Aktuelne vesti na dan 17. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 17. april 2012



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 43 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 31 OD 12.04. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI
  • LICA ZADUŽENA ZA VOĐENJE, SAČINJAVANJE I POTPISIVANJE ZAPISNIKA SA SEDNICE SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA
  • OGRANIČENJA PRAVA RASPOLAGANJA UDELOM U DRUŠTVU S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
  • PROMENA PROSTORA U KOJEM PREDUZETNIK OBAVLJA DELATNOST

 

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

• PRIJAVA PODATAKA ZA MATIČNU EVIDENCIJU PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA ZA 2011. GODINU - obrazac M-4 i M-4K: • Rok za podnošenje prijave - do 30. aprila 2012. godine •

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • AKTUELNI statistički podaci I INFORMACIJE: • AŽURNO DANA 16.4.2012. GODINE •
  • KAMATE: • ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA OD 12.4.2012. GODINE
  • KAMATE: • ZATEZNA KAMATA ZA MART 2012. GODINE
  • INDEKSI POTROŠAČKIH CENA ZA MART 2012. GODINE
  • MOGUĆNOST VRŠENJA PORESKE KONTROLE KOD ISTOG PORESKOG OBVEZNIKA DVA PUTA ZA ISTI PERIOD PO ISTOM OSNOVU
  • PRAVO NA NAKNADU ŠTETE I NAČIN OBRAČUNA NAKNADE ZA ZAPOSLENOG KOJI NIJE KORISTIO GODIŠNJI ODMOR ZBOG KRIVICE POSLODAVCA
  • RAČUNOVODSTVENI TRETMAN AKCIJA KOJE ZAPOSLENI U DOMAĆEM PRAVNOM LICU STIČU OD MATIČNOG PRAVNOG LICA IZ INOSTRANSTVA


ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • POSTUPAK POPUNJAVANJA I IZDAVANJA UVERENJA O POREKLU ROBE EUR.1
  • USLOVI ZA PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU ROBE

 

ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
ODRŽANA 76. SEDNICA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA

Nacionalni prosvetni savet, na svojoj 76. sednici, održanoj 10.4.2012. godine, imao je na dnevnom redu sledeće tačke:
1.Nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji 2011-2020
2.Inkluzivno obrazovanje i vaspitanje
3.Udžbenici
Pod 1. Primedbe članova Saveta na nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine detaljno su analizirane i većina ih je usvojena http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2012/04/NPS-misljenje-o-SROS_cir.pdf. (ONLINE) Sugerisano je da se neke od primedbi uzmu u obzir pri izradi akcionog plana. Podržan je predlog da se zbog značaja Strategije i važnosti da se ona implementira u punom obimu preporuči da ovaj dokument usvoji Skupština Srbije.
Pod 2. Zbog nedostatka vremena ova tačka je odložena za narednu sednicu NPS.
Pod 3. Na osnovu izveštaja angažovanih eksperata u drugostepenom postupku ekspertize rukopisa udžbenika (član 18. Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - prim. red)

Nacionalni prosvetni savet jednoglasno je doneo odluku da predloži ministru da se navedeni http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2012/04/ekspertiza7_cir.pdf (ONLINE) rukopisi udžbenika odobre za korišćenje.

Izvor: Vebsajt Nacionalnog prosvetnog saveta, 16.4.2012.
IZVEŠTAJ PORESKE UPRAVE O PRIMLJENIM PPDG-5 PRIJAVAMA ZA UTVRĐIVANJE GODIŠNJEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2011. GODINU

Na osnovu izveštaja Regionalnih centara Poreske uprave, od 11.4.2012. godine, stanje primljenih PPDG-5 prijava, za 2011. godinu je sledeće:


Regionalni Centar

Broj primljenih PPDG-5

Iznos najvećeg prijavljenog oporezivog dohotka
(iznos sa polja 3.15 eppdg)

Organizaciona jedinica PU u kojoj je prijavljen najviši iznos

Beograd

14.011

118.855.499

Savski venac

Novi Sad

3.438

164.482.116

Novi Sad

Kragujevac

1.243

34.562.223

Jagodina

Niš

1.327

48.612.262

Prokuplje

Priština

96

2.786.212

Ranilug

Ukupno je primljeno, zaključno sa 10.04.2012. godine, 20.115 prijava PPDG-5. U toku je dalji unos i obrada primljenih prijava, prijem naknadno podnetih prijava po odobrenju za odlaganje podnošenja i prijava podnetih nakon zakonskog roka tako da se očekuju izmene u sledećim izveštajima koje se mogu odraziti na broj primljenih prijava, na iznos najvišeg prijavljenog oporezivog dohotka i na strukturu podnosioca Poreskih prijava po dalje navedenim kriterijumima.
Iznos najvećeg prijavljenog oporezivog dohotka (koji predstavlja osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana, a čini ga razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 6. Zakona o porezu na dohodak građana i ličnih odbitaka), na osnovu do sada obrađenih Poreskih prijava, iznosi 164.482.116 dinara, a prijava je podneta Filijali Novi Sad 1.
Na nivou Poreske uprave, u prvih 100 obveznika evidentirano je 86 muškaraca i 14 pripadnica ženskog pola.
Na nivou Poreske uprave, u prvih 100 obveznika 69 je evidentirano u RC Beograd, 18 je evidentirano u RC Novi Sad, 9 je evidentirano u RC Kragujevac i 4 je evidentirano u RC Niš.
Na nivou Poreske uprave, u prvih 100 obveznika evidentiran je 1 obveznik starosti do 31 godine, 91 obveznik starosti od 31 do 60 godina i 8 obveznika starosti preko 60 godina.
Na nivou Poreske uprave, u prvih 100 obveznika najveći broj poreskih obveznika iskoristio je zakonsku mogućnost da u Poreskoj prijavi, PPDG-5, ne navede zanimanje. Tu mogućnost iskoristilo je više poreskih obveznika nego prethodne godine. Zastupljenost zanimanja, poreskih obveznika koji su naveli zanimanje, je od diplomiranih ekonomista, diplomiranih pravnika, diplomiranih inženjera tehnologije, mašinskih inženjera, diplomiranih farmaceuta, menadžera, preduzetnika, direktora, do doktora nauka.
Još jednom napominjemo da je obrada podnetih prijava, prijem po odobrenju naknadno podnetih prijava i prijava podnetih van zakonskog roka, zbog velikog broja podnetih prijava u kratkom vremenskom roku u organizacionim jedinicama Poreske uprave, u toku i da se na osnovu iskustva iz prethodnih godina, može očekivati promena broja podnetih Poreskih prijava, promena najvećeg prijavljenog oporezivog dohotka i promene u strukturi poreskih obveznika razvrstanih po polu, godinama, zanimanju...

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 16.4.2012.

REFERENTNA KAMATNA STOPA ZADRŽANA NA NIVOU OD 9,5%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od 9,5%.
Pad međugodišnje inflacije se nastavlja i očekujemo da će ona biti na minimumu u aprilu, kada bi trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Niska agregatna tražnja će i dalje biti najznačajniji dezinflatorni faktor. Međutim, imajući u vidu neizvesnost u pogledu kretanja uvoznih cena, nove poljoprivredne sezone i verovatno bržeg rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine, Izvršni odbor je odlučio da referentnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. maja 2012. godine.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.4.2012.

INDEKSI POTROŠAČKIH CENA U REPUBLICI SRBIJI, MART 2012.

Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u martu 2012. godine, u odnosu na februar 2012. godine, u proseku su povećane za 1,1%. Potrošačke cene u martu 2012. godine, u odnosu na isti mesec 2011. godine, povećane su za 3,2%, dok su u odnosu na decembar 2011. godine povećane za 2,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u martu 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Transport (3,7%), Hrana i bezalkoholna pića (1,4%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,8%), Zdravstvo i Restorani i hoteli (za po 0,4%). Pad cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (-1,5%), Komunikacije (-0,3%) i Odeća i obuća (-0,2%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
 

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
ZATEZNA KAMATA ZA MART 2012. GODINE

Zakonom o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br. 9/2001, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - dalje: Zakon) je utvrđeno da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate po stopi utvrđenoj ovim zakonom. Prema članu 2. Zakona, stopa zatezne kamate se sastoji od mesečne stope rasta potrošačkih cena i fiksne stope od 0,5% mesečno.
Kao što je poznato, indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju. Od 2011. godine, osnovna mera inflacije je kretanje potrošačkih cena.
Metodologija računanja stope zatezne kamate je precizirana u članu 3. Zakona, u kome se navodi da se dug uvećan za zateznu kamatu obračunava tako što se fiksna stopa od 0,5% množi sa iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi rasta potrošačkih cena, primenom konformne metode.


