Aktuelne vesti na dan 10. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 10. april 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 42 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 28 OD 7.04. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • ALTERNATIVNA REŠENJA U PREDNACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: • Hartije od vrednosti, dejstva obaveza i ugovorna kazna •
  • SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NEPOSTOJANJE PRAVA ZAPOSLENOG NA NOVČANU NAKNADU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
  • USLOVI ZA PRESTANAK POSTUPANJA PO REŠENJU O IZVRŠENJU IZVRŠNOG SUDA
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • PREGLED AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA OD ZNAČAJA ZA BUDŽETSKO POSLOVANJE
  • UTVRĐIVANJE PRAVA ZAPOSLENIH POVODOM VASKRŠNJIH I PRVOMAJSKIH PRAZNIKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA JAVNI SEKTOR
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

POKLANJANJE DOBARA, BESPLATNI UZORCI, PROMOCIJA POSLOVANJA I POSPEŠIVANJE PRODAJE - PDV TRETMAN

OBAVEZA REGISTROVANJA PRETEŽNE DELATNOSTI PRUŽANJA RAČUNOVODSTVENIH USLUGA

PORESKI TRETMAN DAVANJA NOVČANE POMOĆI ČLANOVIMA ADVOKATSKE KOMORE

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • MOGUĆNOST POVERIOCA DA USKLADIŠTENU ROBU, NAD KOJOM IMA USPOSTAVLJENU ZALOGU PO VIŠE UGOVORA O PRUŽENOJ USLUZI, STAVI U SLOBODAN PROMET
  • OBAVEZA IZVEŠTAVANJA PO OSNOVU IZVOZA I UVOZA USLUGA
  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 9.4. DO 15.4.2012. GODINE
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:

OSNOVNI POJMOVI O PRANJU NOVCA I FINANSIRANJU TERORIZMA

RASPRAVE U PREDMETIMA PO ŽALBAMA NA ODLUKE VISOKOG SAVETA SUDSTVA I DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA BIĆE ODRŽANE 11. I 12. APRILA 2012. GODINE

Rasprave u predmetima po žalbama na odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pred Velikim većem Ustavnog suda Srbije (Nemanjina 26, sala na šestom spratu), biće održane u sredu i četvrtak, 11. i 12. aprila 2012. godine, sa početkom u 10 časova. Na rasprave su pozvani podnosioci žalbi i predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Raspored rasprava za sredu, 11. april 2012. godine:

1. VIIIU-652/2011-žalba Snežane Feješ iz Vršca, izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 010-01-00845/2011-01 od 28. oktobra 2011. godine
2. VIIIU-466/2011-žalba Branka Ostojića iz Bogatića, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-1089/2009-01 od 22. avgusta 2011. godine
3. VIIIU-438/2011-žalba Pavla Kolara iz Bačke Palanke, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-01418/2009-01 od 19. avgusta 2011. godine
4. VIIIU-320/2011-žalba Milana Šarčevića iz Gibarca, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-38/2009-01 od 26. jula 2011. godine
5. VIIIU-354/2011-žalba Suzane Tošić iz Pirota, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-1126/2009-01 od 2. avgusta 2011. godine
6. VIIIU-745/2011-žalba Anđelke Stevanović iz Smederevske Palanke, izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 010-01-01122/2011-01 od 19. oktobra 2011. godine

Raspored rasprava za četvrtak, 12. april 2012. godine:

1. VIIIU-464/2011-žalba Tatijane Đogo iz Paraćina, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-516/2009-01 od 19. avgusta 2011. godine
2. VIIIU-387/2011-žalba Aleksandra Đorđevića iz Požege, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-732/2009-01 od 22. avgusta 2011. godine
3. VIIIU-325/2011-žalba Momčila Babića iz Kule, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-426/2009-01 od 17. avgusta 2011. godine
4. VIIIU-344/2011-žalba Slavice Ivanović iz Velike Plane, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca Br. 111-00-00806/2009-01 od 11. avgusta 2011. godine
5. VIIIU-293/2011-žalba Jovice Jovića iz Vladičinog Hana, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca broj 111-00-976/2009-01 od 14. jula 2011. godine
6. VIIIU-322/2011-žalba Časlava Maslarevića iz Arilja, izjavljena protiv Odluke Državnog veća tužilaca Br. 111-00-321/2009-01 od 4. avgusta 2011. godine

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 9.4.2012.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST SA VANREDNE TEMATSKE SEDNICE SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA REPUBLIKE SRBIJE I SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA VOJVODINE

Saopštenje za javnost sa vanredne tematske sednice Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i Socijalno-ekonomskog saveta Vojvodine pod nazivom "Monetarna i finansijska stabilnost u Republici Srbiji". (.pdf) http://www.socijalnoekonomskisavet.rs/doc/saopstenje_06042012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, 9.4.2012.

IZMENE ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: INICIJATIVA ODBORA ZA BANKARSTVO I OSIGURANJE PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS pokrenuće inicijativu da se ukine član 30a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - prim.red.), kojim se banke obavezuju da vrše kontrolu poreza i doprinosa na zarade

Neprimenjivanje člana 30a Zakona o Poreskom postupku i poreskoj administraciji sankcioniše se kaznom u visini neplaćenih poreza i doprinosa, uvećanom za 50 odsto, a propisana je i kazna za odgovorno lice u banci, rekla je Branislava Žunjić, sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS na sednici Odbora. Mi smo još u izradi nacrta predložili brisanje ovog člana, jer je pitanje naplate poreza i doprinosa na zarade u nadležnosti Poreske uprave, dok je nadležnost banaka platni promet, podsetila je Žunjić.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji od banke se zahteva da ako na računu isplatioca nema dovoljno sredstava za istovremenu isplatu zarade i odgovarajućeg poreza, dozvoli isplatu samo srazmernog dela zarade, uz plaćanje doprinosa. S druge strane, po važećem Zakonu o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011 - prim.red.) banka je dužna da izvrši nalog za plaćanje koji je izdao pošiljalac, tako da su ova dva zakona u koliziji.

Kako primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji počinje 1. jula ove godine, a u Ministarstvu finansija još nije gotov softver za obračun poreza i doprinosa na zarade, banke očekuju velike probleme i kašnjenja u isplati zarada. Osim toga, nisu uradjena ni podzakonska akta vezana za slučaj kada jedno pravno lice ima više računa ili za elektronsko plaćanje, rekao je Vladimir Čupić, predsednik Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adria banke. Medjutim, suštinsko pitanje je da li posao naplate poreza i doprinosa na zarade pripada bankama kao finansijskim institucijama u privatnom sektoru, ili Poreskoj upravi kao državnoj instituciji, rekao je Čupić.

Predstavnici bankarskog sektora su se složili da se pokrene inicijativa, koju podržava i Udruženje banaka, za ukidanje člana 30a koji predvidja da naplatu poreza i doprinosa na zarade vrše banke, kao i članove koji predvidjaju kaznene mere. Inicijativu za izmenu Zakona brisanjem ovih članova može direktno pred Skupštinu da iznese Narodna banka Srbije, koja ima pravo predlaganja propisa i zakona iz svog domena, rekla je Branislava Žunjić.

Kako je Zakon već usvojen, treba raditi na dva koloseka, rekao je potpredsednik PKS Slobodan Samardžić. Moraju se vršiti pripreme da bi realizacija ovih odredbi Zakona ipak počela, a drugi kolosek je da se na sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija dodje do rešenja u zajedničkom interesu.

Ukoliko inicijativa da se Zakon izmeni ne bude dala rezultate u odgovarajućem roku, predstavnici banaka su zatražili produženje roka za implementaciju softvera koji priprema Ministarstvo finansija.

Predstavnici banaka na sednici svog Odbora razmatrali su i mogućnosti za rešavanje problema visokog učešća rizičnih plasmana (NLP) u ukupnim plasmanima u Srbiji. Učešće problematičnih kredita, onih koji su u docnji duže od 90 dana, u ukupno odobrenim kreditima je 2011. iznosilo 19, 27 odsto, što je najviše u regionu. Bilansi privrede bi pokazali da je udeo rizičnih kredita još veći i iznosi čak 30 odsto, rekao je Vladimir Čupić. Vlada je prepustila bankama da vrše reformu kreditiranja privrede, rekao je Čupić i dodao da Zakon o sporazumnom finansiranju i restrukturiranju privrednih društava nije ostvario značajnije rezultate.

