Aktuelne vesti na dan 16. januar 2012

 


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 34-35/ januar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 34-35/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 11-12/ januar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK BROJ 02 OD 13.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • POSTUPAK ZA ZALAGANJE AKCIJA KOJE SU IZDATE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE I UPISANE U CENTRALNI REGISTAR ZA HARTIJE OD VREDNOSTI STRANOM LICU ZALOGOPRIMCU
  • PRAVO NA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZAPOSLENOG KOJI ODLAZI U STAROSNU PENZIJU
  • UPUĆIVANJE POZIVA ZA SEDNICU SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA PREMA NOVOM ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

  • KOMENTAR NOVE ODLUKE O MINIMALNIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU I O NAČINU ISKAZIVANJA LIZING NAKNADE I DRUGIH TROŠKOVA KOJI NASTAJU ZAKLJUČENJEM TOG UGOVORA - "Sl. glasnik RS", br. 94/2011
  • KOMENTAR NOVOG ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU - "Sl. glasnik RS", br. 92/2011
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA ZA 2011. GODINU: • Priprema, sastavljanje i podnošenje •
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O STRUČNIM ISPITIMA ZAPOSLENIH U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA - "Sl. glasnik RS", br. 100/2011
  • UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA ZA 2011. GODINU
  • AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE   • Ažurno dana 16.1.2012. godine •
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • NAKNADA TROŠKOVA PREVOZA NA RAD I SA RADA LICU NA PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA KOJA SU STARIJA OD 26 GODINA I NISU NA ŠKOLOVANJU
  • PORESKI TRETMAN NAKNADE TROŠKOVA SLUŽBENOG PUTOVANJA LICU KOJE NIJE U RADNOM ODNOSU KOD ISPLATIOCA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • DEVIZNI ASPEKT REEKSPORTNIH POSLOVA
  • NEMOGUĆNOST PREBIJANJA DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA
  • NEPOSTOJANJE OBAVEZE IZVEŠTAVANJA DEVIZNOG INSPEKTORATA PO SVIM POSLOVIMA KOJI SE VODE U KNJIZI KONTROLNIKA
ZAKON O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU: Vlada na osnovu Zakona usvojila Uredbu koja je osnov za isplatu poljoprivrednim proizvođačima preostalog novca na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. godinu • Isplata regresa do kraja januara •

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici, na osnovu Zakona o budžetu za 2012. godinu, uredbu koja je osnov za isplatu poljoprivrednim proizvođačima preostalog novca na ime regresa za ratarsku proizvodnju za 2011. godinu u iznosu od 14.000 dinara po hektaru.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede navodi se da će na ovaj način do kraja januara biti izmirene obaveze u skladu sa dogovorom koji je postignut sa poljoprivrednicima.

Celokupna poljoprivredna politika za 2012. godinu biće utvrđena kroz uredbe i druge odluke Vlade Srbije koje će biti donete do kraja januara.

Budžet Ministarstva, kako se podseća, veći je za 47 odsto, čime je stvorena pretpostavka za uvećanje poljoprivredne proizvodnje i za veću zaradu poljoprivrednika.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 13.1.2012.

Izvor: Vebsajt Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, 14.1.2012.

ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU: Osoba koja prijavi mobing zaštićena je od otkaza

Pravo na rad, koje je zajemčeno međunarodnim konvencijama i nacionalnim ustavima, istovremeno treba shvatiti kao pravo na dostojanstven rad. Međutim, da li osoba koja svakodnevno trpi psihičko, neretko i fizičko maltretiranje uživa ovo pravo?

Rad predstavlja proces koji se mora odvijati uz uvažavanje ličnosti radnika, i svaka suprotnost ovakvom radu ukazuje na prinudni ili ropski rad. Iako bi u savremenom svetu ovakav rad trebalo da predstavlja istorijsku kategoriju, elementi ropskog rada su, na žalost, još uvek prisutni. Dostojanstvo na radu je teško ostvariti, i to upravo zahvaljujući savremenim oblicima ropskog rada, uključujući i diskriminaciju na radu, psihičko zlostavljanje (mobing), seksualno uznemiravanje i povrede prava privatnosti na radu.

Mobing je specifično ponašanje kojim, na radnom mestu, jedna osoba ili više njih, duže vreme, psihički ili fizički zlostavlja i ponižava drugu osobu, u nameri da ugrozi njen ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti. Ovakvo zlostavljanje često se nastavlja sve dok zlostavljana osoba ne napusti radnu sredinu, i u tom smislu mobing predstavlja mnogo više od povremenih konflikata i spletkarenja manjeg obima, koji su karakteristični za većinu organizacija. Razlog tome je što se mobing izjednačava sa pravom agresijom koja se odvija u etapama i isplanirano.

Prema mestu nastanka, prema tome ko ga sprovodi, kao i prema motivima nastanka mobing se javlja kao vertikalni i kao horizontalni mobing. Vertikalni mobing postoji kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog zaposlenog, dok ne uništi celu grupu. Prema istraživanjema ovakva vrsta mobinga zastupljena je u 45% slučajeva. Vertikalni mobing postoji i kada jedna grupa radnika zlostavlja pretpostavljenog, što se dešava u 5% slučajeva. Horizontalni mobing je zastupljeniji, i javlja se u 55% slučajeva. On se odvija između radnika na jednakom položaju. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše neki kolega, naročito ako postoji uslov da njegova eliminacija dovede do napretka u karijeri.
U stručnoj literaturi je prisutna i podela na verbalni, neverbalni, strateški i emotivni mobing. Verbalni mobing karakteriše sistematsko javno ponižavanje i omalovažavanje, dok se neverbalni mobing karakteriše kao smišljeno zanemarivanje osobe, ćutanje, isključivanje iz većine aktivnosti... Strateški mobing se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljačke strukture o potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se najčešće javno ne ističe, a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu, ne tražeći za sebe otpremninu ili neku drugu pogodnost. Emotivni mobing se odvija na ličnom nivou, i pokretač ovakve vrste mobinga je najčešće zavist, ljubomora, zloba, antipatija itd.
Aktivnosti mobinga nemaju uvek čisto negativni karakter, ali ako su korišćene učestalo i tokom dužeg vremenskog perioda, a u nameri da uznemiravaju i muče, njihova sadržina se menja i pretvara se u opasno oružje komunikacije. Tiplogija napada, tj. neprijateljskih aktivnosti se može podeliti u pet kategorija: napad na mogućnost adekvatnog komuniciranja (isključivanje iz razgovora, stalno prekidanje, vikanje, ponižavajući gestovi-mimike); napad na mogućnost održavanja socijalnih odnosa (izolacija žrtve-premešta se u prostoriju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, proslave, neformalna druženja); napad na ličnu reputaciju (lažne priče o žrtvi i njenom poslovnom i privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje); napad na kvalitet profesionalnog rada (stalne i neosnovane kritike, preterana kontrola, stalna kažnjavanja, oduzimanje sredstava za rad, tzv. "sindrom praznog stola", ili zatrpavanje žrtve radnim zadacima sa kratkim rokovima, tzv. "sindrom prepunog stola"); napad na fizičko zdravlje (prisiljavanje na obavljanje zadataka koji ugrožavaju zdravlje, pretnja fizičkim napadima, seksualno uznemiravanje i sl.).

Moberi (zlostavljači) najčešće su lica koja su manje radno i stručno sposobna, ali su politički i slično moćni subjekti. Uglavnom se radi o osobama sa nedostatkom samopoštovanja, koje to prikrivaju ponižavanjem i iživljavanjem nad podređenim osobama. Na žalost, njima se dosta često pridružuju i ostali radnici, i to iz straha da i sami ne postanu žrtve mobinga, usvajajući poznatu izreku "Ako ne možeš protiv njih, pridruži im se". Nasuprot nezadovoljnim i isfrustriranim moberima,žrtve mobinga su uglavnom poštene i kreativne osobe, osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznanje, mlade osobe na početku karijere, osobe proglašene tehnološkim viškom, pripadnici manjinskih grupa, žena u grupi muškaraca, ili muškarac u grupi žena, osobe obolele od netipičnih bolesti (naročito od aids-a ili hepatitisa C).

Dugotrajno izlaganje mobingu uvek dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, i reč je o procesu koji izaziva pravo traumatsko iskustvo. Poremećaji koji mogu nastati kao posledica mobinga mogu biti telesni (hronični umor, povećana ili smanjena telesna težina, smanjen imunitet); psihički (depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija, nesanica, povećana potreba za alkoholom, cigaretama, sedativima) i poremećaji ponašanja (zaboravnost, gubitak koncentracije, porodični problemi, suicidno ponašanje).

Na žalost, razorne posledice mobinga su velike i zahvataju sve sfere društvenog života, tako da treba istaći i pojavu dvostrukog mobinga, procesa koji se manifestuje i zahvata porodicu žrtve. Primer: na samom početku mobinga žrtva ima punu podršku svoje porodice. Međutim, mobing se nastavlja, i traje čak i godinama. Zbog negativnih i razornih posledica mobinga, porodica se vremenom menja i izoluje žrtvu kako bi se zaštitila. Posledica dvostrukog mobinga je veoma često i razvod braka. Na osnovu toga zaključuje se da mobing skoro nikada ne ostaje na radnom mestu, već se širi i zahvata privatni život žrtve.

Mobing takođe ostavlja negativne posledice i na nacionalnu ekonomiju. Istraživanje Međunarodne organizacije rada pokazuje pokazuje da se u SAD svake godine gube 200 milijardi dolara zbog stresa i straha na radnom mestu, u Nemačkoj se godišnje izgubi oko 15 milijardi evra.

Statistički podaci mobinga

Posmatrano po delatnostima, mobing je najrasprostranjeniji u državnoj upravi i odbrani (14%), zatim u školstvu i zdravstvu (12%); hotelijerstvu i restoranima (12%); delatnostima transporta i komunikacija (12%); trgovini (9%); u rudarstvu i prerađivačkoj industriji (6%); finansijskom posredovanju (5%); građevinarstvu (5%); elektroprivredi i vodoprivredi (3%); poljoprivredi i ribarstvu (3%).

U Srbiji ne postoje precizni podaci o broju zaposlenih koji trpe zlostavljanje na radu, mada se zna da se broj onih koji se obraćaju za pomoć meri hiljadama. Na osnovu sprovedenih istraživanja u proteklim godinama došlo se do podataka da se čak 68,9% radnika izjasnilo da je izloženo nekim oblicima mobinga, od toga najviše da su meta neprestanog širenja neproverenih glasina i kleveta, sa ciljem njenog degradiranja. 39,5% radnika se izjasnilo da su ismevani zbog načina govora, oblačenja, hoda, a 56,7% se izjasnilo da je omalovažavano zbog pola, starosti, nacionalne pripadnosti, političkih i religijskih uverenja. Sindrom "punog", odnosno "praznog" stola koji nadređeni primenjuju u cilju psihičke dezorijentacije zaposlenog, pojavljuje se sa velikom učestalošću (sindrom "punog" stola u 53,75%, a sindrom "praznog" stola u 24,5% slučajeva).

Zanimljivo je to da istraživanja koja su sprovedena u zemljama EU ukazuju na velike razlike izmedju država članica. Na primer, procenat mobingovanih radnika u Finskoj iznosi 15%, dok je u Bugarskoj taj broj znatno manji, 6,5%, a u Mađarskoj iznosi svega 3%. Međutim, ovi podaci ne trebaju da zavaraju, oni samo ukazuju na kulturne razlike u toleranciji na psihološka maltretiranja. Na primer, u Švedskoj (12% mobingovanih radnika) je svakodnevo ponašanje pretpostavljenog koji zadaje zadatke radniku povišenim tonom ocenjeno kao neprihvatljivo i često je klasifikovano kao mobing. U našim krajevima ovakvo ponašanje je neprimećeno, odnosno takvo ponašanje se toleriše.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010 - prim. red)

Institut mobinga, odnosno zlostavljanja na radu, je danas uređen posebnim zakonom i više se ne reguliše tzv. Opštim pravilima. U Srbiji je aktuelan Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (.doc), i sa njegovom primenom počelo se 2010. godine. Važan segment zakona je taj da je osoba koja prijavi mobing zaštićena od otkaza, tako da veliki broj zaposlenih konačno ima hrabrosti da stane na put mobingu.

Mobing ima dalekosežne posledice i potrebno ga je kao pojavu tretirati veoma ozbiljno. Nikako se ne sme zanemariti činjenica da se kod velikog broja žrtava mobinga razvije ozbiljna psihička bolest, kao ni to da je veliki broj mobingovanih osoba izvršilo samoubistvo, ili razmišljalo o istom, ili ubistvu mobera. Žrtvama mobinga je neophodna pomoć.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 13.1.2012.

PREDLOG ZAKONA O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI: Grupacija detektivskih agencija Udruženja za privatno obezbeđenje PKS smatra da je donošenje Zakona u interesu samih detektiva i privrednih subjekata koji se bave ovom delatnošću

Grupacija detektivskih agencija Udruženja za privatno obezbedjenje Privredne komore Srbije smatra da je donošenje Zakona o detektivskoj delatnosti u interesu samih detektiva i privrednih subjekata koji se bave ovom delatnošću.

Povodom najave u medijima povlačenja iz procedure Predloga zakona o detektivskoj delatnosti, Grupacija detektivskih agencija Udruženja za privatno obezbedjenje Privredne komore Srbije smatra da je donošenje Zakona o detektivskoj delatnosti interes i inicijativa pre svega samih detektiva kako bi se ova oblast zakonski uredila i kako bi se uveli strogi i jasni kriterijumi za obavljanje ove delatnosti.

U svim uređenim zemljama ova delatnost je regulisana zakonom i obavljaju je profesionalni i stručni ljudi koji prolaze stroge provere. Tekst Predloga zakona o detektivskoj delatnosti predviđa takve kriterijume i važno je napomenuti da je prošao široku javnu raspravu. U njegovoj izradi učestvovali su i predstavnici Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Nesporno je i da bi sve dodatne sugestije Poverenika trebalo biti uzete u obzir, ali smatramo da je nepotrebno da se zbog toga čitav Zakon dovoditi u pitanje, kao i mogućnost da detektivi na legalan način obavljaju svoju delatnost. To bi omogućilo još dublje kontraverze i da se i dalje nekvalifikovani ljudi na nedostojan način bave ovom profesijom.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 13.1.2012.

NOVA UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede objavilo najčešća pitanja i odgovore u vezi primene Uredbe

Dodatne informacije o primeni Uredbe Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - prim. red) mogu se dobiti preko posebne kontakt linije Ministarstva, na tel. 011/3620-385 i 011/361-9691, 011/361-0972

Pitanja i odgovori u vezi primene Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe

- Da li su dozvoljeni naknadni rabati, knjižna odobrenja ili druge pogodnosti, nakon izdavanja fakture?

U smislu odredbi čl. 2. st. 2. i čl. 3. st. 2. Uredbe, nisu dozvoljene bilo kakve finansijske pogodnosti u vezi određene isporuke predmetne robe, izvan i nakon fakture koja se odnosi na konkretnu isporuku. S obzirom da se posmatra celina lanca prometa predmetne robe, počev od njene prodaje od strane proizvođača, pa zaključno sa njenom prodajom na malo potrošaču, neophodno je da su svi podaci na osnovu kojih se obračunava pojedinačna stopa marže vidljivi u fakturi, odnosno za obračun ukupne stope marže isključivo je relevantan neto iznos iz fakture, koji je za plaćanje, kod svih učesnika u prometu. Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.

