Aktuelne vesti na dan 14.septembar 2011



Prelistavajući dnevne novine



Pogledajte ostale vesti na dan 14.septembar 2011



Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan:
14.septembar 2011


 

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 26/1-15. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 28/1-15. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 67 OD 13.09. 2011/ODABRANI DOKUMENTI

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O USLOVIMA I NAČINU INSTITUCIONALNOG POSREDOVANJA U SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU PRIVREDNIH DRUŠTAVA - "Sl. glasnik RS", br. 65/2011

Osnovne odredbe i načela institucionalnog posredovanja

Sprovođenje institucionalnog posredovanja

Sadržina i podnošenje Zahteva za pokretanje postupka

Provera ispunjenosti uslova

Saglasnost trećeg lica

Početak postupka

Forum

Ugovor o mirovanju dugova

Okončanje posredovanja

Posrednik

Troškovi

Zaključak

  • STATUS JEDNOČLANOG DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU U SLUČAJU PRESTANKA POSTOJANJA UDRUŽENJA GRAĐANA KAO NJEGOVOG OSNIVAČA
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O POSTUPKU ZA UPRAVLJANJE POPs OTPADOM I GRANIČNIM VREDNOSTIMA KONCENTRACIJA POPs MATERIJA KOJE SE ODNOSE NA ODLAGANJE OTPADA KOJI SADRŽI ILI JE KONTAMINIRAN POPs MATERIJAMA - "Sl. glasnik RS", br. 65/2011

Pojam POPs hemikalija

Podela POPs hemikalija

Primena Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama

Domaće zakonodavstvo

Otpad koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran POPs materijama

Upravljanje otpadom koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran POPs materijama

Sakupljanje POPs otpada

Pakovanje POPs otpada

Transport POPs otpada

Skladištenje POPs otpada

Tretman i odlaganje POPs otpada

  • KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE DATIH AVANSA DOBAVLJAČIMA KOD KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA

Primer knjiženja datog avansa za obavljanje usluga

Primer knjiženja datog avansa za nabavku materijala

  • AKTUELNA SLUŽBENA MIŠLJENJA U VEZI PRIMENE ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

Nepostojanje obaveze iskazivanja kamate po principu "van dohvata ruke" u slučaju zaključenja beskamatnog ugovora o zajmu između privrednih društava čiji su vlasnici članovi iste porodice

Poreski tretman kapitalnog dobitka koji rezident Republike Kipar ostvari prodajom udela na teritoriji Republike Srbije

Poreski tretman rashoda učinjenih na ime naknade po osnovu iskorišćavanja autorskog dela, ulaganja izvršenih u nabavku svetlećih reklama, kao i prihoda nastalih po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja

Utvrđivanje kapitalnog dobitka u slučaju kada je nabavna vrednost nepokretnosti uvećana za iznos naknadnih ulaganja

Nemogućnost nerezidentnog obveznika da izvrši prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji prava iz imovine

Veći procenat poreskog kredita priznaje se obveznicima samo za ulaganja u osnovna sredstva koja mu služe za obavljanje pretežne delatnosti za koju je i propisana takva mogućnost

Obaveze rezidentnog obveznika prilikom isplate dividende nerezidentnom pravnom licu

Pravo na poreski kredit za ulaganja izvršena u kupovinu stambenog objekta koji će se koristiti za poslovne svrhe

  • PORESKI TRETMAN BESKAMATNIH POZAJMICA I OPRAŠTANJA DUGA PO OSNOVU ZAJMA ZAPOSLENIMA
  • CARINJENJE DERIVATA NAFTE, UKLJUČUJUĆI I EVRO DIZEL, NA PREVOZNOM SREDSTVU
ZA KANDIDATE KOJI SU POLOŽILI PISMENI DEO PRIJEMNOG ISPITA NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI TEST LIČNOSTI ĆE BITI ORGANIZOVAN 15. SEPTEMBRA 2011. GODINE

Kandidati koji su položili pismeni deo prijemnog ispita na Pravosudnoj akademiji koji je održan 12. septembra 2011. godine će polagati test ličnosti koji će biti organizovan 15. septembra 2011. godine sa početkom u 9 i 30 časova, na mestima na kojima su polagali i pismeni deo ispita.

- Za kandidate koji pripadaju beogradskoj apelaciji - u prostorijama Pravosudne akademije u Beogradu, Karađorđeva 48;
- Za kandidate koji pripadaju kragujevačkoj apelaciji - u prostorijama Apelacionog suda u Kragujevcu,Trg Vojvode Radomira Putnika 4;
- Za kandidate koji pripadaju niškoj apelaciji - u prostorijama Pravosudne akademije u Nišu, Voždova 23(zgrada Višeg suda u Nišu);
- Za kandidate koji pripadaju novosadskoj apelaciji - u prostorijama Apelacionog suda u Novom Sadu, Sutjeska 3.

Rezultati pismenog dela ispita nalaze se na adresi: http://www.pcsrbija.org.rs/active/sr-cyrillic/home/prijemni_ispit/node_1284978610.html

Izvor: Redakcija, 13.9.2011.

PREMA PREDLOGU ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU - SUD ĆE NA POČETKU SVAKOG POSTUPKA ZAJEDNO SA STRANKAMA DA ODREĐUJE VREMENSKI OKVIR ZA PREDUZIMANJE PARNIČNIH RADNJI: Obrazloženje Predloga zakona o parničnom postupku u Narodnoj skupštini RS

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković razgovarao je danas sa predsednikom Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Bojanom Pajtićem o Predlogu zakona o javnoj svojini.

Dogovoreno je da će Vlada Srbije na osnovu amandmana pokrajinske administracije, uz konsultacije sa resorno nadležnim ministarstvom, predložiti amandmane na zakon o javnoj svojini, koji će, samim tim, automatski postati deo zakona.

Na taj način stvaraju se uslovi za još uspešnije funkcionisanje kako regionalnog, tako i lokalnog nivoa vlasti.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 12.9.2011.

SEKTOR TRGOVINE UNIJE POSLODAVACA SRBIJE ĆE PREDLOŽITI IZMENE ZAKONA O RADU, BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU, TRGOVINI I ZAŠTITI POTROŠAČA I KOREKCIJU ONIH PROPISA KOJI PROIZVODE ZNAČAJNE, A NEPOTREBNE TROŠKOVE POSLODAVCIMA U GRANI TRGOVINE

Na Osnivačkoj skupštini održanoj 7. juna 2011. godine doneta je odluka o osnivanju Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije kao nezavisne i profesionalne organizacije poslodavaca u grani trgovine.

Sektor trgovine osnovale su značajne trgovinske kompanije koje posluju u Republici Srbiji kao nezavisnu gransku organizaciju u okviru Unije poslodavaca Srbije sa ciljem da kao reprezentativna organizacija u grani trgovine i odgovoran partner državi, sindikatima i predstavnicima potrošača učestvuju u kreiranju zakonske regulative i pratećih propisa oslonjenih na iskustvo iz svakodnevne prakse i tako aktivno doprinesu daljem razvoju grane trgovine i slobodnog tržišta u Srbiji.

Članice Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije su: Mercator-S, Metro cash & carry, IDEA, DIS, Univerexport, Nelt, Gomex, Gorenje, Europrom, UNODROP - Udruženje distributera alkoholnih pića, Merkur International, Novitas, Impel.

Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije za svog prvog predsednika izabrao je suvlasnika i direktora kompanije Gomex doo, g. Gorana Kovačevića.

Uspostavljanjem Sektora trgovine UPS država dobija reprezentativnu organizaciju trgovinskih kompanija kao partnera sa punim potencijalom koji podrazumeva znanje, iskustvo iz prakse i dijaloga sa svim državnim i društvenim institucijama. Partnera koji svojim aktivnim doprinosom na stvaranju boljih uslova za poslovanje u oblasti trgovine može da pomogne i izvršnoj vlasti (kako sadašnjoj, tako i budućoj) da se, između ostalog, uvećaju budžetski prihodi i zaposlenost.

PREDLOG PROMENA ČETIRI VAŽNA ZAKONA ZA OBLAST TRGOVINE


Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije tokom leta 2011. pokrenuo je više različitih aktivnosti i uskoro će zatražiti prijem u nadležnim državnim institucijama za oblast trgovine i uputiti konkretne predloge zakonskih promena tim institucijama, sindikatima i predstavnicima potrošača:

 a) Zakon o radu
 b) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
 c) Zakon o trgovini
 d) Zakon o zaštiti potrošača

Sa svoje strane trgovci su spremni da se odreknu dela zarade, da otvaraju nova radna mesta, ali očekuju da se privredno okruženje popravi i zbog toga kao dobri partneri, uspostavljanjem svoje nezavisne granske asocijacije, žele da daju svoj puni doprinos. Takođe, osnivanjem reprezentativnog granskog udruženja koje ima otvorenu komunikaciju sa državnim institucijama i javnošću staće se na put svim sumnjama i špekulacijama da se interesi nekih trgovinskih kompanija ostvaruju iza zatvorenih vrata.

U narednim mesecima biće pokrenuta inicijativa za promenu četiri navedena zakona i korekciju onih propisa koji proizvode značajne, a nepotrebne troškove poslodavcima u grani trgovine. Promenama ovih zakonskih propisa smanjiće se troškovi poslovanja i omogućiti efikasniji rad u praksi, čime će kompanije osloboditi značajna sredstva za ulaganje u otvaranje novih objekata, širenje svojih prodajnih mreža i otvaranje novih radnih mesta.

 Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 13.9.2011.

INOVIRANI PROGRAMI ZA GIMNAZIJE I NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA ZA DEVET OGLEDNIH PROFILA NA DNEVNOM REDU NAREDNE SEDNICE NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA PLANIRANE ZA 27. SEPTEMBAR 2011.

Ministarstvo prosvete i nauke obratilo se Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) sa molbom da tokom septembra održi hitnu raspravu o inoviranim programima za gimnazije i usvoji inovirane programe za one predmete za koje NPS smatra da su u celosti ili sa izvesnim datim korekcijama, bolji od programa koji su trenutno u upotrebi.

"Za predmete za koje se ne budu usvojili inovirani programi, važiće programi koji su trenutno u upotrebi", kaže za Danas Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.

