Aktuelne vesti na dan 17. januar 2012


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ januar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 34-35/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ januar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK BROJ 02 OD 13.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011
  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011
  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O USTAVNOM SUDU - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011: • Glavne novine u izmenama i dopunama Zakona, posebno u pogledu novog načina odlučivanja Ustavnog suda u većima •
  • KOMENTAR O ZAKONA POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011
  • UGOVOR O DOPUNSKOM RADU SA ZAPOSLENIM KOJI JE U RADNOM ODNOSU SA PUNIM RADNIM VREMENOM KOD DRUGOG POSLODAVCA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • ISPLATA RAZLIKE ZARADE KOJU POSLODAVAC ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM PO IZVRŠNOJ SUDSKOJ PRESUDI
  • NAKNADA TROŠKOVA PREVOZA NA RAD I SA RADA LICU NA PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA KOJA SU MLAĐA OD 26 GODINA I NALAZE SE NA ŠKOLOVANJU
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • MOGUĆNOST PRENOSIVOSTI POTVRDE O USAGLASENOSTI
  • OBAVEZA PRIBAVLJANJA ISPRAVE O USAGLAŠENOSTI PRI UVOZU VIDEO KONFERENCIJE ZA POTREBE POSLOVANJA
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 16.1. DO 22.1.2012. GODINE
SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE POVODOM NAJAVE VISOKOG SAVETA SUDSTVA O PRENOŠENJU BUDŽETSKIH NADLEŽNOSTI SA VSS NA MINISTARSTVO PRAVDE

Povodom najave Visokog saveta sudstva da će na sednici od 16. januara 2012. ovlastiti Ministarstvo pravde da obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove u oblasti materijalno-finansijskih poslova, za čije vršenje je Visoki savet sudstva nadležan od 01.01.2012, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće saopštenje:

"Vršenje materijalno finansijskih poslova od strane Viskog saveta sudstva predstavlja materijalnu garanciju nezavisnosti sudstva, pre svega u odnosu na izvršnu vlast, zbog čega je Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa i predviđeno, a Zakonom o uređenju sudova stavljeno u nadležnost Viskog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva je dužan da neposredno vrši svoju zakonsku nadležnost i nije vlastan da je prenosi na organ izvršne vlasti - Ministarstvo pravde. Prenošenjem svoje pravosudne nadležnosti na drugi organ Visoki savet sudstva bi postupio protivno zakonu i faktički produžio finansijsku zavisnost sudstva od izvršne vlasti, iako je reformska intencija bila da se upravo to izbegne.

Društvo sudija Srbije poziva Visoki savet sudstva da postupi po Zakonu i ne prenosi svoju zakonsku nadležnost na drugi državni organ, već da kao ustavni garant nezavisnosti sudske vlasti neposredno vrši svoja ovlašćenja u cilju jačanja sudstva kao nezavisne grane vlasti. Ukoliko za to postoje prepreke, Društvo sudija poziva Savet da inicira donošenje Zakona koji odložio vršenje budžetskih nadležnosti od strane Saveta."

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 16.1.2012.

OBJAVLJENA ODLUKA O RASPODELI SREDSTAVA PO JAVNOM POZIVU ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA RASPODELU DELA SREDSTAVA IZ NAMENSKIH PRIMANJA BUDŽETA REPUBLIKE KOJA SE OSTVARUJU PRIREĐIVANJEM IGARA NA SREĆU, A KORISTE ZA FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE OD 30. DECEMBRA 2011. GODINE

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 2 od 13. januara 2012. godine (na stranama br. 8 i 9), objavilo je Odluku o raspodeli sredstava po javnom pozivu za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave od 30. decembra 2011. godine, broj: 119-401-00-01010/2011-01 od 30.12.2011. godine.

U skladu sa članom 4. stav 5. Uredbe o načinu raspodele dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 75/05, 117/05 i 18/09), a na osnovu Predloga odluke Komisije za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava od 30.12.2011. godine, Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu doneo je Odluku o raspodeli sredstava po javnom pozivu za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave od 4. novembra 2011. godine.

Iz sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave (šifra direktnog budžetskog korisnika - 50001, Razdeo 54.3, Funkcija 180, Ekonomska klasifikacija 463, Izvor prihoda 04), odobravaju se sredstva jedinicama lokalne samouprave, i to:

1.1. Sredstva u iznosu od 35.000.000,00 dinara namenjena za učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su značaja za život građana na njenoj teritoriji (cilj 1), odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

1.2. Sredstva u iznosu od 5.000.000,00 dinara namenjena za pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji Programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave (cilj 2) odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

1.3. Sredstva u iznosu od 2.954.000,00 dinara namenjena za pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera (cilj 3) odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

1.4. Sredstva u iznosu od 15.000.000,00 dinara namenjena za pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada jedinice lokalne samouprave (cilj 4), odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

1.5. Sredstva u iznosu od 21.500.000,00 dinara namenjena za pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji (cilj 5), odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

1.6. Sredstva u iznosu od 15.000.000,00 dinara namenjena za pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine (cilj 6), odobravaju se sledećim korisnicima u navedenim iznosima i namenama:

http://www.drzavnauprava.gov.rs/news/newsitem.php?id=2673

Zbog velikog broja podnetih zahteva i činjenice da nije bilo dovoljno sredstava da se udovolji svim podnetim zahtevima, primenjen je član 18. Uredbe o načinu raspodele dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave i u određenim slučajevima dodeljen deo zahtevanog iznosa sredstava da bi se i na taj način doprinelo ostvarivanju cilja zbog koga je zahtev podnet.

Odobrena sredstva jedinica lokalne samouprave je dužna da koristi prema utvrđenoj nameni i sadržajima.

Jedinica lokalne samouprave je dužna da Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu - Komisiji za sprovođenje postupka i utvrđivanje predloga za raspodelu sredstava, podnese izveštaj o realizaciji ciljeva za koja su sredstva dodeljena i načinu utroška sredstava, najkasnije u roku od 30 dana od dana utroška sredstava.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 16.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST: Usvojen na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 12.1.2012. godine

Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 12.1.2012. godine, usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Predlog zakona). Predlog zakona će biti upućen Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje na prvom narednom zasedanju.

Osnovni problem koji treba da se reši usvajanjem izmena i dopuna predviđenih Predlogom zakona, je davanje poreske olakšice za kupovinu prvog stana licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje, a koja kupuju stan pod neprofitnim uslovima plaćajući kupoprodajnu cenu stana na rate, u okviru sistema socijalnog stanovanja. Naime, prema postojećem zakonskom rešenju, jedan od uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV kod kupovine prvog stana je, da je kupac prvog stana isplatio ugovorenu cenu stana sa PDV u potpunosti. S obzirom da je u Republici Srbiji i dalje prisutan problem rešavanja stambenog pitanja građana, a koji se postepeno rešava kroz sistem socijalnog stanovanja obezbeđivanjem podrške države licima koja iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima, predloženo je da se kupcima prvih stanova koji kupuju stanove pod neprofitnim uslovima od jedinica lokalne samouprave ili neprofitnih stambenih organizacija osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave za realizaciju aktivnosti uređenih propisima iz oblasti socijalnog stanovanja, omogući ostvarivanje prava na refundaciju PDV pod uslovom da su isplatili ugovorenu cenu stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.

Druga bitna stvar koju predviđa Predlog zakona, a u cilju stvaranja još povoljnijih uslova za unapređenje rada slobodnih zona, povećanja proizvodnje, izvoza i deviznog priliva, kao i otvaranja novih radnih mesta, je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u slobodnoj zoni, za koji bi obveznik PDV - korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.

U cilju eliminisanja mogućnosti narušavanja tržišnih principa, a pre svega principa konkurencije, kao i uspostavljanja sistema oporezivanja prema kojem ne dolazi do prekida u ostvarivanju prava na odbitak prethodnog poreza u slučaju nabavke dobara ili usluga od republičkih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji, prema sadašnjem zakonskom rešenju, između ostalog, nisu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, predloženo je da se i ova lica smatraju obveznicima PDV u slučaju kada vrše promet dobara i usluga iz svoje nadležnosti, a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.

Pored toga, Predlogom zakona se predlaže da se usvoje sledeće izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon o PDV):

- da se sporednom isporukom dobara ne smatra prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, kao i da se kod prenosa celokupne ili dela imovine isporuka svakog dobra ili usluge u imovini koja se prenosi smatra posebnim prometom;
- tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o PDV tako što bi se brisala odredba kojom je pripisano da se prometom dobara ne smatra promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, a istovremeno se predlaže propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet ovih i drugih dobara za koja obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci;
- da se mestom prometa usluga odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i mreži za prenos električne energije, kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i usluga davanja informacija telefonom ili na drugi način, smatra mesto primaoca usluga.
- da se preciznije uredi vreme prometa usluga, kao i da se tehnički usaglase odredbe Zakona o PDV tako što bi se brisala odredba kojom je propisano u kojim se slučajevima izdaje periodični račun, s obzirom da se istovremeno, u delu koji se odnosi na izdavanje računa, predlaže propisivanje ove obaveze;
- da se precizira odredba koja se odnosi na dokumentaciju koju mora da poseduje obveznik PDV da bi mogao da ostvari pravo na odbitak PDV plaćenog pri uvozu dobara;
- da se propiše rok u kojem obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza (najkasnije podnošenjem poreske prijave za poslednji poreski period kalendarske godine koja sledi kalendarskoj godini u kojoj je stekao pravo na odbitak prethodnog poreza);
- da se propiše pravo obvezniku PDV da odbije prethodni porez po osnovu nabavke plovnih objekata koji mu služe za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, osim po osnovu nabavke jahti i čamaca, kao i da obveznik PDV koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke putničkih automobila, jahti, čamaca i vazduhoplova nema pravo na odbitak prethodnog poreza ni po osnovu nabavke objekata za smeštaj tih dobara;
- da se propiše mogućnost brisanja iz evidencije za PDV na zahtev obveznika koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara.

U cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona o PDV, sa što manje tumačenja, predlažu se preciziranja pojedinih zakonskih rešenja, kao i pravno-tehnička usaglašavanja Zakona o PDV.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012

ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Pokrajinski ombudsman podneo predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona • Odredbom kojom je propisano da roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete ostvaruje majka, dok otac deteta samo izuzetno ima pravo na roditeljski dodatak prekršena je Ustavom garantovana ravnopravnost roditelja, a otac deteta je doveden u diskriminisan položaj u odnosu na majku •

Institucija Pokrajinskog ombudsmana primila je nekoliko predstavki koje se odnose na ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće ili četvrto dete, kao i na dodatke koje isplaćuje Autonomna Pokrajina Vojvodina. Tokom istrage je ustanovljeno da pravo na roditeljski dodatak u praksi može da ostvari isključivo majka, dok to pravo otac ostvaruje samo u izuzetnim okolnostima.

Roditeljski dodatak predstavlja pomoć porodici sa decom, deo je populacione politike i jedna od mera za podsticanja rađanja. Pod uslovom da ispunjava određene uslove, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009 - prim. red) je predviđeno da roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete ostvaruje majka, dok otac deteta samo izuzetno ima pravo na roditeljski dodatak. Otac ima pravo na ovaj dodatak jedino ako majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Iako se radi o meri koja bi trebalo da predstavlja podršku porodici i da ublaži ekonomsku cenu roditeljstva, ostvarivanje ovog prava je trenutnim zakonskim rešenjem u potpunosti vezano za majku koja se neposredno brine o detetu. Ovakvom merom je prekršena Ustavom garantovana ravnopravnost roditelja, a otac deteta je doveden u diskriminisan položaj u odnosu na majku, budući da ovo pravo može da ostvari samo ukoliko majka iz zakonom propisanih razloga ne brine o detetu.

Razvoj porodice u pravcu potpune ravnopravnosti oba roditelja u svim obavezama i odgovornostima u odnosu na decu znači i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa podsticajima i merama za unapređenje porodičnog života. Nediskriminatorno definisane mere i pretpostavka ravnopravnog položaja majke i oca u porodici dovela bi do otklanjanja predrasuda o tome da žena jedina treba da brine o potomstvu. Dosledna primena koncepta roditeljstva, koji podrazumeva ravnopravnost u ostvarivanju odgovornosti i uloge oba roditelja, ujedno bi doprinela i razvijanju politike jednakih mogućnosti predviđena članom 15. Ustava Republike Srbije.

Odluke Vlade AP Vojvodine u vezi sa materijalnom podrškom porodicama sa decom se u potpunosti oslanjaju na zakonsko rešenje, tako da ostvarivanje prava na novčanu pomoć porodici za prvo dete, blizance, trojke ili četvorke, kao i dobijanje ostalih vidova podrške porodici sa decom zavisi od toga da li majka deteta ispunjava propisane uslove. Ovakvo rešenje u praksi dovodi do situacija u kojima se zbog formalnih zahteva pomoć porodicama ne isplaćuje, iako je stvarno stanje takvo da postoji osnov za ostvarivanje ovog prava. Ukoliko majka, na primer, nema prebivalište na teritoriji AP Vojvodine u trenutku rođenja deteta, pokrajinski organ odbija zahtev za zakonom propisanim dodatkom, uprkos tome što majka živi na teritoriji Pokrajine i što otac deteta ispunjava sve propisane uslove. Na taj način porodica ostaje bez ovog vida podrške čime se dovodi u nepovoljnu situaciju u odnosu na druge porodice sa novorođenom decom.

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog ombudsmana, 16.1.2012.

ZAKON O MLADIMA: Počinje da se primenjuje 16. januara 2012. godine • Na osnovu Zakona, Srbija će po prvi put imati Savet za mlade •

Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije saopštilo je da od danas, 16. januara, stupa na snagu primena Zakona o mladima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2011 - prim. red), koji pravno garantuje i finansijski osigurava podršku za unapređenje društvenog položaja oko 1,5 miliona mladih.

U saopštenju se navodi da je ovo korak dalje u stvaranju održivog institucionalnog okvira za sprovođenje omladinske politike, kao i da su paralelno sa tim stvoreni svi zakonski uslovi za podršku institucija o mladima, kako je i predviđeno Nacionalnom strategijom za mlade ("Sl. glasnik RS", br. 55/2008 - prim. red).

Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković rekla je tim povodom da je Srbija zemlja koja se oslanja na mlade i da je resorno ministarstvo spremno da učini sve kako bi podržalo realizovanje njihovih interesa i inicijativa.

Prema njenim rečima, donošenje ovog zakona predstavlja nastavak pozitivne javne politike koja se odnosi na mlade, a to znači da se država obavezala na to da sistemski i kontinuirano stvara uslove i daje podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala.

Zakon obezbeđuje da se glas mladih čuje. Srbija po prvi put u istoriji ima Zakon o mladima i prvi put se jasno definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora koji će država finansirati, pri čemu se nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata prvi put smatra javnim interesom, navela je ona.

U cilju primene Zakona o mladima na snagu je stupio i Pravilnik o sadržini i načinu vođenja jedinstvene evidencije udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012 - prim. red), na osnovu koje će se pratiti stanje u omladinskom sektoru i preduzimati mere za njegovo unapređivanje.

Takođe, pojačaće se transparentnost podataka o udruženjima i njihovim savezima koja deluju u oblastima omladinskog sektora, a sredstva iz državnog budžeta, kojima se ostvaruje javni interes iz oblasti omladinskog sektora, moći će da se daju samo evidentiranim udruženjima na osnovu konkursa.

Srbija će po prvi put imati Savet za mlade, koji će činiti predstavnici relevantnih organa državne uprave, pokrajinskog organa uprave nadležnog za pitanja mladih, nevladinog sektora, kancelarije za mlade, zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i brojni ugledni stručnjaci.

Predstavnici mladih čine najmanje trećinu članstva ovog saveta, a kancelarije za mlade, koje za sada postoje u 124 lokalne samouprave u Srbiji, dobijaju svoje utemeljenje u zakonu, što će pozitivno uticati na njihov budući rad.