Dakle, nikakve naknadne ili neiskazane ("nevidljive") finansijske pogodnosti, osim ograničene vrednosti remitende, nisu dozvoljene u smislu uslova iz Uredbe.

- Kako utvrditi ko je prvi subjekt u prometu robe koja je predmet Uredbe, tj. da je reč o robi koju prodaje proizvođač?

Da bi se sprovela obaveza svih učesnika u prometu u smislu Uredbe, u pogledu jasnih podataka o iskorišćenju ukupne stope marže u odnosu na propisano ograničenje, potrebno je da se iz fakture koju izdaje proizvođač može pouzdano utrditi da se konkretna isporuka robe prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu. Na primer, to se može naznačiti putem teksta na fakturi ("faktura proizvođača", "neto VP cena proizvođača", "prva faza prometa" ili sl.), putem označavanja da fakturna cena ne sadrži trgovačku maržu (marža "0%") ili na drugi način kojim se sa sigurnošću može utvrditi iz fakture da je u pitanju roba koju prodaje proizvođač.

- Kako prikazati podatak o iskorišćenoj pojedinačnoj marži, ako to nije moguće (iz tehničkih razloga) iskazati u samoj fakturi (zbog primenjenog softvera i sl.)?

Podaci o visini pojedinačne stope marže i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže moraju da budu iskazani u fakturi, kao finansijskoj ispravi, a ako to nije moguće iz tehničkih razloga, mogu biti dopisani u fakturi prilikom njenog izdavanja, ili mogu biti u dokumentu koji prati fakturu (prilog fakture), kao njen sastavni deo, tako da se može pouzdano ustanoviti visina tih iznosa i okolnost da su iskazani istovremeno sa izdavanjem fakture na koju se odnosi.

U slučaju dopisivanja podataka ili njihovog davanja u prilogu, potrebno je da se to učini na verodostojan način (overeno pečatom, parafirano ili sl.). Na primer, prilog fakture može da sadrži mesto za upis broja i datuma fakture, koji se upisuju i overavaju u momentu njenog izdavanja.

- Kakav je tretman fermentisanih proizvoda od mleka sa probiotskim bakterijama, koji u svom trgovačkom nazivu sadrži izraz "jogurt"?

Pod jogurtom se u smislu Uredbe smatraju se fermentisani proizvodi od mleka, koji su kategorisani kao jogurt u skladu sa merodavnim propisom o zahtevima kvaliteta (čl. 14. Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura). Prema tome, proizvodi koji prema zahtevima kvaliteta istog propisa spadaju u drugu kategoriju, npr. fermentisani proizvodi od mleka sa probiotskim bakterijama, bez obzira na svoj trgovački naziv, ne spadaju u jogurt u smislu Uredbe.

- Da li se privredni subjekti koji se bave ambalažiranje proizvoda (npr. kod rinfuzne robe), skladištenjem, prevozom i sl., u smislu Uredbe, smatraju proizvođačima ili učesnicima u prometu?

Ukoliko je privredni subjekat stekao svojinu na konkretnoj robi koja je predmet Uredbe, smatra se učesnikom u prometu pa se njegova stopa marže uračunava u iznos najviše ukupne stope marže (čl. 2. st. 2. Uredbe) i iskazuje u fakturi (kod posrednika u prometu) ili u maloprodajnoj ceni.
Ako određeni subjekt učestvuje u poslovnim aktivnostima vezanim za promet određene robe, ali nije stekao pravo svojine na toj robi (npr. pruža usluge prevoza, skladištenja,
konfekcioniranja mesa, ili sl.), ne smatra se učesnikom u prometu, i na njega se ne primenjuje Uredba. Napominjemo da u tom slučaju korisniku usluga fakturiše svoju izvršenu uslugu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 13.1.2011.

UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA IMENOVANIH I POSTAVLJENIH LICA I ZAPOSLENIH U DRŽAVNIM ORGANIMA: Osnovni koeficijent može da se uveća po osnovu složenosti i odgovornosti za dodatni koeficijent, a značajno povećanje zarada dobiće imenovana i postavljena lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, u organima teritorijalne automonije, organima grada Beograda i organima opština

Sindikat pravosuđa Srbije nezadovoljan je načinom na koji Vlada selektivno povećava zarade, odnosno nezadovoljan je najnovijom preraspodelom novčanih sredstava.

Vlada Srbije donela je novu Uredbu o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst - prim. red) na svojoj sednici 30. decembra 2011. godine. Osnovnom uredbom iz 2008. godine utvrđuju se koeficijenti za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, službama Vlade Srbije, predsednika Republike, Narodne skupštine Srbije, organima teritorijalne automonije i lokalne samouprave.

Novousvojena uredba predviđa da osnovni koeficijent može da se uveća po osnovu složenosti i odgovornosti za dodatni koeficijent. Prema navedenoj uredbi značajno povećanje zarada dobiće imenovana i postavljena lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, u organima teritorijalne automonije, organima grada Beograda i organima opština.
Na primer, direktoru posebne organizacije ili generalnom sekretaru Narodne skupštine (čiji je osnovni koeficijent 24) po osnovu složenosti i odgovornosti određuje se dodatni koeficijent do 18, što znači da im sledi povećanje zarade do 75%, dok će ostali zaposleni u tim organima na osnovu dodatnog koeficijenta dobiti povećanje od oko 20%.

Osnovno pitanje je zbog čega teret krize nesrazmerno podnose zaposleni, nezaposleni, penzioneri i drugi građani u odnosu na imenovana i postavljena lica? Da li je ovo značajno povećanje zarada imenovanim i postavljenim licima, u stvari, zbrinjavanje odlazećih kadrova koji će, nakon prestanka funkcije primati platu još šest meseci u iznosu koji su primili na dan prestanka funkcije?
Tekst Uredbe o izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata im
enovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima možete pogledati na http://www.sind-prav.org.rs/Support/uredba_plate_imenovana_postavljena_lica0581_cyr.pdf

Izvor: Vebsajt Sindikata pravosuđa Srbije, 13.1.2012.

PRELAZNI SPORAZUM O TRGOVINI I TRGOVINSKIM PITANJIMA IZMEĐU EZ I RS: Prosečna carina na uvoz robe iz EU u 2012. godini iznosiće 1,8 odsto, dok će prosečna carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznositi 6,2 odsto

Prema odredbama Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS) sa EU - Prelazni Sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red), ove godine će prosečna carina na uvoz robe iz EU iznositi 1,8 odsto, dok će prosečna carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznositi 6,2 odsto, objavila je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.

Nastavlja se dalja liberalizacija i smanjene carina na robu iz EU, pa su za pojedine industrijske proizvode carinske stope od početka ove godine smanjene, a za automobile iznose 2,5 i pet odsto, u zavisnosti od kubikaže motora, dok je za nova vozila iz ostalih zemalja carina 12,5 odsto.

Za frižidere i zamrzivače carinska stopa iznosi dva odsto (iz ostalih zemalja 10) za veš mašine šest 6 odsto (iz druhih zemalja 15), za televizore šest i tri, dok je za druge zemalje carina 15 odsto. Snižavanje carine će omogućiti smanjenje cena uvezenih proizvoda, na domaćem tržištu.

Nastavak liberalizacije u skladu je sa dinamikom predviđenom Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP), kojim se između Srbije i Evropske unije stvara zona slobodne trgovine i našoj zemlji omogućava bescarinski pristup evropskom tržištu od pola milijarde potrošača.

Četvorogodišnja primena PTS-a dovela je do smanjenja deficita i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom u EU. U prvih 10 meseci 2011. godine, procenat pokrivenosti uvoza izvozom dostigao je nivo od 61,4 odsto, koji je ujedno i najviši u poslednjih 15 godina.

U 2011. godini, u periodu januar-oktobar, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,05 milijardi evra, što predstavlja rast od 18,8 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 6,59 milijardi evra, odnosno 14,4 odsto rasta u odnosu na 2010. godinu.

Izvoz u EU već u 2010. godini dostigao je nivo pre krize odsnosno iz 2008. godine, dok maksimalni iznos uvoza, koji je ostvaren 2008., još uvek nije dostignut.

Na rast izvoza, pored kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda, su svakako uticali i pozitivni efekti sve većeg dolaska stranih kompanija u oblasti industrije, koje svoje proizvode plasiraju i na tržište zemalja EU.

Sprska poljoprivreda u razmeni sa EU, kontinuirano ostvaruje suficit, koji se iz godine u godinu povećava. U 2009. godini suficit je iznosio oko 200 miliona evra, a u 2010., 487 miliona evra. U prvih 10 meseci 2011. ostvaren je suficit od oko 494 miliona evra, što je više za 47 odsto, u odnosu na isti period 2010.

Srbija najviše izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Mađarske.

U periodu od 2009. godine, zaključno sa oktobrom prošle godine, evropski izvoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u inosu od 423 miliona evra. Koristi koje su imali srpski izvoznici se iz godine u godinu povećavaju i u proseku su tri i više puta veće od koristi koje ostvaruju evropski.

Od početka primene sporazuma, zaključno sa 10 meseci 2011, ukupna korist od preferncijalnog izvoza za srpske privrednike iznosi 1,4 milijarde evra.

EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner i učestvuje sa 57 odsto u razmeni Srbije sa svetom. Ukoliko se uzmu u obzir i zemlje CEFTA, koje su druge su po značaju izvoz Srbije, jasno je da više od 80 procenata srpskog izvoza usmereno ka sadašnjim članicama EU ili zemljama koje će to postati u budućnosti.

Izvoz u samo dve zemlje EU - Nemačku i Italiju, skoro je tri puta veći od našeg ukupnog izvoza u Rusiju, Kinu, Severnu i Južnu Ameriku i Afriku, navodi Kanvelarija za evropske integracije.

Izvor: Tanjug, 13.1.2012.

SERTIFIKAT O POREKLU ROBE FORMA ST-2 (FORM CT-2) U SLOBODNOJ TRGOVINI SA RUSKOM FEDERACIJOM I REPUBLIKOM BELORUSIJOM PRIMENJUJE SE OD 23. JANUARA 2012. GODINE Moguće je da robu beloruskog porekla koja se u režimu slobodne trgovine uvozi u Srbiju prati i stari obrazac ASB.1 sve do 15. februara 2012. godine kada ističe rok od šest meseci propisan za prelaznu primenu •

Od 23. januara primenjivaće se Sertifikat o poreklu robe Forma ST-2 (Form CT-2) u slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i Republikom Belorusijom.

Obrasci sertifikata o poreklu Forma ST-2/ Form CT-2 upotrebljavaće se u preferencijalnoj trgovini prema odredbama sporazuma o slobodnoj trgovini koji se primenjuju između Srbije i Ruske Federacije, kao i Srbije i Belorusije počev od 23. januara 2012. godine.

Navedeno znači da će nadležne organizacione jedinice Uprave carina počev od 23. januara 2012. godine za izvoz robe srpskog preferencijalnog porekla u Rusku Federaciju i Republiku Belorusiju u režimu slobodne trgovine izdavati isključivo obrazac sertifikata Form CT-2.

Takođe, prema pomenutom dopisu ruske strane, od istog datuma, novi sertifikat ST-2 trebao bi da prati i robu ruskog preferencijalnog porekla koja se u režimu slobodne trgovine uvozi u Srbiju. Međutim, kako od beloruske strane još uvek nismo dobili obaveštenje o početku primene novih obrazaca to je moguće da robu beloruskog porekla koja se u režimu slobodne trgovine uvozi u Srbiju prati i stari obrazac ASB.1 sve do 15. februara 2012. godine kada ističe rok od šest meseci propisan za prelaznu primenu.

Takođe, podsećanja radi napominjemo da, počev od istog datuma 23. januara 2012. godine, prestaje mogućnost korišćenja preferencijalne carinske stope kod uvoza robe ruskog porekla posredstvom lica koje nije rezident država strana (Rusije i Srbije), koja je postojala za isporuke prema ugovorima zaključenim do 22. jula 2011.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 13.1.2012.

MINISTARSTVO KULTURE, INFORMISANJA I INFORMACIONOG DRUŠTVA RASPISALO KONKURS ZA PROJEKAT PREVOĐENJA REPREZENTATIVNIH DELA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U INOSTRANSTVU U 2012. GODINI Rok za podnošenje prijave sa konkursnom dokumentacijom je od 16. januara 2011. godine do 1. aprila 2012. godine •

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva upućuje javni poziv za učešće na konkursu za projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2012. godini.

Cilj ovog konkursa jeste obezbeđivanje finansijske podrške prevodima na strane jezike u inostranstvu, dela srpske književnosti i dela književnosti na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Republiici Srbiji, koje su objavile domaće profesionalne izdavačke kuće.

UČEŠĆE NA KONKURSU

Učesnik na konkursu za finansijsku podršku prevodima na strane jezike u inostranstvu, dela srpske književnosti i dela književnosti na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Republiici Srbiji, koje su objavile domaće profesionalne izdavačke kuće, može biti samo profesionalni strani izdavač registrovan isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost van teritorije Republike Srbije.

Profesionalni izdavač, u smislu ovog Konkursa, izdavač je registrovan samo ili pretežno za izdavačku delatnost u zemlji u kojoj ima sedište, odnosno onaj izdavač kome je izdavaštvo primarna, a ne sporedna ili povremena delatnost. Ovo se dokazuje izvodom iz odgovarajućeg registra zemlje sedišta učesnika na konkursu.

Književne oblasti za koje se može konkurisati su: poezija, proza, drama, književnost za decu (izuzimajući slikovnice i udžbenike) i teorijska dela namenjena široj čitalačkoj publici.
Prioritet za podršku prevodima na strane jezike će biti dat delima srpske književnosti koja su osvojila ili su bila u najužem izboru za relevantne domaće književne nagrade (kao na primer: NIN-ova, nagrade "Ivo Andrić", "Miloš Crnjanski", "Isidora Sekulić" i dr).

Konkursnu dokumentaciju slati na adresu:

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva
Sektor za umetničko stvaralaštvo, kulturne industrije i kulturne odnose
Vlajkovićeva 3
11000 Beograd
Srbija

Prijava mora biti poslata na adresu Ministarstva kulture u zatvorenoj koverti sa nalepljenim obrascem O3.
Prijava mora biti poslata pre štampanja prevoda dela za koje se konkuriše.

Napomena: dokumenta poslata na konkurs se ne vraćaju.