On dodaje da će na isti način NPS u oktobru razmatrati i inovirane programe za ostale srednje škole, nakon čega će Ministarstvo uputiti odgovarajuće objašnjenje školama koje se odnosi na te programe.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović potvrdila je za Danas da će inovirani programi za gimnazije biti na dnevnom redu naredne sednice Saveta, planirane za 27. septembar. Ona ističe da je na prošlonedeljnom sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete dogovoreno da NPS razmatra inovirane programe najpre za gimnazije, a potom i za srednje stručne škole u oktobru, ali da to ne znači da će ti programi biti usvojeni u celini.

"Ukoliko članovi NPS-a procene da predložene izmene gimnazijskog programa za neke predmete nisu dovoljno dobro urađene i da bi njihovo usvajanje proizvelo više štete nego koristi, takve programe nećemo prihvatiti već će ostati da važe stari programi. Inovirani programi za gimnazije koje NPS bude usvojio važiće dve školske godine, što je period u kome bi trebalo da bude urađena celovita reforma gimnazija", objašnjava Radunovićeva.

Na dnevnom redu iduće sednice NPS-a biće i nastavni planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za devet oglednih profila, koji su još prošle godine prevedeni u redovan obrazovni sistem.

Međutim, programi za pet ogleda - poslovni, finansijski administrator, kuvar, konobar i poslastičar, za koje je bilo najavljeno da će od ove godine biti prevedeni u redovan sistem, ipak će sačekati narednu školsku godinu.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da je prošle nedelje Ministarstvo prosvete i nauke prosledilo plan i nastavne programe za pet oglednih profila NPS-u i Savetu za stručno obrazovanje, a da će tokom ove nedelje "biti obavljen razgovor sa predsednikom Saveta za srednje stručno obrazovanje i njegovim saradnicima, kada će biti definisani rokovi i procedure u vezi sa uvođenjem oglednih profila u redovan sistem".

"Ovih pet profila će, nakon predviđenih procedura, blagovremeno biti spremni za ulazak u sistem od naredne školske godine. To znači da će škole imati dovoljno vremena da ove izmene unesu u svoje školske programe po objavljivanju u Prosvetnom glasniku, kao i da će škole koje nisu bile u ogledu, biti blagovremeno pripremljene za prihvatanje novih planova i programa", ističe Kostić.

V. ANDRIĆ

Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 13.9.2011.

U TOKU JE IZRADA NACRTA ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI KOJI BI TREBALO DA BUDE ZAVRŠEN DO SREDINE NOVEMBRA: • Ugroženi građani neće plaćati takse, a biće uvedeni i posebni šalteri za pravne savete •

Svi siromašni građani Srbije uskoro će moći, bez straha od astronomskih sudskih taksi i advokatskih tarifa, da zatraže pravdu pred sudom. Kako za "Novosti" otkriva pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić, u toku je izrada nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji bi trebalo da bude završen do sredine novembra.

U planu je da baš svi građani, bez obzira na imovinsko stanje, imaju pravo na besplatne pravne savete. Njih će dobijati u svakoj opštini ili državnom organu, i to na posebnom šalteru. Besplatnu pravnu pomoć davaće i pojedine nevladine organizacije i pravni fakulteti, a njihove usluge finansiraće država.

"I do sada su opštine mogle da pružaju takvu pomoć, ali ona nije bila obavezna. To je iskoristilo samo pet odsto lokalnih samouprava", ukazuje Simić.

Da će oslobađanje od taksi mnogima pomoći, jasno je kad se pogleda u cenovnik. Takse iznose od 1.900 do čak 97.500 dinara, dok su usluge advokata minimalno 5.000 dinara po podnesku, odnosno 6.250 dinara po izlasku na ročište. Maksimalni iznosi premašuju 40.000 dinara.

Osim davanja saveta kom sudu ili organu da se obrate zbog konkretnog problema, na šalterima će građani moći da dobiju i jednostavnije podneske.

Autori zakona planiraju i da određene kategorije stanovništva oslobode plaćanja sudskih taksi i omoguće im besplatno zastupanje pred sudom. Dosad je neke od ovih mogućnosti predviđao i zakon o parničnom i krivičnom postupku, pa ko nije imao novca da plati advokata dobijao bi branioca po službenoj dužnosti, koga je finansirala država.

Najsiromašniji su mogli da budu i delimično ili sasvim oslobođeni plaćanja sudskih taksi i predujma za troškove veštačenja, svedoka, sudskih oglasa. Ovo oslobađanje, međutim, nije obuhvatalo obavezu stranke koja izgubi sudski spor da protivnoj strani nadoknadi troškove.

"Sada će sve biti regulisano jednim zakonom, koji će predvideti jedinstvene kriterijume", objašnjava Simić.

O tome ko će biti oslobođen plaćanja taksi odlučivaće posebno telo, kojem će građani podnositi uverenja o tome koliki su im prihodi i imovno stanje, koliki porez plaćaju, koliko imaju članova domaćinstva...
U svakom slučaju, država neće osiromašiti što će neke kategorije građana osloboditi plaćanja sudskih taksi, jer one pokrivaju samo trećinu troškova pravosuđa, dok se ostatak finansira iz budžeta.

V. C. S.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 13.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA - PASOŠI IZDATI NA STAROM OBRASCU VAŽE DO 31. DECEMBRA OVE GODINE

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije podseća građane da je Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o putnim ispravama ("Sl. glasnik RS", br. 76/2010) propisano da pasoši izdati na starom obrascu važe do 31. decembra ove godine.

U cilju pružanja što kvalitetnije i brže usluge i smanjenja gužvi na šalterima, molimo građane da blagovremeno podnesu zahteve za izdavanje biometrijskih putnih isprava, navodi se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 13.9.2011.

ODLUKA O VISINI NAKNADE ZA USLUGE KOJE PRUŽA APR U OKVIRU REGISTRA SUDSKIH ZABRANA STUPA NA SNAGU 17. SEPTEMBRA 2011.

Dana 17. septembra 2011. godine stupa na snagu Odluka o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra sudskih zabrana ("Sl. glasnik RS", br. 56/2011 - dalje: Odluka).

Odlukom se utvrđuje visina naknade za upis i brisanje podataka o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima u Registru sudskih zabrana (dalje: Registar) koji se vodi pri Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija), kao i za druge usluge koje pruža Agencija u postupku vođenja Registra, a koje plaća podnosilac zahteva, odnosno drugo zainteresovano pravno ili fizičko lice.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - dalje: Zakon), vođenje Registra je povereno Agenciji.

Registar je jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar u skladu sa Zakonom. To je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom.

U Registar se upisuju i sve izmene i dopune koje se tiču izrečenih privremenih mera.

U Registar se upisuju podaci o sledećim merama obezbeđenja:

• zabrani izvršnom dužniku da otuđi i optereti pokretne stvari čiji je on vlasnik, odnosno pokretne stvari na koje je upravljeno potraživanje;
• zabrani izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje.

Izvršni poverilac je dužan da bez odlaganja zatraži upis u Registar privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Registar sudskih zabrana počinje sa radom 17. septembra 2011. godine.

Izvor: Redakcija, 12.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA - REPUBLIČKA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE PODSEĆA OPERATORE NA OBAVEZU BLAGOVREMENOG DOSTAVLJANJA IDENTIFIKACIONIH PODATAKA

Odredbama člana 37. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010 - dalje: Zakon) propisani su opšti uslovi za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, a isti su bliže uređeni Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja ("Sl. glasnik RS", br. 38/2011 i 44/2011 - ispr. - dalje: Pravilnik).

U skladu sa odredbom člana 38. Zakona i čl. 4. i 5. Pravilnika operator je dužan da najmanje 15 dana pre otpočinjanja, promene ili okončanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavesti o tome Republičku agenciju za elektronske komunikacije (dalje: Agencija), u pisanom obliku.

Prema odredbama člana 41. Zakona operator je dužan da, na zahtev Agencije, dostavi sve potrebne podatke i informacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije. Podaci i informacije koji su neophodni za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije su, između ostalog, i aktuelni identifikacioni podaci operatora (puno poslovno ime, naziv, sedište, kao i kontakt podaci odgovornih i ovlašćenih lica).

Ukoliko operator, u određenom roku, ne dostavi propisane podatke, Zakonom je propisana odgovornost za prekršaj. Naime, prema odredbama člana 138. stav 1. Zakona, novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, između ostalog, ako:

1. ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija u skladu sa odgovarajućim opštim uslovima propisanim od strane Agencije (član 37.);
2. ne obavesti Agenciju o otpočinjanju, promeni ili okončanju delatnosti (član 38. stav 1.).

Za navedeni prekršaj predviđena je sankcija i za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za preduzetnika, odnosno fizičko lice, i to novčana kazna u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara, kao i odgovarajuća zaštitna mera.
Istovremeno sa izricanjem novčane kazne za utvrđeni prekršaj, pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Prema odredbama člana 139. stav 1. tačka 1) Zakona, novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 kazniće se za prekršaj pravno lice, ako ne dostavi Agenciji podatke i informacije neophodne radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti (član 41. Zakona).

Takođe, za navedeni prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, kao i preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Napominjemo da će Agencija, u zakonskim rokovima, pokrenuti prekršajne postupke protiv svih lica koja ne postupaju u skladu sa Zakonom.

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za elektronske komunikacije, 13.9.2011.

SAVET MINISTARA EVROPSKE UNIJE JE 12. SEPTEMBRA USVOJIO ZAKON NA OSNOVU KOGA ĆE SE PERIOD ZAŠTITE AUTORSKIH PRAVA ZA IZVOĐAČE PRODUŽITI SA 50 NA 70 GODINA

Evropska unija produžila je zaštitu autorskih prava muzičkih izvođača i producenata sa 50 na 70 godina.

EU je saopštila da je cilj te mere da izvođači dobijaju naknadu za autorska prava do kraja života i da u poznim godinama ne moraju da trpe zbog manjka prihoda. Muzička industrija pozdravila je taj korak, dok predstavnici potrošača ukazuju da će diskografski proizvodi zbog toga poskupeti, a pojedini analitičari upozoravaju da je potrebno više pažnje posvetiti novim tehnološkim izazovima, poput tržišta na internetu.

Savet ministara EU je 12. septembra usvojio zakon na osnovu koga će se period zaštite autorskih prava za izvođače produžiti za 20 godina. Time će se smanjiti razlika u zaštiti prava autora i izvođača. Prava autora su zaštićena tokom života i 70 godina nakon smrti dok su izvođači do sada uživali ta prava 50 godina posle smiljenog muzičkog izvođenja.

