Aktuelne vesti na dan 13. mart 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


Prelistavajući dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 38 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 40 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 15 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 15 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 18 OD 9.03.2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • PRAVNI OSNOV I USLOVI ZA UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA RAD U INOSTRANSTVO
  • USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRERASPODELE RADNOG VREMENA VIŠE PUTA U TOKU JEDNE GODINE
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • KOMENTAR IZMENA PRAVILNIKA O PROGRAMU ZAVRŠNOG ISPITA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU - "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2012
  • ZADUŽIVANJA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE S POSEBNIM OSVRTOM NA MUNICIPALNE OBVEZNICE (NORMATIVNO-RAČUNOVODSTVENI TRETMAN)
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR IZMENA PRAVILNIKA O PROGRAMU ZAVRŠNOG ISPITA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU - "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2012
  • ZADUŽIVANJA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE S POSEBNIM OSVRTOM NA MUNICIPALNE OBVEZNICE (NORMATIVNO-RAČUNOVODSTVENI TRETMAN)
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • DUŽNIK, TRENUTAK I MESTO NASTANKA CARINSKOG DUGA - NORMATIVNA REŠENJA
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 12.3. DO 18.3.2012. GODINE
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET DONEO ODLUKU DA MINIMALNA ZARADA PO RADNOM ČASU (NETO) ZA PERIOD JANUAR - MART OVE GODINE IZNOSI 102 DINARA, DOK ĆE ZA PERIOD APRIL 2012. - FEBRUAR 2013. GODINE IZNOSITI 115 DINARA • Od aprila povećanje neoporezivog dela zarade na iznos od 10.000 dinara •

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije doneo je na današnjoj sednici odluku da minimalna zarada po radnom času (neto) za period januar - mart ove godine iznosi 102 dinara, dok će za period april 2012. - februar 2013. godine iznositi 115 dinara.

Na 47. redovnoj sednici članovi Saveta postigli su dogovor o tome da Vlada od aprila ove godine poveća neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000 dinara.

Savet je, takođe, usvojio i zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Srbiji u ovom sektoru.

Za predsedavajućeg Savetu u periodu od marta 2012. do marta 2013. godine izabran je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 12.3.2012.

RASPRAVE U PREDMETIMA PO ŽALBAMA NA ODLUKE DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA PRED VELIKIM VEĆEM USTAVNOG SUDA BIĆE ODRŽANE 14. I 15. MARTA 2012. GODINE

Rasprave u predmetima po žalbama na odluke Državnog veća tužilaca, pred Velikim većem Ustavnog suda Srbije (Nemanjina 26, sala na šestom spratu), biće održane u sredu i četvrtak, 14. i 15. marta 2012. godine, sa početkom u 10 časova. Na rasprave su pozvani podnosioci žalbi i predstavnici Državnog veća tužilaca.

Raspored rasprava za sredu, 14. mart 2012. godine:

1. VIIIU-414/2011 - žalba Slavice Staničić iz Trstenika, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-887-2009-01 od 17. avgusta 2011. godine.
2. VIIIU-541/2011 - žalba Dušanke Gligorijević iz Prokuplja, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-275-2009 od 6. oktobra 2011. godine
3. VIIIU-620/2011 - žalba Bisenije Lazarević iz Gornjeg Milanovca, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-1254-2009-01 od 12. oktobra 2011. godine
4. VIIIU-543/2011 - žalba Radoja Gvozdenovića iz Novog Beograda, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-260-2009-01 od 19. avgusta 2011. godine
5. VIIIU-388/2011 - žalba Zare Dinića iz Vranja, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-8270/2009-01 od 17. avgusta 2011. godine
6. VIIIU-391/2011 - žalba Dragića Dragićevića iz Prokuplja, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-389/2009-01 od 22. avgusta 2011. godine

Raspored rasprava za četvrtak, 15. mart 2012. godine:

1. VIIIU-389/2011-žalba Miroslava Simića iz Obrenovca, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-4-2009-01 od 16. avgusta 2011. godine.
2. VIIIU-372/2011-žalba Lidije Nedeljković iz Jajinaca, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-397-2009-01 od 15. avgusta 2011. godine.
3. VIIIU-437/2011-žalba Saliha Karišika iz Novog Pazara, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 119-05-00093/2009-01 od 19. avgusta 2011. godine.
4. VIIIU-524/2011-žalba Vesne Maksimović iz Bora, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 010-10-00181/2011-01 od 22. jula 2011. godine

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 12.3.2012.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Pokrajinski ombudsman apeluje na Narodnu skupštinu da u skladu sa svojim nadležnostima sprovede postupak izbora Zaštitnika građana, odnosno donese Zakon o izmenama i dopunama

Pokrajinski ombudsman Autonomne Pokrajine Vojvodine apeluje na predsednicu Narodne Skupštine, Slavicu Đukić-Dejanović i narodne poslanike da u skladu sa svojim nadležnostima sprovedu postupak izbora Zaštitnika građana, odnosno donesu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana.

Nedopustivo je da nivo zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava građana Republike Srbije bude doveden u pitanje zbog nesprovođenja odgovarajuće procedure. Posledica nesprovođenja postupka izbora, odnosno nedonošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana biće odsustvo jednog od značajnih kontrolnih mehanizama rada organa uprave, što će rezultirati smanjenjem nivoa zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava građana Republike Srbije.

Institucija Pokrajinskog ombudsmana naglašava da ovakav propust nije u skladu sa vrednostima kojima teži Republika Srbija u procesu pristupanja zajednici evropskih država.

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog ombudsmana, 12.3.2012.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBRD) ODOBRIĆE KREDIT OD 10 MILIONA EVRA KOMPANIJI "VIKTORIJA GRUPA" ZA INSTALACIJU DVA BOJLERA NA BIOMASU

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobriće kredit od 10 miliona evra "Viktorija grupi", vodećoj poljoprivrednoj kompaniji u Srbiji, za instalaciju dva bojlera na biomasu u pogone za mlevenje uljarica, saopšteno je danas iz te banke.

Procenjuje se da će ovaj projekat pomoći "Viktorija grupi" da smanji potrošnju fosilnih goriva za 20.000 tona godišnje, što će rezultirati uštedom od 5,8 miliona evra.

Novi bojleri na biomasu koji će biti instalirani u "Sojaproteinu", kompaniji za proizvodnju soje, i "Viktorija oil-u", fabrici za proizvodnju jestivog ulja, takođe će pomoći da se smanji emisija ugljen-dioksida kompanije za, po sadašnjoj proceni, 58.000 tona ugljendioksida (CO2) godišnje.

Direktor EBRD za Srbiju Hildegard Gacek istakla je da će taj projekat pomoći "Viktorija grupi" da znatno unapredi svoju energetsku efikasnost, smanji troškove i ojača konkurentnost, dodajući da će ova investicija doneti značajnu korist za životnu sredinu.

Generalni direktor "Viktorija grupe" Zoran Mitrović rekao je da ovaj projekat energetske efikasnosti neće samo smanjiti troškove, nego će i ojačati sigurnost snabdevanja energijom "u turbulentnim vremenima kada je cena prirodnog gasa nestabilna".

Mitrović je naglasio da ta kompanija kroz svoj logistički lanac, ima sigurnu i efikasnu metodologiju sakupljanja biomase koja obezbeđuje dovoljno sirovina za ova dva pogona, ali i dozvoljava nastavak još ambicioznijeg plana razvijanja upotrebe biomase na širem nivou.

Taj projekat biće četvrti po redu u okviru EBRD Okvira za finansiranje održivih projekata u poljoprivredi (EBRD"s Agribusineš Sustainable Investment Facility -ASIF), pokrenutog početkom 2011 godine.

Finansijski okvir od 50 miliona evra ima za cilj da unapredi energetsku efikasnost i ekološke i socijalne performanse kompanija koje posluju u poljoprivrednom sektoru putem direktnih kreditnih linija kompanijama.

Od početka poslovanja u Srbiji, EBRD je plasirala oko tri milijarde evra zajmova u razne sektore srpske privrede, sa ukupnom vrednošću tih projekata većom od šest milijardi evra.
Samo u sektor poljoprivrede EBRD je, tokom protekle dve decenije, direktno plasirala više od sedam milijardi evra u više od 450 projekata širom centralne i istočne Evrope i Zajednice nezavisnih država.

Izvor: Tanjug, 12.3.2012.

UPUĆEN POZIV DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA IZ ORGANA DRŽAVNE UPRAVE I SLUŽBI VLADE ZA UČEŠĆE U POSTUPKU ODABIRA PREDAVAČA ZA REALIZACIJU OBUKA • Prijave se mogu podnositi do kraja novembra 2012. godine •

U cilju kontinuiranog unapređenja realizacije Programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade, Služba za upravljanje kadrovima upućuje poziv državnim službenicima iz organa državne uprave i službi Vlade da se prijave za učešće u postupku odabira predavača za realizaciju sledećih obuka iz Programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade:

I - Tematska oblast SLUŽBENIČKI SISTEM

1. Radni odnosi u državnim organima
2. Uvođenje u posao

II - Tematska oblast RUKOVOĐENJE U DRŽAVNOJ UPRAVI

1. Upravljanje promenama
2. Motivacija zaposlenih
3. Upravljanje vremenom i vođenje sastanaka
4. Izgradnja interpersonalnih odnosa

III - Tematska oblast POSLOVNA KOMUNIKACIJA

1. Javni nastup

IV - Tematska oblast RAČUNARSKA PISMENOST

1. Obrada teksta
2. Tabelarne kalkulacije
3. Baze podataka
4. Prezentacije
5. Obrada teksta - napredni nivo
6. Tabelarne kalkulacije - napredni niv
7. Baze podataka - napredni nivo
8. Upravljanje projektima pomoću MS Project softvera

2. Uslovi za učešće u postuku odabira predavača: pravo učešća imaju državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade koji imaju visoku stručnu spremu.

3. Stručna osposobljenost kandidata za izvođenje obuke na gore navedene teme vrednovaće se tako što će se u postupku odabira predavača ocenjivati sledeći kriterijumi: obrazovni nivo odnosno stručno usavršavanje u relevantnoj oblasti (* Relevantna oblast je oblast koja je povezana sa temom); objavljeni radovi iz relevantne oblasti; predavačko iskustvo u realizaciji obuka iz relevantne oblasti; uspešno završen/i program/i za obuku predavača; radno iskustvo u relevantnoj stručnoj oblasti.

Kandidati koji na oceni kriterijuma imaju najmanje 50% od maksimalnog broja poena biće pozvani u sledeću fazu postupka odabira u kojoj će se ocenjivati predloženi dizajn obuke za izabranu temu i simulacija dela obuke u trajanju od 10 minuta.

4. Prijava na poziv: prijava na poziv i prilozi koji se podnose uz prijavu, podnose se na propisanim obrascima i mogu se pruzeti sa web sajta Službe za upravljanje kadrovima.

5. Prilozi i dokazi koji se podnose uz prijavu:

- Biografija;
- dizajn obuke u skladu sadržajem i očekivanim ishodima obuke u Programu opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade za 2012. godinu;
- fotokopija diplome o stručnoj spremi;
- fotokopije potvrda ili sertifikata o stručnom usavršavanju u relevantnoj oblasti;
- fotokopija potvrda ili sertifikata o završenom programu za obuku predavača;
- potvrda o radnom iskustvu u relevantnoj oblasti;
- saglasnost rukovodioca da bude predavač.

6. Rok za podnošenje prijava

Prijave se mogu podnositi do kraja novembra 2012. godine, a postupak odabira predavača će se sprovoditi jednom mesečno u terminima o kojima će podnosioci prijava biti naknadno obavešteni.

7. Adresa na koju se podnose prijave

Služba za upravljanje kadrovima, Sektor za odabir i razvoj kadrova, Bulevar Mihajla Pupina broj 2, 11070 Novi Beograd sa naznakom "Za poziv"

8. Kontakt osoba

Sanja Stanojević, Centar za stručno usavršavanje, tel. 311-39-43

9. Napomene

Državni službenici mogu podneti prijavu za više obuka istovremeno.
Ukoliko podnosi prijave za realizaciju više obuka državni službenik je u obavezi da za svaku obuku pojedinačno pripremi i dostavi prikaz dizajna obuke.
Nakon završenog postupka odabira predavača, kandidati koji budu ispunili kriterijume biće uvršćeni na listu predavača koja će biti objavljena na web sajtu Službe.
Predavače sa liste Služba će angažovati u skladu sa potrebama.

Sve obuke se realizuju u prostorijama Službe za upraljanje kadrovima prema godišnjem planu realizacije Programa opšeg stručnog usavršavanja.

Svi potrebni obrasci nalaze se na web sajtu Službe za upravljanje kadrovima:

Obrazac za prijavu http://www.suk.gov.rs/sr_latin/vesti/vest.dot?id=13364 (ONLINE)
Biografija http://www.suk.gov.rs/sr_latin/vesti/vest.dot?id=13364 (ONLINE)
Obrazac za dizajn obuke http://www.suk.gov.rs/sr_latin/vesti/vest.dot?id=13364 (ONLINE)
Odobrenje rukovodioca http://www.suk.gov.rs/sr_latin/vesti/vest.dot?id=13364 (ONLINE)
Kriterijumi za ocenjivanje http://www.suk.gov.rs/sr_latin/vesti/vest.dot?id=13364 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Službe za upravljanje kadrovima, 12.3.2012.

ASOCIJACIJA POTROŠAČA SRBIJE TRAŽI DA SE U NOVOJ VLADI OFORMI MINISTARSTVO ZA ZAŠTITU PRAVA I INTERESA POTROŠAČA I DA SE FORMIRAJU GRADSKI OMBUDSMANI, KAO SAMOSTALNA I NEZAVISNA TELA

Asocijacija potrošača Srbije (APOS) će, povodom Svetskog i Evropskog dana potrošača 15. marta, javnosti predstaviti izborne zahteve potrošača koji će u toku izborne kampanje biti ponuđene svim akterima koji se budu kandidovali na predstojećim izborima.

Cilj kampanje je da se kandidati na izborima, ukoliko potpišu izborne zahteve potrošača, sporazumom obavežu da će i nakon dolaska na vlast građanima omogućiti pravednu zaštitu na tržištu.

Takođe namera je da se motivišu potrošači, da kao birači utiču na brže ostvarivanje svojih prava.

Asocijacija potrošača Srbije zatražila je od političara da se obavežu da će u novoj vladi oformiti ministarstvo za zaštitu prava i interesa potrošača, efikasnom i dobro organizovanom vladom obezbediti intitucionalni okvir za transparentan socijalni dijalog i efikasnu međuresorsku saradnju.

Nadležnosti ministarstva treba da omoguće da se tokom donošenja i primene zakona uvažavaju interesi i prava svih.

Bez socijalnog dijaloga nema pravedne i odgovorne države, niti uspešnog društveno ekonomskog razvoja, kao i društveno odgovornog poslovanja.

APOS takođe traži da se formiraju gradski ombudsmani - zaštitnici prava i interesa potrošača, kao samostalna i nezavisna tela.

U skupštinskim odborima, u regulatornim telima i javnim agencijama, u nadležnim ministarstvima, na lokalnom nivou, trebalo bi omogućiti zastupljenost interesa potrošača u procesu donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, kao i razvoja novih proizvoda i usluga.

Od političara se takođe traži da obezbede uslove za usvajanje standarda po kojima će se proizvoditi, uvoziti i prodavati, jer bez njih nema prave konkurencije, niti potrošači mogu da ostvare svoja osnovna prava.

"U planove i programe obrazovanja za sve uzraste uključite osnovne pojmove o potrošačkim pravima, omogućite ostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu, uvedite,,zelene javne nabavke" i tako pomozite kompanijama koje poštuju ekološke standarde, poštujte evropske standarde u primeni Zakona o zaštiti potrošača, formirajte Savet potrošača od predstavnika organizacija potrošača", neki su od zahteva APOS-a.

Izvor: Tanjug, 12.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U 2012. GODINI ČIJI SU NOSIOCI NEVLADINE ORGANIZACIJE • Krajnji rok za podnošenje prijava je 27. mart 2012. godine •

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je "Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2012. godini čiji su nosioci nevladine organizacije", u iznosu od 15,5 miliona dinara. Realizacija odabranih projekata biće sufinansirana najviše do 500 hiljada dinara po projektu.

Ministarstvo će sufinansirati projekte od javnog interesa, koji mogu doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine. Projekti se mogu odnositi na:

• popularizaciju, podsticanje i jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine (informisanje, promotivne aktivnosti, izdavaštvo, festivali, kampanje, ekološke izložbe);
• unapređenje znanja o određenoj temi kroz organizovanje neformalnih vidova obrazovnih aktivnosti (seminari, stručni skupovi);
• realizaciju projekata usmerenih ka rešavanju pojedinačnog problema ili teme u oblasti očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine (zaštita i održivi razvoj prirodnih resursa; zaštita prirode; biodiverzitet, zaštita ozonskog omotača; klimatske promene; upravljanje otpadom (izuzev projekata koji se odnose na akcije čišćenja i uređenja prostora) i druge oblasti iz delokruga Ministarstva;
• druge aktivnosti od javnog interesa kojima se doprinosi zaštiti životne sredine

Krajnji rok za podnošenje prijava je 27. mart 2012. godine.

Tekst konkursa možete preuzeti na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/tenderi/tekst_konkursa_nvo_2012.pdf (ONLINE), obrazac prijave za sufinansiranje projekta na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-zastite-zivotne-sredine--1636-c25-content.htm (ONLINE) a uputstvo sa detaljnijim informacijama http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/tenderi/uputstvo_za_sprovodjenje_konkursa_2012.pdf (ONLINE)

Detaljnije informacije mogu se dobiti na telefon: 011/3132-936

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 12.3.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U FEBRUARU 2012. GODINE

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su krajem februara iznosile 11.174,6 miliona evra. U toku februara najveći devizni priliv ostvaren je po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 52,0 miliona evra i korišćenja kredita i donacija u iznosu od 16,8 miliona evra. U istom periodu, najveći odliv iz deviznih rezervi zabeležen je po osnovu dospelih državnih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 204,2 miliona evra, kao i po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 188,5 mln evra.

Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju februara iznosile su 6.347,0 miliona evra.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije obezbeđuju pokrivenost novčane mase M1 od 429 odsto, kratkoročnog duga u iznosu od 1.663 odsto i istovremeno pokrivaju više od sedam meseci uvoza robe i usluga.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u februaru je iznosio 1.691,2 miliona evra i bio je za 128,1 milion evra manji nego u prethodnom mesecu. U prva dva meseca ove godine u međubankarskoj trgovini je realizovano ukupno 3.510,4 miliona evra.

Radi ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je tokom prošlog meseca na međubankarskom deviznom tržištu prodala devize - evre u iznosu od 188,5 miliona evra.

U februaru je zabeležena nominalna deprecijacija dinara prema evru za 3,7%, dok je od početka ove godine dinar prema evru nominalno deprecirao za 5%.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA RASPODELU BUDŽETSKIH SREDSTAVA ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI U ČIJEM RADU SU U SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZICI I PISMA MANJINSKIH NACIONALNIH ZAJEDNICA ZA 2012. GODINU • Rok za podnošenje prijava na konkurs je do 15. aprila 2012. godine •

Na osnovu člana 6. Odluke o raspodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, organima i organizacijama u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina ("Sl. list APV", br. 6/2008), Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice raspisuje konkurs za raspodelu budžetskih sredstava organima  i organizacijama u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini  u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma manjinskih nacionalnih zajednica za 2012. godinu.

Sredstva u iznosu od 6.650.000,00 (slovima: šestmilionašestopedesethiljadadinara) dinara će se koristiti za sufinansiranje projekata čiji je cilj unapređivanje prava na službenu upotrebu jezika i pisama manjinskih nacionalnih zajednica u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Pravo da učestvuju na konkursu imaju:

- organi opštine i grada na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, u kojima je Statutom utvrđena službena upotreba jezika i pisama manjinskih nacionalnih zajednica na celoj teritoriji opštine ili grada ili naseljenim mestima na njihovoj teritoriji;
- mesne samouprave na teritoriji opština i gradova iz prethodne alineje;
- drugi organi, organizacije, službe i ustanove na teritoriji opština i gradova - korisnici budžetskih sredstava, iz alineje jedan.
Sredstva se dodeljuju za finansiranje, odnosno učešće u finansiranju:
- osposobljavanja zaposlenih u organima i organizacijama gde se koriste jezikom nacionalne manjine koji je utvrđen kao jezik u službenoj upotrebi, a naročito na radnim mestima na kojima se ostvaruje kontakt sa strankama (učešćem na kursevima, seminarima i drugim načinima organizovanim u tu svrhu) i za razvoj sistema elektronske uprave za rad u uslovima višejezičnosti;
- troškove izrade i postavljanja tabli sa nazivom organa i organizacija, nazivom naseljenog mesta na putnim pravcima, nazivom ulica i trgova ispisanih i na jezicima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u opštini, gradu i naseljenom mestu i za štampanje dvojezičkih ili višejezičkih obrazaca kao i za štampanje službenih glasila i drugih javnih publikacija.

Visina sredstava za raspodelu utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma:

- broj jezika i pisama koji su u službenoj upotrebi na celoj teritoriji opštine, grada i naseljenog mesta;
- procentualno učešće pripadnika nacionalnih manjina čiji su jezici i pisma u službenoj upotrebi u ukupnom broju stanovništva;
- ukupni materijalni troškovi potrebni za realizaciju projekata;
- postojanje drugih izvora finansiranja projekata;
-  kontinuitet u finansiranju projekata od strane Sekretarijata, odnosno da li se sredstva traže prvi put.

Rok za podnošenje prijava na konkurs je do 15. aprila 2012. godine.

Prijave na konkurs se podnose isključivo na konkursnim obrascima Sekretarijata. Kompletna konkursna dokumentacija može se preuzeti u prostorijama Sekretarijata ili na internet adresi:

www.ounz.vojvodina.gov.rs.

Prijave na konkurs se podnose na srpskom jeziku ili na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Prijave se podnose lično, predajom pisarnici pokrajinskih organa uprave u Novom Sadu (zgrada Vlade AP Vojvodine) ili se upućuju poštom na adresu: Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad.

Prijave na konkurs se dostavljaju u dva primerka sa dve izjave overene i potpisane od strane ovlašćenog lica podnosioca prijave, ukoliko se konkuriše po jednom osnovu, ukoliko se istovremeno konkuriše i po drugom osnovu, prijave se dostavljaju ukupno u četiri primerka, sa četiri overene izjave.

Neće se uzeti u razmatranje neblagovremene ili nepotpune prijave, a nedostatak nije po ukazivanju otklonjen, ili se ne odnose na konkursom predviđene namene ili su podnete od strane neovlašćenih lica.

Korisnik se obavezuje da odobrena srestva upotrebi samo za namene za koje su dodeljena, a neutrošena sredstva da virmanski vrati budžetu na odgovarajuću poziciju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice. Korisnik se obavezuje da o utrošku dodeljenihsredstava podnese izveštaj odmah a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice zadržava pravo da od podnosioca prijave po potrebi zatraži dodatnu dokumentaciju odnosno ispunjenje dodatnih uslova ili izađe na lice mesta. Prijave i priložena dokumentacija se podnosiocima ne vraćaju.

Rezultati konkursa se objavljuju na zvaničnoj internet adresi Sekretarijata. Sekretarijat nije obavezan da obrazloži svoje odluke. Na odluku Sekretarijata ne može se uložiti žalba ili neki drugi pravni lek.

Detaljnije informacije na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/Konkursi/2012/sljezik/Konkurs_sl_2012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekratarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 12.3.2012.

UPUTSTVO O OBAVEZI I NAČINU PRIKUPLJANJA, OBRADE I DOSTAVLJANJA PODATAKA O STANJU I STRUKTURI PLASMANA, POTRAŽIVANJA I OBAVEZA BANAKA: • Narodna banka Srbije obaveštava banke da sve dok NBS ne objavi ažuran i tačan spisak javnih preduzeća na svojoj internet stranici za izradu obrasca USSPO koriste spisak javnih preduzeća za januar 2012. godine •

U skladu s tačkom 3. stav 3. Uputstva o obavezi i načinu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka ("Sl. glasnik RS", br. 62/2010 i 89/2011 - prim. red) za potrebe popunjavanja obrasca USSPO, Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici objavljuje spisak javnih preduzeća, koji redovno ažurira.
S obzirom na to da za podatke o javnim preduzećima za mesec februar 2012. godine koje Narodna banka Srbije poseduje nije potvrđeno da su tačni i potpuni - obaveštavaju se banke da sve dok Narodna banka Srbije ne objavi ažuran i tačan spisak javnih preduzeća na svojoj internet stranici za izradu obrasca USSPO koriste spisak javnih preduzeća za januar 2012. godine.

Računovodstvo i finansije
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 9.3.2012.

OPŠTE OBAVEZUJUĆE UPUTSTVO O PONAŠANJU ELEKTRONSKIH MEDIJA U PREDIZBORNOJ KAMPANJI: Izborna lista, odnosno kandidat, na televiziji ili radiju moći će da zakupe najviše po pet minuta dnevno, a emiteri će u jednom danu moći da emituju maksimalno 90 minuta plaćenog predizbornog programa i to isključivo van udarnih termina • Novina je i to da emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni program, ali ukoliko se za to odluči, mora svim izbornim listama, odnosno kandidatima, obezbediti jednake programske, tehničke i finansijske uslove •

Izborna lista, odnosno kandidat, na televiziji ili radiju moći će da zakupe najviše po pet minuta dnevno, a emiteri će u jednom danu moći da emituju maksimalno 90 minuta plaćenog predizbornog programa i to isključivo van udarnih termina, propisala je Republička radio-difuzna agencija.

"Reč je o pravilima koja važe za kampanje u okviru lokalnih, parlamentalnih i predsedničkih izbora, kao i izbora za nacionalne savete manjina, a cilj im je da obezbede ravnomernu zastupljenost svih stranaka", rekao je danas na konferenciji za novinare član Saveta RRA Goran Peković.

Kvote, ukoliko predsednički izbori budu raspisani istovremeno kad i lokalni, neće se menjati, a Opštim obavezujućim uputstvom radio i televizijskim stanicama u predizbornoj kampanji definisano je da plaćeni termini mogu da se emituju bez prekida najviše trideset minuta.

Televizije termine strankama ne mogu ustupiti u periodu od 6 do 9 i od 19 do 23 časova, a radio stanice od 6 do 9 i 15 do 19 časova, a emiteri moraju voditi računa o jednakoj zastupljenosti izbornih lista, odnosno predsedničkih kandidata.

Novina je i to da emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni program, ali ukoliko se za to odluči, mora svim izbornim listama, odnosno kandidatima, obezbediti jednake programske, tehničke i finansijske uslove.

Emiter je dužan da u svojoj programskoj šemi unapred odredi termine za plaćeni predizborni program, koje tokom kampanje neće mogu proizvoljno da menja, a termin stranke koja nije zainteresovana ne može ustupiti drugoj.

"Jednom u toku kampanje izborna lista se može opredeliti za prilog od 30 minuta, ali u danu kada se ona emituje, neće imati pravo na petominutni prilog", naveo je Peković i ukazao da stranački programi koji se emituju u zakupljenim terminima moraju biti označeni kao "plaćeni predizborni termin".

Javni servisi i to ne samo RTS i RTV već i emiteri čiji je osnivač lokalna samouprava nemaju pravo da iznajmljuju termine strankama, a prema njegovim rečima, stranački funkcioneri, koji su na izbornim listama, u toku kampanje neće moći da učestvuju u zabavnim programima.

On je napomenuo da dužina trajanja informativnih emisija u kojima gostuju predstavnici izbornih lista nije ograničena i da je stvar uređivačke politike medija, ali da moraju biti označene kao "predizborni program".

Međutim, kako je podvukao, izveštaji o aktivnostima predsedničkih ili kandidata sa izbornih lista moraju biti zasnovani na načelima objektivnosti, ravnomernosti i zaštite javnog interesa.

Peković je naveo da javni servisi reklame političkih stranaka mogu emitovati u trajanju do šest minuta po satu, a komercijalni emiteri u trajanju do 12 minuta, dok se istraživanja javnog mnjenja mogu objavljivati uz uslov da se imenije naručilac i ne u udarnim terminima informativnih emisija.

Izborna propaganda i objavljivanje procene rezultata izbora preko radio i TV stanica zabranjeni su 48 sati pre dana održavanja izbora pa sve do zatvaranja biračkih mesta.

Emitovanje predizbornih plaćenih termina, predizbornih programa i stranačkih reklama biće predmet analize RRA, koja je za tu namenu pripremila poseban softver, kojim će biti utvrđeno da li su televizije ispoštovale uputsta i svim partijama dala jednak prostor.

Savet RRA će u toku kampanje biti u stalnom zasedanju i postupci protiv emitera koji budu kršili propisana pravila biće brži od redovnih i trajaće od nekoliko sati do nekoliko dana.

Izricaće im se opomene i javna upozorenja, odnosno oduzimati dozvola do 30 dana ili trajno, a RRA će, kako je podvukao Peković, sankcionisati svaki prestup koji bi mogao da ugrozi demokratičnost predizborne kampanje.

Izvor: Tanjug, 9.3.2012.

STRATEGIJA ZA UNAPREĐENJE EKONOMSKOG POLOŽAJA ŽENA U VOJVODINI OD 2012. DO 2016. GODINE: Na okruglom stolu o životu žena u malim mestima koji je održan u Novom Sadu najavljeno donošenje Strategije

Potrebne su mere države da bi se popravio veoma težak položaj žena na selu, rečeno je danas na okruglom stolu u Novom Sadu o životu žena u malim mestima.

Zamenica vojvođanskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov rekla da su najveći problemi sela velika nezaposlenost, odlazak mladih, potpuno odsustvo društvenog života i nedostatak zdravstvene zaštite što najviše pogađa žene "zbog čega život na selu postaje nepodnošljiv".

"Žene na selu često ne vide način kako da se društveno angažuju, jer slove za građanke drugog reda i skoro niko na njih ne obraća pažnju. Uglavnom se bave humanitarnim radom i očuvanjem tradicije, ali za to nemaju adekvatan prostor i finansijsku podršku", rekla je zamenica ombudsmana.

Prema njenim rečima, država bi morala da donese mere koje će stimulisati učešće seoskih žena u svim aktivnostima zajednice, kao i mere za opstanak sela kako ne bi ostala bez stanovnika.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević je rekla da je Srbija veoma dugo u procesu tranzicije, zbog čega su se brzi i kratki potezi države pretvorili u dugotrajne postupke, u kojima su najveće žrtve upravo žene.

"Mnogo je grupacija žena koje su posebno ugrožene, a među njima se izdvajaju mlade žene koje traže posao, a poslodavci im uslovljavaju planiranje trudnoće, zatim žene srednjih godina koje su ostale bez posla i teško nalaze novi, i žene na selu koje su višestruko diskriminisane", rekla je Sedlarević.

Prema njenim rečima, seoske žene u Srbiji, iako žive u 21. veku, veoma retko se obrazuju više od osnovne ili srednje škole, a to bi trebalo da država sistemski organizuje.

Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački je rekla da 75 odsto seoskih žena nije pohađalo nikakvu obuku po završetku redovnog obrazovanja, iako više od polovine kaže da su im potrebni dodatna obuka i udruživanje.

Prema njenim rečima, samo 46 odsto seoskih žena je formalno zaposleno, od čega 11 odsto u svojoj ili porodičnoj firmi. Skoro 80 odsto nema automobil, 61 odsto nisu vlasnice kuća, a samo 20 odsto ima neku imovinu.

"Iz generacije u generaciju se smanjuje broj žena koje se bave poljoprivredom što govori da od toga u prošlosti nisu imale koristi. To je potpuno suprotno od ambijenta u kojem žive, i to bi trebalo promeniti", ocenila je Šijački.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić je najavila da se priprema Strategija za unapređenje ekonomskog položaja žena u Vojvodini od 2012. do 2016. godine.

Izvor: RTV, 9.3.2012.

DOKUMENT SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE "ZDRAVLJE 2020" BITI USVOJEN U NAREDNIM MESECIMA • Cilj ovog dokumenta da se unapredi zdravlje i dobrobit stanovništva smanjenjem nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti i obezbedi održivost zdravstvenog sistema •

Javno slušanje na temu: Politika evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje 2020" - zdravlje u svim politikama i Srbija, u organizaciji Odbora za zdravlje i porodicu, održano je danas u Domu Narodne skupštine.

Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Paja Momčilov otvarajući javno slušanje naveo je da će dokument SZO "Zdravlje 2020" biti usvojen u narednim mesecima i da će obeležiti zdravstvenu politiku evropskog regiona u navedenom periodu. Bitno je da u Srbiji razgovaramo o ovom dokumentu i da mobilišemo društvenu javnost da spremno dočeka njegovo donošenje i uspešno primeni zacrtane ciljeve, naglasio je dr Momčilov.

Šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju dr Dorit Nican Kaluski prisutnima je predstavila osnovne postavke nove zdravstvene politike evropskog regiona SZO "Zdravlje 2020". Dr Kaluski je navela da je cilj ovog dokumenta da se unapredi zdravlje i dobrobit stanovništva smanjenjem nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti i obezbedi održivost zdravstvenog sistema u čijem se sedištu nalazi čovek. Dr Kaluski je predstavila i prioritete nove zdravstvene politike evropskog regiona.

Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković pozdravio je ideju usvajanja dokumenta SZO "Zdravlje 2020", koji podrazumeva brigu za zdravlje kroz sve politike u državi, jer bez sveobuhvatnog pristupa Vlade i celog društva nema adekvatnog odgovora u rešavanju izazova koji se nalaze pred zdravstvenim sistemom. Bitno je i uskladiti ciljeve i mere na nacionalnom nivou sa evropskim strategijama, naglasio je ministar Stanković.

Zamenik predsednika Odbora za zdravlje i porodicu dr Simo Vuković ocenio je da vrednost ovog dokumenta leži u strateškom intersektorskom pristupu i dobro postavljenim ciljevima, a da je na Odboru da učini dalje korake u jačanju svoje kontrolne uloge u vođenju zdravstvenih politika, kao i dalje razvijanje predstavničke uloge kroz komunikaciju sa građanima, civilnim sektorom i akademskom zajednicom. Takođe, usvajanje novih sistemskih zakona iz oblasti zdravstva, kontrola njihovog sprovođenja, kao i ocena efekata zdravstvene politike jesu zadaci koji stoje pred Narodnom skupštinom i Odborom za zdravlje i porodicu, naveo je dr Vuković.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović-Batut" dr Tanja Knežević predstavila je osnovne demografske i zdravstvene pokazatelje stanja u Srbiji, dok je predstavnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije Petar Stajković govorio o ulozi Fonda u zdravstvenom sistemu Srbije i o izazovima sa kojima se Fond susreće.

Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije dr Dragan Delić je učesnicima javnog slušanja ukazao na ulogu ovog tela u sprovođenju politike evropskog regiona SZO "Zdravlje 2020".
Predstavnici Dijabetološkog saveza Srbije, Srpskog lekarskog društva, nacionalnih medicinskih asocijacija-komora takođe su uzeli učešće na javnom slušanju, predstavljajući ulogu udruženja pacijenata, stručnih organizacija i nacionalnih medicinskih asocijacija u sprovođenju politike "Zdravlje 2020" u Srbiji.

U nastavku javnog slušanja, predstavnica udruženja "Klub zdravlje" i urednica veb portala "Zdravoskop" je govorila o ulozi medija u informisanju i edukovanju javnosti o stanju i o politikama u domaćem zdravstvu, dok je o dokumentu "Zdravlje 2020" iz perspektive nevladinog sektora prisutnima govorila predstavnica organizacije "Doktori protiv korupcije".

Učesnici javnog slušanja su se, nakon izlaganja učesnika i obavljene rasprave složili o sledećim stavovima, koje možete pročitati na http://www.parlament.gov.rs/Odr%C5%BEano_javno_slu%C5%A1anje_na_temu:_Politika_evropskog_regiona_Svetske_zdravstvene_organizacije_%E2%80%9EZdravlje_2020%E2%80%9C_%E2%80%93_zdravlje_u_svim_politikama_i.15114.941.html (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 9.3.2012.