Prema poslednjem objavljenom podatku od 12.4.2012. godine, stopa rasta potrošačkih cena u Republici Srbiji za mesec mart 2012. godine iznosi 1,1 (indeks 101,1). Primenom ove stope rasta i fiksne stope od 0,5 dobija se stopa zatezne kamate za mesec mart 2012. godine od 1,6055%.

Mesečne stope zatezne kamate u 2012. godini


Mesec

Zatezna kamata

Januar

0,6005%

Februar

1,3040%

Mart

1,6055%

April

1,6055%*

* Podatak se primenjuje do objavljivanja podatka o indeksu potrošačkih cena za april 2012. godine.
ZAKON O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA: Povećavanje zarada u zdravstvu usklađeno sa realnim mogućnostima privrede

Ministarstvo zdravlja saopštilo je povodom najavljenog štrajka Sindikata lekara i farmaceuta Srbije da je svim reprezentativnim sindikatima i stručnim telima prilikom svakog kontakta u proteklom periodu iskazivalo spremnost za razmatranje svih konkretnih predloga kojima bi se izmenile ili dopunile odredbe Uredbe o platama za zaposlene u zdravstvenim ustanovama i na taj način doprinelo uspostavljanju sistema nagrađivanja prema radu.
U saopštenju se navodi da resornom ministarstvu do sada nije stigao nijedan predlog za izmenu i dopunu navedene uredbe osim zahteva za njenim povlačenjem, što, kako se ocenjuje, ne predstavlja doprinos u sprovođenju neophodnih reformi u zdravstvenom sistemu, već naprotiv zaustavljanje tog procesa.
Ministarstvo je, takođe, obavilo dodatne konsultacije sa predstavnicima Vlade, drugim ministarstvima, Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, kao i drugim stručnim telima zdravstvenih radnika.
Na osnovu obavljenih konsultacija, s obzirom na to da je Srbija još 2009, na osnovu međunarodnih ugovora, preuzela obavezu u sprovođenju reforme u finansiranju zdravstvenog sistema, kao i da je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011 i 99/2011 - dr. zakon - prim. red), procenjeno je da će primena ovog akta doprineti povećanju kvaliteta i efikasnosti u obezbeđivanju zdravstvene zaštite pacijenata.
Ministarstvo zdravlja smatra da ne postoji razlog za uznemirenost među zdravstvenim radnicima, imajući u vidu da ukoliko budu postizali rezultate rada na nivou proseka svoje zdravstvene ustanove ova uredba neće uticati na njihova primanja, a time i neće doći do smanjivanja plata kako se to neosnovano navodi.
Ovom uredbom se uvodi radni učinak kao element za obračun plate svih zaposlenih u zdravstvenom sistemu kako bi se uspostavio sistem nagrađivanja prema rezultatima rada, a samim tim i bolja zdravstvena zaštita za pacijente, veći obuhvat stanovništva preventivnim pregledima, veća efikasnost u bolničkoj zdravstvenoj zaštiti, sve u cilju povećanja zadovoljstva pacijenata zdravstvenim sistemom.
S druge strane, ova uredba daje osnov i da se za one zaposlene u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate rada plata može i povećati.
Promena načina finansiranja predstavlja prioritet u zdravstvenoj politici i opšti interes, kako za celokupni zdravstveni sistem, tako i za sve građane, koji izdvajaju svoja sredstva za zdravstvenu zaštitu uplatom doprinosa, pa stoga sa pravom očekuju da poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite treba da bude primarni zadatak sistema.
Učinak u radu kao elemenat određivanja prihoda postoji u čitavom privrednom sistemu, i s tim u vezi Ministarstvo smatra da zdravstvo kao jedan od predvodnika svih delatnosti u našem društvu treba da bude pokretač neophodnih reformi u javnom sektoru, koje će unaprediti kvalitet i efikasnost pružanja usluga građanima.
Na ovaj proces ne treba gledati diskriminatorski, već kao na ukazano poverenje i priznanje zdravstvu, čiji će primer slediti i drugi delovi javnog sektora.
U saopštenju se navodi da najavljeni štrajk nema za cilj da doprinese poboljšanju položaja zaposlenih u zdravstvu, već se koristi u vreme predizborne kampanje za zastrašivanje zaposlenih, širenjem informacija o smanjivanju plata, i predstavlja pokušaj da se zaustave neophodne najavljene reforme u zdravstvenom sistemu uvođenjem sistema nagrade prema radu.
Sve mere koje preduzimaju Vlada i Ministarstvo zdravlja u zdravstvenom sistemu imaju za cilj da se doprinese boljem zdravlju građana, ali i da se stvore uslovi za nagrađivanje prema radu, kao jedinom parametru koji uvodi sistem pravičnosti među zaposlenima u zdravstvu.
Takođe, napori čitavog društva idu u pravcu da se u vreme najveće ekonomske krize sačuva dostignuti nivo socijalne sigurnosti svih zaposlenih u zdravstvenom sistemu, pa iz tih razloga zarade u zdravstvu moraju deliti sudbinu svih drugih u javnom sektoru i njihovo povećavanje je usklađeno sa realnim mogućnostima privrede.
Ministarstvo zdravlja će i dalje nastojati da se socijalni položaj zaposlenih u zdravstvu poboljšava u skladu sa politikom Vlade u javnom sektoru, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 16.4.2012.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Firme više ne mogu da otkupljuju dugove građana od banaka

Firme više ne mogu da otkupljuju dugove građana od banaka, pošto im to brani zakon, ali i dalje mogu da pozivaju te iste građane i zahtevaju od njih da svoj dug namire. U ovom slučaju banke su te koje propisuju pod kojim uslovima se vraća dospeli dug, a ne agencije i firme koje se bave otkupom i naplatom potraživanja.
- Jedno je kad smo posrednik između banke i klijenta, a drugo je kad otkupljujemo potraživanja - kaže, za "Novosti", Irina Lada, direktor firme "EOS matriks", koja posluje u 27 zemalja. - Naši klijenti su preduzeća, telekomunikacione kompanije, banke, lizing kuće, dok se kao dužnici javljaju i građani i pravna lica. Od decembra prošle godine, ne otkupljujemo dugove građana, već smo samo posrednik koji radi u ime naših klijenata. Ali još uvek smo vlasnici potraživanja od građana koja smo otkupili pre ovog zakona.
To, praktično, znači da dužnici koji uveliko kasne s namirivanjem svojih rata ili računa za, na primer, mobilni telefon, ne treba da budu iznenađeni pozivom, pismom, mejlom ili SMS-om iz firme poput ove, koje se bave otkupom i naplatom potraživanja. Nije novost ni da se pojedini građani žale na uznemiravajuće pozive koje dobijaju iz raznih agencija za naplatu potraživanja.

Izvor:Vebsajt Bizlife, 12.4.2012.

ZAKON O TRŽIŠTU KAPITALA: Država iznosi obveznice na berzu

Domaće tržište tržište kapitala u narednih šest meseci moći će da računa na kvalitetne hartije od vrednosti (HOV) u iznosu od najmanje milijardu evra, najavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević i objasnio da se radi o HOV sa rokom dospeća od najmanje godinu dana, kojima će moći da se trguje na berzi.
Njihova kotacija moći će, kako je dodao, da se svakodnevno prati na platformama novinskih agencija specijalizovanih za ekonomske informacije Blumberg i Rojters, te drugih kompanija.
Radosavljević je govoreći o novinama u Zakonu o preuzimanju, rekao da privredni subjekat koji preuzme više od 25 odsto akcija neke druge firme, neće moći da ostvari svoja prava iz te transakcije dok ne izmiri obaveze prema malim akcionarima u tom postupku.
Predsednik Komisije za hartije od vrednodsti Zoran Ćirović skrenuo je pažnju da su novim Zakonom o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - prim. red.), predviđene novčane i zatvorske kazne za osobe koje manipulišu tržištem i zloupotrebljavaju insajderske informacije, kao i da je Komisija ovlašćena da podnosi krivične prijave za zloupotrebe.
Smernicama Komisije za hartije od vrednosti propisuje se ko može da emituje HOV i pod kojim uslovima, kao i da li je neophodan prospekt, naveo je Ćirović koji je dodao da će bolji regulatorni nadzor i detaljniji sadržaj prospekata doprineti većoj sigurnosti investitora.
Dodatne informacije koje se zahtevaju u skladu sa novim Zakonom o tržištu kapitala pružaju veću zaštitu investitorima, koji sada bolje mogu da procene da li emisije HOV odgovaraju njihovim finansijskim ciljevima i omogućavaju nivo sigurnosti koji im je potreban, objasnio je Ćirović.