Protiv zakona glasale su Švedska, Holandija, Belgija i Luksemburg, Češka, Slovačka, Rumunija i Slovenija dok su Austrija i Estonija bile uzdržane. Članice EU imaju dve godine da prilagode svoje zakonodavstvo novom zakonu. Evropska komisija je novi zakon predložila u julu 2008. a Evropski parlament ga je izglasao u aprilu 2009.

Savet ministara EU je saopštio da muzički izvođači počinju karijeru mladi i da često zaštita prava u trajanju od 50 godina nije dovoljna da obuhvati izvođenja tokom celog života zbog čega neki od njih gube prihode u poznijim godinama.

Većina izvođača počinje karijeru u ranim 20-tim godinama ili ranije a očekivani životni vek u EU sada je 76,4 godine za muškarce i 82,4 za žene. To znači da izvođač koji je ušao u osmu deceniju ne bi mogao da ima koristi od svog dela jer su mu istekla autorska prava kada mu je najpotrebnije, navela je Evropska komisija u objašnjenju novih mera.

EU je, takođe, predvidela mere kako bi umetnici koji su preneli svoja prava na producente imali koristi od produženja perioda zaštite i kako bi mogli da povrate prava u određenim okolnostima.

Zakon uređuje i način izračunavanja perioda zaštite kada je reč o pesmama ili kompozicijama u čije stvaranje je bilo uključeno više autora. Prema novom zakonu zaštita će isteći 70 godina nakon smrti poslednje osobe koja umre bilo da je reč o kompozitoru ili autoru teksta.

Procenjuje se da između 60 i 70% muzičkih dela ima više autora, odnosno različitog kompozitora i tekstopisca. U članicama EU period zaštite takvih dela se različito računa zavisno od toga da li se na delo gleda kao na jedinstveno delo sa zajedničkim autorskim pravima ili se tekst i muzika tumače kao zasebna dela.

Izvor: Izvod iz vesti AFP i EurActiv.com, 13.9.2011.

U SKLADU SA UREDBOM O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA SUBVENCIONISANJE TROŠKOVA SKLADIŠTENJA PŠENICE, KUKURUZA I ZAMRZNUTE MALINE, RODA 2011. GODINE U JAVNA SKLADIŠTA - U PERIODU OD 15. SEPTEMBRA 2011. GODINE DO 31. MAJA 2012. GODINE ĆE SE VRŠITI PRIJEM ZAHTEVA ZA DOBIJANJE SREDSTAVA

Uredbom o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za subvencionisanje troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline, roda 2011. godine u javna skladišta ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011, stupila na snagu 22. juna 2011. godine - dalje: Uredba) se uređuju uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za subvencionisanje troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline roda 2011. godine u javna skladišta (dalje: podsticajna sredstva).

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava:

• za subvencionisanje troškova skladištenja pšenice i kukuruza ima fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako:

- je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 21/2010, 89/2010 i 22/2011) i nalazi se u aktivnom statusu,
- ima utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i ako je u periodu od 14. avgusta 2010. godine do 19. avgusta 2011. godine uplatilo iznos od najmanje 42.818 dinara po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika;

• za subvencionisanje troškova skladištenja zamrznute maline ima fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako ispunjava uslov iz stava 1. tačka 1) člana 2. Uredbe, odnosno da je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Zahtev se podnosi posle isteka roka skladištenja u dva primerka Ministarstvu finansija - Uprava za trezor od 15. septembra 2011. godine do 31. maja 2012. godine.

Uz zahtev se podnosi ugovor o skladištenju, faktura za usluge skladištenja i kopija robnog zapisa.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva koje ostvari pravo na podsticajna sredstva na osnovu netačnih i neistinitih podataka.

Izvor: Redakcija, 13.9.2011.

NOVIM PRAVILNIKOM O VINARSKOM REGISTRU PREDVIĐENO DA ĆE TRGOVCI KOJI BUDU IMALI VEĆI GODIŠNJI OBIM PRODAJE OD 100.000 LITARA VINA MORATI DA PRIJAVLJUJU ZALIHE

"Ministarstva poljoprivrede i trgovine intenzivno radi na zakonskoj regulativi u proizvodnji vina, a jedan od ciljeva je zajednička organizacija tržišta, usklađena sa principima i standardima u Evropskoj uniji", izjavio je danas savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u ministarstvu Darko Jakšić.

Da bi nova zakonska rešenja bila primenjena i dovela do pozitivnih pomaka u razvoju vinarstva Srbije, Privredna komora Beograda, Centar za razvoj akcionarstva i Zadružni savez Beograda u saradnji sa resornim ministarstvom danas su u PKB predstavili nova akta u proizvodnji vina, kao i sistema Hasap (H A C C P) u vinarstvu.

Govoreći o Pravilniku o vinarskom registru, Jakšić je rekao da se njime uvode dve kategorije vina - bez geografskog porekla i sa geografskim poreklom, a novina su i evidencione markice, zelene, crvene i ljubičaste boje.

Pravilnikom o vinarskom registru propisano je, kako je naveo, da svako vino mora imati svoj broj, registarski broj proizvođača, proizvodnja vina u toku godine računaće se od 1. avgusta do 31. jula naredne godine, prijava proizvodnje moraće svake godine da se obavi do 10. novembra, prijava zaliha do 31. avgusta, a novina je što će ubuduće i trgovci koji imaju veći godišnji obim prodaje od 100.000 litara vina morati da prijavljuju zalihe.

Vinari su upoznati i sa novim Pravilnikom o enološkim laboratorijama, kojim se regulišu uslovi koje mora da ispunjava laboratorija za ispitivanje kvaliteta šire, vina i drugih proizvoda u pogledu tehničke i profesionalne osposobljenosti, kao i metode za fizičko - hemijske i mikrobiološke analize vine.

Izvor: Tanjug, 13.9.2011.

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Upućen poziv ustanovama kulture, umetničkim i drugim udruženjima, organizacijama, umetnicima i autorima projekata u oblasti kulture na teritoriji grada Beograda da dostave predloge programa i pojedinačnih projekata u oblasti kulture za 2012.

Predmet godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu Gradske uprave grada Beograda za 2012. godinu su predlozi programa - projekata u oblasti:

- scenskog stvaralaštva;
- muzičkog stvaralaštva;
- likovnog, primenjenog i vizuelnog stvaralaštva;
- zaštite kulturnih dobara;
- bibliotekarstva;
- kulturno-obrazovne delatnosti;
- amaterskog stvaralaštva.

Podnosioci programa i pojedinačnih projekata predloge dostavljaju na propisanom obrascu koji se može preuzeti u zgradi Gradske uprave grada Beograda, Ulica kraljice Marije br.1, na prijavnici, radnim danom u terminu 10-15 sati.

Predlagač može konkurisati sa najviše dva projekta.

Ukoliko konkuriše sa dva projekta, predlagač popunjava obrazac za svaki projekat pojedinačno.

Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine.

Predlog programa u šest primeraka (po mogućstvu i u elektronskom obliku) dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za kulturu, Beograd, Ulica kraljice Marije broj 1.

O izboru projekata u čijem će finansiranju učestvovati Sekretarijat za kulturu odlučuje Komisija za programe u oblasti kulture.

O rezultatima konkursa podnosioci predloga biće obavešteni u roku od 30 dana od dana usvajanja programa od Gradskog veća.

Napomena: Konkurs ne obuhvata programe u oblasti izdavaštva/ otkup publikacija za biblioteke čiji je osnivač Grad Beograd, stimulacija kapitalnih izdanja/ i filmske umetnosti /filmska produkcija i postprodukcija/. Ovi programi su predmet posebnih konkursa.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 8.9.2011.

KONKURS GRADA BEOGRADA ZA PROJEKTE U OBLASTI KULTURE ZA 2012. GODINU: • Rok za podnošenje predloga je 14. oktobar 2011. godine •

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

ZAVRŠENA RASPRAVA O PARNIČNOM POSTUPKU

Tanjug, Beta,RTV

Poslanici republičkog parlamenta završili su danas rad, a sednicu će nastaviti sutra načelnom raspravom o predloženom zakonu o rehabilitaciji. Predloženi zakon podržavaju stranke vladajuće većine i Liberalno-demokratska partija, dok je ostatak opozicije izneo niz kritika na račun predloženih rešenja i sumnji da on neće moći da bude sproveden u praksi.

Podnošenje amandmana na taj zakonski predlog najavile su i stranke opozicije, ali i socijalisti i poslanici PUPS, koji su saopštili da u načelu podržavaju ta rešenja.

Socijalisti su istakli da bi donošenje predloženog zakona trebalo da učini efikasnijim suđenja i ostvarivanje prava građana, te da to potvrđuju mnoge odredbe, poput one koja propisuje da se na početku suđenja određuje vremenski rok za vršenje parničnih radnji.

Oni imaju primedbe na odredbe koje se tiču zastupanja pred sudom, a tvrde da zabranjuju pravnicima zaposlenim u pravnim licima da pred sudom zastupaju ta pravna lica, što je primedba i poslanika PUPS.
To će, kako su socijalisti istakli, doprineti da bez posla ostane veliki broj pravnika sa velikim pravnim iskustvom.

Poslanici PUPS-a su istakli da predloženi zakon spada u stubove pravnog sistema, da njegovo usvajanje treba da omogući efikasniji i ekonomičniji postupak i brže ostvarivanje prava građana, a kao posebno značajnu novinu istakli su ograničenje vremenskog roka na početku suđenja.

Predugačke građanske parnice


Iz kluba "Za evropsku Srbiju" ukazali su da građanske parnice u Srbiji u proseku traju pet godina, što je predugačak rok, a da predložena zakonska rešenja za cilj imaju smanjenje tog roka i poboljšanje efikasnosti pravosuđa.
Oni su podsetili da su dužine parnica prouzrokovale veliki broj postupaka pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Istakli su da je predloženi zakon dobar i da daje nadu da će pravosuđe iz teškog stanja ići putem poboljšanja stanja.
I u LDP podržavaju predloženi zakon, iako smatraju da je u njemu "premalo novina" i da se u njemu "još uvek mogu videti recidivi", što će prouzrokovati da parlament ponovo menja taj zakon za nekoliko godina.