NAJAVLJENO FORMIRANJE RADNE GRUPE KOJA ĆE VODITI RAČUNA O TOME DA DOMAĆE KOMPANIJE IMAJU RAVNOPRAVNE USLOVE NA TENDERIMA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić najavio je danas formiranje radne grupe koja će voditi računa o tome da domaće kompanije imaju ravnopravne uslove na tenderima Elektroprivrede Srbije (EPS).

Mrkonjić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, održanoj nakon sastanka sa predstavnicima EPS-a i konzorcijuma domaćih kompanija za konsalting i inženjering u energetici, naveo da će radna grupa pratiti tenderski proces i stvarati uslove da se eliminišu "uska grla" koja smetaju realizaciji tih značajnih projekata.

Radnu grupu će, kako je istakao, činiti predstavnici Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, EPS-a, preduzeća elektro-mašinogradnje i Uprave za javne nabavke Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, država će moći da insistira na većem učešću domaćih kompanija u slučajevima kada se energetski poslovi finansiraju komercijalnim kreditima, što je već uradila kod kineskog i azerbejdžanskog kredita.

To, kako je naveo, neće biti moguće u slučaju kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke (SB).

Predsednik Izvršnog odbora konzorcijuma Slobodan Babić istakao je da 14 srpskih firmi i instituta koji čine taj konzorcijum ne žele povlastice, već samo ravnopravno učešće na tenderima.

Babić je saopštio da su poslovi koje su članice konzorcijuma do sada obavile za EPS garancija da mogu da ispune sve rokove i zahteve, pri čemu je kao primer naveo revitalizaciju Termoelektrane "Kostolac B".

Konzorcijumu su, kako je istakao, potrebni kapitalni energetski poslovi u Srbiji kako bi imao reference za poslove u inostranstvu i tako sačuvao 12.000 radnih mesta.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković naglasio je da su domaće firme iz srpske elektro-mašinogradnje, članice konzorcijuma, dugogodišnji pouzdani parteri EPS-a.

On je napomenuo da EPS godišnje u tehničke programe ulaže približno 700 miliona evra, od čega u investicione programe u kojima velikim delom učestvuje domaća privreda od 400 miliona do 500 miliona evra.

Da bi se omogućilo veće učešće srpske privrede, moramo da imamo domaći bankarski sektor koji će to podržati, zaključio je Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 9.3.2012.

RASPISANI KONKURSI POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA URBANIZAM, GRADITELJSTVO I ZAŠTITU ŽIVOTNE ZA SU/FINANSIRANJE PROJEKTNIH AKTIVNOSTI UPRAVLJAČA U ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA AP VOJVODINE U TOKU 2012. GODINE

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, 29. februara ove godine u dnevnom listu "Dnevnik", u "Službenom listu APV", broj 4 i na internet prezentaciji Sekretarijata www.ekourb.vojvodina.gov.rs, raspisao je četiri konkursa, i to: Za su/finansiranje projektnih aktivnosti upravljača u zaštićenim područjima AP Vojvodine u toku 2012. godine.

Za su/finansiranje izrade: planova generalne regulacije za naseljena mesta do 30.000 stanovnika, projektno-tehničke dokumentacije infrastrukturnih objekata u lokalnim samoupravama sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, projektno-tehničke dokumentacije za objekte javne namene sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, kojima se planira unapređenje primene obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, upotreba ekoloških građevinskih materijala i primena novih tehnologija u građenju,

Konkurs je raspisan i za dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju projekata udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine kojima će se promovisati zaštita i unapređenje stanja životne sredine i realizovati konkretne aktivnosti u oblasti zaštite prirodnih vrednosti, očuvanja i unapređenja biodiverziteta, kao i programe edukacije i podizanja svesti javnosti na teritoriji AP Vojvodine i za dodelu bespovratnih sredstava iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2012. godini za realizaciju projektnih aktivnosti udruženja građana sa sedištem na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2012. godini, iz oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva, kojima će se promovisati urbano, arhitektonsko i graditeljsko nasleđe, princip pristupačnosti, univerzalnog dizajna, energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 9.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE PROJEKTA ZA RAZVOJ USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE • Krajnji rok za prijavljivanje, odnosno za dostavu projektnih predloga je 23. mart 2012. godine u 14 časova •

Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije - Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, raspisuje konkurs za dodelu sredstava za finansiranje projekata za razvoj usluga socijalne zaštite

I. Cilj konkursa je razvoj usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici.

II. Prioriteti konkursa su uspostavljanje usluga socijalne zaštite, unapređenje već uspostavljenih usluga socijalne zaštite i razvoj inovativnih usluga socijalne zaštite za sledeće ciljne grupe korisnika:

- deca i mladi,
- deca sa smetnjama u razvoju,
- odrasle osobe sa invaliditetom,
- stari.

III. Podnosioci predloga projekta mogu biti udruženja čiji će projekti doprineti ostvarenju cilja konkursa, odnosno čiji su projekti u skladu sa definisanim priorotetima konkursa, kao i u skladu sa Smernicama koje su sastavni deo ovog konkursa i objavljene su na internet stranici Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije www.minrzs.gov.rs.

IV. Uslov za učešće na konkursu je partnerstvo udruženja sa centrom za socijalni rad, republičkom ustanovom socijalne zaštite ili sa jedinicom lokalne samouprave u kojoj se sprovodi projekat.

V. Sredstva za finansiranje projekata obezbeđena su u Budžetu Republike Srbije u ukupnom iznosu od 27.191.109,00 (slovima: dvadeset sedam miliona sto devedest jedna hiljada sto devet) dinara.

VI. Maksimalan iznos sredstava po projektu je 1.500.000,00 (slovima: milion petstotina hiljada) dinara.

VII. Dužina trajanja projekata ne može biti kraća od šest niti duža od devet meseci.

VIII. Krajnji rok za prijavljivanje odnosno za dostavu projektnih predloga je 23. mart 2012. godine u 14 časova. Blagovremenom dostavom smatra se preporučena pošiljka predata pošti najkasnije do navedenog termina.

SMERNICE ZA PODNOSIOCE PROJEKTA

1. Kriterijumi

1.1 Kriterijumi za podnosioce prijava

Podnosioci prijave moraju da ispunjavaju sledeće kriterijume:

- da su registrovana udruženja u skladu sa Zakonom o udruženjima;
- da im je sedište u Republici Srbiji;
- da su direktno odgovorni za pripremu i realizaciju projekta, a ne da deluju u svojstvu posrednika.

Projektni predlozi organizacija i njihovih partnera koji nisu ispunili ugovorne obaveze i poštovali procedure vezane za projekte finansirane od strane Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije na konkursima Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu 2009, 2010. i 2011. godine, neće se uzeti u razmatranje.

Ukoliko se ustanovi da podnosilac predloga projekta odnosno lice angažovano na realizaciji projekta, podleže sukobu interesa neće mu biti dodeljena sredstva na ovom Konkursu.

1.2 Sadržaj projekta za koji se mogu dodeliti sredstva

Lokacija

Sve projektne aktivnosti moraju se realizovati na teritoriji Republike Srbije.

Tip projekta

Projekti treba da budu koherentni i precizni u odnosu na usluge čiji je razvoj odnosno realizacija planirana projektom, moraju imati jasne ishode uspešnosti i moraju da se bave uslugama namenjenim ciljnim grupama korisnika navedenim u Konkursu.

Broj predloga i odobrenih projekata po podnosiocu prijave:

Podnosilac prijave može da podnese više od jednog predloga projekta i može mu biti odobreno finansiranje više od jednog projekta u okviru Konkursa.

1.3 Vrsta troškova koja se može uvrstiti u budžet projekta

Kao projektna sredstva u obzir se mogu uzeti samo prihvatljivi troškovi.

U interesu je svakog podnosioca prijave da obezbedi realan budžet sa što povoljnijim cenama.

Prihvatljivi direktni troškovi

Da bi bili prihvatljivi, prema ovom konkursu, troškovi moraju da:

- budu neophodni za izvođenje projekta i da su usaglašeni sa principima poštenog finansijskog upravljanja, što se naročito odnosi na vrednost uloženog novca i delotvornost troškova (dobijanja pravih vrednosti za uloženi novac);
- budu stvarni troškovi realizatora projekta ili njegovih partnera tokom perioda realizacije projekta, bez obzira na vreme stvarne isplate od strane korisnika ili partnera;
- tokom realizacije projekta budu evidentirani u obračunima ili poreskim dokumentima realizatora projekta ili njegovih partnera, prepoznatljivi, proverljivi i podržani originalnom dokumentacijom na osnovu čijih kopija se pravdaju Ministarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije - Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti.

U skladu sa navedenim uslovima i uz poštovanje procedura za dodelu sredstava, prihvatljivi troškovi uključuju:

- troškove osoblja koje je angažovano na realizaciji projekta;
- troškove nabavke opreme (nove ili korišćene) ili usluga, ukoliko odgovaraju tržišnim cenama, maksimalno do 30% ukupne vrednosti projekta;
- troškove potrošnog materijala i materijala potrebnog za realizaciju projekta;
- troškove adaptacije prostora ili završetka započete gradnje, maksimalno do 50% (sa svim pripadajućim troškovima) od ukupne vrednosti projekta;
- troškove prevoza;
- troškove kancelarije, komunikacije, komunalnih usluga i zakupa prostora;
- troškove ishrane korisnika;
- troškove koji direktno proizilaze iz uslova ugovora (troškovi evaluacije projekta, štampanja itd.), uključujući troškove finansijskih usluga (bankarskih provizija).

Neprihvatljivi troškovi

Iz budžeta projekta se neće pokrivati sledeći troškovi:

- dugovi i pokrivanje dugovanja;
- pristigle kamate;
- stavke koje se već finansiraju iz drugih izvora;
- kupovina zemlje;
- kupovina opreme koja ne služi za sprovođenje projektnih aktivnosti i nije u vezi sa projektnim aktivnostima.

Nefinansijski finansijski doprinosi projektu

Svaki nefinansijski doprinos realizatora odnosno nosioca projekta, partnera ili korisnika - ne predstavlja njihovo sufinansiranje, odnosno ne može se uračunati u budžet projekta
Projekti kod kojih je obezbeđeno sufinsiranje u projektu imaće prednost u odabiru Projekta koji će biti finansirani na ovom konkursu.

MODIFIKACIJE PREDLOGA PROJEKTA

Pre donošenja konačne odluke o finansiranju Komisija za procenu predloga projekata može podnosiocu prijave sugerisati da izvrši određene modifikacije predloga projekta, u smislu budžeta i u smislu aktivnosti planiranih u projektu. Podnosilac predloga projekta ima pravo da prihvati ili odbije sugestije.
Budžet predloga projekta moguće je modifikovati pre donošenja konačne odluke o finansiranju, samo ukoliko je modifikacija inicirana od strane Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije - Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.
2. Podnošenje projektnih predloga

2.1 Kako se prijaviti i po kojoj proceduri

2.1.1. Prijavljivanje predloga projekta: osnovna dokumentacija, obavezna prateća i ostala poželjna dokumentacija

Prijavni formati koji čine osnovnu dokumentaciju dostupni su na internet adresi: www.minrzs.gov.rs. Za obaveznu i poželjnu prateću dokumentaciju nema propisanih formata.
Osnovna dokumentacija
Osnovnu dokumentaciju čine: popunjen Obrazac za pisanje predloga projekta (Aneks 1); popunjen Obrazac budžeta projekta - tabelarni prikaz budžeta (Aneks 2); Narativni budžet (Aneks 3).
Podnosioci prijava moraju se striktno pridržavati prijavnog formata i popuniti sve strane prema naznačenim redosledima.
Podnosici prijava svoje predloge projekata popunjavaju na srpskom jeziku, ćirilicom.
Molimo vas da prijavne formate popunite jasno i precizno, kako bismo mogli da na najbolji mogući način procenimo vaše prijave.
Prijave u kojima je Aneks 1- Obrazac za pisanje predloga projekta napisan rukom ili pisaćom mašinom neće se smatrati važećim.

Prateća dokumentacija

Uz prijavu se mora predati i sledeća obavezna prateća dokumenta:

- Statut podnosioca prijave;
- Akt o registraciji podnosioca prijave;
- Bilans stanja i uspeha za 2011. godinu.

2.1.2. Krajnji rok za prijem prijava

Krajnji rok za dostavu prijava je 23. mart 2012. godine u 14 časova.
Blagovremenom dostavom smatra se preporučena pošiljka predata pošti najkasnije do navedenog termina.

2.2.3 Gde i kako poslati prijavu

Sva dokumentacija se dostavlja u jednoj zapečaćenoj koverti, zaštićenoj od oštećenja koja mogu nastati u transportu.
Prijava se šalje poštom na adresu: Ministasrtvo rada i socijane politike, Nemanjina 22-26 (VI sprat B krilo, kancelarija br.4.), 11000 Beograd
Prednja strana koverte mora sadržati sledeće podatke: Prijava na konkurs Ministastva rada i socijalne poliike Republike Srbije - Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu - Naziv podnosioca prijave - Adresa podnosioca prijave - Naziv projekta - "ZA KONKURS - NE OTVARATI"

2.2 Dodatne informacije

Za sva pitanja u vezi sa procedurom prijavljivanja na Konkurs zainteresovani se mogu obratiti Ministasrtvu rada i socijane politike na telefone: 011 362 15 83; 011 363 16 35; ili elektronskim putem na gordana.milovanovic@minrzs.gov.rs Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

2.3 Obaveštenje o odluci o podršci

Odluka da se odbaci projektni predlog može biti doneta ukoliko:
- je poslat nakon krajnjeg roka;
- nije kompletan.
Odluka o odbacivanju projektnog predloga je konačna.
Ministarstvo rada i socijane politike će nakon zasedanja Komisije, objaviti listu odobrenih projekata na svojoj internet stranici.
Učesnici konkursa imaju pravo prigovora na listu odobrenih projekata, u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.
Odluka da se ne odobri finansiranje projektnog predloga donosi se ako je projektni predlog sadržajno, tehnički i finansijski inferioran u odnosu na odabrane predloge projekta.

3. Lista aneksa

Aneks 1 - Obrazac za pisanje predloga projekta (92 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/356-2012-03-08-15-01-08 (ONLINE)
Aneks 2 - Obrazac budžeta projekta (69 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/356-2012-03-08-15-01-08 (ONLINE)
Aneks 3 - Narativni budžet (40.5 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/356-2012-03-08-15-01-08 (ONLINE)
Aneks 4 - Uputstvo za popunjavanje predloga projekta (73.5 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/356-2012-03-08-15-01-08 (ONLINE)
Aneks 5 - Uputstvo za izradu budžeta projekta (108 kB) http://www.minrzs.gov.rs/cms/yu/konkursi/356-2012-03-08-15-01-08 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike, 8.3.2012.

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA ODRŽANA 9. MARTA 2012. GODINE

Pomeren rok za nacrt novog statuta grada

Odbornici Skupštine grada na današnjoj sednici izmenili su zaključak o pristupanju promeni Statuta grada Beograda, tako što prethodni rok za nacrt ove odluke koji je glasio "do kraja februara" sada bude "150 dana". Komisija za izradu nacrta odluke promene statuta predložila je da bi pre izrade nacrta odluke, koji bi bio upućen Gradskom veću na utvrđivanje, bilo celishodno obaviti prethodnu raspravu, uputiti prispele predloge gradskim opštinama i o njima informisati javnost.

Predlozi za promenu statuta, naime, odnose se na pitanja koja ulaze u suštinu odnosa i podelu nadležnosti između grada i gradskih opština, organizaciju i podelu nadležnosti između opština i mesnih zajednica, kao i promenu teritorijalne organizacije grada.

Na mesto vršioca dužnosti direktora Centra za kulturu Grocke na godinu dana imenovan je reditelj Bojan Milosavljević umesto dosadašnje direktorke Ane Jovanović, kojoj je istekao mandat. Dužnosti direktora Direkcije Festa, zbog isteka mandata, razrešen je Miloš Paramentić, a na mesto v.d. direktora imenovan je dilomirani organizator filmske i TV delatnosti Dragan Marinković i to na godinu dana.

Doneta Strategija podrške razvoju civilnog društva

Strategija podrške razvoju civilnog društva na teritoriji Beograda usvojena je na današnjoj sednici Skupštine grada. Obrazlažući ovu odluku, direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Danko Runić kazao je da se strategija donosi radi unapređenja saradnje grada i udruženja organizacija civilnog društva, kako bi u partnerstvu sa ostalim društvenim subjektima, poštovanjem različitih stavova i mišljenja, dijalogom na načelima održivog razvoja, svi građani učestvovali i doprinosili razvoju grada.

- Na potrebu uspostavljanja i intenziviranja partnerstva između lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva ukazuju brojna dokumenta međunarodnih organizacija, kao što su UN, Savet Evrope, OEBS, EU. Imajući na umu navedeno i spremnost grada da unapredi saradnju, ocenjeno je kao celishodno donošenje strategije. Sa stanovišta opredeljenja grada da aktivno uzme učešće u procesu evropskih integracija, neophodno je istaći značaj i ulogu organizacija civilnog društva, pogotovo u cilju efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova - rekao je Runić.

Svojim angažmanom, uslugama koje pružaju i podrškom koju daju pojedincima i različitim društvenim grupama, udruženja kao nezavisne organizacije utiču na demokratizaciju društva i podizanje nivoa svesti građana, kao i na podsticanje njihovog učešća u donošenju odluka u javnoj politici. O ovim organizacijama sve se više govori kao o novim partnerima vlasti, pogotovo lokalnih samouprava, istakao je Runić i dodao da su one značajni partneri u socijalnoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi. Opšti cilj strategije jeste da se unaprede normativno-pravni okviri saradnje, otvore institucionalni mehanizmi saradnje, poboljša informisanost, kao i da se podstaknu građani da aktivno učestvuju u kreiranju društva, a samim tim i u rešavanju problema u Beogradu.