Zakon omogućava kreiranje novih institucija i mehanizama od kojih će se neki odmah formirati, a neki će se razvijati u narednim godinama, i prepoznaje Nacionalnu strategiju za mlade kao glavni strateški dokument koji definiše prioritete, kao i obavezu učešća mladih u njenoj izradi i sprovođenju.

Takođe, Zakon predviđa da autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dostavljaju na zahtev Ministarstva, a najmanje jednom godišnje, izveštaj o sprovođenju akcionog plana za sprovođenje strategije na svojoj teritoriji, podseća se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 16.1.2012.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE - SEMINARI: Seminari o borbi protiv korupcije i obavezama funkcionera koje proističu iz zakona biće održani u periodu od 16. do 20. januara 2012. u više gradova i opština

Agencija za borbu protiv korupcije nastavlja sa seminarima namenjenim funkcionerima, odnosno svim izabranim, postavljenim ili imenovanim licima u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i u organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.

Seminari su namenjeni funkcionerima, odnosno svim izabranim, postavljenim ili imenovanim licima u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i u organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.

Na seminarima će se razgovarati o kontekstu borbe protiv korupcije, mandatu Agencije, kao i posebnim obavezama za funkcionere koje proističu iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US - prim. red). Na seminaru će posebno biti obrađene sledeće teme:

• Novine u prijavljivanju imovine funkcionera - novi Pravilnik
• Predstavljanje Pravilnika o funkcijama koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije
• Plan integriteta kao mehanizam za sprečavanje, umanjenje i otklanjanje rizika za nastanak i razvoj korupcije - zakonska obaveza i rokovi za usvajanje i sprovođenja planova integriteta.
Plan izvođenja seminara: 16 - 20. januar 2012.

- Subotica, 16. januar, sa početkom u 12 časova, u Plavoj sali Skupštine grada, Trg slobode 1, za funkcionere iz:  Subotice, Bačke Topole, Malog Iđoša, Sombora, Apatina, Kule, Odzaka, Kikinde, Čoke, Ade, Sente, Kanjiže i Noviog Kneževca.
- Vranje, 17. januar, sa početkom u 13 časova, u sali Skupštine grada, V Kongres br. 1, za funkcionere iz: Vranja, Preševa, Bujanovca, Trgovišta, Bosilegrada, Surdulice i Vladičinog Hana.
- Leskovac, 18. januar, sa početkom u 11 časova, u sali Skupštine grada, Pana Djukića 9-11, za funkcionere iz: Leskovca, Lebana, Medveđe, Bojnika, Vlasotinaca i Crne Trave.
- Prokuplje, 19. januar, sa početkom u 11 časova, u sali Skupštine grada, Tatkova 2, za funkcionere iz: Prokuplja, Žitorađe, Blaca i Kuršumlije.
- Kruševac, 20. januar, sa početkom u 11 časova, u sali Skupštine grada, Gazimestanska 1, za funkcionere iz: Kruševca, Ćićevca, Varvarina, Trstenika, Aleksandrovca i Brusa.

Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 16.1.2012.

UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU IZVRŠILA OCENU USAGLAŠENOSTI VEB SAJTOVA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE SA "SMERNICAMA ZA IZRADU VEB PREZENTACIJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE" Od 114 organa državne koji su obuhvaćeni ocenjivanjem, analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine Moguće je da robu beloruskog porekla koja se u režimu slobodne trgovine uvozi u Srbiju prati i stari obrazac ASB.1 sve do 15. februara 2012. godine kada ističe rok od šest meseci propisan za prelaznu primenu •

Uprava za Digitalnu agendu izvršila je ocenu usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa "Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave".

Zaključkom Vlade, organi državne uprave su obavezani da svoje veb prezentacije usaglase sa preporukama koje su navedene u ovom dokumentu, a Uprava za Digitalnu agendu da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

Napominjemo još jednom da je vršena ocena usklađenosti sajtova sa preporukama iznesenim u Smernicama i da ocene sajtova organa državne uprave ne odražavaju nužno njihov kvalitet. Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) - mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Što se sadržaja prezentacija tiče interesantno je da iako 84% organa ima različite dodatne sadržaje (video sekcije, isečke iz medija, baze, registre, publikacije), svega 8 organa (11%) ima na svom sajtu osnovne informacije o radu organa (podaci o organu, kontakt podaci, propisi, aktuelnosti, dokumenti, informator o radu, javne nabavke, konkursi i sl.). Najveći broj organa nema na svojim sajtovima informacije o javnim nabavkama i konkursima, akt Pravilnika o sistematizaciji, kao i deo sajta namenjen arhiviranju zastarelih informacija i prethodnih verzija dokumenata.

Prezentacije organa državne uprave mahom ne ispunjavaju osnovne zahteve u pogledu tehnologije - ne prolaze validaciju u kontekstu ePristupačnosti (dostupnosti sadržaja osobama sa invaliditetom).

Uprava za Digitalnu agendu stoji na raspolaganju svim organima državne uprave, u smislu pružanja stručne pomoći u pogledu primenjivanja preporuka iz dokumenta "Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave", pri implementaciji novih sajtova ili unapređenju postojećih.

Novim Zaključkom Vlade od 29.12.2011. godine usvojen je Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom "Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave", zaduženi su svi organi državne uprave da svoje veb prezentacije kontinuirano usklađuju sa važećom verzijom ovog dokumenta, a Uprava za Digitalnu agendu da periodično vrši analizu usklađenosti i o tome izveštava Vladu.

Izvor: Vebsajt Uprave za Digitalnu agendu, 16.1.2012.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA I PARTNERSKE INSTITUCIJE ZAVRŠILE PROGRAM TEHNIČKE POMOĆI CENTRALNIM BANKAMA I NADZORNIM ORGANIMA ZA ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA I TURSKU

Saopštenje Evropske centralne banke

"Evropska centralna banka, zajedno sa 14 nacionalnih centralnih banaka zone evra i Evropskom komisijom, danas je uspešno završila dvogodišnji program tehničke pomoći centralnim bankama i nadzornim organima Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Turske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova prema Rezoluciji 1244/99 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Cilj programa započetog 19. januara 2010, koji je finansirala Evropska unija a sprovele ga Evropska centralna banka, nacionalne centralne banke zone evra i veliki broj partnerskih institucija bio je jačanje makro i mikro prudencijalnog nadzora u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj.

U okviru programa organizovana je intenzivna obuka za oko 150 bankarskih supervizora i eksperata u oblasti finansijske stabilnosti iz institucija koje su koristile ovu vrstu tehničke pomoći. Centralne banke iz Evropskog sistema centralnih banaka podržale su i primenu posebnih mera na nacionalnom nivou, usaglašenih s međunarodnim finansijskim institucijama, partnerskim centralnim bankama i korisnicima, i sprovele simulacije tehničke saradnje između nadzornih organa država uključenih u program.
Završetak programa predstavlja važan korak u jačanju prudencijalnog nadzora u regionu i doprinosi stabilnosti bankarskog sistema kao značajnog elementa održivog ekonomskog rasta."

ECB

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 16.1.2012.

NOVINARSKI SEMINAR ZA NOVINARE I UREDNIKE MEDIJA U SRBIJI U ORGANIZACIJI BBC WORLD SERVICE TRUST BIĆE ODRŽAN TOKOM 2012. GODINE U OSAM GRADOVA U SRBIJI Seminar se organizuje u tri ciklusa od pet radnih dana, u okviru projekta "Podrška medijima u oblasti evropskih integracija", koji finansira EU

BBC World Service Trust poziva novinare i urednike medija u Srbiji da se prijave na ekskluzivni trostepeni seminar koji će se održati tokom 2012. godine. Seminar se organizuje u osam gradova - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Novom Pazaru, Vranju i Zaječaru, u tri ciklusa od pet radnih dana, a uključuje neposredan rad sa domaćim i stranim BBC-jevim mentorima. Više informacija na adresi maja@eumediafund.rs.

Seminar, kroz kombinaciju praktičnog rada, razmene iskustava i savremenu novinarsku teoriju, organizovan je tako da omogući polaznicima iz svih vrsta medija - štampe, radija, televizija, online i agencija - da razviju svoje profesionalne veštine i znanja, kroz upoznavanje najsavremenijih novinarskih metoda, tehnika i principa rada. Seminar je besplatan, a svi troškovi su pokriveni. Treći stepen, odnosno ciklus, biće organizovan u drugoj polovini godine, kada je predviđen boravak najuspešnijih polaznika u evropskim gradovima, gde će, kroz neposrednu saradnju sa tamošnjim mentorom iz iste oblasti, u istom tipu medija, neposredno steći iskustvo o radu u savremenom medijskom okruženju. Seminar se organizuje u okviru projekta "Podrška medijima u oblasti evropskih integracija", koji finansira EU.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE OBJAVILO POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA U OBLASTI UNAPREĐENJA POBOLJŠANJA EKONOMSKOG POLOŽAJA ŽENA NA LOKALNOM NIVOU: Krajnji rok za slanje prijava je 27. januar 2012. godine

Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradnji sa International Management Group (IMG) uz finansijsku podršku Švedske objavljuje konkurs za dodelu grantova organizacijama civilnog društva.

Na ovaj konkurs se mogu prijaviti sve sve preduzetnice i sva privredna društva koja se bave razvojem ruralnog turizma i koja su u isključivom ili većinskom vlasništvu žena ili su u pitanju privredni subjekti gde je većina zaposlenih ženskog pola, a koje su registrovane u Agenciji za privredne registre.

U okviru ovog konkursa finansiraće se aktivnosti čiji je cilj unapređenje sadržaja registrovanih seoskih domaćinstava i gazdinstava koja se bave turizmom, kako bi se unapredila njihova ponuda turističkih usluga i time osnažio ekonomski položaj žena. Kao dodatni cilj, očekuje se da ovim projektom unapredi promocija Srbije kao turističke destinacije, promocija i unapređenje kvaliteta ponude turističkih mesta, regija i prostora i unapređenje turističko - ugostiteljske ponude.

Ovim konkurskom naročito se ohrabruju žene iz višestruko diskriminisanih grupa da uzmu učešće u podnošenju predloga projekata.

Vrednost pojedinačnih projekata ne sme prelaziti ukupan iznos od 15 000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Osnovnu dokumentaciju ovog konkursa možete preuzeti čine:

• Formular za prijavu predloga projekta - Dokument 1 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Tabelarni budžet - Dokument 2 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Narativni budžet - Dokument 3 http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Pravila konkursa i smernice za podnošenje predloga projekta http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29
• Uputstvo za popunjavanje budžeta http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/konkursi/340-2012-01-16-08-23-29

Prijave je potrebno dostaviti na predviđenim obrascima dokumenata.

Formulari, pravila i uputstvo su dostupni na engleskom i srpskom jeziku. U slučaju bilo kakvog odstupanja, engleska verzija je važeća.

Dokumentacija se može preuzeti sa sajtova Ministarstva rada i socijalne politike (www.minrzs.gov.rs), International Management Group (www.img-int.org deo "News") kao i na sajtu www.gendernet.rs. Prijave dostaviti poštom ili lično na sledeću adresu:

International Management Group
Za: SWE17 konkurs
Vladimira Popovića 6
11070 Novi Beograd

Konkurs je otvoren od 26.12. 2011. godine, a krajnji rok za prijem prijava je 27.01.2012. godine do 12 časova. Naknadno pristigle prijave neće se razmatrati.

Za sve dodatne informacije prijavljivanja na konkurs zainteresovani se mogu obratiti elektronskom poštom na adresu gender@img-int.org

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 16.1.2012.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA ĆE U OKVIRU PROGRAMA ZA PROMENU KARIJERE "PRISMA" REALIZOVATI OBUKE ZA PRIPADNIKE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE U CILJU PRUŽANJA POMOĆI PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA KOD POSLODAVACA ILI ZAPOČINJANJA SOPSTVENOG BIZNISA

Privredna komora Beograda nastaviće ove godine da pruža pomoć pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u promeni karijere kroz program podrške "Prisma", saopštila je komora.

To obuhvata i pomoć prilikom zapošljavanja kod poslodavaca ili započinjanje sopstvenog biznisa.

Osnovna namera je da se kroz specijalističku obuku steknu znanja, veštine i kompetencije koje će uključiti polaznike u civilne ekonomske i društvene tokove.

U novom 12. ciklusu Komora će realizovati obuku pod nazivom "Knjigovodstvo - vođenje poslovnih knjiga, sa dodatnim modulima", "Preduzetništvo" i "Info obuka".

Privredna komora Beograda je partner u Programu za promenu karijere "Prisma", koji je razvilo Ministarstvo odbrane i Direkcija za promenu karijere.

Centar za poslovno obrazovanje i unapredenje kvaliteta Privredne komore Beograda aktivno je učestvovao u motivacionim radionicama, predstavljajući program obuke bivšim pripadnicima Vojske i Ministarstva.

Izvor: Tanjug, 16.1.2012.

SEMINAR O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE NAMENJEN ZAPOSLENIMA U NEVLADINOM SEKTORU BIĆE ODRŽAN 6. I 7. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na dvodnevni seminar o borbi protiv diskriminacije namenjen zaposlenima u nevladinom sektoru, koji će se organizovati 6. i 7. februara 2012. godine u Beogradu.

Seminar će trajati dva dana (ukupno sa pauzama 4 sata dnevno) i održaće se u VIP konferencijskoj sali Hotela Prag u Beogradu(http://www.hotelprag.rs/).

Predavači na kursu će biti treneri i stručnjaci iz oblasti diskriminacije sa dugogodišnjim iskustvom u radu nevladinog sektora u Srbiji. Seminar je osmišljen u okviru projekta koji finansira Evropska Unija "Seminari za podizanje svesti u oblastima anti diskriminacije i jednakosti namenjeni organizacijama civilnog društva" koji je sproveden u 32 evropske zemlje.

Projekat predstavlja inicijativu Evropske komisije, sprovodi ga organizacija Human European Consultancy, Migration Policy Group, i lokalni partneri u svakoj od 32 zemlje. Cilj projekta je da ojača mogućnosti organizacija civilnog društva koja se bave zabranom diskriminacije i jednakošću razvijanjem materijala i aktivnosti za obuku. NVO igraju ključnu ulogu u upoznavanju sa antidiskriminacionom politikom i zakonima, kao i sa njihovim sprovođenjem na terenu.

One su od suštinskog značaja za predstavljanje i odbranu osoba koje zastupaju, kao i za podizanje svesti kod žrtava i potencijalnih žrtava diskriminacije koje vrlo često nisu ni svesne svojih prava, pa i kod opšte javnosti. Molimo zainteresovane da pošalju mail na dzombic.jelena@gmail.com ukoliko žele da učestvuju na seminaru.

Za sva dodatna pitanja takođe pišite na dzombic.jelena@gmail.com.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

UPUĆEN POZIV ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA ZA PREDLOGE PROJEKATA O JAVNOM ZASTUPANJU U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U CILJU PODRŠKE SOCIJALNOJ INKLUZIJI • Rok za prijavljivanje je 31. januar 2012. godine •

Dugoročni cilj Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) je podrška procesu demokratizacije i osnaživanju civilnog društva u Srbiji, kroz razvoj aktivnih i stabilnih lokalnih zajednica. BCIF je svoj rad započeo 1999. godine kao britanska fondacija, a 2004. je registrovan kao domaći fond, kao rezultat želje da postane dugoročna podrška lokalnim inicijativama u Srbiji. U okviru programa donacija, Fond je od nastanka do danas dodelio preko 700 donacija u ukupnoj vrednosti od preko 3.000.000 evra. Projekti koji su podržani pokrivaju širok dijapazon tema i problema, ali najčešće se bave pitanjima kao što su: učešće građana u odlučivanju u lokalnim zajednicama, integracija marginalizovanih grupa u zajednicu, izgradnja etničke tolerancije, inovativne socijalne usluge i zaštita životne sredine.