Predstavnica narodne banke Srbije rekla je da je pokrivenost NLP 113 odsto, i mada je taj procenat u padu, rizični krediti su još uvek pokriveni. Članovi Odbora za bankarstvo PKS predložili su izmenu Odluke o upravljanju rizicima, kojom bi se omogućilo bankama da dospela potraživanja od pravnih lica mogu ustupiti ne samo pravnim licima koja se bave finansijskom delatnošću, već i drugim zainteresovanim pravnim licima. Takodje, predložena je i izmena u odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 9.4.2012.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Uskoro spisak banaka koje su kršile propise Narodne banke Srbije

Uprkos donetom Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 - prim.red.), pojedine banke ponašaju se neprimereno dobrim poslovnim običajima. Uskoro, za nedelju dana, prvi put javnost će biti upoznata sa imenima banaka koje su kršile propis. Za prekršioce su predviđene novčane kazne i do 800.000 dinara.

Revoluciju među građanima u Srbiji izazvala je prva presuda koju je sud doneo u korist klijenta. Reč je o KBC banci, koja je pozivajući se na poslovnu politiku, promenila ugovorenu fiksnu maržu za stambeni kredit u francima. Pravdu na sudu zbog jednostranog menjanja kamatne stope za kredite u otplati potražilo je stotinak građana.

Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga stupio na snagu 5. decembra, pojedine banke ne ponašaju se u skladu sa dobrim poslovnim običajima. Tako je nedavno, kako "Blic" nezvanično saznaje, posle pritužbe Narodnoj banci da mu je banka jednostrano promenila kamatnu stopu, klijent Alfa banke od NBS dobio odgovor gde se kaže da je centralna banka donela rešenje po kome se od banke zahteva da ukine obračun promenljivog elementa, takozvanog ordera, za korisnike stambenih kredita.


Izigravanje zakona:

•promena metoda obračuna kamatne stope
•primena aneksa kojim se menja kamata, iako klijent nije dao saglasnost
•naknadno uvrštavanje promenljivog elementa da u osnovnom ugovoru nije ni postojao
•ponuda prelaska sa fiksne na varijabilnu kamatnu stopu

NBS je nedavno donela rešenje i prosledila ga klijentu koji se žalio, a kojim je Alfa banci naloženo da u roku od 15 dana od prijema rešenja promenljivu nominalnu kamatnu stopu utvrdi kao zbir tromesečnog euribora i fiksne marže, kao i da iz ugovora isključi odredbu kojom banka zadržava pravo da uveća kamatnu stopu za sve troškove utvrđene zakonskim propisima. Dat je rok od tri dana od otklanjanja nezakonitosti da dostavi dokaz o tome NBS.

- Ono što je bitno, NBS u ovom dopisu priznaje da je u postupanju Alfa banke bilo nezakonitosti, te joj je naložila da ih otkloni. Zasad znamo da se ovo rešenje odnosi na ugovore u kojima se ne spominje ponderisani euribor, a nadamo se da će uskoro iz NBS stići i detaljnije objašnjenje - ističe za "Blic" Dejan Gavrilović.

U NBS kažu da bi sredinom ovog meseca trebalo da budu poznata imena banaka koje su kršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

- Centralna banka po članu 50 zakona ima pravo da izrekne i novčanu kaznu banci u iznosu od 500.000 do 800.000 dinara u slučaju da nije uskladila svoje pravne akte i ugovore koje je potpisala novim zakonom. Klijenti uvek moraju da imaju u vidu da elementi koji utiču na visinu promenljive kamatne stope moraju da budu u potpunosti odredivi i da ne smeju da zavise od jednostrane volje jedne ugovorne strane, najčešće banke - kaže za "Blic" Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 9.4.2012.

ZAKON O DRŽAVLJANSTVU: Postupak za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije

Naziv usluge

Postupak za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije

Organ zadužen za sprovođenje

Ministarstvo spoljnih poslova

Opis

Lice koje je otpušteno iz državljanstva Republike Srbije i steklo strano državljanstvo ili mu je na zahtev roditelja prestalo državljanstvo Republike Srbije otpustom ili odricanjem, može ponovo steći državljanstvo ako podnese zahtev za ponovno sticanje državljanstva, ukoliko je navršilo 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Napomena: Skreće se pažnja ovim licima da mnoge države u svojim propisima o državanstvu predviđaju prethodnu saglasnost svog nadležnog organa za ponovno sticanje stranog državljanstva. U suprotnom predviđa se oduzimanje stečenog državljasntva te zemlje.

Gde i kako

Zahtev za sticanje državljanstva podnosi se lično ili preko punomoćnika. Zahtev se podnosi organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva. Može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje će ga proslediti ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

Podnosiocu zahteva za sticanje državljanstva izdaje se potvrda o podnetom zahtevu.

U postupku za sticanje državljanstva ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove odlučuje rešenjem. Pravosnažno rešenje o sticanju državljanstva, ministarstvo je dužno da dostavi organu nadležnom za evidenciju državljana.

Za više informacija obratiti se na adresu:

Ministarstvo spoljnih poslova
Kneza Miloša 24-26
11000 Beograd
Kontakt telefon: +381 11/ 36 18 022

Korisni linkovi

Lista konzularnih predstavništava RS u svetu: http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Worldframe.htm (ONLINE)
Ministarstvo spoljnih poslova - Direkcija za konzularne poslove http://www.mfa.gov.rs/Srpski/konz/index.htm (ONLINE)

Pravni osnov

Zakon o državljanstvu http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavljanstvu_republike_srbije.html (ONLINE)
Zakon o matičnim knjigama http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html (ONLINE)
Zakon o opštem upravnom postupku: http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf (ONLINE)

Originalni obrasci

Zahtev za ponovno sticanje državljanstva http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1366&title=Postupak-za-ponovno-sticanje-državljanstva-Republike-Srbije (ONLINE)
Izjava da se RS smatra svojom državom http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1366&title=Postupak-za-ponovno-sticanje-državljanstva-Republike-Srbije (ONLINE)

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 9.4.2012.

ZAKON O DRŽAVLJANSTVU: Postupak utvrđivanja državljanstva Republike Srbije

Naziv usluge

Postupak utvrđivanja državljanstva Republike Srbije

Organ zadužen za sprovođenje

Ministarstvo spoljnih poslova

Opis

Ukoliko je lice steklo državljanstvo Republike Srbije, a nije upisano u matičnu knjigu rođenih ili u evidencije državljana Republike Srbije vođenoj po dosadašnjim propisima, Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove utvrdiće državljanstvo na njegov zahtev, odnosno na zahtev nadležnog organa koji vodi postupak u vezi sa ostvarivanjem prava tog lica ili po službenoj dužnosti.

Gde i kako

Zahtev se podnosi organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva. Može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje će ga proslediti ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

O utvrđivanju državljanstva Republike Srbije, odlučuje Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove rešenjem.

Za više informacija obratiti se na adresu:

Ministarstvo spoljnih poslova
Kneza Miloša 24-26
11000 Beograd
Kontakt telefon: +381 11/ 36 18 022

Korisni linkovi

Lista konzularnih predstavništava RS u svetu http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Worldframe.htm (ONLINE)
Ministarstvo spoljnih poslova - Direkcija za konzularne poslove http://www.mfa.gov.rs/Srpski/konz/index.htm (ONLINE)

Pravni osnov

Zakon o državljanstvu http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavljanstvu_republike_srbije.html (ONLINE)
Zakon o matičnim knjigama http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html (ONLINE)
Zakon o opštem upravnom postupku http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf (ONLINE)

Originalni obrasci

Zahtev za utvrđivanje državljanstva http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1365&title=Postupak-utvrđivanja-državljanstva-Republike-Srbije (ONLINE)

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 9.4.2012.

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Konkurs za notare traje do 12. aprila

Javni beležnici, koji će u Srbiji posle 70 godina početi da rade od 1. septembra, pre nego što dođu do prve zarade, moraće da ulože od 5.000 do 10.000 evra u pokretanje svog posla.

 Od ove profesije očekuje veća efikasnost, pravna i investiciona sigurnost i smanjivanje broja parnica

Ministarstvo pravde Srbije objavilo je poziv za polaganje javno-beležničkog ispita, na koji mogu da se jave svi zainteresovani kandidati do 12. aprila. Advokat Marko T. već nekoliko meseci se priprema za polaganje ovog ispita, ali mu se, kako kaže za "Blic", od troškova već vrti u glavi.