FORMALNI USLOVI

Učesnik na konkursu mora dostaviti sledeća dokumenta:

1. Izvod iz odgovarajućeg registra ili potvrdu o registraciji pravnog lica iz koje se vidi da je učesnik konkursa registrovan isključivo ili pretežno za izdavčku delatnost.
2. Izvod iz sudskog ili drugog registra kojim se dokazuje da stranom izdavaču nije u roku od dve godine od objavljivanja Konkursa izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja izdavačke delatnosti.
3. Potpisan ili parafiran ugovor o autorskim pravima sa piscem iz Srbije (naslednikom autora) ili ovlašćenim izdavačem čije delo ima nameru da prevodi.
4. Potpisan ili parafiran ugovor sa prevodiocem predmetnog dela.
5. Aktuelni katalog u kojem se nalaze najmanje četiri književnoumetnička dela. (Aktuelni katalog podrazumeva katalog za 2011/12. godinu.)
6. Prevodiočev CV ili referentna lista prevoda prevodioca.
7. Knjiga koja će biti prevedena (fizički primerak knjige iz koje se vidi naslov, autor, izdavač, i dr.) Ovaj uslov može ispuniti dostavljanjem i domaći izdavač u roku od 10 dana od isteka roka za dostavljanje konkursne dokumentacije.
8. Izjavu učesnika na konkursu u kojoj se izjašljnjava o razlozima odabira određenog naslova kao i plan za promociju prevedenog naslova na teritorijama van Republike Srbije
9. Popunjen obrazac: Podaci o učesniku na konkursu (PRILOG: O2)
10. Popunjen konkursni obrazac (PRILOG: O1)
11. Parafiran i pečatiran Ugovor

Uslov 1. i 2. treba dokazati dokumentima koja izdaju zvanične institucije zemlje u kojoj učesnik ima registrovano sedište i to original ili overenu fotokopiju, sa prevodom na srpski ili engleski jezik ovlašćenog tumača. Ova dokumenta ne mogu biti starija od 6 meseci od dana objavljivanja Konkursa.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije neće razmatrati nekompletene prijave, odnosno prijave poslate faksom ili elektronskim putem.
ROK

Rok za podnošenje prijave sa konkursnom dokumentacijom je od 16. januara 2011. godine do 1. aprila 2012. godine. Prijave sa konkursnom dokumentacijom pristigle nakon isteka ovog roka neće se uzeti u razmatranje.

JEZIK NA KOME SE PODNOSI PRIJAVA

Prijava i ostala dokumentacija koja se odnosi na prijavu moraju biti na srpskom jeziku ili engleskom jeziku.

VISINA I NAČIN PODRŠKE

Iznos finansijske podrške koja se traži treba da bude baziran na standardnim prevodilačkim honorarima koji važe u državi izdavača-podnosioca molbe.

Finansijska podrška Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije pokriva najviše do 50 procenata cene koštanja prevoda dela za koje se konkuriše.
Finansijska podrška se daje isključivo za prevođenje dela, a ne za troškove štampe, distribucije ili pripreme knjige za štampu.

UPUTSTVO UČESNICIMA KAKO KONKURISATI

Učesnik na konkursu mora poslati popunjene i potpisane obrazace O1 i O2 sa traženim dokumentima iz ovog Konkursa koja su naznačena u naslovu Formalni uslovi. Obrasci se nalaze na sajtu Ministarstva kulture (www.kultura.gov.rs).

POTVRDA PRIJEMA

Ministarstvo kulture će podnosiocu molbe odmah po prispeću konkursne prijave poslati elektronskim putem obaveštenje da su dokumenta primljena.
PROCENA PODNETIH PRIJAVA

Davalac finansijske podrške za prevod dela srpske književnosti na strane jezike je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije na osnovu sredstava obezbeđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.

Odluku o dodeli podrške će doneti ministar kulture na osnovu mišljenja i preporuke Stručne komisije koju će imenovati rešenjem.

U 2012. posebna pažnja biće posvećena podršci prevodima na grčki jezik, imajući u vidu činjenicu da je Srbija biti zemlja u fokusu na Sajma knjiga u Solunu 2012. godine.
OBAVEŠTENJE O REZULTATIMA

Odluka o rezultatima Konkursa biće objavljena na sajtu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva.

Izdavači-podnosioci prijeve za učešće na konkursu biće posebno pismeno obavešteni o rezultatima konkursa odmah po zvršetku rada stručne komisije, odnosno potpisivanja odluke od strane ministra kulture, na engleskom jeziku.

Obaveštenje o rezultatima konkursa ne može se prenositi telefonom, faksom ili elektronskim putem.

USLOVI ZA ISPLATU FINANSIJSKE POMOĆI

Uslovi isplate finansijske podrške biće uređeni ugovorom između Republike Srbije - Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i izabranog stranog izdavača po objavljivanju odluke o rezultatima Konkursa i po pozivu izabranom stranom izdavaču da potpiše ugovor.

Da bi finansijska pomoć bila isplaćena stranom izdavaču on Ministarstvu kulture prethodno mora dostaviti pet (5) primeraka prevedene knjige.

Novac se uplaćuje direktno na bankovni račun izdavača koji je dužan da ga isplati prevodiocu.

Prevedena knjiga mora biti štampana u roku od godinu dana od datuma potpisivanja ugovora između Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije i stranog izdavača. U slučaju produženja roka za objavljivanje, izdavač je dužan da o tome obavesti Ministarstvo ili će ugovor o finansijskoj pomoći biti poništen.
Izdavač mora dokazati da se knjiga nalazi u redovnoj knjižarskoj mreži, da je dostupna širokoj čitalačkoj publici i da je štampana u skladu da svim profesionalnim standardima zemlje u kojoj je izdata, kao i da ima odgovarajući ISBN broj.

NAPOMENA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI

Podrška Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije mora biti jasno naznačena na svim primercima knjige čiji je prevod finansijski podržan. Logotip Ministarstva i tekst biće poslati mejlom na adresu izdavača.

INFORMACIJE

Za dodatne informacije u vezi sa konkursom za finansijsku podršku prevodima srpske književnosti u inostarnstvu možete kontaktirati Mladena Veskovića, Sektor za umetničko stvaralaštvo, kulturne industrije i kulturne odnose na telefon +381 11 3398-026, Faks: +381 11 3398-880; E-mail: mladen.veskovic@kultura.gov.rs ;

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE OBJAVILO KONKURS ZA PODRŠKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U USPOSTAVLJANJU ODRŽIVIH FORMI SOCIJALNIH USLUGA U NAJSIROMAŠNIJIM OPŠTINAMA U SRBIJI ZA 2012. GODINU • Krajnji rok za slanje prijava je 23.januar 2012. godine •

Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za brigu o prodici i socijalnu zaštitu, objavljuje konkurs čiji je cilj podrška lokalnim samoupravama u uspostavljanju održivih formi socijalnih usluga u najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Sredstva za ove namene obezbeđena su u Budžetu Republike za 2012. godinu.

1. Uslovi konkursa

1.1 Kriterijumi za podnosioce prijava

Pravo da konkurišu imaju najsiromašnije opštine četvrte grupe u skladu sa Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2011. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 69/2011 - prim. re): Merošina, Bojnik, Trgovište, Malo Crniće, Tutin, Bela Palanka, Svrljig, Bosilegrad, Golubac, Kuršumlija, Ražanj, Gadžin Han, Sjenica, Žagubica, Medveđa, Rekovac, Blace, Crna Trava, Žitorađa, Vladičin Han, Mali Zvornik, Plandište, Žitište, Preševo, Bujanovac, Kučevo, Babušnica, Vlasotince, Lebane, Mionica, Prijepolje, Krupanj, Rača, Doljevac, Varvarin, Ljubovija, Brus, Knjaževac, Petrovac,Aleksinac, Ivanjica, Nova Varoš, Svilajnac, Čoka, Priboj i Surdulica.

Lokalna samouprava podnosilac projekta je odgovorna za sprovođenje projekta, što podrazumeva: uspostavljanje ili nastavak rada na osnovanoj usluzi, prema prioritetima lokalnog strateškog plana razvoja socijalne zaštite, praćenje sprovođenja usluge, praćenje finansijskog poslovanja i izveštavanje ka Ministarstvu rada i socijalne politike.

1.2. Kriterijumi za pružaoce usluge

Da bi se mogla prijaviti za sredstva koja se odnose na dalji rad na osnovanoj usluzi, lokalna samouprava mora angažovati pružaoca usluge koji ispunjavaju neke od sledećih kriterijuma:

- Da su javne ustanove koje pripadaju sistemu socijalne zaštite (centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj ili druge ustanove sistema socijalne zaštite);
- Da su registrovane nevladine organizacije (udruženja građana);
- Da su druge javne ustanove na lokalnom ili na regionalnom nivou.
Lokalne samouprave podnosioci prijava neće moći učestvovati na Konkursu i neće im biti dodeljena sredstva ukoliko se tokom trajanja Konkursa ustanovi:

- da podnosilac ili pružalac usluge podleže sukobu interesa. Za potrebe ovog dokumenta, pod sukobom interesa podrazumeva se postojanje privatnog interesa podnosioca ili organizacije koja pruža uslugu koji utiče ili može uticati na vršenje njegove funkcije u projektu, kao i postojanje javne funkcije podnosioca prijave koja utiče ili može uticati na njegovu funkciju u projektu, na samu prijavu odnosno projekat;
- da je kriv za netačno tumačenje ili davanje krivih informacija koje je Ministarstvo rada i socijalne politike tražilo kao uslov za učestvovanje u Konkursu za podnošenje projekata; ili nije obezbedio tražene informacije;
- da je pokušao da dođe do poverljivih informacija ili da utiču na Komisiju za odabir projekata tokom procesa evaluacije projekata ovog konkursa za podnošenje predloga projekata.

1.3. Partnerstvo pružaoca usluga

Organizacija koja je odabrana od strane lokalne samouprave za pružaoca usluge, uslugu može pružati samostalno ili u partnerstvu sa drugim organizacijama.

1.4. Usluge koje se mogu podržati u okviru konkursa

Iz ovih sredstava prioritetno će se finansirati usluge socijalne zaštite koje su već finansirane od strane Ministarstva rada i socijalne politike, usluge koje su u riziku od gašenja/nestajanja, tj, usluge čiju održivot lokalne samouprave nisu u finansijskoj mogućnosti da obezbede, a koje su prema Zakonu o socijalnoj zaštiti u nadležnosti lokalne samouprave,
Korisnici usluga mogu biti sva lica koja imaju potrebu za socijalnom zaštitom. Primarno, direktni korisnici su deca i mladi u stanju socijalne potrebe, kao i stariji i osobe sa invaliditetom, a indirektno, korisnici usluga su i odrasla i radno sposobna lica iz porodica teško zapošljivih lica i porodica lica direktno pogođenih ekonomskom krizom, koja se mogu angažovati na poslovima podrške direktnim korisnicima.

1.5. Sredstva namenjena finansiranju projekata lokalnih samouprava

Sredstva namenjena obezbeđena su od strane Ministarstva rada i socijalne politike u Budžetu Republike za 2012. godinu. Iznos sredstava za koje može konkurisati jedna lokalna samouprava ne može biti veći od 3 (tri) miliona dinara.

1.6. Kriterijumi za sadržaj projekata za koje se može podneti prijava

Trajanje: Finalizacija projekata očekuje se u decembru 2012. godine.

Lokacija: Projekti se moraju realizovati na teritoriji opštine koja se prijavljuje.

U slučajevima gde se u predlogu projekta predlaže sprovođenje pojedinih aktivnosti čija lokacija je izvan teritorije opštine, npr. učešće na radionicama, seminarima, konferencijama, kongresima, trošak za ove aktivnosti će se smatrati prihvatljivim, i ove aktivnosti legitimnim samo ukoliko se jasno obrazloži potreba i neophodnost ovih aktivnosti.

Sledeći tipovi aktivnosti neće biti podržani:

Narodne kuhinje (koje uključuju i hranu na točkovima, pakete hrane i higijenske pakete, kao aktivnost projekta)

Broj predloga i odobrenih projekata po podnosiocu prijave

Opština podnosilac prijave može da podnese najviše 2 (dva) projekta.

Modifikacije predloga projekta

Nakon isteka roka za dostavu predloga projekta, a pre donošenja konačne odluke o finansiranju Komisija za procenu predloga projekata Ministarstva može podnosiocu prijave sugerisati da izvrši određene modifikacije predloga projekta, u smislu budžeta i u smislu aktivnosti planiranih u projektu. Podnosilac predloga projekta ima pravo da prihvati ili odbije sugestije.

1.7. Kriterijumi za troškove koji se mogu uvrstiti u budžet projekta

Preporuke za dodelu sredstava uvek podležu procesu provere koji prethodi potpisivanju ugovora - utoliko se može pojaviti situacija koja zahteva promenu budžeta. Provere mogu da dovedu do zahteva za dodatnim objašnjenjem i mogu voditi do predloga za promenu budžeta, od strane Komisije za procenu predloga projekata Ministasrtva rada i socijalne politike. Stoga je u interesu svakog podnosioca prijave da obezbedi realan budžet sa što povoljnijim cenama.

Prihvatljivi troškovi

Da bi bili prihvatljivi, prema ovom Konkursu, troškovi moraju da:

- budu neophodni za sprovođenje usluge i da su usaglašeni sa principima poštenog finansijskog upravljanja što se naročito odnosi na vrednost uloženog novca i delotvornost troškova (dobijanja pravih vrednosti za uloženi novac);
- budu stvarni troškovi pružaoca usluge ili njihovih partnera tokom perioda realizacije projekta,
- tokom realizacije projekta, budu evidentirani u obračunima ili poreskim dokumentima pružaoca usluge ili njegovih partnera, budu prepoznatljivi i proverljivi, i podržani originalnom dokumentacijom.

U skladu sa navedenim uslovima i uz poštovanje procedura za dodelu ugovora, prihvatljivi troškovi uključuju: honorari za osoblje angažovano na poslovima upravljanja projektom, opremanje i adaptacije objekata, nabavke materijala i sredstava za rad, kupovina opreme, edukacije, troškovi kampanja, putovanja, troškovi osoblja koje pruža usluge korisnicima, tekući troškovi održavanja, komunalne usluge i slično.

Neprihvatljivi troškovi

Sledeći troškovi se neće pokrivati iz budžeta projekta:

- dugovi i pokrivanje gubitaka ili dugovanja;
- pristigle pasivne kamate;
- stavke koje se već finansiraju iz drugih okvira,

Doprinosi opština

Svaki doprinos je dobrodošao, ali ne treba da bude prikazan u budžetu projekta ali ga treba nagalsiti u narativnom delu budžeta kako i bio vidljiv. Prednost na konkursu imaju opštine koje iz vlastitih sredstava obezbeđuje naknade osoblja angažovanog na upravljanju projektom.

2. KAKO SE PRIJAVITI I PO KOJOJ PROCEDURI

Dokumentacija

Razmatraće se samo one prijave koje su napravljene na utvrđenom obrascu za prijavu na konkurs. Obrazac za prijavu na konkurs treba da bude dostavljen u elektronskoj i štampanoj formi. Štampana forma treba da sadrži originalne potpise i zvanične pečate.

Prijave treba da budu popunjene od strane opštine koja podnosi projekat. Prijavu potpisuje i overava odgovorno lice iz lokalne samouprave (predsednik opštine, gradonačelnik)

Ministarstvu rada i socijalne politike se šalje:

- Popunjeni formulari za prijavu (Dokument 1)
- Tabelarni (Dokument 2) i Narativni (Dokument 3) budžet
- Odluku lokalne samouprave o uspostavljanju usluge socijalne zaštite čije finansiranje se na ovom konkursu traži

2.1 Potrebno je poslati:

- Jedan štampani original i jednu štampanu kopiju celokupne dokumentacije, kao i CD sa navedenom dokumentacijom (Dokumenta se overavaju pečatom opštine.)
Podnosioci prijava svoje predloge projekata popunjavaju na srpskom jeziku.

2.2. Gde i kako poslati prijave

Sva dokumentacija se dostavlja u jednoj zapečaćenoj koverti, zaštićenoj od oštećenja koja mogu nastati u transportu.
Prijava se šalje poštom na dole naznačenu adresu:

Adresa
Ministarstvo rada i socijane politike
Nemanjina 22-26 (VI sprat B krilo, kancelarija br.4.)
11000 Beograd
Prednja strana koverte mora sadržati sledeće podatke:
Prijava na konkurs za lokalne samouprave


Naziv opštine

 

Adresa opštine podnosioca prijave

 

2.3. Krajnji rok za prijem prijava

Krajnji rok za slanje prijava je 23.januar 2012. godine. Blagovremenom dostavom smatra se preporučena pošiljka predata pošti najkasnije do navedenog datuma.