Ovaj poziv je integralni deo Projekta "Razvoj lokalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihove porodice" koji se realizuje u tročlanom partnerstvu Delegacije EU, Ministarstva rada i socijalne politike i UNICEFa (IPA 2008 - Socijalna inkluzija). BCIF, kao implementacioni partner u okviru tog projekta, ima ulogu i zadatak da pruži podršku jačanju kapaciteta civilnog sektora za zastupanje u procesu razvoja održivih lokalnih usluga za decu i njihove porodice.

Programom Javno zastupanje u lokalnim zajednicama želimo da podstaknemo udruženja građana da pokrenu inicijative koje će biti usmerene na obezbeđivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava za finansiranje pružanja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica.

Inicijative treba da uključe građane i građanke u aktivnu promociju rešenja problema, a donosioce odluka usmere na odabir adekvatnog rešenja. Istovremeno, želimo da promovišemo međusobnu saradnju organizacija iz različitih regiona Srbije.

Podrška inicijativama za javno zastupanje pružaće se u nekoliko faza:

• Na osnovu pristiglih prijava na konkurs biće izabrano 10-12 organizacija. Po dva predstavnika/ce iz izabranih organizacija proći će trening iz oblasti javnog zastupanja. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine.
• Posle završenog treninga, najbolje razrađeni i najrealističniji projekti dobiće finansijsku podršku za sprovođenje, u iznosu do 7.000 dolara (u dinarskoj protivvrednosti)
• Projekti koji dobiju novčanu podršku imaće i stalnu stručnu podršku tokom realizacije projekta od strane osoblja kancelarije BCIF-a i stručnih saradnika/ca

Fokus programa

Ideje (nacrti projekata) sa kojima se organizacije ili koalicije udruženja gradjana prijavljuju treba da se odnose na rešavanje problema finansiranja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica iz budžeta lokalne samouprave, putem javnog zastupanja- pristupa koji građani koriste za postizanje promene politike, pravila, prakse, procedura, finansiranja. Predložene aktivnosti treba da se odnose i na osnaživanje građana/ki za rešavanje problema i njihovo učešće u procesu donošenja odluka kroz dijalog sa lokalnim vlastima i institucijama. Projekti, takođe, treba da koriste već postojeće zakonske okvire i mogućnosti, ili da predlože nove koji bi doveli do pozitivnih promena.

Istovremeno, očekuje se da predložene akcije zastupanja imaju potencijal da dovedu do konkretnih rezultata, odnosno da ostvare promene u budžetu lokalne samouprave i tako unaprede kvalitet života dece sa invaliditetom i njihovih porodica.

Visina donacije:

Visina donacije je do 7.000 $ (u dinarskoj protivvrednosti).

Kriterijumi za učešće u programu:

Konkurs je otvoren za registrovana udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja su prepoznatljiva u svojim zajednicama u Srbiji a nalaze se u sredinama koje su korisnici EU sredstava u okviru Grant šeme Socijalna inkluzija (EuropeAid/130732/L/ACT/RS). Spisak lokalnih zajednica na koje se odnosi ovaj konkurs nalazi se u dokumentu u Prilogu 1. Neophodan kriterijum za učešće u konkursu je da udruženja ili koalicije imaju iskustva i ostvarene rezultate u procesu javnog zastupanja. Ukoliko se na konkurs prijavljuje koalicija udruženja građana potrebno je u prijavi navesti koja je organizacija vodeća.

Konkurs nije otvoren za udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja ne dolaze sa područja navedenih opština.

Prijave profitnih inicijativa, državnih institucija, vladinih tela, međunarodnih organizacija i partijskih organizacija takođe se neće razmatrati jer ne podležu uslovima ovog Poziva.

Zainteresovane organizacije treba da pošalju nacrt projekta/ideje sa kojim bi konkurisali za donaciju (na najviše osam strana, font tahoma, veličina 11). Nacrt projekta, čiji se formular nalazi u pratećem materijalu, treba da sadrži sledeće:

• Opis lokalne zajednice;
• Opis problema koji bi se rešavao predloženom akcijom javnog zastupanja na lokalnom nivou uključujući i broj dece sa invaliditetom koji su direktno pogođeni ovim problemom;
• Osvrt na problem kroz komentar o budžetu lokalne samouprave;
• Cilj koji se želi postići projektom;
• Metode koje će se koristiti/primenjivati;
• Opis segmenta/dela zakonske regulative i/ili odluke koji organizacija želi da iskoristi, a relevantan je za dati problem;
• Podaci o kapacitetu organizacije;
• Informacije o prethodnom iskustvu i postignutim rezultatima u oblasti javnog zastupanja;
• Budžetsku konstrukciju nacrta projekta

Kriterijumi za procenjivanje su sledeći:

• Jasno izložena ideja;
• Kapacitet organizacije
• Prethodno iskustvo u oblasti javnog zastupanja i socijalne inkluzije;
• Dobro objašnjen (analiziran) problem kojim se nacrt projekat bavi;
• Relevantnost problema za datu zajednicu;
• Realan i dostižan cilj;
• Jasna veza između ciljeva, zadataka i aktivnosti;
• Realan pristup rešavanju problema putem zastupanja i mogućnost postizanja željene promene u okvirima od osam meseci;
• Realan projektni budžet u skladu sa aktivnostima;
• Aktivno uključenje zajednice tj. građana i građanki u ostvarenju cilja;
• Mogućnost razvijanja mreže podrške za cilj zastupanja

Preporučujemo da zainteresovane organizacije pogledaju dokumenta i priručnike koji se nalaze na web sajtu www.bcif.org, na stranici E-Publikacije, naročito Priručnik za javno zastupanje u lokalnim zajednicama POKRENIMO ZAJEDNICE br. 4 koji se nalazi na istoj stranici sajta.

Rok za prijavu:

Nacrti projekata se primaju do 31. januara 2012. godine. (do 17:00h).

Procedura za učešće u programu:

Po prijemu nacrta projekta/ideje, organizacije će dobiti povratnu informaciju o prijemu. Nacrt pošaljite elektronski na e-mail adresu: zajednice@bcif.org.
Ukoliko niste u mogućnosti da pošaljete elektronsku verziju, pošaljite štampanu na adresu:

BCIF, Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, ili putem faksa na broj: 011/3288-723. Ukoliko dokument šaljete poštom ili faksom, obavezno naznačite: Prijava za program javnog zastupanja

Nakon prijema nacrta projekata pristiglih u naznačenom roku, sledeći su koraci:

1. Selekcioni odbor pravi uži izbor podnosilaca ideja - tj. 10 -12 organizacija koje će biti pozvane na obuku. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine
2. U toku i između treninga odabrane organizacije će imati mogućnost konsultacija - tj. organizacije će imati mogućnost da se konsultuju i dobiju stručnu podršku u vezi sa razvijanjem projektnih ideja i njihovom uobličavanju u predlog projekta.
3. Nakon završenog procesa konsultacija, organizacije svoje nacrte uobličavaju u puni predlog projekta, šalju ih kancelariji BCIF-a i ulaze u proceduru odlučivanja o dodeli donacija; prijavni formular je obavezan i biće obezbeđen u toku treninga.
4. Organizacije čiji projekti budu podrženi donacijom imaće u toku realizacije podršku BCIF kancelarije.

Odluke o dodeli donacija donose se na sledeći način:

1. Osoblje i konsultanti BCIF-a daju svoje procene i preporuke Odboru za donacije na osnovu saradnje sa organizacijom tokom čitavog procesa
2. Finalni predlog projekta, sa propratnim mišljenjem konsultanata, razmatra posebno formiran Odbor za dodelu donacija, koji i donosi konačnu odluku o dodeli finansijske podrške (granta).

Za dodatne informacije možete kontaktirati: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, Tel: 011/3288 723 (četiri linije), Fax: 011/ 3288 723, Email: zajednice@bcif.org, Web: www.bcif.org

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE, RUDARSTVA I PROSTORNOG PLANIRANJA JE ZAPOČELO RAD NA FORMIRANJU NACIONALNE LISTE PRIORITETNIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE

U cilju unapređenja SLAP informacionog sistema, SKGO poziva zainteresovane subjekte da potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišu u prioritetne projekte i unesu u SLAP IS do kraja februara 2012. godine •

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je započelo rad na formiranju nacionalne liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine, koji će efikasno doprineti sprovođenju nacionalnih politika, strategija i usvojenih propisa u ovoj oblasti. Saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, koje su velikim delom nadležne za sprovođenje propisa i za lokalnu infrastrukturu je u ovom procesu od presudnog značaja.

U tom cilju, Ministarstvo je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština aktivno radilo na definisanju Upitnika za identifikaciju i Kriterijuma za prioritizaciju infrastrukturnih projekata i unapređenju SLAP informacionog sistema (www.slap.skgo.org), koji je i do sada funkcionisao kao baza opštinskih projekata. Kroz unapređeni SLAP IS koji postaje operativan od 10. januara 2012. godine, očekujemo da dobijemo listu relevantnih infrastrukturnih projekata u skladu sa nacionalnim prioritetima, koji bi bili finansirani kroz sredstva donatorske i EU pomoći, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora finansiranja.

Pozivamo vas da vaše potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišete u prioritetne projekte i unesete u SLAP IS u skladu sa Instrukcijama koje dostavljamo u prilogu dopisa. Takođe vas molimo da informacije o postojećim infrastrukturnim projektima u SLAP IS ažurirate u skladu sa novim upitnikom i upustvom. Prema planiranom kalendaru i aktivnostima za programiranje međunarodne pomoći i EU fondova, ovi projekti bi trebalo da budu uneti u SLAP IS najkasnije do kraja februara 2012. godine.

Za sva dodatna pitanja možete kontaktirati Odeljenje za upravljanje projektima u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, telefon: 011/2856427 email: projekti@ekoplan.gov.rs ili SLAP kancelariju pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, tel: 011/ 3223 446; email: slap@skgo.org.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 12.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU SRPSKOG I RUSKOG TUŽILAŠTVA

Republički javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac potpisala je danas u Moskvi sa generalnim tužiocem Ruske Federacije Jurijem Čajkom sporazum o saradnji između dva tužilaštva, rekao je Tanjugu portparol tužilaštva Tomo Zorić.

Dolovac je sa Čajkom takođe razgovarala o postupcima koji se u Srbiji vode protiv Mire Marković i Marka Miloševića, a kojima je Rusija dala status izbeglica, tako da nisu mogli da budu izručeni Srbiji.

Sporazum o saradnji podrazumeva intenzivnu saradnju između Srbije i Rusije u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, ekstremizma, prometa oružja, narkotika, krivičnih dela iz oblasti viskotehonološkog kriminala i drugih društveno opasnih krivičnih dela.

Takođe predviđa da svaka strana imenuje jednu ili više kontakt osoba koje su odgovorne za održavanje direktne veze, što će omogućiti brzu i efikasnu razmenu dokaza i informacija, a sve u cilju efikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Dolovac boravi u dvodnevnoj posetu Moskvi, gde će je u petak primiti predsednik Rusije Dimitrije Medvedev.

Rusko tužilaštvo danas obeležava 290 godina od osnivanja, a svečanostima će prisustvovati delegacije iz 35 zemalja, među kojima su i Srbija i Crna Gora.

Izvor: RTV, Tanjug, 12.1.2012.

Klasa C primenjuje se od 450 metara (1500 ft) iznad terena do nivoa leta 195, izuzev u kontrolisanim zonama (CTR), klasa D u svim kontrolisanim zonama i G se primenjuje do 450 metara (1500 ft) iznad terena osim u kontrolisanim zonama.

S obzirom na liberalizaciju donjeg dela vazdušnog prostora - ispod nivoa leta 195 očekuje se povećanje broja vazduhoplovnih operacija.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

POTPISAN PROTOKOL O SPROVOĐENJU PROJEKTA "JAČANJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA" U OKVIRU PROGRAMA "UNAPREĐENJE DOSTUPNOSTI PRAVDE U SRBIJI" IZMEĐU VISOKOG SAVETA SUDSTVA" I INTERNATIONAL MANAGEMENT GROUP (IMG) • Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine •

Visoki savet sudstva i International Management Group (IMG) potpisali su Protokol o sprovođenju Projekta "Jačanje Visokog saveta sudstva" u okviru programa "Unapređenje dostupnosti pravde u Srbiji".

Protokol su potpisali Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Dino Bicciato, generalni direktor IMG.

Aktivnosti obuhvaćene projektom usmerene su na jačanje kapaciteta kadrova, razvoj softvera, građanske radove i nabavke odgovarajuće opreme.

Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine.

U okviru projektne komponente "Unapređenje rada sudova i dostupnosti pravde" radi se na renoviranju sudova, na standardizaciji izgleda suda pri ulaznom delu, sudnicama i pisarnicama, posebno se stavlja akcenat na prilazima za invalide.

Sudovi koji su obuhvaćeni projektom su: Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni i Viši sud u Pirotu, Osnovni i Viši sud u Nišu, Osnovni sud u Užicu i Viši sud u Vranju.
Početkom 2012. godine planirana je poseta predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović navedenim sudovima.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 30.12.2011.

SEMINAR POSVEĆEN PREZENTACIJI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN 30. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. januar 2012. godine •

Imajući u vidu značaj Zakona o parničnom postupku, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 30.01.2012. godine, sa početkom u 10 časova, organizuje Seminar posvećen prezentaciji Zakona o parničnom postupku. Mesto održavanja seminara biće i ovog puta Privredna komora Srbije, ulica Resavska 15.

Molimo sve zainteresovane licencirane stečajne upravnike, kao i lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika da svoju prijavu pošalju na adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs najkasnije do 23.01.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 30.12.2011.

ZAKONSKE OBAVEZE I ROKOVI KOJI NASTUPAJU OD 1. JANUARA 2012. GODINE

ZAKON O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011)
• Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno pre 4. januara 2012. godine, okončaće se po odredbama ovog zakona.
• Zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS, broj 109/07), do 4. januara 2012. godine, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011)
• Lica za koja se do dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 4. januara 2012. godine nije smatralo da deluju zajednički, a koja prema odredbama ovog zakona deluju zajednički, i koja na dan stupanja na snagu ovog zakona zajednički poseduju više od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva, u slučaju daljeg sticanja akcija s pravom glasa ciljnog društva obavezna su da objave ponudu za preuzimanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.
• Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. januara 2012. godine, a primenjuje se po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu, osim čl. 16. i 17. ovog zakona koji se primenjuju od 1. februara 2012. godine.

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. janaura 2012. godine a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.
• Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine, ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine, prestaju da važe odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010) i 1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno 4. januara 2012. godine.
• Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine prestaju da važe odredbe člana 2b stav 4. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Odredba člana 15i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05 i 72/09) prestaje da važi 15. januara 2012. godine.
• Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US)
• Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

ZAKON O AKCIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010 i 43/2011)
• Vlada, na predlog Uprave, polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.
• Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine.
• Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno.
• Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to:
1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 26,00 din/pak;
2) od 1. januara 2012. godine u iznosu od 30,00 din/pak.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva iz člana 1. ovog zakona, izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2011. godine.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C i tečni naftni gas za pogon motornih vozila iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)
• Odredbe člana 79. ovog zakona kojim je propisana sadržina završnog računa primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)
• Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 101. koje stupaju na snagu 1. januara 2012. godine.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009)
• Uplatiocu doprinosa koji je tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine otpisuje se u celini dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
• Protiv uplatioca doprinosa koji tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine nije izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine pokrenuće se, u skladu sa zakonom, postupak naplate duga po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad članovima Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010)
• Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije obezbeđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i u budžetu Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine.
• Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine, osim odredaba čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011)
Član 2
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) (brisana)
3) pravo stanovanja;
4) (brisana)
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Poreski obveznik
Član 4
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poreska oslobođenja
Član 12
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
...
 8) zemljište - za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
Član 6[s5]
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
• Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
• Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.)
• Taksa iz člana 63. Tarifni broj 223v ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
• Odredbe člana 12. ovog zakona (Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava) počinju da se primenjuju od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O STEČAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 25 stav 4
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba člana 25. stav 3. i člana 30. ovog zakona koje počinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe člana 25. stav 4. ovog zakona koja počinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

ZAKON O TRGOVINI ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
• Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
Član 38 stav 5
U slučaju da je došlo do neovlašćenog korišćenja platne kartice, odnosno podataka s platne kartice - korisnik je dužan da, odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice, odnosno podataka s platne kartice, u kom slučaju može snositi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara.
.......
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011)
Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda
Član 37 tačka 8)
Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:
...
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba
Član 41

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;
4) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;
8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice;
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje;
10) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života;
11) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba osiguranika iz člana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana obezbeđuje se pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede
Član 42

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeđuje sprovođenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljšanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeđuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produžena rehabilitacija) kao kontinuirani produžetak lečenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog područja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublažiti ili otkloniti sa podjednakom efikasnošću u ambulantno-polikliničkim uslovima i u okviru bolničkog lečenja osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.
Republički fond opštim aktom utvrđuje vrste indikacija za korišćenje medicinske rehabilitacije, dužinu trajanja rehabilitacije, način i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upućivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog člana.
Opšti akt iz stava 10. ovog člana objavljuje se "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvrđuje veći obim i sadržaj prava od prava utvrđenih propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Izvor: Redakcija, 3.1.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
PREDSEDNICA VSS IZJAVLJUJE DA RAD VISOKOG SAVETA SUDSTVA U NEPOTPUNOM SASTAVU NE DOVODI U PITANJE ZAKONITOST POSTUPANJA I ODLUČIVANJA

Tanjug

Predsednica VSS Nata Mesarović kaže da rad Visokog saveta sudstva u nepotpunom sastavu ne dovodi u pitanje zakonitost postupanja i odlučivanja.

