Aktuelne vesti na dan 12. januar 2012

 


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 32-33/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 34-35/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 01 OD 11.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • NAKNADA TROŠKOVA POGREBNIH USLUGA ČLANOVIMA UŽE PORODICE U SLUČAJU SMRTI ZAPOSLENOG
  • PRIMENA NOVOG ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA NA AKCIONARSKA DRUŠTVA DO ISTEKA ROKA ZA NJIHOVO USKLAĐIVANJE
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA RAČUNA ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA I RASPORED SREDSTAVA SA TIH RAČUNA - "Sl. glasnik RS", br. 104/2011
  • UTVRĐIVANJE I KONTROLA USAGLAŠENOSTI PROIZVODNJE LEKOVA, ODNOSNO AKTIVNIH SUPSTANCI, KAO I LABORATORIJSKOG ISPITIVANJA SA SMERNICAMA DOBRE PROIZVOĐAČKE PRAKSE, ODNOSNO DOBRE LABORATORIJSKE PRAKSE
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • SASTAVLJANJE OBRAZACA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA, ZADRUGE, DRUGA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE ZA 2011. GODINU: • Rok za dostavljanje 29.2.2012. godine •
  • SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2011. GODINU ZA MALA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE KOJA NE PRIMENJUJU MRS/MSFI
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • SPECIFIČNOSTI CARINSKOG POSTUPKA U POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU
  • MOGUĆNOST PRISTUPA CARINSKOJ TARIFI
  • MOGUĆNOST PRODAJE NEOCARINJENE ROBE SMEŠTENE U POSTUPAK CARINSKOG SKLADIŠTENJA DOMAĆEM KUPCU RADI IZVOZA
  • UGOVORENA KAMATA KAO ČINJENICA OD KOJE ZAVISI TRETMAN ODLOŽENOG PLAĆANJA DO GODINU DANA IZMEĐU REZIDENTA I NEREZIDENTA, A SHODNO TOME I OBAVEZA EVIDENTIRANJA KOD NBS
  • UNIŠTENJE ILI USTUPANJE ROBE KOJA SE NALAZI U POSTUPKU CARINSKOG SKLADIŠTENJA, A VLASNICI (UVOZNICI) ROBE SU BRISANI IZ REGISTRA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE ILI IM JE ODUZET PIB
SEDNICA VLADE AP VOJVODINE ODRŽANA 11. JANUARA 2012. GODINE

Na današnjoj sednici Vlade Vojvodine, kojom je predsedavala potpredsednica Ana Tomanova Makanova, usvojen je Akcioni pokrajinski plan zapošljavanja za 2012. godinu.

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin predstavio je članovima Vlade Predlog ovog dokumenta, istakavši da se bazira na dva principa, a to je nastavak dobre prakse da svako radno mesto u Vojvodini bude subvencionirano sa 130.000 dinara, odnosno sa 160.000 dinara na osnovu osnivanja radnje ili preduzeća. Drugi princip uključuje nastavak onih programa koji su se u vreme ekonomske krize pokazali kao uspešni u suprotstavljanju problemima, koje je ona prouzrokovala. Kako je resorni sekretar istakao, nastaviće se sa podrškom programa samozapošljavanja i novog zapošljavanja, kao i da će ponovo biti aktivni programi javnih radova i pripravništva. Obzirom da će tokom marta ove godine biti otvoren Centar za obuku nezaposlenih lica, podrška će biti upućena i za ovu značajnu aktivnost.

Za realizaciju Akcionog pokrajinskog plana za zapošljavanje u 2012. godini iz budžeta Vojvodine biće izdvojeno 316 miliona dinara. Od tih sredstava, 126 miliona dinara biće izdvojeno za udruživanje sa opštinama i gradovima sa teritorije AP Vojvodine, kako bi zajednički, sa sredstvima koja su oni izdvojili, realizovali pomenute programe koji su u funkciji suprotstavljanja nezaposlenosti i mogućoj krizi. Zajedno sa novcem koji će biti udružen sa sredstvima iz budžeta Republike Srbije, koja treba da iznose oko 200 miliona dinara, očekuje se da ukupna sredstva za realizaciju mera zapošljavanja u AP Vojvodini iznose oko 900 miliona dinara.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 11.1.2012.

NA INTERNET STRANICI SINDIKATA PRAVOSUĐA SRBIJE OBJAVLJENI DELOVI IZVEŠTAJA EU O UTICAJU IZVRŠNE VLASTI NA PRAVOSUĐE

Ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden je samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka, zaključili su posmatrači koje je za praćenje revizije odluka prvih saziva Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva angažovala Delegacija EU u Srbiji. Ovi posmatrači su utvrdili i da je u reviziji odluka Visokog saveta sudstva iz decembra 2009. "akutno prisutan nedozvoljen uticaj izvršne vlasti (...) pošto sudije zbog svoje nepristrasne pozicije manje zavise od izvršne vlasti i snažnije se opiru primeni nametnutih uputstava, pa je zbog toga pritisak jači i izrazitiji". "Postoje indicije o značajnim političkim pritiscima na novoizabrane članove VSS, a centri političke moći u izvršnoj vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka", naveli su posmatrači u izveštaju čije nalaze Evropska komisija nije pomenula u svom oktobarskom izveštaju uz mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Zbog ove razlike, poslanica holandske Zelene levice u Evropskom parlamentu Maraje Kornelisen zatražila je u decembru od Evropske komisije zvanično objašnjenje. Pištaljka je izveštaj o reviziji dobila zahvaljujući poslanicima grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, a na njihovu molbu iz izveštaja koji objavljujemo izbačena su imena tužilaca i sudija o kojima je raspravljano.

Posmatrači su izveštaj napisali prateći rad Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva od 4. jula do 28. avgusta 2011, dakle pre nego što su odložena ročišta pred VSS zbog navodnog političkog pritiska, pre nego što je uhapšen član VSS sudija Blagoje Jakšić i pre nego što je drugi sudija član VSS Milimir Lukić podneo ostavku. Slede ključni delovi izveštaja, a ceo njegov tekst na engleskom jeziku možete pogledati na http://www.pistaljka.rs/public/fck_files/file/Pravosudje/Interimreport%20judiciaryreformSerbia-wnames.pdf.
"Državno veće tužilaca

- Postupak preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca ne može se oceniti pravednim, ili preciznije, pravo neizabranih nosilaca tužilačke funkcije u Srbiji na pravično suđenje je u tom postupku ozbiljno prekršeno. Do takvog zaključka dolazi se pre svega zbog načina na koji su vođeni pojedinačni razgovori, tokom rada takozvanih radnih tela koja su prekoračila svoju nadležnost po Pravilniku i ozbiljno prekršila i pravila i osnovne principe složene prirode prava na pravično suđenje u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Štaviše, postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT sproveden je, kako je ranije navedeno, od strane dva radna tela DVT, suprotno Pravilniku u kojem je navedeno da postupak treba da sprovede pun saziv DVT. Kriterijumi za procenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti nepravilno su primenjeni tokom postupka, a DVT nije postupio po preporuci Ustavnog suda Srbije.

- Gruba procena posmatrača je da je bilo jasnog i dovoljnog osnova da se u oko 25% do 30% slučajeva primeni član 14. Pravilnika, odnosno da se prigovor neizabranog tužioca ili zamenika tužioca prihvati bez rasprave.

- U nekoliko slučajeva, norma podnosioca prigovora izračunata je primenom pogrešne formule (efikasnost javnog tužioca računata je primenom formule za zamenika javnog tužioca). Jasno je da su takve odluke prvog sastava DVT zasnovane na pogrešnim podacima, ali član 14. nije primenjen. Član 14. primenjen je samo jednom, u slučaju zamenice javnog tužioca koja je godinu dana bila na porodiljskog odsustvu, što nije uračunato u statistiku. Međutim, u jednom slučaju, porodiljsko odsustvo trajalo je i duže od godinu dana, a DVT nije primenio član 14, bez obrazloženja.

Prema ponašanju radnih tela bilo je jasno da nemaju nameru da primene član 14. u bilo kom drugom slučaju, bez obzira što je to jasno kršenje pravila i prava na pravično suđenje.

- Radna tela su stalno predstavljala nove dokaze koji nisu bili deo predmeta kada su podnosioci prigovora imali uvid u predmete samo koji dan pre ročišta. Izvestioci nisu poredili rad neizabranih tužilaca za radom izabranih tužilaca, iako je to bilo propisano Pravilnikom.

- Radna tela ponekad vode razgovore na način koji više nalikuje ispitivanju okrivljenog nego obaveštenoj raspravi o relevantnim informacijama u vezi sa radom podnosioca prigovora.

- Drugo tužilačko radno telo održalo je neke razgovore posle ponoći, u nekim slučajevima čak u 3 ili 4 sata ujutru, što je jasno kršenje prava podnosila prigovora na pravičan postupak, naročito imajući u vidu činjenicu da u čekaonici nema hrane i pića i da je tu samo nekoliko stolica.

- Radna tela nikad nisu pokazala bilo kakav znak da uzimaju u obzir dokaze koji bi išli u prilog podnosilaca prigovora.

- Nepristrasnost DVT je ugrožena time što tri člana koja su glasala u prvom sastavu DVT mogu ponovo da glasaju o istom pitanju (republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe). Zvanično objašnjenje je da se ti članovi uzdržavaju od glasanja, što posmatrači ne mogu potvrditi, jer je javnost isključena iz tog dela postupka.

- Radna tela su bila namerna da pronađu bilo šta što bi ukazalo na mane, greške i lošu statistiku podnosilaca prigovora, a takvo ponašanje je očigledno tendenciozno. Kvalitet tih novih dokaza (izveštaja i dokumenata) bio je takav da su u većini slučajeva podnosioci prigovora dovodili u pitanje njihovu validnost (nisu nosili datume i pečate) i tačnost. Nekoliko razgovora je odloženo jer su podaci iz tih izveštaja bili očigledno netačni, ponekad čak i apsurdni.

Visoki savet sudstva

- Posmatrači su zaključili da je postupak preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta sudstva pred komisijama VSS uglavnom u skladu sa odgovarajućim evropskim standardima, iako su prekršeni neki aspekti prava na pravično suđenje. S druge strane, teško je utvrditi da li je procedura odlučivanja pred VSS pravična i nepristrasna zbog nedostatka transparentnosti procesa odlučivanja, što je suprotno pravilima, zbog toga što VSS nije izdao obrazložene odluke, zbog zabrinutosti u vezi sa nepristrasnošću VSS i sumnjom povezanom s tim da se na neke članove VSS vrši nedozvoljeni uticaj.

- Upoređenje odluka VSS i nalaza posmatrača ukazuje da razlika između dokaza predstavljenih na ročištima i donetih odluka ne premašuje 20 odsto, što znači da se 80 odsto odluka može oceniti opravdanim.

- Proces odlučivanja, uključujući predloge izvestilaca i komisija, prebačen je u nejavni deo sednica VSS.

VSS retroaktivno daje veći značaj kriterijumima koji nisu važili za reizabrane sudije, pa se tako prema nereizabranim sudijama odnosi drugačije nego prema reizabranim sudijama, iako su svi oni učestvovali u istoj izbornoj proceduri. Teret dokazivanja praktično je prebačen na podnosioce prigovora, koji moraju da se "brane", umesto da VSS pokušava da potvrdi ili odbaci dokaze navedene u pojedinačnim odlukama prvog sastava VSS.

- Po gruboj proceni, u 10-15 odsto slučajeva osporena je dostojnost sudija. U jednom slučaju podnositeljka prigovora proglašena je nedostojnom jer je specijalni sudija za organizovani kriminal protiv nje izdao nalog za praćenje i prisluškivanje, pošto je bila sudija u slučaju jednog ozloglašenog i kontroverznog "biznismena", osuđenog zločinca. Ona je pred VSS rekla da ne razume kako činjenica da je bila pod tajnim merama praćenja i prisluškivanja, što nije dovelo do osude ili pokretanja postupka (tužilac je posle šest meseci praćenja utvrdio da nema osnova za dalje radnje), može da bude osnov za nedostojnost.