2.4. Dodatne informacije

Za sva pitanja vezana za procedure prijavljivanja na konkurs zainteresovani se mogu obratiti Ministarstvu rada i socijalne politike na telefone:011 362 15 83; 011 363 16 35;
ili elektronskim putem na gordana.milovanovic@minrzs.gov.rs Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

2.5. Obaveštenje o odluci o podršci

Ministarstvo rada i socijane politike će nakon zasedanja Komisije, objaviti listu odobrenih projekata na sajtu ministarstva.

Odluka da se odbije prijava može biti doneta ukoliko:

- prijava je poslata nakon krajnjeg roka;
- prijava nije bila kompletna;
- prijava je smatrana tehnički i finansijski inferiornom u odnosu na odabrane predloge projekta.

Odluka o odbijanju prijave je konačna.

Preuzmite dokumenta:

- obrazac za prijavu (71.5 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/339--2012
- narativni budžet (42.5 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/339--2012
- tabelarni budžet (40.5 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/339--2012

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 13.1.2012.

OTVOREN KONKURS BALKANSKOG FONDA ZA LOKALNE INICIJATIVE ZA PROGRAM SOCIJALNA TRANZICIJA • Rok za podnošenje predloga projekata je 18. januar 2012. godine

U toku je konkurs Balkanskog fonda za lokalne inicijative za program Socijalna tranzicija koji se realizuje u saradnji sa Kooperativom holandskih fondacija za centralnu i istočnu Evropu (CNF CEE).

Rok za podnošenje predloga projekata je 18. januar 2012. godine do 17h.

Cilj programa je podrška procesu tranzicije sistema socijalne zaštite u Srbiji, dodelom donacija u maksimalnom iznosu do 15.000 evra, lokalnim, nevladinim i neprofitnim organizacijama koje se pro-aktivno i kreativno bave socijalnim pitanjima i uslugama.

Više informacija o kriterijumima, procesu donošenja odluka kao i uputstvo za prijavljivanje i prijavne formulare možete naći na stranici Socijalna tranzicija, ili tražiti direktno kontaktiranjem kancelarije na adresu office@bcif.org

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 13.1.2012.

EVROPSKI PARLAMENT PODRŽAO DODELU STATUSA KANDIDATA SRBIJI U MARTU

Članovi Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta (EP) podržali su danas Nacrt rezolucije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija koja poziva Savet EU da Srbiji u martu odobri status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Nacrt rezolucije Komitetu je predstavio izvestilac za Srbiju Jelko Kacin, koji se založio za to da se Srbiji, pored statusa kandidata, odredi i datum početka pregovora za pristupanje EU.

Kacin je nakon debate u EP u izjavi za novinare naveo da je zadovoljan prijemom Nacrta rezolucije.

Očekujemo da će 1. marta, kada će Spoljnopolitički komitet EP usvojiti izmenjen i dopunjen tekst rezolucije, to pozitivno uticati na Savet EU, koji će istog dana odlučivati o kandidaturi Srbije, istakao je on.

Članovi tog komiteta će do kraja januara podneti amandmane na tekst rezolucije, dok će o njima raspravljati 29. februara. Finalnu verziju dokumenta Komitet će izglasati 1. marta.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 12.1.2012.

SEMINAR O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE NAMENJEN ZAPOSLENIMA U NEVLADINOM SEKTORU BIĆE ODRŽAN 6. I 7. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na dvodnevni seminar o borbi protiv diskriminacije namenjen zaposlenima u nevladinom sektoru, koji će se organizovati 6. i 7. februara 2012. godine u Beogradu.

Seminar će trajati dva dana (ukupno sa pauzama 4 sata dnevno) i održaće se u VIP konferencijskoj sali Hotela Prag u Beogradu(http://www.hotelprag.rs/).

Predavači na kursu će biti treneri i stručnjaci iz oblasti diskriminacije sa dugogodišnjim iskustvom u radu nevladinog sektora u Srbiji. Seminar je osmišljen u okviru projekta koji finansira Evropska Unija "Seminari za podizanje svesti u oblastima anti diskriminacije i jednakosti namenjeni organizacijama civilnog društva" koji je sproveden u 32 evropske zemlje.

Projekat predstavlja inicijativu Evropske komisije, sprovodi ga organizacija Human European Consultancy, Migration Policy Group, i lokalni partneri u svakoj od 32 zemlje. Cilj projekta je da ojača mogućnosti organizacija civilnog društva koja se bave zabranom diskriminacije i jednakošću razvijanjem materijala i aktivnosti za obuku. NVO igraju ključnu ulogu u upoznavanju sa antidiskriminacionom politikom i zakonima, kao i sa njihovim sprovođenjem na terenu.

One su od suštinskog značaja za predstavljanje i odbranu osoba koje zastupaju, kao i za podizanje svesti kod žrtava i potencijalnih žrtava diskriminacije koje vrlo često nisu ni svesne svojih prava, pa i kod opšte javnosti. Molimo zainteresovane da pošalju mail na dzombic.jelena@gmail.com ukoliko žele da učestvuju na seminaru.

Za sva dodatna pitanja takođe pišite na dzombic.jelena@gmail.com.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

UPUĆEN POZIV ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA ZA PREDLOGE PROJEKATA O JAVNOM ZASTUPANJU U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U CILJU PODRŠKE SOCIJALNOJ INKLUZIJI • Rok za prijavljivanje je 31. januar 2012. godine •

Dugoročni cilj Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) je podrška procesu demokratizacije i osnaživanju civilnog društva u Srbiji, kroz razvoj aktivnih i stabilnih lokalnih zajednica. BCIF je svoj rad započeo 1999. godine kao britanska fondacija, a 2004. je registrovan kao domaći fond, kao rezultat želje da postane dugoročna podrška lokalnim inicijativama u Srbiji. U okviru programa donacija, Fond je od nastanka do danas dodelio preko 700 donacija u ukupnoj vrednosti od preko 3.000.000 evra. Projekti koji su podržani pokrivaju širok dijapazon tema i problema, ali najčešće se bave pitanjima kao što su: učešće građana u odlučivanju u lokalnim zajednicama, integracija marginalizovanih grupa u zajednicu, izgradnja etničke tolerancije, inovativne socijalne usluge i zaštita životne sredine.

Ovaj poziv je integralni deo Projekta "Razvoj lokalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihove porodice" koji se realizuje u tročlanom partnerstvu Delegacije EU, Ministarstva rada i socijalne politike i UNICEFa (IPA 2008 - Socijalna inkluzija). BCIF, kao implementacioni partner u okviru tog projekta, ima ulogu i zadatak da pruži podršku jačanju kapaciteta civilnog sektora za zastupanje u procesu razvoja održivih lokalnih usluga za decu i njihove porodice.

Programom Javno zastupanje u lokalnim zajednicama želimo da podstaknemo udruženja građana da pokrenu inicijative koje će biti usmerene na obezbeđivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava za finansiranje pružanja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica.

Inicijative treba da uključe građane i građanke u aktivnu promociju rešenja problema, a donosioce odluka usmere na odabir adekvatnog rešenja. Istovremeno, želimo da promovišemo međusobnu saradnju organizacija iz različitih regiona Srbije.

Podrška inicijativama za javno zastupanje pružaće se u nekoliko faza:

• Na osnovu pristiglih prijava na konkurs biće izabrano 10-12 organizacija. Po dva predstavnika/ce iz izabranih organizacija proći će trening iz oblasti javnog zastupanja. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine.
• Posle završenog treninga, najbolje razrađeni i najrealističniji projekti dobiće finansijsku podršku za sprovođenje, u iznosu do 7.000 dolara (u dinarskoj protivvrednosti)
• Projekti koji dobiju novčanu podršku imaće i stalnu stručnu podršku tokom realizacije projekta od strane osoblja kancelarije BCIF-a i stručnih saradnika/ca

Fokus programa

Ideje (nacrti projekata) sa kojima se organizacije ili koalicije udruženja gradjana prijavljuju treba da se odnose na rešavanje problema finansiranja socijalnih usluga za decu sa invaliditetom i njihovih porodica iz budžeta lokalne samouprave, putem javnog zastupanja- pristupa koji građani koriste za postizanje promene politike, pravila, prakse, procedura, finansiranja. Predložene aktivnosti treba da se odnose i na osnaživanje građana/ki za rešavanje problema i njihovo učešće u procesu donošenja odluka kroz dijalog sa lokalnim vlastima i institucijama. Projekti, takođe, treba da koriste već postojeće zakonske okvire i mogućnosti, ili da predlože nove koji bi doveli do pozitivnih promena.

Istovremeno, očekuje se da predložene akcije zastupanja imaju potencijal da dovedu do konkretnih rezultata, odnosno da ostvare promene u budžetu lokalne samouprave i tako unaprede kvalitet života dece sa invaliditetom i njihovih porodica.

Visina donacije:

Visina donacije je do 7.000 $ (u dinarskoj protivvrednosti).

Kriterijumi za učešće u programu:

Konkurs je otvoren za registrovana udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja su prepoznatljiva u svojim zajednicama u Srbiji a nalaze se u sredinama koje su korisnici EU sredstava u okviru Grant šeme Socijalna inkluzija (EuropeAid/130732/L/ACT/RS). Spisak lokalnih zajednica na koje se odnosi ovaj konkurs nalazi se u dokumentu u Prilogu 1. Neophodan kriterijum za učešće u konkursu je da udruženja ili koalicije imaju iskustva i ostvarene rezultate u procesu javnog zastupanja. Ukoliko se na konkurs prijavljuje koalicija udruženja građana potrebno je u prijavi navesti koja je organizacija vodeća.

Konkurs nije otvoren za udruženja građana ili koalicije udruženja građana koja ne dolaze sa područja navedenih opština.

Prijave profitnih inicijativa, državnih institucija, vladinih tela, međunarodnih organizacija i partijskih organizacija takođe se neće razmatrati jer ne podležu uslovima ovog Poziva.

Zainteresovane organizacije treba da pošalju nacrt projekta/ideje sa kojim bi konkurisali za donaciju (na najviše osam strana, font tahoma, veličina 11). Nacrt projekta, čiji se formular nalazi u pratećem materijalu, treba da sadrži sledeće:

• Opis lokalne zajednice;
• Opis problema koji bi se rešavao predloženom akcijom javnog zastupanja na lokalnom nivou uključujući i broj dece sa invaliditetom koji su direktno pogođeni ovim problemom;
• Osvrt na problem kroz komentar o budžetu lokalne samouprave;
• Cilj koji se želi postići projektom;
• Metode koje će se koristiti/primenjivati;
• Opis segmenta/dela zakonske regulative i/ili odluke koji organizacija želi da iskoristi, a relevantan je za dati problem;
• Podaci o kapacitetu organizacije;
• Informacije o prethodnom iskustvu i postignutim rezultatima u oblasti javnog zastupanja;
• Budžetsku konstrukciju nacrta projekta

Kriterijumi za procenjivanje su sledeći:

• Jasno izložena ideja;
• Kapacitet organizacije
• Prethodno iskustvo u oblasti javnog zastupanja i socijalne inkluzije;
• Dobro objašnjen (analiziran) problem kojim se nacrt projekat bavi;
• Relevantnost problema za datu zajednicu;
• Realan i dostižan cilj;
• Jasna veza između ciljeva, zadataka i aktivnosti;
• Realan pristup rešavanju problema putem zastupanja i mogućnost postizanja željene promene u okvirima od osam meseci;
• Realan projektni budžet u skladu sa aktivnostima;
• Aktivno uključenje zajednice tj. građana i građanki u ostvarenju cilja;
• Mogućnost razvijanja mreže podrške za cilj zastupanja

Preporučujemo da zainteresovane organizacije pogledaju dokumenta i priručnike koji se nalaze na web sajtu www.bcif.org, na stranici E-Publikacije, naročito Priručnik za javno zastupanje u lokalnim zajednicama POKRENIMO ZAJEDNICE br. 4 koji se nalazi na istoj stranici sajta.

Rok za prijavu:

Nacrti projekata se primaju do 31. januara 2012. godine. (do 17:00h).

Procedura za učešće u programu:

Po prijemu nacrta projekta/ideje, organizacije će dobiti povratnu informaciju o prijemu. Nacrt pošaljite elektronski na e-mail adresu: zajednice@bcif.org.
Ukoliko niste u mogućnosti da pošaljete elektronsku verziju, pošaljite štampanu na adresu:

BCIF, Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, ili putem faksa na broj: 011/3288-723. Ukoliko dokument šaljete poštom ili faksom, obavezno naznačite: Prijava za program javnog zastupanja

Nakon prijema nacrta projekata pristiglih u naznačenom roku, sledeći su koraci:

1. Selekcioni odbor pravi uži izbor podnosilaca ideja - tj. 10 -12 organizacija koje će biti pozvane na obuku. Predviđena su tri trodnevna seminara koji će biti organizovani u februaru, martu i aprilu 2012. godine
2. U toku i između treninga odabrane organizacije će imati mogućnost konsultacija - tj. organizacije će imati mogućnost da se konsultuju i dobiju stručnu podršku u vezi sa razvijanjem projektnih ideja i njihovom uobličavanju u predlog projekta.
3. Nakon završenog procesa konsultacija, organizacije svoje nacrte uobličavaju u puni predlog projekta, šalju ih kancelariji BCIF-a i ulaze u proceduru odlučivanja o dodeli donacija; prijavni formular je obavezan i biće obezbeđen u toku treninga.
4. Organizacije čiji projekti budu podrženi donacijom imaće u toku realizacije podršku BCIF kancelarije.

Odluke o dodeli donacija donose se na sledeći način:

1. Osoblje i konsultanti BCIF-a daju svoje procene i preporuke Odboru za donacije na osnovu saradnje sa organizacijom tokom čitavog procesa
2. Finalni predlog projekta, sa propratnim mišljenjem konsultanata, razmatra posebno formiran Odbor za dodelu donacija, koji i donosi konačnu odluku o dodeli finansijske podrške (granta).

Za dodatne informacije možete kontaktirati: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd, Tel: 011/3288 723 (četiri linije), Fax: 011/ 3288 723, Email: zajednice@bcif.org, Web: www.bcif.org

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 12.1.2012.

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE, RUDARSTVA I PROSTORNOG PLANIRANJA JE ZAPOČELO RAD NA FORMIRANJU NACIONALNE LISTE PRIORITETNIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE

U cilju unapređenja SLAP informacionog sistema, SKGO poziva zainteresovane subjekte da potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišu u prioritetne projekte i unesu u SLAP IS do kraja februara 2012. godine •

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je započelo rad na formiranju nacionalne liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine, koji će efikasno doprineti sprovođenju nacionalnih politika, strategija i usvojenih propisa u ovoj oblasti. Saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, koje su velikim delom nadležne za sprovođenje propisa i za lokalnu infrastrukturu je u ovom procesu od presudnog značaja.

