Aktuelne vesti na dan 11. januar 2012

 


Prilozi objavljeni u pravnoj bazi Paragraf Lex na DANAŠNJI dan:



PrelistavajuĆi dnevne novine



Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 32-33/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 34-35/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 09-10/ decembar >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 104 OD 31.12.2011/ODABRANI DOKUMENTI

PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA RAČUNA ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA I RASPORED SREDSTAVA SA TIH RAČUNA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2011)

NAREDBA O SPISKU DIREKTNIH I INDIREKTNIH KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, KAO I DRUGIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2011)

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU - "Sl. glasnik RS", br. 101/2011
  • NEPOSTOJANJE OBAVEZE USKLAĐIVANJA JAVNIH PREDUZEĆA SA ODREDBAMA NOVOG ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
  • PUNOMOĆJE ZA ZASTUPANJE U SKUPŠTINI AKCIONARSKOG DRUŠTVA PO NOVOM ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PARAGRAF E-PRESS:

PARAGRAF E-PRESS:

PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA UREDBE O ZVANJIMA I ZANIMANJIMA I IZMENA UREDBE O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA U UPRAVI ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH/ZAVODSKIH SANKCIJA - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O MEDICINSKO-DOKTRINARNIM STANDARDIMA ZA UTVRĐIVANJE PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD - "Sl. glasnik RS", br. 100/2011
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2011. GODINU: • Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja •
  • POJEDINAČNA PORESKA PRIJAVA O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU I DOPRINOSIMA PO ODBITKU: • Rok za podnošenje prijave je 31. januar 2012. godine •
  • PRENOS RAZGRANIČENIH EFEKATA VALUTNE KLAUZULE I EFEKATA KURSNIH RAZLIKA NA RAČUNE PRIHODA I RASHODA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA ZA 2011. GODINU
PRILOZI OBJAVLJENI NA DANAŠNJI DAN U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR NOVE UREDBE O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANJA DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011: • Rezidenti promene evidentiraju kod NBS u roku od deset dana od dana donošenja rešenja o prebijanju za kredite ili zajmove, odnosno u roku od deset dana od dana isteka tromesečja u kome je doneto rešenje o prebijanju za kreditne poslove iz člana 4. Zakona o deviznom poslovanju •
  • PREFERENCIJALNE STOPE CARINE PRI UVOZU PUTNIČKIH AUTOMOBILA POREKLOM IZ EVROPSKE UNIJE: • Prema podacima Uprave carina za prvih deset meseci 2011. godine, u ukupnoj vrednosti uvoza automobila iz EU, učešće automobila sa poreklom 77.68% •
  • PRIMENA ODLUKE O USLOVIMA I NAČINU ZA SMANJENJE CARINSKIH DAŽBINA NA ODREĐENU ROBU, ODNOSNO ZA IZUZIMANJE ODREĐENE ROBE OD PLAĆANJA CARINSKIH DAŽBINA U 2012. GODINI U PREFERENCIJALNOM UVOZU: • Pregled stopa prema zaključenim sporazumima o slobodnoj trgovini •
  • OBAVEZA EVIDENTIRANJA AVANSA PRIMLJENOG OD INOKUPCA PRE STUPANJA NA SNAGU IZMENA I DOPUNA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU (PRE 17.5.2011. GODINE)
  • POSTUPANJE SA ROBOM OGRANIČENOG ROKA UPOTREBE KOJA SE NALAZI U PRIVATNOM CARINSKOM SKLADIŠTU I KOJA POSLE ISTEKA ROKA TRAJANJA POSTAJE OTPAD
  • ROK OD KOG SE RAČUNA PROPISANIH 30 DANA ZA IZVRŠENJE OBAVEZE IZVEŠTAVANJA O POSLOVIMA UVOZA USLUGA, ODNOSNO PRIJAVE KREDITNOG POSLA SA INOSTRANSTVOM
  • USAGLAŠAVANJE TRGOVAČKOG NAZIVA ROBE SA NAIMENOVANJIMA ODGOVARAJUĆIH TARIFNIH OZNAKA CARINSKE TARIFE
UREDBA (REGULLATIONS EU) BROJ 133/2011, EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA EU EU ponovo odobrila autonomne trgovinske preferencijale (ATM) za Zapadni Balkan za period od 2011. do 2015. godine

Evropska unija je ponovo odobrila jednostrane trgovinske preferencijale za uvoz iz zemalja zapadnog Balkana, za period 2011. do 2015. godine. Ova vest je posebno važna za izvoznike voća i povrća.

Uredbom (REGULLATIONS EU) broj 133/2011, Evropskog parlamenta i Saveta EU od 13. decembra 2011. godine, objavljenom u "Službenom listu EU" broj L 347 od 30. decembra 2011. godine, produžavaju se autonomne trgovinske mere za trgovinu sa zemljama u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU).

Stupanjem na snagu ove uredbe privrednici Republike Srbije stiču pravo na refundiranje plaćenih carinskih dažbina na izvoz u EU u 2011. godini. To se odnosi, pre svega, na izvoznike voća i povrća.

EU je ponovo uspostavila primenu autonomnih trgovinskih preferencijala, koje odobrava za sve zemlje zapadnog Balkana do kraja 2015. godine. Zemlje zapadnog Balkana će nastaviti, retroaktivno, od 1. januara 2011. godine da koriste neograničeni bescarinski pristup tržištu EU za gotovo sve proizvode. Zajedno sa bilateralnim sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ovim trgovinskim povlasticama EU daje podršku ekonomskim integracijama i time podstiče političku stabilnost i ekonomski napredak u celini sa svim zemljama zapadnog Balkana. Sve zemlje zapadnog Balkana pri izvozu u EU mogu da koriste ATM kada je to povoljnije od tretmana predviđenog SSP.

Procedura usvajanja nastavka ove povlastice (koja je bila u primeni od 2000. do 2005. godine, pa produžena od 2005-2010. godine) trajala je od 22. februara 2010, kad je Ekonomska komisija predložila da se produži autonomni preferencijalni režim do 31. decembra 2015. godine. Evropski parlament je glasao u korist predloga Komisije 13. oktobra 2011. godine i Savet je usvojio 24. novembra 2011. godine, sniženja carinskih stopa na osnovu novog Pravilnika o izmenama i dopunama Uredbe Saveta (EC) Br 1215/2009, koji je usvojen 30. decembra 2011, koji će retroaktivno primeniti, te izvoznici mogu da podnesu zahteve za naknadu za poslove realizovane u 2011. godini.

Izvor: Redakcija, 10.1.2012.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: U toku je konstituisanje Agencije za restituciju koja će objaviti javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje imovine najkasnije početkom februara 2012. godine • Zahtevi za restituciju moći će da se podnose u naredne dve godine od dana objavljivanja javnog poziva a građanima je upućena molba da zahteve za vraćanje imovine ne podnose postojećoj Direkciji za restituciju

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim. red) stupio je na snagu 6. oktobra 2011. godine.

Po tom zakonu, zahtevi za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje podnose se Agenciji za restituciju - njenim područnim jedinicama u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.

Zahtevi će se podnositi preko pošte, na posebnom obrascu koji je javno objavljen i dostupan svim građanima - videti: Pravilnik o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva ("Sl. glasnik RS", br. 94/2011 - prim. red), koji je doneo ministar finansija.

U toku je konstituisanje Agencije za restituciju koja će, potom, u skladu sa članom 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, objaviti javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje imovine najkasnije početkom februara 2012. godine. Zahtevi za restituciju moći će se podnositi u naredne dve godine od dana objavljivanja javnog poziva.

Mole se zainteresovani građani da ne podnose zahteve za vraćanje imovine postojećoj Direkciji za restituciju, koja nije nadležna da postupa po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, već će iste moći podnositi Agenciji za restituciju, nakon što im ona uputi javni poziv za podnošenje zahteva.

Izvor: Vebsajt Direkcije za restituciju Republike Srbije, 10.1.2012.

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE SMATRA DA PORESKA UPRAVA SRBIJE TREBA DA OBJAVI I SPISAK AKTIVNIH FIRMI KOJE DUGUJU ZA POREZE I DOPRINOSE

Poreska uprava Srbije trebala je da objavi spisak aktivnih firmi koje duguju za poreze i doprinose, a ne preduzeća kod kojih su ti dugovi realno nenaplativi, izjavio je danas član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.

"Objavljivanje liste aktivnih firmi i iznosa koje je moguće naplatiti imalo bi smisla", rekao je Šuković Tanjugu navodeći da su svi očekivali da će na spisku i biti samo aktivne, kao i neke poznatije firme i ličnosti, ali da je to izostalo.

Tako se, dodao je, "stvara sumnja da je spisak objavljen da bi se pokazalo kako se radi transparentno, a u isto vreme poslužio da se prikriju nedodirljivi".

Ocenivši da sve to ostavlja gorak ukus, mada za to, kako kaže, nema dokaza, Šuković kaže da "spisak govori o neefikasnosti Poreske uprave i sudstva i drugih institucija, jer ako neko može da ne plaća porez deset godina, pitanje je šta su radile institucije sve vreme, kad su jasne procedure i zna se kako se to radi u svetu".

"Nema tu nikakvih nejasnoća", tvrdi Šuković dodajući da to što ima toliko poreskih neplatiša u Sriji govori, ne samo o korupciji, već i o lošoj kulturi, jer nema kulture u plaćanju poreza i izmirivanju obaveza, kao u drugim zemljama.

Šuković navodi primer Švedske, gde samo dva odsto poreskih obveznika ne plaća poreze i kaže da tamo postoji kultura da se obaveze prema državi ispune do kraja.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ne može da se podrži tvrdnja da poreznici nisu mogli da naplate dugovanja, jer su to onemogućavali propisi iz privatizacije i stečaja.

"Ostaje pitanje zašto je izostala reakcija da se ti propisi usklade, zašto su i ko je dozvolio da propisi budu takvi da oni ne mogu da obezbede osnovnu funkciju - naplatu poreza", rekao je Šuković ocenjujući da je "to slab izgovor za takve propuste uz toliko nagomilanog duga".

Šuković ne veruje da je moguće naplatiti poreski dug o kojem je javnost izvestila Poreska uprava i ističe da tome u prilog govori i činjenica da je većina firmi sa spiska neaktivna.

"Svi koji su izbegavali toliko dugo plaćanje poreza imali su dobre veze, a oni će te veze i tu svoju koruptivnu moć koristiti i ubuduće da ne plaćaju porez", dodao je Šuković.

On je istakao da objavljivanje spiska svakako treba pozdraviti kao inicijalni korak, ali i poručio da treba nastojati da to "bude kompletno i bez ikakvih ograničenja, jer je plaćanje poreza obaveza koja se mora poštovati i ko to ne radi društvu nanosi veliku štetu".

Šuković je istakao da se ne može naći opravdanje za neplaćanje poreza ni kod firmi, ni kod fizičkih lica, jer kada kad kado građanin dobijete rešenje da platite porez na vaš ukupan prihod u roku od 15 dana, bez obzira da li se žalili ili ne, morate da platite tu sumu. U protivnom sledi niz mera do plenidbe imovine radi naplate dugova državi.

"Neko je očito dozvolio da tako bude i tu leži odgovornost onih institucija koje su to morale da realizuju, onaj ko se krije iza toga, to je iskoristio, verovatno se poslužio korupcijom, i u to ne treba mnogo sumnjati", rekao je Šuković koji je član Saveta za borbu protiv korupcije.

Izvor: Tanjug, 10.1.2012.

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI Poverenik apeluje na Vladu RS da iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o detektivskoj delatnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apelovao je danas na Vladu Srbije da iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o detektivskoj delatnosti.

Poverenik podseća da je još u toku 2010. ukazivao na ozbiljne nedostatke rešenja koja su bila sadržana u tadašnjem Nacrtu zakona, ali da primedbe Poverenika očigledno nisu uzete u obzir. Sada je, i ne tražeći mišljenje Poverenika 30.12.2011. Vlada utvrdila nov, u osnovi vrlo sličan Predlog zakona. Poverenik ocenjuje da ovaj Predlog sadrži i očigledno neustavne odredbe, i da je u nizu svojih odredbi kontraverzan, kontradiktoran i nejasan. Po oceni Poverenika usvajanje Predloga bi moglo širom otvoriti vrata mogućim povredama privatnosti i zloupotrebama podataka o ličnosti.

S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Ustav Srbije u članu 42. izričito utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. A Predlog zakona o detektivskoj delatnosti, direktno suprotan ovoj ustavnoj odredbi, predviđa da, kad su u pitanju zbirke podataka o ličnosti koje vode detektivske agencije ili preduzetnici "bližu sadržinu tih podataka i način vođenja tih evidencija propisuje ministar".

 Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave i pravna lica koja na osnovu javnih ovlašćenja vode evidencije, i što je posebno neshvatljivo, "drugi rukovaoci", dakle praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima lične podatke građana, pri čemu je kao pravni osnov predviđen ugovor koji detektiv ima sa svojim klijentom, odnosno njegovo ovlašćenje. Tako se direktno dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po kome je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo kad je izričito predviđena zakonom ili kad za to postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi.