U drugom slučaju, nedostojnost je utvrđena na osnovu činjenice da je sudija bio svedok u jednom krivičnom slučaju u vezi sa mitom. Pošto je iz tog krivičnog slučaja jasno da on nije učestvovao u davanju ili primanju mita, ostaje nejasno kako je to što je bio svedok bilo osnova da bude proglašen nedostojnim u decembru 2009.

Važno je primetiti da su u nekim slučajevima sudije proglašene krivim i u takvim slučajevima su odluke VSS o nereizboru opravdane.

- Nepristrasnost VSS ugrožena je time što pet članova koji su učestovali u radu prvog saziva i sada imaju pravo glasa (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, predstavnik advokature i predstavnik univerzitetskih profesora).

- U slučajevima moguće nedostojnosti, komisije su često ispitivale nebitne detalje, čak i one koji su navedeni u odlukama a nisu zasnovane na dokazima ili su potpuno apsurdni (na primer ponašanje jednog nereizabranog sudije koja je navodno na jednoj sednici Vrhovnog suda uticala na druge sudije "tako što je crvenela i pravila grimase")."

Piše Vladimir Radomirović

Izvor: Vebsajt Sindikata pravosuđa Srbije, 11.1.2012.

ZAKON O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE: Poverioci banke u stečaju se svrstavaju u isplatne redove, a obaveze prema njima izmiruje banka u stečaju kao stečajni dužnik, po isplatnim redovima, iz sredstava koja čine stečajnu masu • Obaveze četiri banke u stečaju - "Jugobanka", "Beogradska banka", "Investbanka" i "Beobanka", koje su na spisku poreskih dužnika i dalje teku •

Četiri banke u stečaju - "Jugobanka", "Beogradska banka", "Investbanka" i "Beobanka", u toku trajanja stečajnog postupka izmirile su obaveze u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi dinara, a obaveze po osnovu poreza i drugih dažbina u stečajnom postupku i dalje teku, rečeno je danas Tanjugu u Agenciji za osiguranje depozita.

Kako je objašnjeno, to su obaveze po osnovu poreza na kapitalnu dobit, poreza na imovinu, poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza na promet usluga.

Banke u stečaju te obaveze redovno izmiruju, godišnje, kvartalno, odnosno o roku dospeća i te obaveze padaju na teret troškova stečajnog postupka, naveli su u agenciji.

Na pitanje šta sprečava da u tim bankama bude okončan stečaj posle niza godina od njegovog uvođenja, u agenciji su naveli da su ti procesi kompleksni i da prvo mora da se završi stečaj "Investbanke" i "Beobanke", a nakon toga "Jugobanke" i "Beogradske banke".

Najveći poverilac "Beobanke" i "Investbanke" je "Beogradska banka" u stečaju, koja u ukupnim potraživanjima "Beobanke" učestvuje sa preko 50 odsto potraživanja, a u ukupnim potraživanjima "Investbanke" učestvuje sa preko 76 odsto.

Međutim, završetak stečaja "Beobanke" i "Investbanke" zavisi i od naplate dugova preduzeća u restrukturiranju i velikih kompanija koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 pravna lica iznos od oko 2,3 milijarde evra, navela je Agencija za osiguranje depozita.

Kako je istaknuto, stečajni postupci "Beogradske banke" i "Jugobanke" su "izuzetno kompleksni", s obzirom da su te banke poslovale preko agencija u Njujorku, a "Beogradska banka" i preko poslovne jedinice na Kipru.

Istovremeno, "Beogradska banka" poslovala je i preko mešovitih banaka u inostranstvu, od kojih su "Anglo-Yugoslav Bank" i "Banque Franco-Yougoslave" u postupku likvidacije, koji se vode po domicilnim propisima njihovih sedišta.

Takođe, po prijavljenim, a osporenim potraživanjima poverilaca vode se sudski sporovi po tužbama za utvrđenje koji su velike vrednosti i koji dugo traju, s obzirom na to da poverioci imaju pravo i na redovne i na vanredne pravne lekove.

"Tim povodom, posebno napominjemo da smo kroz dosadašnju praksu imali slučajeve višestrukog ulaganja pravnih lekova", istakla je Agencija za osiguranje depozita.

Na pitanje ko će vratiti dugove banaka u stečaju, koje one imaju po raznim osnovama, navedeno je da će dugovi banaka u stečaju prema poveriocima biti vraćeni zavisno od visine unovčene stečajne mase.

"U skladu sa pozitivnim propisima koji regulišu stečajni postupak, poverioci se svrstavaju u isplatne redove. U tom smislu obaveze prema poveriocima izmiruje banka u stečaju kao stečajni dužnik, po isplatnim redovima, iz sredstava koja čine stečajnu masu", navela je Agencija za osiguranje depozita.

Poreska uprava Srbije objavila je pre nekoliko dana na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, što je i bila u obavezi na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2011 - prim. red) usvojenog krajem prošle godine u parlamentu Srbije.

Prva tri vodeća dužnika na spisku su ugašene banke - "Beobanka" u stečaju, koja duguje 24,07 milijardi dinara, "Investbanka" u stečaju sa dugom od 18,13 milijardi dinara i "Astra banka" sa 15,64 milijardi dinara nenaplaćenog poreza.

Izvor: Tanjug, 11.1.2012.

ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA: Predviđeno je da Vlada Srbije donese ukupno 11 podzakonskih akata, ali će taj broj biti veći • Odgovor Vlade na saopštenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti •

Ukoliko bi se prihvatili predlozi poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa Zakonom o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 - prim. red), Srbija bi se u ovoj oblasti vratila više godina unazad, navodi se u odgovoru Vlade Srbije, upućenom povereniku Rodoljubu Šabiću, a u koji je Danas imao uvid.

Šabić je pre dva dana ocenio da Zakon o tajnosti podataka ni dve godine nakon donošenja ne funkcioniše i da su se stekli svi uslovi za njegovu izmenu ili donošenje potpuno novog zakona.

Kako se navodi u odgovoru Vlade, u skupštinskoj proceduri se nalazio Predlog zakona o klasifikaciji podataka, koji ne reguliše u potpunosti oblast tajnosti podataka, a navedeni predlog zakona, "čak i kada bi se htelo da na osnovu tog zakonskog predloga prestane da važi, zakon bi zahtevao dodatne izmene i dopune, pri čemu je nejasno ko bi to u praksi radio, s obzirom da Vlada nije predlagač tog zakona".

"Ukoliko bi se pripremao potpuno novi zakon, njegova priprema, imajući u vidu dosadašnja iskustva, bi sigurno potrajala i pitanje je kada bi se taj posao uopšte okončao. Pored toga, postavlja se pitanje šta sa već donetim podzakonskim aktima i kada bi novi podzakonski akti uopšte bili doneti. Isto se odnosi i na sadašnje organe koji su nadležni za sprovođenje važećeg zakona, s obzirom da ukoliko bi se osnivao neki novi organ, a imajući u vidu dosadašnju situaciju u Republici Srbiji, do njegovog punog uspostavljanja bi trebalo duže vremena - neophodno bi bilo pronaći odgovarajuće prostorije, opremu, zaposlene i drugo", ističe se u odgovoru Vlade upućenom povereniku.

Povodom inicijativa iz nevladinog sektora, koje su se pojavile u medijima, da poverenik preuzme i poslove nadzora nad tajnošću podataka, u odgovoru Vlade Srbije se ističe da ovakvo rešenje ne postoji u uporednoj praksi, kao i da ove poslove obično obavljaju posebna tela Vlade, odnosno posebne unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane, MUP-a ili posebno obrazovana tela, dok u nekim zemljama ove poslove takođe vrši Ministarstvo pravde. U pismu se dodaje da ukoliko bi se takvo rešenje ipak prihvatilo ili bi se obrazovalo neko posebno telo koje sada ne postoji (npr. Generalni inspektorat) i u tom slučaju "prenošenje nadležnosti i pravi početak rada na nadzoru nad tajnošću podataka bi, kako je već rečeno, sigurno dugo trajao, pri čemu bi se stvorio i nepotreban "vakum" u ovoj oblasti".

"Isto tako, sigurno je da bi se, na takav način, otežala i dosadašnja međunarodna saradnja u ovoj oblasti, a sporno je i kako bi se to odrazilo na proces daljeg pridruživanja EU, imajući u vidu da se dodatna pitanja iz upitnika EU koja se odnose na ovu oblast, tek očekuju, naglašava se u pismu Vlade Srbije upućenom povereniku Rodoljubu Šabiću.
S druge strane Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za Danas da nije video odgovor Vlade i da ne može da ga komentariše sve dok ne dobije uvid u njega.

Podzakonski akti tokom 2012.

Vlada Srbije u toku 2012. doneće sve podzakonske akte predviđene Zakonom o tajnosti podataka, u cilju bližeg uređenja pojedinih zakonskih odredbi, navodi se u odgovoru Vlade Srbije upućenom Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kako se ističe, zakonom je predviđeno donošenje ukupno 11 podzakonskih akata, ali će taj broj biti veći, jer su istim zakonom predviđene opšte mere zaštite tajnih podataka (ukupno 13), a da je članom 33. stav 1. Zakona dato ovlašćenje Vladi da u cilju njihove efikasnije primene može propisati posebne mere zaštite. U pismu se navodi da je Vlada do danas donela osam podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje zakona, a poslednji je bio krajem prošle godine - Uredba o posebnim merama fizičko-tehničke zaštite tajnih podataka ("Sl. glasnik RS", br. 97/2011 - prim. red), koja je stupila na snagu 29. decembra 2011. godine.

Izvor: http://www.danas.rs/

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 11.1.2012.

DONETA JE I OBJAVLJENA NOVA NAREDBA SA SPISKOM KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA

Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011), Ministar finansija doneo je Naredbu o spisku direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora ("Sl. glasnik RS", br. 104/2011 - dalje: Spisak KBS) sa stupanjem na snagu 1. januara 2012. godine.

Stupanjem na snagu ove naredbe prestaje da važi Naredba o spisku direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora ("Sl. glasnik RS", br. 103/2010).

Spisak se inače tokom godine, a do objavljivanja novog spiska, ažurira na zvaničnom sajtu Uprave za trezor http://www.trezor.gov.rs/

Izvor: Redakcija, 11.1.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U DECEMBRU 2011. GODINE

U decembru 2011. godine devizne rezerve Narodne banke Srbije su povećane za 659,4 miliona evra i na kraju tog meseca su, prema preliminarnim podacima, dostigle nivo od 12.057,7 miliona evra. Tom povećanju je najviše doprineo priliv po osnovu izdvajanja obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 555,4 miliona evra. Istovremeno, po osnovu korišćenja kredita i donacija ostvaren je priliv u iznosu od 31,8 miliona evra.

Iz deviznih rezervi je u decembru na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima isplaćeno 51,0 miliona evra

Inače, neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od MMF-a, na kraju decembra su iznosile 6.660,0 miliona evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 430,0 odsto, kratkoročnog duga u iznosu 1.771 odsto i istovremeno pokriva više od osam meseci uvoza robe i usluga.

Obim trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru je iznosio 2.100,2 miliona evra, što je za 936,8 miliona evra više nego u prethodnom mesecu. U 2011. godini u međubankarskoj trgovini je realizovano ukupno 19,5 milijardi evra, što predstavlja najveći iznos međubankarske trgovine devizama u poslednje tri godine.

U decembru je zabeležena nominalna deprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,6%, dok je u toku 2011. godine dinar prema evru nominalno aprecirao za 0,8%. Krajem decembra Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala prodajom 30 miliona evra, radi ublažavanja prekomernih dnevnih oscilacija kursa.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 11.1.2012.

VIŠE OD DVE TREĆINE EVROPSKIH SAJTOVA KOJI NUDE POTROŠAČKE KREDITE NE PRUŽA INFORMACIJE KOJE PREDVIĐAJU ZAKONI EU

Više od dve trećine evropskih sajtova koji nude potrošačke kredite ne pruža informacije koje predviđaju zakoni EU, rezultati su sveobuhvatnog panevropskog istraživanja sprovedenog u septembru prošle godine. Pokazalo se da je glavni problem u reklamiranju kredita izostanak ključnih informacija na osnovu kojih se donosi odluka o zaduživanju. Samo u Belgiji od 93 kontrolisana sajta 89 je imalo nepravilnosti. Sa druge strane, kod šest bugarskih sajtova koji su bili predmet nadzora nije zabeležen nijedan propust u informisanju potrošača o kreditnoj ponudi. U Slovačkoj je bilo propusta na svih 10 kontrolisanih sajtova.