Izvor:Vebsajt Bizlife, 12.4.2012.

ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA: Obaveštenja za korisnike u vezi sa upotrebom antenskih pojačivača

Republičkoj Agenciji za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: RATEL), građani učestalo podnose prigovore na smetnje u prijemu radiodifuzno emitovanih radijskih i televizijskih programa. U prigovorima se kao uzroci smetnji navode signali blisko postavljenih radio-stanica, koje rade u okviru mreža telekomunikacionih operatora. U skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/2010, u daljem tekstu: ZEK) i Pravilnikom o načinu kontrole radio-frekvencijskog spektra, obavljanja tehničkog pregleda i zaštite od štetnih smetnji ("Službeni glasnik RS", broj 60/2011, u daljem tekstu: Pravilnik), RATEL vrši istraživanje prijavljenih smetnji za svaki slučaj posebno. U slučaju kada rezultati istraživanja pokažu da je neposredni uzrok smetnji zaista radio-stanica koja emituje u neposrednoj blizini, RATEL postupa u skladu sa gorenavedenim Zakonom i Pravilnikom.
Sveobuhvatno istraživanje uzroka štetnih smetnji uključuje i proveru nivoa prijemnog signala, odnosno kvaliteta televizijskih i radiodifuznih emisija na mestu prijema. Radiodifuzni emiter je dužan da obezbedi propisan kvalitet signala u željenoj zoni servisa, u skladu sa odgovarajućim propisima i normama. Međutim, postoje područja u Republici Srbiji gde taj nivo nije zadovoljen od strane emitera različitih kategorija, zbog čega krajnji korisnici pribegavaju upotrebi antenskih pojačavača. Antenske pojačavače krajnji korisnici koriste i da bi pratili programe udaljenih radiodifuznih stanica koje nisu ni predviđene da pokriju određeno područje. Takođe se dešava da korisnik poveže dva ili više televizijskih prijemnika na istu antenu, što dodatno slabi prijemni signal, tako da pojačavač služi da omogući zadovoljavajući prijem svim prijemnicima.
Antenski pojačavač ima funkciju da podigne nivo željenog prijemnog signala i omogući zadovoljavajući kvalitet programa, u sredinama gde nema bliskih izvora elektromagnetnog zračenja. Međutim, ukoliko se koristi pojačavač nekvalitetne izrade, neodgovarajućih tehničkih karakteristika, neadekvatne imunosti na elektromagnetske smetnje, ili pojačavač sa širokim propusnim opsegom, on sam, kada se nađe u bliskom elektromagnetnom polju, a zbog svojih neodgovarajućih karakteristika, generiše neželjene visokofrekventne signale koji mogu znatno da nadjačaju koristan signal i potpuno onemoguće prijem programa. Dakle, bez upotrebe pojačavača, ne bi ni došlo do opisane pojave, koju krajnji korisnici nazivaju "smetnjom".
Pored navedenog, pojačavači koji zbog neodgovarajućih karakteristika generišu radio-smetnje, mogu vrlo često da budu izvor smetnji drugim radio-stanicama, odnosno telekomunikacionim uređajima i sistemima.
U skladu sa gorenavedenim, korisnici treba da budu veoma oprezni pri kupovini i korišćenju pojačavača. Najbolje je da to prepuste stručnim licima, jer u suprotnom, RATEL ne može da im garantuje nesmetan prijem programa na bilo kojoj lokaciji.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 12.4.2012.

ZAKON O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE: Postupak sticanja državljanstva, pod određenim uslovima, upisom u evidencije državljana Republike Srbije

Naziv usluge
Postupak sticanja državljanstva, pod određenim uslovima, upisom u evidencije državljana Republike Srbije
Organ zadužen za sprovođenje
Ministarstvo spoljnih poslova
Opis
Ovaj način sticanja državljanstva Republike Srbije, regulisan je čl.52 Zakona koji glasi: "Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin SFRJ koji na dan 27.02.2005. godine ima državljanstvo druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanstvo druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ i prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije u trajanju od najmanje devet godina, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom RS i zahtev za upis u evidenciju državljana RS"
Državljaninom RS u smislu ovog Zakona, smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 03.06.2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom RS i Zahtev za ipis u evidenciju državljana RS.
Gde i kako
Pismena izjava i zahtev predaju se lično ili preko punomoćnika organu unutrašnjih poslova. Mogu se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje će ga proslediti ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.
Podnosiocu zahteva za sticanje državljanstva izdaje se potvrda o podnetom zahtevu.
U postupku za sticanje državljanstva ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove odlučuje rešenjem. Pravosnažno rešenje o sticanju državljanstva, ministarstvo je dužno da dostavi organu nadležnom za evidenciju državljana.
Za više informacija obratiti se na adresu:
Ministarstvo spoljnih poslova
Kneza Miloša 24-26
11000 Beograd
Kontakt telefon: +381 11/ 36 18 022
Korisni linkovi
Lista konzularnih predstavništava RS u svetu http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Worldframe.htm (ONLINE)
Ministarstvo spoljnih poslova - Direkcija za konzularne poslove http://www.mfa.gov.rs/Srpski/konz/index.htm (ONLINE)
Pravni osnov
Zakon o državljanstvu http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavljanstvu_republike_srbije.html (ONLINE)
Zakon o matičnim knjigama http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html (ONLINE)
Zakon o opštem upravnom postupku http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf (ONLINE)
Originalni obrasci
Izjava da se Republika Srbija smatra svojom državo http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1363&title=Postupak-sticanja-državljanstva,-pod-određenim-uslovima,-upisom-u-evidencije-državljana-Republike-Srbije (ONLINE)
Zahtev za upis u evidenciju državljana RS http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1363&title=Postupak-sticanja-državljanstva,-pod-određenim-uslovima,-upisom-u-evidencije-državljana-Republike-Srbije (ONLINE)
Izvor: Vebsajt e-Uprave, 12.4.2012.

ZAKON O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE: Uslovi i postupak sticanja državljanstva Republike Srbije prijemom

Naziv usluge
Uslovi i postupak sticanja državljanstva Republike Srbije prijemom
Organ zadužen za sprovođenje
Ministarstvo spoljnih poslova
Opis
1. Stranac koji ima stalno nastanjenje u Republici Srbiji može, na svoj zahtev, biti primljen u državljanstvo Republike Srbije pod sledećim uslovima:
-da je napunio 18 godina i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;
-da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će dobiti otpust ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;
-da do podnošenja zahteva ima najmanje 3 godine neprekidno prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
-da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
2. Stranac koji je najmanje 3 godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u RS, može biti primljen u državljanstvo RS ako podnese pismenu izjavu da RS smatra svojom državom.
3. Iseljenik iz Republike Srbije ili njegov potomak može biti primljen u državljanstvo RS pod uslovom da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da RS smatra svojom državom. Za prijem iseljenika u državljanstvo RS nije potreban otpust iz stranog državljanstva, što znači da može imati dvojno državljanstvo.
4. Ako podnosilac zahteva nema prebivalište u Republici Srbiji, a pripadnik je jednog od naroda koji živi na teritoriji RS, može, pod određenim uslovima, biti primljen u državljanstvo RS (čl.23, Zakona).
Gde i kako
Zahtev za sticanje državljanstva podnosi se lično ili preko punomoćnika. Zahtev se podnosi organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva. Može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje će ga proslediti ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.
Podnosiocu zahteva za sticanje državljanstva izdaje se potvrda o podnetom zahtevu.
U postupku za sticanje državljanstva ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove odlučuje rešenjem. Pravosnažno rešenje o sticanju državljanstva, ministarstvo je dužno da dostavi organu nadležnom za evidenciju državljana.
Za više informacija obratiti se na adresu:
Ministarstvo spoljnih poslova
Kneza Miloša 24-26
11000 Beograd
Kontakt telefon: +381 11/ 36 18 022
Korisni linkovi
Lista konzularnih predstavništava RS u svetu http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Worldframe.htm (ONLINE)
Ministarstvo spoljnih poslova - Direkcija za konzularne poslove http://www.mfa.gov.rs/Srpski/konz/index.htm (ONLINE)
Pravni osnov
Zakon o državljanstvu http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavljanstvu_republike_srbije.html (ONLINE)
Zakon o matičnim knjigama http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html (ONLINE)
Zakon o opštem upravnom postupku http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf (ONLINE)
Originalni obrasci
Zahtev za prijem u državljanstvo RS http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1362&title=Uslovi-i-postupak-sticanja-državljanstva-Republike-Srbije-prijemom (ONLINE)
Izjava da se RS smatra svojom državom http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1362&title=Uslovi-i-postupak-sticanja-državljanstva-Republike-Srbije-prijemom (ONLINE)
Zahtev iseljenika za prijem http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1362&title=Uslovi-i-postupak-sticanja-državljanstva-Republike-Srbije-prijemom (ONLINE)
Zahtev za prijem po čl.23, stav 1 Zakona http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1362&title=Uslovi-i-postupak-sticanja-državljanstva-Republike-Srbije-prijemom (ONLINE)
Zahtev izbeglog, prognanog ili raseljenog lica http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1362&title=Uslovi-i-postupak-sticanja-državljanstva-Republike-Srbije-prijemom (ONLINE)