 Predlog zakona potpuno fluidnim formulacijama utvrđuje krug lica čije podatke detektivi mogu obrađivati, kao npr. "nestala lica ili lica koja se kriju" ili "lica koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu", ili lica koja "anonimno postupaju prema korisniku usluge narušavajući mu privatnost". Istovremeno, Predlog ne utvrđuje kako se te činjenice dokazuju, što omogućava tumačenje po kome je za njihovo "postojanje" dovoljna i prosta tvrdnja naručioca posla te da se shodno tome po ovom "osnovu" može pristupati podacima o ličnosti praktično neograničenog kruga građana."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 10.1.2012.

SEMINAR O MALOLETNICIMA ZA ADVOKATE AK VOJVODINE - I I II CIKLUS BIĆE ODRŽAN 11. FEBRUARA 2012. GODINE U NOVOM SADU

Pravosudna akademija će u subotu, 11. februara 2012. održati seminar I i II ciklusa za advokate sa područja advokatske komore Vojvodine koji postupaju u postupcima kada je maloletnik učinilac ili oštećeni u krivičnom delu, a nemaju potreban sertifikat za rad.

Seminar će biti održan u sedištu advokatske komore Vojvodine, ul. Zmaj Jovina 20/I u Novom Sadu.

Predavači na obuci su:

- Nikola Milošević, sudija Vrhovnog suda u penziji
- dr. Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Državnog veća tužilaca
- Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Advokati koji budu prošli specijalističku obuku, sertifikate će moći da podignu u sedištu Advokatske komore, u roku od mesec dana.

Dnevni red seminara možete pogledati na http://www.pcsrbija.org.rs/system/sr-cyrillic/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/3289.html

Izvor: Vebsajt Pravosudne akademije, 10.1.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA Saopštenje Zaštitnika građana povodom utvrđenih nepravilnosti u okružnim zatvorima i kazneno popravnim zavodima koje se odnose na uslove smeštaja zatvorenika

Zaštitnik građana utvrdio je niz nepravilnosti u okružnim zatvorima i kazneno popravnim zavodima koje se odnose na uslove smeštaja zatvorenika. Kontrola obavljena u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu je pokazala da su u paviljonu "C" kupatila ruinirana, vlažna, sa neodgovarajućim sanitarnim uređajima i nedovoljnom privatnošću. Toaleti i kupatila su ruinirana, vlažna i bez dovoljne privatnosti i u zatvorenom odeljenju Okružnog zatvora u Novom Sadu i Okružnom zatvoru u Leskovcu.

Na osnovu stanja utvrđenog tokom kontrole Zaštitnik građana je uputio preporuke u kojima se od okružnih zatvora i kazneno - popravnog zavoda traži da izvrše adaptaciju toaleta i kupatila i obezbede čiste i suve prostorije sa primerenim sanitarnim uređajima, u kojima je obezbeđena privatnost.

Kontrola koju je Zaštitnik građana obavio u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac-Zabela pokazale je da su povređena prava pritvorenika na zdravstvenu zaštitu u VII paviljonu, jer im je otežan kontakt sa lekarom, a time i mogućnost ostvarivanja blagovremenog pregleda i adekvatnog lečenja.

U Preporuci koju je Zaštitnik građana uputio nakon kontrole navedeno je da se omogući da lekar jedanput u toku meseca obiđe sva lica lišena slobode koja se nalaze u VII paviljonu, tako što će ući u svaku prostoriju odnosno spavaonicu i u razgovoru sa njima utvrditi da li postoji potreba za lekarskim pregledom ili ne.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 10.1.2012.

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Unija Poslodavaca Srbije pokrenula niz aktivnosti u cilju uvođenja maksimalnih iznosa i kategorizacije obveznika naknade za autorska i srodna prava

Unija poslodavaca Srbije preduzeće u narednom periodu više aktivnosti u cilju da se uvedu maksimalni iznosi za muzički dinar koji se naplaćuje ugostiteljima, trgovcima, preduzetnicima i zanatlijama.

Privredni subjekti u Srbiji koji u okviru svoje delatnosti vrše javno saopštavanje muzike već godinama u visokim iznosima plaćaju naknade za autorska i srodna prava organizacijama SOKOJ i OFPS i ova izdvajanja su u vrhu liste najvećih opterećenja u poslovanju. Unija poslodavaca Srbije je pokrenula niz aktivnosti pri nadležnim državnim institucijama i među poslaničkim klubovima u Skupštini Srbije u cilju uvođenja maksimalnih iznosa i kategorizacije obveznika ovih naknada na teritoriji Republike Srbije.

Nedopustivo je da se nejakoj domaćoj privredi, koja je 2010. godinu završila sa 94 milijarde dinara gubitaka, od strane dve kolektivne organizacije za autorska, odnosno srodna prava naplaćuju visoke nadoknade, pogotovo kada je nepobitno utvrđeno da se u većini evropskih zemalja od ugostitelja i trgovaca ubira samo jedna naknada i da svuda postoje maksimalni iznosi. Unija poslodavaca Srbije, kao reprezentativna organizacija korisnika muzike, smatra da bi ubuduće SOKOJ kao najstarija organizacija za zaštitu autorskih prava trebao da preuzme kompletnu naplatu autorskih i srodnih prava, a prikupljena sredstva dalje bi se delila sa Organizacijom proizvođača fonograma Srbije i organizacijom Prava interpretatora.

Članovi Unije poslodavaca Srbije će u narednom periodu biti redovno izveštavani o svim aktivnostima koje UPS bude preduzeo u cilju uvođenja reda u naplatu naknada za autorska i srodna prava.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 10.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM I O PRIDRUŽENOM ČLANSTVU IZMEĐU SRBIJE I EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA (CERN)

Predsedik Srbije Boris Tadić i generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) Rolf-Diter Hojer potpisali su danas u Ženevi Sporazum kojim je Srbija postala pridruženi član ove organizacije.

Odluka da se Srbija primi u pridruženo članstvo doneta je 16.decembra prošle godine.

Pridruženo članstvo je predkorak za puno članstvo u centru, o čemu se odluka donosi posle maksimum pet godina.

Srbija je bila jedna od zemalja -osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ.

U CERNU-u Srbija je bila do 1961. godine kada se povukla iz članstva, a vratila se u centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji.

Ovaj centar koji se nalazi nedaleko od Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici danas ima 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta.

U CERN-u rade i srpski naučnici u okviru eksperimenata ATLAS i CMS.

CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica a glavna istraživanja se odvijaju u velikom hadronskom kolajderu ili sudarivaču čestica (LHC).

Eksperiment će uneti revoluciju u shvatanje univerzuma, razumevanje antimaterije Higzovog bozona, tzv. božje čestice.

Pre potpisivanja sporazuma Hojer je za predsednika Srbije održao prezentaciju, upoznavši ga sa glavnim pravcima rada Centra.

Tadić je zatim obišao veliki hadronski sudarač u kojem se izvodi sudaranje čestica, eksperimente CMS I ATLAS.

U delegaciji sa predsednikom Srbije je i ministar obrazovanja Žarko Obradović.

Tu je (na poziv Hojera) i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.

Tadić će tokom popodneva u Ženevi imati i više susreta sa visokim zvaničnicima drugim međunarodnih organizacija.

Kako je ranije najavila Pres služba predsednika, Tadić će imati i odvojeni sastanak sa generalnim direktorom Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružavanju Kasimom Tokajevim.

Predsednik Srbije će se susresti i sa izvršnim sekretarom Ekonomske komisije UN za Evropu Janom Kubišem, generalnim direktorom Svetske organizacije intelektualne svojine Fransisom Gurijem i generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije.

Izvor: RTV, Tanjug, 10.1.2012.

DOKAPITALIZACIJA ZAPADNIH BANAKA: Prodaja imovine koja je uglavnom u inostranstvu, i to u Istočnoj Evropi jedino rešenje za zapadne banke: od 16 zapadnih banaka koje posluju u istočnoj Evropi, čak 12 mora da se dokapitalizuje

Suočene sa zahtevom evropskih zvaničnika da se dokapitalizuju do polovine godine za više od 100 milijardi evra, zapadne banke imaju samo jedno rešenje: da prodaju imovinu koja je uglavnom u inostranstvu, i to u istočnoj Evropi. Komentator vodećeg belgijskog biznis magazina Trendovi-Tendencije (Trends-Tendances) Amid Faljaoui istakao je nedavno da banke nemaju izbora, i da će proces prodaje aktive biti još bolniji u centralnoj Evropi. Od 16 zapadnih banaka koje posluju u istočnoj Evropi, čak 12 mora da se dokapitalizuje. Belgijski komentator je procenio da tri četvrtine bankarske aktive u centralnoj Evropi pripada zapadnim bankama, zbog čega je glavno pitanje za ove zemlje kako će finansirati privredu kada se zapadne banke budu povukle uz što manje buke.

On ocenjuje da zapadne banke nisu oduševljene zvog potencijalne prodaje u regionu centralno-istočne Evrope (CIE), ali ih vlade primoravaju da ponovo uspostave finansijsku stabilnost. Evropski zvaničnici su u oktobru 2011. istakli da će banke morati najpre same da se potrude da poboljšaju kapitalne pozicije prikupljanjem novca na tržištu, traženjem partnera, i tek na kraju im kao mogućnost ostaje korišćenje evropskih fondova.

Međutim, analitičari su odmah upozorili da interesovanje za nove emisije akcija banaka neće biti veliko, zbog čega se kao rešenje nameće prodaja franšiza po centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Nepoverenje investitora u akcije banaka potvrdilo se 9. januara na berzi u Milanu kada je suspendovana trgovina deonicama Unikredit banke (Unicredit) zbog izuzetne nestabilnosti njihove cene.

Ta banka koja mora svoj kapital da poveća za osam milijardi evra prethodnih dana je izgubila gotovo polovinu tržišne vrednosti nakon što je objavila da prodaje akcije u vrednosti od 7,5 milijardi evra.

Prema pisanju bugarskog Dnevnika, partnera mreže EurAktiv, tri četvrtine kreditnog plasmana zapadnih banaka otpada na centralnu i istočnu Evropu, gde većina zemalja ima samo po jednu značajnu domaću banku. Analitičari Rajfajzen banke procenili su da je bankarska aktiva u centralno-istočnoj Evropi u junu prošle godine iznosila 1.900 milijardi evra (što je 5.5% ukupne aktive u evrozoni).

Strane banke smanjuju investicije

Za neke od zapadnih banka region istočne i centralne Evrope je glavni, ponekad i jedini fokus operacija van domaćeg tržišta. A ako već moraju da smanjuju poslovanje, radije će to uraditi u inostranstvu nego kod kuće.

U tome, prema ocenama konsultantske kuće MekKinzi (McKinsey) ima ekonomske logike. "U prošloj dekadi...ranjivost regiona je bila veća nego na bilo kom drugom tržištu u razvoju, i većina igrača, uprkos vrlo pogodnim uslovima, nije ostvarila atraktivan povraćaj na uloženo", zaključuje se u izveštaju MekKinzija.

Konkretno na srpskom bankarskom tržištu, već je započeo proces akvizicija i spajanja banaka, ali ne tako uspešno. Belgijska finansijska grupa KBC objavila je još pre tri godine da, između ostalog, prodaje i banku u Srbiji, ali do sada nije bilo kupaca.

Svojevremeno se špekulisalo da i mađarska OTP banka prodaje ćerku-banku u Srbiji, ali je to menadžment demantovao. Prošle godine je započelo povezivanje grčkih banka Alfa i EFG. Hipo banka je najavila da će prodati banku u Srbiji kao deo paketa podružnica u jugoistočnoj Evropi.

Poznavaoci domaćeg bankarskog tržišta tvrde da će u 2012. uslediti kako prodaje banaka, tako i dokapitalizacije.

Razlog je ne samo kriza matica u EU, već i preveliki troškovi banaka, kaoi i preteća recesija zbog koje će srpska preduzeća sve teže vraćati kredite. U predviđanjima o minimalnom rastu BDP-a Srbije u ovoj godini, ekonomisti vide opasnost za bankarski sektor jer će porasti problematični krediti tj. krediti u čijem plaćaju se kasni duže od 90 dana.

Trenutno taj pokazatelj i za privredu i za stanovništvo iznosi 18,8%, ali je problem u tome što je procenat problematičnih kredita za privredu daleko veći i i stalno raste. Problematični krediti rastu i u drugim zemljama istočne i centralne Evrope i kreću se od 5% i Rusiji do više od 12% u Mađarskoj.

Na kraju septembra u Srbiji su poslovale 33 banke sa 29.644 zaposlenih, od kojih je 21 banka bila strana. Najznačajnije banke na srpskom tržištu su italijanske i austrijske banke čije tržišno učešće iznosi 22% i 18%, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije "Kontrola poslovanja banaka". Na trećem mestu su grčke banke koje raspolažu sa 16% tržišnog kolača.

Banke se sa rastućim troškovima u odnosu na prihode ostvarene od kamata i bankarskih naknada bore tako što već neko vreme otpuštaju zaposlene i zatvaraju ekspoziture. Od 2009. broj zaposlenih u srpskim bankama konstantno se smanjuje. Za prvih devet meseci prošle godine, 243 bankarska službenika su dobila otkaz, i to najviše u Vojvođanskoj banci, Rajfajzenu i Prokredit banci.