- Upisnina u advokatsku komoru je oko 2.000 evra, pretpostavljam da će ovde iznos biti veći. Uz to, imate još gomilu troškova za kancelariju, nameštaj, video-nadzor, kompjutersku opremu... Mislim da se bez 10.000 evra ne može početi - objašnjava Marko T.

Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić za "Blic" kaže da se od ove profesije očekuje veća efikasnost, pravna i investiciona sigurnost i smanjivanje broja parnica. On, međutim, nije mogao da precizira koliko će to koštati građane.

- Do 1. septembra ministar će doneti javnobeležničku tarifu i tada ćemo znati koliko će koja usluga koštati - kaže pomoćnik ministra.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 9.4.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva objavila spisak lekova za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet leka

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 6. april 2012. godine:

Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet leka:

http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/02%20IZM%20REZIMA%20IZD%20JAN-FEB%2012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 9.4.2012.

ZAKON O STEČAJU: Za privredna društva kojima su računi blokirani neprekidno u trajanju od godinu dana, obavezan je stečaj

Iznos duga koji onemogućava nesmetan rad gotovo 60.000 preduzeća i preduzetnika sada premašuje 172 milijarde dinara. Kada se na ovo dodaju redovne i zatezne kamate, trenutna zaduženost je još veća. S obzirom na to da je u Srbiji aktivno 104.406 preduzeća i više od 200.000 preduzetnika, proizilazi da je trenutno svaki peti privrednik u blokadi zbog prispelih dugova.

Da je problem likvidnosti privrede izuzetno veliki, pokazuje i podatak da je u protekle tri godine, koliko postoji odredba o automatskom stečaju, ravno 31.830 preduzeća steklo uslov za ovaj stečajni postupak. To su sve firme čiji su računi bili u neprekidnoj blokadi tri, pa dve, i sada jednu godinu. Više od trećine ovih firmi više ne postoji, dok ostali čekaju svoj red pred nadležnim privrednim sudovima.

Zakon je veoma strog prema onima u blokadi. Od ove godine, za preduzeća kojima su računi blokirani neprekidno u trajanju godinu dana, obavezan je stečaj. Ili redovan, ako ga pokrene poverilac, gde je ipak moguća i reorganizacija, ili automatski, ako nema zainteresovanih poverilaca. Tada se preduzeća obavezno gasi i briše iz registra.

Poslednji javno poznati podaci kazuju da je u srpskim firmama svaki dinar pozajmljenog kapitala pokriven sa svega 55 para sopstvenog kapitala. Novi podaci biće poznati krajem maja, kada se obrade finansijski izveštaji privrede za proteklu godinu.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 9.4.2012.

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Građani koji nisu izabrali svog lekara neće moći u junu drugi put da overe zdravstvenu knjižicu

Oni koji nisu izabrali svog lekara neće moći u junu drugi put da overe zdravstvenu knjižicu. Oko 20 odsto građana to još nije uradilo, a markicu će dobiti tek kada se odluče za doktora opšte prakse, ginekologa, stomatologa ili pedijatra, objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.

Ta institucija naložila je građanima da do 3. juna odaberu svog lekara.

- Izbor lekara kao preduslov za overu zdravstvene legitimacije predviđen je Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr. i 57/2011 - prim.red.) i mora se ispuniti - kaže za "Blic" Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja.

Ona navodi da osiguranici ne treba da uzimaju nikakve potvrde u svojim matičnim domovima zdravlja jer podaci da li je neko izabrao svog lekara postoje u bazi RFZO, koji je dužan da, pre izdavanja markice za overu zdravstvene knjižice, proveri da li osiguranik ima bar jednog izabranog lekara. Sada taj uslov ispunjava gotovo 80 odsto osiguranika.

Posle izmena Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 68/2006, 49/2007, 50/2007 - ispr., 95/2007, 127/2007, 37/2008, 54/2008, 61/2008, 1/2009, 25/2009, 42/2010, 45/2010, 103/2010, 89/2011 i 91/2011 - ispr. - prim.red.), koje su stupile na snagu 3. decembra, zdravstvene knjižice zaposlenih i članova njihovih porodica overavaju se na šest meseci.

To bi, za razliku od prošle godine, kada je markica u knjižici važila svih 12 meseci, trebalo da obezbedi bolju kontrolu uplate doprinosa za više od 6,9 miliona osiguranika.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 9.4.2012.

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA MEĐUREGIONALNU SARADNJU I LOKALNU SAMOUPRAVU RASPISUJE KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA UDRUŽENJA GRAĐANA KOJI DOPRINOSE PODIZANJU KAPACITETA LOKALNIH ZAJEDNICA ZA PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA

Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu sufinansiraće u 2012. godini realizaciju projekata koji doprinose približavanju široj javnosti osnovnih pojmova i ideje Evropske unije i širenje evropskih vrednosti.

Visina učešća Pokrajinskog sekretarijata u sufinansiranju projekta je do iznosa od 100.000 dinara za projekte koje podnosi jedno Udruženje građana ili 150.000 dinara ukoliko se podnosi projekt u partnerstvu sa jedinicom lokalne samouprave ili Udruženjem građana.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2012 godinu ("Sl. list APV" broj: 23/2011 i 3/2012 - rebalans) u razdelu 11 Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu (ekonomska klasifikacija 481), ukupan iznos planiranih sredstava za dodelu po ovom konkursu iznosi 2.000.000,00 dinara.

Opšti uslovi konkursa:

1. Na konkursu za finansiranje realizacije projekta mogu da učestvuju registrovana Udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine
2. Projekti se podnose na obrascima koji se mogu preuzeti OVDE
Rok za podnošenje konkursne dokumentacije je 20. April 2012. godine, do 12.00 časova, a realizacija projekta u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora.
3. Prijava na konkurs treba da sadrži sve relevantne informacije, a posebno sledeće podatke: naziv i sedište udruženja; kontakt osobu; broj žiro računa, matični i PIB broj; vrsta, kratak opis projekta sa ciljevima i merama; očekivane rezultate; vreme realizacije projekta; vremenski plan upotrebe sredstava; način na koji se planira praćenje i procena projekta, način izveštavanja o namenskom korišćenju sredstava i realizovanim aktivnostima na projektu; sufinansiranje projekta iz sopstvenih sredstava i/ili iz drugih izvora, potrebno je dostaviti i Rešenje o upisu u registar udruženja Agencije za privredne registre fotokopiju OP obrasca za ovlašćeno lice za potpisivanje ugovora.
4. Prijavni konkursni obrasci dostavljaju se u štampanom obliku: jedan original i dve kopije i u elektronskom obliku (CD). Na koverti mora da stoji naziv konkursa, adresa podnosioca prijave i tekst: "Ne otvarati pre sastanka određenog za otvaranje prijava".
5. Pored prijavnih konkursnih obrazaca organizacija je u obavezi da dostavi Akt o registraciji odnosno rešenje o upisu u registar Agencije za privredne registre, Statut organizacije i fotokopiju obrasca sa imenom ovlašćenog lica za potpisivanje ugovora.
6. Prijave na Konkurs se podnose u zatvorenoj koverti sa naznakom: Prijava na konkurs za sufinansiranje projekta Udruženja građana koji doprinose podizacanju kapaciteta lokalnih zajednica za proces evropskih integracija, na adresu Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, (telefon 021/487-45-42, kontakt osoba Prekodravac Aleksandar).
7. Neblagovremene i nekompletne prijave kao i prijave koje nisu overene pečatom i potpisom ovlašćenog lica neće se razmatrati. Konkursna dokumentacija se ne vraća.
8. Rok za objavljivanje rezultata Konkursa o dodeli sredstava je 26. april 2012. godine.
9. Ukoliko je za izvođenje projekata potrebno učešće ili sufinansiranje iz drugih izvora, uz prijavu na konkurs prilaže se i potvrda (izjava) tih subjekata da prihvataju učešće u realizaciji projekta.
10. Sa nosiocem izabranog projekta zaključuje se ugovor kojim se obavezno utvrđuje: naziv i sedište nosioca projekta; vrsta i obim projekta; vreme realizacije projekta; obim i vrsta dodeljenih sredstava; vremenski plan upotrebe sredstava; način nadzora nad namenskim korišćenjem sredstava i odvijanjem realizacije projekta.
- Realizacija finansijskih obaveza Sekretarijata vršiće se u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta AP Vojvodine za 2012. godinu.
11. Odabir projekata za finansiranje vršiće se u skladu sa postavljenim ciljem i ustanovljenim kriterijumima.
12. Korisnik sredstava se obavezuje da u roku od 15 dana po završetku projekta dostavi Pokrajinskom sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu završni izveštaj o realizaciji projekta;

- Uz finansijski izveštaj o utrošenim sredstvima dostavlja se i specifikacija troškova sa pratećom dokumentacijom (fotokopije računa sa potpisima od odgovornog lica, ugovori, izvodi iz banke, kako bi se opravdalo namensko i zakonito korišćenje sredstava iz kojih se precizno može utvrditi da su dobijena sredstva namenski utrošena, prema ugovoru i pozitivnim propisima.