Koliko je ova akcija "prečešljavanja" elektronskih ponuda kredita važna pokazuje podatak da potrošači u EU svaki dan koriste usluge sajtova koji reklamiraju kredite. Samo u 2010. godini finansijske institucije u evro zoni plasirale su više od 600 milijardi evra potrošačkih kredita.

Komesar za potrošnju u EU Džon Dali (John Dalli) rekao je da građani, kada traže kredit, ponekad otkriju da je kredit skuplji nego što se na početku činilo, jer glavne informacije ili nisu jasne ili su izostavljene.

Nacionalne vlasti proverile su u toku kontrole više od 500 sajtova u 27 zemalja članica, kao i u Norveškoj i Islandu. Istraživanje je pokazalo da 70% sajtova nije sadržalo informacije ključne za donošenje odluke o zaduživanju, a troškovi kredita su tako predstavljeni da su građani zavedeni na krivi put. Istraživanjem su obuhvaćeni sajtovi na kojima se oglašavaju potrošački krediti, kreditne kartice i pozajmice za kupovinu automobila.

Akcija kontrole se naročito bavila pitanjem kako poslovni sektor primenjuje Direktivu o potrošačkim kreditima, nedavno usvojenu u članicama, čiji je cilj da olakša razumevanje i poređenje kreditnih ponuda.

Skoro polovina kontrolisanih sajtova, njih 46%, nije imalo informacije koje zahteva Direktiva o potrošačkim kreditima. Direktiva, naime, predviđa da sajtovi treba da sadrže godišnju kamatnu stopu kao standardnu informaciju, kao i detalje o budućim promenama u kreditu i uslugama.

Blizu polovina sajtova nije predstavila potpune troškove, o kojoj kamati je reč (fiksnoj, varijabilnoj ili obe) ili o trajanju kredita. Petina sajtova je imala obmanjujuće prezentacije troškova kredita. Troškovi su, na primer, tako predstavljeni da je potrošač obmanut jer reklama ne precizira da postoje troškovi osiguranja kredita.

Šest zemalja je čak sprovelo dublje "pročešljavanje" 57 sajtova kako bi proverilo usaglašenost prava potrošača sa veb informacijama o kreditima. Glavni propusti odnosili su se na predugovorne informacije i uslove u ugovoru.

Vlasti u članicama će sada kontaktirati finansijske institucije u vezi sa nepravilnostima na koje je posumnjano u toku istraživanja uz zahtev da se preciziraju informacije na sajtovima ili isprave nepravilnosti.

Ako to ne urade, prete im kazne ili čak zatvaranje sajtova. Međutim, kakva će kazna biti, zavisi od zakona u toj članici. Nacionalne vlasti će o rezultatima izmena na sajtovima obavestiti Komisiju do jeseni 2012.

Reagujići na rezultate istraživanja, generalni direktor Evropske organizacije potrošača BEUC Monik Goajan (Monique Goyens) naglasila je da nacionalna nadzorna tela moraju da nadgledaju rad sajtova koji reklamiraju kredite. "Zakoni koji štite potrošače nemaju nikakvog efekta ako se ne primenjuju adekvatno. Nažalosti, istraživanje BEUC pokazuje manjak finansijskog nadzora u većini članica koji se ne može tolerisati".

Izvor: EurActiv.rs, 11.1.2012.

UBRZANI KURS O IZVOZU "UVOD U PRAKSU IZVOZNIH POSLOVA U 10 KORAKA" BIĆE ODRŽAN 17. JANUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 16. januar 2012. godine •

Ubrzani kurs o izvozu "Uvod u praksu izvoznih poslova u 10 koraka" biće održan 17. januara 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat.

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, u sklopu podrške privredi Srbije u okviru projekta partnerstva DIHK-CEFTA, poziva privrednike na ubrzani kurs o izvozu, čiji će predavač biti Hatto Brenner, nemački ekspert.

Seminar je namenjen onima koji se bave međunarodnom trgovinom ili privrednicima zainteresovanim za izvoz.

Predavanje je na nemačkom jeziku, uz obezbeđeni simultani prevod na srpski jezik. Kotizacija: 3.600,00 dinara.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće, prijava se vrši on-line (detalji u Pozivnom pismu), a rok za prijavu je 16. januar 2012. godine.

Kontakt telefon: 011/ 3248 349

Pozivno pismo za ubrzani kurs o izvozu možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Pozivno%20pismo%20Seminar.pdf
Program možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 11.1.2012.

OKRUGLI STO "VIZIJA 2016 - NOVA AGENDA ZA BUDUĆU VLADU: ŠTA TREBA URADITI ZA SRPSKU EKONOMIJU TOKOM MANDATA NOVE VLADE" BIĆE ODRŽAN 26. JANUARA 2012. GODINE U VALJEVU

Okrugli sto "Vizija 2016 - nova agenda za buduću Vladu: Šta treba uraditi za srpsku ekonomiju tokom mandata nove Vlade" biće održan 26. januara 2012. godine u Valjevu, Mala sala Gradske uprave Grada Valjeva, 12 časova.

Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije (SKGO), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) su spremni da pomognu u uspostavljanju dijaloga između predstavnika lokalne samouprave, privrede, eksperata i političkih stranaka, o tome gde treba da bude i kako treba da izgleda Srbija 2016. godine, na kraju sledećeg izbornog ciklusa. Još konkretnije, želimo da se postigne što je širi mogući konsenzus o konkretnim ekonomskim reformama koje je potrebno sprovesti tokom mandata nove Vlade, sa posebnim naglaskom na reformama koje treba sprovesti na početku tog perioda da bi se obezbedili privredni rast i povećanje zaposlenosti.

Učesnici: Predstavnici lokalne samouprave, političkih stranaka i privrednici.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 11.1.2012.

U TOKU 2011. GODINE UPUĆENO 1.122 PRIGOVORA GRAĐANA NA POSLOVANJE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA • 855 prigovora odnosilo se na rad banaka čije usluge građani u najvećoj meri i koriste •

Centar za korisnike finansijskih usluga, u okviru Narodne banke Srbije, primio je tokom 2011. godine ukupno 1.122 prigovora građana na poslovanje finansijskih institucija, objavila je danas NBS.

To je 5,25 odsto više prigovora u poređenju sa 2010. godinom, a od navedenog broja 76 odsto, odnosno 855 prigovora, odnosilo se na rad banaka, čije usluge građani u najvećoj meri i koriste.

Najveći broj prigovora odnosio se na kredite - 53,1 odsto, tekuće račune - 20,4 odsto i platne kartice - 17,1 odsto.

Od ukupnog broja prigovora pristiglih u toku 2011. godine, 34 odsto odnosi se na rad tri banke.

Korisnici su se u navedenom periodu najčešće žalili na promenu visine kamatnih stopa, odnosno marže na stambene kredite u otplati, koje su u prethodnom periodu povećane, kao i neobaveštavanje ili nepotpuno obaveštavanje o razlozima povećanja kamatnih stopa.

Takođe, žalili su se i na neblagovremeno obaveštavanje jemaca o postojanju neizmirenog dugovanja glavnog dužnika, odnosno njihovoj obavezi da izmire data dugovanja, kao i nemogućnost da se jemci zamene.

Među prigovorima su i poteškoće u otplati dugovanja po osnovu kredita, kreditnih kartica ili dozvoljenog prekoračenja, kao i nemogućnosti da se dugovanja refinansiraju, naročito kada se radi o potraživanjima banaka koja su indeksirana u švajcarskim francima.

Deo žalbi građana odnosi se i na to što banke nisu prihvatale da su korisnici prevremeno otplatili kredite pošto prethodno nisu podnosili pisani zahtev banci da žele da izvrše prevremenu otplatu, a što je ugovorima predviđeno.

Prigovori su upućivani i na obračun kamate na dug po kreditnoj kartici, kao i neobaveštavanje o uvođenju naknade za održavanje računa i naplaćivanju te naknade i kad na računu nema sredstava ili kad račun nije aktivan.

Na rad društava za osiguranje upućeno je 237 prigovora, što je 30 odsto više u odnosu na 2010.

Najveći broj pristiglih prigovora odnosio se na autoodgovornost - 56 odsto i osiguranje od nezgode - 15 odsto.

Osiguranici su se najčešće žalili na visinu ponuđene naknade štete, neblagovremene isplate naknade štete i odbijanje isplate nespornog dela.

Na rad davalaca finansijskog lizinga upućeno je 27 prigovora, ili 2,4 odsto ukupnog broja. Na rad društava za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima upućena su dva prigovora, dok je na ostale finansijske institucije upućen jedan prigovor.

Pored toga, centar je primio i 763 preuranjenih prigovora, koji su direktno upućeni centru bez prethodnog obraćanja odgovarajućoj finansijskoj instituciji. Po proceduri, NBS preuranjene prigovore upućuje finansijskim institucijama na dalju nadležnost.

Najveći broj preuranjenih prigovora odnosi se na rad banaka - 97,4 odsto, i to u segmentu kredita - 50 odsto, tekućih računa - 26 odsto i platnih kartica - 12 odsto.

Izvor: Tanjug, 11.1.2012.

Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama i Predlog Zakona o osnivanju razvojne banke: VLADA RS USVOJILA PREDLOGE ZAKONA KOJI ĆE BITI UPUĆENI SKUPŠTINI RS NA USVAJANJE U REDOVNOJ PROCEDURI

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Goran Radosavljević potvrdio je da je Vlada danas na telefonskoj sednici utvrdila Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama.

Radosavljević je u izjavi za agenciju Beta rekao da se ovim izmenama predlaže osnivanje centralizovanog tela za javne nabavke, i objasnio da će to povećati transparentnost u sprovođenju nabavki i obezbediti uštede u budžetu.

Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama biće upućen Skupštini Srbije na usvajanje u redovnoj proceduri, najavio je on i izrazio očekivanje da će poslanici razmatrati taj dokument krajem januara.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da Uprava za javne nabavke ubuduće ne bude nezavisno vladino telo, već telo u sastavu Ministarstva finansija.

To ne znači da će Uprava izgubiti samostalost. Ona će raditi poslove koje je i do sada radila, ali će imati bolju saradnju sa budžetskom inspekcijom, koja je takođe deo Ministarstva finansija, objasnio je Radosavljević.

Uprava za javne nabavke, kako je dodao, dobiće veća ovlašćenja jer će moći da podnosi zahteve za pokretanje postupaka za zaštitu javnog interesa.

Radosavljević je naveo da je Vlada danas usvojila i Predlog zakona o osnivanju Razvojne banke, koji će biti upućen Skupštini na usvajanje u redovnoj proceduri.

Razvojna banka trebalo bi da počne da radi u drugoj polovini 2012. godine, najavio je on i istakao da će ta banka plasirati kredite privredi preko poslovnih banaka.

Prema njegovim rečima, za osnivanje Razvojne banke nisu predviđena sredstva u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, već je planirano da njeni osnivači budu postojeće državne institucije koje se bave kreditiranjem.

Postoji mogućnost, kako je objasnio, i dokapitalizacije te banke, odnosno mogućnost da njen manjinski partner bude neka međunarodna finansijska institucija.

Razvojna banka će odobravati srednjoročne i dugoročne kredite uglavnom malim i srednjim preduzećima, kao i izvoznicima, a njeno poslovanje neće kontrolisati Narodna banka Srbije (NBS) koja je kontrolor poslovnih banaka, već poseban nadzorni organ, naveo je državni sekretar Ministarstva finansija.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 31.12.2011.

Novi Pravilnik o registru hemikalija: UPIS SUPSTANCI KOJE IZAZIVAJU ZABRINUTOST U REGISTAR HEMIKALIJA ODLAŽE SE DO 1. JANUARA 2014. GODINE A PRAVILNIK STUPA NA SNAGU 6. JANUARA 2012. GODINE

U "Službenom glasniku RS", broj 100/2011 od 29.12.2011. objavljen je Pravilnik o registru hemikalija koji stupa na snagu osmog dana od objavljivanja, odnosno 6. januara 2012. godine kad prestaje da važi raniji Pravilnik o Registru hemikalija ("Sl. glasnik RS", br. 23/2010, 40/2010 - ispr., 55/2011 i 61/2011 - ispr. - prim. red). Novi Pravilnik o Registru hemikalija možete preuzeti ili pogledati na http://www.shema.gov.rs/media/153792/Pravilnik%20o%20Registru%20hemikalija.pdf.