Pad kreditnih aktivnosti u CIE

Mnoge od stranih banaka, uključujući Unikredit (Unicredit), KBC, Komercbanku (Commerzbank) i Rajfajzen, smanjuju kreditnu aktivnost i u regionu centralno-istočne Evrope.
Recimo, Unikredit je pomerila fokus svojih operacija u centralno-istočnoj Evropi na Poljsku, Rusiju i Češku na račun 16 drugih zemalja u kojima takođe posluje.

Nemačka Komercbanka, čiji se minus procenjuje za 2,9 milijardi evra, objavila je da će zamrznuti kreditne aktivnosti u Češkoj i Slovačkoj.

U međuvremenu, očekuje se da će Sosijete Ženeral (Société Générale) koji mora da se dokapitalizuje za 3,3 milijarde evra, Erste, Rajfajzen i Banka Austrije koja je podružnica Unikredit banke, smanjiti kreditnu aktivnost u centralnoj i istočnoj Evropi.

Bugarska i Rumunija, koje takođe trpe pritiske grčke krize, budući da grčke banke posluju u ovim zemljama, naročito su izložene riziku. Rizik se preliva i na Srbiju.

Zamenik direktora za istraživanje u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj Ralf de Has (Ralph De Haas) upozorio je u decembru da će nove regulatorne mere koje uvode pojedine zapadne zemlje dodatno povećati pritisak na tržištima CIE.

Na primer, austrijsko regulatorno telo je naložilo svojim bankama da smanje izloženost u centralnoj, istočnoj i JIE tako da plasmani ne mogu da pređu iznos depozita prikupljenih na lokalnom tržištu.

Rumuni i dalje optimistični

Međutim, neki komentatori su i dalje optimistični. Adrian Vasilesku (Vasilescu), savetnik guvernera Nacionalne banke Rumunije, rekao je za EurActiv: "Nijedna banka nije povukla kapital iz Rumunije, a i zašto bi to radile?" Kako je rekao, rumunska valuta lej je bila najjača u regionu u 2011, a kamatne stope su i dalje pristojne.

"Te banke su uložile milijarde u našu zemlju. Neće se tek tako povući jer su do sada dobro zarađivale", ocenio je Vasilesku.

On smatra da je Rumunija izbegla zapadanje u finansijsku krizu zbog čega je atraktivna za investitore. Kako je rekao za EurAktiv, Rumunija upravo pregovara "sa nekim dobrim zapadnim bankama koje razmatraju potencijal rumunskog ekonomskog okruženja".

Bugarski premijer Bojko Borisov (Boyko Borissov) nedavno je rekao u Briselu da bankama u toj zemlji nije potrebna dokapitalizacija budući da ih zakon koji je donet nakon bankrota Bugarske 1997. obavezuje da kapitalna adekvatnost bude 15%, znatno više nego što zahteva EU.

Mađarska koja trenutno traži novi paket pomoći, jako je zavisna od kredita iz evrozone. Prema pisanju BBC-a, strane banke plasiraju četiri petine kredita u zemlji, a oko polovina tih kredita su prekogranični krediti.

Glavni ekonomista EBRD Erik Berglef (Bergloef) u decembru je predložio da se pokrene nova "Bečka inicijativa" slična onoj iz 2009. koja je sprečila da se zapadne banke povuku iz regiona centralne, istočne i jugoistočne Evrope tako što će zadržati pretkrizni nivo izloženosti u zemljama u ova tri regiona.

"Moramo da osiguramo da podružnice u regionu ne budu diskriminisane", rekao je Berglef.

Izvor: EurActiv.rs, 10.1.2012.

Predlog Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, obrazovanju odraslih, Izmene Zakona o udžbenicima, Predlog Nacionalne strategije obrazovanja: PREDLOZI I IZMENE TREBA DA BUDU USVOJENI NAJKASNIJE 19. JANUARA 2012. GODINE, A PREDLOG NACIONALNE STRATEGIJE OBRAZOVANJA TREBALO BI DA BUDE OBJAVLJEN DO 15. JANUARA NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA PROSVETE I NAUKE

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović najavio je danas da resorno ministarstvo planira da tokom januara objavi predlog Nacionalne strategije obrazovanja,

Obradović je u izjavi agenciji Beta rekao da bi posle javne rasprave taj dokument trebalo da bude uobličen u martu.

On je naveo da na strategiji radi veliki broj raznih stručnjaka i da su prve rekcije stručne javnosti veoma povoljne, a predlog strategije biće objavljen do 15. januara, na sajtu Ministarstva prosvete i nauke.

Strategija će biti usaglašena sa svim evropskim i svetskim trendovima, naveo je Obradović.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete i nauke uputilo je ostalim ministarstvima nacrte zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, obrazovanju odraslih, kao i izmene Zakona o udžbenicima.

Očekujemo da ostala ministarstva daju svoje predloge i da zatim Vlada Srbije usvoji zakonske predloge najkasnije 19. januara, kazao je Obradović.

Ministar prosvete i nauke očekuje da bi o pomenutim zakonima Skupština Srbije mogla da raspravlja na vanrednom zasedanju, krajem januara ili početkom februara, dodavši da je cilj novih zakona poboljšanje stanja i usaglašavanje sa strategijom čije se usvajanje očekuje.

Obradović smatra da je najveća inovacija zakon o obrazovanju odraslih, koji će urediti neformalno obrazovanje i omogućiti proces doživotnog učenja.

Novi zakon će omogućiti da se svako ko želi u određenom periodu svog života uključi u obrazovni sistem da bi stekao neku kvalifikaciju, bilo da zadrži postojeći posao, bilo da ga promeni, ili da stekne nova znanja i veštine koje će mu pomoći da nađe bolje plaćen posao, istakao je Obradović.

On dodaje da će novi zakoni obnoviti nastavne planove i programe, i omogućiti lokalnim samoupravama da samostalno unapređuju obrazovni sistem.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.1.2012.

Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama i Predlog Zakona o osnivanju razvojne banke: VLADA RS USVOJILA PREDLOGE ZAKONA KOJI ĆE BITI UPUĆENI SKUPŠTINI RS NA USVAJANJE U REDOVNOJ PROCEDURI

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Goran Radosavljević potvrdio je da je Vlada danas na telefonskoj sednici utvrdila Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama.

Radosavljević je u izjavi za agenciju Beta rekao da se ovim izmenama predlaže osnivanje centralizovanog tela za javne nabavke, i objasnio da će to povećati transparentnost u sprovođenju nabavki i obezbediti uštede u budžetu.

Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama biće upućen Skupštini Srbije na usvajanje u redovnoj proceduri, najavio je on i izrazio očekivanje da će poslanici razmatrati taj dokument krajem januara.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da Uprava za javne nabavke ubuduće ne bude nezavisno vladino telo, već telo u sastavu Ministarstva finansija.

To ne znači da će Uprava izgubiti samostalost. Ona će raditi poslove koje je i do sada radila, ali će imati bolju saradnju sa budžetskom inspekcijom, koja je takođe deo Ministarstva finansija, objasnio je Radosavljević.

Uprava za javne nabavke, kako je dodao, dobiće veća ovlašćenja jer će moći da podnosi zahteve za pokretanje postupaka za zaštitu javnog interesa.

Radosavljević je naveo da je Vlada danas usvojila i Predlog zakona o osnivanju Razvojne banke, koji će biti upućen Skupštini na usvajanje u redovnoj proceduri.

Razvojna banka trebalo bi da počne da radi u drugoj polovini 2012. godine, najavio je on i istakao da će ta banka plasirati kredite privredi preko poslovnih banaka.

Prema njegovim rečima, za osnivanje Razvojne banke nisu predviđena sredstva u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, već je planirano da njeni osnivači budu postojeće državne institucije koje se bave kreditiranjem.

Postoji mogućnost, kako je objasnio, i dokapitalizacije te banke, odnosno mogućnost da njen manjinski partner bude neka međunarodna finansijska institucija.

Razvojna banka će odobravati srednjoročne i dugoročne kredite uglavnom malim i srednjim preduzećima, kao i izvoznicima, a njeno poslovanje neće kontrolisati Narodna banka Srbije (NBS) koja je kontrolor poslovnih banaka, već poseban nadzorni organ, naveo je državni sekretar Ministarstva finansija.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 31.12.2011.

Novi Pravilnik o registru hemikalija: UPIS SUPSTANCI KOJE IZAZIVAJU ZABRINUTOST U REGISTAR HEMIKALIJA ODLAŽE SE DO 1. JANUARA 2014. GODINE A PRAVILNIK STUPA NA SNAGU 6. JANUARA 2012. GODINE

U "Službenom glasniku RS", broj 100/2011 od 29.12.2011. objavljen je Pravilnik o registru hemikalija koji stupa na snagu osmog dana od objavljivanja, odnosno 6. januara 2012. godine kad prestaje da važi raniji Pravilnik o Registru hemikalija ("Sl. glasnik RS", br. 23/2010, 40/2010 - ispr., 55/2011 i 61/2011 - ispr. - prim. red). Novi Pravilnik o Registru hemikalija možete preuzeti ili pogledati na http://www.shema.gov.rs/media/153792/Pravilnik%20o%20Registru%20hemikalija.pdf.

Novim Pravilnikom dostavljanje sastava hemikalije ostaje isto kao u 2011. godini (odnosno za podatke iz 2010. godine) osim što se za opasne sastojke koji čine smešu opasnom dostavlja maseni udeo odnosno opseg masenog udela s obzirom da je dat u bezbednosnom listu.

Izvršene su i izmene u izgledu i sadržaju dosijea o hemikalijama. Pregled izvršenih izmena u sadržaju dosijea o hemikalijama pogledajte na http://www.shema.gov.rs/media/153807/Prilog%204_pregled%20izmena.pdf.

Priloge Pravilnika preuzmite na sledećim linkovima:

- Prilog 1 http://www.shema.gov.rs/media/153795/Prilog%201_.pdf
- Prilog 2 http://www.shema.gov.rs/media/153798/Prilog%202_.pdf
- Prilog 3 http://www.shema.gov.rs/media/153801/Prilog%203_.pdf
- Prilog 4 http://www.shema.gov.rs/sr-sp-cyrl/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/

Novi pravilnik odlaže do 1. januara 2014. godine upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija i to za hemikaliju koja je proizvedena ili uvezena u 2013. godini u količini manjoj od 100 kg godišnje i nalaže upis samo podataka iz dosijea, a ne i dodatnih podataka koji se traže za ove supstance (bliži opis načina korišćenja, opis mera za smanjenje rizika i predlog načina sistematskog praćenja korišćenja). Takođe, do istog datuma dalji korisnici koji koriste supstance koje izazivaju zabrinutost u industrijske ili profesionalne svrhe ne moraju da upišu ove supstance u Registar hemikalija.

Pored toga, izvršeno je usklađivanje pravilnika sa Uredbom o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2011. godinu, i to u delu koji se odnosi na spisak hemikalija koje se upisuju u Registar hemikalija.

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 31.12.2011.

Novi Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista: BEZBEDNOSNI LIST I DALJE SADRŽI 16 OBAVEZUJUĆIH POGLAVLJA, ALI JE NOVINA TO ŠTO POGLAVLJA SADRŽE I OBAVEZUJUĆA PODPOGLAVLJA • Pravilnik je usklađen sa Uredbom EU 453/2010 i primenjuje se od 1. januara 2013. godine •

U "Službenom glasniku RS", broj 100/2011 od 29.12.2011. objavljen je Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista.

Novi Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista počinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine, kada prestaje da važi raniji Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista ("Sl. glasnik RS", br. 81/2010 - prim. red). U skladu sa ovim, snabdevači imaju godinu dana da se prilagode izmenama.

Novi pravilnik je usklađen sa Uredbom EU 453/2010.

Ovim pravilnikom propisano je da bezbednosni list i dalje sadrži 16 obavezujućih poglavlja, ali je novina to što poglavlja sadrže i obavezujuća podpoglavlja. Novi pravilnik postavlja mnogo više zahteva u odnosu na količinu i kvalitet podataka koji se navode u bezbednosnom listu. Između ostalog, umesto dosadašnjeg navođenja podataka samo o sastojcima u smeši u Poglavlju 3, biće potrebno navoditi i podatke o sastojcima supstance, odnosno hemijski identitet glavnog sastojka, nečistoće, aditiva za stabilnost, kao i pojedinačnog sastojka koji je klasifikovan i doprinosi klasifikaciji supstance. Takođe promena se odnosi i na elemente obeležavanja hemikalije koji će se navoditi u Poglavlju 2 umesto u Poglavlju 15. Agencija za hemikalije će pravovremeno pripremiti uputstvo za primenu novog propisa čime će snabdevačima hemikalija biti olakšano da usklade svoje poslovanje sa novim propisom.
Pravilnik možete preuzeti na http://www.shema.gov.rs/media/153810/pravilnik_o_bezbednosnom_listu.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 31.12.2011.