Predložena rešenja i realnost

Za DSS je ključna kritika što predložena rešenja ne uvažavaju realnost u kojoj se trenutno nalaze građani Srbije, privreda i struktura predmeta koji postoje u praksi.
Oni tvrde da građani neće moći da ostvaruju svoja prava, budući da je smanjen broj sudova, povećana taksena politika i vrednost sporova.
"Jedno su želje, a drugo je realno stanje, a u realnom stanju ovaj zakon neće moći da bude sproveden. Ovaj zakon će stvoriti dodatne probleme i dodatno opterećenje za građane", rekao je Jovan Palalić iz DSS.
Naprednjaci su najavili da neće glasati za predloženi zakon, za koga tvrde da mnoga njegova rešenja nisu najsrećnija za one koji "milom ili silom" ulaze u parnične postupke, a podnošenja amandmana je najavila i Nova Srbija.
Radikali su saopštili da će na predložena rešenja podneti preko sto amandmana, a tvrde da će usvajanjem predloga Vlade Srbije biti stvorena mogućnost za otezanje suđenja, a ne za skraćenje parničnih postupaka, što prema predlagaču treba da bude osnovna intencija zakona.

Malović: Efikasniji parnični postupak

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da će usvajanjem predloženog zakona o parničnom postupku Srbija ispuniti jednu od obaveza u procesu sticanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Usvajanjem tog zakonskog predloga, prema rečima ministarke, biće stvorene normativne pretpostavke za efikasniji parnični postupak, koji će omogućiti bolju sudsku zaštitu u građanskoj materiji.
Obrazlažući poslanicima Skupštine Srbije taj akt, Malović je navela da je on jedan od najvažnijih zakona za građane Srbije, budući da se najveći broj sudskih postupaka odnosi na parnične postupke, kao i da je neefikasnost sudova bila osnovni razlog zbog kojeg su se građani obraćali Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Predlog zakona će doprineti efikasnijim i ekonomičnijim postupcima pred sudovima i pravnoj sigurnosti svih pravnih subjekata, istakla je Malović.
Predloženi zakon, prema njenim rečima, posebnu pažnju posvećuje načelu suđenja u razumnom roku, pa je tako predviđeno da sud na početku parničnog postupka, zajedno sa strankama, određuje vremenski okvir za preduzimanje parničnih radnji.
Sud i stranke će biti dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira, a ročište može da bude odloženo izuzetno i to samo zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije.
Jedna od novina predviđa da pravosnažna odluka krivičnog suda u parnici ne proizvodi pravno dejstvo prema licu koje nije imalo mogućnost ili prava da učestvuje u krivičnom postupku u kome je ta odluka doneta.
Kao novina u predloženom zakonu uvedena je posebna mesna nadležnost u sporovima za zaštitu prava potrošača, a prema njihovom prebivalištu.
Među najvažnijim novinama koje donose predložena rešenja su i ona koja se odnose na dostavljanje pismena, pa će se ona dostavljati lično, na adresu evidencija o prebivalištu.
Ukoliko se lice kome se pismeno mora uručiti ne zatekne na adresi ostavlja se pismeno obaveštenje koje se može podići u sudu u roku od 30 dana, posle čega će se smatrati da je ono uručeno.

Malinari, deponija u Zaječu i štrajk radnika

Poslanik Ujedinjenih regiona Srbije Branislav Mitrović pozvao je premijera Mirka Cvetkovića i ministra poljoprivrede Dušana Petrovića da se sastanu s proizvođačima malina koji u poslednja tri dana u osam opština protestuju tražeći povećanje otkupne cene maline.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Milan Dimitrijević pitao je ministra za životnu sredinu Olivera Dulića koja je ukupna količina otpada koja se dovozi na deponiju u mestu Zaječa, kojim putem se transportuje, ko je prevoznik i iz kojih zemalja se dovozi.
Poslanik iz Sandžaka iz kluba Za evropsku Srbiju Munir Poturak kazao je da u Novom Pazaru skoro mesec dana radnici tekstilnog kombinata "Raška" štrajkuju ispred opštine i traže da im se isplate zarade po sudskim rešenjima.
Poturak je upitao da li je tačno da bi skoro osam miliona evra trebalo da se isplati za 1.500 radnika, koliko ih traži isplatu i da li su svi koji štrajkuju bili stvarno zaposleni.
Na dnevnom redu tekuće sednice,  nalazi se šest zakonskih i drugih akata iz oblasti pravosuđa, a do sada su poslanici u načelu razmotrili predložena rešenja o krivičnom postupku.

ZAKON O JAVNOJ SVOJINI NA DNEVNOM REDU PARLAMENTA 22. SEPTEMBRA 2011.

Tanjug

Vlada Vojvodine zatražila je prošle sedmice da se prihvati pet amandmana na zakon o javnoj svojini koji omogućavaju da se Vojvodini vrati deo imovine u vlasništvo.

Vojvođanska administracija zatražila je da pokrajini bude priznato vlasništvo nad putevima drugog reda, regionalnom železničkom mrežom, objektima izgrađenim iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, pokrajinskim javnim preduzećima za upravljanje vodama i šumama.

Nakon što je juče bez objašnjenja odložena sednica vojvođanskog parlamenta na kojoj je trebalo da se raspravlja o tim amandmanima, Vlada Srbije je saopštila da će amandmani biti prihvaćeni, a onda i usvojeni na sednici republičkog parlamenta.

Usvajanje zakona o javnoj svojini, koje će omogućiti da se opštinama u Srbiji vrati deo imovine i na koji se čekalo 11 godina, još od trenutka kad je predložen izazivao je kontroverze.

Zakon o javnoj svojini, kako je ranije danas izjavila predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, na dnevni red Parlamenta doći će 22. septembra, a skupština bi o njemu trebalo da se izjasni do 26, odnosno 27. septembra.

STOPIRANA PRODAJA FIRMI DO DONOŠENJA ZAKONA O RESTITUCIJI

Tanjug

Agencija za privatizaciju stopiraće prodaju preduzeća u čijem se sastavu nalazi imovina koja se potražuje u postupku restitucije, izjavio je danas direktor Agencije Vladislav Cvetković.

"Agencija za privatizaciju neće pokretati nikakav novi postupak bilo koje privatizacije za koju postoje informacije da se u sastavu preduzeća nalaze imovinske celine ili neki objekti koji su predmet restituticije", rekao je Cvetković za Tanjug i naglasio da će ta državna institucija sačekati usvajanje zakona o vraćanju imovine i obeštećenju.

On je naveo da Agencija, već sada, kada je Predlog zakona usvojen na Vladi, upoznata sa odredbama tog propisa, tako da je doneta odluka da se ne objavljuju javni pozivi za prodaju preduzeća.

"Agencija neće do konačnog usvajanja objavljivati nikakve javne pozive koji mogu da tangiraju prodaju nacionalizovane imovine, ili imovine koja je oduzimana prethodnim vlasnicima", naglasio je on i podvukao da to konkretno znači da neće biti oglašavana ni prodaja hotela "Splendid" (nedavno propao pokušaj), ali i druge imovine koju potražuju bivši vlasnici.

On je napomenuo i da postoje preduzeća koja su već privatizovana i u svom sastavu imaju imovinu koja može biti predmet osporavanja, ali da ostaje da se vidi kako će zakon o restituciji rešiti status te imovine, odnosno šta će se naturalno vraćati, a šta će biti predmet novčanog obeštećenja.

Cvetković je podsetio da prema odredbama budućeg zakona o vraćanju imovine i obeštećenju neće biti naturalne restitucije onoga što je privatizavano, te će u tim slučajevima biti primenjeno novčano obeštećenje.

Agencija će se, napomenuo je, svakako ponašati u skladu sa novom regulativom koja će se odnositi, pre svega, na buduće privatizacije.

Cvetković je mišljenja da bi bila nepraktično da se naturalna restitucija sprovodi u uspešno završenim privatizacijama.

Prema njegovim rečima, Agencija se i u svim dosadašnjim privatizacijama ponašala društveno odgovorno, pa je tako u svim ugovorima prilikom tenderske ili aukcijske prodaje kupcima bilo naglašeno da li imovinu koja se prodaje potražuju bivši vlasnici.

Svi kupci preduzeća čija je imovina imala nepoznat status su upoznati sa tim i imali su saznanja o tome prilikom kupovine na aukcijama ili tenderima, istakao je direktor Agencije za privatizaciju.

Na pitanje šta će biti sa preduzećima koja su u stečaju, koja se nalaze u porteflju Agencije, a u njihovom sastavu se takođe nalazi imovina koju potražuju bivši vlasnici, Cvetković je rekao da to pitanje treba da reši zakon o vraćanju imovine i obeštećenju.

"Nisam upoznat da je zakon o restituciji to regulisao do kraja, ali sasvim sigurno sve što je prodato bilo kroz privatizaciju ili stečaj i dobilo vlasnika, bilo bi nepraktično da se radi naturalna restitucija. Da li će za stečaje koji su sada u toku, oni biti predmet naturalne restititucije, to ostavljamo da utvrdi zakonodavac", dodao je on.

Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju usvojen je nedavno na vladi, nakon što je prošao javnu raspravu. Trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri a njegovo usvajanje se očekuje u toku oktobra.

ITALIJANSKI PRIVREDNICI U SRBIJI

Tanjug

U organizaciji Komore italijansko-srpskih privrednika iz Beograda i Centra za internacionalizaciju privrednih komora italijanske regije Veneto, predstavnici 15 kompanija iz te zemlje boraviće od danas u Srbiji.

Kako je saopštila Komora italijansko srpskih privrednika iz Beograda, u periodu od 12. - 14. septembra privrednici regije Veneto će u dijalogu sa predstavnicima niza srpskih preduzeća razmotriti mogućnosti uzajamne saradnje.

Cilj ove posete je jačanje poslovnih veza i povećanje spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Italije, a prostor za širenje poslovnih aktivnosti pružaju metalska, drvoprerađivačka, građevinska, prehrambena i auto industrija, navedeno je iz Sekretarijata Komore.

Konkurs za dodelu kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) u poljoprivredi 2011.

KONKURSI POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE: Rok za prijavu 17.09.2011.

Konkurs za dodelu kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) u poljoprivredi 2011.
Konkurs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za dodelu sredstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije 2011. Rok za prijavu: 2011.09.17

Konkurs za dodelu kredita za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje 2011.
Konkurs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za dodelu sredstava za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje. Rok za prijavu: 17.09.2011.

Konkurs za dodelu kredita za nabavku pčelinjih košnica i opreme za pčelarstvo 2011.
Konkurs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za dodelu sredstava za nabavku novih košnica i opreme za pčelarstvo 2011. Rok za prijavu: 17.09.2011.