U tom cilju, Ministarstvo je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština aktivno radilo na definisanju Upitnika za identifikaciju i Kriterijuma za prioritizaciju infrastrukturnih projekata i unapređenju SLAP informacionog sistema (www.slap.skgo.org), koji je i do sada funkcionisao kao baza opštinskih projekata. Kroz unapređeni SLAP IS koji postaje operativan od 10. januara 2012. godine, očekujemo da dobijemo listu relevantnih infrastrukturnih projekata u skladu sa nacionalnim prioritetima, koji bi bili finansirani kroz sredstva donatorske i EU pomoći, međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora finansiranja.

Pozivamo vas da vaše potrebe za izradom projektno-tehničke dokumentacije i za izgradnjom infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom, zaštite voda i remedijacije kontaminiranih lokacija formulišete u prioritetne projekte i unesete u SLAP IS u skladu sa Instrukcijama koje dostavljamo u prilogu dopisa. Takođe vas molimo da informacije o postojećim infrastrukturnim projektima u SLAP IS ažurirate u skladu sa novim upitnikom i upustvom. Prema planiranom kalendaru i aktivnostima za programiranje međunarodne pomoći i EU fondova, ovi projekti bi trebalo da budu uneti u SLAP IS najkasnije do kraja februara 2012. godine.

Za sva dodatna pitanja možete kontaktirati Odeljenje za upravljanje projektima u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, telefon: 011/2856427 email: projekti@ekoplan.gov.rs ili SLAP kancelariju pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, tel: 011/ 3223 446; email: slap@skgo.org.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 12.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU SRPSKOG I RUSKOG TUŽILAŠTVA

Republički javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac potpisala je danas u Moskvi sa generalnim tužiocem Ruske Federacije Jurijem Čajkom sporazum o saradnji između dva tužilaštva, rekao je Tanjugu portparol tužilaštva Tomo Zorić.

Dolovac je sa Čajkom takođe razgovarala o postupcima koji se u Srbiji vode protiv Mire Marković i Marka Miloševića, a kojima je Rusija dala status izbeglica, tako da nisu mogli da budu izručeni Srbiji.

Sporazum o saradnji podrazumeva intenzivnu saradnju između Srbije i Rusije u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, ekstremizma, prometa oružja, narkotika, krivičnih dela iz oblasti viskotehonološkog kriminala i drugih društveno opasnih krivičnih dela.

Takođe predviđa da svaka strana imenuje jednu ili više kontakt osoba koje su odgovorne za održavanje direktne veze, što će omogućiti brzu i efikasnu razmenu dokaza i informacija, a sve u cilju efikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Dolovac boravi u dvodnevnoj posetu Moskvi, gde će je u petak primiti predsednik Rusije Dimitrije Medvedev.

Rusko tužilaštvo danas obeležava 290 godina od osnivanja, a svečanostima će prisustvovati delegacije iz 35 zemalja, među kojima su i Srbija i Crna Gora.

Izvor: RTV, Tanjug, 12.1.2012.

Klasa C primenjuje se od 450 metara (1500 ft) iznad terena do nivoa leta 195, izuzev u kontrolisanim zonama (CTR), klasa D u svim kontrolisanim zonama i G se primenjuje do 450 metara (1500 ft) iznad terena osim u kontrolisanim zonama.

S obzirom na liberalizaciju donjeg dela vazdušnog prostora - ispod nivoa leta 195 očekuje se povećanje broja vazduhoplovnih operacija.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

POTPISAN PROTOKOL O SPROVOĐENJU PROJEKTA "JAČANJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA" U OKVIRU PROGRAMA "UNAPREĐENJE DOSTUPNOSTI PRAVDE U SRBIJI" IZMEĐU VISOKOG SAVETA SUDSTVA" I INTERNATIONAL MANAGEMENT GROUP (IMG) • Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine •

Visoki savet sudstva i International Management Group (IMG) potpisali su Protokol o sprovođenju Projekta "Jačanje Visokog saveta sudstva" u okviru programa "Unapređenje dostupnosti pravde u Srbiji".

Protokol su potpisali Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Dino Bicciato, generalni direktor IMG.

Aktivnosti obuhvaćene projektom usmerene su na jačanje kapaciteta kadrova, razvoj softvera, građanske radove i nabavke odgovarajuće opreme.

Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine.

U okviru projektne komponente "Unapređenje rada sudova i dostupnosti pravde" radi se na renoviranju sudova, na standardizaciji izgleda suda pri ulaznom delu, sudnicama i pisarnicama, posebno se stavlja akcenat na prilazima za invalide.

Sudovi koji su obuhvaćeni projektom su: Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni i Viši sud u Pirotu, Osnovni i Viši sud u Nišu, Osnovni sud u Užicu i Viši sud u Vranju.
Početkom 2012. godine planirana je poseta predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović navedenim sudovima.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 30.12.2011.

SEMINAR POSVEĆEN PREZENTACIJI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN 30. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. januar 2012. godine •

Imajući u vidu značaj Zakona o parničnom postupku, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 30.01.2012. godine, sa početkom u 10 časova, organizuje Seminar posvećen prezentaciji Zakona o parničnom postupku. Mesto održavanja seminara biće i ovog puta Privredna komora Srbije, ulica Resavska 15.

Molimo sve zainteresovane licencirane stečajne upravnike, kao i lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika da svoju prijavu pošalju na adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs najkasnije do 23.01.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 30.12.2011.

ZAKONSKE OBAVEZE I ROKOVI KOJI NASTUPAJU OD 1. JANUARA 2012. GODINE

ZAKON O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011)
• Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno pre 4. januara 2012. godine, okončaće se po odredbama ovog zakona.
• Zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS, broj 109/07), do 4. januara 2012. godine, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011)
• Lica za koja se do dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 4. januara 2012. godine nije smatralo da deluju zajednički, a koja prema odredbama ovog zakona deluju zajednički, i koja na dan stupanja na snagu ovog zakona zajednički poseduju više od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva, u slučaju daljeg sticanja akcija s pravom glasa ciljnog društva obavezna su da objave ponudu za preuzimanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.
• Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. januara 2012. godine, a primenjuje se po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu, osim čl. 16. i 17. ovog zakona koji se primenjuju od 1. februara 2012. godine.

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. janaura 2012. godine a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.
• Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine, ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine, prestaju da važe odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010) i 1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno 4. januara 2012. godine.
• Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine prestaju da važe odredbe člana 2b stav 4. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Odredba člana 15i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05 i 72/09) prestaje da važi 15. januara 2012. godine.
• Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US)
• Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

ZAKON O AKCIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010 i 43/2011)
• Vlada, na predlog Uprave, polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.
• Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine.
• Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno.
• Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to:
1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 26,00 din/pak;
2) od 1. januara 2012. godine u iznosu od 30,00 din/pak.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva iz člana 1. ovog zakona, izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2011. godine.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C i tečni naftni gas za pogon motornih vozila iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)
• Odredbe člana 79. ovog zakona kojim je propisana sadržina završnog računa primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)
• Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 101. koje stupaju na snagu 1. januara 2012. godine.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009)
• Uplatiocu doprinosa koji je tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine otpisuje se u celini dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
• Protiv uplatioca doprinosa koji tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine nije izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine pokrenuće se, u skladu sa zakonom, postupak naplate duga po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad članovima Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010)
• Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije obezbeđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i u budžetu Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine.
• Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine, osim odredaba čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011)
Član 2
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) (brisana)
3) pravo stanovanja;
4) (brisana)
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Poreski obveznik
Član 4
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poreska oslobođenja
Član 12
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
...
 8) zemljište - za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
Član 6[s5]
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
• Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
• Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.)
• Taksa iz člana 63. Tarifni broj 223v ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
• Odredbe člana 12. ovog zakona (Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava) počinju da se primenjuju od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O STEČAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 25 stav 4
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba člana 25. stav 3. i člana 30. ovog zakona koje počinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe člana 25. stav 4. ovog zakona koja počinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

ZAKON O TRGOVINI ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
• Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
Član 38 stav 5
U slučaju da je došlo do neovlašćenog korišćenja platne kartice, odnosno podataka s platne kartice - korisnik je dužan da, odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice, odnosno podataka s platne kartice, u kom slučaju može snositi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara.
.......
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011)
Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda
Član 37 tačka 8)
Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:
...
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba
Član 41

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;
4) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;
8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice;
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje;
10) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života;
11) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba osiguranika iz člana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana obezbeđuje se pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede
Član 42

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeđuje sprovođenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljšanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeđuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produžena rehabilitacija) kao kontinuirani produžetak lečenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog područja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublažiti ili otkloniti sa podjednakom efikasnošću u ambulantno-polikliničkim uslovima i u okviru bolničkog lečenja osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.
Republički fond opštim aktom utvrđuje vrste indikacija za korišćenje medicinske rehabilitacije, dužinu trajanja rehabilitacije, način i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upućivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog člana.
Opšti akt iz stava 10. ovog člana objavljuje se "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvrđuje veći obim i sadržaj prava od prava utvrđenih propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Izvor: Redakcija, 3.1.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
USKORO NACRT ZAKONA O REDOVNOSTI PLAĆANJA OBAVEZA

Tanjug

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je danas da će sredinom nedelje biti predstavljen Nacrt zakona o redovnosti plaćanja obaveza sa rokom do najviše 60 dana, koji će važiti i za privatni i za javni sektor, a početi da se primenjuje najkasnije prvih dana marta.

Vladina uredba o ograničenju redovnosti plaćanja dala je polovične rezultate, a ideja novog zakona je, osim ograničenja rokova plaćanja, da bude ubrzan protok novca i poboljša likvidnost privrede, rekao je ministar Ćirić za Tanjug.

Ćirić je ukazao da je novina u zakonu što će važiti i za državni, odnosno javni sektor i za javna preduzeća, odnosno za sve budžetske korisnike, kao i za privatne kompanije.
"To je negde na liniji iskustva koje smo videli i u Hrvatskoj i u Evropskoj uniji, gde je taj rok 45 dana", kazao je Ćirić i napomenuo da su za nepoštovanje odredbi tog zakona predviđene kazne i penali i za pravna i za odgovorna lica.

Ćirić je za sredu, 18. januar najavio održavanje okruglog stola posvećenog nacrtu tog zakona, kada će razmeniti mišljenja predstavnici države sa relevantnim udruženjima i poslodavaca, privrednicima i predstavnicima kompanija i privredne komore.

"Moja ideja je da i pred medijima razgovaramo o tom zakonu, da bi došli do najboljeg rešenja, a ideja da budu ubrzani tokovi novca, popravi likvidnost u sektoru, a prosečni rokovi plaćanja, koji zavisno od sektora do sektora idu od 90, 100, 120 do negde 180 ili 200 dana, svedu na razumnu meru i da taj rok teče od momenta pružanja usluga, odnosno isporuke robe", objasnio ministar ekonomije.

Ministar Ćirić očekuje da će se u razgovoru za okruglim stolom doći do najboljih rešenja, da predlagači zakona čuju reakcije privrede, kako bi predloženi propis bio poboljšan i takav upućen u proceduru Vladi Srbije.

Ćirić je rekao da, ukoliko sve bude u redu, očekuje da će zakon biti usvojen u parlamentu krajem januara ili početkom februara, a u martu bi trebalo da se primenjuje da bi što pre dao efekte.

POČINJE PRIMENA NOVOG ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU U POJEDINIM ODREDBAMA

Blic

Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine od ponedeljka, će u skladu sa novim Zakonikom o krivičnom postupku od istražnih sudija preuzeti sprovođenje i rukovođenje istražnim postupkom.

Naime, Zakonik o krivičnom postupku se primenjuje od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

Tužioci će prikupljati dokaze bez pomoći istražnog sudije: Specijalni sud 
Ostala viša i osnovna javna tužilaštva u Srbiji sačekaće još godinu dana (do 15. januara 2013.) na preuzimanje pune kontrole u istrazi, kao i primene ostalih rešenja ZKP. 

Tužilačka istraga iz korena menja krivični postupak i najbitnija je novina u pravosudnom sistemu Srbije, ali ZKP uvodi niz novih rešenja koja bi krivični postupak trebalo da učine bržim i efikasnijim u korist optužbe i odbrane, ali i suda. 

Tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine od polovine januara biće zaduženi za prikupljanje dokaza (materijalnih dokaza, veštačenja i saslušanja svedoka) na osnovu kojih će odlučivati da li će da podignu optužnicu protiv neke osobe, a u tom poslu neće imati pomoć istražnog sudije, kao što je sada slučaj. 

Ovaj model istrage bio je karakterističan za države u anglosaksonskom pravnom sistemu, ali postaje sve dominantniji u svetu. 

Susedne države Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i druge već postupaju po tom modelu više godina unazad. 

Istražni sudija u konceptu tužilačke istrage prerasta u sudiju za prethodni postupak i stara se o zaštiti slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlučuje o ograničenjima tih sloboda i prava i daje "zeleno ili crveno svetlo" za neke aktivnosti javnog tužioca koje zadiru u ta prava. 

Sudija za prethodni postupak će izuzetno moći da se uključi u "dokaznu priču", i to kada odbrana traži prikupljanje nekih dokaza, a tužilac to odbije da učini. 

Sudija tada ima mogućnost da, ukoliko predlog odbrane uvaži, naredi tužiocu da takav dokaz pribavi. 

Svaka optužnica će biti sudski kontrolisana i samo ona koja bude potvrdjena od suda moći će da bude osnov za glavni pretres, odnosno sudjenje. To bi trebalo da bude "filter" za neutemeljene optužnice, koje imaju neke nedostatke. 

Na pripremnom ročištu koje se uvodi kao novina, tužilac i odbrana će se izjašnjavati koje će dokaze da izvedu, koje su činjenice za njih sporne, a koje nisu. 

Nesporne činjenice i za stranke i za sud neće biti predmet dokazivanja na glavnom pretresu, i samo ono što je ostalo kao otvoreno pitanje, biće predmet dokazivanja, pre svega tužilaštva. 

Samo suđenje, odnosno glavni pretres, je uredjeno na način koji je sličan današnjem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomoću kojih je moguće izbeći klasično sudjenje i predmet rešiti na pojednostavljen, ubrzan način. 

Ubuduće će sa tužilaštvom sporazume o svedočenju u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina moći da zaključe osobe koje su okrivljene ili osuđene za bilo koje krivično delo, a ne, kao što je to sada slučaj, samo okrivljeni ili osudjeni za dela organizovanog kriminala i ratne zločine. 

Umesto dosadašnjeg naziva "svedok saradnik", zakonodavac pravi razliku između okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika. Osuđeni za bilo koje krivično delo moći će da zaključi sporazum sa tužiocem i kada se već nalazi na izdržavanju sankcije i tako izdejstvuje ublaženje kazne. 

Ova rešenja takođe bi trebalo da doprinesu bržem i lakšem rasvetljavanju mnogih krivičnih dela. Zakonik uvodi i više mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivljenog bez njegovog boravka u pritvoru. 

Tako će se jemstvom ubuduće garantovati za okrivljenog da će se odazivati na pozive suda, ne samo kada postoji opasnost od njegovog bekstva, kao što je do sada bio slučaj, već i ako postoji opasnost da će okrivljeni na slobodi da učini novo krivično delo ili završiti pokušano. 

Zakon, takodje, predviđa da bi osumnjičeni i optuženi za krivična dela mogli da se, po odluci suda, tokom krivičnog postupka, umesto iza rešetaka, nađu u kućnom pritvoru, što je humanije rešenje za pritvorenika, a donosi i uštedu državnom budžetu od više miliona evra godišnje.