RASPISAN KONKURS ZA PROJEKTE U OBLASTI OBRAZOVANJA KOJE FINANSIRA EVROPSKA KOMISIJA • Rokovi za konkurisanje za pojedine programe su 2. i 15. februar, odnosno 1. mart 2012. godine •

Srbija je jedina od zemalja zapadnog Balkana koja ispunjava uslove Evropske unije za učešće u projektima na svim nivoima obrazovanja, a ne samo u programima visokog obrazovanja, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

To je omogućeno nakon što je Vlada Srbije 21. decembra sa Evropskom komisijom potpisala Memorandum o razumevanju, rekao je Obradović i pozvao škole, institucije, nevladin sektor, lokalne samouprave da, kao partneri, prijave programe vezane za unapređivanje obrazovanja.

Evropska komisija je opredelila blizu sedam milijardi evra za programe: Komenijus (namenjen razvoju predškolskog, osnovnog i opšteg srednjeg obrazovanja) Leonardo da Vinči (srednje stručno obrazovanje) Erazmus (visoko obrazovanje) i Grundvig (obrazovanje odraslih), koji će trajati do kraja 2013. godine, rekla je državni sekretar u Ministarstvu Tinde Kovač Cerović, na predstavljanju programa.

Tu su i potprogrami Žan Mone (vezani za evropske integracije) i programi učenja stranih jezika, razvoja obrazovnih politika, informacione tehnologije, podršku obrazovanju Roma i širenju dobre prakse.

Tekst konkursa za projekte objavljen je na sajtu EK, a dodatne informacije dostupne su i na sajtu Tempus kancelarije u Beogradu, rečeno je na skupu i navedeno da su rokovi za konkurisanje za pojedine programe 2. i 15. februar, odnosno 1. mart 2012. godine.

Programi će omogućiti da naše škole, udruženja, roditelji, instituti, preduzeća, istraživacki centri, pokažu inicijativu za unapređivanje obrazovanja, rečeno je na skupu u pres sali Vlade Srbije.

Gotovo svi projekti podrazumevaju saradnju institucija iz više država, a EU je predvidela izdvajanje po projektu do 150.000 evra za jednogodišnje programe i do 600.000 evra za trogodišnje programe.

Neke od mogućih aktivnosti učesnika su unapredenje metodologije izvođenja nastave i kvaliteta obrazovanja, saradnja obrazovnih institucija i tržišta rada, podsticanje kreativnosti kod učenika i predškolaca, obuka nastavnika i razvoj škola, uvođenje novih obrazovnih profila i studijskih programa...

Države korisnice programa su članice EU, zatim Norveška, Island, Lihtenštajn, Švajcarska, kao i Hrvatska i Turska, a od kraja decembra i Srbija.

Izvor: Tanjug, 30.12.2011.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI POVODOM NEPOSTUPANJA MINISTARSTVA FINANSIJA PO NALOGU POVERENIKA DA UČINI DOSTUPNIM JAVNOSTI INFORMACIJE O 50 NAJVEĆIH DUŽNIKA POREZA I DOPRINOSA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da se postupcima Ministarstva finansija povodom nekih odluka poverenika za informacije dezinformiše i zbunjuje javnost i dovodi u pitanje autoritet zakona i organa vlasti.

Neposredan povod za ovakvu ocenu poverenika su nepostupanje Ministarstva finansija po nalogu poverenika da Ministarstvo učini dostupnim javnosti inforamcije o 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici i kao i pravno potpuno nezasnovani argumenti kojima Ministarstvo pokušava da opravda svoje postupke.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Zahtev emisije "Insajder" TV B92 da se učine dostupnim javnosti informacije o 50 najvećih poreskih dužnika je legalan i legitiman. Ministarstvo finansija odbilo je taj zahtev pozivajući se na to da se radi o informacijama koje su "službena tajna", te da će isti podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovakvo obrazloženje govori ili o zabrinjavajućem nepoznavanju relevantnih propisa ili, što je još gore o njihovom svesnom ignorisanju, a eventualne izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj adiministraciji, u navedenom pravcu nemaju smisla i za njih ne postoji nikakva potreba.

Tačno je da je u članu 7. Zakona o poreskom postupku koji je donet 2002. godine predviđeno da su praktično sve informacije sa kojima radi Poreska uprava "službena tajna" ali je ta odredba odavno izgubila pravni značaj. Naime, Srbija je 2009. godine dobila Zakon o tajnosti podataka koji je i lex specialis i lex posteriori i koji je apsolutno relevantan u vezi sa pitanjima određivanja i zaštite tajnih podataka a koji pojam "službena" tajna uopšte ne poznaje, ne koristi ga čak ni kao termin.

Zakonom o tajnosti podataka u članu 8. izričito je predviđeno da se kao tajni podatak može odrediti podatak čijim bi otkrivanjem nastala šteta ukoliko je "potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama". U konkretnom slučaju je, mislim, više nego očigledno da ne postoji ni pretežan ni bilo kakav interes Republike Srbije da javnosti uskrati tražene podatke čime se, pored ostalog rukovodio i poverenik, usvajajući žalbu TV B92.

Konačno, Zakon o tajnosti podataka u članu 25. izričito predviđa obavezu organa vlasti da opozove tajnost podatka na osnovu rešenja poverenika a u članu 99. predviđa da će se, ako to ne učini za prekršaj kazniti odgovorno lice u organu vlasti."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30.12.2011.

POTPISAN PROTOKOL O SPROVOĐENJU PROJEKTA "JAČANJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA" U OKVIRU PROGRAMA "UNAPREĐENJE DOSTUPNOSTI PRAVDE U SRBIJI" IZMEĐU VISOKOG SAVETA SUDSTVA" I INTERNATIONAL MANAGEMENT GROUP (IMG) • Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine •

Visoki savet sudstva i International Management Group (IMG) potpisali su Protokol o sprovođenju Projekta "Jačanje Visokog saveta sudstva" u okviru programa "Unapređenje dostupnosti pravde u Srbiji".

Protokol su potpisali Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Dino Bicciato, generalni direktor IMG.

Aktivnosti obuhvaćene projektom usmerene su na jačanje kapaciteta kadrova, razvoj softvera, građanske radove i nabavke odgovarajuće opreme.

Sprovođenje programa će početi 1. aprila 2012. godine i trajaće do decembra 2013. godine.

U okviru projektne komponente "Unapređenje rada sudova i dostupnosti pravde" radi se na renoviranju sudova, na standardizaciji izgleda suda pri ulaznom delu, sudnicama i pisarnicama, posebno se stavlja akcenat na prilazima za invalide.

Sudovi koji su obuhvaćeni projektom su: Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni i Viši sud u Pirotu, Osnovni i Viši sud u Nišu, Osnovni sud u Užicu i Viši sud u Vranju.
Početkom 2012. godine planirana je poseta predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović navedenim sudovima.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 30.12.2011.

SEMINAR POSVEĆEN PREZENTACIJI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA BIĆE ODRŽAN 30. JANUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. januar 2012. godine •

Imajući u vidu značaj Zakona o parničnom postupku, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 30.01.2012. godine, sa početkom u 10 časova, organizuje Seminar posvećen prezentaciji Zakona o parničnom postupku. Mesto održavanja seminara biće i ovog puta Privredna komora Srbije, ulica Resavska 15.

Molimo sve zainteresovane licencirane stečajne upravnike, kao i lica koja su položila stručni ispit za obavljanje poslova stečajnog upravnika da svoju prijavu pošalju na adresu sladjana.guzijan@alsu.gov.rs najkasnije do 23.01.2012. godine.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 30.12.2011.

ZAKONSKE OBAVEZE I ROKOVI KOJI NASTUPAJU OD 1. JANUARA 2012. GODINE

ZAKON O USTAVNOM SUDU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007 i 99/2011)
• Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, odnosno pre 4. januara 2012. godine, okončaće se po odredbama ovog zakona.
• Zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS, broj 109/07), do 4. januara 2012. godine, rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011)
• Lica za koja se do dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 4. januara 2012. godine nije smatralo da deluju zajednički, a koja prema odredbama ovog zakona deluju zajednički, i koja na dan stupanja na snagu ovog zakona zajednički poseduju više od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva, u slučaju daljeg sticanja akcija s pravom glasa ciljnog društva obavezna su da objave ponudu za preuzimanje, u skladu sa odredbama ovog zakona.
• Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. januara 2012. godine, a primenjuje se po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu, osim čl. 16. i 17. ovog zakona koji se primenjuju od 1. februara 2012. godine.

ZAKON O PATENTIMA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 4. janaura 2012. godine a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.
• Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine, ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona. Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine, prestaju da važe odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2010) i 1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

ZAKON O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno 4. januara 2012. godine.
• Registratori koji su imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 4. januara 2012. godine nastavljaju sa radom do isteka perioda na koji su imenovani.
• Danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 4. januara 2012. godine prestaju da važe odredbe člana 2b stav 4. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09), odredbe čl. 44, 44a i 47. Zakona o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05 i 31/11), odredbe čl. 57, 57a i 60. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05 i 64/06 - ispravka), odredbe člana 32. stav 2. i člana 36. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), odredbe člana 117. st. 4. i 5. Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredbe člana 27. stav 2, člana 35. i člana 61. stav 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), odredbe člana 136. st 5. i 9. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), odredbe člana 63. stav 4. Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Odredba člana 15i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05 i 72/09) prestaje da važi 15. januara 2012. godine.
• Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

ZAKON O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US)
• Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

ZAKON O AKCIZAMA ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010 i 43/2011)
• Vlada, na predlog Uprave, polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.
• Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine.
• Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno.
• Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to:
1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 26,00 din/pak;
2) od 1. januara 2012. godine u iznosu od 30,00 din/pak.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na cigarete izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva iz člana 1. ovog zakona, izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2011. godine.
• Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C i tečni naftni gas za pogon motornih vozila iz člana 9. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), izvršiće se u januaru 2012. godine indeksom potrošačkih cena u 2011. godini, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010 i 101/2010)
• Odredbe člana 79. ovog zakona kojim je propisana sadržina završnog računa primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
Od 1. januara 2012. godine Devizni inspektorat preuzeće poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, zaposlene u Narodnoj banci Srbije koji su na dan 31. decembra 2011. godine obavljali poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, opremu i sredstva za rad koja su služila za obavljanje tih poslova.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s tim što će se odredbe čl. 18, 19, 21, 22, 23, 26. i 27. ovog zakona u delu koji se odnosi na menjačke poslove, člana 28. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 59. stav 1. tač. 81) i 82) i člana 30. ovog zakona u delu koji se odnosi na novopredloženi član 61. tač. 37) i 38) primenjivati od 1. januara 2012. godine, a odredbe člana 59. stav 1. tačka 70) i člana 61. tačka 36) Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) primenjivaće se do 31. decembra 2011. godine.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009)
• Radi utvrđivanja obaveze doprinosa za samostalne umetnike, umetnička udruženja kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 101. koje stupaju na snagu 1. januara 2012. godine.

ZAKON O MIROVANJU I OTPISU DUGA PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ("Sl. glasnik RS", br. 102/2008 i 31/2009)
• Uplatiocu doprinosa koji je tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine otpisuje se u celini dug po osnovu doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
• Protiv uplatioca doprinosa koji tekuće obaveze iz člana 5. ovog zakona po osnovu doprinosa u periodu od 1. januara 2009. godine do 31. decembra 2011. godine nije izmirio u visini i u rokovima propisanim zakonom, počev od 1. januara 2012. godine pokrenuće se, u skladu sa zakonom, postupak naplate duga po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu za rad članovima Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010)
• Poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, na dan 1. januara 2012. godine preuzeće Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
• Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije obezbeđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao i u budžetu Republike Srbije, počev od 1. januara 2012. godine.
• Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2011. godine, osim odredaba čl. 1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog zakona u delu koji se odnosi na profesionalna vojna lica, koje se primenjuju počev od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011)
Član 2
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) (brisana)
3) pravo stanovanja;
4) (brisana)
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Poreski obveznik
Član 4
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poreska oslobođenja
Član 12
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
...
 8) zemljište - za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
Član 6[s5]
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
• Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
• Poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. januara.
• Poslodavac je dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera iz stava 1. ovog člana najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011 i 70/2011 - usklađeni din. izn.)
• Taksa iz člana 63. Tarifni broj 223v ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010)
• Odredbe člana 12. ovog zakona (Uslovi koje ovlašćeno lice mora da ispunjava) počinju da se primenjuju od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O STEČAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 25 stav 4
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba člana 25. stav 3. i člana 30. ovog zakona koje počinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe člana 25. stav 4. ovog zakona koja počinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba čl. 150. do 154. ovog zakona koje počinju da se primenjuju devedesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu.