Novim Pravilnikom dostavljanje sastava hemikalije ostaje isto kao u 2011. godini (odnosno za podatke iz 2010. godine) osim što se za opasne sastojke koji čine smešu opasnom dostavlja maseni udeo odnosno opseg masenog udela s obzirom da je dat u bezbednosnom listu.

Izvršene su i izmene u izgledu i sadržaju dosijea o hemikalijama. Pregled izvršenih izmena u sadržaju dosijea o hemikalijama pogledajte na http://www.shema.gov.rs/media/153807/Prilog%204_pregled%20izmena.pdf.

Priloge Pravilnika preuzmite na sledećim linkovima:

- Prilog 1 http://www.shema.gov.rs/media/153795/Prilog%201_.pdf
- Prilog 2 http://www.shema.gov.rs/media/153798/Prilog%202_.pdf
- Prilog 3 http://www.shema.gov.rs/media/153801/Prilog%203_.pdf
- Prilog 4 http://www.shema.gov.rs/sr-sp-cyrl/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/

Novi pravilnik odlaže do 1. januara 2014. godine upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija i to za hemikaliju koja je proizvedena ili uvezena u 2013. godini u količini manjoj od 100 kg godišnje i nalaže upis samo podataka iz dosijea, a ne i dodatnih podataka koji se traže za ove supstance (bliži opis načina korišćenja, opis mera za smanjenje rizika i predlog načina sistematskog praćenja korišćenja). Takođe, do istog datuma dalji korisnici koji koriste supstance koje izazivaju zabrinutost u industrijske ili profesionalne svrhe ne moraju da upišu ove supstance u Registar hemikalija.

Pored toga, izvršeno je usklađivanje pravilnika sa Uredbom o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2011. godinu, i to u delu koji se odnosi na spisak hemikalija koje se upisuju u Registar hemikalija.

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 31.12.2011.

Novi Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista: BEZBEDNOSNI LIST I DALJE SADRŽI 16 OBAVEZUJUĆIH POGLAVLJA, ALI JE NOVINA TO ŠTO POGLAVLJA SADRŽE I OBAVEZUJUĆA PODPOGLAVLJA • Pravilnik je usklađen sa Uredbom EU 453/2010 i primenjuje se od 1. januara 2013. godine •

U "Službenom glasniku RS", broj 100/2011 od 29.12.2011. objavljen je Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista.

Novi Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista počinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine, kada prestaje da važi raniji Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista ("Sl. glasnik RS", br. 81/2010 - prim. red). U skladu sa ovim, snabdevači imaju godinu dana da se prilagode izmenama.

Novi pravilnik je usklađen sa Uredbom EU 453/2010.

Ovim pravilnikom propisano je da bezbednosni list i dalje sadrži 16 obavezujućih poglavlja, ali je novina to što poglavlja sadrže i obavezujuća podpoglavlja. Novi pravilnik postavlja mnogo više zahteva u odnosu na količinu i kvalitet podataka koji se navode u bezbednosnom listu. Između ostalog, umesto dosadašnjeg navođenja podataka samo o sastojcima u smeši u Poglavlju 3, biće potrebno navoditi i podatke o sastojcima supstance, odnosno hemijski identitet glavnog sastojka, nečistoće, aditiva za stabilnost, kao i pojedinačnog sastojka koji je klasifikovan i doprinosi klasifikaciji supstance. Takođe promena se odnosi i na elemente obeležavanja hemikalije koji će se navoditi u Poglavlju 2 umesto u Poglavlju 15. Agencija za hemikalije će pravovremeno pripremiti uputstvo za primenu novog propisa čime će snabdevačima hemikalija biti olakšano da usklade svoje poslovanje sa novim propisom.
Pravilnik možete preuzeti na http://www.shema.gov.rs/media/153810/pravilnik_o_bezbednosnom_listu.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 31.12.2011.

RASPISAN KONKURS ZA PROJEKTE U OBLASTI OBRAZOVANJA KOJE FINANSIRA EVROPSKA KOMISIJA • Rokovi za konkurisanje za pojedine programe su 2. i 15. februar, odnosno 1. mart 2012. godine •

Srbija je jedina od zemalja zapadnog Balkana koja ispunjava uslove Evropske unije za učešće u projektima na svim nivoima obrazovanja, a ne samo u programima visokog obrazovanja, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

To je omogućeno nakon što je Vlada Srbije 21. decembra sa Evropskom komisijom potpisala Memorandum o razumevanju, rekao je Obradović i pozvao škole, institucije, nevladin sektor, lokalne samouprave da, kao partneri, prijave programe vezane za unapređivanje obrazovanja.

Evropska komisija je opredelila blizu sedam milijardi evra za programe: Komenijus (namenjen razvoju predškolskog, osnovnog i opšteg srednjeg obrazovanja) Leonardo da Vinči (srednje stručno obrazovanje) Erazmus (visoko obrazovanje) i Grundvig (obrazovanje odraslih), koji će trajati do kraja 2013. godine, rekla je državni sekretar u Ministarstvu Tinde Kovač Cerović, na predstavljanju programa.

Tu su i potprogrami Žan Mone (vezani za evropske integracije) i programi učenja stranih jezika, razvoja obrazovnih politika, informacione tehnologije, podršku obrazovanju Roma i širenju dobre prakse.

Tekst konkursa za projekte objavljen je na sajtu EK, a dodatne informacije dostupne su i na sajtu Tempus kancelarije u Beogradu, rečeno je na skupu i navedeno da su rokovi za konkurisanje za pojedine programe 2. i 15. februar, odnosno 1. mart 2012. godine.

Programi će omogućiti da naše škole, udruženja, roditelji, instituti, preduzeća, istraživacki centri, pokažu inicijativu za unapređivanje obrazovanja, rečeno je na skupu u pres sali Vlade Srbije.

Gotovo svi projekti podrazumevaju saradnju institucija iz više država, a EU je predvidela izdvajanje po projektu do 150.000 evra za jednogodišnje programe i do 600.000 evra za trogodišnje programe.

Neke od mogućih aktivnosti učesnika su unapredenje metodologije izvođenja nastave i kvaliteta obrazovanja, saradnja obrazovnih institucija i tržišta rada, podsticanje kreativnosti kod učenika i predškolaca, obuka nastavnika i razvoj škola, uvođenje novih obrazovnih profila i studijskih programa...

Države korisnice programa su članice EU, zatim Norveška, Island, Lihtenštajn, Švajcarska, kao i Hrvatska i Turska, a od kraja decembra i Srbija.

Izvor: Tanjug, 30.12.2011.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI POVODOM NEPOSTUPANJA MINISTARSTVA FINANSIJA PO NALOGU POVERENIKA DA UČINI DOSTUPNIM JAVNOSTI INFORMACIJE O 50 NAJVEĆIH DUŽNIKA POREZA I DOPRINOSA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da se postupcima Ministarstva finansija povodom nekih odluka poverenika za informacije dezinformiše i zbunjuje javnost i dovodi u pitanje autoritet zakona i organa vlasti.

Neposredan povod za ovakvu ocenu poverenika su nepostupanje Ministarstva finansija po nalogu poverenika da Ministarstvo učini dostupnim javnosti inforamcije o 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici i kao i pravno potpuno nezasnovani argumenti kojima Ministarstvo pokušava da opravda svoje postupke.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Zahtev emisije "Insajder" TV B92 da se učine dostupnim javnosti informacije o 50 najvećih poreskih dužnika je legalan i legitiman. Ministarstvo finansija odbilo je taj zahtev pozivajući se na to da se radi o informacijama koje su "službena tajna", te da će isti podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovakvo obrazloženje govori ili o zabrinjavajućem nepoznavanju relevantnih propisa ili, što je još gore o njihovom svesnom ignorisanju, a eventualne izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj adiministraciji, u navedenom pravcu nemaju smisla i za njih ne postoji nikakva potreba.

Tačno je da je u članu 7. Zakona o poreskom postupku koji je donet 2002. godine predviđeno da su praktično sve informacije sa kojima radi Poreska uprava "službena tajna" ali je ta odredba odavno izgubila pravni značaj. Naime, Srbija je 2009. godine dobila Zakon o tajnosti podataka koji je i lex specialis i lex posteriori i koji je apsolutno relevantan u vezi sa pitanjima određivanja i zaštite tajnih podataka a koji pojam "službena" tajna uopšte ne poznaje, ne koristi ga čak ni kao termin.

Zakonom o tajnosti podataka u članu 8. izričito je predviđeno da se kao tajni podatak može odrediti podatak čijim bi otkrivanjem nastala šteta ukoliko je "potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama". U konkretnom slučaju je, mislim, više nego očigledno da ne postoji ni pretežan ni bilo kakav interes Republike Srbije da javnosti uskrati tražene podatke čime se, pored ostalog rukovodio i poverenik, usvajajući žalbu TV B92.

Konačno, Zakon o tajnosti podataka u članu 25. izričito predviđa obavezu organa vlasti da opozove tajnost podatka na osnovu rešenja poverenika a u članu 99. predviđa da će se, ako to ne učini za prekršaj kazniti odgovorno lice u organu vlasti."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30.12.2011.

POTPISAN PROTOKOL O SPROVOĐENJU PROJEKTA "JAČANJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA" U OKVIRU PROGRAMA "UNAPREĐENJE DOSTUPNOSTI PRAVDE U SRBIJI" IZMEĐU VISOKOG SAVETA SUDSTVA" I INTERNATIONAL MANAGEMENT GROUP (IMG) • Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine •

Visoki savet sudstva i International Management Group (IMG) potpisali su Protokol o sprovođenju Projekta "Jačanje Visokog saveta sudstva" u okviru programa "Unapređenje dostupnosti pravde u Srbiji".

Protokol su potpisali Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Dino Bicciato, generalni direktor IMG.

Aktivnosti obuhvaćene projektom usmerene su na jačanje kapaciteta kadrova, razvoj softvera, građanske radove i nabavke odgovarajuće opreme.

Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine.

U okviru projektne komponente "Unapređenje rada sudova i dostupnosti pravde" radi se na renoviranju sudova, na standardizaciji izgleda suda pri ulaznom delu, sudnicama i pisarnicama, posebno se stavlja akcenat na prilazima za invalide.

Sudovi koji su obuhvaćeni projektom su: Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni i Viši sud u Pirotu, Osnovni i Viši sud u Nišu, Osnovni sud u Užicu i Viši sud u Vranju.
Početkom 2012. godine planirana je poseta predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović navedenim sudovima.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 30.12.2011.

SEMINAR POSVEĆEN PREZENTACIJI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN 30. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. januar 2012. godine •

Imajući u vidu značaj Zakona o parničnom postupku, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 30.01.2012. godine, sa početkom u 10 časova, organizuje Seminar posvećen prezentaciji Zakona o parničnom postupku. Mesto održavanja seminara biće i ovog puta Privredna komora Srbije, ulica Resavska 15.

Molimo sve zainteresovane licencirane stečajne upravnike, kao i lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika da svoju prijavu pošalju na adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs najkasnije do 23.01.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 30.12.2011.

ZAKONSKE OBAVEZE I ROKOVI KOJI NASTUPAJU OD 1. JANUARA 2012. GODINE

ZAKON O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011)
• Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno pre 4. januara 2012. godine, okončaće se po odredbama ovog zakona.
• Zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS, broj 109/07), do 4. januara 2012. godine, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011)
• Lica za koja se do dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 4. januara 2012. godine nije smatralo da deluju zajednički, a koja prema odredbama ovog zakona deluju zajednički, i koja na dan stupanja na snagu ovog zakona zajednički poseduju više od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva, u slučaju daljeg sticanja akcija s pravom glasa ciljnog društva obavezna su da objave ponudu za preuzimanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.
• Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. januara 2012. godine, a primenjuje se po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu, osim čl. 16. i 17. ovog zakona koji se primenjuju od 1. februara 2012. godine.

