., matični broj 20103965, PIB 104176038, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Ljubomir Kostić iz Niša.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VII. Stečajni postupak je otvoren dana 27. decembar 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Iridis" d.o.o.

20040661

1 St. broj 307/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1570

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, matični broj 20040661, PIB 103914190 zaključuje.
3. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 634,43 dinara.
4. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

JUNIOR HN DOO

7775571

2. St. broj 771/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2266

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom JUNIOR HN DOO u stečaju, Bečej Bulevar Jaše Tomića 5, MB: 7775571, PIB 102230122 po obaveštenju NBS Kragujevac od 2.3.2011. godine i po predlogu predlagača OTP BANKE Novi Sad od 17.5.2011. godine, 21. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Junior hn d.o.o., u stečaju, Bečej, Bulevar Jaše Tomića 5, MB:7775571, PIB 102230122 za 31. januar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 21.12.2011. godine i dostavlja Službenom glasniku Republike Srbije nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DP "Ukusno odevanje"

 

2. St. broj 134/2011

 

 

 

Privredni sud u Somboru stečajno veće sastavljeno od sudije Aleksandra Pozder, kao predsednika veća i sudija Katarine Milojičić i Olivere Panjković Miljenović kao članova veća, u stečajnom postupku nad DP "Ukusno odevanje" u stečaju Apatin, Srpskih Vladara 40, nakon završnog ročišta od 18. decembra 2011. godine na osnovu Izveštaja stečajnog upravnika od 27. decembra 2011. godine, 29. decembra 2011. godine, doneo je Rešenje kojim se zaključuje stečajni postupak nad DP "Ukusno odevanje" Apatin, Srpskih vladara 40.
Ovo rešenje objaviće se u " Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Panon-Crvenka" AD

08116911

St. broj 444/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1304

 

Privredni sud u Subotici je 28. decembra 2011. godine rešenjem St. 444/2011 u postupku stečaja nad "Panon-Crvenka" AD Kelebija, Put E. Kardelja broj 341 - matični broj 08116911 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i radi glasanja po predloženom planu reorganizacije sa izmenama od 27. decembra 2011. godine, za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova - kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Sl. glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Plan reorganizacije sa izmenama u skladu sa uputstvom Privrednog apelacionog suda iz Beograda koji su sudu dana 27. decembra 2011. godine dostavili predlagači plana dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službeni glasniku RS" Beograd, dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke.
Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP "Limka" Fabrika obuće

 

St. broj 11/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIMKA.shtml/seo=/companyid=3348

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, u predmetu stečaja nad DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju, doneo je 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I Usvaja se završni račun stečajnog dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
II Prenosi se neunovčena imovina stečajnog dužnika na RS Fond solidarnosti Beograd, i to:
1. Poslovni prostor površine 11,64 m2 u Splitu, Republike Hrvatska.
2. Zalihe robe (ženske čizme, postava i koža za obuću).
3. Pravo potraživanja po osnovu parnica Privrednog suda iz Užica P. 304/11 i P. 281/10.
III Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
IV Po pravosnažnosti rešenja određuje se brisanje dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju iz evidencije APR.
VI Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda, a dostaviti ga Stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd, punomoćniku stečajnog upravnika Ljubiši Đokić, Agenciji za privredne registre Beograd, predsedniku Odbora poverilaca i Fondu solidarnosti Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Toplota"

0768019

2. St. broj 288/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 288/2010 od 20. decembra 2011. godine je zaključio postupak stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Toplota" - u stečaju Ivanjica, MB 0768019. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DOO "Velimirović inženjering"

 

2. St. broj 289/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=308

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Velimirović inženjering" u stečaju Čačak, rešenjem St. 289/2010 od 27. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 26. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.