ZAKON O TRGOVINI ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
• Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za tržišnog inspektora, Glavnog tržišnog inspektora, kao i na poverene poslove inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave i uslove koje moraju da ispunjavaju komunalni inspektori za obavljanje tih poslova, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)
• Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011)
Član 38 stav 5
U slučaju da je došlo do neovlašćenog korišćenja platne kartice, odnosno podataka s platne kartice - korisnik je dužan da, odmah posle tog saznanja, a najkasnije u roku od 45 dana od datuma zaduženja, prijavi banci transakciju izvršenu neovlašćenim korišćenjem platne kartice, odnosno podataka s platne kartice, u kom slučaju može snositi gubitke koji su posledica neovlašćenog korišćenja najviše do iznosa od 15.000 dinara.
.......
• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS" i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011)
Pregledi i lečenje u slučaju bolesti i povreda
Član 37 tačka 8)
Obolelim, odnosno povređenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stručno-metodoloških i doktrinarnih stavova, obezbeđuju se:
...
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog lečenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

Pregledi i lečenja bolesti usta i zuba
Član 41

Osiguranim licima obezbeđuju se pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i lečenje bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
3) ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle;
4) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina života;
8) neophodan stomatološki tretman, uključujući i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa urođenim i stečenim težim deformitetom lica i vilice;
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, uključujući i implantate za njihovo učvršćivanje;
10) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog života;
11) pregledi i lečenje bolesti usta i zuba osiguranika iz člana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana obezbeđuje se pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u slučaju bolesti i povrede
Član 42

Osiguranim licima obezbeđuje se medicinska rehabilitacija radi poboljšanja ili vraćanja izgubljene ili oštećene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoršanja hronične bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremećaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala, nameštanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeđuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog života.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeđuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajućih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremećaj glasa i govora koji onemogućava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremećaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeđuje se utvrđivanje, primena i evaluacija svih odgovarajućih fizikalnih agenasa, uključujući prirodni lekoviti faktor u tretmanu povređenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeđuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeđuje sprovođenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljšanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeđuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produžena rehabilitacija) kao kontinuirani produžetak lečenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog područja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublažiti ili otkloniti sa podjednakom efikasnošću u ambulantno-polikliničkim uslovima i u okviru bolničkog lečenja osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeđuje se osiguranom licu do navršenih 15 godina života, kao i starijem licu koje je teže telesno ili duševno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku života zbog oboljenja ili povrede došlo do gubitka pojedinih telesnih ili psihičkih funkcija zbog čega to lice nije u mogućnosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, uključujući slepa, slabovida, kao i gluva lica.
Republički fond opštim aktom utvrđuje vrste indikacija za korišćenje medicinske rehabilitacije, dužinu trajanja rehabilitacije, način i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upućivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog člana.
Opšti akt iz stava 10. ovog člana objavljuje se "Službenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, odnosno starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i zuba kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz ove tačke;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina života;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.

Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

• Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvrđuje veći obim i sadržaj prava od prava utvrđenih propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Izvor: Redakcija, 3.1.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA POVODOM ISPLATE JUBILARNIH NAGRADA PROSVETNIM RADNICIMA ZA 2009, 2010. I 2011. GODINU • Svi zaposleni kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade treba da podnesu tužbe nadležnom sudu do 31. decembra 2011. godine, a najkasnije do dana isteka tri godine od dana kada je to pravo stečeno •

"Razmatrajući izveštaj o sprovođenju obaveza Vlade RS iz Sporazuma sa reprezentativnim sindikatima od 1.4.2011. godine, GO USPRS je konstatovao da jubilarne nagrade u većini jedinica lokalnih samouprava nisu isplaćene, kao i da razgovori o povećanju koeficijenata koji su trebali da se završe do 1.10.2011. godine sa primenom od januara 2012. godine nisu ni počeli. Iz tih razloga, doneta je odluka da svi zaposleni, kojima nisu isplaćene jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu, podnesu tužbe nadležnom sudu. Utuživanje treba da se obavi do 31.12.2011. godine,a najkasnije do dana kada ističu 3 godine od dana kada je to pravo stečeno. Tužbe možete podneti sami preko nadležnog suda ili u dogovoru sa advokatima za sve zaposlene u pojedinim gradovima."

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

IMENOVANA KOMISIJA ZA TUMAČENJE ODREDABA POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

Rešenjem Ministra prosvete i nauke broj 119-01-255/2011-02 od 06.12.2011. godine imenovana je Komisija za tumačenje odredaba PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika:

Mr Zoran Kostić - pomoćnik Ministra za školske uprave, stručno pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje
Rajka Vukomanović - predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike
Slavica Manojlović - predstavnik Ministarstva finansija
Slavica Đorđević - predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
Slobodan Brajković - Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije
Jovan Jerković - predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije
Ružica Todić Brdarić - predstavnica GSPRS "Nezavisnost"

Na Konstitutivnoj sednici, održanoj 16.12.2011. godine, Komisija je usvojila Poslovnik o radu, a na sednici održanoj 22.12.2011. godine, razmatrani su pristigli predmeti i data tumačenja koja će biti dostavljena podnosiocima istih.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 26.12.2011.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

Po završetku polaznik je osposobljen da:

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
U SKLADU SA ZAKONOM O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU - AKO SE U TOKU 2011. I U 2012. GODINI PRE RASPISIVANJA REDOVNIH PARLAMENTARNIH IZBORA RASPIŠU VANREDNI IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE, NA TIM IZBORIMA ĆE SE KORISTITI POSTOJEĆI BIRAČKI SPISKOVI
POVERENIK UPOZORAVA DA BI SE USVAJANJEM PREDLOGA ZAKONA O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI, OTVORILA VRATA MOGUĆIM POVREDAMA PRIVATNOSTI I ZLOUPOTREBAMA PODATAKA O LIČNOSTI

Tanjug

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić apelovao je danas na Vladu Srbije da iz skupštinske procedure povuče predlog zakona o detektivskoj delatnosti, ocenivši da bi njegovo usvajanje moglo širom da otvori vrata mogućim povredama privatnosti i zloupotrebama podataka o ličnosti.

"Ustav Srbije u članu 42. izričito utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. A Predlog zakona o detektivskoj delatnosti, direktno suprotan ovoj ustavnoj odredbi, predviđa da, kad su u pitanju zbirke podataka o ličnosti koje vode detektivske agencije ili preduzetnici 'bližu sadržinu tih podataka i način vođenja tih evidencija propisuje ministar'", navedeno je u saopštenju dostavljenom iz kabineta Poverenika.

Šabić je istakao da predlog zakona, koji je Vlada utvrdila 30. decembra prošle godine, "sadrži i očigledno neustavne odredbe i da je u nizu svojih odredbi kontroverzan, kontradiktoran i nejasan".

"Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave i pravna lica koja na osnovu javnih ovlašćenja vode evidencije i, što je posebno neshvatljivo, 'drugi rukovaoci', dakle praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima lične podatke građana, pri čemu je kao pravni osnov predviđen ugovor koji detektiv ima sa svojim klijentom, odnosno njegovo ovlašćenje", naveo je Šabić.

"Tako se direktno dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po kome je obrada podataka o ličnosti dopuštena samo kad je izričito predviđena zakonom ili kad za to postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi", dodaje se u saopštenju.

Poverenik je upozorio da predlog zakona "potpuno fluidnim formulacijama utvrđuje krug lica čije podatke detektivi mogu obrađivati, kao npr. 'nestala lica ili lica koja se kriju' ili 'lica koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu' ili lica koja 'anonimno postupaju prema korisniku usluge narušavajući mu privatnost'".

"Istovremeno, Predlog ne utvrđuje kako se te činjenice dokazuju, što omogućava tumačenje po kome je za njihovo 'postojanje' dovoljna i prosta tvrdnja naručioca posla te da se shodno tome po ovom 'osnovu' može pristupati podacima o ličnosti praktično neograničenog kruga građana", saopštio je Šabić.

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA NAJAVLJUJE DA ĆE PODNETI PRIJAVE ZBOG NENAMENSKOG TROŠENJA PARA IZ BUDŽETA PROTIV MINISTARSTVA, AGENCIJE I FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Politika

Državna revizorska institucija podneće prijave zbog nenamenskog trošenja para iz budžeta protiv Ministarstva, Agencije i Fonda za zaštitu životne sredine.

Čuvari državne kase otkrili su da se novac trošio mimo zakona, to jest da je 300 miliona dinara bez saglasnosti Vlade Srbije otišlo za podsticaje građevinskoj industriji, saznaje "Politika".
Agencija za zaštitu životnu sredine oglušila se o zakon tako što je izvođaču plaćala neizvedene radove.

S druge strane, Fond za zaštitu životne sredine je bez kriterijuma podelio oko 100 miliona dinara bespovratnih sredstava firmama koje se bave reciklažom. U ovom slučaju nije čak ni formirana komisija, niti je objavljena rang lista kandidata.

Revizori su utvrdili da je pet kompanija ("Brzan plast", "Božić i sinovi", "Eko risajkling", "Denipet" i "SE Trejd") podnelo zahteve pre ostalih kandidata. Iako nisu imali kompletnu dokumentaciju – dobili su novac.

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE SAOPŠTAVA DA SU VLADA RS I MINISTARSTVO FINANSIJA ODGOVORNI, JER SU NERADOM I NEZAKONITIM POSTUPANJEM UGROZILI EGZISTENCIJU GRAĐANA

Tanjug, B92

Savet za borbu protiv korupcije saopštio je danas da su Vlada Srbije i Ministarstvo finansija odgovorni, jer su neradom i nezakonitim postupanjem ugrozili egzistenciju građana.
Po saopštenju, to je pokazalo objavljivanje spiska stotinu najvećih poreskih dužnika koji Poreskoj upravi duguju više od dve milijarde evra.

"I iz spiska koji je objavila Poreska uprava Ministarstva finansija, ali i iz reakcija dužnika koje su usledile na objavljivanje tog spiska nesporno je da su država, odnosno, Vlada Srbije, resorno ministarstvo i njegova uprava, odgovorni, jer su neradom i nezakonitim postupanjem ugrozili egzistenciju građana", piše u saopštenju koje je potpisala predsednica Saveta Verica Barać.

Kako je ocenjeno, spisak Poreske uprave "potvrđuje ono na šta Savet upozorava godinama: da je Srbija država zarobljena korupcijom".

Savet pita "kako je moguće da pojedini privredni subjekti - i to oni najveći, godinama ne plaćaju svoje zakonom propisane obaveze, a da za to ne snose nikakve sankcije', kao i "kako je moguće toliko dugovati državi, bez ikakve njene reakcije".

Savet podseća da Poreska uprava jedina u državi svoja potraživanja može da naplati i bez odluke suda, jer je u članu 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji utvrđeno da "žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta".

"Kako je moguće da Uprava i resorno Ministarstvo finansija nisu postupali po zakonu koji im daje mogućnost da u kratkom roku naplate svoja potraživanja, već su mnoge banke i preduzeća, u međuvremenu, propale i otišle u stečaj, te je veći deo dugova postao nenaplativ", piše u saopštenju.

Savet pita da li su reagovanja prozvanih poreskih dužnika, među kojima su i najveći - državne institucije i preduzeća, koji negiraju nalaze Poreske uprave, "potvrda korupcije i pretpostavke da Poreska uprava radi pod političkim pritiskom", ili se radi "o neznanju i nestručnosti" Uprave.

Savet za borbu protiv korupcije očekuje da Ministarstvo finansija objavi koje je mere preduzimalo za naplatu milionskih poreskih iznosa koji nisu naplaćeni i da kaže li je obaveštavalo Vladu Srbije o problemima u vezi sa naplatom poreza.

Savet od privrednih subjekata koji su veliki dužnici i institucija nadležnih za naplatu tog duga, "očekuje da taj problem ne koriste za međusobne obračune, već da javnosti predoče dokumentaciju o stvarnom stanju u vezi sa poreskim obavezama".

To je izjavio član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.

''Objavljivanje liste aktivnih firmi i iznosa koje je moguće naplatiti imalo bi smisla'', rekao je Šuković, navodeći da su svi očekivali da će na spisku i biti samo aktivne, kao i neke poznatije firme i ličnosti, ali da je to izostalo.

Tako se, dodao je, ''stvara sumnja da je spisak objavljen da bi se pokazalo kako se radi transparentno, a u isto vreme poslužio da se prikriju nedodirljivi''.

Ocenivši da sve to ostavlja gorak ukus, mada za to, kako kaže, nema dokaza, Šuković kaže da ''spisak govori o neefikasnosti Poreske uprave i sudstva i drugih institucija, jer ako neko može da ne plaća porez deset godina, pitanje je šta su radile institucije sve vreme, kad su jasne procedure i zna se kako se to radi u svetu''.

''Nema tu nikakvih nejasnoća'', tvrdi Šuković dodajući da to što ima toliko poreskih neplatiša u Srbiji govori, ne samo o korupciji, već i o lošoj kulturi, jer nema kulture u plaćanju poreza i izmirivanju obaveza, kao u drugim zemljama.

Šuković navodi primer Švedske, gde samo dva odsto poreskih obveznika ne plaća poreze i kaže da tamo postoji kultura da se obaveze prema državi ispune do kraja.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ne može da se podrži tvrdnja da poreznici nisu mogli da naplate dugovanja, jer su to onemogućavali propisi iz privatizacije i stečaja.

"Ostaje pitanje zašto je izostala reakcija da se ti propisi usklade, zašto su i ko je dozvolio da propisi budu takvi da oni ne mogu da obezbede osnovnu funkciju - naplatu poreza", rekao je Šuković ocenjujući da je "to slab izgovor za takve propuste uz toliko nagomilanog duga".

Šuković ne veruje da je moguće naplatiti poreski dug o kojem je javnost izvestila Poreska uprava i ističe da tome u prilog govori i činjenica da je većina firmi sa spiska neaktivna.