Konkurs za dodelu kredita za nabavku novih zaštićenih bašta (plastenici, staklenici)
Konkurs Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za dodelu sredstava za nabavku novih zaštićenih bašta (staklenika i plastenika) u 2011. Rok za prijavu: 17.09.2011.

REVIZORSKE INSTITUCIJE JAČAJU DEMOKRATSKI POTENCIJAL

Blic, Beta

Skupština Srbije podržava Državnu revizorsku instituciju (DRI) u razvoju odgovornosti u trošenju državnih para, rekla je danas predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović na regionalnoj konferenciji revizora.

Ona je na otvaranju dvodnevne konferencije državnih revizorskih institucija "Regionalna iskustva i perspektive" kazala da je cilj skupa razmena iskustava i istakla da revizorske institucije jačaju demokratski potencijal svakog društa. 
 
Glavni posao DRI je da kontroliše trošenja budžetskih korisnika, kojih u Srbiji ima više od 8.500, rekla je predsednica Skupštine i još jednom pružila podršku DRI.  

Predsednik DRI Radoslav Sretenović naglasio je na otvaranju skupa da je potrebno da se revizorske institucije češće sastaju, kako bi razmenjivale iskustva. Revizorske institucije takođe moraju zajedno da rade na jačanju nezavisnosti i uvođenju savremenih revizorskih standarda, rekao je Sretenović.  

Na konferenciji u organizaciji DRI u okviru projekta "Jačanje mehanizama odgovornosti u oblasti javnih finansija", uz podršku UNDPI i Kraljevine Norveške, učestvuju revizori Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije.

MINISTARSTVO FINANSIJA PLANIRA DA IZMENAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA UKINE UPRAVU ZA JAVNE NABAVKE, A DA NOVU INSTITUCIJU FORMIRA TEK 2014. GODINE

- Ako se ukida jedna institucija a nova koja treba da preuzme njen posao nije u stanju da odmah počne da radi u punom ili čak većem kapacitetu i sa svim pravima i ovlašćenjima koje je prethodna imala, onda je jasna namera da se onemogući rad institucije da ne bi pravila problem. Još nisam nikada čuo za takav slučaj. Čak i da nije namera da se zloupotrebi vremenski razmak između dve institucije, to pobuđuje sumnju da će biti zloupotreba - kaže za “Blic” Drago Kos, predsedavajući GREKO (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope).

Nakon što je “Blic” juče objavio da Ministarstvo finansija potpuno netransparentno priprema promene jednog od najvažnijih sistemskih Zakona o javnim nabavkama, Goran Radosavljević, državni sekretar u tom ministarstvu, otkrio je medijima da se promenama planira ukidanje Uprave za javne nabavke.  
Pošto je predviđeno da zakon o izmenama i dopunama bude usvojen krajem ove godine, to bi značilo da se početkom naredne godine ukida Uprava. Da sve bude još gore, podzakonski akti koji će omogućiti primenu novih zakona planirani su tek za kraj sledeće godine.

Akcioni plan Ministarstva finansija, koji je “Blic” nezvanično uspeo da nabavi, predviđa da se nova institucija formira sve do 2014. godine (vidi tabelu uz tekst). U međuvremenu, tokom tri godine vladaće, kažu stručnjaci, opšti haos i pravna nesigurnost u javnim nabavkama.  

Kako se ometa rad kontrolnih tela 

 
- Osnivanje centralizovane institucija za javne nabavke predviđeno je strategijom razvoja javnih nabavku u Srbiji, koja je prilagođena direktivama Evropske unije o ispunjavanju uslova za evrointegracije - rekao je juče Radosavljević i objasnio da će centralizovana institucija za javne nabavke preuzeti zaposlene u Upravi i neke njene nadležnosti.

Predsednik Državne revizorske institucije Slovenije Igor Šoltes ocenio je juče da Srbija ishitreno menja Zakon o javnim nabavkama i ukida Upravu za javne nabavke.
- Slovenija je ukinula Upravu za javne nabavke i pokazalo se da je to bila loša odluka - rekao je Šoltes.

On je objasnio da je opravdana bojazan da će osnivanjem centralizovane institucije za javne nabavke teže biti sprečavane nepravilnosti u naručivanju i ugovaranju javnih nabavki, što će otvoriti prostor za korupciju.
- Dodatna mana ukidanja Uprave za javne nabavke je u tome što se gubi njena uloga u sistemskoj obuci ljudi koji učestvuju u javnim nabavkama - rekao je Šoltes.
On je upozorio da najviše korupcije ima u javnim nabavkama u zdravstvu i izgradnji putne infrastrukture, na šta Srbija treba da obrati pažnju. Šoltes je preporučio da priprema izmena Zakona o javnim nabavkama u Srbiji bude dobro pripremljena i da u nju bude uključen što veći broj učesnika u javnim nabavkama.

Evropska unija je ove godine donirala Srbiji milion i po evra u cilju popravljanja stanja sa javnim nabavkama i da bi se ta oblast uredila po evropskim standardima. Upravo evropski standardi podrazumevaju da se sistemski Zakon o javnim nabavkama donosi na transparentan način i uz učešće privrednika i nevladinog sektora, kao i međunarodnih stručnjaka. Ministarstvo finansija je iz rada na izmenama Zakona o javnim nabavkama isključilo javnost i time obesmislilo donaciju EU.

- Sve se radi suprotno od preporuka koje je dala Evropska komisija u prošlogodišnjem izveštaju o napretku. Oni su insistirali na tome da se unapredi primena Zakona o javnim nabavkama, a ne da se on menja i da se donose novi zakoni o javno-privatnom vlasništvu i o koncesijama. Jasno je da će u opštoj gužvi i na brzinu biti donete neke zasad nepoznate zakonske izmene nauštrb kvaliteta - kaže za “Blic” Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.  


Nenadić: Korupcija samo može da se pogorša


Ako zaista planiraju da ukinu Upravu za javne nabavke, a da nova institucija postane operativna 2014. godine, onda to ukazuje na to da im je osnovna ideja da ukinu kontrolnu instituciju, a ne da osnuju novu. Loša posledica će biti slabija kontrola javnih nabavki jer ni druge institucije, kao što su budžetska inspekcija ili DRI, nemaju pun kapacitet rada i kontrole. To samo može da pogorša stvar sa korupcijom. Uprava za javne nabavke bi trebalo da ima veća ovlašćenja, a ne da joj se ovlašćenja smanjuju ili da se ukida - kaže za “Blic” Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija“.

Tamara Spaić, Blic

ZAHTEV MREŽE ZA RESTITUCIJU

FoNet, Blic

Mreža za restituciju u Srbiji saopštila je danas da je zatražila hitan sastanak njenih predstavnika s premijerom i ministrom finansija Srbije i ocenila da je Vlada usvojila Uredbu kojom se praktično razrađuju mehanizmi besplatnog prenosa državnog građevinskog zemljišta povlašćenim i partijski povezanim pojedincima.

Taj zahtev mreža je uputila nakon što je Vlada Srbije uputila Skupštini Srbije Predloge zakona koji regulišu pitanje distribucije državne imovine.

Reč je o Predlogu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Predlogu zakona o javnoj svojini, uz koje je suprotno odluci Ustavnog suda Srbije, priložila i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, kaže se u saopštenju.

U vezi sa spekulacijama da će Vlada sprečiti dalje otuđivanje oduzete imovine i pre usvajanja zakona, Mreža u saopštenju navodi da je Vlada Srbije 1. septembra, usvojila uredbu kojom se praktično razrađuju mehanizmi besplatnog prenosa državnog građevinskog zemljišta povlašćenim i partijski povezanim pojedincima, a na štetu svih građana Srbije.

Mreža je upozorila da je ova Uredba usvojena neposredno pre usvajanja Predloga zakona kojim bi trebalo da se reguliše pitanje povraćaja oduzete imovine građanima.

PRIVODI SE KRAJU IZRADA VAŽNOG DOKUMENTA ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Tanjug

Savetnica za zaštitu životne sredine pri OEBS-u u Srbiji Olivera Zurovac Kuzman najavila je danas da će krajem godine biti promovisan važan dokument za očuvanje životne sredine čija je priprema u završnoj fazi.
"U partnerstvu sa stručnjacima i Ministarstvom za zaštitu životne sredine privodimo kraju važan dokument 'Strateški akcioni nacionalni plan' sa implementacijom Arhuske konvencije", rekla je Zurovac-Kuzman u izjavi Tanjugu.

Ona je dodala "da će taj dokument na decidan način ukazati šta je sve to potrebno da država preduzme na svim nivoima da bi se građanima omogućilo što tešnje učešće u oblasti upravljanja životnom sredinom".

Prema njenim rečima dokument se priprema na srpskom i engleskom jeziku i u naredna dva meseca biće održana javna rasprava širom Srbije kako bi se, dodala je, čulo i mišljenje civilnih partnera".

"Nakon toga biće definisane izmene tog dokumenta posle čega će se naći pred vladom Srbije na usvajanje", rekla je Zurovac-Kuzman i dodala da će krajem godine svi akteri stvaranja tog dokumenta učestvovati u njegovoj promociji.

Savetnica za zaštitu zivotne sredine pri OEBS-u u Srbiji danas je u Kragujevcu učestvovala u radu okruglog stola na temu "Iskustva i planovi u zaštiti životne sredine u Kragujevcu i u Šumadiji", u organizaciji Arhus centra u Kragujevcu.

SIEPA PODSTIČE IZVOZNI MARKETING SA 39 MILIONA DINARA

Tanjug

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Božidar Laganin ponovio je danas poziv kompanijama u Beogradu da se do 19. septembra prijave na javni poziv SIEPE i konkurišu za dodelu 39 miliona dinara bespovratne finansijske pomoći za izvozni marketing.

Obraćajući se predstavnicima oko 50 malih i srednjih preuzeća u Privrednoj komori Beograda, Laganin je podsetio da je SIEPA 19. avgusta raspisala javni poziv za dodelu tih sredstava za koje mogu konkurisati pretežni izvoznici.

Prema njegovim rečima, pravo učešća u programu imaju pojedinačni privredni subjekti i udruženja prozvodne ili uslužne delatnosti u sektorima energetike, građevinarstva, reciklaže, industrijskog i tekstilnog dizajna, a jedan od uslova je da su pozitivno poslovali u 2009. i 2010. godini.