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, 9.4.2012.

JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ZA UČEŠĆE U PROJEKTU ORGANSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA

Preuzmite javni poziv: http://www.novisad.rs/avni-poziv-za-podnoshe-e-pri-ava-za-uchesh-e-u-pro-ektu-organske-po-oprivredne-proizvod-e-na-terit-0 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Grada Novog Sada, 9.4.2012.

JAVNI UVID U NACRT PROSTORNOG PLANA SOPOTA: • OD 9. DO 15. MAJA 2012. GODINE

Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine potpisali u Privrednoj komori Srbije dva protokola, koji će omogućiti lakši promet poljoprivrednih proizvoda između dve države.

Potpisani su protokoli o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog i mešovitog porekla i o saradnji u oblasti zaštite zdravlja bilja. Te dokumente su potpisali ministar poljoprivrede Srbije Dušan Petrović i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović.

Petrović je posle potpisivanja protokola kazao novinarima da će oni uspostaviti novi način trgovine između Srbije i BiH i olakšati spoljnotrgovinsku razmenu.

"Od danas će između Srbije i BiH biti manje nevolja i trošenja vremena kada je reč o trgovini hranom. Ovo je veliki podsticaj privredi jer priznajemo jedni drugima laboratorijske nalaze akreditovanih laboratorija", kazao je Petrović.

Naglasio je da su ugovori o prometu hrane od velike pomoći za mala i srednja preduzeća, jer velika preduzeća, kako je rekao, uvek nađu način da se izbore sa preprekama.

Ministar Dušan Petrović izjavio je da očekuje i vrlo brzu stabilizaciju kursa dinara i da neće biti značajnih promena vrednosti nacionalne valute. Petrović je rekao novinarima da Narodna banka Srbije u poslednjim nedeljama i mesecima preduzima vrlo ozbiljne intervencije, dodajući da je vrlo važno da izbegnemo skokovite promene kursa.

"Kurs je nešto niži nego što je bio prethodnih dana i nedelja, ali je vrlo važno da nemamo dramatična dnevna i sedmična pomeranja kursa", rekao je Petrović. On je istakao da vlada sve čini što je u njenoj moći da ne otežava, već naprotiv da olakšava, posao monetarnih vlasti i izrazio uverenje da će centralna banka uspeti da učini sve što je moguće da bi smo imali što predvidljiviju situaciju u pogledu kretanja kursa dinara. Kada je reč o cenama životnih namairnica, Petrović je podvukao, da su one stabilne od početka ove godine, nakon što su trgovačke marže za brašno, šećer, ulje, meso i mleko, ograničene na deset odsto.

Mirko Šarović je rekao da će potpisani protokoli unaprediti saradnju između dve države i pojeftiniti protok roba. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da je srpska privreda od primene CEFTA sporazuma insistirala na potpisivanju dokumenta koji će olakšati promet hrane u regionu. "Videli smo da, kada postoji dobra volja, za tri meseca može sve da se uradi", naglasio je Bugarin.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 8.4.2012.

NACRT PLANA GENERALNE REGULACIJE DELA PALILULE

Komisija za planove Skupštine grada Beograda utvrdila je Nacrt plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd, celine V i VI, opština Palilula. Javni uvid obaviće se u zgradi JUP Urbanistički zavod Beograda, u Palmotićevoj 30 (sala u prizemlju) od 9. aprila do 15. maja, svakog radnog dana od 9 do 18 časova. Granicom plana obuhvaćena su naselja Borča, Ovča, Crvenka, Krnjača i Pančevački rit.

Termin javne sednice Komisije za planove Skupštine grada Beograda o predmetnom nacrtu plana biće određen naknadno, posle izlaganja na javni uvid svih planova koji se rade na osnovu Odluke o izradi planova generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave. U toku javne sednice, sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa nacrtom plana u pisanom obliku, mogu obrazložiti primedbe pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda.

Zainteresovana lica mogu tokom javnog uvida svoje primedbe na planirana rešenja pismeno dostaviti Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Ulica 27. marta 43-45, najkasnije do 15. maja.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 9.4.2012.

PRVA KONFERENCIJA O FORFEJTINGU: • 17. april 2012. godine •

U organizaciji Internacionalne asocijacije za forfejting (IFA) i MARFIN FAKTORA i REAL FAKTORA, članova Sekcije za faktoring Privredne komore Beograda, biće održana celodnevna Konferencija o forfejtingu

Seminar će biti održan u periodu od 10.00 - 18.00 časova, u Grand Casinu, Bulevar Nikole Tesle 3, 11080 Beograd. Učešće je bez kotizacije.

Usled ograničenog broja slušalaca, neophodno je da Vaš dolazak potvrdite zaključno sa 10. aprilom 2012. godine, gospodinu Vladi Rosicu, na e-mail: v.rosic@realfactor.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda,

POČINJE OBUKA STRUČNJAKA ZA IZDAVANJE ENERGETSKIH PASOŠA

Inženjerska komora Srbije počinje obuku 240 polaznika iz oblasti enegretske efikasnosti zgrada, koja će trajati do 5. maja, najavljeno je iz komore.

Prvi stručni ispit, namenjen diplomiranim inženjerima građevine, arhitekture, mašinstva i elektrotehnike biće organizovan u junu, a licence će se dodeljivati u julu.

Na osnovu njih će Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izdavati licence za firme i inženjere koji će potom potpisivati energetske pasoše neophodne građevinskim investitorima, a ceo proces počinje 30. septembra.

Ukoliko investitor želi da dobije upotrebnu dozvolu, moraće uz projektnu dokumentaciju da priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta na osnovu koje će se izdavati energetski pasoši.

Izvor: Tanjug, 8.4.2012.

OBAVEŠTENJE PODNOSIOCIMA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Obaveštenje podnosiocima projekata na Javni poziv koji je raspisalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini.

- Prilikom podnošenja projekta obavezno popuniti Prijavni obrazac 1. u formi koja je data u Javnom pozivu. Nepopunjen ili nepotpun Prijavni obrazac 1. smatraće se nedostatkom i takve prijave neće biti razmatrane.

- Dostaviti Investicioni program sanacije energetskih gubitaka na objektu, izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1 Javnog poziva), a sa sadržajem koji je dat u Prilogu 1 Javnog poziva. Investicioni program mora biti izrađen i overen od strane privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inženjeringa.

- Dostavljanje nekog drugog dokumenta, studije, projekta, umesto Investicionog programa sanacije energetskih gubitaka na objektu ili Investicionog programa sanacije energetskih gubitaka na objektu koji nije urađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1 Javnog poziva), smatraće se nedostatkom i takve prijave neće biti razmatrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 8.4.2012.

PROTIVLJENJE UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE ZBOG NAJAVA PORESKE UPRAVE DA OD 1. JULA BANKE NEĆE MOĆI DA ISPLATE ZARADE KLIJENTIMA UKOLIKO NJIHOV POSLODAVAC NIJE UPLATIO POREZE I DOPRINOSE NA PLATE

Najava Poreske uprave, da od 1. jula banke neće moći da isplate zarade klijentima ukoliko njihov poslodavac nije uplatio poreze i doprinose na plate, izazvala je protivljenje Udruženja banaka Srbije, koje smatra da to nije posao koji bi banke trebalo da rade.

Direktor tržišta u KPMG-u Milica Bisić ocenila je da najavljena mera nije svrsishodna "jer banke nisu deo Poreske uprave, ni državni organ, niti bilo šta slično, niti one, u suštini, mogu imati uvid u sve ono što njihovi klijenti rade - da li plaćaju ili ne plaćaju plate, doprinose i drugo".