Usvojeni prostorni planovi Lazarevca i dela Surčina

Prostorni planovi opštine Lazarevac i dela opštine Surčin usvojeni su na današnjoj sednici gradske skupštine. Kako je obrazložio Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove, prethodni plan za opštinu Lazarevac, koji je preispitan novim planskim dokumentom, datira iz 2008. godine. Odnosi se na ukupnu površinu od oko 379 kilometara kvadratnih, a donošenjem novog plana stvaraju se mogućnosti za dalju realizaciju kroz urbanističko planiranje, a moguće je i direktno sprovođenje za veliki deo teritorije. Ovo potonje, pojasnio je Vuković, odnosi se na građevinski deo jer prostorni plan sadrži i pravila gradnje. Kad je reč o prostornom planu za deo Surčina, on se odnosi na onaj deo opštine koji nije obuhvaćen Generalnim urbanističkim planom i obuhvata oko 200 kilometara kvadratnih.

Na sednici su doneti i planovi deteljne regulacije za prostornu kulturno-istorijsku celinu Topčider - prva faza, bloka između ulica Dunavske, Tadeuša Košćuška i Bulevara vojvode Bojovića, dela privredne zone uz Batajnički put, kao i privrednog kompleksa u Krnjači "Reva I". Obrađivač je Urbanistički zavod Beograda. Takođe, usvojeno je i jedanaest akata o izradi, dopuni ili izmeni planova.

Odbornici su usvojili i planove postavljanja privremenih objekata na javnim površinama u opštinama Novi Beograd, Palilula, Vračar i Barajevo, kao i plan postavljanja tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata na javnim površinama na području Starog grada. Planovi predviđaju da u narednih pet godina 79 privremenih objekata bude postavljeno na 72 lokacije u Novom Beogradu, na Paliluli 121 objekat na 81 lokaciji, na Vračaru 72 objekta na 62 lokacije i u Barajevu devet objekata na šest lokacija. Na Starom gradu plan predviđa 132 pokretna privremana objekta i donosi se na period od dve godine.

Prošle godine izgrađeno više kapitalnih saobraćajnica

Odbornici Skupštine grada na današnjoj sednici usvojili su izveštaj o realizaciji Programa uređivanja i davanja u zakup građevinskog zemljišta u 2011. godini. Direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Boris Ranković rekao je da je u budžetu za ove namene predviđen iznos od nepunih 26 milijardi dinara, od čega je realizovana 19,1 milijarda dinara, odnosno 74 odsto predviđenih sredstava.

- Među kapitalnim saobraćajnicama od posebnog značaja za grad Beograd svakako se izdvojio most na Adi Ciganliji, koji je završen zajedno sa severnim i južnim pristupnim rampama i pušten u saobraćaj 1. januara. Sa južne čukaričke strane u toku su radovi na konstrukciji i kružnom toku sa rampama, a sa severne strane Rampa 6 je puštena u saobraćaj. Nastavljaju se i radovi na unutrašnjem magistralnom poluprstenu i konstrukciji prema Tošinom bunaru - istakao je Ranković.

On je naglasio da su završeni i radovi na izgradnji mosta preko Save u Obrenovcu i u toku je tehnički pregled, a od velikog značaja za Beograd je i izgradnja saobraćajnice koja vezuje taj most sa autoputem i petlje u Dobanovcima.

- U prošloj godini završeni su radovi na Mirijevskom bulevaru, saobraćajnici S1 uz Ibarsku magistralu, saobraćajnici u Bloku 3, ulici Marka Ristića u Bloku 14, prilaznim saobraćajnicama za kompleks ambasade SAD i ulici Kraljice Marije u Mladenovcu, kao i kanalizaciji u naselju Mali Zbeg. Završen je tehnički pregled i dobijene su upotrebne dozvole za saobraćajnicu u Lisičjem potoku, drugi deo Miloja Đaka, saobraćajnicu u Bloku 41A, saobraćajnicu uz Gružansku ulicu, ulicu Nikole Pašića u Mladenovcu i kišnu i fekalnu kanalizaciju u Užičkoj ulici - rekao je Ranković.

On je podsetio i da je obavljen tehnički pregled i dobijena upotrebna dozvola za rezervoar "Kaluđerica" i Crpnu stanicu "Bele vode", a završeni su i radovi na veoma važnom cevovodu od "Gazele" do rezervoara "Topčiderska zvezda". U toku su i radovi na rezervoaru "Vreline" u Barajevu.

- Što se kanalizacije tiče, završen je tehnički pregled i dobijena je upotrebna dozvola za kišni kolektor duž autoputa u Gornjem Zemunu, završeni su radovi na fekalnoj kanalizaciji u naselju Staro jezgro, crpnoj stanici "Surčin" i potisnom cevovodu od Krnjače 1 do izliva "Dunav" i fekalnom kolektoru do Pančevačkog puta. Završavaju se i radovi na najvećim kanalizacionim objektima u Beogradu, pre svega na interceptoru, kišnom kolekoru "Zemun polje" - "Dunav" i crpnoj stanici "Krnjača 1", koji predstavljaju okosnicu beogradskog kanalizacionog sistema - kazao je Ranković.

Prošle godine izgrađeno je skoro 8.500 grobnih mesta na grobljima "Orlovača" i "Lešće".

- Useljena su dva objekta za raseljavanje građana i u toku je pribavljanje upotrebne dozvole za jedan objekat u Azbestnom naselju, a dobijena je i upotrebna dozvola za objekat u Gružanskoj ulici. Takođe je nastavljena izgradnja osam objekata u Gostivarskoj ulici - istakao je Ranković.

Prošle godine je doneto 16 planova detaljne regulacije i jedna odluka o izradi regulacionog plana.

Usvojen Godišnji plan rada Gradskog štaba za vanredne situacije

Skupština grada usvojila je danas Godišnji plan rada Gradskog štaba za vanredne situacije za ovu godinu. Član Gradskog veća Slobodan Šolević istakao je da je Uprava za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, kao operativni deo gradskog štaba, u ovom planu precizno dala sadržaj aktivnosti štaba, nosioce aktivnosti i rok predviđen za njihovu realizaciju.

- Gradski štab je u nedavnoj vanrednoj situaciji organizovano sprovodio sve svoje aktivnosti, a svoje obaveze i u redovnoj situaciji ispunjava u okviru planiranih rokova - naglasio je Šolević.

Osnovni zadaci Gradskog štaba za vanredne situacije su donošenje predloga godišnjeg plana i odluke o organizaciji zaštite i spasavanja na teritoriji Beograda, formiranje stručno-operativnih timova i utvrđivanje njihovih zadataka, praćenje opasnosti i informisanje i obaveštavanje stanovništva o rizicima i preduzetim preventivnim aktivnostima za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i drugi zadaci.

Gradska vlast ponosna na povećan broj vrtića

Odbornici Skupštine grada usvojili su danas Odluku o finansiranju nastavnika razredne nastave angažovanih za obavljanje poslova u produženom boravku učenika trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola, Odluku o mreži predškolskih ustanova i izmene i dopune Odluke o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka učenika na rekreativnoj nastavi i troškova ekskurzije. Članica Gradskog veća Jovana Mehandžić istakla je da se ove odluke iz oblasti brige od deci i porodici donose da bi se najmlađim Beograđanima obezbedilo kvalitetno detinjstvo, a beogradskim porodicama sistemska podrška kakvu jedan moderan grad, osetljiv na potrebe svojih građana, treba da ima.

- Izmenama i dopunama odluke o regresiranju troškova boravka učenika na rekreativnoj nastavi i troškova ekskurzije termin "rekreativna nastava" menja se u "nastava u prirodi", definišu se pojmovi prihoda i domaćinstva i precizira se da se regresiranje troškova odnosi na 25 odsto od ukupne cene nastave u prirodi. Sredstva se sada prenose na račun škole, umesto na račun korisnika prava, kako bi škola njima efikasnije raspolagala - rekla je Jovana Mehandžić.

Prema njenim rečima korisnik prava na regres troškova pored roditelja sada može da bude i usvojitelj, staratelj i hranitelj, što će u praksi obuhvatiti veći broj dece. Ovo pravo će sada moći da koristi više porodica i zbog toga što je regresiranje omogućeno i roditeljima učenika završnih razreda srednje škole, a ne samo roditelji učenika četvrtog razreda srednje škole.

- Navedenim izmenama i dopunama pojednostavljena je i procedura za dokazivanje činjenice da roditelj sam vrši roditeljsko pravo, što se odnosi i na hranitelja, staratelja i usvojitelja - kazala je Jovana Mehandžić.

Ona je naglasila da su sredstva za finansiranje rada nastavnika u produženom boravku za učenike trećeg i četvrtog razreda osnovne škole obezbeđena u budžetu grada.

- Grad Beograd na ovaj način prepoznaje potrebu savremene beogradske porodice, u kojoj roditelj i staratelj veći deo dana provode na poslu, pa ne mogu u punom kapacitetu da brinu o deci. Nastala je potreba da škola preuzme tu obavezu na sebe i obezbedi da deca budu bezbedna i da se sa njima radi i kada nisu na nastavi. Uvođenjem produženog boravka za učenike trećeg i četvrtog razreda osnovne škole naše društvo preuzima dodatnu ulogu u odgajanju i socijalnoj zaštiti dece, a omogućava i da se slobodno vreme dece kvalitetno organizuje, kao i da deca budu pod budnim okom učitelja, a ne na ulici - rekla je Jovana Mehandžić.

Dok je u prethodnoj Mreži predškolskih ustanova čiji je osnivač grad Beograd bio utvrđen broj od 340 objekata, u novoj odluci stoji da Beograd ima 383 vrtića.

- Broj vrtića se povećao, na šta je ova gradska vlast izuzetno ponosna. Ova odluka potvrđuje da je u poslednje četiri godine u sistemu brige o deci ostvaren ogroman napredak u infrastruktruri predškolskih ustanova, što su osetile brojne beogradske porodice: one su mogle brže i lakše svoju decu da upišu u vrtiće - istakla je Jovana Mehandžić.

Upravljačka prava u Veletržnici preneta na grad Beograd

Skupština grada saglasila se danas sa odlukom Upravnog odbora JKP "Gradske pijace" da se upravljačka prava u Privrednom društvu "Veletržnica -Beograd" prenesu na grad Beograd.

- Budući da je izgradnja veletržnice od prevashodnog interesa za grad Beograd, kao i da veletržnica obavlja delatnost tržišne prirode, JKP "Gradske pijace" prenose svoja upravljačka prava na grad kao svog jedinog osnivača i većinskog člana ovog privrednog društva. Osnivanje veletržnice će biti od koristi i poljoprivrednim proizvođačima i građanima Beograda - prvima će pomoći da bolje plasiraju svoje proizvode, a drugi će moći da te proizvode kupuju po ceni nižoj za 30 do 40 odsto. Izgranja veletržnice će doprineti i boljoj sanitarnoj kontroli proizvoda koji su u prometu, a omogućiće i veću fiskalnu disciplinu - istakao je član Gradskog veća Željko Ožegović.

Odbornici Skupštine grada danas su usvojili i informaciju o potrebi prenosa osnivačkih prava u Privrednom društvu "Zavod za izgradnju grada Beograda" između Republike Srbije i grada Beograda.

- Prenošenjem ovih upravljačkih prava grad Beograd će pored imovine koju Zavod za izgradnju grada poseduje dobiti i arhivu sa više od 8,5 miliona dokumenata, što će biti od izuzetnog značaja u utvrđivanju imovinskog statusa na teritoriji Beograda - naglasio je Ožegović.

Na današnjoj sednici usvojena su i pravila Beogradskog letnjeg festivala "Belef", kao i Odluka o nagradi grada Beograda "Policajac meseca".

- Bezbednost je izuzetno važan segment u funkcionisanju grada, a mislimo da je ovo dobra podsticajna mera za još bolje delovanje policije. Nagrada se dodeljuje mesečno na osnovu obrazloženog predloga Policijske uprave za grad Beograd, u visini prosečne neto zarade u Srbiji. Ovo priznanje istom policajcu može da se dodeli samo jedanput u toku kalendarske godine - rekao je Ožegović.

Na današnjoj sednici Skupštine grada usvojena je i Odluka o saradnji grada Beograda i grada Skoplja.

- Beograd održava dobre odnose sa brojnim gradovima u regionu i Evropi, a kolegama iz Skoplja već smo pomogli da podignu kapacitet i učine da njihov grad bolje funkcioniše - naglasio je Ožegović.

Beograd i Skoplje će razmenjivati iskustva i stručnjake u oblastima komunalne infrastrukture, saobraćaja, održivog razvoja, zaštite životne sredine, socijalne zaštite i u svim drugim oblastima od značaja za ova dva grada.

Usvojena Odluka o finansijskoj pomoći penzionerima

Odbornici Skupštine grada na današnjoj sednici su usvojili Odluku o finansijskoj pomoći penzionerima Beograda. Osvrćući se na ovu odluku, predsednik gradske skupštine Aleksandar Antić podsetio je da je revizor u svom izveštaju kao primedbu gradu Beogradu naveo činjenicu da ne postoji skupštinska odluka na osnovu koje se isplaćuje pomoć najugroženijim kategorijama penzionera.

- Niko nije osporio gradu pravo da pomaže socijalno ugroženim kategorijama stanovnika, već je samo nedostajala odluka o tome. Sada će ta pomoć biti trajna -zaključio je Aleksandar Antić.

Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić istakao je da se finansijska pomoć obezbeđuje penzioneru čija penzija ne prelazi iznos od 35 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u mesecu za koji je poznat podatak o prosečnoj zaradi.

- Prema saopštenju Zavoda za informatiku i statistiku grada Beograda od 27. februara prosečna zarada u Beogradu bez poreza i doprinosa iznosi 46.000 dinara, što znači da materijalnu podršku može da ostvari penzioner čija penzija ne prelazi 16.100 dinara. Pomoć se isplaćuje četiri puta godišnje, poslednjeg meseca u kvartalu - u martu, junu, septembru i decembru - rekao je Đukić.

Pomoć će biti isplaćivana neposredno, na adresu na kojoj penzioner ima prebivalište.

Gradska skupština usvojila je danas i izmene i dopune Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, kojima se usluge personalne asistencije omogućavaju i deci i mladima sa telesnim oštećenjem.

Za GSP "Beograd" novih 400 autobusa

Odlukom Skupštine grada za potrebe GSP "Beograd" nabaviće se 400 novih autobusa. Prema rečima Renate Milić Radujko, gradske sekretarke za finansije, predviđeno je da 280 novih vozila budu zglobni, a 120 solo. Odluka omogućava da GSP započne pregovore sa domaćim i međunarodnim poslovnim bankama i drugim finansijskim institucijama za realizaciju ove nabavke.

Izmenom i dopunom odluke o zaduženju grada za finansiranje projekta unapređenja beogradskog javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture predviđeno je da se sa 30 miliona evra finansira nabavka novih tramvaja za potrebe GSP "Beograd". Dopunjena je i odluka o finansiranju programa, projekata i investicionih aktivnosti korisnika budžeta u 2013. i 2014. godini i odnosi se na Sekretarijat za saobraćaj za nabavku 32 nova zglobna niskopodna autobusa gradskog tipa, kao i na Agenciju za javne nabavke za drugu fazu sanacije SRC "11. april".

Usvojena je i odluka o investicionom programu Agencije za investicije i stanovanje u 2013. i 2014. godini.

Otpisana su dugovanja Poljoprivredne korporacije "Beograd" u restrukturiranju i njenim zavisnim društavima. Reč je o dugovanju po osnovu ustupljenih prihoda u ukupnom iznosu od oko 1,03 milijarde dinara i po osnovu izvornih javnih prihoda od oko 102,2 miliona dinara.

Odlukom skupštine angažovan je revizor za obavljanje eksterne revizije završnog računa za 2011. godinu i doneta je nova odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta.

Antić: Most i PKB među najvažnijim odlukama ovog skupštinskog saziva

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, analizirajući današnju sednicu i celokupan rad ovog skupštinskog saziva, rekao je da su izgradnja novog mosta na Adi i preuzimanje nadležnosti nad PKB zasigurno među najvažnijim odlukama. Današnja sednica na dnevnom redu imala je bezmalo trideset veoma važnih odluka, među kojima su otpis dugovanja PKB, nabavka novih autobusa, prostorni planovi za Lazarevac i deo Surčina.

- Mandati odbornika traju do konstituisanja nove skupštine, odnosno do izbora novih odbornika. U razgovoru sa šefovima odborničkih grupa pokazalo se da postoji spremnost svih da radimo i donosimo odluke neophodne za funkcionisanje grada. Ukoliko bude potrebe, sigurno ćemo se sastajati još - rekao je Antić.

PKB korporacija, koja može da prehrani Beograd i pola Srbije i da bude značajan izvoznik hrane, sačuvana je i postavljena na noge, precizirao je Antić.

- PKB je nekada bio jedan od najvećih proizvođača hrane u ovom delu Evrope, a on to može da bude ponovo. Pored mosta na Adi, PKB će biti najveći uspeh gradske vlasti i garantujem vam da će se tokom ove i naredne godine videti efekti tog projekta. Normalno je da grad, ako spasava PKB, otpisuje i neka svoja potraživanja - kazao je on.
Komentarišući odluku o nabavci 400 novih autobusa, Antić je podsetio da je grad mnogo toga uradio kako bi se vozni park GSP "Beograd" što više obnovio. Pored 83 nova trolejbusa i 30 tramvaja, u proteklom periodu kupljeno je nekoliko desetina autobusa, ali i sagledane realne potrebe za ozbiljnim obnavljanjem voznog parka. Današnjom odlukom stvoreni su preduslovi da GSP nabavi novih 400 autobusa. Vozila bi se u narednih godinu i po dana mogla naći na ulicama Beograda, pojasnio je predsednik gradske skupštine.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 9.3.2012.

NACRT STRATEGIJE PRISTUPAČNOSTI GRADA NOVOG SADA 2012-2018. GODINE: Tekst Nacrta je objavljen na internet stranici Grada Novog Sada • Zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe i sugestije do 21. marta 2012. godine •

Unapređenje kvaliteta života svih građana i građanki, kroz sistemski pristup u stvaranju pristupačnog okruženja, jedan je od osnovnih ciljeva postojanja Tima za pristupačnost Grada Novog Sada.