Od ostalih uslova koje moraju da zadovolje privredni subjekti, Laganin je pomenuo da deo njihovih prihoda mora da bude ostvaren iz izvoza i da, osim toga, ne mogu da budu pod stečajem ili u procesu likvidacije.

Sredstva koja dodeljuje SIEPA namenjena su za pojedinačni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na stranim tržištima, nastup u okviru organizovanih privrednih poseta u drugim zemljama, za jačanje konkurentnosti , dobijanje sertifikata za upravljanje kvalitetom i jačanje marketinških kapaciteta, naveo je Laganin.

On je podsetio da je u prethodnom krugu ove godine dodeljeno oko 133 miliona dinara za 169 kompanija i osam udruženja, a od toga 35 miliona dinara za pojedinačni nastup na međunarodnim sajmovima, oko 20 miliona dinara za sertifikaciju upravljanja kvalitetom, a 10 kompanija je dobilo ukupno 11,8 miliona dinara za otvaranje predstavništva u inostranstvu. To je bio prvi put da SIEPA odobrava takvu vrstu sredstava.

U prvih 10 krugova programa SIEPA isplaćeno je više od 350 miliona dinara, dok u 11. krugu 169 kompanija i osam udruženja imaju rok do 15. decembra da povuku odobrenih 133 miliona dinara.

Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su odobrena za 1.005 preduzeća od ukupno 1.600 koliko je bilo prijavljenih.

PROJEKAT ZA EFIKASNIJE UPRAVLJANJE REKOM TISOM

RTV

Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" objavilo je danas da će nabaviti opremu za izradu preciznije strategije odbrane od poplave na reci Tisi i da će u to biti uloženo blizu 670.000 evra iz IPA fondova.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru tog IPA projekta prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, "Vode Vojvodine" nabaviće softver za računarsku simulaciju vodenih tokova, kao i opremu za snimanje profila vodenih tokova, protoka i kvaliteta vode.


U saopštenju se dodaje da je prekogranična saradnja dve države od velikog značaja, jer je potreban zajednički napor i dobar protok informacija kako bi se što bolje upravljalo rekom Tisom i sprečili poplavni talasi.
U periodu od 1998. do 2006. godine nekoliko velikih poplavnih talasa prošlo je koritom Tise, kada su stručnjaci zaključili da je vodostaj reke viši nego ranije, a primećene su i promene na rečnom koritu.

"Efikasnija zaštita od poplava i nova rešenja, čemu će ovaj IPA projekat doprineti, dovešće do poboljšanja kvaliteta života ljudi nastanjenih uz reku Tisu", navodi se u saopštenju.

Nosilac projekta je mađarsko vodoprivredno preduzeće "Adukovizig" iz Segedina, a partneri iz Vojvodine su JVP "Vode Vojvodine" i novosadski Fakultet tehničkih nauka.

BLAGI RAST KREDITNE ZADUŽENOSTI GRAĐANA

Tanjug

Građani Srbije su na kraju avgusta po osnovu kredita bankama dugovali 541,56 milijardi dinara, što je za 0,6 odsto više u odnosu na prethodni mesec, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Tokom avgusta zabeležen je pad kod potrošačkih i poljoprivrednih kredita, dok je porasla zaduženost po osnovu gotovinskih, stambenih kredita i kredita za refinansiranje.

Najveći rast imali su krediti za refinansiranje - 2,8 odsto, sa 34,4 milijarde dinara na 35,38 milijardi, dok je kod stambenih kredita zabeleženo povećanje od 0,4 odsto, sa 302,78 milijardi dinara na 303,92 milijarde.

Gotovinski krediti tokom prošlog meseca porasli su za 1,3 odsto, sa 136,9 milijardi dinara na 138,67 milijardi.

Poljoprivredni krediti tokom avgusta zabeležili su smanjenje od 2,7 odsto, sa 24,09 milijardi dinara na 23,45 milijardi, dok su potrošački krediti smanjeni za 0,4 odsto, sa 40,33 milijarde dinara na 40,15 milijardi.

Kašnjenje građana u otplati kredita veće od dva meseca u avgustu je povećano u odnosu na prethodni mesec sa 3,4 na 3,6 odsto.

Što se tiče zaduženosti privrede, tokom prošlog meseca zabeležen je rast kredita preduzećima od jedan odsto, sa 1.239,18 milijardi dinara na 1.251 milijardi, dok je zaduženost preduzetnika povećana za 1,4 odsto, sa 76,25 milijardi dinara na 77,31 milijardi.

Kod preduzeća je u avgustu zabeležen pad kašnjenja u otplati kredita većeg od 15 dana, sa 14,5 odsto na 14,3 odsto, dok je kod preduzetnika kašnjenje, takođe, smanjeno sa 12,6 odsto na kraju jula na 12,1 odsto.

VLASNIK AGENCIJE S&P DELI SE NA DVE KOMPANIJE

Tanjug

Matična kompanija međunarodne agencije za kreditne rejtinge "Standard i Purs", "Mekgro-Hil", biće podeljena na dve kompanije, od kojih će se jedna fokusirati na poslovanje na svetskim finansijskim tržištima, a druga na obrazovanje, prenela je danas agencija Blumberg.

U kompaniju ""Mekgro-Hil markets", na čijem će čelu biti izvršni direktor "Mekgro-Hila" Teri Mekgro, ući će "Standard i Purs" i firma "J.D.Pauer i asošiets" koja posluje u oblasti finansijskih informacija.

Kompanija "Mekgro-Hil eđukejšens" baviće se izdavačkom delatnošću, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru

Rukovodstvo hedž fonda "Jana partners", koji je vlasnik 5,2 odsto akcija "Mekgro-Hila", održalo je 1. avgusta pregovore s menadžmentom te kompanije i razmotrilo njenu korporativnu strukturu i planove.

Kompanija "Mekgro-Hil", koju je 1888. osnovao pradeda sadašnjeg direktora, ostvarila je u drugom kvartalu 87 odsto ukupnog operativnog profita, odnosno 358,8 miliona dolara, iz delatnosti "Standard i Pursa" i "J.D.Pauera i asošietsa". 

Kompanija se od 1927. bavi i izdavanjem udžbenika, a 1972. je osnovala podružnicu u oblasti televizijskog emitovanja.

"Mekgro-Hil" je 2009. prodala informativnoj agenciji Blumberg svoj časopis "Biznis vik".

SRBIJA PRETPOSLEDNJA U EVROPI PO IZVOZU

Blic

Firma iz centralne Srbije, nagrađivana kao jedan od najboljih izvoznika pre nekoliko godina, ovih dana jedva preživljava. Prodavala je svoju robu i u Japanu i Kanadi, izvoz je dostigao nekoliko miliona dolara, a zapošljavala je više stotina radnika. Ovo se dešava u državi koja je početkom ove godine izvoz proglasila osnovom novog postkriznog modela privrednog rasta.

Čak tri petine našeg izvoza čine primarni proizvodi kao što su kukuruz, maline, šećer i proizvodi od osnovnih metala. Neki stručnjaci u šali kažu da je i pre oko 100 godina Srbija imala sličnu izvoznu strukturu - voće, kukuruz, soljeno meso.

Zato onda ne čudi što Srbija po glavi stanovnika od zemalja regiona ima veći izvoz samo od Albanije? Ili što obećanja političara i ministara da nam je izvoz najvažniji ostaju samo to! Sve jake ekonomije imaju veliki izvoz jer se tako dobijaju sredstva za jačanje domaće privrede. Priliv novca stabilizuje kurs, povećava investicije, otvara radna mesta, blagotvorno deluje na većinu kretanja u privredi.

Vlasnica firme sa početka teksta ne želi da joj se spominje ime jer je posle istupa u javnosti i počeo najveći deo problema. Ne želi da o tome konkretno priča i nezvanično jer bi se sve prepopoznalo i moglo da pogorša poziciju, a blizu je da oporavi firmu. Kaže da zbog problema koje ima možda nije najbolji sagovornik o izvozu, ali, ipak, navodi jedan primer.

- Htela sam da svoje poslovanje proširim na stočarstvo, imamo znanje i prirodne uslove za to. Kako bi se informisala, posetila sam sajtove državnih institucija, ali uzalud. U Hrvatskoj sam za pet minuta, na sajtovima, saznala šta se subvencioniše, sa koliko para i u kojim uslovima, sve. Verovatno zato oni sada u ovoj oblasti mogu da se mere sa Nemačkom i Holandijom, a devedesetih su bili deset koraka iza nas jer smo mi imali i imamo mnogo bolje uslove od njih. Nema matematike, oni rade nešto što mi ne radimo, a što ne košta i nije teško. Za početak omogućavaju ljudima da se informišu - priča naš sagovornik.

Navodi da osim pasivne pomoći države, kroz dostupnost informacija, država mora izvoznicima da pomogne i konkretnije.

- Ne tražimo milostinju. U Srbiji ima dosta dobrih firmi, izvoznika, sa odličnim znanjem, osvojenim tržištima, dobrim proizvodima, ali im treba da ih neko pogura, najčešće povoljnim finansiranjem - dodaje ona, i kaže da bi vrlo lako mogla da obezbedi posao za više od dve hiljade ljudi, što u svojim pogonima, što kroz kooperaciju.

Da li ih zabrinjavaju loši izvozni rezultati i šta rade da se poboljšaju pitali smo nadležne u Ministarstvu ekonomije, na čijem čelu je Nebojša Čirić. Podsetili smo ih na najnoviji podatak da je izvoz u julu u odnosu na jun manji 2,7 odsto, a oni su odgovorili da trenutno mogu da nam pošalju samo statističke podatke.

- Objavljeni rezultati će se sigurno, kao i dosad analizirati i pratiti, a mi ćemo vas kontaktirati kada budemo imali nove informacije - rekli su u Ministarstvu.
Primer izvoznika iz centralne Srbije, ali i ponašanje države nije iznenađenje za ekonomiste. Jedan od njih, Miroslav Zdravković kaže da statistika, ma koliko bila nesavršena govori sama za sebe.

- Obično se govori o robnom izvozu, a zaboravlja izvoz usluga, u šta se računa osiguranje, turizam, građevinarstvo, telekomunikacije... Bez izvoza usluga Srbija je ispred Hrvatske i Crne Gore i Albanije, ali kada se i ove delatnosti dodaju, onda samo ispred Albanije - navodi Zdravković.