''Svi koji su izbegavali toliko dugo plaćanje poreza imali su dobre veze, a oni će te veze i tu svoju koruptivnu moć koristiti i ubuduće da ne plaćaju porez'', dodao je Šuković.

On je istakao da objavljivanje spiska svakako treba pozdraviti kao inicijalni korak, ali i poručio da treba nastojati da to "bude kompletno i bez ikakvih ograničenja, jer je plaćanje poreza obaveza koja se mora poštovati i ko to ne radi društvu nanosi veliku štetu".

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević za B92 kaže da je, od ukupnog duga od 214 milijardi dinara, realno naplativo oko 50 milijardi.

Za povezivanje staža radnicima rudnika Resavica, kojima godinama nisu uplaćivani doprinosi za penzijsko osiguranje, građani Srbije su kroz budžet u prošloj i pretprošloj godini dali 3,9 milijardi dinara. Ovo preduzeća i dalje se visoko kotira na listi dužnika i sada duguje sedam i po milijardi dinara. Za delove Rudarsko-topioničarskog basena Bor do sada je kroz povezivanje staža dato 2,3 milijardi dinara, a sada duguju 2,9 milijardi. Ove firme su u reorganizovanju i kao i kod ostalih koje su u ovom postupku poreska uprava ne može da pokrene postupak prinudne naplate.

"Postupak restrukturiranja je u toku. Oni otplaćuju u ratama svoj dug i ja se nadam da će oni ispoštovati reprogram i restrukturiranje koje se sprovodi. Jer to je nešto što je želja države Srbije da zadrži i Rembas i Resavicu i takve subjekte, jer oni su specificni", rekao je Radosavljević.

B92: Dobro, ali time im dozvoljavamo praktično da krše zakon koji propisuje da uz plate moraju da uplate i doprinose, jer želimo da ih zadržimo?

"Pazite, to je već ekonomska politika zemlje. To je nešto što je van dela rada Poreske uprave."

Radosavljević tvrdi da je Poreska uprava podnela prijave protiv aktivnih preduzeća koja nisu plaćala svoje račune i da preostali dug nikome neće biti oprošten. Inače, zbog duga većeg od 200 milijardi dinara Insajder je od Poreske uprave još pre dva meseca tražio spisak dužnika od 2008. do danas. Poreska uprava je odbila da nam ga dostavi, pozivajući se na zakon kojim je ta informacija bili službena tajna. Insajder se zbog toga žalio povereniku za informacije, koji je naložio Poreskoj upravi da nam dostavi podatke, jer je u međuvremenu termin službena tajna ukinut, ali ona to rešenje i dalje ignoriše.

"Ja poštujem zakon Republike Srbije, za mene je on crveno slovo, a ne rešenje poverenika."

B92: U tom zakonu je predviđen i poverenik i njegova odluka se poštuje.

"Ja sam direktor Poreske uprave i poštujem Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji."

B92: Jeste li dobili novčanu kaznu zbog toga što niste postupili po nalogu poverenika?

"Ja ću pre primiti novčanu kaznu nego da odgovaram krivično zbog nepoštovanja i odavanja državne tajne."

Poreska uprava objavila je trenutni presek dužnika, dok je Insajder tražio podatke za poslednje četiri godine. Uvidom u ove podatke građani Srbije mogli bi da vide kojim su sve firmama u prethodnom periodu platili dugovanja i u kom iznosu. Uprkos javnom značaju ovog podatka, Poreska uprava i Ministarstvo finansija i dalje ignorišu odluku poverenika i kriju ko su bili dužnici prethodnih godina.

OBAVEŠTENJE PORESKE UPRAVE O RAZLOZIMA ZBOG KOJIH SE KOD POJEDINIH OBVEZNIKA NIJE SPROVELA NI REDOVNA NI PRINUDNA NAPLATA

Zbog izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog i člana 7. kojim je regulisano da dug poreskog obveznika ne predstavlja tajnu, a da  Zakon stupa na snagu  07.01.2012. godine, obaveštavamo Vas zašto kod pojedinih obveznika iz zakonskih razloga nije mogla da se radi ni redovna ni prinudna naplata.

Ti razlozi i te norme koje su sprečavale Poresku upravu da vrši naplatu prikazane su u daljem tekstu.

Privatizacija i restrukturiranje - Shodno članu 20ž Zakona o privatizaciji (''Sl. glasnik RS'', broj 38/01 ...123/07)  od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave.

Odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu.

Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu.

Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.

Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.

Za onog ko pokrene  postupak izvršenja (bilo redovne ili prinudne naplate) shodno članu 64a Zakona o privatizaciji kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom od 100.000. do 300.000. dinara.

Stečaj -  Za sve obveznike koji imaju dug po osnovu javnih prihoda a  koji se nalaze u postupku stečaja, od dana pokretanja stečajnog postupka ne može Poreska uprava  protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili voditi prinudno izvršenje, shodno  Zakona o stečaju  (''Sl. glasnik RS'', broj  104/09), već je dužna da prekine postupak prinudne naplate.

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.
 
Otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom.

Kad je u pitanju automatski stečaj  veliki broj pravnih lica je brisan u registru APR po rešenju suda a imovina obveznika shodno članu 154. Zakona o stečaju prelazi u svojinu Republike. Imajući to u vidu više nema ni obveznika  ni imovine iz koje se može dug naplaćivati pa se radi o nenaplativim dugovima.

Reprogrami -  veliki broj obveznika podneo  je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, shodno čl.73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.  Reprogram se utvrđuju novi rokovi dospeća, ali je moguće odobriti ga na najviše 12 meseci. Za vreme reprograma računa se kamata. Ukoliko poreski obveznik čiji je dug reprogramiran redovno izmiruje  rate reprograma ne može se voditi (a nema ni potrebe) postupak prinudne naplate.

Spisak najvećih dužnika pravnih lica na dan 30.12.2011.g.  http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/pdf/PravnaLicaDug.pdf

Spisak najvećih dužnika preduzetnika na dan 30.12.2011.g.
http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/pdf/PreduzetniciDug.pdf

Spisak najvećih dužnika fizickih lica na dan 30.12.2011.g.
http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/pdf/FizickaLicaDug.pdf

VOJVODINA DOBIJA CENTAR ZA OBRAZOVANJE NEZAPOSLENIH

RTV

Početkom februara u Novom Sadu trebalo bi da sa radom počne obrazovni centar, namenjen nezaposlenim licima iz cele Vojvodine, sa ciljem da, putem različitih vrsta obuka, lakše dođu do zaposlenja.
Više o tom projektu, koji sprovodi pokrajinski Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova reći će nam, pokrajinski sekretar Miroslav Vasin.

ZAŠTITNIK GRAĐANA KRITIKOVAO USLOVE U SRPSKIM ZATVORIMA

Tanjug

Zaštitnik građana Saša Janković saopštio je danas da je utvrdio niz nepravilnosti u okružnim zatvorima i kazneno-popravnim zavodima u Srbiji, koje se odnose na uslove smeštaja zatvorenika i uputio preporuke nadležnima za adaptaciju prostorija.

Na osnovu stanja utvrđenog tokom kontrole, Zaštitnik građana je uputio preporuke u kojima se od okružnih zatvora i kazneno-popravnog zavoda traži da izvrše adaptaciju toaleta i kupatila i obezbede čiste i suve prostorije sa primerenim sanitarnim uređajima, u kojima je obezbeđena privatnost.

U Preporuci, koju je Zaštitnik građana uputio nakon kontrole, je navedeno da se omogući da lekar jednom u toku meseca obiđe sva lica lišena slobode koja se nalaze u VII paviljonu, tako što će ući u svaku prostoriju, odnosno, spavaonicu i u razgovoru sa njima utvrditi da li postoji potreba za lekarskim pregledom ili ne.

SPECIJALNI SUD DOBIJA NOVU ZGRADU GDE ĆE SE ODRŽAVATI SUĐENJA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I VISOKU KORUPCIJU

Tanjug

Specijalni sud u Beogradu, u kom će se održavati suđenja za organizovani kriminal i visoku korupciju, dobiće još jednu zgradu, najavio je Slobodan Homen.

Nova zgrada za Specijalni sud biće na placu pored postojeće zgrade u Ustaničkoj ulici i sa sadašnjim sudom će biti povezana pasarelom, rekao je Homen Tanjugu.
Završni projekti su u toku i izgradnja će početi ove godine, napomenuo je državni sekretar.

On je dodao da se tokom godine očekuje i početak zidanja nove zgrade tužilaštva u Ulici kneza Miloša, na lokaciji koju je Ministarstvo pravde dobilo od grada Beograda.

Prema sadašnjim planovima, u toj zgradi biće smešteno Republičko javno tužilaštvo i Apelaciono tužilaštvo, a mogućnost preseljenja Višeg javnog tužilaštva i Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu u istu zgradu je u razmatranju.

Uz preseljenje parničnog suda u zgradu "Aeroinženjeringa", koja će do polovine godine biti adaptirana za sudske namene, nove dve zgrade bi, prema Homenovim rečima, trebalo da reše postojeće funkcionalne probleme i obezbede uslove za još efikasniji rad beogradskog pravosuđa.

ANALITIČARI OCENJUJU DA SRBIJI NEĆE BITI POVEĆAN KREDITINI REJTING U 2012. I DA ĆE ĆE RAST BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA BITI SAMO JEDAN ODSTO

B92, Beta

Analitičari finansijske grupe Unikredit ocenjuju da Srbiji neće biti povećan kreditini rejting u 2012. i da će će rast bruto domaćeg proizvoda biti jedan odsto.

Prema analizi Unikredit grupe za prvi kvartal ove godine, usporavanje privrednog rasta Srbije u 2012. očekuje se zbog uticaja ekonomske kriza na izvoz i slabe domaće tražnje, ali bi u 2013. godini trebalo da se ubrza rast BDP-a na tri odsto.

Analitičari italijanske Unikredit grupe, koja posluje i u Srbiji, naveli su da u uslovima krize u Evropi, očekivanja parlamentarnih izbora u maju i zastoja u prližavaju EU, ne postoji prostor za povećanje kreditnog rejtinga Srbije.

Ne očekuje se da će Srbija posle izbora dobiti antievropsku vladu, ali će sva domaća politička ograničenja do maja 2012, koja usporavaju približavanje EU imati negativan uticaj na rejting, navodi se u analizi.

Prema analitičarima Unikredit grupe, tekući platni deficit Srbije biće blago povećan sa 7,1 odsto BDP-a u 2011. na 7,6 odsto BDP-a u 2012. zbog usporavanja rasta izvoza. Time, kako je navedeno, rastu rizici za finansiranje deficita tekućeg platnog bilansa Srbije.

Dodaje se i da će se u 2012. godini nastaviti smanjenje spoljnog duga privatnog sektora. Nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom predstavlja značajanu podršku stavilnosti srpskog tržišta.

Sa usporavanjem inflacije tokom prve polovine 2012. godine, ističe se, trebalo bi da se nastavi ublažavanje monetarne politike. Prema prognozama Unikredita, godišnja inflacija u Srbiji na kraju ove godine biće sedam odsto, a na kraju 2013. pašće na 5,6 odsto.

27. JANUAR 2012. GODINE ROK ZA 15. JAVNI POZIV ZA DODELU BESPOVRATNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA DIREKTNE INVESTICIJE

Na osnovu člana 16. stav 2. Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija („Službeni glasnik RS" broj 42/11 i 46/11), Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) oglašava

XV JAVNI POZIV

za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za direktne investicije

privrednim društvima koja realizuju investicione projekte u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine ili strateške projekate iz oblasti turizma.
Više o uslovima, kriterijumima i prijavljivanju naći ćete ovde.

Rok za slanje prijava za dodelu sredstava po ovom javnom pozivu je od 23. decembra 2011. godine do 27. januara 2012. godine.

Otvaranje pristiglih prijava biće 8. februara 2012. godine.

Dokumentacija dostavljena nakon isteka ovog roka neće se uzimati u obzir.

Svu neophodnu dokumentaciju i više informacija naći ćete na našoj stranici namenjenoj finansijskoj podršci za investitore.  http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/#Javnipoziv

RRA IZJAVLJUJE DA NEMA USLOVA ZA ODUZIMANJE DOZVOLE ZA EMITOVANJE TV PROGRAMA TELEVIZIJI AVALA

Oduzimanje dozvole za emitovanje programa beogradskoj televiziji Avala krajnja je mera ako ne bude rešenja u tom mediju čiji zaposleni 20 dana štrajkuju zbog neisplaćenih plata.

"Ukoliko dođe do kršenja zakona, reagovaćemo najpre upozorenjem, a kao krajnja sankcija postoji mogućnost oduzimanja dozvole", kazao je Rajković.

On je naveo da RRA prati program TV Avale i za da sada RRA nije utvrdila ozbiljnije i drastičnije kršenje

Time bi, kako je naveo, vlasnici ostali bez TV kuće u koju su, prema saznanjima RRA, uložili "ozbiljan novac" u proteklih četiri, pet godina i izgubili bi jedan ozbiljan resurs.