Mesarovićeva je za RTS naglasila da se to zasniva i na mišljenju Ustavnog suda Srbije, koji je izneo svoj stav u predmetu Saveljić, maja 2010. godine, kada je odlučivao o primedbama na nepotpuni prvi sastav VSS i kada je rečeno da to ne može uticati na zakonitost njegovog rada, pošto je zakonom propisano da odluke donosi većinom glasova.

Ona je napomenula da je činjenica da VSS radi bez dva člana, pošto je jedan u pritvoru i protiv njega je podignuta optužnica, budući da postoji sumnja da je izvršio krivično deo, a pritvor mu je i produžen, dok je drugi podneo ostavku.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da jedan član tog suda ne može da obavlja funkciju, jer od Agencije nije na vreme tražio da mu dozvoli istovremeno obavljanje dve funkcije, kao i da je to jedina odluka Agencije koja nije poštovana, Mesarovićeva je odgovorila da to do sada nije objašnjavala, jer je u nadležnosti Skupštine Srbije.

"Do sada nisam objašnjavala tu situaciju, računajući da je to u nadležnosti skupštine, a ona je odlučila decembra prošle godine i poznato je da nije konstatovala prestanak funkcije članu saveta Predragu Dimitrijeviću", rekla je Mesarovićeva.

Ona je najavila da će sutra razgovarati sa šefom misije EU u Srbiji Vensanom Dežerom, pored ostalog, i o primedbama koje je Evropska komisija uputila povodom spprovođenja reforme pravosuđa.

IZMENAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA PREDVIĐENO JE DA ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA BUDE ZAMENJENA SA PET NOVIH KRIVIČNIH DELA

Politika

Zloupotreba službenog položaja, kako su kvalifikovane nezakonite radnje rukovodilaca državnih i privatnih preduzeća, više neće postojati u Krivičnom zakoniku.

Ovo delo zameniće zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke, dok se još raspravlja da se kao novo delo uvede neplaćanje doprinosa.

Prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, nova krivična dela trebalo bi da „pokriju” sve ono što se do sada podvodilo pod zloupotrebu službenog položaja.

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE POZVALO VSS DA POSTUPI PO ZAKONU I NE PRENOSI SVOJU ZAKONSKU NADLEŽNOST NA DRUGI DRŽAVNI ORGAN

Aladin

Visoki savet sudstva (VSS) bi prenošenjem svoje pravosudne nadležnosti na Ministarstvo pravde, postupio protivno zakonu i faktički produžio finansijsku zavisnost sudstva od izvršne vlasti, ocenilo je danas Društvo sudija Srbije.

Na dnevnom redu sednice Visokog saveta je donošenje odluke kojom se Ministarstvo pravde ovlašćuje da obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove u oblasti materijalno-finansijskih poslova za koje je od 1. januara 2012. godine nadležan VSS.

"Vršenje materijalno-finansijskih poslova od strane VSS predstavlja materijalnu garanciju nezavisnosti sudstva, pre svega u odnosu na izvršnu vlast, zbog čega je Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa i predviđeno, a Zakonom o uređenju sudova stavljeno u nadležnost VSS", navelo je Društvo sudija Srbije.

Visoki savet sudstva je, kako je ocenjeno, dužan da neposredno vrši svoju zakonsku nadležnost, a "nije vlastan da je prenosi na organ izvršne vlasti" - Ministarstvo pravde.

Društvo sudija Srbije pozvalo je VSS da postupi po Zakonu i ne prenosi svoju zakonsku nadležnost na drugi državni organ, već da, kao ustavni garant nezavisnosti sudske vlasti, neposredno vrši svoja ovlašćenja u cilju jačanja sudstva kao nezavisne grane vlasti.

Ukoliko za to postoje prepreke, Društvo sudija poziva Savet da inicira donošenje Zakona koji bi odložio vršenje budžetskih nadležnosti Saveta.

OD 15. JANUARA 2012. TUŽIOCI VODE ISTRAŽNE POSTUPKE

Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine od danas počinju da vode istražne postupke. Po odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku oni preuzimaju vođenje istraga od istražnih sudija koje sada postaju sudije za prethodni postupak. Ostala tužilaštva će istrage preuzeti za godinu dana.

... dalje http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/tuzioci-vode-istrazne-postupke_294882.html

INFORMACIJA MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, VODOPRIVREDE I ŠUMARSTVA O PRIMENI UREDBE O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE

Ministarstvo poljopirvrede, trgovine…

1. Katalog robe na koju se odnosi odredba čl. 2. st. 1. Uredbe, usklađen sa odrednicama merodavnih pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za citirane proizvode, obuhvata:
1) Pšenično brašno, tip „400“ i tip „500“; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice.
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) Kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) Šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) Sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.
Meso ubuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

2. Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta.

3. Iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz čl. 2. Uredbe (čl. 3. st. 2. Uredbe), konretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

U pogledu mesa koje se u veleprodaji kupuje u polutkama, čerecima i sl., a potom prodaje u maloprodaji konfekcionirano prema kategorijama mesa, visina ograničenja iz Uredbe se obračunava u relativnom odnosu mase polutke, odnosno čereka, i njegove nabavne VP cene/kg, s jedne strane, i zbira MP cena pojedinačnih delova dobijenih od tog komada mesa (kao proizvoda mase pojedinačnog dela i njegove MP cene/kg), u skladu sa važećim tehničkim normativima, s druge strane.

4. Uredba je objavljena u «Sl. glasniku RS» br. 102/11 od 31.12.2011. godine, i u skladu sa prelaznom i završnom odredbom, stupa na snagu 1.01.2012. i važi šest meseci od dana stupanja na snagu.

Dodatne informacije o primeni Uredbe mogu se dobiti preko posebne kontakt linije Ministarstva, na tel. 011/3620-385 i 011/361-9691, 011/361-0972

Pitanja i odgovori u vezi primene Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe

-    Da li su dozvoljeni naknadni rabati, knjižna odobrenja ili druge pogodnosti, nakon izdavanja fakture?

U smislu odredbi čl. 2. st. 2. i čl. 3. st. 2. Uredbe, nisu dozvoljene bilo kakve finansijske pogodnosti u vezi određene isporuke predmetne robe, izvan i nakon fakture koja se odnosi na konkretnu isporuku. S obzirom da se posmatra celina lanca prometa predmetne robe, počev od njene prodaje od strane proizvođača, pa zaključno sa njenom prodajom na malo potrošaču, neophodno je da su svi podaci na osnovu kojih se obračunava pojedinačna stopa marže vidljivi u fakturi, odnosno za obračun ukupne stope marže isključivo je relevantan neto iznos iz fakture, koji je za plaćanje, kod svih učesnika u prometu. Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.
Dakle, nikakve naknadne ili neiskazane („nevidljive“) finansijske pogodnosti, osim ograničene vrednosti remitende, nisu dozvoljene u smislu uslova iz Uredbe.

-    Kako utvrditi ko je prvi subjekt u prometu robe koja je predmet Uredbe, tj. da je reč o robi koju prodaje proizvođač?

Da bi se sprovela obaveza svih učesnika u prometu u smislu Uredbe, u pogledu jasnih podataka o iskorišćenju ukupne stope marže u odnosu na propisano ograničenje, potrebno je da se iz fakture koju izdaje proizvođač može pouzdano utrditi da se konkretna isporuka robe prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu. Na primer, to se može naznačiti putem teksta na fakturi («faktura proizvođača», «neto VP cena proizvođača», «prva faza prometa» ili sl.), putem označavanja da fakturna cena ne sadrži trgovačku maržu (marža «0%») ili na drugi način kojim se sa sigurnošću može utvrditi iz fakture da je u pitanju roba koju prodaje proizvođač.

-    Kako prikazati podatak o iskorišćenoj pojedinačnoj marži, ako to nije moguće (iz tehničkih razloga) iskazati u samoj fakturi (zbog primenjenog softvera i sl.)?

Podaci o visini pojedinačne stope marže i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže moraju da budu iskazani u fakturi, kao finansijskoj ispravi, a ako to nije moguće iz tehničkih razloga, mogu biti dopisani u fakturi prilikom njenog izdavanja, ili mogu biti u dokumentu koji prati fakturu (prilog fakture), kao njen sastavni deo, tako da se može pouzdano ustanoviti visina tih iznosa i okolnost da su iskazani istovremeno sa izdavanjem fakture na koju se odnosi.
U slučaju dopisivanja podataka ili njihovog davanja u prilogu, potrebno je da se to učini na verodostojan način (overeno pečatom, parafirano ili sl.). Na primer, prilog fakture može da sadrži mesto za upis broja i datuma fakture, koji se upisuju i overavaju u momentu njenog izdavanja. ’

-    Kakav je tretman fermentisanih proizvoda od mleka sa probiotskim bakterijama, koji u svom trgovačkom nazivu sadrži izraz „jogurt“?

Pod jogurtom se u smislu Uredbe smatraju se fermentisani proizvodi od mleka, koji su kategorisani kao jogurt u skladu sa merodavnim propisom o zahtevima kvaliteta (čl. 14. Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura). Prema tome, proizvodi koji prema zahtevima kvaliteta istog propisa spadaju u drugu kategoriju, npr. fermentisani proizvodi od mleka sa probiotskim bakterijama, bez obzira na svoj trgovački naziv, ne spadaju u jogurt u smislu Uredbe.

-    Da li se privredni subjekti koji se bave ambalažiranje proizvoda (npr. kod rinfuzne robe), skladištenjem, prevozom i sl., u smislu Uredbe, smatraju proizvođačima ili učesnicima u prometu?

Ukoliko je privredni subjekat stekao svojinu na konkretnoj robi koja je predmet Uredbe, smatra se učesnikom u prometu pa se njegova stopa marže uračunava u iznos najviše ukupne stope marže (čl. 2. st. 2. Uredbe) i iskazuje u fakturi (kod posrednika u prometu) ili u maloprodajnoj ceni.

Ako određeni subjekt učestvuje u poslovnim aktivnostima vezanim za promet određene robe, ali nije stekao pravo svojine na toj robi (npr. pruža usluge prevoza, skladištenja, konfekcioniranja mesa, ili sl.), ne smatra se učesnikom u prometu, i na njega se ne primenjuje Uredba. Napominjemo da u tom slučaju korisniku usluga fakturiše svoju izvršenu uslugu.

SUD JE 2010. GODINE PRESUDIO DA SU PUŠAČKE PAUZE NEDOZVOLJENI PREKID RADNOG VREMENA

Vijesti

Privredna udruženja u Nemačkoj nameravaju da zatraže ukidanje pauze za pušenje tokom radnog vremena, po ugledu na skandinavske zemlje.
Oni navode kao razlog da su one skupe za poslodavce.

"Pušenje treba dozvoliti samo u vreme pauze za ručak ili posle posla", smatra predsednik Saveznog udruženja srednjih preduzeća Mario Ohofen, dodajući da su pauze za pušenje, navodno, skupe za firme.

Odustajanje od pušenja, pre svega, treba da uštedi novac, a Udruženje je izračunalo da pušač koji dnevno pravi tri pušačke pauze od pet minuta košta svog poslodavca godišnje više od dve hiljade evra.

Studija Hamburškog univerziteta iz 2009. godine, koju je objavio nemački Centar za istraživanje bolesti raka, pokazuje da pauze za pušenje koštaju nemačka preduzeća godišnje više od 28 milijardi evra.

Predstavnici sindikata oštro kritikuju ovaj predlog. Aneli Buntenbah iz uprave nemačkog Saveza sindikata smatra da je groteskna tvrdnja da pauze za pušenje ometaju radni proces ili čak da paralizuju preduzeće. Ona kaže da je "pritisak na poslu" postao tako veliki da su pauze sve neophodnije.

Pauze za pušenje u Nemačkoj ne računaju se kao deo radnog vremena. Prema jednoj odluci Višeg upravnog suda u Minsteru, zaposleni nemaju pravo na pauze za pušenje ili pušačku prostoriju.

Sud je 2010. godine presudio da su pušačke pauze, za razliku od odlaska u toalet ili po kafu, nedozvoljeni prekid radnog vremena.

DA LI U BUDŽETU IMA SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI?

Tanjug

U budžetu za ovu godinu nisu planirana dodatna sredstva za Razvojnu banku već će ona koristiti novac namenjen Fondu za razvoj i Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, izjavila je šefica Radne grupe za izradu zakona Tatjana Isaković.

Pre nego što je predlog zakona o Razvojnoj banci stigao u Parlament, u medijima je bilo reči da bi se neka od postojećih banaka mogla pretvoriti u Razvojnu.

Prema rečima Tatjane Isaković, šefa radne grupe za izradu zakona i savetnika premijera, cilj je da Razvojna banka bude operativna u poslednjem kvartalu 2012.

Minimalni osnovni kapital banke iznosiće, napominje Isakovićeva, 400 miliona evra i biće obezbeđen i uplaćen iz budžeta u tri godine, počev od 2013. godine.

Isaković kaže da će kapital banke činiti i deo sredstava postojećih institucija, Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza koji će biti preneti na Razvojnu banku u toku ove godine. Zato za Razvojnu banku u ovogodišnjem budžetu i nisu izdvojena sredstva.

Finansiranje malih i srednjih preduzeća i podrška izvoznim sektorima privrede predstavljaće, tvrdi Isakovićeva, osnovnu aktivnost banke. Pored ovih, razvijaće se programi finansiranja u oblastima energetske efikasnosti, lokalne i komunalne infrastrukture, zaštite životne sredine.

Zakon će se pred poslanicima naću u februaru, a nakon usvajanja počeće se sa pripremanjem pojedinačnih programa kreditiranja, koji će definisati namenu i iznos kredita, rok korišćenja i otplatu, a koji će biti dostupni i na internet stranici Razvojne banke.

SRBIJA NEMA ZAKON O ZAŠTITI PRAVA PACIJENATA IAKO JE POTPISNIK EVROPSKE POVELJE O PRAVIMA PACIJENATA

B92

Srbija nema Zakon o zaštiti prava pacijenata iako je potpisnik Evropske povelje o pravima pacijenata usvojene još 2002. godine

Skupština Srbije, međutim, do danas nije ratifikovala ovaj dokument. Pacijenti sa stomom žale se da im se neka od osnovnih prava pacijenata u zdravstvenim ustanovama često uskraćuju.