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. janaura 2012. godine a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.
• Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine, ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine, prestaju da važe odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010) i 1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno 4. januara 2012. godine.
• Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine prestaju da važe odredbe člana 2b stav 4. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Odredba člana 15i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05 i 72/09) prestaje da važi 15. januara 2012. godine.
• Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US)
• Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

ZAKON O AKCIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010 i 43/2011)
• Vlada, na predlog Uprave, polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.
• Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine.
• Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno.
• Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to:
1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 26,00 din/pak;
2) od 1. januara 2012. godine u iznosu od 30,00 din/pak.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva iz člana 1. ovog zakona, izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2011. godine.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C i tečni naftni gas za pogon motornih vozila iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)
• Odredbe člana 79. ovog zakona kojim je propisana sadržina završnog računa primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)
• Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 101. koje stupaju na snagu 1. januara 2012. godine.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009)
• Uplatiocu doprinosa koji je tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine otpisuje se u celini dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
• Protiv uplatioca doprinosa koji tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine nije izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine pokrenuće se, u skladu sa zakonom, postupak naplate duga po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad članovima Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010)
• Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije obezbeđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i u budžetu Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine.
• Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine, osim odredaba čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011)
Član 2
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) (brisana)
3) pravo stanovanja;
4) (brisana)
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Poreski obveznik
Član 4
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poreska oslobođenja
Član 12
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
...
 8) zemljište - za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
Član 6[s5]
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
• Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
• Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.)
• Taksa iz člana 63. Tarifni broj 223v ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
• Odredbe člana 12. ovog zakona (Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava) počinju da se primenjuju od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O STEČAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 25 stav 4
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba člana 25. stav 3. i člana 30. ovog zakona koje počinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe člana 25. stav 4. ovog zakona koja počinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

ZAKON O TRGOVINI ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
• Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
Član 38 stav 5
U slučaju da je došlo do neovlašćenog korišćenja platne kartice, odnosno podataka s platne kartice - korisnik je dužan da, odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice, odnosno podataka s platne kartice, u kom slučaju može snositi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara.
.......
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011)
Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda
Član 37 tačka 8)
Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:
...
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba
Član 41

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;
4) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;
8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice;
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje;
10) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života;
11) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba osiguranika iz člana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana obezbeđuje se pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede
Član 42

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeđuje sprovođenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljšanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeđuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produžena rehabilitacija) kao kontinuirani produžetak lečenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog područja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublažiti ili otkloniti sa podjednakom efikasnošću u ambulantno-polikliničkim uslovima i u okviru bolničkog lečenja osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.
Republički fond opštim aktom utvrđuje vrste indikacija za korišćenje medicinske rehabilitacije, dužinu trajanja rehabilitacije, način i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upućivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog člana.
Opšti akt iz stava 10. ovog člana objavljuje se "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvrđuje veći obim i sadržaj prava od prava utvrđenih propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Izvor: Redakcija, 3.1.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
EVROPSKI PARLAMENT POZIVA SRPSKE VLASTI DA ŠTO PRE UKINU ČLAN 359 KRIVIČNOG ZAKONIKA

Tanjug

Evropski parlament poziva srpske vlasti da što pre ukinu član 359 Krivičnog zakonika koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja, kaže se u nacrtu rezolucije o Srbiji o kojoj će u parlamentu sutra početi rasprava.

"Vlasti u Srbiji se pozivaju da što pre revidiraju Krivični zakonik kako bi ga doveli u sklad sa evropskim normama i da odmah obustave sve postupke vezane za zloupotrebu službenog položaja", kaže se u nacrtu izveštaja u koji je Tanjug imao uvid.

U dokumentu, o kome će sutra početi rasprava pred Spoljnopolitičkim komitetom Parlamenta, se kaže da je član 359 KZ predmet učestalih optužbi za zloupotrebe i da njegova primena "podriva poverenje u vladavinu zakona u Srbiji".

VLADA RS ODBACILA PREDLOGE POVERENIKA U VEZI SA ZAKONOM O TAJNOSTI PODATAKA

Danas

Vlada Srbije je odbacila predloge poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa Zakonom o tajnosti podataka.

U odgovoru povereniku Rodoljubu Šabiću, u koji je dnevnik "Danas" imao uvid, ocenjuje se da bi se usvajanjem predloga Srbija vratila više godina unazad u toj oblasti.

Šabić je pre dva dana ocenio da Zakon o tajnosti podataka ni dve godine nakon donošenja ne funkcioniše i da su se stekli svi uslovi za njegovu izmenu ili donošenje potpuno novog zakona.

Kako se navodi u odgovoru Vlade, u skupštinskoj proceduri se nalazio Predlog zakona o klasifikaciji podataka, koji ne reguliše u potpunosti oblast tajnosti podataka, a navedeni predlog zakona, "čak i kada bi se htelo da na osnovu tog zakonskog predloga prestane da važi, zakon bi zahtevao dodatne izmene i dopune, pri čemu je nejasno ko bi to u praksi radio, s obzirom da Vlada nije predlagač tog zakona".

Vlada je poručila i da će svi podzakonski akti za oblast tajnosti podataka biti doneti tokom 2012.

Povodom inicijativa iz nevladinog sektora, koje su se pojavile u medijima, da poverenik preuzme i poslove nadzora nad tajnošću podataka, u odgovoru Vlade Srbije se ističe da ovakvo rešenje ne postoji u uporednoj praksi, kao i da ove poslove obično obavljaju posebna tela Vlade, odnosno posebne unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane, MUP-a ili posebno obrazovana tela, dok u nekim zemljama ove poslove takođe vrši Ministarstvo pravde.

U pismu se dodaje da ukoliko bi se takvo rešenje ipak prihvatilo ili bi se obrazovalo neko posebno telo koje sada ne postoji (npr. Generalni inspektorat) i u tom slučaju „prenošenje nadležnosti i pravi početak rada na nadzoru nad tajnošću podataka bi, kako je već rečeno, sigurno dugo trajao, pri čemu bi se stvorio i nepotreban "vakuum u ovoj oblasti".

S druge strane Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za "Danas" da nije video odgovor Vlade i da ne može da ga komentariše sve dok ne dobije uvid u njega.

VLADA RS UPUTILA U SKUPŠTINSKU PROCEDURU PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI SRBIJE

Tanjug

Srbija bi uskoro mogla da dobije Razvojnu banku Srbije (RBS), budući da je Vlada Srbije danas u skupštinsku proceduru uputila Predlog zakona o RBS.

Minimalni osnivački kapital iznosiće 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, predmetni kapital će se obezbediti iz republičkog budžeta, a Srbija mora biti većinski vlasnik RBS.

Vlada Srbije navela je u obrazloženju predloženog zakona da će za njegovo sprovođenje iz republičkog budžeta u naredne tri godine biti izdvojeno 400 miliona evra i to 2013. 100 miliona evra, a 2014. i 2015. godine po 150 miliona evra.

Razvojna banka je finansijska institucija koja se bavi dugoročnim kreditiranjem projekata za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, a koji imaju pozitivne efekte na ukupni razvoj privrede Srbije i to povećanje međunarodne konkurentnosti, podsticaj izvoza i smanjivanje regionalnih razlika u nivou razvijenosti.

Primarni cilj te institucije biće podsticanje razvoja privrede Srbije, a ona će, kao instrument strukturalne i promotivne politike Vlade, delovati onda kada poslovni finansijski sektor ne može sam na odgovarajući način da prati i podrži razvojni potencijal privrede.

Najvažniji prioritet, kako piše u predloženom zakonu, biće pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća, budući da on čini 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji i zapošljava 67,2 odsto radne snage u zemlji. Taj sektor je cenu i pristup finansiranju ocenio kao jednu od najvećih prepreka u poslovanju.

Pored toga, Razvojna banka će podržavati i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lokalne infrastrukture ili energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i druge oblasti koje povećavaju konkurentnost domaće privrede, izvozne transakcije, internacionalizaciju srpske ekonomije...

Razvojnu banku osniva država, a poslovaće na osnovu uobičajenih bankarskih standarda, ali zbog specifičnih ciljeva neće biti rukovođena maksimizacijom profita.

Jedan od načela u njenom radu biće princip subsidijarnosti i komplementarnosti - u svojim aktivnostima dopunjavaće, ali ne i konkurisati poslovnim bankama, zbog čega neće prikupljati depozite.

RBS neće potpadati pod zvaničan bankarski nadzor, već će se posebnim zakonom uređivati njeno poslovanje, ali će biti organizovana i delovaće kao punopravna banka koja podleže redovnom nadzoru.

RBS će preuzeti prava i obaveze, sredstva za rad i arhivu Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i dužnosti Jedinice za upravljanje Fondom revolving kredita Srbije.

VLADA RS PRIPREMA ODLUKU O RASPISIVANJU TENDERA ZA IZBOR SAVETNIKA U ODABIRU STRATEŠKOG PARTNERA ZA EKSPLOATACIJU ULJNIH ŠKRILJACA

Tanjug

Vlada Srbije će sutra doneti odluku o raspisivanju tendera za izbor savetnika u odabiru strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca.

Ministar životne sredine i rudarstva Oliver Dulić kaže da je namera da se godišnje eksploatiše pet miliona tona uljnih škriljaca od čega bi dobili 500.000 do 600.000 tona nafte.

On je ukazao da bi nafta proizvedena iz škriljaca zadovoljila 10 do 15 odsto potreba Srbije za naftom i smanjila zavisnost od uvoza, a na tom poslu biće otvoreno i oko 2.000 novih radnih mesta.

Dulić je rekao da eksploatacija uljnih škriljaca neće ugroziti životnu sredinu jer će se raditi površinski kopovima i nafta će se prerađivati u postrojenjima po standardima EU.
"Nema nikakve misterije u vezi sa eksploatacijom škriljaca, jer je to običan kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 odsto organske matreije iz koje se dobija nafta", izjavio je Dulić.

On je rekao da najava eksploatacije uljnih škriljaca nije predizborna kampanja jer će početi za šest do sedam godina.

"Došlo je vreme za početak eksploatacije uljnih škriljaca jer je to sada najisplativije zbog cene nafte na svetskom tržištu", kazao je Dulić u Aleksincu prilikom obilaska bušotine kojom se ispituje ležište škriljaca.

"Srbija troši između četiri i 4,5 miliona tona nafte godišnje od čega se dve trećine uvozi. U svetlu budućnosti u kojoj će nafte biti sve manje potrebno je da iskoristimo sve potencijale koje imamo", rekao je Dulić.

Ministar je rekao da su uljni škriljci izuzetno važni resursi i da njihovo korišćenje nije predizborni trik. "Mi ovde pričamo o poslovima za narednih nekoliko vlada i ministarstava", rekao je Dulić.

Dulić je istakao da ovih dana u resorno ministrarstvo treba da stigne elaborat koji će potvrditi da u aleksinačkom nalazištu uljnih škriljaca postoje rezerve od 400 miliona tona za eksploataciju.

Država će sa potencijalnim strateškim partnerom sklopiti za nas najpovoljniji mogući ugovor, tako da nijedna strana kompanija neće moći samo da ubira prihode, rekao je ministar i objasnio da će država u svakom slučaju imati deo vlasništva u budućem konzorcijumu u kojem će učestvovati i jedna domaća firma iz aleksinačkog kraja.

Napominjući da je ministarstvo htelo da to bude Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Dulić je dodao da to neće biti moguće zbog pravnih razloga, pa se očekuje izbor Aleksinačkih rudnika ili neke druge domaće firme koju bude ovlastila država.

Osim 500 do 600 hiljada tona nafte, iz aleksinačkih škriljaca bi se dobijalo i 100 megavat-časova električne energije, bilo bi obezbeđeno i grejanje za Aleksinac, a opština bi ubirala i prihod od rudne rente.

PRIMENA UREDBE KOJOM SE UVODI EKOLOŠKA TAKSA PRILIKOM PRODAJE VOZILA U IZNOSU OD 12.000 DINARA PO TONI, ODLOŽENA JE NA GODINU DANA

Tanjug

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je posle razgovora sa proizvođačima i uvoznicima automobila, odlučilo da se za 12 meseci odloži primena Uredbe koja je usvojena 17. novembra, jer bi njeno uvođenje samo pogoršalo i tako tešku situaciju u tom industrijskom sektoru.