Rajković je kazao da će se članovi Saveta RRA sutra sastati sa svim vlasnicima televizije Avala i da je za RRA vlasnička struktura tog medija jasna.

"Mi smo uputili poziv vlasnicima. Imamo obećanje da će se pojaviti sutra na sastanku sa nama. Gledaćemo da im prenesemo deo onoga što smo čuli od zaposlenih i pokušati da na bazi dobre volje nađemo rešenje kako bi TV Avala nastavila normalno da posluje", kazao je Rajković.

Na današnjem sastanku članova Saveta RRA i zaposlenih u TV Avala bio je i predsednik RATEL Milan Janković.

OČEKUJE SE USVAJANJE NOVIH UREDBI O FINANSIRANJU POLJOPRIVREDE

Usvojenim budžetom za poljoprivredu, predviđeno je bezmalo 50 milijardi dinara. Dok je budžetska stavka od 22 milijarde ostala na približno lanjskom nivou, u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će sopstvene prihode povećati s prošlogodišnjih 11 na 26 milijardi dinara što je prema mišljenju predsednika skupštinskog odbora za poljoprivredu Zorana Mašića teško ostvarivo.

"To je potpuno nerealno uvećanje. Naprosto, ne postoje izvori prihodovanja Ministarstva da bi se tolika sredstva obezbedila. Ako budu obezbeđena, do njih će se doći novim zaduženjem države od 160 miliona evra", kaže Mašić.

Agrarni budžet opteretiće i davanja od dve milijarde za plate dve hiljade agronoma i inženjera šumarstva, kao i pet milijardi za direktna davanja po hektaru, preostala od prošle godine, pa subvencije za mleko i ostala davanja.

NAKON USVAJANJA BUDŽETA, POLJOPRIVREDNICIMA JE JOŠ NEPOZNAT PROGRAM MERA KOJIM ĆE BITI UREĐENO SUBVENCIONISANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE.

U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da će novca u agrarnom budžetu biti dovoljno, a posebni savetnik ministra Goran Đaković kaže da će novca birti dovoljno zahvaljujući novcu iz Fonda za vode, Uprave za poljoprivredno zemljište, kao i činjenice da će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne subvencija. Evo pisanog saopštenja u celini.

Agrarni budžet, odnosno subvencije za poljoprivrednu proizvodnju u 2011. godini, su iznosile ukupno 21,1 milijardu dinara.

Imajući u vidu da su prihodi Fonda za vode i Uprave za poljoprivredno zemljište u 2011. godine bili veći od planiranih i kao neutrošeni se prenose u narednu godinu u 2012. godini, predloženim Zakonom o budžetu za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje planira se da agrarni budžet bude 30,3 milijardi dinara.

Veća sredstva za subvencionisanje poljoprivrede su omogućena i tako što će se projekat navodnjavanja finansirati iz kredita, a ne iz agrarnog budžeta, odnosno, Uprave za poljoprivredno zemljište.

Inače, pomoćnik ministra za poljoprivredu izjavio je da će krajem januara na Vladi biti usvojene uredbe o finansiranju poljoprivrede.

ZBOG NEPRIMENJIVANJA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE ZATVORENO 300 OBJEKATA ZA PROIZVODNJU HRANE

U Srbiji se hrana proizvodi u oko 4.500 objekata, a njih 300 je zatvoreno u ovoj godini, zbog neprimenjivanja propisa Zakona o bezbednosti hrane. Samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Dejan Budimović naglasio je da svi koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane u Srbiji moraju da imaju primenjen "Hasap".  

On je objasnio da to znači da mora postojati lanac koji može da se prati - od proizvodnje hrani na njivi, daljoj preradi i distrubuciji, pa sve do njene konzumacije kod potrošača.
"To činimo isključivo zbog nas koji ovde živimo i radimo, a cilj je da se konzumira zdravstveno bezbedna hrana", naglasio je Budimović. 

On je istakao da je PKS prepoznala značaj zdravstvene bezbednosti hrane, pa se zbog toga ovom zadatku pridaje i poseban značaj.

"Cilj je da se svaki rizik svede na najmanju moguću meru. Dakle, princip 'Hasap' i dobre proizvođačke prakse moramo stalno negovati", rekao je Budimović. 

On je istakao da se "Hasap" sistem mora primeniti kroz ceo lanac od primarne proizvodnje do konačne potrošnje hrane, a njegova implementacija ima za cilj da se rizici u proizvodnji hrane sve dok ona ne stigne do krajnjeg potrošača svedu na najmanju moguću meru. 

Dobra proizvođačka praksa, kako je rekao, predstavlja niz preporuka koje je poželjno sprovesti u proizvodnji, preradi, skladištenju i snabdevanju hranom kako bi se sprečila njena mikrobiološka, hemijska ili fizička kontaminacija.

www.infogo.biz

REPUBLIKA SRBIJA U 2011. GODINI VIŠE ZARADILA OD IZVOZA SOFTVERA NEGO OD MALINA

Tanjug

Srbija je 2011. godine više zaradila od izvoza softvera, nego od izvoza malina, izjavila je ekspert Privredne komore Srbije za informacione tehnologije (IT) Jelena Jovanović.

Industrija informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u Srbiji i prošle godine zabeležila je rast veći od pet odsto.

Od izvoza maline, Srbija je zaradila 140 miliona dolara, a od izvoza softvera oko 200  miliona dolara.

NAJVEĆI BROJ GRAĐANA SRBIJE U 2011. ŽALIO SE NA KORUPCIJU U RADU DRŽAVNE UPRAVE I SUDSTVA

Najveći broj građana Srbije u 2011. žalio se na korupciju u radu državne uprave i sudstva, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. 

Od svih predstavki građana, 10 odsto je u vezi sa korupcijom u zdravstvu, rekla je ona i ocenila da je zdravstveni sistem u Srbiji veoma loš. 

Dva meseca pravimo jednu opsežnu analizu zdravstvenog sistema i brzo ćemo, već u januaru, izaći sa rezultatima, rekla je Markovićeva i dodala:

"Nama je cilj da pokažemo na kojim mestima je zdravstveni sistem tanak, na kojim mestima postaje potencijalno koruptivan i zašto građani imaju toliko problema u ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite.“

www.b92.net

POVODOM OPTUŽBI DA SE RADI O NETAČNIM SPISKOVIMA, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU FINANSIJA IZJAVLJUJE DA JE SPISAK PORESKIH DUŽNIKA KOJE JE OBJAVILA PORESKA UPRAVA TAČAN I VALIDAN

Tanjug

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić izjavio je danas da je spisak poreskih dužnika koje je objavila Poreska uprava tačan i validan i da iza njega stoji i ta državna institucija i nadležno ministarstvo.

Đidić je u izjavi Tanjugu rekao da nadležno ministarstvo stoji iza objavljene liste poreskih dužnika, istakao da su moguće manje greške, ali da se "one mere u promilima".

Državni sekretar je naveo da zaista postoje firme koje su prestale da postoje i kod kojih dug nije naplativ, te je stoga uveren da je direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević u pravu kada tvrdi da je moguće naplatiti samo deo dugovanja, odnosno, da je realno naplativo 30 procenata ukupnog duga i to od firmi koje imaju perspektivu.

Kada je reč o primedbi Grada Beograda da se greškom našao na spisku, Đidić je naveo da u Poreskoj upravi proveravaju dokumentaciju i da bi najkasnije do srede, 11. januara, trebalo da bude utvrđeno da li je reč o grešci.

"Ako je Poreska uprava pogrešila, ispravićemo grešku i izviniti se Gradu Beogradu", rekao je Đidić.

"Mi apsolutno stojimo iza objavljenih podataka. Ne kažem da je moguće da se u tolikom broju potkrade neka greška, ali se ona meri promilima. Dakle, spiskovi su tačni, poreski dužnici su se prepoznali i već se javljaju", rekao je Đidić, koji je u Ministarstvu finansija nadležan za rad nekoliko Uprava među kojima su Uprava carina i Poreska Uprava.


On je dodao da je Poreskoj upravi ovih dana upućeno dosta telefonskih poziva dužnika koji tvrde da nisu dužni i da nisu to znali, mada je to, kako tvrdi, malo verovatno, jer je Poreska uprava redovno obaveštavala obveznike o zaostalim dugovanjima.

"Mi smo otvoreni za svaku komunikaciju. Ko misli da nije dužan, treba da dođe u Poresku upravu, da sravni svoje račune, pa će se videti da li je dužan ili nije. Ponavljam, grešku su moguće, ali su one zaista zanemarljive", kazao je Đidić.

Državni sekretar je ocenio da je objava spiska korak u dobrom pravcu, jer je bio i veliki pritisak javnosti, sa punim pravom, da se objave imena dužnika.

"Sada se zna ko su najveći dužnici, mislim da je jedan deo javnosti razočaran jer su očekivali sasvim drugačije spiskove, ali to je sada neka druga tema", naveo je Đidić.

Prema njegovim rečima, sada kada je lista dužnika objavljena, važno je da javnost reaguje, a to je upravo i bio cilj izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji.

On je podsetio da je izmenu Zakona o poreskom postupku i administraciji upravo inicirala Poreska uprava sa ciljem da se izmeni odredba koja je onemogućavala da se u javnosti objavi spisak dužnika, jer je ta informacija vođena kao službena tajna.
Đidić je rekao da spisak ne predstavlja iznenađenje jer su propisi, koji su u međuvremenu doneti, onemogućavali naplatu poreza kod firmi koje su u stečaju i restrukturiranju.


"Mislim da je moralo tako da se postupi, jer zamislite da sve firme sada odjednom, zbog poreskih dugova, budu ugašene u Srbiji. To bi izazvalo drugu vrstu haosa, jer bi mnoge porodice ostale bez hleba", ocenio je Đidić.

On je dodao da se moralo voditi računa o tome i dati šansu firmama u restrukturiranju da prežive ovo teško vreme sa verom da će u budućnosti naći mogućnost da bolje posluju, vratiti nastale obaveze i da će postati redovni poreski obveznici.

To su velike firme, koje uz pomoć države mogu da opstanu i u bliskoj budućnosti postanu solventne, da budu poreski obveznici, a to na kraju znači da će svima nama biti bolje, istakao je on.

Đidić je istakao da više od polovine duga čine kamate, te da bi možda bilo dobro doneti propis o otpisu tih kamata.

"Neka buduća vlada može da razmišlja o ovakvom još jednom potezu kako bismo probali da relaksiramo i privredu, ali i Poresku upravu od dugova koji možda teško mogu da se naplate, a ako se otpišu kamate, to bi možda bila `injekcija` mnogim preduzećima da prežive ovo teško vreme i postanu solventna", naveo je Đidić.

On je podsetio da je pre nekoliko godina postojao jedan sličan propis ali ga privrednici, zbog kratkih rokova i zbog toga što nisu znali za tu mogućnost nisu koristili u dovoljnoj meri.

Poreska uprava Srbije objavila je 6. januara na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, što je i bila u obavezi na osnovu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji usvojenih krajem prošle godine u parlamentu Srbije.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

PRODATO 1.000.000 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije održana 10. januara 2012. godine •

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 10. januara 2012. godine, prodato je 1.000.000 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 10.000.000.000,00 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,69 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 17. januara 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 10.1.2012.

JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK KAO ELEKTRONSKA BAZA PODATAKA PRAKTIČNO ZAVRŠEN 99 ODSTO • U toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska •

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković rekao je da je jedinstveni birački spisak kao elektronska baza podataka praktično završen 99 odsto i da će se najverovatnije koristiti ako izbori budu redovni - na proleće.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je u toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska, da je problem to što sistem trenutno "pada", ali je istakao i da ima još vremena za testiranje.
"Pravi se simulacija i sada se sistem, kako to kažu inženjeri, napada sa različitih pozicija da istovremeno u sistemu radi 40, 50, 60 opština ođednom. Cilj je da se napravi simulacija da u sistemu radi recimo 200 ili 300 subjekata, iako mi nemamo toliko jedinica lokalne samouprave", rekao je Marković.

On je naveo da je tokom izrade spiska ispravljeno nekoliko stotina hiljda grešaka u biračkom spisku, a da bi bilo dobro primeniti jedinstvenu bazu jer omogućuje da svaki građanin može pet dana pred zaključenje spiska da prijavi gde će glasati.

"Da je birački spisak urađen u junu kako je trebalo po ugovoru, testirali bismo ga šest meseci i ja ne bih imao dilemu da li da ga pustim", kazao je Marković i dodao da pobednici na tenderu za taj posao - Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd, nisu završili svoj posao.

Kako je naveo, problem u izradi jedinstvenog biračkog spiska bio je i adresni registar, koji je trebalo da uradi Republički geodetski zavod, kao i nesređene evidencije u zemlji.

Izvor: Vebsajt Skupštinske mreže, 9.1.2012.

POLJOPRIVREDNICIMA ĆE DO KRAJA JANUARA 2012. GODINE BITI ISPLAĆENE SVE OBAVEZE IZ 2011. GODINE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Dušan Petrović izjavio je danas da će država do kraja januara 2012. godine isplatiti poljoprivrednicima sve obaveze iz ove godine.