U ostvarivanju cilja, Tim za pristupačnost u proteklih godinu dana radio je na izradi Nacrta strategije pristupačnosti Grada Novog Sada za period od 2012. do 2018. godine, čiji bi početak primene bio moguć tokom budžetske 2012. godine.

Nacrt strategije pristupačnosti Grada Novog Sada 2012-2018. godine, u ovom trenutku, stavlja se na uvid široj javnosti putem sajta Grada Novog Sada www.novisad.rs, od 9. do 21. marta 2012. godine.

Radi unapređenja strategije, mole se svi zainteresovani sugrađani/ke, ali i lokalne organizacije, institucije i ustanove, da svoje amandmane na tekst nacrta strategije dostave najkasnije do 12 časova, 21. marta 2012. godine. Amandmani na tekst nacrta treba da budu u pismenoj formi i da se dostave na mail adresu Tima za pristupačnost Grada Novog Sada pristupacnost.ns@gmail.co
http://www.novisad.rs/lat/nacrt-strategi-e-pristupacnosti-ob-avljen-na-sa-tu-grada-novog-sada

Izvor: Vebsajt Grada Novog Sada, 9.3.2012.

ČETVRTI NAUČNO-STRUČNI SKUP SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM "LOKALNA SAMOUPRAVA U PLANIRANJU I UREĐENJU PROSTORA I NASELJA" BIĆE ODRŽAN OD 15. DO 17. MARTA 2012. GODINE NA ZLATIBORU

Asocijacija prostornih planera Srbije, Univerzitet u Beogradu Geografski fakultet i Republička agencija za prostorno planiranje u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Skupštinom opštine Čajetina i Skupštinom grada Užica organizuje četvrti naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja". Skup će se održati od 15. do 17. marta 2012. godine na Zlatiboru.

Program skupa http://www.rapp.gov.rs/media/skup/skup%20ZLATIBOR%202012%20II%20informacija.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Republičke agencije za prostorno planiranje, 9.3.2012.

RADIONICA "FINANSIRANJE ISTRAŽIVAČKIH I INOVACIONIH PROJEKATA U SRBIJI: KAKVA JE POMOĆ POTREBNA PREDUZEĆIMA?" BIĆE ODRŽANA 13. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Radionica "Finansiranje istraživačkih i inovacionih projekata u Srbiji: kakva je pomoć potrebna preduzećima?" biće održana 13. marta 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 4, 2. sprat.

Privredna komora Srbije i Vojvođanski IKT klaster uz podršku GIZ / ACCESS programa organizuju radionicu o finansiranju istraživačkih i inovacionih projekata u Srbiji.

PKS i Vojvođanski IKT klaster, uz podršku GIZ / ACCESS programa, izradili su studiju o finansiranju istraživačkih i inovacionih projekata u Srbiji, koja pokazuje da pojedina sredstva već stoje na raspolaganju srpskoj privredi, ali i pored visokog inovativnog potencijala domaćih firmi, često nisu u dovoljnoj meri iskorišćena. Jedno od najvažnijih pitanja u vezi sa korišćenjem raspoloživih sredstava EU je kakva pomoć je potrebna srpskim preduzećima kako bi u većem broju i uspešnije konkurisala sa svojim projektima.

Zašto je situacija takva, ali i kakvu podršku državne i javne institucije trenutno nude, istražuje upravo ova zajednička studija, koja će u okviru radionice biti predstavljena široj javnosti.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na radionici, svoje prisustvo možete potvrditi putem telefona: 011/ 3300 932 ili elektronske adrese: natasa.kecman@pks.rs.

Kontakt osoba ispred PKS: Nataša Kecman, telefon: 011/3300 932.

 Poziv i Program možete preuzeti na http://www.pks.rs/Događaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 11.3.2012.

SKUP "PODRŠKA VEĆEM KORIŠĆENJU OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I STVARANJE USLOVA ZA PRIVREDNU SARADNJU IZMEĐU KRALJEVINE HOLANDIJE I REPUBLIKE SRBIJE" BIĆE ODRŽAN 14. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Skup: "Podrška većem korišćenju obnovljivih izvora energije i stvaranje uslova za privrednu saradnju između Kraljevine Holandije i Republike Srbije" biće održan 14. marta 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 2, prizemlje.

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Republike Srbije i Privredna komora Srbije (Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo), u saradnji sa NL Agency organizuju skup o podršci većem korišćenju obnovljivih izvora energije i stvaranju uslova za saradnju Holandije i Srbije.

Cilj skupa je predstavljanje pozitivnih iskustava i aktivnosti u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i stvaranje uslova za privredno poslovnu saradnju u ovoj oblasti između Kraljevine Holandije i Republike Srbije.

Skup je organizovan u okviru G2G projekta sa Kraljevinom Holandijom, pod nazivom "Dalji razvoj okvira za obnovljivu energiju u Srbiji". Očekivani rezultati Projekta su: izrada Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju u Srbiji do 2020. Godine, pojednostavljenje procedura za dobijanje dozvola i saglasnosti za postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, izrada uputstava za razvoj pilot projekta iz oblasti održive energije, organizacija poslovnih susreta i izrada promotivnog materijala za ovu oblast.

Kontakt telefon: 011/ 3232 186

Poziv i Agenda http://www.pks.rs/Događaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 11.3.2012.

KONFERENCIJA "SOCIJALNO EKONOMSKI DIJALOG" BIĆE ODRŽANA 15. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Konferencija "Socijalno ekonomski dijalog" biće održana 15. marta 2012. godine, 11,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 2, prizemlje

Udruženje industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije poziva privrednike na konferenciju o socijalno-ekonomskom dijalogu.

Nakon uvodnih obraćanja predstavnika PKS, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i TexWeB projekta, o srpskoj tekstilnoj i odevnoj industriji govoriće Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće PKS. O socijalno ekonomskom dijalogu EU govoriće predstavnica EURATEX-a iz Brisela.

Spisak tema i govornika možete pogledati u prilogu, a ukoliko ste zainteresovani za učešće na konferenciji, kontaktirajte Natašu Ranković (telefon: 011/ 3231 107, elektronska adresa: natasa.rankovic@pks.rs).

 Program za 15. mart http://www.pks.rs/Događaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 11.3.2012.

OBUKA VEŠTAKA I KANDIDATA ZA VEŠTAKE SAOBRAĆAJNE, FINANSIJSKE I GRAĐEVINSKE STRUKE BIĆE ODRŽANA U PERIODU OD 17. MARTA DO 7. APRILA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA Rok za prijavu učešća je 15. mart 2012. godine

Privredna komora Beograda u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta Union realizuje obuku veštaka i kandidata za veštake saobraćajne, finansijske i građevinske struke.

Ovim Zakonom uređuju se uslovi za obavljanje veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka, postupak upisa i brisanja pravnih lica koja obavljaju veštačenje, kao i prava i obaveze lica koja obavljaju veštačenje. Pitanja koja se tiču različitih oblika veštačenja koji se koriste u svim postupcima (krivični, parnični, vanparnični, izvršni i sl.), kao i pitanja koja se tiču procene, obezbeđenje, davanje stručnih mišljenja i sl. a koja su od interesa za stručnu javnost će biti detaljno razmatrana na ovoj obuci.

Obuka je namenjena kandidatima, kao i sudskim veštacima svih struka i realizovaće je tim profesora i istaknutih stručnjaka u ovoj oblasti.

Mesto i vreme održavanja obuke: Privredna komora Beograda, Kneza Miloša br. 12, sala IVa na četvrtom spratu. Obuka, koja traje mesec dana, biće realizovana subotom u periodu od 17. marta do 7. aprila 2012. godine od 900 do 1600 časova (prema satnici programa iz priloga).

Kotizacija: 23.000,00 dinara (+ PDV).

Prijava učešća: do 15. marta 2012. godine (prijava u prilogu).

Informacije: Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta, Katarina Tinterović tel: 3619-472; e-mail: treningkom@kombeg.org.rs

Napomena: Obzirom na veliko interesovanje za temu i ograničen broj učesnika po grupi (do 25 učesnika) Privredna komora Beograda zadržava pravo da Vašu prijavu, ukoliko je grupa za koju ste se prijavili već popunjena, registruje za grupu u kojoj ima slobodnih mesta, o čemu ćete biti obavešteni.

Detaljnije možete videti na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_obrazovanje/Detaljnije.aspx?veza=6583 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 4.3.2012.

SEMINAR "POLITIKE I PRAVILA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ U OBLASTI JAVNIH NABAVKI" BIĆE ODRŽAN U PERIODU OD 7. DO 9. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar "Politike i pravila Evropske banke za obnovu i razvoj u oblasti javnih nabavki", 07. - 09. mart 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 2, prizemlje
Privredna komora Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) organizuju seminar o politikama i pravilima EBRD u oblasti javnih nabavki.

Cilj seminara je upoznavanje privrednika sa politikama i primenom pravila javnih nabavki EBRD, identifikovanje osnovnih problema u realizaciji javnih nabavki i povećanje zainteresovanosti poslovne zajednice kako bi se obezbedila kvalitetna konkurencija na projektima u javnom sektoru.

Privrednicima će se obratiti Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, Hildegard Gacek, predstavnik EBRD u Beogradu i Jan Jackholt, direktor Uprave za javne nabavke EBRD.

Trećeg dana seminara (petak, 09. mart), predstavnici EBRD održaće dodatne konsultacije u trajanju od 15 minuta, sa zainteresovanim učesnicima radionice.

Kontakt telefon: 011/ 3300 904

Detaljnije možete videti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 4.3.2012.

U OKVIRU REALIZACIJE PROJEKTA GLOBAL MAPPING PODACI GLOBAL MAP SRBIJE - VERZIJA 2 OBJAVLJENI NA SAJTU ISCGM-a

Saradnja između Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Japanske agencije za međunarodnju saradnju (JICA), razvijena kroz implementaciju projekta "Razvoj kapaciteta za izradu digitalne osnovne državne karte u Republici Srbiji", omogućila je da Srbija postane deo globalne kartografske zajednice orijentisane ka praćenju klimatskih promena i očuvanju životne sredine na svetskom nivou.

Linkovi:

Global Mapping http://www.iscgm.org/cgi-bin/fswiki/wiki.cgi (ONLINE)

Srbija je započela aktivnosti na projektu Global Mapping u martu 2011. godine. Tada je RGZ, kao članica asocijacije EuroGeographics, pristupio ovom projektu kao nacionalna kartografska organizacija i nadležna institucija za geoprostorne podatke u Republici Srbiji.

Izrada Global Map Srbije započela je učešćem predstavnika RGZ-a na obuci "Global Mapping for Sustainable Development", održanoj u Cukubi u Japanu od 9. juna do 25. avgusta 2011. godine. Tokom boravka u Japanu, polaznik iz RGZ-a prilagodio je već pripremljene podatke za projekat EuroGlobalMap u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Sva četiri vektorska sloja (saobraćaj, granice, hidrografija, naseljena mesta) završena su i uspešno su prošla proveru Programa za kontrolu podataka Global Map-a (GMDC). Takođe, izrađeni su i metapodaci za navedene vektorske slojeve. Na kraju obuke na sajtu ISCGM (International Steering Committee for Global Mapping) objavljen je Global Map Srbije sa četiri vektorska sloja. Pored ovih slojeva, za vreme obuke započeta je i izrada sloja zemljišni pokrivač i u toku je njegovo kompletiranje u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Znanje koje je stečeno od ljubaznih stručnjaka iz ISCGM-a prenosi se drugim inženjerima RGZ-a, čime je RGZ osposobljen da samostalno izrađuje i održava slojeve Global Map-a.

Srbija je na putu razvoja, a to podrazumeva i velika angažovanja u cilju očuvanja i zaštite životne sredine. Objavljivanjem Verzije 2 Global Map-a, Srbija je jedan korak bliže ostvarenju ovog cilja.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskog zavoda, 2.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

PREZENTACIJA "KAKO USPEŠNO IZVOZITI NA CEFTA TRŽIŠTE" BIĆE ODRŽANA 29. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Prezentacija "Kako uspešno izvoziti na CEFTA tržište" biće održana 29. februara 2012. godine, 11,00 sati, hotel Zira, sala Rodos, 2. sprat
U okviru programa "Prodor na strana tržišta" koji je namenjen podršci izvoza, a koji sprovodi Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), biće održana prezentacija o uspešnom izvozu na CEFTA tržište. Fokus edukativnog seminara je CEFTA tržište, mogućnosti izvoza sa posebnim fokusom na tržišta Albanije, Bosne i Hercegovine i Moldavije.

Učesnicima će se obratiti dr Zoran Bojović, ispred Biroa za regionalnu saradnju PKS, a zatim i Nevenka Velinov, direktor agencije Velexpo i predsednik Sekcije za Albaniju pri Privrednoj komori Srbije, koja ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji nastupa na medjunarodnim sajmovima.

Učešće na seminaru možete prijaviti putem elektronske adrese: petrovic@secep.rs, a za detaljnije informacije, kontakt osoba ispred PKS je dr Zoran Bojović (telefon: 011/ 3300 998 ili 011/ 3304 522).

Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.2.2012.

KONFERENCIJA "RAZVOJ ELEKTRONSKE UPRAVE U RS" 29. FEBRUARA 2012. GODINE

Rok za prijavu učešća je 28. februar 2012. godine

Konferencija pod nazivom "Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji" koju organizuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i informacionog društva i Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, uz podršku projekta "Podrška razvoju elektronske uprave" koji se realizuje u okviru programa IPA 2010.

Konferencija će se održati 29. februara 2012. godine u Hotelu Kontinental sa početkom u 11 časova.

Cilj ovog događaja jeste da se stručna i šira javnost bliže upozna sa konceptom elektronske uprave i informiše o koristima i razvojnim mogućnostima koje se obezbeđuju primenom ovog koncepta, kao i da se promoviše saradnja između organa uprave u cilju razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji. U tom smislu ova konferencija pruža priliku da se predstavi dosadašnji razvoj elektronske uprave i da se razmene ideje i očekivanja u vezi sa budućim razvojem elektronske uprave u Republici Srbiji.

Molim vas da do utorka 28. februara 2012. godine potvrdite učešće na adresu za elektronsku poštu Jasmina.Jovanovic@aam.hu.

Za dodatne informacije i pojašnjenja u vezi sa organizacijom konferencije možete se obratiti Marku Šijanu, saradniku na projektu, na telefone 011/334-9981 i 065/217-1894, ili na adresu za elektronsku poštu Sijan.Marko@aam.hu.

Ovde možete preuzeti agendu konferencije. http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 23.2.2012.

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET RS DONEO ODLUKU DA MINIMALNA ZARADA PO SATU OD APRILA OVE GODINE BUDE 115 DINARA, A NEOPOREZIVI DEO ZARADE NA IZNOS OD 10.000 DINARA

Blic

Socijalno-ekonomski savet Srbije doneo je odluku da minimalna zarada po satu od aprila ove godine bude 115 dinara, a dogovoreno je i da će Vlada od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000 dinara.

Savet je na 47. redovnoj sednici doneo odluku po kojoj će minimalna zarada po satu (neto) za period januar - mart iznositi 102 dinara, dok će za period od aprila 2012 do februara 2013. godine iznositi 115 dinara. 

Usvojen je zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za gradjevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Srbiji u tom sektoru. 

Za predsedavajućeg Saveta u periodu mart od 2012. do marta 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Beta

VLADA RS USVOJILA UREDBU O SUBVENCIONISANJU KREDITA ZA POLJOPRIVREDU

Edukaplus

Vlada Srbije je usvojila uredbu o subvencionisanju kredita za poljoprivredu u 2012. godini sa ukupno 400 miliona dinara iz državnog budžeta, izjavio je danas ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

"Uredba se odnosi na subvencinisanje dela kamate za kredite namenjene ulaganju u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, programe razvoja ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, kao i za ulaganja u poljoprivredne objekte", rekao je ministar na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.

Subvencija države će omogućiti da poljoprivrednici, zadruge i preduzeća dobiju fiksnu kamatnu stopu od šest odsto godišnje za dinarske kredite koji će se odobravati na period do tri godine, sa jednom godinom počeka.

"CIlj ovakve podrške je povećanje stočne proizvodnje, ali to je mera koja će biti na raspolaganju već za prolećnu setvu", kazao je Petrović.

Pravo na kreditnu podršku imaju poljoprivrednici, preduzetnici i firme upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a zahtevi za odobrenje kredita moćiće da se podnose bankama do 1. novembra 2012. godine.

"Prvi ugovori sa bankama koje će odobravati kredite biće sklopljeni sledeće sedmice", istakao je Petrović.

Ako je korisnik kredita poljoprivrednik i preduzetnik, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku ne može biti veći od pet miliona dinara, dok za zemljoradničke zadruge ukupno odobreni iznos kredita za sve namene ne može biti veći od 15 miliona dinara.

Iz Ministarstva poljoprivrede su naveli da se iznos kredita za zadruge može povećati do 50 miliona dinara, ukoliko zadruga koristi kredit za namene utvrđene posebnim programom kreditne podrške za razvoj stočarstva.

Ukoliko je korisnik kredita preduzeće, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku kredita za sve namene ne može biti veći od pet miliona dinara, osim za namene utvrđene posebnim programom kreditne podrške za razvoj stočarstva za nabavku životinja za tov i hrane za te životinje, za koji ukupno odobreni iznos kredita ne može biti veći od 50 miliona dinara.

Poljoprivrednici, preduzetnici i firme moćiće da ostvare pravo na kreditnu podršku za proizvodnju žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, mehanizacije i opreme za proizvodnju voća, povrća i ukrasnog bilja, mobilnih sušara, opreme i mehanizacije za navodnjavanje, mehanizacije i opreme za stočarsku proizvodnju.

Kreditna podrška namenjena je za nabavku semena i sadnog materijala, svih vrsta mineralnog đubriva i svih vrsta sredstava za zaštitu bilja.

Subvencionisani krediti namenjeni su i za ulaganje u objekte za skladištenje žitarica i industrijskog bilja, objekte za preradu i skladištenje voća, povrća i ukrasnog bilja, za objekte za stočarstvo i objekte za vinarstvo i proizvodnju rakije.