Odlaganje primene Uredbe omogućiće da automobili u proseku pojeftine za 1,5 do dva odsto, što bi značilo uštedu od oko 200 evra.

Celokupan iznos takse, prema praksi Evropske unije, namenjen je kao podsticaj industriji reciklaže otpadnih vozila.

Sredstva za tu svrhu, koja bi se dobila primenom uredbe, a koja su procenjena na oko četiri miliona evra, biće obezbeđena iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji sprovodi naplatu taksi za druge posebne tokove otpada.

Ministarstvo će i ove godine nastaviti politiku subvencionisanja vozila sa smanjenom emisijom gasova, čime će grupu malih gradskih automobila i hibridnih vozila učiniti dostupnijim gradjanima, navedeno je u saopštenju iz Privredne komore Beograda.

DEVIZNE REZERVE NARODNE BANKE SRBIJE NA NIVOU OD OKO 12 MILIJARDI EVRA

B92

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) povećane su u decembru 2011. za 659,4 miliona evra, saopštila je centralna banka.

Rezerve su, na kraju tog meseca, prema preliminarnim podacima, dostigle nivo od 12,06 milijardi evra.

Tome su najviše doprineli prilivi po osnovu izdvajanja obavezne devizne rezerve u neto iznosu od 555,4 miliona evra od strane banaka. Istovremeno, po osnovu korišćenja kredita i donacija ostvareni su prilivi u iznosu od 31,8 miliona evra.

Iz deviznih rezervi NBS u toku decembra isplaćen je 51 milion evra po osnovu izmirenja obaveza prema inokreditorima.

Inače, neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, krajem decembra iznosile su 6,66 milijardi evra.

Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 430 odsto, kratkoročnog duga u iznosu 1.771 odsto i istovremeno pokriva više od osam meseci uvoza robe i usluga.

NA RAD FINANSIJSKIH USTANOVA U SRBIJI U 2011. GODINI UPUĆENO JE UKUPNO 1.885 PRIGOVORA

Tanjug

Na rad finansijskih ustanova u Srbiji u 2011. godini upućeno je ukupno 1.885 prigovora, od čega je 40 odsto bilo preuranjeno, objavila je Narodna banka Srbije.

U prošloj godini rešeno je 86 odsto prigovora, od čega je 55 odsto bilo neosnovano, navela je NBS, ističući da se očekuje povećanje broja pozitivno rešenih osnovanih prigovora koji se odnose na povećanje kamatne stope, jer je 5. decembra 2011. počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Od svih prigovora na rad banaka - 53,1 odsto odnosi na kredite, na tekuće račune se odnosi 20,4 odsto, a na platne kartice 17,1 procenat prigovora.

Korisnici su se u toku prošle godine najčešće žalili na promenu visine kamatnih stopa, odnosno marže na stambene kredite u otplati, koje su u prethodnom periodu povećane, kao i neobaveštavanje ili nepotpuno obaveštavanje o razlozima povećanja kamatnih stopa.

Takođe, žalili su se i na neblagovremeno obaveštavanje jemaca o postojanju neizmirenog dugovanja glavnog dužnika, odnosno njihovoj obavezi da izmire data dugovanja, kao i nemogućnost da se jemci zamene.

Među prigovorima su i poteškoće u otplati dugovanja po osnovu kredita, kreditnih kartica ili dozvoljenog prekoračenja, kao i nemogućnosti da se dugovanja refinansiraju, naročito kada se radi o potraživanjima banaka koja su indeksirana u švajcarskim francima.

Deo žalbi građana odnosi se i na to što banke nisu prihvatale da su korisnici prevremeno otplatili kredite pošto prethodno nisu podnosili pisani zahtev banci da žele da izvrše prevremenu otplatu, a što je ugovorima predviđeno.

Prigovori su upućivani i na obračun kamate na dug po kreditnoj kartici, kao i neobaveštavanje o uvođenju naknade za održavanje računa i naplaćivanju te naknade i kad na računu nema sredstava ili kad račun nije aktivan.

Na rad društava za osiguranje prošle godine je upućeno 237 prigovora, što je za 30 odsto više nego u 2010. godini. Najveći broj prigovora je u oblasti osiguranja vozila - 56 odsto, dok se 15 procenata odnosi na osiguranje od nezgoda.

PRODAJA SUBOTIČKOG AGROKOMBINATA

RTV

Mali akcionari subotičkog Agrokombinata izgubili su višegodišnju bitku za spas nekada uglednog imanja koje je imalo 15 hiljada hektara njiva, silose, stočne farme i imovinu vrednu dvadesetak miliona evra.

Imovina se godinama krčmila, a Agrokombinat se prodaje.

SUDSKA NAPLATA DUGOVANJA ZA KOMUNALIJE

RTV

Naplata velikih dugovanja JKP "Informatika", koja ni nakon opomena ne budu izmirena, rešava se sudskim putem. 

Dugovi se naplaćuju najpre preko penzija i plata, zatim plenidbom pokretne a u najtežim slučajevima i nepokretne imovine.

U Novom Sadu je trenutno u toku 15 postupaka nakon kojih dužnici mogu ostati bez stana.

DOMAĆOJ PRIVREDI KORISTIĆE ČLANSTVO U CERNU JER ĆE UČESTVOVATI U TENDERIMA ZA NABAVKU OPREME I RAZVOJNIM PROGRAMIMA

Tanjug

Anton Balaš sa Instituta za fiziku navodi da se kompanijama iz Srbije otvaraju mogućnosti da učestvuju na tenderima za nabavku opreme za CERN bilo da su u pitanju visoko tehnološke stvari ili oprema koja je neophodna za funkcionisanje velikog sistema.

Srpske kompanije imaće, takođe, mogućnost dobijanja razvojnih projekata.

"Kompanije koje nemaju sad kapacitet da isporuče visoko tehnološke komponente koje su potrebne CERN-u mogu da učestvuju zajedno sa drugim kompanijama u razvojnim projektima koji bi za naredno neko vreme razvijali nove tehnologije, zatim ih isporučile CERN-u", rekao je Balaš.

Na kraju, kako je naveo, te tehnologije mogu i da im ostanu, a mogu i da ih isporuče drugim kompanijama u zemlji i svetu.

POTPISAN UGOVOR KOJIM JE “ELEKTROIZGRADNJA” IZ BAJINE BAŠTE PRODATA SLOVENAČKOJ “JAVNOJ RASVETI

Tanjug

U Agenciji za privatizaciju potpisan je ugovor kojim je “Elektroizgradnja” iz Bajine Bašte prodata slovenačkoj “Javnoj rasveti” za oko 730.000 evra.

Ugovor predviđa prodaju 70,43 odsto akcija srpske kompanije, investicije od 600.000 evra u naredne tri godine, a kako je saopšteno planiran je i prvi zajednički posao - osvetljenje tunela Straževica nadomak Beograda, vredan 1,8 miliona evra.

Slovenačka kompanija prihvatila je sve obaveze socijalnog programa bez otpuštanja viška radnika u naredne četiri godine dok su odstupanja moguća samo uz saglasnost reprezentativnog sindikata i stimulativnu otpremninu.

Ugovorom je definisano i da u narednih pet godina ne sme da se menja program i obim proizvodnje i da novi vlasnik mora da isplaćuje zarade i ostale naknade na zatečenom nivou, uz uvođenja dodatnih beneficija kao što su sistem nagrađivanja i edukacije.

Ugovor su, u prisustvu ambasadora Slovenije Franca Buta, potpisali direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković i izvršni direktor "Javne rasvete" iz Ljubljane Stanko Furlan.

"Elektroizgradnja" iz Bajine Bašte je otvoreno akcionarsko društvo koje zapošljava 279 radnika i prvenstveno se bavi izgradnjom električnih i telekomunikacionih vodova.

Preduzeće Javna razsvetljava d.d. je ima više od 100 godina tradicije u delatnosti gradnje i održavanja javne rasvete. Preduzeće je proširilo delatnost i na uređaje za svetlosnu i nesvetlosnu saobraćajnu signalizaciju.

BOGAĆENJE BANKARA, ŠEFOVA KORPORACIJA, TRGOVACA U BRZIM ELEKTRONSKIM TRANSAKCIJAMA I NJIMA SLIČNIH – JE JEDAN OD TESTOVA ZA OPSTANAK KAPITALIZMA

Slobodnaevropa.org | Dragan Štavljanin

Bogaćenje bankara, šefova korporacija, trgovaca u brzim elektronskim transakcijama i njima sličnih – jeste test dokle se može tolerisati nejednakost, piše Džon Plender (John) u “Fajnenšel tajmsu”.

Pohlepni bankari, enormno plaćeni direktori, anemičan rast, tvrdoglavo visoka nezaposlenost – samo su neki od uzroka nedavnih demonstracija i nezadovoljstva sve šire javnosti u razvijenom svetu prema kapitalizmu. Mnogi smatraju da kapitalistički sistem, u svim svojim varijantama, ne uspeva da ispuni obećanja, odnosno ostvari proklamovane ciljeve.

Biznisi u vodećim zemljama, u kojima je engleski maternji jezik, izaziva sumnje. Manje od polovine ispitanika u SAD i Britaniji, prema Edelmanovom barometru iz 2011, imaju poverenja da poslovni ljudi rade ispravno. To poverenje u ove dve zemlje je tek neznatno iznad nivoa u Rusiji. Dakle, postoji kriza legitimiteta i dovodi se u pitanje “licenca biznisu da deluje”.

Kao što ističe Sjuart Lensli, autor nedavno objavljene knjige o nejednakosti, moderna ekonomija se sastoji od dva koloseka: brzog za ekstra bogate i usporenog za ostale. Oni u sporoj stazi su uživali u povećanju životnog standarda pre 2007. godine, uprkos stagniranju njihovih prihoda, ali zahvaljujući povećanom zaduživanju. Međutim, otkako je izbila kriza, vlasnici domova u SAD i Britaniji su se suočili sa oštrim i dugoročnim padom životnog standarda, pri čemu im je sve teže da vraćaju ogromne dugove bez presedana. Istovremeno, po rečima Lenslija, finansijski sektor je počeo da igra novu ulogu kao “krave muzare za globalnu ekstra bogatu elitu”.

Ovaj tekst, prvi u seriji o preispitivanju kapitalizma nakon izbijanja finansijske krize 2007. godine, polazi od toga da saglasnost javnosti – što je ključni uslov za uspeh poslovanja – bledi u anglosaksonskoj zoni sa dobrim razlogom.

U srži problema je produbljivanje nejednakosti. U nedavnoj studiji Orgranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukazuje se da su najbogatiji Amerikanci “prigrabili gro dobiti”. To se uglavnom odnosi i na Veliku Britaniju. U oba slučaja, većina dobiti je otišla najviše pozicioniranim menadžerima u finansijskom sektoru.

Odlučujuća godina za evrozonu

U kontinentalnoj Evropi, povećanje nejednakosti je manje izraženo i problem legitimiteta se više odnosi na način na koji se pokušava prevladati neravnoteža u evrozoni. Članice sa severa starog kontinenta su nezadovoljni time što je monetarna unija uključena u fiskalno raskalašno ponašanje, dok se od zemalja na jugu Evrope i od Irske zahteva da primene oštre mere štednje čime se povećavaju njihovi dužnički problemi.

Dok elita predvođena Nemačkom teži politici koja podrazumeva “više Evrope”, kao rešenje za pukotine u evrozoni, prilično je nejasno da li to žele i građani na starom kontinentu. Od samog početka ovog gigantskog monetarnog eksperimenta uglavnom nedostaje demokratski legitimitet.

Na obe strane Atlantika sada postoji rizik od podrivanja razumnih težnji za jednakošću šansi, a što prati povećana pretnja od političke nestabilnosti. To takođe negativno utiče i na podršku otvorenoj trgovini i slobodnom tržištu.

Beda i novac kao motivi

Problem saglasnosti kada je reč o kapitalizmu – nije uopšte nov. U stvari, on se vraća sa zabrinjavajućom učestalošću. U prvim godinama industrijske revolucije, prosečni prihod je sporo rastao i razlike u patnjama radničke populacije i životnog stila bogatih industrijalaca, izazivale su oštre kritike, kao što je Čarls Dikens opisao u romanu “Teška vremena” (1853. godine).