SUD USPORAVA MOGUĆI OPORAVAK "FIDELINKE"

Tanjug

Iako je kompanija "Mineko AG" pre više od mesec dana predala korigovan plan reorganizacije "Fidelinke AD", nadležni sud još uvek nije dao plan poveriocima na glasanje, čime se još više dovodi u pitanje mogućnost oporavka subotičkog preduzeća, saopšteno je danas iz "Mineka". 

U sklopu odvijanja stečajnog postupka "Fidelinke" pred Privrednim sudom u Subotici, rešeni da spreče njeno gašenje, predstavnici kompanije "Mineko" kao jednog od većih akcionara, predali su u julu korigovan plan reorganizacije. Stečajni sudija je pomenuti plan trebalo da uputi poveriocima na usvajanje, što se još uvek nije desilo.

 Verujemo u snagu brenda "Fidelinka" i zato činimo sve sa sprečimo nestanak imena,  u koje su generacije potrošača imale poverenje, navode u "Mineku."

Oni navode da su pokušali  da spreče kraj "Fidelinke", podnošenjem korigovanog plana reorganizacije, u čiji kvalitet su ubeđeni, jer će njime biti bolje zaštićeni i zadovoljeni i poverioci i ostali akcionari i zaposleni u kompaniji, dodajući da na njihovo iznenađenje stečajni sudija još uvek nije zakazala izjašnjavanje poverilaca o planu.

Predstavnici odbora poverilaca su, tokom juna, odlučili da se podnosiocu plana reorganizacije dozvoli dodatni period za doradu odnosno unapređenje izvodljivosti plana, što je i kompanija "Mineko" i učinila.

ZAKON OBAVEZUJE UGOSTITELJE DA ODLAŽU OTPADNA ULJA U POSEBNE POSUDE I PREDAJU OTKUPLJIVAČIMA

RTV

Zakon o prikupljanju otpadnih ulja obavezuje ugostitelje da ga odlažu u posebne posude i predaju otkupljivačima.

Međutim, sudeći prema iskustvu somborske fabrike koja od tog ulja pravi biodizel, otpadno ulje iz velikih gradova još uvek završava u kanalizaciji.

OSNOVANI KATASTRI ZA KANJIŽU I OPOVO

Tanjug

Republički geodetski zavod završio je poslove na osnivanju katastara nepokretnosti za teritorije opština Kanjiiža i Opovo, saopštio je Zavod.

U postupku osnivanja katastra na teritoriji opštine Kanjiža formirano je 22.313 listova nepokretnosti, upisano je 29.838 objekata, od čega 11.767 stambenih.

Kanjiža se prostire se na 39.940 hektara i ima osam katastarskih opština, jedna je gradskog tipa i sedam seoskog, sa 62.978 katastarskih parcela.

Prvobitni premer područja Kanjiže rađen je 1775. godine u steregrafskoj projekciji.

Opština Opovo ima četiri katastarske opštine - Opovo, Sakule, Sefkerin i Baranda.

U postupku osnivanja katastra formirano je 8.415 listova nepokretnosti sa 23.234 katastarske parcele i 12.773 objekata.

FRUŠKOGORSKA JABUKA SPAJA SRBIJU I HRVATSKU

RTV

Kako zajednički stvoriti konkurentan proizvod, u ovom slučaju jabuku, i nastupiti na evropskim tržištima, je dan programa prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije koji se finansira iz pretpristupnih fondova Evropske Unije.

Projekat Apple net 2 traje do kraja naredne godine i između ostalog predviđa osnivanje klastera proizvođača i stvaranje brenda "fruškogorska jabuka“.

"ŠVAJCARAC" OBARA RATU KREDITA U SRBIJI ZA 10 ODSTO

RTV, Tanjug

Posle jučerašnje odluke Švajcarske nacionalne banke (SNB) da fiksira kurs na 1,20 franaka za evro, banke u Srbiji ocenile su da će ta mera direktno uticati na smanjenje rata za oko 30.000 korisnika dugoročnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Prva posledica odluke SNB-a je da će mesečna rata na kredite u Srbiji, koji su indeksirani u švajcarskim francima, biti niža za 10 odsto u odnosu na prošli mesec.

Tako, na primer, za mesečnu ratu od 200 švajcarskih franaka pre mesec dana bilo je potrebno izdvojiti ratu od 18.947 dinara, a danas ona iznosi 16.959 dinara, računajući franak po zvaničnom srednjem kursu NBS.

SNB je juče odlučila ne samo da fiksira kurs na 1,20 franaka za evro, već je najavila da će, bez obzira na rizik, kupovati neograničene sume evra da bi održala fiksiranu vrednost i ta odluka će direktno imati uticaja na smanjenje rata za stambene kredite vezane za franke u Srbiji.

Centralna banka Švajcarske je saopštila da je odluku donela zbog "tekuće ogromne precenjenosti švajcarskog franka".

Odluka SNB-a je bez presedana posle Drugog svetskog rata i izuzetno redak potez u monetarnoj istoriji, jer nešto slično je učinjeno 1978. godine kako bi se smanjilo jačanje franka u odnosu na nemačku marku.

SNB je ocenila da precenjenost franka sadrži "akutnu opasnost za švajcarsku privredu", koja zavisi od izvoza i turizma, najavljujući da "neće tolerisati" kurs ispod minimalnih 1,20 franaka za evro, za koji smatra da je i dalje visok.
Fabris: Zaustavljanje jačanja švajcarca značiće manje rate

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris izjavio je danas da će mera švajcarske centralne banke, kojom je određena granica iznad koje švajcarski franak ne može da jača prema evru, značiti i manje rate građanima zaduženim u toj valuti.

"Svakako, najavljena mera, koja će značiti slabljenje kursa švajcarskog franka, je mera koja odgovara svima onima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i sasvim je sigurno da će značiti da će njihove rate biti nešto manje u narednom periodu", istakao je Fabris u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima, odluka švajcarske centralne banke ne znači fiksiranje deviznog kursa švajcarske valute prema evru već određivanje granice iznad koje ta valuta ne može da jača, na nivou od 1,2 švajcarska franka za evro.
Fabris je objasnio da je dosadašnji kurs švajcarskog franka ozbiljno ugrozio konkurentnost privrede te zemlje jer su švajcarski izvozni proizvodi postali suviše skupi na svetskom tržištu i pretila je ozbiljna recesija švajcarskoj privredi.

"Stoga su bile nužne mere švajcarske centralne banke da spreče dalje prekomerno jačanje kursa švajcarskog franka", precizirao je on.

"Prethodno primenjivane mere - povećanje emisije švajcaraca, obaranje referentne kamatne stope - nisu dale zadovoljavajuće rezultate, tako da je švajcarska centralna banka primenila određenu administrativnu meru, koja se vrlo retko primenjuje i samo u izuzetno nepovoljnoj situaciji", naveo je Fabris.

On je ocenio da je, sa aspekta švajcarske privrede u pitanju pravilna mera jer će olakšati položaj švajcarskog privrednog sektora, ugroženog činjenicom da su prisutne brojne teškoće u evrozoni i SAD, koje su uticale na preveliko slabljenje kursa evra i dolara, i dovele posledično do jačanja kursa švajcarskog franka.

Fabris je istakao da će vreme pokazati da li će se švajcarski franak zadržati na nivou od 1,2 za evro ili će još više oslabiti.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

SEMINAR "VEŠTINA PREGOVARANJA KAO METOD U UNAPREĐENJU POSLOVANJA" BIĆE ODRŽAN 30. SEPTEMBRA 2011. GODINE

 "Pregovaranje je proces kojim dobijate ono što želite od druge strane, tako što joj dajete ono što ona želi"

Koje su tematske oblasti?

•      Uvod u pregovaranje
•      Pet faza pregovaranja
•      Tehnike i strategije uspešnog pregovaranja
•      Principi uticaja
•      10 kritičnih grešaka u pregovaranju
•      Emocionalna inteligencija (kontrola emocija u pregovaračkom procesu)
•      Tipovi ličnosti
•      Veština aktivnog slušanja
•      Da li je pregovaranje traženje kompromisa
•      Preporuke za uspešno pregovaranje
•      Razlike između pozicionog i interesnog pregovarača

Predavač: Dragiša Ristovski je biznis trener sa 15-godišnjim iskustvom. Oblasti njegove ekspertize su direktna prodaja, komunikacija, pregovaranje, motivacija zaposlenih i liderstvo. Prodajom se aktivno bavi 19 godina i u toku svoje karijere je prošao sve vidove prodaje i rukovođenja u istom.

Osnivač je i direktor centra za poslovnu edukaciju D.R. Gilbert centar i D.R. Gilbert consultinga. Radi kao stalni konsultant iz oblasti prodaje, motivacije i liderstva za više renomiranih kompanija. Predsednik je Udruženja Profesionalnih Prodavaca Srbije- UPPS-a i autor programa Akademije komercijalne komunikacije. Autor je bestselera "Gube samo oni koji ne igraju" i "Arena prodaje", objavljene pod pseudonimom D.R. Gilbert, kao i još četiri vrlo zapažene knjige, "Dobijaju svi oni koji igraju", "Lider je u vama", "Prodajni ring" i "Mapa uspeha". Očekuje se skori izlazak njegove sedme knjige "Veštine uticaja ". Njegova predavanja imalo je prilike da poseti preko 8.000 učesnika iz mnogih domaćih i stranih kompanija. Objavio je nešto više od 100 tekstova u stručnim poslovnim časopisima sa dominantnim temama kao što su: liderstvo, prodaja, motivacija zaposlenih...

Za svoj rad i dostignuća dobio je i nekoliko zvaničnih priznanja.

Kome je seminar namenjen?

Svim menadžerima, rukovodiocima, ljudima koji se bave prodajom, distribucijom i koji kroz svakodnevnu komunikaciju nude svoje ideje, usluge, projekte, ili su u prilici da pregovaraju sa dobavljačima...

Šta polaznici dobijaju:

- Jednodnevnu edukaciju
- Štampani radni materijal
- Knjigu D.R. Gilberta "Prodajni ring"
- Sertifikat D.R. Gilbert centra podržan od strane Udruženja profesionalnih prodavaca Srbije
- Konsultacije sa trenerom nakon seminara

Za inhouse seminar kontakt osoba je Ljiljana Pavlović tel. 011 3160 248 ili ljilja.pavlovic@poslodavci.rs

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 7.9.2011.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U AVGUSTU 2011. GODINE

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u avgustu su povećane za 36,3 miliona evra i na kraju tog meseca dostigle su nivo od 10.420,5 miliona evra. Tome su najviše doprineli prilivi po osnovu korišćenja kredita i donacija, u iznosu od 15,3 miliona evra, i rast cene zlata, koji je tržišnu vrednost zlata uvećao za 54,1 milion evra.