Iz Ministarstva ukazuju da će se, ako se utvrdi da kredit nije namenski iskorišćen ili je delimično namenski iskorišćen, proglasiti dospelim tako što će se celokupna glavnica, pripadajuća redovna kamata i zatezna kamata naplatiti od korisnika.

Beta

VLADA RS USVOJILA UREDBU O REGRESIRANJU DIZEL GORIVA

Edukaplus

Vlada Srbije usvojila je uredbu o regresiranju dizel goriva za prolećnu setvu.

Predviđeno je subevcionisanje poljoprivrednika sa 60 dinara po litru goriva D-2 i evrodizela, izjavio je danas ministar poljoprivrede Dušan Petrović posle sednice Vlade.

"Pravo na regresiranje dizel goriva D-2, odnosno evrodizela, imaju registrovani poljoprivredni proizvođači u količini koja se određuje u zavisnosti od biljne kulture po hektaru prijavljenog obradivog zemljišta", rekao je on novinarima.

Uredbom je predviđeno da uzgajivači žitarica i industrijskog bilja imaju pravo na najviše 40 litara po hektaru, proizvođači krmnog bilja do 30 litara, aromatičnog i lekovitog bilja do 50 litara, povrća do 75 litara, dok proizvođači voća i grožđa, sadnog materijala i oni koji se bave hortikulturom imaju pravo na maksimalno 100 litara regresiranog goriva po hektaru.

Fizičko lice može podneti zahtev na osnovu ove uredbe samo jednom, a sredstva za regresiranje se ne odnose na pašnjake, ribnjake, bare i drugo neplodno zemljište.

Petrović je kazao da će poljoprivrednici dobiti bonove za regresiranje goriva za koje će moći da se prijave od 13. marta u filijalama Trezora Ministarstva finanasija ili kod 1.300 poljoprivrdnih savetovadavca.

Gazdinstva će za regresiranje, dodao je, moći da konkurišu bez obzira na to da li su platila doprinose za penzijsko osiguranje.

Zahtev za ostvarivanje prava za regresiranje dizel goriva podnosi se u dva primerka Ministarstvu finansija - Upravi za trezor ili preko asistenta savetodavca od 13. marta do 9. aprila ove godine.

U Ministarstvu ukazuju da će se novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara, kazniti registrovani poljoprivrednik ako ne obavi prolećne radove za kulture na površinama navedenim u Registru u skladu sa podnetim zahtevom.

Petrović je kazao da je danas raspisan javni poziv ovlašćenim dostributerima goriva koji žele da daju ponudu i očekuje da će u četvrtak biti definisana konačna cena goriva.

Petrović je istakao da je cilj regresiranja goriva da se prolećna setva obavi u optimalnim rokovima, te da se tako spreči eventualni poremećaj tržišta osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

"Država je za regresiranje goriva iz budžeta izdvojila 4,8 milijardi dinara što je dovoljno za subvencionisanje 80 miliona litara, a za jesenju setvu planirano je oko pet milijardi dinara za regresiranje 90 miliona litara goriva", rekao je ministar.

Beta

PROFESOR ZEC: NARODNA SKUPŠTINA UMESTO SADAŠNJIH 250 UBUDUĆE TREBA DA IMA NAJVIŠE 150 POSLANIKA. ZA VLADU JE DOVOLJNO DA IMA NAJVIŠE 15 MINISTARSTAVA I MINISTARA. U ADMINISTRACIJI JE DOVOLJNO 9.000 DO 10.000 PROFESIONALNIH ALI DOBRO PLAĆENIH LJUDI. POTREBNA JE I REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA I OBRAZOVANJA"

Novosti

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, navodi da sa trenutnim modelom privrednog rasta, s državnom administracijom koja je i prevelika i preskupa, u kojoj se ne stvara mnogo, standard neće skoro ojačati.

"Problem u Srbiji je to što kod nas sistem nije zasnovan na stvaranju nove vrednosti i uslovi nisu napravljeni da se stvara nešto novo", kaže Zec.

Zec objašnjava da je "sve zasnovano na raspodeli, poput lonca u koji niko ništa ne stavlja, a svako iz njega uzima. To je dovelo do strašne polarizacije društva. U Srbiji su tako bogati sve bogatiji, a siromašni - sve siromašniji".

Komentarišući najave premijera da će pojačati štednju, Zec kaže da za štednju najpre moraju da se promene zakoni, jer su skoro svi rashodi budžeta zapravo definisani zakonima.

"Ako nemate vremena da menjate zakone, onda biste mogli da uštedite na tekućim investicijama. To, međutim, nije dobro. Za ozbiljnu štednju su potrebne ozbiljne reforme - one koje bi smanjile administraciju, ali i broj zakona i njima definisanih prava", smatra on.

Kada je u pitanju visina duga, Zec smatra da mi, kada bi se obračunali svi rashodi, zaduženja, iznosi garancija koje je ova država izdala za kredite, već sada imamo javni dug veći od granice.

"Da bi se bilo šta promenilo, mora da se promeni koncept privrednog rasta. Treba da se generalno reprogramiramo. Ovo sada je kao kuća koja se ruši, a mi popravljamo fasadu", upozorava on.

Zec kaže da moramo da popravljamo temelje i da "Srbija treba da bude mala država jeftina za održavanje".

"Naše društvo uopšte ima problema sa megalomanijom. To je kao sve one ogromne kuće od po 300 kvadrata koje možete da vidite po srpskim selima. Davno započete, a i danas nezavršene", objašnjava on.

Profesor Miodrag Zec smatra da je preduslov svih reformi - reforma obrazovanja. "Ne možemo da se reformišemo ako otvaramo škole u kojima se ništa ne uči. Ovde su više plaćeni ljudi koji prave cipele od onih koji obrazuju i prave čoveka. To je neodrživo", dodaje Zec.

DUGO ODLAGANA REFORMA PENZIONOG SISTEMA NE MOŽE VIŠE DA ČEKA

Naslovi.net

Dugo odlagana reforma penzionog sistema ne može više da čeka. Odnos broja zaposlenih i penzionera je tek 1,06 zaposlenih na jednog penzionera.

Da bi obavezno osiguranje normalno moglo da funkcioniše, potrebno je da taj odnos bude 3,5:1, što smo imali čak pre tri decenije.

Stručnjaci kažu da država mora nad tim da se zamisli i da se ozbiljno time pozabavi. Međutim, taj nepopularni posao, koji ne bi smeo da čeka, kao i mnogi drugi dočekaće, po svemu sudeći, novu vladu.

"Srbija bi trebalo da sprovede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan”, poručio je Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF-a u Beogradu.

Odavno je jasno da penzioni sistem mora da se menja. Postojeći se bazira na uplati doprinosa sadašnjih zaposlenih koji finansiraju isplate tekućih penzija.

Padom broja zaposlenih, naročito od pre nekoliko godina, ovaj problem sve više vapi za rešenjem. Pre pet godina država je omogućila početak rada dobrovoljnih penzionih fondova, što i jeste predstavljalo prekretnicu. I umesto da tada odlučno krene u reforme, ona je sa njihovim sprovođenjem stala.

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje zašto je postojeći penzioni sistem neodrživ.

"Iz neke relativno održive relacije od 197 milijardi dinara od doprinosa zaposlenih i 110 milijardi od transfera iz republičkog i drugih budžeta u 2007. godini, nakon jednokratnog povećanja penzija, kao uslova za formiranje vlade, u 2008. godini iznos transfera povećan je na 138 milijardi dinara. U 2009. godini to povećanje je bilo na 214 milijardi, u 2010. na 219, da bi prošle godine dostigao 234 milijarde dinara", ističe Zdravković.

Blic

KINESKE FIRME POTROŠILE SU ZA KUPOVINU PREDUZEĆA U EVROPI 10,4 MILIJARDI DOLARA

Tanjug

Kineske investicije u inostranstvu su lane dostigle 68 milijardi američkih dolara i u proteklih deset godina su udesetostručene, prenosi kanadski list La Pres.

Pri tome su zemlje Evropske unije, uprkos dužničkoj krizi, postale omiljena destinacija ulagača iz te azijske zemlje.

Iako je dužnička kriza Grčke oslabila čitavu Evropu, uključujući i nekoliko svetskih privatnih kompanija, interes Kine za Stari kontinent ne jenjava.

Prošle godine Kinezi su kupovali najveći broj firmi u zemljama EU, čiji je udeo dostigao 34 odsto u ukupnim stranim investicijama. Kineske investicije u Evropu su pri tome, uprkos velikim finansijskim potresima, povećane za 155 odsto. Kineske firme potrošile su za kupovinu preduzeća u Evropi 10,4 milijardi dolara, u Aziji 8,2 milijarde, a u Severnoj Americi 6,4 milijardi.


"Kineska preduzeća žele da izbrišu dosadašnju sliku o sebi kao "proizvođaču nekvalitetne robe. Ona sada pre svega rade na poboljšanju kvaliteta robe i dislokaciji svojih pogona u Evropu", objašnjava francuski ekonomista Solonjak Lekompt. On dodaje da su "Kinezi shvatili da evropska kriza predstavlja dobru priliku za ulaganje. Evropljani poseduju više aduta - obučenu radnu snagu, visoke tehnologije i jaku kupovnu moć".

Kineska investiciona korporacija (CIC), državni investicioni fond, dobila je prošle godine od vlade Kine injekciju kapitala od 30 milijardi dolara, čime su povećane njene mogućnosti za investiranje u evropske aktive, objavili su prošle nedelje kineski državni mediji.

CIC je osnovan 2007. godine radi investiranja dela ogromnih kineskih deviznih rezervi, najvećih na svetu, koje su prošle godine iznosile 3.200 milijardi američkih dolara, u inostrane aktive.

Investiranje Kine u EU nastavlja se ubrzanim tempom i u ovoj godini - u Portugaliju u elektoprovodni sektor, u Norveškoj u hemijsku industriju i u Nemačkoj u mašinsku industriju.

Prošlog meseca kompanija "Šandong hevi invesment" kupila je 75 odsto italijanske firme Fereti koja se bavi proizvodnjom luksuznih jahti.

Kineski energetski gigant "Stejt grid korporejšen" nedavno je postao vlasnik 25 odsto Portugalske elekrodistribucije, dok se krajem januara industrijski gigant za proizvodnju mašina i alata Sani "dočepao" ugledne nemačke firme Pucmajster.

Kinezi pokušavaju da svoje prisustvo u Evropi osnaže direktnim investiranjem u proizvodnju. Tako je kineski konstruktor automobila "Grejt vol" nedavno potvrdio dolazak u Bugarsku gde će uložiti 80 miliona evra u fabriku Bahovica koja će proizvoditi 50.000 automobila godišnje, s ciljem da se proširi na evropsko tržište, uz istovremeno izbegavanje carine.

Kineska ofanziva na Evropu je, dakle, dobro organizovana. Ona je u skladu sa novom ekonomskom strategijom, koju je velikim delom razotkrio premijer Ven Điabao, ističući da se Peking neće ograničiti na ulogu "svetske radionice" već da će svoju privredu zasnivati pre svega na izvozu.

U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI PREDSTAVNICI DVE AMERIČKE I JEDNE KANADSKE KOMPANIJE U BEOGRADU POTPISAĆE UGOVOR O IZRADI AUTOMOBILA NA ELEKTRIČNU ENERGIJU U SRBIJI

Tanjug

U narednih nekoliko meseci predstavnici dve američke i jedne kanadske kompanije u Beogradu potpisaće ugovor o izradi automobila na električnu energiju u Srbiji.
Direktor srpske kompanije Faraon Vuk Stefanović kaže da se početak proizvodnje planira u Srbiji 2015. godine.

Kompanija Faraon planira da uveze znanje i tehnologiju, litijum jonske baterije, električni motor sa kontrolerom i softverski sistem za upravljačku tablu, a karoserija, donji postroj, stakla, gume, kočnice, unutrašnjost - biće izrađivani u Srbiji.

"Automobil treba da bude od kompozita, ali od onih kompozita koji postoje u Srbiji. U našoj zemlji postoji jedan materijal, koji se trenutno ne eksploatiše, a obradom bi mogao da postane osnova našeg automobila. Automobil od kompozita su lakši i baterije će imati veći domet", kazao je Stefanović, ne želeći da otkrije koji je to materijal.


Zastavini inženjeri, okupljeni u nevladinoj organizaciji "Zastava Tim", pre nekoliko godina su sagradili prototip automobila na električni pogon i to na platformi modela "zastava 10". Takav automobil koštao bi oko 14.000 evra, naveo je generalni direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević. Ocenjujući da bi to u početku bilo skupo vozilo, Radojević je pojasnio da je to, najviše zbog baterije, koja se proizvodi u Kini, a od nedavno i u Češkoj.

Kompanija Faraon planira da, osim sedan - porodičnog automobila, pokrene izradu malih gradskih vozila koja neće biti luksuzna, već estetski dopadljiva i veoma kvalitetna, ali i dosta pristupačna za prosečnog potrošača.

Stefanović nije isključio mogućnost da neka od poznatih svetskih kompanija otvori u Srbiji fabriku za proizvodnju litijum - jonskih baterija, pošto jeruda litijuma pronađena u ogromnim količinama kod Loznice i na drugim lokacijama u zemlji.

"U slučaju da projekat zaživi onako kako mi planiramo, ne treba biti iznenađen da naši partneri koji prave ove baterije, u dvorištu pored nas naprave i svoj pogon", kazao je on i objasnio da se na taj način smanjuju troškovi i elektromobila, jer baterije neće morati da budu transportovane prekookeanskim brodovima do Srbije.

Stefanović je objasnio da kada neka država na svom tlu pokreće proizvodnju automobila ili kamiona, sva prateća industrija "dolazi u vaše dvorište", kao što je to primer sa Fijatim postrojenjem u Kragujevcu.

Zamoljen za osvrt na različite stavove u domaćoj javnosti u pogledu početka izrade srpskog elektromobila, Stefanović je ocenio da je u pitanju "duboka psihologija", jer se ljudi plaše novih stvari, a sve se dešava u tri faze.

"Nadam se da ćemo prvu fazu ismejavanja proći brzo i da ćemo delima ući u igru osporavanja, gde bi u trećoj fazi, posle prototipa koji bi ljudi videli očima, i pred početak proizvodnje naših automobila u Srbiji, došli u situaciju da nas svi tapšu po ramenu. Istorija je puna takvih primera", kazao je Stefanović.

SINDIKATI TRAŽE UMESTO SADAŠNJIH 102 DA MINIMALAC BUDE 112 DINARA

Novosti

Sindikati, poslodavci i država ovih dana pokušavaju da usaglase novu minimalnu cenu rada. Sindikati traže povećanje od 10 odsto, poslodavci nude jedva šest.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i član Socio-ekonomskog saveta kaže da o povećanju koje traže sindikati, poslodavci ne mogu ni da razmišljaju.

"Sindikati traže umesto sadašnjih 102 da bude 112 dinara. U Srbiji je predviđen rast od 0,5 osto BDP i godišnja inflacija od šest odsto. Mi, i to uz povećanje neoporezivog dela plate, možemo da se krećemo u tim granicama. Znači, koji dinar više od 105 dinara, možda oko 108 dinara po satu. Čeka se i računica Ministarstva finansija. I oni treba da kažu koliko je povećanje moguće, jer je država najveći poslodavac", kaže Atanacković.

U novu rundu pregovora o minimalnoj zaradi poslodavci ovog puta ulaze sa starim zahtevom. Na povećanje ne mogu da pristanu ako država ne ispuni svoj deo prošlogodišnjeg dogovora. Kada je minimalac poslednji put menjan, predstavnici Vlade su obećali veći neoporezivi deo.

"Prošle godine smo pristali na povećanje minimalne zarade za osam odsto uz obećanje da će se neoporezivi deo plate sa nešto više od 7.000 dinara biti povećan na 10.000 dinara", podseća Atanacković.

To, kako dodaje, do sada nije učinjeno.

"Najavljivali su da će to predvideti budžetom, pa opet ništa. Sada ulazimo u pregovore o minimalnoj zaradi i pristajemo na povećanje samo neoporezivog dela plate", kaže on.

ZA REGRESE U RATARSTVU 22 MILIJARDE DINARA

Tanjug

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je danas u Surčinu da će u 2012. za subvencionisanje biljne proizvodnje biti izdvojeno najmanje 22 milijarde dinara, za 3,5 milijardi dinara više nego lane.

Ministar je kazao novinarima da je u 2011. pravo na regres za ratarsku proizvodnju ostvarilo 82.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da će ove godine svih 450.000 gazdinstava imati priliku da uđu u sistem subvencionisanja.

Uslov za dobijanje subvencija više neće biti plaćeni doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje, ukazao je Petrović, već ko bude više proizveo imaće i više subvencija

Ministar je podsetio da je prošle godine regres za ratarsku proizvodnju iznosio 14.000 dinara po hektaru, te da je za te namene isplaćeno ukupno 18,5 milijardi dinara.

Petrović je napomenuo da su regresirani gorivo, đubrivo i semenski materijal.

Ministar Petrović je kazao kako bi bilo korisno promeniti način subvencionisanja i preći sa davanja po jedinici površine, na ostvareni prinos.

Prethodnih meseci rađene su analize na osnovu kojih je zaključeno da je neophodno što efikasnije trošiti novac iz agrarnog budžeta sa ciljem povećanja poljoprivredne proizvodnje te da bi bilo celishodnije preći na novi model subvencionisanja po proizvedenoj količini.

"Ko bude više proizveo imaće i mogućnost da dobije više novca na ime subvencija", poručio je Petrović.

IRIG DOBIO KATASTAR NEPOKRETNOSTI

RTV

Problemi sa zemljišnim knjigama za meštane opštine Irig su prošlost, jer je osnovan katastar nepokretnosti, što će biti od velike pomoći, pre svega, poljoprivrednim proizvođačima u 13 sela.
Pored potvrda o nepokretnosti, u Uslužnom centru mogu se pribaviti i druga dokumenta.