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 12.4.2012.
ODLUKA "O UVOĐENJU OBAVEZNOG PRELIMINARNOG INFORMISANJA O ROBI KOJA SE AUTOTRANSPORTOM UVOZI NA CARINSKI PROSTOR CARINSKE UNIJE"

Komisija Carinske unije donela je 9.12.2011. godine odluku br. 899 "O uvođenju obaveznog preliminarnog informisanja o robi koja se autotransportom uvozi na carinski prostor Carinske unije". Odluka stupa na snagu 17.6.2012. godine. Očekuje se da će novi propisi omogućiti optimizaciju carinskih operacija, pre svega, na graničnim prelazima, kao i da će se postupci pri carinskoj kontroli obavljati efikasnije.
U prilogu se nalazi tekst Odluke. http://www.pkv.rs/pkv/files/Odlukapreliminarnoinformisanjeorobi.pdf (ONLINE)
Izvor:Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 12.4.2012.

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE: Članovi Odbora Grupacije proizvođača i trgovaca mesom Privredne komore Beograda traže izmenu Uredbe

Sadašnjom Uredbom o ograničenju marže za osnovne životne namirnice na 10 odsto podjednako se štiti standard i potrošača koji kupuju biftek i onih siromašnijih koji kupuju meso niže kategorije, rečeno je na sednici Odbora Grupacije proizvođača i trgovaca mesom Privredne komore Beograda.
Članovi Odbora zato smatraju da treba zatražiti izmenu te uredbe, a kao jedna od mogućnosti navodi se da marže na meso budu ograničene na deset procenata za drugu kategoriju.
Oni su ocenili da Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namirnice na 10 procenata ugrožava male trgovce i specijalizovanje radnje, ali da ima i pozitivne efekte - da je uvela redovnost plaćanja trgovaca prema dobavljačima i proizvođačima.
Na sednici je istaknuto i da država treba mnogo više da radi na suzbijanju ilegalnog prometa mesa jer bi to doprinelo i punjenju budžeta kroz plaćanje poreza i ostalih dažbina.
Tako se, na primer, u Srbiji godišnje proizvede oko 80.000 tona piletine, ali se polovina, 40.000 tona, prodaje u zoni sive ekonomije, rečeno je uz napomenu da nadležni više pažnje treba da posvete kontroli bezbednosti i kvaliteta mesa koje se stavlja u promet.
Vlada Srbije donela je 30. decembra 2011. godine Uredbu o ograničenju marže na osnovne životne namirnice, sa rokom važenja šest meseci.
Uredbom o posebnim uslovima prometa određene robe ograničava se ukupna stopa marže na 10 procenata za pšenično brašno (tip 400 i 500), suncokretovo ulje, kravlje mleko i jogurt, šećer, sveže meso i slatkovodnu ribu.

Izvor: Tanjug, 16.4.2012.
ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Spisak banaka koje su kršile zakon krajem meseca

Narodna banka Srbije će do kraja meseca objaviti spisak banaka koje nisu poštovale Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 - prim. red,), izjavio je guverner Dejan Šoškić.
Šoškić je na konferenciji za novinare naveo da NBS još ažurira podatke o tome.
Primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga počela je 5. decembra prošle godine.
Taj zakon, između ostalog, obavezuje banke i druge finansijske institucije na razumljivo i nedvosmisleno oglašavanje i zabranjuje povećavanje kamata na osnovu jednostrane volje banke pod izgovorom poslovne politike.
Izvor: Tanjug, 16.4.2012.

NOVA ODLUKA O OBAVEZNOJ REZERVI BANAKA KOD NBS

Izvršni odbor je na sednici održanoj 12.4.2012. godine doneo novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod NBS kojom se stopa devizne obavezne rezerve na izvore finansiranja banaka sa ročnošću do dve godine smanjuje sa 30% na 29%, a na izvore preko dve godine sa 25% na 22%. Novom odlukom, u isto vreme, povećan je deo devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima za 5 procentnih poena, i to na 20% na izvore ročnosti do dve godine, i na 15% na izvore ročnosti preko dve godine. Cilj ove mere je da:
doprinese stabilizaciji projektovane inflacije,
doprinese blagom smanjenju troškova kredita i olakšanom refinansiranju,
doprinese stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu,
stimuliše banke da pribavljaju dugoročnije izvore finansiranja.
Ova odluka stupa na snagu odmah.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.4.2012.
OBAVEŠTENJE O POVLAČENJU MEDICINSKOG SREDSTVA SA TRŽIŠTA

Proizvođač Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdao je Obaveštenje o meri povlačenja sa tržišta medicinskog sredstva: HemosIL VWF Activity - Model PN 0020004700, LOT: B01424, B11498, B11655, B11687 (Hematologija, koagulacioni faktori). Prisustvo velike količine humanih anti-goveđih antitela, u uzorku, dovodi do povećanja rezultata aktivnosti fon Vilebrandovog faktora, što ima za posledicu netačne rezultate. Razlog ove interferencije je prisustvo anti-goveđih antitela u reagensima navedenih lotova. Vrednosti dobijene uz ovu interferenciju su u okviru normalnih vrednosti za aktivnost ovog faktora, iako su niže. Ovo može značajno uticati na terapiju pacijenata.. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je za proizvod HemosIL VWF Activity, proizvođača Instrumentation Laboratory Co., 113 Hertwell Ave., Lexington, MA 02421, SAD, izdala dozvolu za stavljanje u promet medicinskog sredstva pod br 04-214/07 od 01.03.2007. godine, sa rokom važenja do 29.09.2012. godine. Nosilac upisa navedenog medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava je preduzeće Makler d.o.o., Beogradska 39/7, Beograd. Pismo obaveštenja proizvođača o dobrovoljnom povlačenju sa tržišta medicinskog sredstva HemosIL VWF Activity - Hematologija, koagulacioni faktori.
Detaljnije: http://www.alims.gov.rs/cir/servisi/2.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 12.4.2012.
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU RASPISUJE KONKURS - SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM: • od 12. 4. do 26. 4. 2012 godine •

1. SALAŠARSKI, ETNO I VINSKI TURIZAM u ukupnom iznosu do 90.000.000,00 dinara
1.1. Adaptacija i rekonstrukcija salaša
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata van naseljenog mesta, na salašu, za smeštaj i/ili ishranu gostiju po ugledu na autentične salaše uz očuvanje tradicionalne arhitekture.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva).
1.2. Adaptacija i rekonstrukcija etno kuća
Finansiraju se: radovi na adaptaciji i rekonstrukciji objekata po ugledu na autentične seoske kuće koji prikazuju i čuvaju tradicionalnu kulturu i arhitekturu sa prostora Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva (samo fizička lica - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) i udruženja građana sa područja AP Vojvodine registrovana za pružanje usluga u turizmu.
1.3. Izgradnja, adaptacija i rekonstrukcija vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina
Finansiraju se: radovi na izgradnji, adaptaciji ili rekonstrukciji vinskih podruma sa prostorijama za degustaciju vina na teritoriji AP Vojvodine.
Pravo učešća na konkurs imaju: pravna lica i preduzetnici sa područja AP Vojvodine koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i koji su upisani u Vinarski registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ako imaju u vlasništvu, odnosno u zakupu ili u kooperaciji vinograd.
Tekst konkursa http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Konkurs_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - SALAŠARSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Salasi_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Etno_RPG_12_4_12.pdf (ONLINE)
Obrazac - ETNO TURIZAM (udruženje građana) http://www.psp.vojvodina.gov.rs/?q=node/79 (ONLINE)
Obrazac - VINSKI TURIZAM http://www.psp.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/tmp/Obrazac_Vinski_pravna_12_4_12.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, 12.4.2012.
MEDEL: U SRPSKOM PRAVOSUĐU SVE POBRKANO

Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija, bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno, istakla Simon Gaborio, stručnjak Evropskog udruženja sudija i tužilaca
Stručnjaci Medela, Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode, saopštili su da su potreseni stanjem u srpskom pravosuđu posle reformi i ocenili da je taj proces obavljen mimo svih preporuka Saveta Evrope i Venecijanske komisije.
"Ovo nisu reforme kakve je htela Evropska unija. Srpski narod zaslužuje više i građani ne mogu da imaju poverenja u pravosudni sistem koji ne poštuje ni suštinska prava sudija i demokratskog društva. Bila bi nam potrebna tri dana da nabrojimo sve što nije dobro urađeno", rekla je juče Simon Gaborio, penzionisana predsednica Apelacionog suda u Parizu, koja je zajedno sa sudijom Hansom Ernestom Bočerom iz Nemačke obavila reviziju situacije u srpskom pravosuđu.
Ona je, kao jednu od zamerki na reformu, istakla činjenicu da je više od 800 sudija i 150 tužilaca opozvano sa svojih funkcija bez poštovanja njihovih prava.
Stručnjaci Medela ocenili su da je lustracija u pravosuđu bila legitimna, ali da je u Srbiji "sve pobrkano" i da je princip nezavisnosti sudstva pretvoren u mere zastrašivanja.
Izveštaj delegacije Medela poslužiće kao osnov za otkrivanje žarišnih mesta i predlaganje boljih sistemskih rešenja, pošto su otkriveni mnogobrojni propusti u reformi pravosuđa. O tome je bilo reči i u rezolucijama Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Taj izveštaj biće do kraja meseca dostavljen svim domaćim i evropskim institucijama. Stručnjaci Medela ističu da su spremni da učine sve što je potrebno da doprinesu prevazilaženju krize u srpskom pravosuđu. Oni sutokom boravka u Srbiji obavili više razgovora s državnim i međunarodnim zvaničnicima, kao i predstavnicima nevladinog sektora, na osnovu čega su, kako kažu, došli do jasne slike o neusklađenosti domaćeg pravosudnog sistema sa evropskim standardima.
Razgovarali su i s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović, predsednikom ustavnog suda, ombudsmanom, predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, predstavnicima saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, državnim revizorom, dekanima i profesorima Pravnog fakulteta i Pravnog fakulteta "Union", sudijama, tužiocima i predstavnicima Sindikata pravosuđa, Advokatske komore i Udruženja novinara Srbije.
"Ministarka pravde nije nas primila. Ne znamo da li je to zato što nije imala vremena ili je htela da nešto sakrije od nas", navela je Simon Gaborio.
Ona je pomenula primer sudije Blagoja Jakšića, koji je bio član Visokog saveta sudstva, ističući da će Medel posebno obratiti pažnju na ispravnost i nepristrasnost vođenja krivičnog postupka protiv njega.
Sudija Gaborio se osvrnula i na slučaj člana Visokog saveta sudstva (VSS) koji je dao ostavku sa obrazloženjem da nisu poštovana pravila rada tog saveta. Taj sudija, obrazložila je Gaborio, vraćen je na daleko nižu sudijsku funkciju od one na kojoj je bio, što je jasan primer pritiska. Ona nije pomenula ime ovog bivšeg člana VSS, ali jasno je da je reč o Milimiru Lukiću, bivšem sudiji Specijalnog suda za organizovani kriminal.
Organizacija Medel osnovana je 1985. godine, rukovođena potrebom da se sudije i tužioci, osim o svom statusu, odrede i po drugim pojavama od opšteg društvenog značaja. Ova organizacija okuplja 21 udruženje iz 13 evropskih država.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 16.4.2012.
EU OČEKUJE REVIZIJU 24 PRIVATIZACIJE

Evropska unija od Srbije očekuje da reši 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). U Rezoluciji Evropskog parlamenta vlast u Srbiji je pozvana da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaje firmi, a posebno su pomenuti Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina.
 "To je jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće", rekao je Dežer Politici u izdanju od 16. aprila. Dežer je podsetio da je Agencija za privatizaciju poništila 25% privatizacija u Srbiji i istakao da je to visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju.
Rezolucijom Evropskog parlamenta zatražena je hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije i ta rezolucija nije obavezujuća, ali Evropska komisija koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom "još čeka povratnu informaciju", piše Politika.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su aktivni postupci vezani za te 24 privatizacije i da je Republičko tužilaštvo "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osudjeni". "Za EU je uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji dana imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti", rekao je Homen.
Homen je naveo da se "postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa".
"Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine, a problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom", rekao je Homen.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 16.4.2012.
POLJOPRIVREDNICI NEĆE MORATI DA PLAĆAJU DOPRINOSE ZA PIO FOND KAO PREDUSLOV ZA DOBIJANJE SUBVENCIJA MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE

Poljoprivrednici više neće morati da plaćaju doprinose za PIO fond kao preduslov za dobijanje subvencija Ministarstva poljoprivrede, izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.
Milovanović je na tribini u selu Veliki Šiljegovac nadomak Kruševca kazao da ta obaveza više ne postoji, što predstavlja veliku olakšicu za veliki broj poljoprivrednih proizvođača jer se, kako je rekao Milovanović, pokazalo da je ta dosadašnja klauzula činila nepremostivu prepreku za dobijanje subvencija.
"Sledeće nedelje biće donet poseban set mera koje se odnose na proizvodnju voća i povrća, cveća i grožđa. Opremu, odnosno mehanizaciju za ove proizvođače, subvencionisaće Ministarstvo u iznosu od 40 odnosno 50 odsto investicije", kazao je Milovanović.
To mogu biti različiti sistemi za navodnjavanje, zalivanje, zatim sistemi za kalibriranje, obradu i doradu poljoprivrednih proizvoda kako bi ti proizvodi bili konkurentni na tržištu, rekao je pomoćnik ministra.
Na pitanje da prokomentariše najavljeno potpisivanje sedmogodišnjeg ugovora između Ministarstva poljoprivrede i kompanije Vino Župa iz Aleksandrovca u vrednosti od 235 miliona evra o obnavljanju zasada voća i vinove loze, Milovanović je rekao da će ta inicijativa biti pokretač ne samo za tu kompaniju, već i za brojne kooperante.
"Ti kooperanti imaće unapred obezbeđenog kupca i to svakako ide u prilog kooperativnim prednostima kruševačkog odnosno Rasinskog okruga koji ima velike potencijale", naglasio je Milovanović.
On je dodao da će tim poljoprivrednicima biti omogućeno da koriste subvencije za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinove loze kako bi se stvorili uslovi za sve proizvođače koji žele da se bave proizvodnjom voća odnosno vinogradarstvom.
Govoreći o Uredbama Ministarstva, pomoćnik ministra je istakao da od ove godine, poljoprivredni proizvođači ostvaruju državne premije u skladu sa proizvodnjom kojom se bave odnosno količinom proizvoda i dodao da to predstavlja osnovni pravac promene agrarne politike sa ciljem podsticanja razvoja poljoprivrede.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 12.3.2012.
U SRBIJI NEMA PODATAKA O TOME DOKLE SU DRŽAVNE INSTITUCIJE STIGLE U PROVERI SUMNJIVIH PRIVATIZACIJA I PRIMERA VISOKE KORUPCIJE

Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se traži hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije nije obavezujuća, ali Evropska komisija, koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom, još čeka povratnu informaciju.
Danas se u Srbiji još ne može saznati dokle su državne institucije stigle u proveri ovih privatizacija i primera visoke korupcije, uglavnom zbog toga što se „procesi koji su u toku ne komentarišu”.
Na pitanje novinara „Politike” kakav stav EU zastupa povodom ta sporna 24 slučaja privatizacije i korupcije, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je odgovorio da je to „jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava”.
„Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće. Mi znamo da je oko 25 odsto privatizacija Agencija za privatizaciju poništila, što je visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju”, podsetio je Dežer i na posredan način upozorio da bi povećanu pažnju trebalo usmeriti na preostalih 600 kompanija koje treba da se privatizuju, odnosno da se taj proces nastavi i završi „čim to bude moguće”.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević naglašava da EU ovaj problem sagledava prvenstveno u kontekstu vladavine prava, a ne preraspodele sredstava u Srbiji. EU želi da vidi „kakav je kapacitet države da se na optužbu odgovori”.
„Ako postoji optužba da nešto nije urađeno u skladu sa zakonom, EU očekuje da vidi da li vlast ume da odgovori da li je ta optužba osnovana ili nije. Ako je osnovana, treba da se vidi šta je urađeno, da li je sprovedena istraga i da li su počinioci kažnjeni, a ako se optužba smatra neosnovanom, mora da se vidi na osnovu čega se smatra neosnovanom”, kaže Delevićeva za „Politiku”.
Prošle godine je nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo pomoć u zaštiti vlasničkih prava od Evropske komisije, pa je još u junu prošle godine u Beograd stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel.
Podsećamo da je Savet za borbu protiv korupcije upozoravao sve vlade od početka procesa privatizacije na brojne nepravilnosti i to mnogo pre nego što su se žalbe evropskih firmi da su njihovi interesi oštećeni u Srbiji stigle u Brisel.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da ova 24 sporna slučaja privatizacije i korupcije treba posmatrati samo kao deo celokupne priče o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„Naravno da su i dalje aktivni postupci u vezi sa te 24 privatizacije, jer kada su one prvi put pomenute, Republičko tužilaštvo je uradilo kompletnu analizu svih predmeta i utvrđeno je da negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, neki procesi su u toku, a neki počinioci su već osuđeni”, kaže Homen. On je naglasio da je za EU „uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji danas imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti”.
Na primedbu da posledice nepravilnosti iz ova 24 slučaja sežu i do danas, Homen konstatuje da je to nesporno i da se zbog toga i vode postupci, ali da se oni „ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa”.
„Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine pa naovamo, a te problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom”, podseća Homen.
Ministar policije Ivica Dačić nedavno je potvrdio da EU traži preispitivanje privatizacije više od 20 srpskih firmi. Prema njegovim rečima, to pismo je stiglo u Ministarstvo pravde i „biće predato nadležnim organima na dalji rad”.
Na pitanje kako Ministarstvo pravde sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Homen je odgovorio da blisko sarađuju, ali da bi tako trebalo da sarađuje i Tužilaštvo sa policijom.
----------------------------------------------
Spisak sumnjivih
U tekstu Rezolucije o Srbiji, koja je usvojena 29. marta pozivaju se „srpske vlasti da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaju 24 firme, pošto je Evropska komisija izrazila ozbiljne sumnje u pogledu njihove zakonitosti. Posebno su spomenute Sartid, Jugoremedija, Mobtel, Ce market, ATP Vojvodina.
Na tom spisku su, kako je pre nepunih mesec dana na osnovu spiska iz Saveta za borbu protiv korupcije objavila „Politika“, pored ovih preduzeća koja su pomenuta u Rezoluciji Evropskog parlamenta, još Luka Beograd, Nacionalna štedionica, Novosti, Veterinarski zavod – Zemun, Keramika iz Kanjiže, Zastava elektro, Tehnohemija, Srbolek, Šinvoz, Prosveta, Azotara Pančevo, postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, Koncesija za autoput Horgoš-Požega.

Biljana Mitrinović, Politika
KONKURS ZA UPIS U SREDNJE ŠKOLE OKO 18. APRILA 2012.GODINE

Tanjug
Konkurs za upis nove generacije učenika u srednje škole biće objavljen oko 18. aprila, kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu prosvete i nauke - odmah posle uskršnjih praznika.
Probni test male mature, na kome će biti potpuno nepoznati zadaci iz srpskog i matematike, osmaci će polagati 21. aprila, a za one koji tog dana ne izađu na test, rezervni termin je 28. april.
Upisne aktivnosti i datum polaganja završnog ispita biće približni prošlogodišnjim, bez obzira na to što je zbog ledenog talasa tokom školska godina produžena za nedelju dana.
Od ove godine kao novina uvodi se probno testiranje za učenike šestog razreda i za njih će test sa pitanjima iz biologije, istorije, fizike, geografije, biti održan u subotu, 31. marta.
Razlog je to što će oni, kada budu u osmom razredu, na završnom ispitu, uz srpski i matematiku, polagati i treći test, kombinaciju pitanja iz pet predmeta (biće dodata i hemija).
Probni testovi neće biti ocenjivani, ali će rezultati koristiti Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji radi evaluaciju.


Odlukom resornog ministra, školska godina biće produžena za pet radnih dana, kako bi se nadoknadila nastava propuštena zbog izuzetno loših vremenskih prilika tokom februara, kada je bila proglašena vanredna situacija.
Kalendarom rada škola, prvobitno je bilo predviđeno da se maturanti gimnazija raspuste 18. maja, a osmaci i učenici završnih razreda srednjih stručnih škola 25. maja.
Za učenike od prvog do sedmog razreda ranijim kalendarom bilo je predviđeno da se drugo polugodište završi 8. juna, a za ostale srednjoškolce 15. juna

Prema rečima pomoćnika ministra Zorana Kostića, u Srbiji ima 78.000 učenika osmog razreda i za njih u srednjim školama rezervisan dovoljan broj mesta - pet do sedam odsto više od broja osmaka.
U gimnazije će, kako je rekao, biti upisano 22 odsto učenika.
Uz konkurs će biti objavljen i informator, u kome se nalaze minimalan i maksimalan broj bodova koji je prošle godine bio potreban za upis u sve srednje škole u Srbiji.
Pored toga, PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, počeće sutra u školama u Srbiji i trajaće do kraja maja, najavila je koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić.
Testiranje se u Srbiji sprovodi četvrti put, a ove godine učestvovaće oko 5.500 đaka uzrasta od 15 godina u više od 160 srednjih, ali u jednom broju osnovnih škola.
Đaci će raditi testove znanja iz tri oblasti - čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti, a rezultati treba da doprinesu unapređenju sistema obrazovanja.
Prvi put ove godine jedan broj učenika radiće testove u elektronskoj formi, rekla je Babić i istakla da će rezultati biti poznati u decembru naredne godine.
Na dosadašnjim testovima postignuća naših učenika bila su ispod međunarodnog proseka, ali smo u prošlom ciklusu, 2009. godine, napredovali u sve tri oblasti u odnosu na prethodne.
"Minimalno što bismo želeli ovoga puta je da budemo na nivou međunarodnog proseka", rekla je Babić i navela da je nezahvalno iznositi prognoze, ali da ohrabruje to što je bilo nekih promena u sistemu, doneti su pravilnici, zakoni, pokrenuta procedura za neke druge zkaone.
Drugo je pitanje, kako kaže, koliko su promene implementirane u nastavi i da li su bile efektivne na nivou postignuća.
PISA (Programme for International Student Assessment) testiranje u našoj zemlji od 2001. godine obezbeđuje Ministarstvo prosvete i nauke, a realizuje Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD -a, dok je testove 2009. godine radilo oko pola miliona učenika iz 74 zemlje sveta.

Đaci iz Srbije su na testiranju 2009. zauzeli 43. mesto i u odnosu na ono iz 2006. godine ostvarili napredak od 41 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam bodova u oblastima matematičke i naučne pismenosti.
KRIVIČNI ZAKON PROPISUJE DA ĆE SE "ONAJ KO PREKRŠI MERE ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI KAZNITI ZATVOROM OD TRI MESECA DO TRI GODINE I NOVČANOM KAZNOM", ALI U ZAKONU NE PIŠE KO JE NADLEŽAN ZA SPROVOĐENJE OVE MERE