Tokom avgusta je iz deviznih rezervi na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje isplaćeno 17,7 miliona evra, a prema inokreditorima 16,0 miliona evra.

Inače, neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i sredstva povučena od MMF-a, na kraju avgusta su iznosile 5.818,0 miliona evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 413,0 odsto, kratkoročnog duga od 1.269,0 odsto i istovremeno pokriva više od sedam meseci uvoza robe i usluga.

Avgustovski obim trgovine devizam a realizovane na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 2.420 miliona evra, što je za 33 miliona evra manje nego u prethodnom mesecu. Od početka godine u međubankarskoj trgovini je realizovano ukupno 12,9 milijardi evra.

Početkom avgusta Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala prodajom 10 miliona evra, radi ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija kursa. U  avgustu je dinar nominalno aprecirao u odnosu na evro za 0,5%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 13.9.2011.

OBJAVLJENI PODACI KREDITNOG BIROA UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE ZA AVGUST 2011. GODINE

Udruženje banaka Srbije objavilo podatke iz rada Kreditnog biroa Udruženja banaka zaključno sa 31. avgustom 2011. godine:

Tabele:

- Stanje kredita pravnih lica i preduzetnika: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-1.pdf
- Stanje kredita fizičkih lica po vrstama: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-2.pdf
- Stanje duga po bankarskim kreditima: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-3.pdf
- Stanje duga stanovništva po vrstama bankarskih kredita: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-4.pdf
- Učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-5.pdf
- Stanje duga fizičkih lica po lizing ugovorima, kreditnim karticama i tekućim računima građana: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-6.pdf
- Stanje duga po lizing ugovorima u 2011. godini: http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/100/12-09-11-7.pdf

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 12.9.2011.


i IV-5 NOVO U PROPISIMA/Nacrti, javne rasprave, diskusije, predlozi, inicijative i radne verzije propisa

PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU U AVGUSTU U SRBIJI NIJE ZABELEŽENA INFLACIJA

U avgustu u Srbiji nije zabeležena inflacija, dok je na međugodišnjem nivou rast cena dostigao 10,5 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

"U prvih osam meseci ove godine inflacija u Srbiji bila je 6,2 odsto", navedeno je u saopštenju.

Najveći rast cena u avgustu zabeležen je u grupi Komunikacije, za 5,4 odsto, zbog većih cena pojedinih usluga fiksne telefonije i Rekreacija i kultura, za 2,7 odsto, zbog većih cena udžbenika.

Najveći pad cena zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića -1,3 odsto, zbog nižih cena povrća i voća u ovom periodu.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Izvor: Tanjug, 12.9.2011.

PRODATO 400.000 DRŽAVNIH ZAPISA: • Aukcija tromesečnih državnih hartija od vrednosti održana 8. septembra 2011. godine •

Na aukciji tromesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 8. septembra 2011. godine, prodato je 400.000 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.000.000.000,00 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 11,90 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. decembra 2011. godine.

Izvor: Vebsajt Uprave za trezor, 8.9.2011.

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE OBRAČUNA I PLAĆANJA PDV NA IZNOS NOVČANIH SREDSTAVA KOJA OBVEZNIK PDV PRIMA NA IME NAKNADE ŠTETE ZBOG OŠTEĆENJA STVARI PRILIKOM PREVOZA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 3
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN ADVOKATSKIH USLUGA KOJE SE VRŠE REPUBLIČKIM ORGANIMA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 5

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Kragujevcu: UTVRĐENJE ČINJENICA O POSTOJANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA - Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela: član 2
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: ZASTARELOST POTRAŽIVANJA NAKNADE PROUZROKOVANE ŠTETE - Zakon o obligacionim odnosima: član 376
  • Apelacioni sud u Kragujevcu: ZAŠTITA IMOVINSKIH PRAVA OŠTEĆENOG I PRIBAVLJANJE PROTIVPRAVNE IMOVINSKE KORISTI - Krivični zakonik: član 208 stav 1
  • Ustavni sud: NEPRIHVATANJE INICIJATIVA ZA POKRETANJE POSTUPKA ZA UTVRĐIVANJE NEUSTAVNOSTI I NESAGLASNOSTI SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM POJEDINIH ODREDABA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU - Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju: član 43 stav 2 i član 63 st. 1 i 3
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI UTVRĐIVANJA ZAOSTAVŠTINE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA USTAVOM GARANTOVANOG NAČELA DA NIKO NE MOŽE VRŠITI DRŽAVNU ILI JAVNU FUNKCIJU KOJA JE U SUKOBU SA NJEGOVIM DRUGIM FUNKCIJAMA, POSLOVIMA ILI PRIVATNIM INTERESIMA - Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije: član 82 stav 3
  • Ustavni sud: PREKORAČENJE ZAKONSKIH OVLAŠĆENJA PRILIKOM UREĐIVANJA NAČINA ODREĐIVANJA MATIČNE FILIJALE U SLUČAJU KADA POSTOJI RAZLIKA U MESTU PREBIVALIŠTA OSIGURANIKA U ODNOSU NA SEDIŠTE OBVEZNIKA UPLATE DOPRINOSA - Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: član 3 st. 2 do 5

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Likvidacije:

U periodu od 5. do 9. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165869

AUTO-RADAN - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

09.09.2011

60

165845

FUTURE COLORS - U LIKVIDACIJI

Leskovac

09.09.2011

60

165841

SPA BOUTIQUE SOLE E MARE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

09.09.2011

60

165837

UNISTIL PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

09.09.2011

60

165825

SLOGA PROMET NS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

09.09.2011

60

165811

GAZELA MISS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

09.09.2011

60

165700

D&M EXPRES - U LIKVIDACIJI

Kladovo

08.09.2011

60

165684

NAPREDAK - U LIKVIDACIJI

Paraćin

08.09.2011

60

165680

LARAZO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

08.09.2011

60

165669

PAVONE MOBILE - U LIKVIDACIJI

Svilajnac

08.09.2011

60

165661

JIL - U LIKVIDACIJI

Ivanjica

08.09.2011

60

165657

STOŽER-GEMIKS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

08.09.2011

60

165653

PAUN PLUS - U LIKVIDACIJI

Požarevac

08.09.2011

60

165628

GLOBAL MANAGEMENT AGENCY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

08.09.2011

60

165624

ENERGIJA PRIRODE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

08.09.2011

60

165616

VIB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

08.09.2011

60

165597

VINEL SAN - U LIKVIDACIJI

Brus

08.09.2011

60

165582

SNAGA VETRA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

08.09.2011

60

165576

AKS TODOROVIĆ - U LIKVIDACIJI

Aranđelovac

08.09.2011

60

165572

AUTO HERTZ - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

08.09.2011

60

165568

LAKI PRESTIGE - U LIKVIDACIJI

Aranđelovac

07.09.2011

60

165550

KAHN INŽINJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

07.09.2011

60

165546

MANDALLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

07.09.2011

60

165542

BLAGOSLOV - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

07.09.2011

60

165534

BM-KOMERC PLUS - U LIKVIDACIJI

Aranđelovac

07.09.2011

60

165526

DG SOLUTIONS CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

07.09.2011

60

165524

B & B EXPRESS - U LIKVIDACIJI

Vranje

07.09.2011

60

165518

MULTIHEM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

07.09.2011

60

165514

GOLUB - U LIKVIDACIJI

Krupanj

07.09.2011

60

165510

KEŠ - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

07.09.2011

60

165501

GANZ-ENERCON - U LIKVIDACIJI

Senta

07.09.2011

60

165490

NIVI TRADE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

07.09.2011

60

165482

PIKE SPOT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Obrenovac

07.09.2011

60

165478

AL09 KONSTRUKCIJA - U LIKVIDACIJI

Pančevo

07.09.2011

60

165472

TAJKOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Sremska Mitrovica

07.09.2011

60

165449

EFIKONS 021 - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

07.09.2011

60

165444

LIDIJA PROM 017 - U LIKVIDACIJI

Vranje

07.09.2011

60

165440

FINIŠ - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

07.09.2011

60

165436

MIJATOVIĆ-PROMET I USLUGE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

07.09.2011

60

165410

CMV RADUKA - U LIKVIDACIJI

Sombor

06.09.2011

60

165406

TOPHAIR - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

06.09.2011

60

165402

HOT KOMERC - U LIKVIDACIJI

Tutin

06.09.2011

60

165398

NATIONAL OPLATE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

06.09.2011

60

165383

SABOS - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

06.09.2011

60

165379

SOSA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

06.09.2011

60

165373

POPADIĆ COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

06.09.2011

60

165365

CORRECT BUSINESS RELATIONS - U LIKVIDACIJI

Subotica

06.09.2011

60

165357

VOLKAN - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.09.2011

60

165349

AKROM - U LIKVIDACIJI

Bor

06.09.2011

60

165342

VARADERO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

06.09.2011

60

165333

EXTRALCOOP - U LIKVIDACIJI

Čačak

06.09.2011

60

165329

SANA GROUP - U LIKVIDACIJI

Trstenik

06.09.2011

60

165325

DISKOPAN RADULOVIĆ MARICA I DR. - U LIKVIDACIJI

Vrbas

06.09.2011

60

165321

OSTROGONAC I ORTAK - U LIKVIDACIJI

Subotica

06.09.2011

60

165307

KVAZAR-JAJIĆ GORDANA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Sombor

05.09.2011

60

165278

EKO GROUP INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.09.2011

60

165274

MAKRAGIĆ TRANS - U LIKVIDACIJI

Kruševac

05.09.2011

60

165263

EUROMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.09.2011

60

165259

ALEGRA TRADE - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

05.09.2011

60

165244

MALA BOBICA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

05.09.2011

60

165240

FRANCUSKA VINARIJA DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

05.09.2011

60

165220

NEXT TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

05.09.2011

60

165212

SKI ACADEMY - U LIKVIDACIJI

Knjaževac

05.09.2011

60

165208

RELAX COMPANY - U LIKVIDACIJI

Žabari

05.09.2011

60

165199

DEBPAK - U LIKVIDACIJI

Kovačica

05.09.2011

60

165193

INTERMEDIA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

05.09.2011

60

165187

POWER PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

05.09.2011

60

165191

RK OMNIS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

05.09.2011

60

165178

VIRLEO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

05.09.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 12.9.2011.

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.