POTPISAN SPORAZUM O FINANSIRANJU IZRADE STUDIJE IZVODLJIVOSTI ZA KOMBINOVANO POSTROJENJE GREJANJA NA BIOMASU

Tanjug

Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić i direktor kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Jurgen Velšof potpisali su Sporazum o finansiranju izrade Studije izvodljivosti za kombinovano postrojenje grejanja na biomasu.

Kako je navedeno na internet strani grada Subotice, reč je o donaciji u iznosu od 230.000 evra za izradu studije koja će razmotriti ekonomske, energetske, finansijske i tehničke mogućnosti izgradnje CHP pogona na biomasu u Subotici, odnosno postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije korišćenjem različitih otpadaka organskog porekla koji se mogu koristiti kao gorivo.

"Subotica je grad koji je u proteklih nekoliko godina uložio najviše sredstava u plansku, sveobuhvatnu i strategijski osmišljenu rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja, a istraživanje i razvoj korišćenja biomase za dopunu energetskog snabdevanja Javnog preduzeća Subotička Toplana samo je logičan sled aktivnosti na uspostavljanju stabilnog funkcionisanja ovoga sistema i kvalitetnog snabdevanja krajnjih korisnika", rekao je gradonačelnik Vučinić.

Vučinić je istakao da se potpisivanjem sporazuma stvara platforma da biomasa, kao potencijal, bude uključena u budući rad Toplane.

"Na taj način stvaramo i pretpostavku da naši poljoprivredni proizvođači, od onoga što su do sada uglavnom spaljivali, dobiju dodatnu zaradu, da 'Toplana' dobije jednu još veću nezavisnost u energetskom snabdevanju i da putem korišćenja biomase ostvari uštedu i pruži jeftiniju cenu usluga prema svojim krajnjim korisnicima", naglasio je Vučinić.

GASPROM BANKA TREBA DA POČNE DA POSLUJE U SRBIJI U DRUGOJ POLOVINI GODINE

FoNet, Blic

Gasprom banka treba da počne da posluje u Srbiji u drugoj polovini godine, a njeni glavni poslovi biće vezani za izgradnju gasovoda Južni tok, drugu fazu izgradnje skladišta gasa Banatski dvor, gasnu centralu Srbijagasa, a pratiće i ruske investicije poput NIS i Lukoila, izjavio je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Banka neće kupiti nijednu od postojećih banaka, već će dobiti grinfild licencu. „Srbijagas“ će imati trećinu, a Gasprom banka dve trećine vlasništva u zajedničkoj finansijskoj instituciji, rekao je Bajatović u intervjuu Blicu.

On je rekao da je sva dokumentacija oko osnivanja banke spremna, nacrt ugovora je završen, u toku su razgovori u Vladi, dok bi uskoro trebalo da stignu ruski partneri na potpisivanje memoranduma. Posle toga će Vlada Srbije odobriti ceo projekat.

"Bez obzira na ishod predstojećih izbora u maju, banka će biti operativna u drugoj polovini godine", rekao je Bajatović.

PREMA ANKETI 63 ODSTO ŠVAJCARACA BI MOGLO DA ODBIJE IDEJU DA SE MINIMALNI GODIŠNJI ODMOR U ŠVAJCARSKOJ PRODUŽI SA ČETIRI NA ŠEST SEDMICA

Tanjug

Švajcarci su danas izašli na referendum na kome treba da se izjasne o inicijativi švajcarskog sindikata rada o prelasku na zakonski minimum od šest nedelja odmora godišnje, umesto dosadašnjih četiri.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju, međutim, da Švajcarci nisu baš složni po tom pitanju, prenosi Dojče vele.

Prema anketi javne televizije SRG, čak 63 odsto Švajcaraca bi ove sedmice moglo da odbije ideju da se minimalni godišnji odmor u Švajcarskoj odmah produži sa četiri na pet sedmica, a onda, dan po dan na godinu, dok se ne dođe na šest sedmica.

Švajcarski poslodavci odlučili su uoči referenduma da krenu u opsežnu propagandnu akciju kako bi građane uplašili mogućim posledicama.

U gotovo svim novinama i na brojnim plakatima može se videti slogan „Više odmora = manje radnih mesta“.

Na televiziji se emituje spot koji pokazuje pacijenta na operacionom stolu - on je sam u prostoriji. Na uređaju za narkozu je ceduljica na kojoj piše „nedostatak osoblja zbog novih pravila o godišnjim odmorima“.

Glas u pozadini produbljuje bojazan i govori: „Šest sedmica odmora za sve. Zvuči dobro. Ali posledice ćemo svi osetiti“.

Osim poslodavaca, protiv ove inicijative su uglavnom i švajcarski političari - kako desne, tako i leve orijentacije.

Čuju se računice da bi Švajcarsku dve nedelje odmora više koštale najmanje šest milijardi franaka dodatnih troškova za radnu snagu, navodi Dojče vele.

Ako se tome doda činjenica da Švajcarska privreda već ima problema sa izvozom zbog jakog franka (bolje reći, slabog evra), onda se može shvatiti zabrinutost mnogih poslodavaca.

U sindikatu Travai.Suis pak tvrde da poslodavci bez razloga šire paniku i da je duži godišnji odmor itekako potreban: "Ekonomija je sve brža i oštrija i mnogi zaposleni oboljevaju od sve većih napora na poslu. Porodica i razonoda trpe zbog posla“, obrazlaže sindikat.

RUMUNSKI PARLAMENT JE USVOJIO ZAKON O LUSTRACIJI, KOJI ONEMOGUĆAVA KOMUNISTIMA KOJI SU NEKADA IMALI VISOKE POLOŽAJE DA PONOVO DOĐU NA VLAST

B92, Beta

Rumunski parlament je usvojio Zakon o lustraciji, koji onemogućava komunistima koji su nekada imali visoke položaje da ponovo dođu na vlast

Rumunska javnost 20 godina čeka donošenje zakona o lustraciji. Bivši komunisti su se vratili na vlast, što objašnjava nerešene ili loše rešene probleme u Rumuniji.

Odmah posle rumunske revolucije, u martu 1990, usvojena je Temišvarska deklaracija, kojom se predviđa da bivši komunisti koji su bili na položajima i bili angažovani u političkoj policiji dobiju 20-godišnju zabranu obavljanja zvaničnih dužnosti.

Režim Jona Ilijeskua, koji je preuzeo vlast posle revolucije, nije prihvatio tu deklaraciju, a ni kasnije nisu uspeli pokušaji da se izglasa zakon o lustraciji.

Sadašnji zakon predviđa petogodišnju lustraciju za osobe koje su imale plaćene političke položaje u komunističkoj partiji – u centralnom, regionalnom i lokalnom aparatu, članove centralnog komiteta komunističke partije, članove Državnog saveta, ministre, osobe koje su radile u represivnom aparatu, direktore izdavačkih kuća, tužioce koji su praktikovali političku policiju.

Mnogi smatraju da je zakon o lustraciji prekasno usvojen i da neće doprineti ozdravljenju rumunskog društva, pošto su mnogi na koje se zakon može primeniti već stari, a mlađi ljudi su već "očistili" svoju prošlost antikomunističkim stavom posle revolucije i sada su na dobrim funkcijama.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

ODRŽAN TREĆI SRPSKO - TURSKI POSLOVNI FORUM

Turska planira značajne investicije u Srbiji u narednom periodu, najavio je ambasador te zemlje u Beogradu Ali Riza Čolak na trećem Srpsko - turskom poslovnom forumu. Potpredsednik PKS, Mihailo Vesović, rekao je da "ni Srbija nije prošla kroz ekonomsku krizu klečeći" i da može Turskoj da bude ravnopravan partner

Turski privrednici su kazali da su zainteresovani za ulaganje u privredu - tekstilnu industriju, gradjevinarstvo i prehrambenu industriju, kao i Koridor 10 u Srbiji odnosno izgradnju hotela i drugih turističko - ugostiteljskih objekata od Beograda do Niša i Dimitrovgrada. Posebno je ukazano da bi trebalo povećati robnu razmenu i poboljšati ekonomske odnose dve zemlje. "Popularnost turskih serija u Srbiji su dobra podloga i podsticaj turskim privrednicima da investiraju u Srbiju", rekao je ambasador Čolak ističući da je velika gledanost turskih serija "dokaz velike sličnosti u shvatanju porodičnih odnosa" i da je "Srbija prijateljska zemlja koja je pokazala da voli i ceni Tursku". Čolak je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa ranijim najavama da su Turci zainteresovani da grade Koridor 11, kazao da će sve zavisiti od pregovora predstavnika države i privrednika. Ambasador Turske, za koju je na skupu istaknuto da je 16. najveća svetska ekonomija, koja je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi u 2011. imala privredni rast od osam odsto, naveo je povodom ranijih pisanja medija da je "Turkiš erlajnz" najzainteresovaniji za "Jat ervejz", da o tome mogu jedino da pregovaraju dve aviokompanije i da tu odlučuju samo privredni intresi.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, rekao je da "ni Srbija nije prošla kroz ekonomsku krizu klečeći" i da može Turskoj da bude ravnopravan partner.

On je istakao da Srbija ima komparativne prednosti u oblasti poljoprivrede, automobilske industrije i proizvodnji auto - delova, metalnoj i elektro industriji, hemijskoj industriji, farmaciji, sektoru informacionih tehnologija, energetici i drugim.

Udruženje SITA (Serbian International Trade Asociation), Privredna komora Srbije i Privredna komora Beograda organizovali su danas treći Srpsko - tursko poslovni forum. Tursku privrednu delegaciju čini oko 40 privrednih društava, koja obavljaju delatnost u sektorima gradjevinarstva, tekstila, prehrane, mašinske, metalske, hemijske industrije, proizvodnje nameštaja, izdavaštva, informatičkih tehnologija (IT) i telekomunikacija.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 12.3.2012.

DOGOVORENI KONKRETNI PROJEKTI ZA REALIZACIJU U 2012. GODINI IZMEĐU PREDSTAVNIKA VLADE APV I ITALIJANSKE DELEGACIJE IZ REGIJE FRULI • Za ove projekte italijanska delegacija obezbedila je 150 hiljada evra, kojie će biti raspoređeni u okviru horizontalnih i vertikalnih aktivnosti u okviru zajedničkog rada u oblasti energetike, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, nauke i razvoja malih i srednjih preduzeća •

Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dr Tomislav Stantić predvodio je sednicu radne grupe za saradnju između AP Vojvodine i Regije Friuli-Venecija Đulija, koja je danas održana u Vladi Vojvodine. Na zasedanju mešovite radne grupe koju su činili predstavnici italijanske delegacije iz Regije Friuli-Venecija Đulija, predstavnici Vlade Vojvodine, kao i predstavnici institucija i organizacija koje su podnele predloge projekata, odabrani su projekti koji će biti realizovani tokom ove godine, a koje će zajednički finansirati vlade dve regije.

Za ove projekte italijanska delegacija obezbedila je 150 hiljada evra, kojie će biti raspoređeni u okviru horizontalnih i vertikalnih aktivnosti u okviru zajedničkog rada u oblasti energetike, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, nauke i razvoja malih i srednjih preduzeća.

Cilj sastanka je bio definisanje godišnjeg programa rada i finansijskog plana za 2012. godinu, a na osnovu predloga projekata koje su dostavili pokrajinski sekretarijati i institucije čiji su projekti deo radnog plana.

Zasedanju je prisustvovao savetnik predsednika Vlade AP Vojvodine Dejan Avdalović, zamenik pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Rade Ćirić, Veroslav Janković, podsekretar, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, kao i mr Biljana Knežević i Mitar Vasiljević iz Pokrajinskog sekretarijata za za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Italijansku delegaciju su činili Alesandro Pereli, predstavnik odeljenja za međunarodnu saradnju FVG, dr Roberto Mezina iz odeljenja za mentalno zdravlje FVG i Kladio di Đorđo iz agencije Informest.

Predstavnici radne grupe zadužene za zdravstvo predložili su nekoliko projekata od kojih je podržan projektat vezan za mentalno zdravlje, dok su u oblasti energetike prihvaćeni projekti vezani za obnovljive izvore energije, korišćenje biomase, geo i bio-teramalne energije i hidro energije.

Iz oblasti kulture, realizovaće se projektat restauracije mozaika u Carskoj palati Sirmium u Sremskoj Mitrovici gde će italijanska strana pružiti svi neophodnu stručnu, logističku i tehničku podršku.

Na sastanku je dogovreno da će u oblasti razvoja malih i srednjih preduzeća partner za realizaciju projekata biti novoosnovana Agencije za ravnomerni regionalni razvoj APV, a savetnik predsednika Vlade AP Vojvodine Dejan Avdalović je predložio dva projekta o ovoj oblasti, vezano za izdradu Informacionog sistema o malim i srednjim preduzećima u Vojvodini, kao i kreiranje baze podataka malih i srednjih preduzeća.

U oblasti nauke ponuđeno je čak 14 projekata koje je izradilo nekoliko fakulteta Univerziteta u Novim Sadu, a u realizaciji projekata će učestovati i italijanske agencije Informest, Insiel i Finest.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 12.3.2012.

KRETANJE INFLACIJE U FEBRUARU 2012. GODINE

Međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, nastavila pad i u februaru je iznosila 4,9%, što je u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja za ovaj mesec. U odnosu na prethodni mesec, potrošačke cene su u februaru bile više za 0,8%.

Očekujemo da će se, zbog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije iz istog perioda prethodne godine, međugodišnja inflacija privremeno spustiti do nivoa oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u martu i aprilu, a da će se potom postepeno vratiti ka cilju.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.3.2012.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU RADI REALIZACIJE PROJEKTA "PREDSTAVLJANJE MODERNOG KONCEPTA UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE" IZMEĐU SRBIJE I ŠVEDSKE

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije Željko Kojić izjavio je danas da je jedan od ciljeva tog ministarstva moderno upravljanje ljudskim resursima uz pomoć strategije, akcionog plana i dobrih evropskih i svetskih praksi.

Kojić je na dvodnevnoj konferenciji povodom realizacije projekta "Predstavljanje modernog koncepta upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije", koja se održava u Centru "Sava", naveo da će taj projekat imati značajnu ulogu u realizaciji pomenutog cilja.

Taj projekat će, kako je istakao, u naredne dve godine zajedno sa MUP-om implementirati Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) iz Ženeve.

Pre predstavljanja projekta, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA), Kojić i direktor DCAF-a ambasador Teodor Vinkler potpisali su Memorandum o razumevanju.

Kojić je ponovio kompleksnost i važnost pitanja modernog upravljanja ljudskim resursima, koje je oblast od ključnog značaja za reformu sektora bezbednosti u Srbiji, odnosno za poboljšanje sistema i uslova radnog okruženja u resornom ministarstvu.

Prema njegovim rečima, projekat će trajati dve godine, tokom kojih se očekuje i donošenje strategije i akcionog plana u toj oblasti.

Pomoćnik ministra je saopštio da je upravljanje ljudskim resursima veoma složena multidisciplinarna funkcija, koja mora imati strateško mesto u organizaciji rada.

Takođe, kako je naveo, podjednako je značajno definisati ulogu svakog pojedinca zaposlenog u Ministarstvu, poboljšati internu komunikaciju, unaprediti odnos poslodavac-zaposleni i slično.
Realizacija projekta obuhvata više od 30 aktivnosti u naredne dve godine, tokom kojih će biti doneti prva strategija za upravljanje ljudskim resursima i akcioni plan, napomenuo je Kojić.

Vinkler je početak rada na zajedničkom projektu ocenio značajnim za evropski put Srbije, a saradnju sa DCAF-om kao stručnom organizacijom važnom za realizaciju reformi planiranih u MUP-u.

Već deceniju sarađujemo sa Srbijom u oblasti bezbednosti, tačnije od 2000. godine. Sa srpskim partnerima sprovodimo čitav niz projekata, od 80 do100 na godišnjem nivou, a ovo je drugi projekat sa MUP-om, naglasio je on.

Dodatnu motivaciju, kako je istakao, predstavlja situacija u kojoj je Srbija sada kandidat za članstvo u EU.

Lokalni rukovodilac projekta DCAF Nemanja Milošević saopštio je da projekat formuliše strateški okvir i pravce razvoja upravljanja ljudskim resursima kroz ostvarenje ciljeva kao što su izrada strategije na period od tri do pet godina, podizanje nivoa stručnosti i unapređenje interne komunikacije u MUP-u.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 12.3.2012.

TOKOM PROŠLE GODINE BROJ AZILANATA KOJI IZ NAŠE ZEMLJE ODLAZE U ZEMLJE EU SMANJEN SA 17.000 NA 10.000, ALI JE NEMAČKOJ TAJ BROJ SMANJEN ZA SVEGA OSAM ODSTO

Zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas nakon sastanka sa ministrom unutrašnjih poslova Savezne Republike Nemačke Hansom Peterom Fridrihom da će rešavanje problema lažnih azilanata biti prioritet u bilateralnim odnosima dveju zemalja.

Dačić, koji boravi u radnoj poseti Nemačkoj, istakao je da Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje pruža punu podršku MUP-u Vlade Srbije u savladavanju svih prepreka na daljem putu evropskih integracija.

Zamenik predsednika Vlade je naveo da je Nemačka u oblasti unutrašnjih poslova i policijske saradnje jedan od najvažnijih partnera Srbije.

Određeni problemi koji se javljaju u bilateralnim odnosima između dve zemlje, kako je istakao, vezani su za tematiku lažnih azilanata, posebno imajući u vidu da je Srbija u januaru bila prva na listi zemalja odakle dolaze azilanti u Nemačku.

Dačić je saopštio da je tokom prošle godine broj azilanata koji iz naše zemlje odlaze u zemlje EU drastično smanjen sa 17.000 na 10.000, ali i napomenuo da je u Nemačkoj taj broj smanjen za svega osam odsto.

On je upozorio na to da se broj azilanata ne može zadržati na tako visokom nivou jer našoj zemlji, u suprotnom, preti suspenzija vizne liberalizacije, što se ne sme dozvoliti.

Dačić i Fridrih postigli su dogovor o tome da na narednom sastanku, koji će biti održan u Beogradu, bude potpisan sporazum o policijskoj saradnji između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije.