PREDLOG IZMENA KRIVIČNOG ZAKONIKA KOJIMA SE UKIDA ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA, BIĆE UPUĆEN VLADI RS OD STRANE MINISTARSTVA PRAVDE

B92, Beta

Ministarstvo pravde će vladi uputiti izmene Krivičnog zakonika kojima se ukida zloupotreba službenog položaja i na novi način definišu koruptivna krivična dela.

"Ministarstvo će Vladi Srbije uskoro uputiti predlog izmena zakona i smatram da će to biti konačno rešenje", kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen
On je kazao da će izmenama zakonika biti propisan niz novih krivičnih dela i sankcija, a da će krivični postupci koji su toku biti okončani kao zloupotreba službenog položaja.

Komentarišući izjavu ombudsmana Saše Jankovića da je rad Visokog saveta sudstva u sadašnjem, nepotpunom sastavu postao nelegitiman, Homen je rekao da je Vladi Srbije najvažnije da Evropska unija podržava njihov rad.

"Nama je najvažnije da ceo taj postupak ide u saradnji sa Briselom i Evropskom unijom i da oni podržavaju taj postupak", kazao je Homen.

On je rekao da se izvršna vlast ne meša u rad sudstva, koje je po Ustavu apsolutno nezavisno u svom odlučivanju, i da očekuje da se "ni druge institucije ne mešaju".

IZMENE ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA U SVETLU NOVIH IZBORA DONOSE NOVINE DA ĆE SE POSLANICI U NOVOM SAZIVU REPUBLIČKOG PARLAMENTA ODREĐIVATI PO REDOSLEDU SA LISTE, POČEV OD PRVOG NA LISTI, A SVAKI TREĆI KANDIDAT MORAĆE DA BUDE ŽENSKOG POLA

Tanjug

Poslanici u novom sazivu republičkog parlamenta će biti određivani po redosledu sa liste, počev od prvog na listi, a svaki treći kandidat moraće da bude ženskog pola.

To su neke od promena koju su donele izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, usvojene u maju prošle godine, kojima su ukinute blanko ostavke, što je bio jedan od uslova za pozitivno mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Većina stranaka, s čijim predstavnicima je Tanjug razgovarao, tek radi na izradi lista, pa tako u SPS-u kažu da će prilikom određivanja kandidata za buduće poslanike voditi računa o njihovom kvalitetu, struci, teritorijalnoj zastupljenosti i prepoznatljivosti u lokalnim sredinama, ali i o njihovoj "vičnosti u oratorstvu".

Predsednik Izvršnog odbora te stranke Branko Ružić naglasio je da će se tom prilikom voditi računa i o zakonskom okviru koji se odnosi na određivanje kandidata po redosledu sa liste i zastupljenosti žena na njoj, navodeći da će predloge davati lokalni stranački odbori, a konačna reč će biti na Glavnom odboru.

Socijalisti će selekciji kandidata pristupiti nakon definisanja predizbornog nastupa koalicije koju će predvoditi, kao i formata te koalicije.

Ni URS još nije završio listu kandidata, a članica Predsedništva te stranke Suzana Grubješić rekla je da će prilikom određivanja kandidata primenjivati slične kriterijume kao i ranije - rad, zalaganje, rezultate i ugled u sredinama iz kojih kandidati dolaze.

"Naravno, tu je i zakonska obaveza da svako treće mesto na listi pripada ženi", podsetila je Grubješićeva na novu zakonsku obavezu stranaka.

PUPS će, prema rečima šefa poslanika te stranke Mome Čolakovića, pored "opštih" kriterijuma, kao što su kvalitet i znanje kandidata, posebnu pažnju obratiti njihovoj "odanosti" partiji, budući da su izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika ukinute blanko ostavke.

Ni liberali nisu krenuli u određivanje kandidata za buduće poslanike, s obzirom na to da se, prema rečima poslanika te stranke Bojana Đurića, još radi na daljoj formulaciji načela pokreta "Preokret", čiji je LDP stožer.

Đurić je rekao da je LDP oduvek vodila računa o "generacijskom balansu" i ravnomernoj teritorijalnoj zastupljenosti kandidata, što će i ovog puta biti slučaj, ali i o uspehu kandidata na izborima, što ovog puta, međutim, neće moći da bude kriterijum.

"To sada neće moći da bude kriterijum, jer će liste morati unapred da budu formirane. Naš poslanik Kenan Hajdarević je, na primer, u aktuelnom sazivu parlamenta poslanik zbog dobrih rezultata u Sandžaku", rekao je Đurić.

Da još ima vremena za sastavljanje lista kandidata mišljenja je i SNS koja, prema rečima poslanika Jorgovanke Tabaković, želi samo najbolje za kandidate.

"Taj posao se radi, ali daleko je od toga da se stiglo i do polovine, jer stvarno želimo najbolje na toj listi", rekla je Tabakovićeva, dodajući da će naprednjaci za kandidate birati "vredne, neokaljane i one za koje sigurno neće biti nikakvih ograničenja".

Za razliku od većine, u SRS kriterijume na osnovu kojih će određivati kandidate za buduće poslanike doživljavaju isključivo kao unutarstranačku stvar.

Poslanik te stranke Vjerica Radeta kazala je da je Centralna otadžbinska uprava ta koja će utvrditi listu, a da se za selekciju kandidata čeka raspisivanje izbora.

Srbiju u 2012. godini očekuju izbori za republički i lokalne parlamente, a krajem godine, kako je najavio predsednik Srbije Boris Tadić, i izbori za predsednika države.

Prema Ustavu Srbije, izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Skupštine Srbije, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.

Predviđeno je i da se izbori za poslanike održavaju najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima ističe mandat.

Prošli parlamentarni i lokalni izbori održani su 11. maja 2008. godine, a republički parlament je konstituisan 11. juna.

ZAKON O RADNIM ODNOSIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA, IZABRANIM LICIMA, MEĐU KOJIMA SU I NARODNI POSLANICI SKUPŠTINE RS, OMOGUĆAVA DA ŠEST MESECI NAKON ISTEKA MANDATA, PRIMAJU PLATU U IZNOSU KOJI IM JE DO TADA BIO ISPLAĆIVAN

Tanjug

Primenom Zakona o radnim odnosima u državnim organima iz 2002. godine, izabranim licima, među kojima su i narodni poslanici Skupštine Srbije, omogućeno je da šest meseci pošto im istekne mandat, primaju platu u iznosu koji im je do tada bio isplaćivan.

Sekretar skupštine Veljko Odalović rekao je da se ne može sa sigurnošću reći koliko će poslanika po isteku mandata još pola godine dobijati platu, ali i dodao da je praksa pokazala da to zakonsko pravo koristi od 60 do 70 odsto poslanika.

Prvi član Zakona precizirao je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa odnose na zaposlene u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima i pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Skupštine Srbije, predsednika Republike, vlade i Ustavnog suda.

Tu su i oni koje bira parlament, postavlja vlada i drugi nadležni organi, kao i svi zaposleni u državnim organima i izabrana odnosno postavljena lica.

Skupštinska praksa pokazala je da se oko 60 do 70 odsto poslanika, koji su stalno zaposleni u parlamentu, a trenutno ih je oko 200, odluči da koristi pravo po tom zakonu i dobija platu pola godine pošto im je prestala funkcija.

Odalović je rekao Tanjugu da se ne može sa sigurnošću reći koliko će se ove godine poslanika odlučiti na taj korak, pošto će se jedan broj njih po isteku mandata vratiti na svoja stara radna mesta.

"Zato se ne može precizno i unapred govoriti koliko će biti onih koji će koristiti to pravo, ali iz nekih ranijih iskustava to je broj od 60 do 70 odsto", naglasio je sekretar parlamenta.

Odalović tvrdi da se broj poslanika koji primaju platu u skupštini menja iz meseca u mesec, jer se odlučuju da primaju platu u skupštini ili na nekom drugom mestu, gde su plate bolje.

Prema njegovim rečima, u skupštinskom budžetu za 2012. godinu obezbeđena su sredstva za plate poslanika, ali i za one koji će po isteku mandata koristiti pravo da šest meseci primaju plate.

Odalović je naveo d je iz prethodnog saziva oko 160 poslanika koristilo to zakonsko pravo, ali i naglasio da je važno istaći da jedan broj onih koji su na stalnom radu dobiju ponovo mandat, pa zato, kada se svi mandati uspostave, broj poslanika koji primaju platu pada.

Šef Administrativnog odbora Skupštine Srbije Nenad Konstantinović objasnio je za Tanjug zakonske odredbe.

On je naveo da Zakon precizira da sva izabrana lica imaju pravo na platu u trajanju od šest meseci po prestanku funkcije, a u visini koju je imao u vreme dok je bio na funkciji.
Takođe, član tog zakona predviđa i da pravo na platu može izuzetno da bude produženi do pola godine ukoliko u tom vremenu izabrano lice stiče pravo na penziju.

"To je Zakon koji važi za sve koji su zaposleni u državnim organima, a ne samo za poslanike. Svi oni koji primaju veću platu tamo gde rade, ne primaju je u skupštini", rekao je Konstantinović i kao primer naveo univerzitetske profesore.

Prema njegovim rečima, na početku aktuelnog mandata oko 190 poslanika je bilo zaposleno na stalnom radu u skupštini, dok ih je sada oko 200.

"Menja se sastav, neki odlaze, neki dolaze i do sada samo imali oko 40-50 zamena poslanika iz raznih razloga. Međutim, to je ipak tek neznatna promena u toku mandata", rekao je Konstantinović.

Da se iz godine u godinu povećavao broj stalno zaposlenih u skupštini, svedoče i podaci da je, na primer, novembra 1997. godine, po odluci Administrativnog odbora bilo 83 poslanika koji su šest meseci po isteku mandata primali plate.

U februaru 1998. godine skupština je odlučila da od 250 poslanika na stalnom radu u naredne četiri godine bude njih 84 i to 43 radikala, iz SPS 21 poslanik, SPO-a 13, po dva poslanika Nove demokratije, (koalicije) Demokratskih stranaka i SVM, dok je JUL imao jednog poslanika sa tim beneficijama.

U tekstovima skupštinskih izveštača ostalo je zabeleženo da je 26. oktobra 2000. godine, dan pre raspuštanja parlamenta, usvojena odluka da na stalnom radu ostane 119 poslanika.

Prema toj odluci, listi od 96 poslanika, koji su od ranije imali status onih na stalnom radu, dodat je spisak sa još 23 poslanička imena koji će u tom svojstvu narednih šest meseci primati platu iz republičke kase.

U martu 2001. godine trećina poslanika, odnosno njih 83, podnelo je zahtev za stalno zaposlenje u skupštini, a u januaru 2002. tadašnja predsednica parlamenta Nataša Mićić konstatovala da je "poboljšano stanje s kvorumom na sednicama i da će tome doprineti i povećanje broja poslanika na stalnom radu sa trećine na polovinu od ukupnog broja, što je Administrativni odbor već predložio".

U martu 2007. godine na stalnom radu bilo je 160 poslanika, kao i 114 iz prethodnog saziva.

IZMENAMA ZAKONA O AKCIZAMA, MINIMALNA AKCIZA PO PAKLICI CIGARETA OD 1. JANUARA OVE GODINE JE POVEĆANA SA DOSADAŠNJIH 61 NA 71 DINAR

Tanjug

Cigarete niške kompanije "Filip Moris operejšns" od sutra će biti skuplje za pet do 10 dinara po paklici zbog povećanja minimalne akcize.

Nova cena paklice crvenog "marlboroa" iznosiće 170 dinara, umesto sadašnjih 160, a crvenog i srebrnog "bond strita" (street) 105 dinara, umesto sadašnjih 95.

"Best blue" čija je cena sada 110 dinara, koštaće 120 dinara, a "klasik 100s" plavi i crveni 110 dinara umesto sadašnjih 105.

"Drina" tvrdo pakovanje koštaće 105 dinara po paklici, meko pakovanje 100 dinara, a "filip moris" silver i red 140 dinara, dok stara cena tih cigareta iznosi redom 95, 90 i 130 dinara.

U Službenom glasniku izdatom 23. decembra kompanija "Filip Moris" objavila je maloprodajne cene duvanskih prerađevina koje stupaju na snagu 16. januara 2012.

Skupština Srbije usvojila je 29. decembra izmene Zakona o akcizama, prema kojima će minimalna akciza po paklici cigareta od 1. januara ove godine biti povećana sa dosadašnjih 61 na 71 dinar.

Ministarstvo finansija predviđa da će izmenama akciza na cigarete, godišnji prihodi budžeta biti povećani za oko 1,3 milijarde dinara.

DA LI U BUDŽETU IMA SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI?

Tanjug

U budžetu za ovu godinu nisu planirana dodatna sredstva za Razvojnu banku već će ona koristiti novac namenjen Fondu za razvoj i Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, izjavila je šefica Radne grupe za izradu zakona Tatjana Isaković.

Pre nego što je predlog zakona o Razvojnoj banci stigao u Parlament, u medijima je bilo reči da bi se neka od postojećih banaka mogla pretvoriti u Razvojnu.

Prema rečima Tatjane Isaković, šefa radne grupe za izradu zakona i savetnika premijera, cilj je da Razvojna banka bude operativna u poslednjem kvartalu 2012.

Minimalni osnovni kapital banke iznosiće, napominje Isakovićeva, 400 miliona evra i biće obezbeđen i uplaćen iz budžeta u tri godine, počev od 2013. godine.

Isaković kaže da će kapital banke činiti i deo sredstava postojećih institucija, Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza koji će biti preneti na Razvojnu banku u toku ove godine. Zato za Razvojnu banku u ovogodišnjem budžetu i nisu izdvojena sredstva.

Finansiranje malih i srednjih preduzeća i podrška izvoznim sektorima privrede predstavljaće, tvrdi Isakovićeva, osnovnu aktivnost banke. Pored ovih, razvijaće se programi finansiranja u oblastima energetske efikasnosti, lokalne i komunalne infrastrukture, zaštite životne sredine.

Zakon će se pred poslanicima naću u februaru, a nakon usvajanja počeće se sa pripremanjem pojedinačnih programa kreditiranja, koji će definisati namenu i iznos kredita, rok korišćenja i otplatu, a koji će biti dostupni i na internet stranici Razvojne banke.

SRBIJA NEMA ZAKON O ZAŠTITI PRAVA PACIJENATA IAKO JE POTPISNIK EVROPSKE POVELJE O PRAVIMA PACIJENATA

B92

Srbija nema Zakon o zaštiti prava pacijenata iako je potpisnik Evropske povelje o pravima pacijenata usvojene još 2002. godine

Skupština Srbije, međutim, do danas nije ratifikovala ovaj dokument. Pacijenti sa stomom žale se da im se neka od osnovnih prava pacijenata u zdravstvenim ustanovama često uskraćuju.

U Srbiji oko 5000 ljudi zivi sa stomom. Najčešće zbog raka debelog creva ali i drugih teških bolesti hirurzi nekim pacijentima moraju da izvedu otvor na površini stomaka u koji se postavlja stoma, pomagalo preko koga se iz tela nadalje izbacuju otpadne materije. Pacijenti se žale da ne dobijaju dovoljno informacija, a dešava se i da neki tek posle operacije saznaju da im je ugrađena stoma pa dožive šok

"Mogu reći da apsolutno komunikaciju nemamo. Izuzimamo pojedine klinike gde smo išli lično sa načelnicima hirurgije razgovarali, sve zavisi od dobre volje načelnika 2:12 9:00 Pacijenti se žale da nemaju dovoljno informacija šta je stoma, šta ih čeka, kako se hraniti, kako negovati stomu...", rekla je Snežana Cmiljanić, predsednica Udruženja pacijenata sa stomom Ilko

Najveći broj pacijenata sa stomom imaju između 40 i 60 godina i bolest ih je zadesila u punoj životoj snazi.