U Srbiji oko 5000 ljudi zivi sa stomom. Najčešće zbog raka debelog creva ali i drugih teških bolesti hirurzi nekim pacijentima moraju da izvedu otvor na površini stomaka u koji se postavlja stoma, pomagalo preko koga se iz tela nadalje izbacuju otpadne materije. Pacijenti se žale da ne dobijaju dovoljno informacija, a dešava se i da neki tek posle operacije saznaju da im je ugrađena stoma pa dožive šok

"Mogu reći da apsolutno komunikaciju nemamo. Izuzimamo pojedine klinike gde smo išli lično sa načelnicima hirurgije razgovarali, sve zavisi od dobre volje načelnika 2:12 9:00 Pacijenti se žale da nemaju dovoljno informacija šta je stoma, šta ih čeka, kako se hraniti, kako negovati stomu...", rekla je Snežana Cmiljanić, predsednica Udruženja pacijenata sa stomom Ilko

Najveći broj pacijenata sa stomom imaju između 40 i 60 godina i bolest ih je zadesila u punoj životoj snazi.

"Neposredno po izlasku iz bolnice osetio sam jedan strah, osetio sam jednu nelagodnost misleci da ce ta stoma da mi promeni zivot, da cu biti automatski odbacen od drustva", priča jedan od pacijenata.

Fond priznaje sve 4 vrste pomagala i pacijent ima pravo da bira. Mnogi međutim neznaju da imaju pravo na izbor, a medicinske sestre, uglavnom zbog prezauzetosti daju oskudna objašnjenja

"Lekar i medicinsko osoblje su dužni da do detalja pruže jasne informacije pacijentu, sta je to, koji to zahvat se na njemu izvodi, koje su moguće posledice pozitivne i negativne i šta to za njega i njegovu bolest, ishod njegove bolesti znaci. Dakle bez obzira na obrazovni nivo pacijenta lekar mora naći način da mu to objasni jer je njegovo pravo da ima punu informaciju", kaže Zorica Marković, predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Klub Zdravlje“

Ali pravo pacijenta na informisanost nije jedino koje se ne poštuje.

"I dalje se ne poštuje stav tj pravo da pacijenti koji leže u bolnicama gde se vrsi operacija ne trebaju da kupuju pomagala Problem je u tome sto, pretpostavljam, apoteke ne trebuju dovoljnu kolicinu pomagala jer bi to smanjilo budžet te ustanove.Tako da su pacijenti prinuđeni da kupuju stome pomagala, ali mi smo raspoloženi i subotom i nedeljom, imamo mobilni telefon, da dođemo da klinici donesemo i pre svega pacijentu", kaže Snežana Cmiljanić.

Evropska povelja o pravima pacijenata postala je temeljni dokument za reformu zdravstva u zemljama Evropske Unije. Jasno prezira i 14.prava pacijenata, među kojima i pravo na aktivno učešće obolelog u odlukama koje se tiču njegovog zdravlja. pravo na personalizovanje tretmana, pravo na sigurnost, na žalbu, na kompenzaciju. na postovanje pacijentovog vremena. Zakon o zastiti prava pacijenata Hrvatska je donela jos 2004., Makedonija 2008, Crna Gora 2009., Srbija ga još uvek nema.

NOVIM PRAVILNIKOM O ODEĆI, OBUĆI I POSTELJINI OSUĐENIH LICA, PROPISANO DA ZATVORENICI IMAJU PRAVO NA BESPLATNU LETNJU I ZIMSKU OBUĆU I ODEĆU, PEŠKIRE I POSTELJINU, KAO I RADNU ODEĆU I OPREMU KADA TO ZAHTEVA POSAO

Tanjug

Zatvorenici u Srbiji ubuduće će imati pravo na besplatnu letnju i zimsku obuću i odeću, peškire i posteljinu, kao i radnu odeću i opremu kada to zahteva posao, a moći će da je nose osuđenici koji kazne služe u zatvorima otvorenog tipa ili su u povoljnijem tretmanu.

To je, pored ostalog, propisano novim Pravilnikom o odeći, obući i posteljini osuđenih lica koji je objavljen u najnovijem "Službenom glasniku".

Pravilnik, takođe, propisuje da osuđeni moraju odeću da menjaju najmanje jednom u 30 dana, a rublje barem dva puta nedeljno, kao i da su dužni da se van spavaonice odevaju "odgovarajuće".

U Pravilniku koji je donešen u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija detaljno se nabraja koje stvari čine letnju i zimsku odeću, kog materijala, kroja i boje moraju da budu, koliko dugmadi, džepova da imaju....

Letnju odeću, rublje i odeću za muškarce, kako se navodi u Pravilniku čine košulja sa kratkim rukavima, bluza, pantalone, kratke gaće, pidžama, peškir, čarape, papuče i plitke cipele. Odeća je sive boje, a obuća po pravilu crna.

Zimsku odeću, obuću i rublje za muškarce čine košulja sa dugim rukavima, bluza, pantalone, zimska jakna, džemper, šal, rukavice, kapa, potkošulja, duge gaće, pidžama, čarape, papuče i duboke cipele.

Odeća i rublje moraju da budu sivomaslinaste boje, a obuća crna.

Žene mogu leti da nose majicu, bluzu, suknju ispod kolena, pantalone, veš, spavaćicu ili pidžamu, čarape, papuče i plitke cipele.

Zimi nose suknju ispod kolena, pantalone, košulju sa dužim rukavima, bluzu, zimsku jaknu, džemper, šal, rukavice, kapu, čarape, papuče i duboke cipele.

I letnja i zimska odeća mora da im bude bordo boje, rublje belo, a cipele crne.

Posteljina osuđenika sastoji se od dušeka, jastuka, jastučnice, čaršava, ćebeta i navlake za ćebe.

Pravilnik je precizno propisao rokove trajanja odeće i obuće, pa tako jedna košulja, bluza i pantalone mogu da služe zatvoreniku dve godine, kratke gaće, papuče, i čarape godinu dana, a džemper, šal i rukavice četiti godine.

U sprskim zatvorima osuđenici sami peru svoju odeću i rublje, dok pritvorenici za to mogu da zaduže i članove svoje porodice, koji im dolaze u posetu.

Za sprovođenje ovog pravilnika i odevanje više hiljada osuđenih neophodno je obezbediti materijalna sredstva.

Zatvorenici u Srbiji najčešće nose sopstvenu odeću i obuću, i svako se odeva u skladu sa svojim mogućnostima.

Čak i iza rešetaka zatvorenici imaju želju da “teraju modu” kao i da nose markirane stvari i patike.

DA LI POSTUPCI POVEĆANJA TROŠKOVA ODRŽAVANJA RAČUNA OD STRANE BANAKA PREDSTAVLJAJU NEPOŠTENU TRŽIŠNU PRAKSU?

Press

Pojedine banke u Srbiji se vrlo brzo dosetile kako da, ne kršeći propise, nadoknade ono što su izgubile zbog zakona koji štiti klijente malo više nego ranije.

Troškovi održavanja računa naprasno su u pojedinim bankama porasli i za 20 odsto, pa umesto 250 klijenti sada plaćaju 300 dinara.

Neke banke su išle čak dotle da su uvele slanje opomene zbog neplaćene rate kredita koje, verovali ili ne, košta 400 dinara iako stižu poštom i ne mogu baš toliko da koštaju.

Takođe, ako je rok za uplatu bio 10. u mesecu, sada kazna stiže i ako date novac, recimo, 10. ujutru. S obzirom na pozamašan broj klijenata banke su na taj način, ne samo nadoknadile izgubljeno, već i dodatno zaradile od 5. decembra, kada je počeo da se primenjuje novi zakon.

Dušan Uzelac, direktor sajta Kamatica, potvrđuje da su banke nakon početka primene novog zakona tražile način da na drugoj strani nadoknade izgubljeno. "Najlakše je da, recimo, povećaju troškove održavanja računa, što su neke od njih odmah i učinile", kaže Uzelac.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da se banke nalaze u dominantnom položaju u odnosu na građane jer se neke mere ekonomske politike države sprovode kao da su miljenice države. Zato banke i nemaju potrebu da vode računa o potrebama stanovništva i privrede.

"Ponašanje banaka za mene nije iznenađenje jer će banke uvek naći način kako da iskoriste svoj položaj i ostvare dodatnu korist. Sve dok se ne poveća konkurentnost banaka, i pored toga što ih u Srbiji ima dosta - 34, to će biti tako i pored zakona kojima država pokušava da zaštiti građane", kaže Savić.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da bankama treba staviti do znanja da ne mogu da se ponašaju na ovaj način jer, iako ne krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krše Zakon o zaštiti potrošača, koji na adekvatan način štiti građane od svih takvih aktivnosti. Ako građani budu sve više prijavljivali ovakve slučajeve, NOPS će reagovati.

"To što banke rade zaista je nečasno i predstavlja nepoštenu tržišnu praksu koja je isključivo zabranjena Zakonom o zaštiti potrošača. Ako se više ljudi bude žalilo na banke, apsolutno ćemo istog momenta reagovati u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i tražićemo zabranu takvih ugovornih odredbi. NOPS može da naloži i hitnu meru zabrane, kao i privremenu meru zabrane, što znači da se oduzima sva dobit stečena na takav način do okončanja sudskog postupka. Apelovao bih na banke da se ne bave takvim nemoralnim aktivnostima", rekao je Nikolić.

PREREGISTRACIJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA NUŽNA SAMO U SLUČAJU PROMENA U DOMAĆINSTVIMA IZJAVLJUJU U UPRAVI ZA AGRARNA PLAĆANJA

Beta

U Srbiji će ove godine svaki šesti poljoprivrednik imati razlog da menja podatke u registru poljoprivrednih gazdinstava, nakon što je promenjen način registracije, procenila je Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Odlazak u Upravu za trezor i menjanje podataka, odnosno preregistracija gazdinstava, što je do početka ove godine bila obaveza poljoprivrednika, od sada će biti obavezna samo ukoliko ima nekih promena u domaćinstvima, rečeno je agenciji Beta u Upravi za agrarna plaćanja.

"Ovo će omogućiti uštede u vremenu, novcu, materijalu, kako za Ministarstvo tako i za poljoprivrednike", naveli su u Upravi i podsetili da je u Srbiji prošle godine bilo registrovano ukupno 453.333 poljoprivrednih gazdinstava, od tog broja je 288.020 aktivno.

Ministarstvo poljoprivrede se opredelilo za promenu načina registracije i radi daljeg pojednostavljenja procedura potrebnih za dobijanje sredstava namenjenih podsticanju poljoprivredne proizvodnje.

Istaknuto je da se "upis novog poljoprivrednog gazdinstva u Registar može ostvariti tokom cele godine u nadležnoj jedinici Uprave za trezor prema mestu prebivališta poljoprivrednika".

Vlasnici već registrovanih gazdinstava dužni su da područnoj jedinici Uprave za trezor prijavi promenu svih podataka koji su upisani u Registar u roku od 30 dana od nastanka promene.
Promene koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva dužan da prijavi odnose se, pored ostalog, na promenu kulture koju će gajiti, vrstu i broj životinja koje se gaje, promenu veličine poljoprivrednog zemljišta.

DIJALOG DRŽAVE I PRIVREDNIKA NEOPHODAN PUT KA IZLASKU IZ KRIZE

Tanjug

"U Srbiji treba da se finansiraju programi koji prave profit i brzo vraćaju pare - programi za izvoz. Dobar profit znači investiranje i zapošljavanje. U Srbiji treba da se ulaže u poljoprivredu, rudarstvo i metaloprerađivačku industriju", naveo je predsednik koncerna Farmakom MB Miroslav Bogićević.

Dijalog državnog vrha, privrednika i bankara značajan je korak u pravcu definisanja i rešavanja problema u kojima se našla srpska privreda usled posledica globalne ekonomske krize, ocenio je Bogićević.

"Nadam se da ćemo kroz dijalog koji su u decembru pokrenuli predsednik i premijer Srbije doći do značajnih rešenja za srpsku privredu", kazao je on za Tanjug izrazivši očekivanje da će do kraja januara biti održan novi sastanak sa privrednicima i bankarima.

Bogićević je istakao da su uslovi privređivanja u Srbiji teški jer privreda nema podršku banaka, a krediti su vrlo nepovoljni.

"Nemamo dovoljno kredita i to što imamo izuzetno je nepovoljno. Plaćamo kamatu oko dva odsto mesečno, a naši partneri u inostranstvu plaćaju do 2,5 procenta na godišnjem nivou. U takvom odnosu snaga moramo da budemo mnogo vešti da bi opstali na stranom tržištu", objasnio je prvi čovek Farmakoma MB.

Bogićević je podsetio da je koncern Farmakom MB zaključio povoljan ugovor sa Međunarodnom finansijskom korporacijom o kreditu od 120 miliona evra, kako je rekao, za "prepakivanje nepovoljnih kredita".

Prema Bogićeviću, srpska privreda raspolaže značajnim materijalnim i ljudskim resursima koji treba da budu iskorišćeni na pravi način.

On je najavio da će u 2012. godini Farmakom MB stipendirati geologe, rudare, mašinske inženjere, koji će se baviti rudarskom proizvodnjom i održavanjem mašina u rudniku.

"Potpuno ćemo snositi sve troškove školovanja, od srednje škole pa nadalje", rekao je Bogićević i podsetio je koncern podelio 270 stipendija od 150 do 200 evra mesečno.

U Farmakomu smo davno shvatili da je dobra kompanija ne samo ona koja pravi dobar profit, ima dobru proizvodnju i dobar izvoz, nego ona koja je društveno odgovorna i gde su zaposleni i okolina zadovoljni, ukazao je on i najavio da će ove godine u sve kompanije koncerna biti uveden i dečji dodatak.

Koncern Farmakom MB koji obuhvata više domaćih kompanija u prehrambenoj i metaloprerađivačkoj industriji i rudarstvu minule godine je, kako se procenjuje, ostvario prihod od pola milijarde evra, što je drastičan rast u odnosu na 300 miliona evra u 2010. godini.

Bogićević je rekao da je sasvim realna prognoza plan kompanije da u 2012. godine poveća obim proizvodnje namenjene izvozu do 80 procenata.

Koncern ima predstavništva u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Makedoniji, ističe se kroz mnoge ekološke i projekte društvene odgovornosti, a dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

U sastavu koncerna Farmakom MB posluju Mlekara Šabac, Poljoprivredni kombinat "7. jul" Debrc, Industrijski kombinat "Guča", Livnica Požega, Fabrika akumulatora Sombor, Rudnici i Topionica "Zajača" Loznica, Rudnik "Lece" u Medveđi, Rudnik "Suva Ruda" u Raškoj, rudnici Rujevac, Rajićeva Gora i drugi.

PUTEVI SRBIJE ĆE DO 13. FEBRUARA 2012. RASPISATI PRVI TENDER ZA ODRŽAVANJE PUTNE MREŽE

Tanjug

Putevi Srbije će do 13. februara raspisati prvi tender za održavanje putne mreže i sa putarskim preduzećima sklopiti novi ugovor najkasnije do 15. aprila, izjavio je generalni direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak.

Na tenderu će moći da učestvuju domaće i strane firme, kao i preduzeća iz Nibens grupe, rekao je za Tanjug direktor Drobnjak.

Drobnjak je napomenuo da su Putevi Srbije već počeli sprovođenje procedura vezanih za taj tender koji je preporučila i Državna revizorska institucija u svom izveštaju.

Rok za predkvalifikaciju zainteresovanih firmi će, prema Drobnjaku, biti do 13. marta i ukoliko budu zadovoljile uslove moći će da se prijave do 20 marta.

Drobnjak je naveo da je već gotova konkursna dokumentacija i da Putevi Srbije očekuju da će se na tenderu prijaviti 25 ili 26 domaćih preduzeća, a od stranih "Alpina", "Štrabag" i "Por".

Na konkursu će moći da se prijave i preduzeća za puteve "Beograd" i "Bačkaput", sa kojima je raskinut ugovor o privatizaciji u okviru Nibens grupe, jer ona sada normalno rade, dok će se videti za preduzeća "Niš", "Kragujevac" i "Vranje", jer su im računi još uvek blokirani, kazao je Drobnjak.

Putarska preduzeća "Nibens grupe" duguju bankama oko 130 miliona evra, a ukupna dugovanja tih firmi su približno 170 miliona evra.

Vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković i sedam rukovodilaca te grupacije uhapšeni su pre osam meseci pod sumnjom da su od 2007. do 2010. izvlačili novac iz kruševačke fabrike maziva FAM preko drugih firmi koje su u vlasništvu pomenutog biznismena.

Šteta naneta FAM - u procenjena je na više od 32 miliona evra.

Direktor Puteva Srbije je, takođe, naveo da je u nadležnosti tog javnog preduzeća trenutno oko 15.300 kilometara, a na osnovu očekivane prekategorizacije biće uskoro 9.300.
Putevi Srbije su već pokrenulo proceduru u Vladi Srbije da budu smanjeni magistralni i regionalni putevi i da deo njih pripadne lokalnim samoupravama u skladu sa novim zakonom, objasnio je Drobnjak.

Drobnjak je ranije izjavio Tanjugu da je za obnovu autoputeva, magistralnih i regionalnih puteva potrebno ukupno dve do 2,2 milijarde evra kako bi bili dovedeni u dobro stanje.

Putevi Srbije su najavili da će ove godine u obnovu i održavanje putne mreže biti utrošeno oko 400 miliona evra.

ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE STARIH KNJIGA, KOJE BI MOGLE PREDSTAVLJATI KULTURNO DOBRO, POTREBNA JE DOZVOLA

Politika

Za iznošenje iz zemlje starih knjiga, koje bi mogle predstavljati kulturno dobro, potrebna je dozvola, piše Politika.

Građani Srbije koji u kućnoj biblioteci imaju stare, retke knjige, spise, rukopise ili štivo koje bi moglo da ima status kategorisanog kulturnog dobra, ali i ona dela koja brižljivo čuvaju kao nasleđe svojih predaka, nikako ne bi smeli da ih iznesu van granica zemlje ako pre toga nisu konsultovali stručnjake Narodne biblioteke Srbije (NBS).

Na osnovu procene ove centralne ustanove čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita kulturnog blaga u domenu pokretnih dobara, vlasnik makar i jedne stare ili retke bibliotečke građe je u obavezi da pre polaska na put donese spisak dela koja potom podležu stručnoj proceni. Ako tim NBS oceni da je reč o kategorisanom kulturnom dobru ili onom koje uživa prethodnu zaštitu, vlasnik može da dobijedozvolu za njegovo iznošenje iz Srbije, ali postoje određena pravila koja moraju da se poštuju.

„Vlasnici retkih ili starih knjiga, kao što je recimo Rajićeva „Istorija” koje ima u više primeraka u zemlji, od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva dobijaju uslovnu dozvolu za iznošenje u inostranstvo, ali pre toga takvo štivo mora da se digitalizuje i zavede u bazu podataka. Beležimo ime vlasnika, njegovo kulturno dobro, mesto i zemlju gde putuje i vremenski period u kojem će biti odsutan,“ objašnjava Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.

To ipak ne znači da svaki građanin koji polazi na godišnji odmor, službeno putovanje, ili seli kućnu biblioteku u neku drugu zemlju, treba da se javi NBS.

“Ne treba tražiti dozvolu od NBS za knjige iz 20. veka, mada neke retke publikacije, kao što su dela iz ratnih godina minulog veka (1914–1918, 1941–1945), mogu da imaju svojstva kulturnog dobra od izuzetnog ili velikog značaja. Naš zadatak je da procenimo dali ona imajustatus kategorisanog kulturnog dobra koje po važećem zakonu ne može da se iznese iz zemlje,“ ističe Stefanovićeva.

Kada krug procenjivanja bude završen, procedura za dobijanje dozvole je sasvim jednostavna, jer da bi vlasnik dela mogao da ga iznese iz zemlje prethodno treba da izdvoji 750 dinara za republičku administrativnu taksu i 580 dinara koliko staje nadoknada NBS za izdavanje dozvole.

“Onaj ko ne poseduje dozvolu rizikuje da bude vraćen sa granice. Dela koja imaju našu dozvolu za prelazak carine „odlaze” na put bez ikakvih problema,“ precizira načelnica Odeljenja posebnih fondova.

HRVATSKA BI MOGLA HITNO DA UVEDE POREZ NA PENZIJE SVOJIH GRAĐANA KAKO BI IZBEGLA DA TAKVE POREZE PLAĆAJU U ZEMLJAMA U KOJIMA SU OSTVARILI PRAVO NA PENZIJU

business.hr, Poslovni dnevnik

Hrvatska bi mogla hitno uvesti porez na penzije svojih građana kako bi izbegla da takve poreze plaćaju u zemljama u kojima su ostvarili pravo na penziju.

Nemačka, nakon što je shvatila da Hrvatska ne oporezuje penzije iz inostranstva, pozvala je 82 hiljade hrvatskih državljana, koji su penzije zaradili u Nemačkoj da retroaktivno plate porez na sve penzije koje su primili još od 2007. godine.

Ovaj primer slediće i Austrija koja je poslala obaveštenje hrvatskim vlastima da planiraju da uvedu porez na penzije koje se isplaćuju hrvtaskim građanima.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kazao je da će se iduće nedelje sastati sa stručnjacima poreske uprave kako bi se dogovorili oko daljih postupaka i videti može li Hrvatska uvesti porez.

Radnici iz inostranstva poslali su 2011. u Hrvatsku 1200 milona dolara što je za 52 miliona dolara manje u odnosu na 2010. godinu, procena je Svetske banke.

U Sloveniju se slilo 26 miliona dolara, u BiH 104 miliona, a u Srbiju 368 miliona dolara više nego prethodne godine.

Pre svetske krize, od 2007. do 2008., iznos radničkih doznaka u Hrvatsku povećao se sa 1,1 na 1,3 milijarde dolara, no od tada je u padu.

Ekonomska kriza, čini se, nije jedini razlog pada radničkih doznaka u Hrvatskoj.

"Teško je objasniti tu razliku", napominje Anđelko Akrap, profesor demografije sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta. Jedan od mogućih razloga je da Hrvati bosanskohercegovačkog porekla deo novca uplaćuju u BiH.

Drugi mogući razlog je da su ljudi u inostranstvu zbog krize i nemaštine odlučili podići deo štednje i povećati iznos novca porodicama u pojedinim zemljama.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBRD) OBEZBEDIĆE PRVU INVESTICIJU PRIVATNOM SEKTORU U SRBIJI U OBLASTI SAOBRAĆAJA U IZNOSU OD 2,8 MILIONA EVRA

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbediće prvu investiciju privatnom sektoru u Srbiji u oblasti saobraćaja u iznosu od 2,8 miliona evra, za izgradnju pragova za železnički koloseka.

EBRD će finansirati firmu "Trek Eksperts" (Track Experts d.o.o.) i zajedničku firmu austrijske građevinske kompanije "Por" i austrijske firme "Maba trek solušns", specijalizovanog proizvođača železničkih pragova.

Zajam EBRD biće upotrebljen za izgradnju fabrike prednapregnutih betonskih pragova, koji su jedan od glavnih elemenata železničkog koloseka. Pragovi su tradicionalno pravljeni od drveta, ali zbog očuvanja okoline i samih karakteristika, u Evropi su sve više u upotrebi betonski pragovi.

Fabrika će se graditi u Svilajncu, 100 km južno od Beograda, i opsluživaće železničku industriju u Srbiji i susednim zemljama.

Projekat će izaći u susret sve većoj tražnji delova koloseka, budući da su zemlje zapadnog Balkana pokrenule velike investicione programe za rehabilitaciju i modernizaciju svojih železničkih mreža.

"EBRD će rado podržati ovaj inovativni projekat. Nova fabrika će dovesti do razvoja novih proizvoda i znanja u Srbiji i podržaće modernizaciju važne železničke infrastrukture u regionu", ukazala je direktorka za saobraćaj u EBRD Sju Beret.

Generalni direktor kompanije "Por", Karl-Hajnc Štraus izjavio je: "Nakon brojnih železničkih projekata koje smo uspešno realizovali u Srbiji, Bosni i Hercegovini i, nadamo se uskoro, Makedoniji, ova nova fabrika ubrzaće obnavljanje delova Koridora 10, koji je deo Transevropske železničke mreže."

"Veoma sam zadovoljan ovom saradnjom sa međunarodnom finansijskom institucijom kao što je EBRD, čiji prioritet je ekonomski razvoj u regionu", zaključio je Štraus.
Od početka aktivnosti u Srbiji, EBRD je uložila oko 2,9 milijarde evra u razne sektore privrede, u projekte čija je ukupna vrednost šest milijardi evra.

Izvor: Tanjug, 16.1.2012.

INSTITUCIJA "KUĆA LJUDSKIH PRAVA" BIĆE OTVORENA POČETKOM PROLEĆA •Prostor koji će koristiti pet nevladinih organizacija namenjen je zajedničkoj realizaciji projekata i saradnji u oblasti zaštite ljudskih prava, lokalne demokratije i vladavine prava •

U Ulici kneza Miloša broj 4 početkom proleća biće otvorena "Kuća ljudskih prava", prostor koji će koristiti pet nevladinih organizacija, i koji je namenjen zajedničkoj realizaciji projekata i saradnji u oblasti zaštite ljudskih prava, lokalne demokratije i vladavine prava. U Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM) održana je prezentacija idejnih projekata prikupljenih na konkursu za adaptaciju prostora "Kuće ljudskih prava" i tada je predstavljeno osam idejnih rešenja studenata Arhitektonskog, Šumarskog i Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Kako je rečeno, svi timovi studenata uzeli su u obzir dostupnost prostora osobama sa invaliditetom i usaglašenost sa standardima zaštite životne sredine.

Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, kaže za Danas da "Kuća ljudskih prava" predstavlja instituciju koja na jednom mestu pruža potpunu i efikasnu zaštitu ljudskih prava svih ugroženih grupa, ali i moćnog partnera državi u podizanju stepena zaštite ljudskih prava.

- Neposredna pomoć države ovom projektu je važan znak spremnosti na to partnerstvo. Nijedna organizacija pojedinačno nije u stanju da pokrije sav prostor zaštite ljudskih prava, od aktivizma, istraživanja, izveštavanja do zakonodavnih inicijativa i zagovaranja promene državnih politika i prakse. Zato je institucionalno povezivanje različitih organizacija koje se bave pojedinim aspektima zaštite ljudskih prava neophodno radi postizanja boljih rezultata i dubljih promena u ovoj oblasti. Osnivanjem "Kuće ljudskih prava" građani i građanke dobijaju moćnog partnera u borbi za veću zaštitu svojih prava - kaže Dereta. Kuća treba, dodaje on, da postane i prostor u kome će uspostaviti intenzivni društveni dijalog o izazovima kulture ljudskih prava i razvoja demokratije i mesto na kome će akademska javnost dobiti mogućnost za temeljna istraživanja u ovoj oblasti.

Milan Antonijević, direktor JUKOM-a, objašnjava da će "Kuća ljudskih prava" biti u potpunosti otvoren prostor, te da će se građanima pružati sva potrebna pomoć, ali da će se tu održavati izložbe, tribine i slično. On dodaje da činjenica da se Grad uključio u ovaj projekat pokazuje da se poštovanje ljudskih prava ozbiljno shvata.

- Grad je pokazao da narušeno stanje ljudskih prava želi da popravi. Ali, kuće ljudskih prava postoje i u daleko razvijenijim zemljama u kojima se u potpunosti poštuju ova prava, jer građani moraju da budu informisani. Ovim će se građani, svakako, ohrabriti da prijave kršenje ljudskih prava - kaže Antonijević i dodaje da će se upravo sa tog mesta organizovati pritisak na one koji krše prava, ali i predlagati izmene propisa i prakse kako bi se poboljšalo stanje u ovoj oblasti.

Kuća će imati i obrazovnu ulogu

- Ljudska prava su principi koji su permanentno izloženi opasnosti da budu povremeno, pa i trajno ugroženi u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Kod nas je to posebno osetljiva tema pre svega zbog činjenice da s jedne strane građani slabo znaju i razumeju svoja prava, a s druge još nisu dovoljno ojačale kontrolne institucije države koje treba da ta prava garantuju. Kuća bi zato trebalo da igra i značajnu obrazovnu ulogu za obe strane u ovom procesu - navodi Miljenko Dereta.

Izvor: http://www.danas.rs/


Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 16.1.2012.

STOPA NEZAPOSLENOSTI U SRBIJI NA KRAJU NOVEMBRA 2011. GODINE POVEĆANA NA 23,7 ODSTO

Stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je na kraju novembra 2011. godine 23,7 odsto, što je rast u poređenju sa 22,2 odsto zabeleženih na kraju aprila prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika iznosila je 22,8 odsto za muško i 24,9 odsto za žensko stanovništvo.

Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 20,8 odsto, a u AP Vojvodini 24,2 odsto. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 23,2 odsto, dok je u Regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 26,6 odsto.

Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, i u novembru 2011. iznosila je 35,3 odsto. Od toga je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 43,1 odsto, a za žene 28,2 odsto.

Najveća stopa zaposlenosti bila je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i iznosila je 37,7 odsto, zatim u Regionu Vojvodine, 35,1 odsto. Na poslednjem mestu sa pođednakim stopama se nalaze Beogradski Region i Region Južne i Istočne Srbije sa stopom od 34 odsto.

Stopa nezaposlenosti u novembru 2011. godine porasla je za 4,5 procentnih poena u odnosu na oktobar 2010. godine, dok je stopa zaposlenosti pala za 2,4 procentna poena.

Stopa nezaposlenosti u novembru 2011. godine beleži rast od 1,5 procentnih poena u odnosu na april iste godine, dok je stopa zaposlenosti pala za 0,9 procentnih poena.

Stopa neformalne zaposlenosti u novembru 2011. godine manja je za 2,1 procentna poena nego u aprilu iste godine, i za 1,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2010. godine.

Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja procenat osoba koje rade "na crno" u ukupnom broju zaposlenih. Rad "na crno" obuhvata zaposlene u neregistrovanoj firmi, zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.

Anketa o radnoj snazi sprovedena je u novembru 2011. godine, na uzorku od oko 8.000 domaćinstava. Prikupljeni su podaci o demografskim obeležjima za sva lica, a za osobe stare 15 i više godina - i podaci o njihovoj radnoj aktivnosti. Anketirano je ukupno 21.802 ljudi, a za 19.389 prikupljeni su podaci o njihovoj radnoj aktivnosti.

Izvor: Tanjug, 16.1.2012.

SPOLJNI DUG SRBIJE POSLEDNJEG DANA OKTOBRA 2011. GODINE IZNOSIO JE 23,77 MILIJARDI EVRA

Spoljni dug Srbije poslednjeg dana oktobra 2011. godine iznosio je 23,77 milijardi evra, što je smanjenje od 86 miliona evra u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.

Od ukupnog spoljnog duga dospela glavnica na naplatu je 1,28 milijardi evra, a redovna kamata 253,6 miliona.

Javni sektor duguje 10,42 milijarde, a privatni sektor 13,35 milijardi evra. Gotovo dve trećine privatnog dugoročnog duga odnosi se na preduzeća, a samo jedna trećina na banke.

Kratkoročni dug, u iznosu od 804,4 miliona evra, u celosti se odnosi na privatni sektor, u okviru kojeg dug banaka iznosi 735,3 miliona evra, a dug preduzeća svega 69,2 miliona.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

U SKLADU SA UREDBOM O UTVRĐIVANJU IZVORNIKA VELIKOG I MALOG GRBA, IZVORNIKA ZASTAVE I NOTNOG ZAPISA HIMNE REPUBLIKE SRBIJE - NBS PUŠTA U OPTICAJ NOVU NOVČANICU OD 2000 DINARA I NOVČANICE OD 500 I 1000 DINARA SA DELIMIČNO IZMENJENIM OBELEŽJIMA

Narodna banka Srbije pustiće u opticaj 30. decembra ove godine novi apoen novčanice od 2000 dinara na čijem se licu nalazi portret Milutina Milankovića, svetski priznatog naučnika. Na naličju novčanice se nalazi figura Milutina Milankovića s fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela.