Kada se žena obrati policiji najčešće dobije odgovor „podnesite tužbu protiv nasilnika”, kaže Vesna Stanojević
Svake godine više od 500 siledžija dobije meru zabrane približavanja žrtvi porodičnog nasilja, pri čemu sudovi često određuju i zabranu daljeg uznemiravanja i zabranu pristupa njegovom mestu stanovanja ili rada. Međutim, iza kulisa ove sudske statistike stoji realnost u kojoj nasilnici krše ovu zabranu i nastavljaju da maltretiraju svoje žrtve – da ih sačekuju s posla, prate do kuće, prete batinama i fizički se obračunavaju s njima, jer su ih „izvrgli javnom ruglu”. O masovnom ignorisanju ove sudske odluke dovoljno govori podatak da je u poslednjih par godina nekoliko žena stradalo od ruke nasilnika kojima je bila izrečena sudska mera zabrane prilaska.
Koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević ističe da krivični zakon propisuje da će se „onaj ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”, ali u zakonu ne piše ko je nadležan za sprovođenje ove mere. Posledica ove „rupe u zakonu” jeste činjenica da nasilnici nastavljaju da maltretiraju žrtve.
– Kada se žena obrati policiji najčešće dobije odgovor „podnesite tužbu protiv nasilnika”. Pošto ne umeju da pronađu izlaz iz ovog začaranog kruga nasilja, neke žene se obraćaju nama za pomoć i mi ih smeštamo u Sigurnu žensku kuću, tako da svakoga dana po jedna žena sa svojim detetom postane stanarka naše kuće – zbog toga što nasilnik krši zabranu prilaska ili zbog bega iz akutne situacije nasilja. Imam utisak da naša država donosi zakone zato što to „tako treba”, a ne da bi ih sprovela – kaže Vesna Stanojević i ističe da je broj nasilnika koji je iseljen iz stana „na nivou statističke greške”. 
Ona objašnjava da su zakoni koji bi trebali da štite žrtvu nasilja u porodici puni „operativnih” nedorečenosti. Osim što je nejasno ko je nadležan za sprovođenje mere zabrane prilaska žrtvi, u praksi se često dešava da nasilnik izbaci ženu iz stana, pa ona biva prinuđena da od suda potražuje dečju zdravstvenu knjižicu i školske udžbenike – jer po zakonu ona može da uzme samo svoja lična dokumenta.   
Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, ističe da ukoliko nasilnik prekrši meru zabrane prilaska žrtvi, ona treba o tome da obavesti policiju i da podnese prijavu zbog kršenja sudske zabrane.
– Ako nasilnik prekrši sudsku odluku o zabrani prilaska, podnosi se krivična prijava i pokreće se novi krivični postupak, a nasilnik može biti osuđen do tri godine zatvora – objašnjava Gordana Vuković. 
Vesna Stanojević kaže da poseban problem imaju žene po izlasku iz Sigurne kuće, kada sa siledžijom moraju da dele životni prostor, a i dalje nemaju konačnu sudsku odluku o podeli imovine. U toj situaciji zlostavljanje postaje svakodnevna pojava.
Ona ističe da je nejasno zbog čega se sudski postupak obustavlja ako žrtva odustane od krivičnog gonjenja nasilnika, ako je nasilje u porodici kvalifikovano kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ona objašnjava da žene imaju veliki strah od nasilnika i da članovi njegove porodice često ne prezaju od toga da ih stalno zastrašuju, pa ne treba da čudi njihova odluka da „iznenada” odustanu od sudskog postupka.
– Začuđujuće je da se obustavlja sudski postupak ako žena od njega odustane. To bi isto bilo kada bi se odustalo od krivičnog gonjenja vozača koji je pregazio i usmrtio pešaka – ocenjuje Vesna Stanojević.
Katarina Đorđević, Politika
objavljeno: 13.04.2012.

PRETI STEČAJ ZA 80 % GRAĐEVINSKIH FIRMI

Dnevnik
Građevinci su odlučili da krajem aprila pozovu sve parlamentarne stranke, predstavnike privrednih komora Republike, ministarstva na zajednički sastanak.
Naime, taj sastanak bi trebalo da bude platforma za delovanje buduće vlade. Kažu, ovako više ne može, ne samo zbog građevine nego zbog ukupne privrede Srbije jer se radi o sektoru koji veže za sebe gotovo 60 drugih grana...
Sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da će se za izlazak građevinarstva i građevinske industrije iz krize predložiti reprogram prispelih dugova firmi državi, posebno onih preduzeća koja su zbog dugovanja države dovedena u nelikvidan položaj i preti im stečaj.
U ovako teškoj situaciji predložiće se i reprogram kredita koje su firme podizale kod poslovnih banaka jer danas više niko ne može da servisira dugove zbog visokih kamata pa ogromnom broju građevinskih firmi preti stečaj, po Rodićevoj proceni – sigurno za 80 odsto preduzeća.

“To znači da bankama više neće ko imati da vrati kredit, a državi preti socijalni udar jer će se ljudi naći na ulici” , kaže Rodić.

Zadužen je i deo operative i industrije građevinskog materijala – od crepara, ciglara do keramičara. Industrija građevinskog materijala je danas instalisane kapacitete svela na 30 odsto zaposlenosti, što je neizdrživo.

Rodić navodi da je prioritet i za državu i za uposlenost građevinske operative, osim Koridora 10, i uređenje slivova, moravskog – u kojem živi četiri miliona stanovnika, a Morava je u ovom trenutku najugroženija reka u Evropi, bunari su presušili, voda je zagađena, pa je neophodno izgraditi pet akumulacionih jezera, drinskog, kao i Koridora 7 (reke Dunav) koji je velika šansa za Srbiju. Prioritetno je i ulaganje u železničku infrastrukturu koja je u katastrofalnom stanju, magistralne pruge nisu dovoljno bezbedne, što se više ne može tolerisati.

Rodić kaže da je neophodno da se stvore uslovi da domaće firme mogu učestvovati u kapitalnim projektima, i to tako da se tenderi prilagode njihovim mogućnostima, a ne da se traži godišnji promet od sto miliona evra, da su u poslednje tri godine radili kapitalne objekte određenih dimenzija i vrednosti, a znamo da su godinama u podređenom podizvođačkom položaju, oslabljene i osiromašene.

Naša operativa se na domaćem tržištu u takvim objektima koji su uslov na tenderu javljala samo kao kooperant koji nema te reference, dok su kajmak odnosili stranci, „Por”, „Alpina”, „Štrabag”... koji su poneli i glavne reference i profit. Čini se da naše firme daju veću cenu od stranih kompanija, međutim, Rodić kaže da oni daju damping cene, osim toga dođu do jeftinijeg kapitala kod svojih banaka, ovde angažuju našu jeftinu radnu snagu i eto im posla. Na kapitalnim objektima u 98 procenata rade stranci, što je nepodnošljivo.

POČELA VELIKA PREPRODAJA BANAKA

B92
Koliko je bankarsko tržište zanimljivo za strance? Nakon što su prodate one veće, poput Ju-banke, Novosadske, Vojvođanske i Kontinental, nastupilo je zatišje.
Istina, međunarodne ekonomske organizacije Srbiji stalno savetuju da proda one kuće u kojima još ima vlasnički udeo, a među atraktivnijima je Komercijalna banka.
O tome će očito odluka biti u nadležnosti buduće Vlade, ali dok se ona ne oformi pa i ne stavi ovo pitanje na dnevni red, promena ima kod drugih.
Findomestik banka, koja se kod nas već odomaćila, dobila je nedavno novog većinskog vlasnika. To je renomirana međunarodna bankarska grupacija Pariba. Većini naših ljudi poznata je po reklami jer je sponzor mnogobrojnih teniskih turnira. Potezi novih vlasnika na našem tržištu se tek očekuju. Izvesno je da računaju na veći udeo na tržištu.
Svoje ciljeve jasno je kod nas profilisala ruska Sberbank. Oni su prošle godine kupili banke-kćerke Folksbanke. Rusi su banku u Srbiji preuzeli ove godine, a planove je nedavno predstavio predsednik Sergej Gorkov. On kaže da je za njih zanimljiv ceo region jer se tu u narednim godinama očekuje rast.

Srbija ima relativno nizak bruto domaći proizvod od 5.000 dolara po stanovniku, tako da ima prostora za povećanje. Od pada kamata za sada nema ništa jer ova kuća, baš kao i druge, posluje po tržišnim principima i popusta neće biti već će se uklapati u postojeći ambijent.

Sberbanka svoju šansu vidi u podršci ruskim kompanijama koje ovde posluju kao i srpskim spremnim da osvajaju njihovo tržište, ali i ono u Kazahstanu. Ova kuća je najveća banka u Rusiji s 27 odsto ukupne aktive bankarskog sektora i 24.000 zaposlenih. U Belorusiji su do sada investirali dve milijarde dolara.

Najavljivao se i dolazak Gasprom banke, pa jedne bugarske, ali se od toga dalje nije odmaklo. U Bosni i Hercegovini ima dosta turskih banaka. Za naše tržište se, za sada, nisu interesovale.