"Neposredno po izlasku iz bolnice osetio sam jedan strah, osetio sam jednu nelagodnost misleci da ce ta stoma da mi promeni zivot, da cu biti automatski odbacen od drustva", priča jedan od pacijenata.

Fond priznaje sve 4 vrste pomagala i pacijent ima pravo da bira. Mnogi međutim neznaju da imaju pravo na izbor, a medicinske sestre, uglavnom zbog prezauzetosti daju oskudna objašnjenja

"Lekar i medicinsko osoblje su dužni da do detalja pruže jasne informacije pacijentu, sta je to, koji to zahvat se na njemu izvodi, koje su moguće posledice pozitivne i negativne i šta to za njega i njegovu bolest, ishod njegove bolesti znaci. Dakle bez obzira na obrazovni nivo pacijenta lekar mora naći način da mu to objasni jer je njegovo pravo da ima punu informaciju", kaže Zorica Marković, predsednica Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Klub Zdravlje“

Ali pravo pacijenta na informisanost nije jedino koje se ne poštuje.

"I dalje se ne poštuje stav tj pravo da pacijenti koji leže u bolnicama gde se vrsi operacija ne trebaju da kupuju pomagala Problem je u tome sto, pretpostavljam, apoteke ne trebuju dovoljnu kolicinu pomagala jer bi to smanjilo budžet te ustanove.Tako da su pacijenti prinuđeni da kupuju stome pomagala, ali mi smo raspoloženi i subotom i nedeljom, imamo mobilni telefon, da dođemo da klinici donesemo i pre svega pacijentu", kaže Snežana Cmiljanić.

Evropska povelja o pravima pacijenata postala je temeljni dokument za reformu zdravstva u zemljama Evropske Unije. Jasno prezira i 14.prava pacijenata, među kojima i pravo na aktivno učešće obolelog u odlukama koje se tiču njegovog zdravlja. pravo na personalizovanje tretmana, pravo na sigurnost, na žalbu, na kompenzaciju. na postovanje pacijentovog vremena. Zakon o zastiti prava pacijenata Hrvatska je donela jos 2004., Makedonija 2008, Crna Gora 2009., Srbija ga još uvek nema.

NOVIM PRAVILNIKOM O ODEĆI, OBUĆI I POSTELJINI OSUĐENIH LICA, PROPISANO DA ZATVORENICI IMAJU PRAVO NA BESPLATNU LETNJU I ZIMSKU OBUĆU I ODEĆU, PEŠKIRE I POSTELJINU, KAO I RADNU ODEĆU I OPREMU KADA TO ZAHTEVA POSAO

Tanjug

Zatvorenici u Srbiji ubuduće će imati pravo na besplatnu letnju i zimsku obuću i odeću, peškire i posteljinu, kao i radnu odeću i opremu kada to zahteva posao, a moći će da je nose osuđenici koji kazne služe u zatvorima otvorenog tipa ili su u povoljnijem tretmanu.

To je, pored ostalog, propisano novim Pravilnikom o odeći, obući i posteljini osuđenih lica koji je objavljen u najnovijem "Službenom glasniku".

Pravilnik, takođe, propisuje da osuđeni moraju odeću da menjaju najmanje jednom u 30 dana, a rublje barem dva puta nedeljno, kao i da su dužni da se van spavaonice odevaju "odgovarajuće".

U Pravilniku koji je donešen u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija detaljno se nabraja koje stvari čine letnju i zimsku odeću, kog materijala, kroja i boje moraju da budu, koliko dugmadi, džepova da imaju....

Letnju odeću, rublje i odeću za muškarce, kako se navodi u Pravilniku čine košulja sa kratkim rukavima, bluza, pantalone, kratke gaće, pidžama, peškir, čarape, papuče i plitke cipele. Odeća je sive boje, a obuća po pravilu crna.

Zimsku odeću, obuću i rublje za muškarce čine košulja sa dugim rukavima, bluza, pantalone, zimska jakna, džemper, šal, rukavice, kapa, potkošulja, duge gaće, pidžama, čarape, papuče i duboke cipele.

Odeća i rublje moraju da budu sivomaslinaste boje, a obuća crna.

Žene mogu leti da nose majicu, bluzu, suknju ispod kolena, pantalone, veš, spavaćicu ili pidžamu, čarape, papuče i plitke cipele.

Zimi nose suknju ispod kolena, pantalone, košulju sa dužim rukavima, bluzu, zimsku jaknu, džemper, šal, rukavice, kapu, čarape, papuče i duboke cipele.

I letnja i zimska odeća mora da im bude bordo boje, rublje belo, a cipele crne.

Posteljina osuđenika sastoji se od dušeka, jastuka, jastučnice, čaršava, ćebeta i navlake za ćebe.

Pravilnik je precizno propisao rokove trajanja odeće i obuće, pa tako jedna košulja, bluza i pantalone mogu da služe zatvoreniku dve godine, kratke gaće, papuče, i čarape godinu dana, a džemper, šal i rukavice četiti godine.

U sprskim zatvorima osuđenici sami peru svoju odeću i rublje, dok pritvorenici za to mogu da zaduže i članove svoje porodice, koji im dolaze u posetu.

Za sprovođenje ovog pravilnika i odevanje više hiljada osuđenih neophodno je obezbediti materijalna sredstva.

Zatvorenici u Srbiji najčešće nose sopstvenu odeću i obuću, i svako se odeva u skladu sa svojim mogućnostima.

Čak i iza rešetaka zatvorenici imaju želju da “teraju modu” kao i da nose markirane stvari i patike.

DA LI POSTUPCI POVEĆANJA TROŠKOVA ODRŽAVANJA RAČUNA OD STRANE BANAKA PREDSTAVLJAJU NEPOŠTENU TRŽIŠNU PRAKSU?

Press

Pojedine banke u Srbiji se vrlo brzo dosetile kako da, ne kršeći propise, nadoknade ono što su izgubile zbog zakona koji štiti klijente malo više nego ranije.

Troškovi održavanja računa naprasno su u pojedinim bankama porasli i za 20 odsto, pa umesto 250 klijenti sada plaćaju 300 dinara.

Neke banke su išle čak dotle da su uvele slanje opomene zbog neplaćene rate kredita koje, verovali ili ne, košta 400 dinara iako stižu poštom i ne mogu baš toliko da koštaju.

Takođe, ako je rok za uplatu bio 10. u mesecu, sada kazna stiže i ako date novac, recimo, 10. ujutru. S obzirom na pozamašan broj klijenata banke su na taj način, ne samo nadoknadile izgubljeno, već i dodatno zaradile od 5. decembra, kada je počeo da se primenjuje novi zakon.

Dušan Uzelac, direktor sajta Kamatica, potvrđuje da su banke nakon početka primene novog zakona tražile način da na drugoj strani nadoknade izgubljeno. "Najlakše je da, recimo, povećaju troškove održavanja računa, što su neke od njih odmah i učinile", kaže Uzelac.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da se banke nalaze u dominantnom položaju u odnosu na građane jer se neke mere ekonomske politike države sprovode kao da su miljenice države. Zato banke i nemaju potrebu da vode računa o potrebama stanovništva i privrede.

"Ponašanje banaka za mene nije iznenađenje jer će banke uvek naći način kako da iskoriste svoj položaj i ostvare dodatnu korist. Sve dok se ne poveća konkurentnost banaka, i pored toga što ih u Srbiji ima dosta - 34, to će biti tako i pored zakona kojima država pokušava da zaštiti građane", kaže Savić.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da bankama treba staviti do znanja da ne mogu da se ponašaju na ovaj način jer, iako ne krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krše Zakon o zaštiti potrošača, koji na adekvatan način štiti građane od svih takvih aktivnosti. Ako građani budu sve više prijavljivali ovakve slučajeve, NOPS će reagovati.

"To što banke rade zaista je nečasno i predstavlja nepoštenu tržišnu praksu koja je isključivo zabranjena Zakonom o zaštiti potrošača. Ako se više ljudi bude žalilo na banke, apsolutno ćemo istog momenta reagovati u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i tražićemo zabranu takvih ugovornih odredbi. NOPS može da naloži i hitnu meru zabrane, kao i privremenu meru zabrane, što znači da se oduzima sva dobit stečena na takav način do okončanja sudskog postupka. Apelovao bih na banke da se ne bave takvim nemoralnim aktivnostima", rekao je Nikolić.

PREREGISTRACIJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA NUŽNA SAMO U SLUČAJU PROMENA U DOMAĆINSTVIMA IZJAVLJUJU U UPRAVI ZA AGRARNA PLAĆANJA

Beta

U Srbiji će ove godine svaki šesti poljoprivrednik imati razlog da menja podatke u registru poljoprivrednih gazdinstava, nakon što je promenjen način registracije, procenila je Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Odlazak u Upravu za trezor i menjanje podataka, odnosno preregistracija gazdinstava, što je do početka ove godine bila obaveza poljoprivrednika, od sada će biti obavezna samo ukoliko ima nekih promena u domaćinstvima, rečeno je agenciji Beta u Upravi za agrarna plaćanja.

"Ovo će omogućiti uštede u vremenu, novcu, materijalu, kako za Ministarstvo tako i za poljoprivrednike", naveli su u Upravi i podsetili da je u Srbiji prošle godine bilo registrovano ukupno 453.333 poljoprivrednih gazdinstava, od tog broja je 288.020 aktivno.

Ministarstvo poljoprivrede se opredelilo za promenu načina registracije i radi daljeg pojednostavljenja procedura potrebnih za dobijanje sredstava namenjenih podsticanju poljoprivredne proizvodnje.

Istaknuto je da se "upis novog poljoprivrednog gazdinstva u Registar može ostvariti tokom cele godine u nadležnoj jedinici Uprave za trezor prema mestu prebivališta poljoprivrednika".

Vlasnici već registrovanih gazdinstava dužni su da područnoj jedinici Uprave za trezor prijavi promenu svih podataka koji su upisani u Registar u roku od 30 dana od nastanka promene.
Promene koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva dužan da prijavi odnose se, pored ostalog, na promenu kulture koju će gajiti, vrstu i broj životinja koje se gaje, promenu veličine poljoprivrednog zemljišta.

DIJALOG DRŽAVE I PRIVREDNIKA NEOPHODAN PUT KA IZLASKU IZ KRIZE

Tanjug

"U Srbiji treba da se finansiraju programi koji prave profit i brzo vraćaju pare - programi za izvoz. Dobar profit znači investiranje i zapošljavanje. U Srbiji treba da se ulaže u poljoprivredu, rudarstvo i metaloprerađivačku industriju", naveo je predsednik koncerna Farmakom MB Miroslav Bogićević.

Dijalog državnog vrha, privrednika i bankara značajan je korak u pravcu definisanja i rešavanja problema u kojima se našla srpska privreda usled posledica globalne ekonomske krize, ocenio je Bogićević.

"Nadam se da ćemo kroz dijalog koji su u decembru pokrenuli predsednik i premijer Srbije doći do značajnih rešenja za srpsku privredu", kazao je on za Tanjug izrazivši očekivanje da će do kraja januara biti održan novi sastanak sa privrednicima i bankarima.

Bogićević je istakao da su uslovi privređivanja u Srbiji teški jer privreda nema podršku banaka, a krediti su vrlo nepovoljni.

"Nemamo dovoljno kredita i to što imamo izuzetno je nepovoljno. Plaćamo kamatu oko dva odsto mesečno, a naši partneri u inostranstvu plaćaju do 2,5 procenta na godišnjem nivou. U takvom odnosu snaga moramo da budemo mnogo vešti da bi opstali na stranom tržištu", objasnio je prvi čovek Farmakoma MB.

Bogićević je podsetio da je koncern Farmakom MB zaključio povoljan ugovor sa Međunarodnom finansijskom korporacijom o kreditu od 120 miliona evra, kako je rekao, za "prepakivanje nepovoljnih kredita".

Prema Bogićeviću, srpska privreda raspolaže značajnim materijalnim i ljudskim resursima koji treba da budu iskorišćeni na pravi način.

On je najavio da će u 2012. godini Farmakom MB stipendirati geologe, rudare, mašinske inženjere, koji će se baviti rudarskom proizvodnjom i održavanjem mašina u rudniku.

"Potpuno ćemo snositi sve troškove školovanja, od srednje škole pa nadalje", rekao je Bogićević i podsetio je koncern podelio 270 stipendija od 150 do 200 evra mesečno.

U Farmakomu smo davno shvatili da je dobra kompanija ne samo ona koja pravi dobar profit, ima dobru proizvodnju i dobar izvoz, nego ona koja je društveno odgovorna i gde su zaposleni i okolina zadovoljni, ukazao je on i najavio da će ove godine u sve kompanije koncerna biti uveden i dečji dodatak.

Koncern Farmakom MB koji obuhvata više domaćih kompanija u prehrambenoj i metaloprerađivačkoj industriji i rudarstvu minule godine je, kako se procenjuje, ostvario prihod od pola milijarde evra, što je drastičan rast u odnosu na 300 miliona evra u 2010. godini.

Bogićević je rekao da je sasvim realna prognoza plan kompanije da u 2012. godine poveća obim proizvodnje namenjene izvozu do 80 procenata.

Koncern ima predstavništva u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Makedoniji, ističe se kroz mnoge ekološke i projekte društvene odgovornosti, a dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

U sastavu koncerna Farmakom MB posluju Mlekara Šabac, Poljoprivredni kombinat "7. jul" Debrc, Industrijski kombinat "Guča", Livnica Požega, Fabrika akumulatora Sombor, Rudnici i Topionica "Zajača" Loznica, Rudnik "Lece" u Medveđi, Rudnik "Suva Ruda" u Raškoj, rudnici Rujevac, Rajićeva Gora i drugi.

PUTEVI SRBIJE ĆE DO 13. FEBRUARA 2012. RASPISATI PRVI TENDER ZA ODRŽAVANJE PUTNE MREŽE

Tanjug

Putevi Srbije će do 13. februara raspisati prvi tender za održavanje putne mreže i sa putarskim preduzećima sklopiti novi ugovor najkasnije do 15. aprila, izjavio je generalni direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak.

Na tenderu će moći da učestvuju domaće i strane firme, kao i preduzeća iz Nibens grupe, rekao je za Tanjug direktor Drobnjak.

Drobnjak je napomenuo da su Putevi Srbije već počeli sprovođenje procedura vezanih za taj tender koji je preporučila i Državna revizorska institucija u svom izveštaju.

Rok za predkvalifikaciju zainteresovanih firmi će, prema Drobnjaku, biti do 13. marta i ukoliko budu zadovoljile uslove moći će da se prijave do 20 marta.

Drobnjak je naveo da je već gotova konkursna dokumentacija i da Putevi Srbije očekuju da će se na tenderu prijaviti 25 ili 26 domaćih preduzeća, a od stranih "Alpina", "Štrabag" i "Por".

Na konkursu će moći da se prijave i preduzeća za puteve "Beograd" i "Bačkaput", sa kojima je raskinut ugovor o privatizaciji u okviru Nibens grupe, jer ona sada normalno rade, dok će se videti za preduzeća "Niš", "Kragujevac" i "Vranje", jer su im računi još uvek blokirani, kazao je Drobnjak.