Ona je navela da, načelno gledano, poslodavac koji isplaćuje platu, isplaćuje poreze i doprinose, a oni koji ne plaćaju, isplaćuju zaposlene u gotovini u celini ili delimično, što znači da banke s tim nemaju veze jer to znači da isplata delimično ide preko računa, na šta se plaćaju doprinosi, a delimično ide u kešu.

- Znači najveći deo neplaćanja ili utaje, odnosno kršenja propisa, jeste povezan sa gotovinskim poslovanjem - rekla je Bisić.

Prema njenim rečima, poslodavci koji isplaćuju neto zarade su najvećim delom preduzeća u restruktuiranju i slično "koji to rade sa blagoslovom nadležnih organa".

Bisić je navela da je jedno od mogućih rešenja zajednički rad inspekcije rada i Poreske uprave, pri čemu bi inspekcije rada trebalo da proverava i utvrdi koliko ljudi radi "na crno", odnosno da li su svi prijavljeni i da onda te podatke dostavlja Poreskoj upravi ili da zajednički rade na tome.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da je ideja da banke budu uključene u sistem kontrole uplate poreza i doprinosa došla u trenutku kada je slabija naplata poreskih prihoda po raznim osnovama, zbog čega Poreska uprava čini sve napore kako bi bolje iskontrolisala naplatu, što je najlakše uraditi preko sistema banaka.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izjavio je ranije da od 1. jula banke neće moći da isplate mesečne zarade klijentima, ukoliko njihov poslodavac nije izmirio doprinose na plate.

On je precizirao da su poslodavci obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi.

S druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izrazio je nadu da banke, ipak, neće biti uključene u kontrolu uplata poreza i doprinosa istakavši da će udruženje učiniti sve da "banke ne rade posao koji nije njihov".

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: U Agenciji za restituciju kažu da ne mogu da procenjuju vrednost ukupne imovine koja se potražuje dok ne protekne zakonski rok od dve godine za podnošenje zahteva

Ukupno 1.015 zahteva za vraćanje imovine i obeštećenje stiglo je do sada u Agenciju za restituciju. Najvrednije zgrade za koje naslednici pripremaju zahtev za vraćanje su "Ruski car" u Beogradu i Tanurdžićeva palata u Novom Sadu.

 Zgrada restorana "Ruski car" na početku beogradske ulice Kneza Mihaila

Podnošenje zahteva počelo je 1. marta, a ranije procene bile su da se očekuje oko 150.000 zahteva u naredne dve godine. U Agenciji za restituciju kažu da ne mogu da procenjuju vrednost ukupne imovine koja se potražuje dok ne protekne zakonski rok od dve godine za podnošenje zahteva.

- Po isteku tog roka postojaće baza podataka sa svim zahtevima koji su podneti u navedenom roku i kada će moći konačno da se utvrdi imovina za koju su podneti zahtevi za vraćanje - dodaju u Agenciji za restituciju.

Potraživanja u Vojvodini

- Crkve i verske zajednice: 83.000 hektara, 1.300 stambenih i 700 poslovnih objekata
- Matica Srpska: 1.000 jutara zemlje, 80 stanova u Novom Sadu, dvorac Fantast sa ergelom
- Naslednici Dunđerskih i Tanurdžića: hotel Putnik, 60 stanova i lokala, 3.000 hektara zemlje, dvorac u Kulpinu
- Marija Grisa: Jodna banja, mlin i gradski park u Temerinu

Prema proceni koju je ranije izneo tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, više od četiri milijarde evra u nekretninama i obveznicama sliće se iz državnog u privatno vlasništvo zahvaljujući Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju.

Tokom 2014. biće poznato koje će nekretnine biti vraćene u naturi, a za koje vlasnici imaju pravo na obeštećenje u obveznicama. Ukupan iznos obeštećenja, kako je navedeno u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim.red.), ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra.

Najveće obeštećenje po jednom ranijem vlasniku je 500.000 evra, koliko najviše može da dobije i osoba koja je jedini zakonski naslednik oduzete imovine više bivših vlasnika.
Vlada Srbije do 31. decembra 2014. treba da donese uredbu o izdavanju državnih obveznica na 15 godina, a za starije od 70 godina na period od pet godina. Obveznice će biti nominovane u evrima, a predviđena je i kamata od dva odsto.

Najviše zahteva za vraćanje imovine podneto je u Vojvodini, a najveći potražilac, posle crkava i verskih zajednica je Matica srpska.

- Od kada je 1945. godine nacionalizovana imovina Matice srpske, naši nekadašnji stanovi prodavani su u nekoliko navrata, pa bi sa sadašnjim vlasnicima najpre grad Novi Sad trebalo da vodi maratonske sporove, a zatim Matica. Bilo bi primerenije da nas država obešteti uplaćujući nam određenu godišnju rentu, kako je činila i osamdesetih godina - kaže akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

ZAKON O FINANSIRANJU POLITIČKIH STRANAKA: Gotovo nijedan grad ni opština u Srbiji nisu poštovali zakon, već je za redovno finansiranje stranaka i za kampanju za lokalne izbore izdvajana suma novca koja nije u skladu sa propisima

Pojedine opštine u Srbiji izdvajale su nekoliko miliona više, neke milione manje, a ima i onih gde se ne zna koliko je dato strankama na vlasti jer sume nisu jasno izdvojene ili uopšte nisu ni javno objavljene. Olakšavajuća okolnost za kršenje zakona nije stavka - manje izdvojenih miliona, jer partije u tim opštinama mogu da tuže državu.

Transparentnost Srbija uradila je Istraživanje o trošenju novca iz budžeta lokalnih samouprava u sklopu monitoringa predizborne kampanje i da bi se proverilo da li opštine poštuju Zakon o finansiranju političkih subjekata. "Blic" objavljuje rezultate ovog najnovijeg istraživanja o trošenju novca iz budžeta namenjenog političkim partijama koje su na vlasti u opštinama.

Praćeni novac je iz budžeta lokalnih samouprava, a istraživanjem je obuhvaćeno 150 opština od 174, koliko Srbija ima zajedno sa KiM. I samo dve su imale tačnu izdvojenu sumu, i to - Surdulica - za finansiranje redovnog rada stranaka i Pančevo - za finansiranje izborne kampanje. U čak 40 odsto gradova i opština ne objavljuju se javno i ne ažuriraju informacije o budžetu, što je direktno kršenje propisa. Jedan od drastičnih primera je Jagodina, u kojoj se uopšte ne zna da li je izdvojeno šest miliona dinara preko dozvoljenog ili manje od iznosa planiranog zakonom.

Kada se analiziraju rezultati istraživanja u ovoj oblasti, najblaže rečeno, vlada konfuzija. Ne postoji pravilo u kršenju propisa - pojedine opštine su manje od propisanog izdvajale za redovno finansiranje, a više za kampanju, neke su imale obrnut princip, a neke su preterale u darežljivosti u oba slučaja.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija kaže za "Blic" da je u oba slučaja - bilo da su opštine izdvajale više ili manje novca od onog što je propisanog zakonom - to loše.

•Četrdeset odsto gradova i opština ne objavljuje i ne ažurira informacije o lokalnom budžetu.

- Generalno, u kontekstu aktuelne kampanje ako iznos nije precizno raspoređen, moguća je samovolja pri određivanju, ali i stranke koje smatraju da su oštećene mogu tražiti naknadu štete. U slučaju gde su opštine i gradovi izdvojili više od dozvoljenog novca može se doći u situaciju da stranke budu u obavezi da u naredni budžet vrate taj višak koji su dobile.

Međutim, teško je vratiti novac na taj način jer ukoliko ne prođu na izborima i ne ostanu na vlasti, taj veći iznos ne može da im se umanji u narednom budžetu - objašnjava Nenadić.
U drugom slučaju, ako je izdvojeno manje novca, samo na prvi pogled deluje kao bolja varijanta nego da stranke dobiju više para.

- Stranke imaju puno pravo da tvrde da su imale neravnopravne uslove za izbornu trku i da traže od države da im se ta šteta nadoknadi - ističe Nenadić.
On, međutim, naglašava da "ovi propusti lokalnih samouprava u vezi s budžetom nisu za čuđenje niti su jedini u Srbiji".