Osim ruskih banaka, mnogi su priželjkivali i dolazak kineskih. Jedna se, navodno, spremala da kupi našu Agrobanku, ali od najave se nije dalje odmaklo. Umesto kineskih bankara, u ovu kuću je ušla prinudna uprava koju je postavila Narodna banka Srbije. Dok se ne pokrije gubitak veći od 200 miliona evra, kupaca, izvesno, neće biti. Sva je prilika da će to pasti na pleća poreskih obveznika, a bilo bi nam mnogo laše da su to pokrili Kinezi.
OKRUGLI STO: "ZNAČAJ POSLOVNIH INKUBATORA, KLASTERA, INDUSTRIJSKIH ZONA I PARKOVA ZA RAZVOJ DOMAĆE PRIVREDE - IDEMO LI U KORAK SA ZEMLJAMA EU I ZEMLJAMA U REGIONU?" • 18. april 2012. godine •

Razvoj privrede i povećanje tržišne konkurentnosti nameće potrebu podizanja kapaciteta postojećih i novo-osnovanih privrednih subjekata, kao i stvaranje ambijenta za privlačenje stranih direktnih investicija. U tom cilju postoji neophodnost razvoja i transformacije poslovne infrastrukture, koja podrazumeva poslovne inkubatore, klastere i industrijske zone i parkove.
Tim povodom biće održan okrugli sto, u sredu, 18. aprila 2012. godine, u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša br. 12, u 11:00 časova, sala na VI spratu, koji nosi naziv: "ZNAČAJ POSLOVNIH INKUBATORA, KLASTERA, INDUSTRIJSKIH ZONA I PARKOVA ZA RAZVOJ DOMAĆE PRIVREDE - Idemo li u korak sa zemljama EU i zemljama u regionu?" Organizatori okruglog stola: Privredna komora Beograda, Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Udruženje "Klub prvih žena".
Rok za prijavu je utorak, 17.04.2012. godine. Prijava učešća je bez kotizacije. Iz jedne firme može biti prijavljeno više učesnika. Za više informacija, kontakt osoba: Sandra Milenković, tel 011/ 3616 328, mob. 064/ 8760 213. Popunjenu prijavu možete poslati na e mail adresu: sandram@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 12.4.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: DOKAZI KOJE TREBA DA POSEDUJE OBVEZNIK PDV KOJI VRŠI OTPREMANJE DOBARA NA TERITORIJU APKM DA BI OSTVARIO PORESKO OSLOBOĐENJE SA PRAVOM NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 61
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PRENOSA CELOKUPNE IMOVINE KAO ULOG U NOVOOSNOVANO PRIVREDNO DRUŠTVO - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 6
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA KOJI SE VRŠI ZA SLUŽBENE POTREBE EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 24
  • Uprava carina: CARINSKA KONTROLA DRVENOG MATERIJALA ZA PAKOVANJE (DMP) U POSTUPKU PRIVREMENOG UVOZA - Zakon o zdravlju bilja: član 72
Aktuelna sudska praksa

  • Privredni apelacioni sud: EVENTUALNI TUŽBENI ZAHTEV - Zakon o parničnom postupku: član 191
  • Privredni apelacioni sud: MEĐUPRESUDA - Zakon o parničnom postupku: član 335
  • Privredni apelacioni sud: MESNA NADLEŽNOST SUDA PO TUŽBI ZA GLAVNO MEŠANJE - Zakon o parničnom postupku: član 201
  • Privredni apelacioni sud: NEDOZVOLJENOST TUŽBE ZA UTVRĐENJE REDOSLEDA PRIORITETA RAZLUČNIH POVERILACA - Zakon o parničnom postupku: član 188
  • Privredni apelacioni sud: PUNOMOĆJE U PARNICI PO TUŽBI ZA UTVRĐENJE OSPORENOG POTRAŽIVANJA U STEČAJNOM POSTUPKU - Zakon o parničnom postupku: član 279
  • Privredni apelacioni sud: UČEŠĆE UMEŠAČA I PRIVREMENA MERA - Zakon o parničnom postupku: član 208
Likvidacije:

U periodu od 26. do 30. marta 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

205349

KALUMET

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205325

MIDEX

Subotica

30.03.2012

90

205300

NIN ŠPED

Vladimirci

30.03.2012

90

205297

ROTEX AUTO

Beograd-Čukarica

30.03.2012

90

205294

AUTOSWISS

Niš - Palilula

30.03.2012

90

205288

MARX TRANS

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205284

LAV C.C

Valjevo

30.03.2012

90

205275

GOGI-ŠPED

Ub

30.03.2012

90

205269

ILOR

Subotica

30.03.2012

90

205266

AGROVOJVODINA-VRŠAC

Vršac

30.03.2012

90

205259

SINTELON DEKOR

Nova Varoš

30.03.2012

90

205252

PČINJA-PRODUKT

Trgovište

30.03.2012

90

205250

HMC INVEST

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205222

MIDNIGHT VIDEO

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205216

LAW & BUSINESS CONSULTING

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205219

ANAGARD OFFICE

Beograd (grad)

29.03.2012

90

205204

INFO PORTAL

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205197

GVOZDIĆ KOMPANI

Petrovac

29.03.2012

90

205194

PADEJSKI

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205192

JAS-FARM

Novi Pazar

29.03.2012

90

205183

JING JIAN

Novi Pazar

29.03.2012

90

205180

BARBI

Kraljevo

29.03.2012

90

205176

BULDOG

Niš - Mediana

29.03.2012

90

205171

GRADSKO PROLEĆE

Loznica

29.03.2012

90

205165

PROXY COOL

Niš (grad)

29.03.2012

90

205149

CRNI VIR

Novi Sad - grad

29.03.2012

120

205135

PINK DIGITAL SYSTEM

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205123

MONTING-GRUP

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205126

MAROMAS SERBIAN

Beograd-Čukarica

29.03.2012

90

205093

CVAJA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205090

NS HIDROTERMA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205082

MAH 2+

Stara Pazova

28.03.2012

90

205076

GORNJI RESAVAC

Požarevac

28.03.2012

90

205067

DENTA LAND

Kruševac

28.03.2012

120

205061

IKS-FORHAND

Subotica

28.03.2012

120

205044

STRYDER

Beograd-Stari Grad

28.03.2012

120

205046

MITAR TOURIST

Ivanjica

28.03.2012

90

205033

SMART BET

Pančevo

28.03.2012

120

205031

FRONTERA

Bela Crkva

28.03.2012

90

205023

CITEL

Beograd-Voždovac

28.03.2012

90

205020

KARAT-ŠPED

Beograd-Vračar

28.03.2012

120

205017

BONEX PROFESIONAL

Beograd-Zvezdara

28.03.2012

90

204991

GLIŠOVIĆ SMN

Gornji Milanovac

28.03.2012

120

204985

POLJODELATNOST

Novi Sad - grad

28.03.2012

120

204978

DANE

Kraljevo

27.03.2012

90

204970

IMAK

Beograd-Zvezdara

27.03.2012

90

204953

EKO ZLATAR VAROŠ

Beograd (grad)

27.03.2012

90

204945

SIDRAG

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204940

INFO-STRANE

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204938

MULTIMEDIA CONCERTS

Beograd-Palilula

27.03.2012

90

204934

DANIKO

Ćuprija

27.03.2012

120

204929

JEZERO SIGET

Zrenjanin

27.03.2012

120

204926

EURO MEAT

Pančevo

27.03.2012

120

204917

LANGHTON INVESTMENTS

Novi Sad - grad

27.03.2012

120

204911

SOFTECH SEE

Beograd-Stari Grad

27.03.2012

90

204892

AGROSIMEX

Zrenjanin

27.03.2012

120

204895

CORONA

Beograd-Savski Venac

27.03.2012

90

204875

ENTUZIJAZAM

Beograd-Voždovac

26.03.2012

90

204872

SNOW IMPEX

Beograd-Vračar

26.03.2012

90

204867

ZAGRAĐE

Smederevo

26.03.2012

90

204864

MAVINETA

Kraljevo

26.03.2012

90

204890

 

Velika Plana

26.03.2012

90

204849

BEOPROJEKT INŽENJERING VVG

Beograd (grad)

26.03.2012

90

204843

ADI TOLS

Pančevo

26.03.2012

90

204836

DUNIT

Niš - Mediana

26.03.2012

90

204830

PLUS DEXIN FILM

Beograd-Čukarica

26.03.2012

120

204827

LIMITED VISOKOGRADNJA

Jagodina

26.03.2012

90

204824

JEZAVA

Smederevo

26.03.2012

120

204815

A & D INSTITUT

Beograd-Voždovac

26.03.2012

120

204802

JUGOPROMET

Ćuprija

26.03.2012

90

204799

DOM-LESNA

Beograd-Palilula

26.03.2012

120

204796

PINGIĆ

Smederevo

26.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 2.4.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.