Putarska preduzeća "Nibens grupe" duguju bankama oko 130 miliona evra, a ukupna dugovanja tih firmi su približno 170 miliona evra.

Vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković i sedam rukovodilaca te grupacije uhapšeni su pre osam meseci pod sumnjom da su od 2007. do 2010. izvlačili novac iz kruševačke fabrike maziva FAM preko drugih firmi koje su u vlasništvu pomenutog biznismena.

Šteta naneta FAM - u procenjena je na više od 32 miliona evra.

Direktor Puteva Srbije je, takođe, naveo da je u nadležnosti tog javnog preduzeća trenutno oko 15.300 kilometara, a na osnovu očekivane prekategorizacije biće uskoro 9.300.
Putevi Srbije su već pokrenulo proceduru u Vladi Srbije da budu smanjeni magistralni i regionalni putevi i da deo njih pripadne lokalnim samoupravama u skladu sa novim zakonom, objasnio je Drobnjak.

Drobnjak je ranije izjavio Tanjugu da je za obnovu autoputeva, magistralnih i regionalnih puteva potrebno ukupno dve do 2,2 milijarde evra kako bi bili dovedeni u dobro stanje.

Putevi Srbije su najavili da će ove godine u obnovu i održavanje putne mreže biti utrošeno oko 400 miliona evra.

ZA IZNOŠENJE IZ ZEMLJE STARIH KNJIGA, KOJE BI MOGLE PREDSTAVLJATI KULTURNO DOBRO, POTREBNA JE DOZVOLA

Politika

Za iznošenje iz zemlje starih knjiga, koje bi mogle predstavljati kulturno dobro, potrebna je dozvola, piše Politika.

Građani Srbije koji u kućnoj biblioteci imaju stare, retke knjige, spise, rukopise ili štivo koje bi moglo da ima status kategorisanog kulturnog dobra, ali i ona dela koja brižljivo čuvaju kao nasleđe svojih predaka, nikako ne bi smeli da ih iznesu van granica zemlje ako pre toga nisu konsultovali stručnjake Narodne biblioteke Srbije (NBS).

Na osnovu procene ove centralne ustanove čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita kulturnog blaga u domenu pokretnih dobara, vlasnik makar i jedne stare ili retke bibliotečke građe je u obavezi da pre polaska na put donese spisak dela koja potom podležu stručnoj proceni. Ako tim NBS oceni da je reč o kategorisanom kulturnom dobru ili onom koje uživa prethodnu zaštitu, vlasnik može da dobijedozvolu za njegovo iznošenje iz Srbije, ali postoje određena pravila koja moraju da se poštuju.

„Vlasnici retkih ili starih knjiga, kao što je recimo Rajićeva „Istorija” koje ima u više primeraka u zemlji, od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva dobijaju uslovnu dozvolu za iznošenje u inostranstvo, ali pre toga takvo štivo mora da se digitalizuje i zavede u bazu podataka. Beležimo ime vlasnika, njegovo kulturno dobro, mesto i zemlju gde putuje i vremenski period u kojem će biti odsutan,“ objašnjava Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.

To ipak ne znači da svaki građanin koji polazi na godišnji odmor, službeno putovanje, ili seli kućnu biblioteku u neku drugu zemlju, treba da se javi NBS.

“Ne treba tražiti dozvolu od NBS za knjige iz 20. veka, mada neke retke publikacije, kao što su dela iz ratnih godina minulog veka (1914–1918, 1941–1945), mogu da imaju svojstva kulturnog dobra od izuzetnog ili velikog značaja. Naš zadatak je da procenimo dali ona imajustatus kategorisanog kulturnog dobra koje po važećem zakonu ne može da se iznese iz zemlje,“ ističe Stefanovićeva.

Kada krug procenjivanja bude završen, procedura za dobijanje dozvole je sasvim jednostavna, jer da bi vlasnik dela mogao da ga iznese iz zemlje prethodno treba da izdvoji 750 dinara za republičku administrativnu taksu i 580 dinara koliko staje nadoknada NBS za izdavanje dozvole.

“Onaj ko ne poseduje dozvolu rizikuje da bude vraćen sa granice. Dela koja imaju našu dozvolu za prelazak carine „odlaze” na put bez ikakvih problema,“ precizira načelnica Odeljenja posebnih fondova.

HRVATSKA BI MOGLA HITNO DA UVEDE POREZ NA PENZIJE SVOJIH GRAĐANA KAKO BI IZBEGLA DA TAKVE POREZE PLAĆAJU U ZEMLJAMA U KOJIMA SU OSTVARILI PRAVO NA PENZIJU

business.hr, Poslovni dnevnik

Hrvatska bi mogla hitno uvesti porez na penzije svojih građana kako bi izbegla da takve poreze plaćaju u zemljama u kojima su ostvarili pravo na penziju.

Nemačka, nakon što je shvatila da Hrvatska ne oporezuje penzije iz inostranstva, pozvala je 82 hiljade hrvatskih državljana, koji su penzije zaradili u Nemačkoj da retroaktivno plate porez na sve penzije koje su primili još od 2007. godine.

Ovaj primer slediće i Austrija koja je poslala obaveštenje hrvatskim vlastima da planiraju da uvedu porez na penzije koje se isplaćuju hrvtaskim građanima.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kazao je da će se iduće nedelje sastati sa stručnjacima poreske uprave kako bi se dogovorili oko daljih postupaka i videti može li Hrvatska uvesti porez.

Radnici iz inostranstva poslali su 2011. u Hrvatsku 1200 milona dolara što je za 52 miliona dolara manje u odnosu na 2010. godinu, procena je Svetske banke.

U Sloveniju se slilo 26 miliona dolara, u BiH 104 miliona, a u Srbiju 368 miliona dolara više nego prethodne godine.

Pre svetske krize, od 2007. do 2008., iznos radničkih doznaka u Hrvatsku povećao se sa 1,1 na 1,3 milijarde dolara, no od tada je u padu.

Ekonomska kriza, čini se, nije jedini razlog pada radničkih doznaka u Hrvatskoj.

"Teško je objasniti tu razliku", napominje Anđelko Akrap, profesor demografije sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta. Jedan od mogućih razloga je da Hrvati bosanskohercegovačkog porekla deo novca uplaćuju u BiH.

Drugi mogući razlog je da su ljudi u inostranstvu zbog krize i nemaštine odlučili podići deo štednje i povećati iznos novca porodicama u pojedinim zemljama.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI IZMEĐU MINISTARA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE I HRVATSKE U OBLASTI BEZBEDNOSTI TOKOM EVROPSKOG RUKOMETNOG PRVENSTVA 2012

Zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Republike Hrvatske Ranko Ostojić potpisali su Protokol o saradnji u oblasti bezbednosti tokom Evropskog rukometnog prvenstva 2012, koje se održava u Srbiji.

Nakon usaglašavanja teksta i potpisom ministara, protokol je razmenjen diplomatskim putem.

Svrha protokola jeste ostvarivanje neposredne saradnje tokom priprema i za vreme trajanja Evropskog rukometnog prvenstva koje će biti održano od 15. do 29. januara u Republici Srbiji, naročito putem razmene informacija i slanja policijskih službenika MUP-a Republike Hrvatske.

Na ovaj način nastavlja se dobra saradnja resornih ministarstava koja je visokoprofesionalna, uspešna i doprinosi boljoj bezbednosti svih građana.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 13.1.2012.

KRETANJE INFLACIJE U DECEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u decembru 2011. godine pale za 0,7%. Međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, nastavila da opada i u decembru je iznosila 7,0%.

Pad međugodišnje inflacije će se, prema proceni Narodne banke Srbije, nastaviti i u narednom periodu i međugodišnja inflacija će se u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja naći u prvom tromesečju 2012. godine. Ključni dezinflatorni faktori biće oslabljeni troškovni pritisci po osnovu regulisanih cena i cena hrane, niska agregatna tražnja, kao i nastavak pada inflacionih očekivanja. Brzina pada inflacije zavisiće od ostvarivanja rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.1.2012.

NARODNA BANKA SRBIJE NASTAVLJA FINANSIJSKU EDUKACIJU GRAĐANA U OKVIRU SVOJIH REGIONALNIH KANCELARIJA

Narodna banka Srbije je, u okviru svojih redovnih edukativnih aktivnosti u protekloj godini nastavila s pružanjem informacija građanima u okviru svojih regionalnih kancelarija za finansijsku edukaciju i u toku 2011. godine regionalne kancelarije posetila su 1.303 građanina, objavila je NBS.

Najveći broj pitanja koja su građani postavljali odnosio se na bankarske usluge - 51,1 odsto, posebno na refinansiranje kredita, stambene kredite uz subvenciju države, način obračuna rata, štednju, postupak oko gašenja računa, proceduru ulaganja prigovora na rad banaka, aktivnosti iz delokruga NBS.

Od početka godine, NBS je u pet gradova u Srbiji održala edukativne tribine na različite aktuelne finansijske teme prilagođene građanima i privrednicima.

Što se tiče edukativnog materijala, sadržina 17 prospekata na teme različitih finansijskih proizvoda je usaglašena sa izmenom propisa, a potom su prospekti distribuirani putem filijala NBS u Užicu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu do korisnika finansijskih usluga.

Istovremeno, navedeni prospekti su distribuirani i preko organizacionih jedinica Poreske uprave, Uprave za trezor, Komunalne institucije, regionalnih privrednih komora.

Sajt namenjen korisnicima finansijskih usluga www. tvojnovac. nbs. rs dnevno je ažuriran aktuelnim informacijama i materijalima, navela je NBS.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

SPOLJNI DUG SRBIJE POSLEDNJEG DANA OKTOBRA 2011. GODINE IZNOSIO JE 23,77 MILIJARDI EVRA

Spoljni dug Srbije poslednjeg dana oktobra 2011. godine iznosio je 23,77 milijardi evra, što je smanjenje od 86 miliona evra u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.

Od ukupnog spoljnog duga dospela glavnica na naplatu je 1,28 milijardi evra, a redovna kamata 253,6 miliona.

Javni sektor duguje 10,42 milijarde, a privatni sektor 13,35 milijardi evra. Gotovo dve trećine privatnog dugoročnog duga odnosi se na preduzeća, a samo jedna trećina na banke.

Kratkoročni dug, u iznosu od 804,4 miliona evra, u celosti se odnosi na privatni sektor, u okviru kojeg dug banaka iznosi 735,3 miliona evra, a dug preduzeća svega 69,2 miliona.

Izvor: Tanjug, 12.1.2012.

U SKLADU SA UREDBOM O UTVRĐIVANJU IZVORNIKA VELIKOG I MALOG GRBA, IZVORNIKA ZASTAVE I NOTNOG ZAPISA HIMNE REPUBLIKE SRBIJE - NBS PUŠTA U OPTICAJ NOVU NOVČANICU OD 2000 DINARA I NOVČANICE OD 500 I 1000 DINARA SA DELIMIČNO IZMENJENIM OBELEŽJIMA

Narodna banka Srbije pustiće u opticaj 30. decembra ove godine novi apoen novčanice od 2000 dinara na čijem se licu nalazi portret Milutina Milankovića, svetski priznatog naučnika. Na naličju novčanice se nalazi figura Milutina Milankovića s fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela.

U opticaju će od 30. decembra biti i novčanice od 500 i 1000 dinara s delimično izmenjenim obeležjima.

Novčanice od 500 i 1000 dinara na licu zadržavaju isto likovno rešenje, dok im je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije. Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika velikog i malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2010 - prim. red). Izmenjena je i godina izdanja ("2011").

Novčanica od 500 dinara biće paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2004. i 2007. godine, a novčanica od 1000 dinara paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2003. i 2006. godine.

Puštanjem u opticaj novčanica od 500, 1000 i 2000 dinara Narodna banka Srbije će obezbediti odgovarajući obim, kvalitet i apoensku strukturu novčanica u opticaju i zadovoljiti redovne godišnje potrebe gotovinskog platnog prometa.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: DODELJIVANJE NAZIVA DOBARA I USLUGA PRILIKOM UNOSA ARTIKALA U BAZU PODATAKA FISKALNE KASE - Zakon o fiskalnim kasama: član 2
  • Ministarstvo finansija: FISKALNI TRETMAN PRUŽANJA USLUGE IZDAVANJA U ZAKUP STANOVA PRAVNIM LICIMA I PREDUZETNICIMA ODNOSNO ZAPOSLENIMA KOJIMA SE NAPLATA VRŠI PUTEM OBUSTAVE OD ZARADE - Zakon o fiskalnim kasama: člana 3
  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE EVIDENTIRANJA PREKO FISKALNE KASE PROMETA USLUGE PRODAJE ELEKTRONSKIH DOPUNA ZA PREVOZ - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 16 - Zakon o parničnom postupku: čl. 101 i 103
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 17 - Zakon o izvršnom postupku: čl. 35, 74, 87 i 88
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 18 - Zakon o parničnom postupku: član 127
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 19 - Zakon o izvršnom postupku: čl. 49 i 243
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 20 - Zakon o izvršnom postupku: član 87
  • Ustavni sud: OCENJIVANJE USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI PRAVILNIKA OPŠTINSKE UPRAVE O ISPLATI TROŠKOVA PREVOZA ZA DOLAZAK NA RAD I ZA ODLAZAK SA RADA - Zakon o radnim odnosima u državnim organima: čl. 51 i 75
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA NEPOVREDIVOST STANA RADNJOM PRETRESANJA STANA I POVREDA PRAVA NA PRETPOSTAVKU NEVINOSTI ODREĐIVANJEM PRITVORA - Ustav Republike Srbije: član 34 stav 3 i član 40 st. 1 i 2
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE I PRAVA NA JEDNAKU ZAŠTITU PRAVA U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM PO TUŽBI RADI NAKNADE ŠTETE ZBOG SMRTI LICA POGINULOG U NESREĆI U RUDNIKU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1 i član 36 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U IZVRŠNOM POSTUPKU KOJI SE ODNOSI NA NAPLATU NOVČANIH POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA UTVRĐENIH IZVRŠNIM ISPRAVAMA DUŽNIKA, SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U RESTRUKTURIRANJU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
Primer:

  • STATUT NEJAVNOG, DVODOMNOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA
  • STATUT NEJAVNOG, JEDNODOMNOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 31.12.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

GMŽ

 

5 St. broj 390/2010

 

 

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom GMŽ Raška u stečaju, koga zastupa stečajni upravnik Savo Petrović iz Kraljeva, dana 7. decembra 2011. godine doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje završnog ročišta radi raspravljanja o završnom računu stečajnog dužnika GMŽ Raška u stečaju.
Ročište će se održati 26. januara 2012. godine u 9,30 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Ulica cara Dušana broj 41, sudnica broj 15.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Lukal"

20059524

2. St. broj 268/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2393

 

Privredni sud u Čačku, je svojim rešenjem St. broj 268/11 od 15. decembra 2011. godine kojim je otvorio postupak stečaja nad "Lukal" - u stečaju Trbušani, Čačak, MB 20059524, odredio prvo poverilačko ročište za dan 15. decembar 2011. godine u 11,30 časova. Kako isto nije održano zbog neodazivanja poverilaca, prvo poverilačko ročište je odloženo za 26. januar 2012. godine i držaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana broj 6, sudnica 3 sa početkom u 10,00 časova.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta ista se saziva za prvo poverilačko ročište.

Izvor: Redakcija, 10.1.2012.