U opticaju će od 30. decembra biti i novčanice od 500 i 1000 dinara s delimično izmenjenim obeležjima.

Novčanice od 500 i 1000 dinara na licu zadržavaju isto likovno rešenje, dok im je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije. Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika velikog i malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2010 - prim. red). Izmenjena je i godina izdanja ("2011").

Novčanica od 500 dinara biće paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2004. i 2007. godine, a novčanica od 1000 dinara paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2003. i 2006. godine.

Puštanjem u opticaj novčanica od 500, 1000 i 2000 dinara Narodna banka Srbije će obezbediti odgovarajući obim, kvalitet i apoensku strukturu novčanica u opticaju i zadovoljiti redovne godišnje potrebe gotovinskog platnog prometa.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: FISKALNI TRETMAN TURISTIČKIH USLUGA KADA TURISTIČKA AGENCIJA VRŠI UPUĆIVANJE GOSTIJU U OBJEKTE PRAVNOG LICA U ČIJEM SASTAVU POSLUJE - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
  • Ministarstvo finansija: MOGUĆNOST UTVRĐIVANJA U FISKALNOJ KASI RAZLIČITIH ŠIFARA ARTIKALA ZA JEDNO DOBRO U ZAVISNOSTI OD KATEGORIJE KUPCA - Zakon o fiskalnim kasama: član 5
  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA REPUBLIČKIH ADMINISTRATIVNIH TAKSI ZA SPISE I RADNJE KOJE INSTITUT OBAVLJA KAO POVERENE POSLOVE - Zakon o republičkim administrativnim taksama: član 2
  • Uprava carina: CENA ZELENIH BANANA PREMA RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA 51. NEDELJU 2011. GODINE - Carinski zakon: član 45
  • Uprava carina: DOPUNA OBAVEŠTENJA O PRESTANKU VAŽENJA SERTIFIKATA O USAGLAŠENOSTI OD 2.1.2012. GODINE - Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava: tačka 7
  • Uprava carina: IZVOZ KALIJUM-HLORIDA 50/1 PREKO DRUMSKOG GRANIČNOG PRELAZA BAČKA PALANKA U PERIODU OD 1.1.2012. DO 31.5.2012. GODINE - Odluka o sedištu Uprave carina, osnivanju, početku i prestanku rada carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata: tačka 3
  • Uprava carina: IZVOZ MONO AMONIJUM-FOSFATA 50/1 PREKO DRUMSKOG GRANIČNOG PRELAZA BAČKA PALANKA U PERIODU OD 1.1.2012. DO 31.5.2012. GODINE - Odluka o sedištu Uprave carina, osnivanju, početku i prestanku rada carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata: tačka 3
  • Uprava carina: PRIMENA USKLAĐENE NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2012. GODINU - Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2012. godinu: čl. 1 i 2
  • Uprava carina: PRIVREMENO OTVOREN DRUMSKI GRANIČNI PRELAZ VRŠKA ČUKA ZA UVOZ POŠILJAKA BILJA - SUNCOKRETOVE SAČME U PERIODU OD 27.12.2011. DO 30.6.2012. GODINE - Zakon o zdravlju bilja: član 66
  • Uprava carina: SPISAK DUVANSKIH PROIZVODA UPISANIH U REGISTAR O MARKAMA DUVANSKIH PROIZVODA ČIJI ĆE UVOZ I DISTRIBUCIJU VRŠITI "JULIETA" D.O.O. TRGOVINA NA VELIKO I MALO, BEOGRAD - Zakon o duvanu: član 37
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 21 - Zakon o izvršnom postupku: član 57
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 22 - Zakon o izvršnom postupku: član 84
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 23 - Zakon o izvršnom postupku: član 101
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 24 - Zakon o izvršnom postupku: član 153
  • Privredni apelacioni sud: STATUSNI SPOROVI - Pitanje br. 1 - Zakon o privatizaciji: član 20ž
  • Privredni apelacioni sud: STATUSNI SPOROVI - Pitanje br. 2 - Zakon o privatizaciji: član 41a
  • Privredni apelacioni sud: STATUSNI SPOROVI - Pitanje br. 3 i 4 - Zakon o parničnom postupku: čl. 197 i 302
  • Privredni apelacioni sud: STATUSNI SPOROVI - Pitanje br. 5 - Zakon o registraciji privrednih subjekata: član 88
Likvidacije:

U periodu od 9. do 13. januara 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

179966

MS LINK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Rakovica

13.01.2012

60

179962

SKIPPER - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

13.01.2012

60

179953

ITANI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

13.01.2012

60

179944

KULINI - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

13.01.2012

60

179940

MIGUN-ŽAD - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

13.01.2012

60

179922

MOBILE PHONE SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

13.01.2012

60

179915

CINKARA NOVA - U LIKVIDACIJI

Inđija

13.01.2012

60

179913

MEDINS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

13.01.2012

60

179899

GLOBUS AUTO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

13.01.2012

60

179880

RUDAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

13.01.2012

60

179876

KRESTRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

13.01.2012

90

179870

ZORA TRGOVINA - U LIKVIDACIJI

Ada

13.01.2012

60

179868

KORUNOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

13.01.2012

60

179872

VESNA EXPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

13.01.2012

60

179860

HOME EXCLUSIVE - U LIKVIDACIJI

Pančevo

13.01.2012

60

179849

PROFIPOTEZ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

13.01.2012

60

179814

SIMARK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

12.01.2012

60

179803

BELJANICA - U LIKVIDACIJI

Svilajnac

12.01.2012

60

179795

FEROKOMERC-FEROKLIMA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

12.01.2012

60

179772

RAKIĆ GAS - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

12.01.2012

60

179774

PECAROŠKI DUĆAN - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

12.01.2012

60

179761

ENMONT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

12.01.2012

60

179747

INTER PROFIT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

12.01.2012

60

179734

ARSIĆ M&N - U LIKVIDACIJI

Trgovište

12.01.2012

60

179728

ALISTER-INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

12.01.2012

60

179730

RENTALL SERVICE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

12.01.2012

60

179722

SIMRAD - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

12.01.2012

60

179714

MTA - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

12.01.2012

60

179708

INTORA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

12.01.2012

60

179696

CORTINA COMMERC - U LIKVIDACIJI

Subotica

12.01.2012

60

179692

VENUS - U LIKVIDACIJI

Subotica

12.01.2012

60

179688

MADLOR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

12.01.2012

60

179682

FIN-EKO - U LIKVIDACIJI

Bačka Palanka

12.01.2012

60

179680

ZEPTER BEAUTY CENTER - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

12.01.2012

60

179673

DOPPIA EMME - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

12.01.2012

60

179780

GRAFIS - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

12.01.2012

60

179648

CEE V.A.T. REFUND - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

12.01.2012

60

179644

SRBIJA-KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

12.01.2012

60

179621

AGROVIT - U LIKVIDACIJI

Šabac

12.01.2012

60

179619

LILA - SVET IZOBILJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

12.01.2012

90

179613

ŠKORPION FATMIR DALIPI I ORTACI - U LIKVIDACIJI

Preševo

12.01.2012

60

179609

ADDICT PLUS - U LIKVIDACIJI

Svilajnac

12.01.2012

60

179605

TERMINUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

12.01.2012

60

179590

KRUPANJ - U LIKVIDACIJI

Krupanj

11.01.2012

60

179581

TOP GEAR - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

11.01.2012

60

179577

METAR KOM - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

11.01.2012

60

179559

YUBEL - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

11.01.2012

60

179555

LASER PRODUKT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

11.01.2012

60

179549

GPS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

11.01.2012

60

179545

M&I - U LIKVIDACIJI

Varvarin

11.01.2012

60

179541

FABRIA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

11.01.2012

60

179537

Q5 MESARA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

11.01.2012

60

179518

BEOPUT NISKOGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

11.01.2012

60

179511

DAKA - U LIKVIDACIJI

Malo Crniće

11.01.2012

60

179503

KOMEL - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

11.01.2012

60

179499

RODIĆ N-N - U LIKVIDACIJI

Subotica

11.01.2012

60

179490

JOKSINVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

11.01.2012

60

179468

DIVINI OPERIS - U LIKVIDACIJI

Požega

11.01.2012

60

179476

STYLE BAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

11.01.2012

60

179458

METAFOR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

11.01.2012

60

179460

R-POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

11.01.2012

60

179441

RTV ORION-COMM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

11.01.2012

60

179431

EXCLUSIVE LINEA-IN - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

10.01.2012

60

179406

VLADA-PLUS - U LIKVIDACIJI

Paraćin

10.01.2012

60

179402

NENEV - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

10.01.2012

60

179394

STANMARK - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

10.01.2012

60

179390

DIPEX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

10.01.2012

60

179382

TOSKODAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

10.01.2012

60

179362

IHTUS-MANOJLOVIĆ I ORTAK - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

10.01.2012

60

179350

MAKE LINE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

10.01.2012

60

179335

KROVAR - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

10.01.2012

60

179312

CIS SAN ENGINEERING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

10.01.2012

60

179307

NOVEL-HOME - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

10.01.2012

60

179295

ANDORA - U LIKVIDACIJI

Vrbas

10.01.2012

60

179290

EUROPE RENOVATION SPECIALISTE - U LIKVIDACIJI

Čačak

10.01.2012

60

179286

JARDEN-INVEST - U LIKVIDACIJI

Bajina Bašta

10.01.2012

60

179267

DADIĆ - DADIĆ MILIVOJE I DR - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

09.01.2012

60

179263

GORENA - U LIKVIDACIJI

Kladovo

09.01.2012

60

179248

ATLASPROMET - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

09.01.2012

60

179244

B&Z-MITROVIĆ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

09.01.2012

90

179242

MILENIJUM - U LIKVIDACIJI

Pančevo

09.01.2012

60

179236

PLANET SHOP - U LIKVIDACIJI

Čačak

09.01.2012

60

179232

LIK PROMET CITY - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

09.01.2012

60

179228

TMT TIM - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

09.01.2012

60

179224

NIKOLA-COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

09.01.2012

60

179220

NOVI RAD - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

09.01.2012

60

179216

MAJDAN PROMET - U LIKVIDACIJI

Smederevo

09.01.2012

60

179212

WINLINE - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

09.01.2012

60

179208

MEGA-PUT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

09.01.2012

60

179206

PB-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Bačka Palanka

09.01.2012

60

179200

PROFISTRATEG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

09.01.2012

60

179192

SPIN - U LIKVIDACIJI

Zaječar

09.01.2012

60

179196

ZOTO - U LIKVIDACIJI

Bujanovac

09.01.2012

60

179167

VIRTEX - U LIKVIDACIJI

Pančevo

09.01.2012

60

179163

D&G - IVANOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kragujevac-grad

09.01.2012

60

179161

EUROPEAN NEW BUILDING MATERIAL ENBM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

09.01.2012

60

179145

LUNISTTA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Mladenovac

09.01.2012

60

179111

ADVANT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

09.01.2012

60

179103

POJAVA 1 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

09.01.2012

60

179082

ŠASS - U LIKVIDACIJI

Sjenica

09.01.2012

60

179076

POLJOROD - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

09.01.2012

60

179071

PC PLANET - U LIKVIDACIJI

Trstenik

09.01.2012

60

179063

AGRO-VOLAN - U LIKVIDACIJI

Subotica

09.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 16.1.2012.

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 13.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Fabrika saobraćajne opreme "FASO" d.o.o.

 

5. St. broj 24/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1908

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/FASO.shtml/seo=/companyid=20594

I. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 5. St. br. 24/2011 od 5. januara 2012. godine zakazano je dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Fabrikom saobraćajne opreme "FASO" d.o.o. u stečaju iz Beograda, Nemanjina 6 a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, 7. februara 2012. godine sa početkom u 12,40 časova. Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju dopunskom ispitnom ročištu.
II. Ovaj oglas je istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o.

07037792

5. St. broj 3310/2011

 

 

 

I - Pokreće se prethodni postupak za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja nad dužnikom Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12, PIB 100042216, mat. broj 07037792 u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije od 30. avgusta 2011. godine, sa dopunama od 3. oktobra 2011. godine i 29. novembar 2011. godine.
II - Nalaže se predlagaču Međunarodna špedicija i trgovina Transjug d.o.o., Beograd, Pop Lukina 12 da u roku od tri dana od dana prijema rešenja na ime troškova objavljivanja oglasa, troškova privremenog stečajnog upravnika, kao i drugih troškova prethodnog postupka uplati iznos od 500.000,00 dinara, na žiro račun Suda 840-298802-02, pod pretnjom posledica propuštanja iz člana 159. stav 4. Zakona o stečaju.
III - Za privremenog stečajnog upravnika određuje se Bojković Milorad, Beograd, Vinogradski venac 24/19.
IV - Poverioci mogu izvršiti uvid u unapred pripremljeni plan reorganizacije u pisarnici Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, prizemlje, soba 22, sve do održavanja ročišta.
V - Zainteresovana lica mogu staviti primedbe na podneti plan, kao i osporiti sadržinu, osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
VI - Ročište za odlučivanje i glasanje o predloženom planu reorganizacije zakazuje se 20. januar 2012. godine u 12,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, u sudnici broj 208 drugi sprat.
VII - Pozivaju se poverioci da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta"

07781954

11. St. broj 357/11

 

 

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ELEKTRONIKA+-+SISTEMI+KVALITETA.shtml/seo=/companyid=5121

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 357/11 od 28. novembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za menadžment kvaliteta "Elektronika sistemi kvaliteta" iz Beograda, u likvidaciji, Milutina Milankovića 104/V, matični broj 07781954, PIB 100099501.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 26. mart 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 9,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 28. novembra 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje

07726686

11. St. broj 2476/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 2476/11 od 5. decembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "B&P" Društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje i zastupanje iz Beograda, Milutina Milankovića broj 120E, matični broj 07726686, PIB 101681963.
II - Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je prezaduženost u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 3. Zakona o stečaju.
III - Za stečajnog upravnika imenuje se Živojinović Mijodrag iz Beograda, Vojvode Stepe broj 639.
IV - Pozivaju se svi poverioci da prijave svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS".
V - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI - Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 24. april 2012. godine u 12,00 časova, u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat.
VII - Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 23. januar 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 235, II sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VIII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 5. decembar 2011. godine i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS", i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
IX - Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

"Elektronika Avala" d.o.o.