- Izdvojena suma za redovni rad političkih subjekata pogrešno je određena i u republičkom budžetu a da za finansiranje predsedničke izborne kampanje nije izdvojen ni dinar, iako je izborni proces, bez obzira na to da li je Boris Tadić skratio mandat, morao da započne ove godine - poručuje Nenadić.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

FORMIRANI PAKETI PROGRAMSKIH SADRŽAJA ZA INICIJALNU MREŽU ZA TESTIRANJE DIGITALNOG TV SIGNALA

Savet Republičke radiodifuzne agencije je na sednici održanoj dana 04. aprila 2012. godine razmatrao tehnološke mogućnosti za formiranje pet paketa različitih sadržaja u Inicijalnoj mreži za testiranje digitalnog TV signala i utvrdio spisak emitera http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF-VESTI/spisak_Inicijalna_mreza.pdf (ONLINE) čiji će se sadržaji naći u navedenim paketima.

Prilikom donošenja odluke o spisku emitera koji se mogu naći u jednom od paketa za emitovanje u Inicijalnoj mreži, Savet RRA je uzeo u obzir pojedinačne zahteve emitera kao i izjašnjenja emitera u pogledu programskih, tehničkih i materijalnih resursa da se i njihovi programi mogu eksperimentalno digitalno emitovati.

Podsećamo da je Savet RRA krajem prošle godine utvrdio da se u Inicijalnoj mreži moraju naći programski sadržaji javnog servisa - RTS 1 i RTS 2, kao i RTS digital i svi nacionalni komercijalni emiteri - TV Pink, TV Avala, TV Prva, TV B92 i Nacionalna Happy TV/HappyK.

Kako su stečene tehničke mogućnosti za formiranje i emitovanje različitih programskih paketa na različitim predajnicima ili grupi predajnika u Inicijalnoj mreži to je Savet RRA doneo odluka da se ovom spisku u skladu da zonom pokrivanja dodaju i:

1.Radiodifuzna ustanova Vojvodine "Radio televizija Vojvodine", Drugi program- RTV 2
kao i emiteri sa regionalnim pokrivanjem :
2. Javno preduzeće Radio televizija Kragujevac, iz Kragujevca - TV Kragujevac;
3. Javno preduzeće Radio televizija Vranje, iz Vranja-TV Vranje;
4. RTV " Belle Amie " d.o.o., iz Niša - TV Belle Amie i
5. Javno preduzeće za informisanje Novi Pazar, iz Novog Pazara- Regionalna TV.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 8.4.2012.

POZIV ZA SERTIFIKACIJU PRUŽALACA POSLOVNIH USLUGA U SRBIJI: • Rok za prijavu: 1. januar 2013. godine •

Inicijativa Projekta EU Unapređenje inovativnosti i konkurentnosti MSPP (ICIP), Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne agencije za regionalni razvoj

Cilj ove inicijative je da prema međunarodnim standardima proceni i sertifikuje individualne pružaoce usluga za podršku poslovanju i konsultante koji rade sa MSPP, kao i da im pruži mogućnost da budu prepoznati kao stručni profesionalci posebno osposobljeni za rad sa MSPP. Svrha je da se MSPP obezbedi kvalitetna i proverena podrška poslovnih konsultanata kroz programe i mere koje sprovode Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

 Ko može da se prijavi?

Sertifikacija je otvorena za svakog pružaoca usluga poslovne podrške koji radi sa MSPP kao konsultant, trener, ili savetnik. Kandidati treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog iskustva, relevantne akademske/profesionalne kvalifikacije i želju za kontinuiranim profesionalnim razvojem.

 Proces

 Sertifikacija je u skladu sa postojećom međunarodnom praksom i sastoji se od sledećih koraka:

1. Prijavljivanje (registracija) zainteresovanih
 2. Podnošenje prijava
 3. Pregled prijave
 4. Test znanja
 5. Razgovor sa kandidatom
 6. Sertifikacija (ako su koraci 3-5 zadovoljavajući)
 7. Nastavak profesionalnog razvoja i monitoring
8. Ponovna sertifikacija nakon 2 godine (ako je korak 7 zadovoljavajući)

Sertifikacija je zasnovana na ispunjavanju ključnih kriterijuma za efikasan rad sa MSP. Ovim procesom biće obuhvaćeni opšti savetnici, konsultanti i treneri koji mogu da rade sa MSP na projektima strateškog poslovnog razvoja od start-up, preko početne faze razvoja do rasta i internacionalizacije, kao i specijalizovani pružaoci usluga, odnosno konsultanti koji pružaju podršku MSP u užim i specijalizovanim oblastima kao što su uvođenje standarda kvaliteta, razvoj ljudskih resursa, finansijski menadžment, tehnologije itd. Ulogu sertifikacionog tela u Srbiji ima Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Konsultanti koji uspešno prođu proces sertifikacije biće upisani u registar kao autorizovani pružaoci usluga za nacionalne programe podrške MSP i istovremeno će biti predstavljeni na namenskom veb portalu za MSP.

 Kako se registrovati i prijaviti

Registracija počinje 23. januara 2012. na internet sajtu: www.icip-serbia.org.
Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: office@icip-serbia.org.
Konkursna dokumentacija
Konkursna dokumentacija nije objavljena.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA ORGANIZOVAĆE PREZENTACIJU "REFUNDACIJA (POVRAĆAJ) INOSTRANOG PDV-a ZA SRPSKE FIRME": • 11. april 2012. godine •

Privredna komora Beograda u saradnji sa preduzećem CASH BACK IMO organizovaće prezentaciju:Refundacija (povraćaj) inostranog pdv-a za srpske firme,u sredu, 11. aprila 2012. godine u 11 časova, Privredna komora Beograda, Kneza Miloša 12, sala na VI spratu.

Firma CASH BACK IMO je ekskluzivni zastupnik švajcarske firme CASH BACK koja se preko 25 godina bavi isključivo refundacijom PDV-a za pravna lica i ima svoje kancelarije u preko 30 država Evrope, Amerike i sveta. Ovo preduzeće je specijalizovano za usluge refundacije (povrata) PDV-a  iz inostranstva, za firme iz Srbije na ime troškova usluga načinjenih u inostranstvu.

Na ovaj način može se refundirati (vratiti) PDV koji su srpske firme platile u inostranstvu po osnovu troškova usluga, kao što su troškovi sajmova, seminara i simpozijuma; troškovi raznih kotizacija; troškovi hotelskog smeštaja; troškovi putarine i goriva; troškovi dorade i obrade proizvoda; iznajmljivanje automobila, poslovnih i sportskih zabava, itd.

Naknada za refundaciju usluga naplaćuje se tek nakon izvršenja refakcije. Stope PDV-a u Evropi se kreću od 17-25% što znači da se, u proseku, refundacijom može uštedeti 1/5 troškova.

Za sada je refundacija moguća iz 18 zemalja i to: Austrije, Belgije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Irske, Island, Izraela, Luksemburga, Malte, Monaka, Holandije, Norveške, Slovačke, Švedske i Velike Britanije. Iz Italije ukoliko trošak najavimo pre nastanka.

Refundacija PDV-a je moguća i iz republika ex Jugoslavije i to iz Bosne i Hercegovine (za određene usluge), iz Hrvatske iz Makedonije i Crne Gore.

U većini zemalja zahtevi za refundaciju za tekuću godinu se podnose do kraja juna naredne godine. To znači da je zahtev za refakciju PDV-a plaćenog tokom kalendarske 2011. godine moguće podneti najkasnije do 30. juna 2012. godine.

Molimo Vas da Vaše prisustvo sastanku potvrdite najkasnije do 10. aprila 2012. godine, putem e-maila milijana@kombeg.org.rs ili na tel. 2642-778, kontakt osoba je Milijana Tomanović.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 5.4.2012.

PRATILAC U LOVU I ŠUMSKI SEKAČ-MOTORISTA NOVI OBRAZOVNI PROFILI U ŠKOLAMA

Pratilac u lovu, šumski sekač-motorista, samo su neki od oglednih profila koji bi uskoro trebalo da zažive u srednjim stručnim školama. Ova nova zanimanja već su dobila pozitivnu ocenu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i sada se čeka odobrenje stručnog saveta Ministarstva prosvete i nauke.