Čak i kada je rastao životni standard, David Rikardo i Karl Marks su brinuli da li slobodno tržište, koje je toliko hvalio Adam Smit, može da stvori prihod koji je politički prihvatljiv.

Krajem 19. veka debata se više usredsredila na etička pitanja podstaknuta nemoralnim ponašanjem američkih kapitalista u vreme spektakularnog ekonomskog rasta.
Važnost materijalnog motiva u stvaranju bogatstva, umanjuje legitimitet kapitalizma, osim ako ne postoji implicitan društveni ugovor između bogatih i ostatka društva, pri čemu se bogati uzdržavaju od razmetanja i uključuju se u filantropiju.

Kalkulacije, uzroci i troškovi

Nejednakost u prihodima je počela da se produbljava u razvijenom svetu krajem 1970-ih, prema podacima OECD. Trend je naročito izražen u SAD i Velikoj Britaniji.

Produbljivanja razlike u prihodima se pripisuje efektima globalizacije, tehnološkim promenama, regulatornim reformama na tržištu rada i produkcije, i poreskom sistemu.

Potom se proširio početkom 2000-ih na zemlje sa niskom nejednakošću, kao što su Nemačka, Danska i Švedska. Prihodi 10 odsto najbogatijih su brže rasli u odnosu na pripadnike srednje klase, nego što su najsiromašniji udaljavali od srednje klase.

Jedino u Francuskoj, Japanu i Španiji primanja najbogatijih nisu procentualno brže rasla u odnosu na najsiromašnije.
Produbljivanja razlike u prihodima se pripisuje efektima globalizacije, tehnološkim promenama, regulatornim reformama na tržištu rada i produkcije, i poreskom sistemu koji je postao manje redistributivan.

Troškovi nejednakosti, prema OECD, uključuju gušenje vertikalne mobilnosti, odnosno napredovanja u hijerarhiji – što vodi socijalnom nezadovoljstvu i potencijalnoj političkoj nestabilnosti. To, takođe, podstiče antiglobalistička i protekcionistička osećanja.

Zašto nejednakost stalno raste

Tokom nestabilnih 1920-ih i Velike depresije u 1930-im, ponovo su dovedeni u pitanje efikasnost kao i moralna osnova kapitalizma.

Dok je F. Skot Fidžerald pisao 1920-ih u romanu “Veliki Getsbi” o moralnoj praznini uspešne faze kapitalizma – Džon Kejnz, koji je stvorio teoretsku osnovu za mešovitu ekonomiju i humaniju formu kaptializma, bio je posebno ironičan prema “individualističkom kapitalizmu”, kako ga je nazivao, i motivaciji za sticanje novca.

To pitanje je zaoštreno zbog postojanja po prvi put naizgled uspešne alternative kapitalizmu u Sovjetskom Savezu, zatim konkurentskih modela, kao što je korporativistički pristup u Nemačkoj i Italiji.

Šta je, onda, različito u sadašnjim izlivima nezadovoljstva?

​Možda je najvažnija razlika što oni nisu rezultat očaja. Demonstrantima u Zukoti parku na Menhetnu i na stepenicama katedrale Svetog Pavla u Londonu, nisu potrebne narodne kuhinje.
Oni su razapeli šatore po svom izboru, za razliku od 1930-ih kada su mnogi u SAD spavali iz nužde u “koloniji” od kartonskih kutija – Hoovervilles, kako su je nazivali.

Ne šire se redovi ispred narodnih kuhinja, jer su sve razvijene kapitalističke ekonomije, više ili manje, humanizovane kroz određene forme socijaldemokratije.

Nezaposlenost u SAD nije ni blizu stopi od 25 procenata, koliko je iznosila 1933. godine. Mada postoje izuzetno visoke stope nezaposlenosti mladih, pre svega na jugu Evrope, sada postoje više mehanizama zaštite ugroženih nego u vreme Depresije. To što se u sadašnjim protestima ne artikuliše koherentan program, očigledno je da se ključna frustracija odnosi na percepciju nepravde, a ne bede.

Najveći deo razočarenja se tiče pozicije banaka. Za razliku od 1930-ih, kada je bankarstvo podrazumevalo štednju građana i pozajmljivanje – moderni bankari su se uključili u složenu trgovinu koju ni oni sami uvek ne razumeju i čija društvena korisnost nije očita za obične građane, pa čak ni poznatim osobama. Tako je lord Tarner (Turner), čelnik britanskog finansijskog regularotnog tela, izjavio da su mnogi delovi bankarskog biznisa “prerasli društveno razumnu veličinu”.

Mnogi u bankarskom sektoru su pokazali nepoštovanje prema svojim klijentima, dok je briga za štediše postala žrtva deregulacije i akcionarske revolucije. Rasprostranjeno je uverenje da ovi bankari čine zaštićenu klasu koja uživa bonuse bez obzira na učinak, dok preusmeravaju na poreske obveznike socijalizuju gubitaka bankarskog sektora kada posegne za rizičnim poduhvatima.

Ljudski kapital

To nezadovoljstvo nije u potpunosti novo. Ono podseća na neprijateljsko raspoloženje prema profiterima nakon Prvog svetskog rata. Tom prilikom Kejnz je izjavio: “Pretvoriti biznismena u profitera je udarac kapitalizmu, jer on uništava psihološku ravnotežu čime se dozvoljavanja održavanje nejednakih nagrada. Biznismen se jedino toleriše dok njegova zarada, odnosno njegove aktivnosti, u izvesnoj meri, doprinose društvu”.

Imajući to u vidu, niko ne može da bude iznenađen što se dovodi u pitanje legitimnost kapitalizma. Bilo bi pogrešno nazvati ovu formu kapitalizma “pobednik odnosi sve”, jer i privilegovani gubitnici ostvaruju dobit.

Ono što je sada nesumnjivo novo, jeste okrutnost sa kojom američki poslodavci otpuštaju zaposlene tako da su plate menadžera i podsticaji povezaniji sa ispunjavanjem kratkoročnih ciljeva.

Ono što je sada nesumnjivo novo, jeste okrutnost sa kojom američki poslodavci otpuštaju zaposlene tako da su plate menadžera i podsticaji povezaniji sa ispunjavanjem kratkoročnih ciljeva.

U stvari, američki radnik je najpre bio smatran ljudskim kapitalom a sada samo troškom. Međutim, ovo usko sleđenje finansijske koncepcije može da uništi vrednost koju treba na kraju da prime korisnici penzija – imajući u vidu i troškove i vreme koje je potrebno za angažovanje i prekvalifikaciju zaposlenih kada se poboljšaju ekonomske prilike.

To naglašava “problem agenta”, koji je u srži bankarske i uopšte sage upravnih odbora o bonusima. Reč je, naime, o odgovornosti menadžmenta – odnosno agenta koji deluje u ime prilično raštrkanih vlasnika uloga. Ovaj koncept je u svojoj osnovi pogrešan. Mada javnost možda nije svesna detalja slabog lanca odgovornosti, ili rastućeg broja investitora kao što su trgovci koji učestalo posluju ili hedž fondova a koji nemaju interesa za ulogu upravljanja – ona na kraju vidi ishod a koji doprinosi produbljivanju nejednakosti.

Šta da se, onda, čini? Ne radi se o tome da postoje privlačni alternativni modeli. Mada je Zapad sputan usponom Azije, malo ko želi da prihvati komunističku, kinesku mešavinu državnog vlasništva, pljačkaškog privatnog tržišta, rasprostranjenu korupciju i čak veće nejednakosti nego u SAD.

Kada je reč o čistijem autoritarnijem pristupu u Singapuru, uprkos visokom ekonomskom rastu, on počinje da gubi privlačnost među svojim građanima. Takođe, mnogi na Zapadu ne smatraju da je slobodno tržište u Hong Kongu prijatno okruženje.

Stoga je suštinsko pitanje, kao što je tvrdio Kejnz tokom 1930-ih, kako poboljšati postojeći model kapitalizma. Problem je u tome što postoji minimalna fleksibilnost u makro politici nakon krize, pre svega u SAD gde je široka, centristička politika zamenjena polarizovanom debatom koja vodi u pat poziciju. Takođe, prema Edelmanovom barometru, i u SAD i u Velikoj Britaniji veće je nepoverenje prema velikoj vladi nego prema biznisu. U međuvremenu, napori da se uvede nova regulative u bankarski sistem nije uverila mnoge eksperte da se može izbeći još veća finansijska kriza.

Ako je Hajmen Minski, ekspert za krhkost finansijskih tržišta, pružio najbolji vodič za razumevanje događaja pre krize, Kejnz za upravljanje krizom – onda Mankur Olson, teoretičar institucionalne ekonomije, može sada biti posthumno svetionik kako da se upravlja njenim posledicama. Olson smatra da države nazaduju zbog lobističke moći koalicija za distribuciju, ili specijalnih interesnih grupa, čiji rastući uticaj podstiče ekonomsku neefikasnost i nejednakost.

Ekonomija poput živog mrtvaca

Kada je to pisao (1982. godine), glavne interesne grupe bile su sindikati i biznis karteli. Sada najmoćnije interesne grupe čine finansijski profesionalci na Volstritu i Londonu. Preko finansijskih kampanja i političkih donacija, oni su kupili sebi zaštitu od odgovarajuće društvene odgovornosti. Te interesne grupe i dalje predstavljaju prepreku reformama (koje je predložila Vikersova komisja u Velikoj Britaniji) u cilju smanjivanja rizika u poslovanju banaka.

Suočavanje sa takvim interesnim grupama i u SAD i u Evropi, jedan je od najvažnijih postkriznih zadataka za kreatore politike i ključno za suočavanje sa pitanjem legitimnosti sistema.

Još uvek neartikulisane pritužbe javnosti je drugi zadatak sa kojim se treba suočiti. Nije najmanja poteškoća, da preformulišemo Čerčilovu čuvenu definiciju demokratije, to što je kapitalizam najgora forma ekonomskog upravljanja ako se izuzmu sve ostale koje se povremeno oprobavaju.

Problem javnih odnosa – koji je implicitan u tom bledom odobravanju, prihvatanju (toga što političari i krupan biznis čini) – osnovni je razlog zašto se kriza legitimiteta ponavlja.

REPUBLIKA SRBIJA U 2011. GODINI VIŠE ZARADILA OD IZVOZA SOFTVERA NEGO OD MALINA

Tanjug

Srbija je 2011. godine više zaradila od izvoza softvera, nego od izvoza malina, izjavila je ekspert Privredne komore Srbije za informacione tehnologije (IT) Jelena Jovanović.

Industrija informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u Srbiji i prošle godine zabeležila je rast veći od pet odsto.

Od izvoza maline, Srbija je zaradila 140 miliona dolara, a od izvoza softvera oko 200  miliona dolara.

NAJVEĆI BROJ GRAĐANA SRBIJE U 2011. ŽALIO SE NA KORUPCIJU U RADU DRŽAVNE UPRAVE I SUDSTVA

Najveći broj građana Srbije u 2011. žalio se na korupciju u radu državne uprave i sudstva, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. 

Od svih predstavki građana, 10 odsto je u vezi sa korupcijom u zdravstvu, rekla je ona i ocenila da je zdravstveni sistem u Srbiji veoma loš. 

Dva meseca pravimo jednu opsežnu analizu zdravstvenog sistema i brzo ćemo, već u januaru, izaći sa rezultatima, rekla je Markovićeva i dodala:

"Nama je cilj da pokažemo na kojim mestima je zdravstveni sistem tanak, na kojim mestima postaje potencijalno koruptivan i zašto građani imaju toliko problema u ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite.“

www.b92.net

POVODOM OPTUŽBI DA SE RADI O NETAČNIM SPISKOVIMA, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU FINANSIJA IZJAVLJUJE DA JE SPISAK PORESKIH DUŽNIKA KOJE JE OBJAVILA PORESKA UPRAVA TAČAN I VALIDAN

Tanjug

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić izjavio je danas da je spisak poreskih dužnika koje je objavila Poreska uprava tačan i validan i da iza njega stoji i ta državna institucija i nadležno ministarstvo.

Đidić je u izjavi Tanjugu rekao da nadležno ministarstvo stoji iza objavljene liste poreskih dužnika, istakao da su moguće manje greške, ali da se "one mere u promilima".