17131770

42. St. broj 50/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1914

 

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, 42 St. broj 50/2011 od 15. juna 2011. godine, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, usvojila je predlog stečajnog poverioca, "Zenit kop" d.o.o. iz Beograda, i otvoren je stečajni postupak nad "Elektronika Avala" d.o.o. iz Beograda, Kneza Višeslava 63 matični broj: 17131770, PIB 100166934.
Prvo poverilačko ročište zakazano za 25. juli 2011. godine i 24. oktobar 2011. godine i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine, u 10,00 časova, sudnica 227/II, Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Ispitno ročište zakazano za 24. oktobar 2011. godine, i 14. decembar 2011. godine, odloženo je za 2. februar 2012. godine u 10,00 časova u sudnici 211/II Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2.
Obaveštavaju se poverioci da će se na prvom poverilačkom ročištu raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika.
Obaveštavaju se poverioci da na ispitnom ročištu mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.
Pozivaju se poverioci da pre poverilačkog ročišta formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine, saziva se sednica Skupština poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

DP "Institut za novinarstvo"

 

15. St. broj 92/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/INSTITUT+ZA+NOVINARSTVO.shtml/seo=/companyid=15377

U postupku stečaja u predmetu broj 15-St-92/2010, nad stečajnim dužnikom, DP "Institut za novinarstvo" u stečaju iz Beograda, Njegoševa 72.
Zakazuje se završno ročište za 27. januar 2012. godine u 9,50 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, sudnica 133/I.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljen je u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"DUGA" DOO

 

St. broj 306/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevo, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku stečaja nad "DUGA" DOO u stečaju iz Petlovače, Vese Isailović 35 dana 9.1.2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Ročište za razmatranje izmenjenog Plana reorganizacije i za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije podnetom od strane stečajnog upravnika Dragana Marković iz Loznice, Vojislava Ilić b.b., u stečajnom postupku nad "Duga" DOO u stečaju iz Petlovače, određuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 12,00 časova u sudnici 17 Privrednog suda u Valjevu.
2. Uvid u izmenjeni Plan reorganizacije može se izvršiti svakog radnog dana počev od 9.1.2011. godine, do održavanja ročišta za razmatranje izmenjenog Plana u vremenu od 8,00 časova do 15,00 časova u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Valjevu, soba 3 i na oglasnoj tabli suda.
3. U izmenjenom Planu reorganizacije poverioci su svrstani u dve klase.
Plan reorganizacije je usvojen u jednoj klasi ako su za Plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja, od ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.
Izmenjen Plan reorganizacije smatra se usvojenim, ako je usvojen u svakoj klasi poverilaca tog Plana reorganizacije.
4. Pravo glasa na ročištu za glasanje o izmenjenom Planu reorganizacije imaju svi poverioci iz svake klase plana srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
5. Ako se glasanje obavlja putem pisma, u odsustvu, sva pravna lica moraju da podnesu sudu nove glasačke listiće koji su potpisani od statutarnog zastupnika i overenim pečatom pravnog lica, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica, moraju da podnesu popunjene i sudski overene nove glasačke listiće, a naj kasnije pre početka zakazanog ročišta.
6. Objavljivanjem ovog oglasa o održavanju ročišta za razmatranje i glasanje o predloženom izmenjenom Planu reorganizacije u "Službenom glasniku RS", smatra će se uredno pozvanim na ročište stranke i poverioci.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu

08029652

Posl. broj St. 241/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/UDARNIK.shtml/seo=/companyid=25749

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Udarnik a.d. za transport, pretovar, niskogradnju i trgovinu Zrenjanin, Prvomajska 53, matični broj 08029652 PIB 102768856.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) s obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje se Agencija za privatizaciju centar za stečaj Beograd, Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U ZRENJANINU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o.

20018135

St. broj 220/2011

 

 

 

Otvara se postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju mlinskih i pekarskih proizvoda i trgovinu "Lazi" d.o.o. Torak, Tudora Vladimireskua 114, matični broj 20018135, PIB 102819852.
Stečajni postupak otvara se iz razloga predviđenog u članu 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje.
Za stečajnog upravnika stečajnog dužnika imenuje Milan Nićetin iz Zrenjanina, Elemirski drum 16.
Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Zakazuje se ročište radi razmatranja izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika - prvo poverilačko ročište za dan 3. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Zakazuje se ročište radi ispitivanja potraživanja - ispitno ročište za dan 4. maj 2012. godine, sa početkom u 10,00 časova, koje će održati u zgradi ovog suda, u Zrenjaninu, Kej 2. oktobra 1, u sobi 58/I.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka, istaknut je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zrenjaninu, 28. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga"

08036284

3. St. broj 483/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1937

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA+DPP.shtml/seo=/companyid=4421

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 483/2011 od 30.12.2011. godine zakazano dopunsko ispitno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Akcionarsko društvo za obavljanje poljoprivrednih delatnosti "Sloga" Perlez, Svetosavska 17, matični broj: 08036284, PIB: 101164520, za 23.1.2012. godine sa početkom u 10,00 časova i održaće se u sudnici 535/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO

17114506

3. St. broj 594/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 594/2011 od 29. novembra 2011. god, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodne i uslužne staklorezačke i trgovinske delatnosti "STAKLO MAG" DOO Kragujevac, Skladišni centar 6, matični broj 17114506, PIB - 101572990. Stečajni razlog je trajna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11. stav 3, tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika imenuje se Rajko Fuštar iz Kragujevca, Belodrimska 38, broj licence 155-0402. Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje dospele obaveze prema stečajnoj masi. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) za 1. mart 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 2. februar 2012. god. u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu Kragujevac, sudnica broj 535. Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu suda sa datumom 29. decembar 2011. god. i biće naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da izvrši upis zabeležbe o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering

17112139

3. St. broj 473/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2144

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 473/2011 od 26.12.2011. godine, usvojen završni izveštaj stečajnog upravnika Gvozdena Jovanovića iz Kragujevca sa završnim računom koji je stečajni upravnik podneo ovom sudu 02.12.2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "MITROVIĆ EKO" DOO za ekonomski, organizacioni i tehnički inženjering Aranđelovac, Ilije Milovanovića broj 8 matični broj 17112139, PIB 102117139. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd da, po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 26.12.2011. godine. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"EMC" d.o.o.

20259698

5. St. broj 480/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2023

 

Privredni sud u Kraljevu stečajni sudija rešenjem St. broj 480/2011 od 23. decembra 2011. godine zaključio je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "EMC" d.o.o., iz Kruševca, mat. br. 20259698, PIB 104869978.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda u roku od osam dana od objavljivanja ovog rešenja u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U LESKOVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet"

07196377

1. St. broj 351/2011

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/TRGOPROMET.shtml/seo=/companyid=12

Privredni sud u Leskovcu, stečajni sudija Radmila Aleksić, u postupku utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, pokrenutom po predlogu Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 od 6. septembra 2011. godine, dana 23. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Usvaja se predlog Agencije za privatizaciju Beograd, Terazije 23 za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji.
Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko i malo i proizvodnju "Trgopromet" Leskovac, Moravska 13 - u likvidaciji, MB 07196377, PIB 100524064.
Stečajni razlog je prezaduženost.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju - centar za stečajeve Beograd.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku pisanom prijavom podnetom u dva primerka sa priloženim dokazima o osnovanosti potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište određuje se za 10. februar 2012. godine, sudnici 4, zgrade Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Ispitno ročište određuje se za 27. april 2012. godine u sudnici 4, zgrade Privrednog suda u leskovcu, Bulevar oslobođenja 2, sa početkom u 10,00 časova.
Stečajni postupak je otvoren 23. decembra 2011. godine i tog dana je rešenje o otvaranju istog objavljeno na oglasnoj tabli suda, dok će se objavljivanje u "Službenom glasniku RS" i u jednom visoko tiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RS, kasnije obaviti.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad dužnikom.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Suda 23. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

d.o.o. "Celekris"

 

3. St. broj 263/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1919

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, koga zastupa stečajni upravnik Pavle Nikolić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 21. decembra 2011. godine za zakazivanje završnog ročišta, doneo je 26. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se završno ročište u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom d.o.o. "Celekris" u stečaju Gadžin Han, selo Taskovići, za dan 9. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u sudnici broj 3 Privrednog suda u Nišu.
Rešenje o završnom ročištu objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o.

 

3. St. broj 72/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1596

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momor Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju i promet "Sport Com" d.o.o. u stečaju iz Niša, Zetska 2, koga zastupa upravnik Miroljub Dimitrijević doneo je 28. decembra 2011. godine, sledeće rešenje:
određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 10,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Bon chance" d.o.o.

20222247

1. St. broj 335/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1568

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je sledeće rešenje:
1. usvaja se predlog stečajnog upravnika od 28. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša,
2. utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Bon chance" d.o.o. u stečaju iz Niša, matični broj 20222247 PIB 104714825 zaključuje,
3. iznos od 133.000,00 dinara prenosi se predlagaču OTP banci a.d. Novi Sad, Filijala u Nišu.
4. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 996,88 dinara.
5. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

a.d. "Rudo"

 

3. St. broj 452/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1860

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/RUDO.shtml/seo=/companyid=4537

Privredni sud u Nišu, obaveštava poverioce da je u stečajnom postupku 3 St. broj 452/11, nad a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, zakazao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca.
Ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca određeno je na dan 14. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Nišu, sudnica broj 3.
Predlog plana reorganizacije a.d. "Rudo" u stečaju iz Niša, poverioci mogu razgledati u pisarnici Privrednog suda u Nišu, u sobi broj 7, od 8.00 do 14,00 časova.
Ukoliko poverioci imaju primedbe na predlog plana reorganizacije kojim osporavaju sadržinu pripremljenog plana reorganizacije, a naročito osnov i visinu planom obuhvaćenih potraživanja, dužni su da dostave primedbu stečajnom dužniku i Sudu u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa. Predlagač plana je u obavezi da odgovori na primedbe poverilaca i iste dostavi Sudu u roku od osam dana od prijema primedbi.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

"Murati komerc" d.o.o.

17613588

1 St. broj 983/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1297

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice, koga zastupa stečajni upravnik Milan Dinić, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 2. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice za period od 25. februara 2011. godine do 2. decembra 2011. godine, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Milan Dinić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.061.909,32 dinara. Neisplaćeni iznos nagrade od 881.909,32 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 145.000,00 dinara. Neisplaćeni iznos naknade troškova od 20.000,00 dinara isplatiti stečajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 47.300,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do gašenja tekućeg računa stečajnog dužnika i brisanja stečajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata.
5. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Murati komerc" d.o.o., u stečaju iz Kosovske Kamenice matični broj 17613588, PIB 103551776.
6. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I"

07938420

1 St. broj 691/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=981

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Vesna Đošić, na završnom ročištu održanom dana 29. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se Finansijski izveštaj i završni račun stečajnog dužnika Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš, u svemu kako je podneo stečajni upravnik Vesna Đošić.
2. Određuje se konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 220.000,00 dinara.
3. Određuje se konačna naknada troškova stečajnom upravniku u iznosu od 65.000,00 dinara.
4. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 44.100,00 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka.
5. Određuje se rezervacija sredstava u iznosu od 45.976,30 dinara za namirenje troškova stečajnog postupka koji će nastati do zaključenja stečajnog postupka
6. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Iva-I" u stečaju Niš matični broj 07938420, PIB 100623080.
7. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

DOO "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o.

20103965

2 St. broj 672/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2479

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača: Opštine Aleksinac od 4. novembra 2011. godine i Mihajla Karpinskog i dr. od 4. novembra 2011. godine za pokretanje stečajnog postupka prema stečajnom dužniku "Alpos metalne konstrukcije" d.o.o. iz Aleksinca, Aleksinački rudnik b.b., 27. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
I. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO "Alpos metalne konstrukcije" iz Aleksinaca, Aleksinački rudnik b.b., matični broj 20103965, PIB 104176038, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Ljubomir Kostić iz Niša.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave ovom sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 1. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VI. Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
VII. Stečajni postupak je otvoren dana 27. decembar 2011. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

"Iridis" d.o.o.

20040661

1 St. broj 307/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1570

 

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, koga zastupa stečajni upravnik Predrag Kosovac, odlučujući o predlogu stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka, na završnom ročištu održanom dana 28. decembra 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se predlog stečajnog upravnika od 25. novembra 2011. godine za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga.
2. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka, pa se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Iridis" d.o.o., u stečaju iz Svrljiga, matični broj 20040661, PIB 103914190 zaključuje.
3. Određuje se rezervacija sredstava za troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase po zaključenju stečaja u iznosu od 634,43 dinara.
4. Rešenje o zaključenju stečajnog postupka objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

JUNIOR HN DOO

7775571

2. St. broj 771/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2266

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom JUNIOR HN DOO u stečaju, Bečej Bulevar Jaše Tomića 5, MB: 7775571, PIB 102230122 po obaveštenju NBS Kragujevac od 2.3.2011. godine i po predlogu predlagača OTP BANKE Novi Sad od 17.5.2011. godine, 21. decembra 2011. godine donosi
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Junior hn d.o.o., u stečaju, Bečej, Bulevar Jaše Tomića 5, MB:7775571, PIB 102230122 za 31. januar 2012. godine sa početkom u 12,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu sudnica 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli Suda sa datumom 21.12.2011. godine i dostavlja Službenom glasniku Republike Srbije nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

DP "Ukusno odevanje"

 

2. St. broj 134/2011

 

 

 

Privredni sud u Somboru stečajno veće sastavljeno od sudije Aleksandra Pozder, kao predsednika veća i sudija Katarine Milojičić i Olivere Panjković Miljenović kao članova veća, u stečajnom postupku nad DP "Ukusno odevanje" u stečaju Apatin, Srpskih Vladara 40, nakon završnog ročišta od 18. decembra 2011. godine na osnovu Izveštaja stečajnog upravnika od 27. decembra 2011. godine, 29. decembra 2011. godine, doneo je Rešenje kojim se zaključuje stečajni postupak nad DP "Ukusno odevanje" Apatin, Srpskih vladara 40.
Ovo rešenje objaviće se u " Službenom glasniku Republike Srbije".

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

"Panon-Crvenka" AD

08116911

St. broj 444/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1304

 

Privredni sud u Subotici je 28. decembra 2011. godine rešenjem St. 444/2011 u postupku stečaja nad "Panon-Crvenka" AD Kelebija, Put E. Kardelja broj 341 - matični broj 08116911 zakazao održavanje ročišta radi razmatranja i radi glasanja po predloženom planu reorganizacije sa izmenama od 27. decembra 2011. godine, za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,30 časova - kod Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Sl. glasniku RS" Beograd smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Plan reorganizacije sa izmenama u skladu sa uputstvom Privrednog apelacionog suda iz Beograda koji su sudu dana 27. decembra 2011. godine dostavili predlagači plana dostupan je svim poveriocima u stečajnoj pisarnici Privrednog suda u Subotici svakog radnog dana u vremenu od 8,30 do 12,30, a objavljivanjem oglasa u "Službeni glasniku RS" Beograd, dnevnim novinama i na internet strani Agencije za privredne registre iz Beograda smatraće se uredno pozvanim na ročište svi poverioci i stranke.
Za dostavu obaveštenja iz člana 164. stav 2. Zakona o stečaju - poveriocima obuhvaćenim planom reorganizacije, osnivačima, odnosno članovima ili akcionarima stečajnog dužnika zadužuju se podnosioci plana reorganizacije.
Pravo glasa na ročištu imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja, a u slučaju kada je potraživanje osporeno ili ev. neispitano - stečajni sudija će na dan održavanja ročišta za glasanje izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.
Poverioci po predloženom planu reorganizacije mogu glasati:
- pismeno, kada se glasački listići sudu podnese sa overenim potpisom ovlašćenog lica, ili
- usmeno na ročištu - uz prilaganje punomoćja radi glasanja.
Glasanje će se vršiti u okviru formiranih klasa poverilaca.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

DP "Limka" Fabrika obuće

 

St. broj 11/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIMKA.shtml/seo=/companyid=3348

Privredni sud u Užicu, kao stečajni, u predmetu stečaja nad DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju, doneo je 23. decembra 2011. godine
REŠENJE
I Usvaja se završni račun stečajnog dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
II Prenosi se neunovčena imovina stečajnog dužnika na RS Fond solidarnosti Beograd, i to:
1. Poslovni prostor površine 11,64 m2 u Splitu, Republike Hrvatska.
2. Zalihe robe (ženske čizme, postava i koža za obuću).
3. Pravo potraživanja po osnovu parnica Privrednog suda iz Užica P. 304/11 i P. 281/10.
III Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju.
IV Po pravosnažnosti rešenja određuje se brisanje dužnika DP "Limka" Fabrika obuće Prijepolje u stečaju iz evidencije APR.
VI Rešenje objaviti u "Službenom glasniku RS" i na oglasnoj tabli suda, a dostaviti ga Stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - Centar za stečaj Beograd, punomoćniku stečajnog upravnika Ljubiši Đokić, Agenciji za privredne registre Beograd, predsedniku Odbora poverilaca i Fondu solidarnosti Beograd.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

Akcionarsko društvo "Toplota"

0768019

2. St. broj 288/2010

 

 

 

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 288/2010 od 20. decembra 2011. godine je zaključio postupak stečaja nad dužnikom Akcionarsko društvo "Toplota" - u stečaju Ivanjica, MB 0768019. Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

DOO "Velimirović inženjering"

 

2. St. broj 289/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=308

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom DOO "Velimirović inženjering" u stečaju Čačak, rešenjem St. 289/2010 od 27. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 26. januar 2012. godine sa početkom u 10,30 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvor: Redakcija, 16.1.2012.