Petrović je u izjavi za agenciju Tanjug najavio da će narednih dana u potpunosti biti isplaćen regres u iznosu od 14.000 dinara po hektaru za posede do 30 hektara, dok će do 31. januara naredne godine biti isplaćena sva predviđena sredstva registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa posedima do 100 hektara.

Ministar je potvrdio i da će početkom 2012. godine biti isplaćene premije za mleko i davanja po umatičenom grlu za četvrti kvartal.

Prema njegovim rečima, za premije u iznosu od pet dinara po litru mleka biće isplaćeno ukupno 800 miliona dinara, dok će za davanja od 25.000 dinara po grlu biti izdvojeno približno 300 miliona dinara.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 30.12.2011.

RASPISAN KONKURS BRITANSKOG SAVETA ZA BESPLATNI KURS ENGLESKOG JEZIKA ČLANOVIMA, VOLONTERIMA I ZAPOSLENIMA U KANCELARIJAMA ZA MLADE • Rok za prijavu je 15. januar 2012. godine •

Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Britanskim Savetom poziva Kancelarije za mlade da se prijave za aktivniost na projektu Aktivni Građani - Engleski jezik za međunarodnu saradnju. Rok za prijavu je 15. januar 2012. godine. Formular za prijavu je u prilogu. British Council će izabrati između 7 i 10 KZM koji će dobiti priliku da besplatno ponude kurs engleskoj jezika svojim članovima, volonterima i zaposlenima. Takođe pored standardnog učenja engleskog jezika (u učionici), zainteresovanim kancelarijama za mlade ćemo ponuditi i Online verziju kursa "English for IT".

Formular za prijavu možete preuzeti na http://www.mos.gov.rs/preuzmi/formular_za_prijavu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 30.12.2011.

U SKLADU SA UREDBOM O UTVRĐIVANJU IZVORNIKA VELIKOG I MALOG GRBA, IZVORNIKA ZASTAVE I NOTNOG ZAPISA HIMNE REPUBLIKE SRBIJE - NBS PUŠTA U OPTICAJ NOVU NOVČANICU OD 2000 DINARA I NOVČANICE OD 500 I 1000 DINARA SA DELIMIČNO IZMENJENIM OBELEŽJIMA

Narodna banka Srbije pustiće u opticaj 30. decembra ove godine novi apoen novčanice od 2000 dinara na čijem se licu nalazi portret Milutina Milankovića, svetski priznatog naučnika. Na naličju novčanice se nalazi figura Milutina Milankovića s fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela.

U opticaju će od 30. decembra biti i novčanice od 500 i 1000 dinara s delimično izmenjenim obeležjima.

Novčanice od 500 i 1000 dinara na licu zadržavaju isto likovno rešenje, dok im je na naličju izmenjen Veliki grb Republike Srbije. Izmena je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika velikog i malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2010 - prim. red). Izmenjena je i godina izdanja ("2011").

Novčanica od 500 dinara biće paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2004. i 2007. godine, a novčanica od 1000 dinara paralelno u opticaju s prethodnim izdanjima ove novčanice iz 2003. i 2006. godine.

Puštanjem u opticaj novčanica od 500, 1000 i 2000 dinara Narodna banka Srbije će obezbediti odgovarajući obim, kvalitet i apoensku strukturu novčanica u opticaju i zadovoljiti redovne godišnje potrebe gotovinskog platnog prometa.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) ODOBRILA KREDIT OD 50 MILIONA EVRA KOMERCIJALNOJ BANCI KAKO BI PODRŽALA RAZVOJ BANKE

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE OBRAČUNA I PLAĆANJA PDV NA PROMET DOBARA I USLUGA KOJI SE VRŠI KORISNIKU U OKVIRU REALIZACIJE DONACIJE STRANE DRŽAVE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 24
  • Ministarstvo finansija: STOPA PDV KOJA SE PRIMENJUJE NA UVOZ I PROMET PILJEVINE I BRIKETA OD PILJEVINE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 23
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA ODBITAK PRETHODNOG PDV KOD USLUGE IZNAJMLJIVANJA APARATA ZA VODU ZA PIĆE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 28
  • Uprava carina: PREGLED ROBE ZADRŽANE ZBOG SUMNJE U POVREDU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE OD STRANE NOSILACA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE - Uredba o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici: član 11
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 1 - Zakon o stečaju: čl. 73 i 93
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 2 - Zakon o izvršnom postupku: član 103
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 3 - Zakon o parničnom postupku: član 79
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 4 - Zakon o izvršnom postupku: član 8 st. 2 i 6
  • Privredni apelacioni sud: IZVRŠNI POSTUPAK - Pitanje br. 5 - Zakon o izvršnom postupku: član 196
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA PRAVIČNO SUĐENJE ZBOG STVARANJA PRAVNE NESIGURNOSTI DONOŠENJEM RAZLIČITIH SUDSKIH ODLUKA U ISTOJ ČINJENIČNOJ I PRAVNOJ SITUACIJI - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNIČNOM POSTUPKU VOĐENOM RADI NAKNADE IMOVINSKE I NEIMOVINSKE ŠTETE KOJA JE PRETRPLJENA U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU I NALOG SUDOVIMA DA PREDUZMU SVE NEOPHODNE MERE KAKO BI SE PARNIČNI POSTUPAK KOJI TRAJE OD 1994.GODINE OKONČAO U NAJKRAĆEM ROKU - Ustav Republike Srbije: član 32 stav 1
Likvidacije:

U periodu od 4. do 6. januara 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

179050

LONGUS VITA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

06.01.2012

60

179046

GLIŠIĆ KONFEKCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

06.01.2012

60

179033

FUJIAN - U LIKVIDACIJI

Pančevo

06.01.2012

60

179026

ALFA COOP - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

06.01.2012

60

179020

ROYAL CATERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

06.01.2012

60

179011

ALSIM TRGOVINA - U LIKVIDACIJI

Subotica

06.01.2012

60

179007

STONEWORLD INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

06.01.2012

60

178996

ELEKTROMETAL - U LIKVIDACIJI

Vranje

06.01.2012

60

178989

TTL TRADING - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

06.01.2012

60

178981

SECKULAR - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178979

JURIŠIĆ KOMERC - U LIKVIDACIJI

Beočin

06.01.2012

60

178973

MARK & STEF - U LIKVIDACIJI

Kraljevo

06.01.2012

60

178941

MEDIANS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178933

UNIFARM - U LIKVIDACIJI

Valjevo

06.01.2012

60

178927

EMISSIO CONSULTING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

06.01.2012

60

178929

PRINT BOX - U LIKVIDACIJI

Požega

06.01.2012

60

178911

HAPPY ENTERIJER - U LIKVIDACIJI

Pančevo

06.01.2012

60

178883

VBS - U LIKVIDACIJI

Paraćin

06.01.2012

60

178871

LOKNICA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178863

GORŠTAK - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

06.01.2012

60

178865

DOMI-STORE - U LIKVIDACIJI

Subotica

06.01.2012

60

178857

DELABO-OBRADOVIĆ LJILJANA I ORTAK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

06.01.2012

60

178859

ŠIKI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

06.01.2012

60

178847

CONNECT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178843

C&C PARTNER - U LIKVIDACIJI

Bačka Palanka

06.01.2012

90

178837

VOMAR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

06.01.2012

60

178824

SD BEOINŽENJERING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

06.01.2012

60

178801

DRAGJOVA - U LIKVIDACIJI

Vršac

06.01.2012

60

178797

STANKOVIĆ AUTO - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178789

KDS TRADE - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

06.01.2012

60

178782

TORLAK GRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178748

VOJVODINA-CESS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

06.01.2012

60

178731

SERENISSIMA BALKAN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

06.01.2012

60

178717

VOESTALPINE VAE TS - U LIKVIDACIJI

Niš (grad)

05.01.2012

60

178713

PRONATA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

05.01.2012

60

178695

VX-R-HA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

05.01.2012

60

178685

KOMPAIR - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

05.01.2012

60

178679

DOMUS AMICUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178672

MARSIDER - U LIKVIDACIJI

Aleksandrovac

05.01.2012

60

178664

NK ING. MINEL GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

05.01.2012

60

178657

POWER ENERGY STRUCTURE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178645

VLASINA RESORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178643

RN MILAGO-COMPANY - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

05.01.2012

60

178637

SM ITALIANO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

05.01.2012

60

178626

ALMAS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

05.01.2012

60

178619

PREZENT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178609

UCI & JOLE - U LIKVIDACIJI

Pirot

05.01.2012

60

178583

DDS BINGO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

05.01.2012

60

178579

M&M CONSTRUCTION - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

05.01.2012

60

178573

SINGIDUNUM CONSULTING SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

05.01.2012

60

178564

LIK PROMET - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

05.01.2012

60

178556

NECC ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Vladičin Han

05.01.2012

60

178538

BORDER - U LIKVIDACIJI

Subotica

05.01.2012

60

178532

TRIO MOBILE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Rakovica

05.01.2012

60

178514

MANOS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

05.01.2012

60

178510

KJUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

05.01.2012

60

178506

S. LEON TEAM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178502

GRAFOMARKETING - U LIKVIDACIJI

Inđija

05.01.2012

60

178498

RIVER PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

05.01.2012

60

178496

RS CONSTRUCTION MANAGEMENT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

05.01.2012

60

178409

FAR - U LIKVIDACIJI

Pančevo

05.01.2012

60

178401

KALAN KONSALTING - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

05.01.2012

60

178397

KOTEX - U LIKVIDACIJI

Pančevo

05.01.2012

60

178393

GELDMIL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

05.01.2012

60

178389

PAVCOM PLANET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

05.01.2012

60

178369

BONEO - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

04.01.2012

60

178335

TRANSKOMERC-LT - U LIKVIDACIJI

Ruma

04.01.2012

60

178337

HOLZ SERVICE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

04.01.2012

60

178339

IMO INVEST EG - U LIKVIDACIJI

Pančevo

04.01.2012

60

178327

AGROEXIT - U LIKVIDACIJI

Alibunar

04.01.2012

60

178325

TABERNUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

04.01.2012

60

178316

OLEEQUE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

04.01.2012

60

178310

BRICK TOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

04.01.2012

60

178312

STANDARDPROMET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

04.01.2012

60

178300

UNIMEDIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

04.01.2012

60

178291

PREVENT - U LIKVIDACIJI

Aleksinac

04.01.2012

60

178278

DOXA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

04.01.2012

60

178274

MADES - U LIKVIDACIJI

Lebane

04.01.2012

60

178216

PRIZMA - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

04.01.2012

60

178191

CILEX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

04.01.2012

60

178193

FER PARTNER - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

04.01.2012

60

178185

CONTACT CODING MATERIALS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

04.01.2012

60

178156

MUZIČKA KUĆA ATHOS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

04.01.2012

60

178152

A.B. PDF ENERGY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

04.01.2012

60

178148

URANOPOLIS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

04.01.2012

60

178141

NEO KERAMIKA - U LIKVIDACIJI

Niš - Mediana

04.01.2012

60

178096

VERAS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

04.01.2012

60

178085

ŠUMSKO BLAGO - U LIKVIDACIJI

Vranje

04.01.2012

60

178076

PULSMARKETING - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

04.01.2012

60

178039

KAST 7 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

04.01.2012

60

178028

GORSKI - U LIKVIDACIJI

Čačak

04.01.2012

60

177986

AKROPOLIS - U LIKVIDACIJI

Priboj

04.01.2012

60

177981

FITOPRODUKT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

04.01.2012

60

177971

VELETEKS - U LIKVIDACIJI

Lebane

04.01.2012

60

177973

ALTRIX FARM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

04.01.2012

60

177954

BAN ŠPED - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

04.01.2012

60

177960

BRENER - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

04.01.2012

60

177958

ŠAPONJA - U LIKVIDACIJI

Šid

04.01.2012

60

177946

MAJEVICA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

04.01.2012

60

177924

R-PING JEANS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

04.01.2012

60

177913

DESTANOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Tutin

04.01.2012

60

177903

ARIADNA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

04.01.2012

90

177896

VERAMI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

04.01.2012

60

178687

VENIZELUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

04.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 9.1.2012.

Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 31.12.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

GMŽ

 

5 St. broj 390/2010

 

 

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom GMŽ Raška u stečaju, koga zastupa stečajni upravnik Savo Petrović iz Kraljeva, dana 7. decembra 2011. godine doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje završnog ročišta radi raspravljanja o završnom računu stečajnog dužnika GMŽ Raška u stečaju.
Ročište će se održati 26. januara 2012. godine u 9,30 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Ulica cara Dušana broj 41, sudnica broj 15.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Lukal"

20059524

2. St. broj 268/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2393

 

Privredni sud u Čačku, je svojim rešenjem St. broj 268/11 od 15. decembra 2011. godine kojim je otvorio postupak stečaja nad "Lukal" - u stečaju Trbušani, Čačak, MB 20059524, odredio prvo poverilačko ročište za dan 15. decembar 2011. godine u 11,30 časova. Kako isto nije održano zbog neodazivanja poverilaca, prvo poverilačko ročište je odloženo za 26. januar 2012. godine i držaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana broj 6, sudnica 3 sa početkom u 10,00 časova.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta ista se saziva za prvo poverilačko ročište.

Izvor: Redakcija, 10.1.2012.