Državni sekretar je naveo da zaista postoje firme koje su prestale da postoje i kod kojih dug nije naplativ, te je stoga uveren da je direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević u pravu kada tvrdi da je moguće naplatiti samo deo dugovanja, odnosno, da je realno naplativo 30 procenata ukupnog duga i to od firmi koje imaju perspektivu.

Kada je reč o primedbi Grada Beograda da se greškom našao na spisku, Đidić je naveo da u Poreskoj upravi proveravaju dokumentaciju i da bi najkasnije do srede, 11. januara, trebalo da bude utvrđeno da li je reč o grešci.

"Ako je Poreska uprava pogrešila, ispravićemo grešku i izviniti se Gradu Beogradu", rekao je Đidić.

"Mi apsolutno stojimo iza objavljenih podataka. Ne kažem da je moguće da se u tolikom broju potkrade neka greška, ali se ona meri promilima. Dakle, spiskovi su tačni, poreski dužnici su se prepoznali i već se javljaju", rekao je Đidić, koji je u Ministarstvu finansija nadležan za rad nekoliko Uprava među kojima su Uprava carina i Poreska Uprava.


On je dodao da je Poreskoj upravi ovih dana upućeno dosta telefonskih poziva dužnika koji tvrde da nisu dužni i da nisu to znali, mada je to, kako tvrdi, malo verovatno, jer je Poreska uprava redovno obaveštavala obveznike o zaostalim dugovanjima.

"Mi smo otvoreni za svaku komunikaciju. Ko misli da nije dužan, treba da dođe u Poresku upravu, da sravni svoje račune, pa će se videti da li je dužan ili nije. Ponavljam, grešku su moguće, ali su one zaista zanemarljive", kazao je Đidić.

Državni sekretar je ocenio da je objava spiska korak u dobrom pravcu, jer je bio i veliki pritisak javnosti, sa punim pravom, da se objave imena dužnika.

"Sada se zna ko su najveći dužnici, mislim da je jedan deo javnosti razočaran jer su očekivali sasvim drugačije spiskove, ali to je sada neka druga tema", naveo je Đidić.

Prema njegovim rečima, sada kada je lista dužnika objavljena, važno je da javnost reaguje, a to je upravo i bio cilj izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji.

On je podsetio da je izmenu Zakona o poreskom postupku i administraciji upravo inicirala Poreska uprava sa ciljem da se izmeni odredba koja je onemogućavala da se u javnosti objavi spisak dužnika, jer je ta informacija vođena kao službena tajna.
Đidić je rekao da spisak ne predstavlja iznenađenje jer su propisi, koji su u međuvremenu doneti, onemogućavali naplatu poreza kod firmi koje su u stečaju i restrukturiranju.


"Mislim da je moralo tako da se postupi, jer zamislite da sve firme sada odjednom, zbog poreskih dugova, budu ugašene u Srbiji. To bi izazvalo drugu vrstu haosa, jer bi mnoge porodice ostale bez hleba", ocenio je Đidić.

On je dodao da se moralo voditi računa o tome i dati šansu firmama u restrukturiranju da prežive ovo teško vreme sa verom da će u budućnosti naći mogućnost da bolje posluju, vratiti nastale obaveze i da će postati redovni poreski obveznici.

To su velike firme, koje uz pomoć države mogu da opstanu i u bliskoj budućnosti postanu solventne, da budu poreski obveznici, a to na kraju znači da će svima nama biti bolje, istakao je on.

Đidić je istakao da više od polovine duga čine kamate, te da bi možda bilo dobro doneti propis o otpisu tih kamata.

"Neka buduća vlada može da razmišlja o ovakvom još jednom potezu kako bismo probali da relaksiramo i privredu, ali i Poresku upravu od dugova koji možda teško mogu da se naplate, a ako se otpišu kamate, to bi možda bila `injekcija` mnogim preduzećima da prežive ovo teško vreme i postanu solventna", naveo je Đidić.

On je podsetio da je pre nekoliko godina postojao jedan sličan propis ali ga privrednici, zbog kratkih rokova i zbog toga što nisu znali za tu mogućnost nisu koristili u dovoljnoj meri.

Poreska uprava Srbije objavila je 6. januara na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, što je i bila u obavezi na osnovu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji usvojenih krajem prošle godine u parlamentu Srbije.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

PRODATO 1.000.000 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije održana 10. januara 2012. godine •

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 10. januara 2012. godine, prodato je 1.000.000 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 10.000.000.000,00 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,69 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 17. januara 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 10.1.2012.

JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK KAO ELEKTRONSKA BAZA PODATAKA PRAKTIČNO ZAVRŠEN 99 ODSTO • U toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska •

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković rekao je da je jedinstveni birački spisak kao elektronska baza podataka praktično završen 99 odsto i da će se najverovatnije koristiti ako izbori budu redovni - na proleće.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je u toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska, da je problem to što sistem trenutno "pada", ali je istakao i da ima još vremena za testiranje.
"Pravi se simulacija i sada se sistem, kako to kažu inženjeri, napada sa različitih pozicija da istovremeno u sistemu radi 40, 50, 60 opština ođednom. Cilj je da se napravi simulacija da u sistemu radi recimo 200 ili 300 subjekata, iako mi nemamo toliko jedinica lokalne samouprave", rekao je Marković.

On je naveo da je tokom izrade spiska ispravljeno nekoliko stotina hiljda grešaka u biračkom spisku, a da bi bilo dobro primeniti jedinstvenu bazu jer omogućuje da svaki građanin može pet dana pred zaključenje spiska da prijavi gde će glasati.

"Da je birački spisak urađen u junu kako je trebalo po ugovoru, testirali bismo ga šest meseci i ja ne bih imao dilemu da li da ga pustim", kazao je Marković i dodao da pobednici na tenderu za taj posao - Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd, nisu završili svoj posao.

Kako je naveo, problem u izradi jedinstvenog biračkog spiska bio je i adresni registar, koji je trebalo da uradi Republički geodetski zavod, kao i nesređene evidencije u zemlji.

Izvor: Vebsajt Skupštinske mreže, 9.1.2012.

POLJOPRIVREDNICIMA ĆE DO KRAJA JANUARA 2012. GODINE BITI ISPLAĆENE SVE OBAVEZE IZ 2011. GODINE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Dušan Petrović izjavio je danas da će država do kraja januara 2012. godine isplatiti poljoprivrednicima sve obaveze iz ove godine.

Petrović je u izjavi za agenciju Tanjug najavio da će narednih dana u potpunosti biti isplaćen regres u iznosu od 14.000 dinara po hektaru za posede do 30 hektara, dok će do 31. januara naredne godine biti isplaćena sva predviđena sredstva registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa posedima do 100 hektara.

Ministar je potvrdio i da će početkom 2012. godine biti isplaćene premije za mleko i davanja po umatičenom grlu za četvrti kvartal.

Prema njegovim rečima, za premije u iznosu od pet dinara po litru mleka biće isplaćeno ukupno 800 miliona dinara, dok će za davanja od 25.000 dinara po grlu biti izdvojeno približno 300 miliona dinara.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 30.12.2011.

RASPISAN KONKURS BRITANSKOG SAVETA ZA BESPLATNI KURS ENGLESKOG JEZIKA ČLANOVIMA, VOLONTERIMA I ZAPOSLENIMA U KANCELARIJAMA ZA MLADE • Rok za prijavu je 15. januar 2012. godine •

Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Britanskim Savetom poziva Kancelarije za mlade da se prijave za aktivniost na projektu Aktivni Građani - Engleski jezik za međunarodnu saradnju. Rok za prijavu je 15. januar 2012. godine. Formular za prijavu je u prilogu. British Council će izabrati između 7 i 10 KZM koji će dobiti priliku da besplatno ponude kurs engleskoj jezika svojim članovima, volonterima i zaposlenima. Takođe pored standardnog učenja engleskog jezika (u učionici), zainteresovanim kancelarijama za mlade ćemo ponuditi i Online verziju kursa "English for IT".

Formular za prijavu možete preuzeti na http://www.mos.gov.rs/preuzmi/formular_za_prijavu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 30.12.2011.

U SKLADU SA UREDBOM O UTVRĐIVANJU IZVORNIKA VELIKOG I MALOG GRBA, IZVORNIKA ZASTAVE I NOTNOG ZAPISA HIMNE REPUBLIKE SRBIJE - NBS PUŠTA U OPTICAJ NOVU NOVČANICU OD 2000 DINARA I NOVČANICE OD 500 I 1000 DINARA SA DELIMIČNO IZMENJENIM OBELEŽJIMA

Narodna banka Srbije pustiće u opticaj 30. decembra ove godine novi apoen novčanice od 2000 dinara na čijem se licu nalazi portret Milutina Milankovića, svetski priznatog naučnika. Na naličju novčanice se nalazi figura Milutina Milankovića s fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela.

U opticaju će od 30. decembra biti i novčanice od 500 i 1000 dinara s delimično izmenjenim obeležjima.

Novčanice od 500 i 1000 dinara na licu zadržavaju isto likovno rešenje, dok im je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije. Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika velikog i malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2010 - prim. red). Izmenjena je i godina izdanja ("2011").

Novčanica od 500 dinara biće paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2004. i 2007. godine, a novčanica od 1000 dinara paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2003. i 2006. godine.

Puštanjem u opticaj novčanica od 500, 1000 i 2000 dinara Narodna banka Srbije će obezbediti odgovarajući obim, kvalitet i apoensku strukturu novčanica u opticaju i zadovoljiti redovne godišnje potrebe gotovinskog platnog prometa.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: MOMENAT NASTANKA OBAVEZE OBRAČUNAVANJA PDV PO OSNOVU PROMETA DOBARA ILI USLUGA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 16
  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE OBRAČUNA I PLAĆANJA PDV NA MANJAK DOBARA KOJI JE NASTAO USLED VIŠE SILE (SAOBRAĆAJNI UDES) - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 4
  • Uprava carina: OSTVARIVANJE PRAVA NA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA NA ODREĐENU ROBU ODNOSNO ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA U 2012. GODINI - Odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2012. godini: tač. 2 i 3
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 10 - Zakon o stečaju: član 49 i član 93 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 6 - Zakon o parničnom postupku: član 73
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 7 - Zakon o stečaju: čl. 153 i 154
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 8 - Zakon o stečaju: član 154
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 9 - Zakon o stečaju: član 103
  • Ustavni sud: OCENJIVANJE USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI ODREDABA PRAVILNIKA O UNUTRAŠNJEM UREĐENJU I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U SUDU KOJIM JE SISTEMATIZOVANO RADNO MESTO ŠEFA RAČUNOVODSTVA U ZVANJU SARADNIKA - Zakon o državnim službenicima: član 35 i čl. 36 do 43
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE PROUZROKOVANE NEIZGRADNJOM I NEKORIŠĆENJEM STANA - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI UTVRĐENJA BRAČNE TEKOVINE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU VOĐENOM ZBOG NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU I IZGUBLJENE ZARADE - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
Primer:

STATUT JAVNOG, JEDNODOMNOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 31.12.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

GMŽ

 

5 St. broj 390/2010

 

 

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom GMŽ Raška u stečaju, koga zastupa stečajni upravnik Savo Petrović iz Kraljeva, dana 7. decembra 2011. godine doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje završnog ročišta radi raspravljanja o završnom računu stečajnog dužnika GMŽ Raška u stečaju.
Ročište će se održati 26. januara 2012. godine u 9,30 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Ulica cara Dušana broj 41, sudnica broj 15.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Lukal"

20059524

2. St. broj 268/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2393

 

Privredni sud u Čačku, je svojim rešenjem St. broj 268/11 od 15. decembra 2011. godine kojim je otvorio postupak stečaja nad "Lukal" - u stečaju Trbušani, Čačak, MB 20059524, odredio prvo poverilačko ročište za dan 15. decembar 2011. godine u 11,30 časova. Kako isto nije održano zbog neodazivanja poverilaca, prvo poverilačko ročište je odloženo za 26. januar 2012. godine i držaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana broj 6, sudnica 3 sa početkom u 10,00 časova.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta ista se saziva za prvo poverilačko ročište.

Izvor: Redakcija, 10.1.2012.