Nemačka policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje godinama unazad pružaju veliku podršku MUP-u Srbije u reformama, ponovio je Dačić i podsetio na projekat specijalne istražne metode, odnosno nadzor telekomunikacija, zajedničku obuku - od protivterorističkih jedinica do jedinica koje se bave zaštitom granica, kao i na projekte "Ilekus 1" i "Ilekus 2".

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 12.3.2012.

ASOCIJACIJA POTROŠAČA SRBIJE TRAŽI DA SE U NOVOJ VLADI OFORMI MINISTARSTVO ZA ZAŠTITU PRAVA I INTERESA POTROŠAČA I DA SE FORMIRAJU GRADSKI OMBUDSMANI, KAO SAMOSTALNA I NEZAVISNA TELA

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je ključna pretpostavka ubrzanog razvoja zemlje i regiona uspostavljanje novog koda za rešavanje problema u čijoj osnovi mora biti mirovna politika, borba za bolji život i traganje za rešenjima konflikta.

Tadić je na konferenciji "Principi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje - srpske kompanije kao lideri" naveo da je jedan od glavnih problema koji sprečavaju razvoj prostora jugoistočne Evrope to što je u društvima zemalja regiona dominantan princip konflikta, umesto principa miroljubivog rešavanja problema.

On je istakao da je potrebno promeniti ovaj kod i racionalno ići ka rešavanju problema, tragajući za najfunkcionalnijim modalitetima koji obezbeđuju mir, uz napomenu da ženski princip u uspostavljanju mirovne politike ima fundamentalnu važnost.

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike i predsednik Saveta za rodnu ravnopravnost Snežana Lakićević saopštila je da je, zahvaljujući velikom radu na zaokruživanju institucionalnih mehanizama za ravnopravnost žena, Srbija postala jedna od vodećih zemalja u regionu po pitanju rodne ravnopravnosti.

Lakićević je naglasila da bez rodne ravnopravnosti nema ni demokatije i da je Srbija puno uradila na zaokruživanju insitucionalnog okvira vezanog za ovo pitanje, pri čemu je u okviru Ministarstva rada formirana Uprava za rodnu ravnopravnost.

Na konferenciji, koju je organizovala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, potpisana je "Deklaracija o poštovanju principa osnaživanja žena" koju je podržalo 11 velikih kompanija koje posluju u Srbiji.

Cilj skupa jeste promovisanje smernica kako bi kompanije trebalo da se odnose prema ženama na radnom mestu.

Izvor: Press služba Vlade Repubčike Srbije, 7.3.2012.

RASPISAN KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U 2012. GODINI ČIJI SU NOSIOCI NEVLADINE ORGANIZACIJE • Krajnji rok za podnošenje prijava je 27. mart 2012. godine •

Kompanija Cisko organizovaće 20. i 21. marta Cisko Ekspo, jedan od najvažnihih IT događaja u regionu, koji će se ove godine fokusirati na tri velike teme - inteligentne mreže, računarstvo u oblaku i mobilnost.

Generalni direktor kompanije Cisko Srbija Goran Obradović je kazao da će ove godine biti predstavljeni najnoviji trendovi iz oblasti umrežavanja za više od 600 IT profesionalaca iz svih segmenata srpskog tržišta.

"Kroz proteklih 11 godina smo uvideli da je Cisko Ekspo postao najveća IT i mrežna konferencija u regionu i čvrsto verujemo da će koncept inovacija doneti nove ideje koje će pomoći svim učesnicima da razviju nove poslove ili da se dodatno usavrše u oblastima u kojima već imaju liderske pozicije", istakao je Obradović.

Više od 40 prezentacija koje će održati iskusni domaći i inostrani profesionalci pokriće najvažnije teme iz oblasti IT-a i mreža.

Lokalni i globalni partneri kompanije Cisko, demonstriraće uživo najinteresantnije studije slučaja iz perspektive klijenata i korisnika, u okviru izložbenog prostora.

Viši potpredsednik kompanije Cisko i lider za Centralni i region Istočne Evrope Mihael Ganser izneće najnovije viđenje Srbije na nivou globalne konkurentnosti i u kojoj ulozi se pojavljuju informacione tehnologije danas i u kojoj će se naći u budućnosti.

On će objasniti aktuelnu promenu informacione ekonomije u mrežnu ekonomiju i njen uticaj na društvo, poslovanje i tehnologiju.

Demonstracija uživo pokažaće sposobnosti informacionih tehnologija i način na koji kompanije mogu podići svoje poslovanje na viši nivo i pružiti klijentima usluge bolje nego ikada pre.
Cisko Ekspo konferencija će jedanaesti put za redom okupiti tehnološke eksperte, poslovne ljude i donosioce odluka iz oblasti informacionih tehnoloija iz najuspešnijih domaćih i stranih kompanija, inženjere, predstavnike kompanije Cisko iz inostranstva, članove Vlade, vodeće Cisco partnere, servis provajdere...navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U FEBRUARU 2012. GODINE

Sredstva iz budžeta grada Loznice za 2012. godinu raspoređuju se sa ciljem da se, obezbeđujući sredstva udruženjima koja se aktivno i u kontinuitetu bave socijalnim pitanjima, održi dostignuti nivo i podrži pluralizam pružalaca i obima vaninstitucionalno pruženih usluga u oblasti socijalne zaštite.

Svrha konkursa je da se sredstva usmere ka podsticanju programarada/projekata ili obezbeđenju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje pr ograma rada/projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, pripadnike/ce romske nacionalnosti i drugi projekti u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe kroz:

- pomoć razvoju i održivosti usluga koje pružaju udruženja koja se bave pitanjima socijalne zaštite,
- promociju i uvođenja usluga u oblast socijalne zaštite koje nisu obezbeđene/finasirane od strane Republike ili lokalne samouprave u javnim institucijama, nego ih sprovode udruženja.
Sredstvima koja se raspoređuju ovim konkursom podržavaju se sledeće oblasti:

- Aktivnosti predviđene planom rada udruženja kojima se obezbeđuje nastavak pružanja održivih usluga koje udruženjaveć sprovode,
-Posebni projekti, kojima se doprinosi uspostavljanju i razvijanju održivih usluga koje imaju veći obuhvat ugroženih grupa i za koje su obezbeđena donatorska sredstva.

Projekti koji se zasnivaju na edukacijama biće podržani, u meri u kojoj neposredno doprinose poboljšanju položaja određene ugrožene grupe.

Grad Loznica ovim sredstvima neće finansirati:

1) Pojedince za učešće na konferencijama, putovanjima,finansiranje studija i za slične aktivnosti,
2) Inicijative koje donose profit udruženjima građana,
3) Aktivnosti političkih i stranačkih organizacija, verskih organizacija, grupa i sekti,
4) Vladine organizacije ili institucije, uključujući škole, mesne zajednice i dr.,
5) Organizacije čiji je osnivač grad Loznica,
6) Aktivnosti koje zagovaraju netolerantnost i nasilje,
7) Adaptacije,sanacije i rekonstrukcije objekata.

PRIJAVLJIVANJE - OPŠTA PRAVILA

Pravo na podnošenje prijave imaju udruženja građana, koja ispunjavaju sledeće uslove:

- da su registrovane kod nadležnog organa;
- da imaju sedište ili ogranak na teritoriji grada Loznice i deluju na tom području kao gradska, međuopštinska ili republička udruženja;
- da su osnovana radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i humanitarni programi u kojima udruženja isključivo i neposredno sledi javne potrebe;
- da obavljaju aktivnosti socijalno-humanitarnog, zdravstveno-edukativnog i preventivnog karaktera;
- da je nadležan organ udruženja usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju udruženja za 2011.godinu;
- da su program rada / projekat, odnosno aktivnosti, predviđene usvojenim programom rada udruženja za 2012.godinu od strane nadležnog organa udruženja;
- da predložene aktivnosti (i sredstva za realizaciju istih) sprovode na teritoriji grada Loznice.

Udruženja koja su dobila sredstva za realizovanje programa rada/projekta moraju najmanje jednom godišnje da čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Projekti koji se sprovode i u susednim zemljama ili i u zemljama regiona mogu da budu podržani samo u onim delovima koji se sprovode na teritoriji grada Loznice, ukoliko su ti delovi napisani kao samostalne konzistentne celine grupa aktivnosti.

Podnosilac prijave može da se opredeli da realizuje program rada/ projekat u saradnji sa jednim ili više partnerskih udruženja.U slučaju partnerstva, puna pravna i finansijska odgovornost za sprovođenje programa rada / projekta leži na podnosiocu prijave.

Nacionalna i međunarodna udruženja sa sedištem izvan područja grada mogu da deluju kao partnerske organizacije podnosioca zahteva, ali ne mogu da imaju finansijske koristi od dotacije ili da budu primaoci dotacije iz budžeta grada Loznice.

Period trajanja predloženih aktivnosti je do kraja 2012. godine.

Budžet:

Grad je namenio ukupno 3.000.000 dinara za sufinansiranje programa rada / projekata udruženja u ovoj oblast. Predlozi koji uglavnom imaju za cilj da pokriju operativne troškove neće biti visoko ocenjeni. Većina dotacija će se kretati u razmaku od 25.000 do 400.000 dinara. Isto udruženje može podneti najviše dve prijave, pri čemu ukupan predviđeni budžet jednog programa rada/projekta ne može biti manji od 50.000 dinara ni veći od 700.000 dinara.

Za više detalja posetite: http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/KONKURS%20ZA%20SOCIJALNU%20ZASTITU%20ZA%202012.pdf (ONLINE) ili http://www.loznica.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 14.2.2012.

RASPISAN KONKURS ZA RASPODELU BUDŽETSKIH SREDSTAVA ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI U ČIJEM RADU SU U SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZICI I PISMA MANJINSKIH NACIONALNIH ZAJEDNICA ZA 2012. GODINU • Rok za podnošenje prijava na konkurs je do 15. aprila 2012. godine •

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM


Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: OKOLNOSTI POD KOJIMA SE OTPIS DUGA KOJI JE NASTAO USLED ZLOUPOTREBE PLATNIH KARTICA ČIJI JE IZDAVALAC BANKA NE MOŽE SMATRATI OPOREZIVIM PRIHODOM FIZIČKOG LICA - Zakon o porezu na dohodak građana: član 85
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PRIHODA KOJE OSTVARI FIZIČKO LICE KOJE JE ANGAŽOVANO KAO KONSULTANT NA REALIZACIJI PROJEKATA KOJI SE FINANSIRAJU IZ SREDSTAVA IPA FONDA - Zakon o porezu na dohodak građana: čl. 7 i 8
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PRIHODA PROFESIONALNIH SPORTISTA PO OSNOVU NAKNADE KOJU ISPLAĆUJE SPORTSKA ORGANIZACIJA - Zakon o porezu na dohodak građana: čl. 13 i 84a
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE KAPITALNOG DOBITKA OSTVARENOG PRODAJOM UDELA U IMOVINI PRIVREDNOG DRUŠTVA KADA SE NAKNADA ZA PRENOS UDELA OSTVARUJE PRENOSOM PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI - Zakon o porezu na dohodak građana: član 72
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: INSTRUKCIJA O NAČINU OBRAČUNA I ISPLATE NAKNADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA ZA LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU DELATNOST - Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom: član 12
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: FORMA UGOVORA O KUPOPRODAJI POKRETNIH STVARI - Zakon o obligacionim odnosima: član 454
  • Privredni apelacioni sud: NENAPLAĆENA POTRAŽIVANJA STEČAJNOG DUŽNIKA - Zakon o stečaju: član 11 stav 3
  • Privredni apelacioni sud: ODSUSTVO USLOVA ZA OTVARANJE STEČAJNOG POSTUPKA U SLUČAJU IZMIRENJA DUGOVANJA - Zakon o stečaju: član 68
  • Privredni apelacioni sud: PRAVNOSNAŽNOST REŠENJA KOJIM SE UKIDA KLAUZULA PRAVNOSNAŽNOSTI - Zakon o izvršnom postupku: član 32
  • Privredni apelacioni sud: PROPUST OBAVEŠTAVANJA SUDA O UPLATI PREDUJMA - Zakon o stečaju: čl. 152 i 153
Likvidacije:

U periodu od 5. do 9. marta 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

203512

INTERNATIONAL REAL ESTATE APPRAISAL SERVICES

Beograd-Vračar

09.03.2012

90

203504

BRANAR

Smederevo

09.03.2012

90

203488

SMD CONTROL

Smederevska Palanka

09.03.2012

90

203470

SIM INVEST

Beograd-Čukarica

09.03.2012

90

203466

SERBIA COLLECTION M.

Žabalj

09.03.2012

90

203459

TWINS

Novi Sad - grad

09.03.2012

90

203456

REEFROOM SERBIA

Beograd-Stari Grad

09.03.2012

90

203453

PRO-POINT

Beograd-Zemun

09.03.2012

90

203532

HIP ĐURKOVIĆ

Jagodina

09.03.2012

90

203447

D&D AUTO - U LIKVIDACIJI

Trstenik

09.03.2012

60

203442

A.C.O.

Kanjiža

09.03.2012

90

203435

GREEN SUN

Beograd-Voždovac

09.03.2012

90

203424

VISSIO

Beograd-Savski Venac

09.03.2012

90

203422

AUTO DUBRAVA

Kovin

09.03.2012

90

203415

BOKI & NIKOLA

Šabac

08.03.2012

90

203400

GRAFOPROMET 1990

Beočin

08.03.2012

90

203398

BRALOVIĆ

Zrenjanin

08.03.2012

90

203395

INPHARM PHARMACEUTICALS

Beograd-Zemun

08.03.2012

90

203385

SMART PRODUCTION

Novi Sad - grad

08.03.2012

90

203380

AS - TREJD

Požarevac

08.03.2012

90

203377

GAJ KOMERC

Batočina

08.03.2012

90

203371

STIL-CO

Beograd-Palilula

08.03.2012

90

203373

PUBLIC FINANCE CONSULTANTS

Beograd-Palilula

08.03.2012

90

203351

LAJKA TOURS

Aranđelovac

08.03.2012

90

203347

CONTEX NOVI

Novi Sad - grad

08.03.2012

90

203333

DOKOS

Beograd-Palilula

08.03.2012

90

203330

XEROCOP TRADE

Beograd-Voždovac

08.03.2012

120

203325

ENCHY JOCELYN

Paraćin

08.03.2012

90

203322

EKSTRA PONUDA

Beograd-Novi Beograd

08.03.2012

90

203302

BIG-VANJA-SD

Smederevo

07.03.2012

90

203298

PARAVINJA CONSTRUCTION MANAGEMENT

Novi Sad - grad

07.03.2012

90

203294

VIA EXIM TRADE

Beograd-Zvezdara

07.03.2012

90

203284

LILIPUT

Novi Sad - grad

07.03.2012

90

203274

SPORT SERVIS

Beograd-Rakovica

07.03.2012

90

203253

MALINOVKA

Bajina Bašta

07.03.2012

120

203248

MERKUR

Novi Sad - grad

07.03.2012

120

203244

BG ĆOROVIĆ

Beograd-Voždovac

07.03.2012

90

203238

VARDAR

Beograd-Voždovac

07.03.2012

90

203235

STUDIO MACURA

Beograd-Novi Beograd

07.03.2012

90

203224

NORVING

Beograd (grad)

07.03.2012

90

203219

B.S.M. 021

Novi Sad - grad

07.03.2012

90

203208

NEW DESIGN

Beograd-Savski Venac

06.03.2012

90

203193

PRINT-EURO

Beograd-Stari Grad

06.03.2012

90

203181

144 OFF

Beograd-Stari Grad

06.03.2012

90

203172

MDS TOTALSTONE

Beograd-Savski Venac

06.03.2012

90

203170

ŽITOPRODUKT-KOMERC

Kragujevac-grad

06.03.2012

90

203161

MAČVA STOČAR

Bogatić

06.03.2012

90

203157

TRISTEKS SPORT

Kraljevo

06.03.2012

90

203153

EURO GITER

Beograd (grad)

06.03.2012

90

203141

BN SERVICES & TRADE

Kragujevac-grad

06.03.2012

90

203138

BILOGORAC

Beograd-Rakovica

06.03.2012

90

203133

OMEGA-V V V

Leskovac

06.03.2012

90

203127

ŽITOPRODUKT-PROMET

Kragujevac-grad

06.03.2012

90

203121

BRAĆA DINKIĆ

Bor

06.03.2012

90

203116

PRIMEX

Novi Sad - grad

06.03.2012

90

203118

GRM

Gornji Milanovac

06.03.2012

90

203108

SPEED COMPANY

Lajkovac

06.03.2012

90

203100

BELAMEDLAB

Beograd-Vračar

06.03.2012

90

203111

TELETRADE BALKAN

Beograd-Stari Grad

06.03.2012

90

203096

SINTEL

Gadžin han

06.03.2012

90

203093

DUŠAN COMPANY

Pančevo

06.03.2012

90

203089

AQUAFIN

Pančevo

06.03.2012

90

203084

EON 021

Novi Sad - grad

05.03.2012

90

203079

MMK

Požarevac

05.03.2012

90

203066

TAMACO INVEST

Beograd-Novi Beograd

05.03.2012

90

203035

AMSTEC

Loznica

05.03.2012

90

202998

MIKADO PRESS

Beograd-Palilula

05.03.2012

90

202987

REGULARIS PROJEKT INŽENJERING

Novi Sad - grad

05.03.2012

90

202989

PANELEKTRO I.E.P.

Pančevo

05.03.2012

90

202983

RECIKLIR

Bor

05.03.2012

90

202973

VIZURA PLUS

Beograd-Novi Beograd

05.03.2012

90

202964

HAMZAGIĆ

Novi Pazar

05.03.2012

90

202966

CONSTANTA INŽENJERING

Beograd-Surčin

05.03.2012

90

202960

EUROPOWER

Beograd-Stari Grad

05.03.2012

90

202958

BEOKS INTERNATIONAL

Beograd-Voždovac

05.03.2012

90

202921

BANMIN

Beograd-Zemun

05.03.2012

90

202919

DB SHOP

Novi Sad - grad

05.03.2012

90

202910

CME SR

Beograd (grad)

05.03.2012

90

202914

LTR

Beograd-Novi Beograd

05.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 12.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.