 Odstrel divljači moguć je samo po dobijanju dozvole od pratioca

Inicijativa za pokretanje ta dva profila stigla je iz Šumarske škole u Kraljevu. Ideja se rodila jer je sve više povreda i smrtnih slučajeva u lovu i tokom seče šume.

- To je, u stvari, stručno osposobljavanje kadrova, koje bi kod nas trajalo po godinu dana nakon završene osnovne škole. Pravilnici koji prate Zakon o divljači i lovstvu koji je stupio na snagu 2010. godine, predviđaju da svaki lovac ima stručnog pratioca kako bi se smanjio broj nesreća. Odstrel divljači je moguć samo po njegovoj dozvoli. Takođe, na njemu je kasnije da obradi odstreljenu divljač. U Srbiji trenutno ima oko 320 lovišta i stalno se oživljavaju nova, tako da će ovaj profil biti veoma interesantan - kaže za "Blic" Miodrag Drenić, profesor u Šumarskoj školi u Kraljevu i inicijator pokretanja novih oglednih profila.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

DEŠAVANJA: KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI U 2012. GODINI: • Rok za prijavu: 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnog zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim Konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticaji), na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.
Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
1) naknadu troškova kupovine sadnica voćaka
2) naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:
1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako:
1) su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja, nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
3) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu
Lica iz stava 1. tačka 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačke 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski) ako su:
Lica iz stava 1. tačke 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja
1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. i 4. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon)
2) ako im je na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća
Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja bude ocenjen sa 10 i više poena.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade jagoda podignute na leto 2011, odnosno ostale voćne zasade podignute na jesen 2011. godine ili će voćni zasadi biti podignuti na proleće 2012. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog konkursa (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:
1) katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa fizičkim licem na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode koje se računaju od dana podnošenja prijave na konkurs
2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako zemljište koriste po osnovu ugovora o zakupu zemljišta zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. decembra 2020. godine, odnosno za period najmanje do 30. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode
3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo)
4) po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije) ne koriste podsticaje za podizanje istih proizvodnih zasada
5) pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 1. januara 2010. godine do 30. aprila 2012. godine
6) izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2010. i 2011. ili do 30. aprila 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi višnje i šljive sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka, odnosno jagode, maline ili borovnice
7) za proizvodne zasade konzumnih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama)
8) za proizvodne zasade industrijskih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje
9) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Član 4.

Pravo na podsticaj podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada i ako je najmanja površina zasada pod jednom voćnom vrstom:
1) 0,15 hektara po vrsti jagodastih voćaka
2) 0,5 hektara po vrsti koštičavih voćaka
Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticaj za sve proizvodne zasade koštičavog voća iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagodastog voća 2 hektara.

Član 5.

Podsticaji za proizvodne zasade isplaćuju se ako proizvodni zasad ispunjava uslove iz ovog konkursa u pogledu broja posađenih sadnica po hektaru i broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica, i to: za sertifikovane sadnice ili za standardne SA sadnice (za voćne vrste za koje ne postoji sertifikovani sadni materijal), a po ceni sadnica iz računa do iznosa utvrđenih u članu 6. ovog Konkursa.

Član 6.

Za proizvodni zasad:
1) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
2) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 100 dinara
3) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
4) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 240 dinara
5) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 210 dinara

Član 7.

Podsticaji za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka isplaćuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica po hektaru zasađene površine u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ovog Konkursa.

Član 8.

Za proizvodni zasad:
1) neindustrijskih (konzumnih) sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama neindustrijskih sorti isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru
2) industrijskih sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude 25.000-35.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama i standardnim SA sadnicama industrijskih sorti isplaćuje iznos od 300.000 dinara
3) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim SA sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru
4) maline sa remontantnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 250.000 dinara po hektaru
5) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 240.000 dinara po hektaru

Član 9.

Iznos podsticaja za proizvodne zasade voćaka i iz člana 6. i člana 8. ovog Konkursa uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodne zasade:
1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka
2) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva

Član 10.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticaja za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% od posađenih sadnica, računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.
Procenat prijema sadnica inspektor utvrđuje u drugoj vegetativnoj kontroli, kada se zapisnički konstatuje preostali broj sadnica za koje se ostvaruju podsticaj.

Član 11.

Pravo na korišćenje podsticaja, podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine na osnovu zahteva koji je sastavni deo ovog konkursa (Obrazac 1), koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama voća, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 12.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za korišćenje podsticaja u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu, putem pošte, preporučenim pismom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.
Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES), sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april 2012. godine.

Član 13.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja:
1) čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2) za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
3) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potezu
4) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti zasadi na jesen 2011. i proleće 2012. godine, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka izvršena u toku 2011. ili 2012. godine u skladu sa uslovima propisanim ovim konkursom
5) original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnice (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno
6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tačke 2, 3. i 4. ovog konkursa, ne stariji od šest meseci od dana objavljivanja konkursa
7) kopija odluke, odnosno osnivačkog akta pravnog lica da je jedna od delatnosti gajenje voća
8) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva
9) za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
10) potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
11) potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu
12) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu
13) Biznis plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na veb stranici Ministarstva koji je urađen za svaku voćnu vrstu

Član 14.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:
1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove
 Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.
Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 15.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na Konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi i državne uprave i institucije.

Član 16.

U slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. stav 1. Konkursa korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 17.

 Inspektor je dužan da u toku 2012. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada.
 Inspektor je dužan da vrši periodične odnosno godišnje, kao i završnu kontrolu proizvodnih zasada na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode od momenta zasnivanja zasada, a u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.
Zapisnike o prvoj i drugoj kontroli, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 18.

 Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova.
U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana. (forma Biznis plana, u prilogu 3).

Član 19.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 1

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
5/0
Pravno lice je zemljoradnička zadruga
da/ne
5/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja Konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana
da/ne
10/0
Pravno lice ima pozitivan bilans stanja za prethodne dve godine (2010. i 2011. godina)
Lice osnovano 2011. godine te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilasom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
0
Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
5
Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
da/ne
10/0
Tabela 2.
Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva je lice rođeno počev od 01.01.1971.
da/ne
5/0
Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
10/0
Podnosilac zahteva je žena
da/ne
10/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva
2 / 3-4 /5+
3/5/10

Član 20.

 Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim Konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 19. - Tabela 1. i Tabela 2.
 Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste, prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.
Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 21.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva, na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava.

Član 22.

 Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosioca zahteva na korišćenje podsticaja.
 Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za korišćenje podsticaja (u daljem tekstu: korisnici sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.
 Ugovorom, odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.
Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se, između ostalog, utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada koji je u Prilogu 3, i čini sastavni deo Konkursa.

Član 23.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva nakon podizanja proizvodnog zasada voća, dostavljanja čitko popunjenog zahteva koji je sastavni deo Konkursa i sve Konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Član 24.

 Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 25. ovog Konkursa, odnosno posle donošenja rešenja iz člana 22. stav 1. ovog Konkursa.
 Podsticaj za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ovog Konkursa, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova primljenih sadnica.
Podsticaj za proizvodne zasade jagode isplaćuju se jednokratno u ukupnom iznosu odobrenih sredstava.

Član 25.

 Korisnik sredstva koji je ostvario pravo na podsticaju iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za uredno izvršenje ugovornih obaveza davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.
 Korisnik sredstava koji je ostvario pravo na podsticaj u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku prvog reda u periodu važenja ugovora.
Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticaja na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključenja ugovora.

Član 26.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Član 27.

 Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.


Član 28.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 29.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija
Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 301,56 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-primarnoj-proizvodnji-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PROIZVOĐAČKO-PRERAĐIVAČKE KAPACITETE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu: 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u proizvođačko-prerađivačke kapacitete u vezi zasada voća, i to: višnji, šljiva, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teriotriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete u vezi zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini (u daljem tekstu: podsticaji) na teritoriji 5 okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.
 Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
 1) nabavku nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
 2) nabavku nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada i hladnoće
 3) nabavku novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
 4) nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
 5) nabavku nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
 6) nabavku novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
 7) nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
8) nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima
Detaljna lista opreme po investicijama tačka 1-8, prikazana je u članu 14. tabela br.1

Član 2.

 Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim javnim konkursom, imaju:
 1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
 2) preduzetnici
 3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge
 Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:
 1) upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
 2) realizovala investicije po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podršku ruralnom razvoju za 2011. godinu, što će Uprava za agrarna plaćanja proveravati uvidom u službene baze podataka
 3) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
4) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu
Lica iz stava 1. tač 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačaka 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski).
 Lica iz stava 1. tačke. 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:
 1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. Zakon)
2) na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća
Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo na korišćenje podsticaja za investicije iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ukoliko u Registru poljoprivrednih gazdinastava u strukturi biljne proizvodnje ima prijavljenih minimum 0,15 hektara pod voćnim zasadima.
Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja, bude ocenjen sa 10 i više poena.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog Konkursa imaju pravo na podsticaje ukoliko su katastarske parcele iz člana 2. stav 5, odnosno ukoliko je predmet investicije, u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa licem na period od najmanje osam godina, koji se računa od dana podnošenja prijave na konkurs i ukoliko ove nepokretnosti nisu pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo).

Član 4.

 Podsticaji za investicije iz člana 1. stav 2. utvrđuju se u procentu od 50% plaćenog iznosa realizovane investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.
Podsticaji se dodeljuju kao namenska i bespovratna sredstva. Za finansiranje investicije po ovom konkursu ne mogu se koristiti sredstva lizinga.

Član 5.

Lica iz člana 2. stav 1. ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja ako je minimalan iznos investicije 50.000 dinara bez pripadajućeg poreza na dodatu vrednost i carine.

Član 6.

 Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim konkursom, ostvaruje se na osnovu jedne prijave - jednog zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje (u daljem tekstu: prijava na konkurs za korišćenje podsticaja), u zavisnosti od investicije, koja se odnosi na:
 1) jednu ili više investicija iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 2.000.000 dinara ili
2) jednu ili obe investicije iz člana 1. stav 2. tačke 7 i 8 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 20.000.000 dinara

Član 7.

 Korisnik podsticaja dužan je da:
 1) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi u skladu sa predviđenom namenom
 2) pokretnu stvar koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi na površinama predviđenim u članu 2. stav 5. - a koje su uredno prijavljene u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu za voćarsku proizvodnju i odnose se na voćne zasade višnje i/ili šljive i/ili jagode i/ili maline i/ili borovnice
 3) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje ne otuđi i ne daje drugim licima u zakup, u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
 4) svu dokumentaciju koja se odnosi na investiciju čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticaja
 5) omogući vršenje kontrole na licu mesta od strane poljoprivrednog inspektora u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
6) pokretnu stvar, odnosno nepokretnost koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje vidljivo označi nakon realizacije investicije, da je investicija sufinansirana od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i programa FRUITS & BERRIES. O načinu i uslovima obeležavanja korisnice sredstava će biti naknadno obavešteni od strane FRUITS & BERRIES

Član 8.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbama člana 7. tačke 1. do 5. dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbom iz člana 7. tačka 6. dužan je da vidljivo označi da je investicija sufinansirana od strane Ministarstva i programa FRUITS & BERRIES u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o utvrđenoj nepravilnosti, u suprotnom dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Član 9.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za odobravanje investicija za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu putem pošte, preporučenim pismom, na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.
Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete za preradu voća u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES) sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april, 2012. godine.

Član 10.

 Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje investicije:
 1. čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
 2. fotokopija lične karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva ili lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu i preduzetniku
 3. overena fotokopija OP obrasca za pravna lica i preduzetnike
 4. izvod iz registra Agencije za privredne registre (ne stariji od šest meseca od dana objavljivanja konkursa) za pravna lica i preduzetnike;
 5. za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
 6. potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
 7. za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima (najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu)
 8. Biznis plan (forme biznis planova se nalaze u prilogu konkursa);
 9. original predračun za opremu koja će se nabavljati overen od strane dobavljača čija je važnost najmanje 90 dana;
 10. kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;
 11. Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji i građevinsku dozvolu (za investicje iz člana 13 tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u novo izgrađenom objektu)
 12. upotrebna dozvola postojećeg objekta i Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji za adaptaciju (za investicje iz člana 13. tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u adaptiranom objektu)
 13. dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa Zakonom o planiranju i izradnji
 14. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevinske i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu
15. potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu

Član 11.

 Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:
 1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
 2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini;
 3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove
 Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.
Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 12.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 10. i 21. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi državne uprave i institucije, dok u slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka, korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 13.

 U neprihvatljive troškove po ovom Konkursu spadaju:
 1) porezi, uključujući i porez na dodatu vrednost
 2) carinske, uvozne i ostale vrste administrativnih taksi kao i naknada za potrebne saglasnosti od državnih institucija i javnih preduzeća
 3) troškovi bankarske provizije, troškovi jemstva i slične naknade
 4) polovna oprema i materijali
5) doprinosi u naturi (sopstveni rad i materijal podnosioca zahteva)

Član 14.

Prihvatljivi troškovi po ovom konkursu su:

Tabela br.1- prihvatljivi troškovi

R. Br.
Investicije za koje se daju podsticaji
Vrsta opreme
Procenat povrata bez PDV-a
Maksimalni iznos podsticaja u RSD
1
Nabavka nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
1.Sadilice i vadilice
2.Mehanizacija za sitnjenje ostataka nakon rezidbe voća i skupljanje istog
50%
500.000,00
2
Nabavka nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada, hladnoće
1.Protivgradna mreža
2.Stubovi za protivgradnu mrežu
3.Materijali za pokrivanje voćarskih kultura u cilju zaštite od mraza - agrotekstil
4.Sistemi za navodnjavanje u cilju zaštite od mraza (razvodne cevi, laterale, mikroraspršivači,raspršivači, rasprskivači,spojnice, filteri,ventili, slavine)
5.Nošene prskalice maksimalne zapremine 440 l
6.Atomizeri
50%
500.000,00
3
Nabavka novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
1.Pumpe za navodnjavanje
2. Agregati za pokretanje pumpi (dizel, bezinski i elektro pogon)
3. Sistemi za navodnjavanje "kap po kap". (cevi za dovod vode, razvodne cevi, spojnice, kapajući okiteni-polidripovi, kapajuće trake - samo za jagodu, filteri, uređaj za ubrizgavanje mineralnih đubriva, ventili, slavine)
50%
500.000,00
4
Nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
1. Tresači ili drugi berači voća
2. Pokretne platforme za berbu voća
50%
1.000.000,00
5
 Nabavka nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
1. Konstrukcije za objekte
zaštićenog prostora pokrivenog plastikom (aluminijumske, pocinkovane čelične, čelične i plastične)
2. Višegodišnje, višeslojne folije za pokrivanje objekata zaštićenog prostora
3. Folije za senčenje i sprečavanje gubitaka toplote
4. Mreže za senčenje objekta
50%
500.000,00
6
Nabavka novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
Traktori maksimalne snage do 70 kw, uključujući i modele IMT- 539 i Rakovica IMR-65
50%
1.000.000,00
7
Nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
1.Perilice
2.Kalibratori
3.Klasirke
4.Sortirke
5.Izbijačice
6.Pakerice sa automatskim vagama
7.Polirke
8.Sušare za voće
9.Boks palete i ram palete koje se zahtevaju po međunarodnim standardima
10.Metal detektori
50%
10.000.000,00
8
Nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima
1.Kompresori
2.Isparivači
3.Kondenzatori
4.Paneli
5.Vrata za komore
50%
20.000.000,00

Član 15.

Kontrola na terenu sprovodi se pre odobrenja zahteva, pre isplate podsticaja i tokom pet godina od dana isplate, a sprovode je inspektori nadležni za poslove poljoprivrede.
Kontrolu na licu mesta pre odobravanja zahteva kojom se proveravaju podaci iz zahteva i potvrđuje da investicija nije započeta predviđena je za sve investicije iz člana 1 stav 2. tačka 1-8.
Inspektor će pre svake kontrole obavestiti korisnika u roku ne dužem od 48 sati pre samog obavljanja kontrole.

Član 16.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova (prilog 3 i 4). U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana.
Poljoprivredna gazdinstva koja konkurišu za opremu maksimalne vrednosti investicije do 1.000.000,00 dinara popunjavaju Biznis plan iz Priloga 3.
Ukoliko je vrednost opreme preko 1.000.000,00 dinara, i poljoprivredna gazdinstva, kao i svi ostali popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.
Sva ostala lica iz Člana 2. stav 1 (preduzetnici, zadruge i mala i srednja preduzeća) popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Član 17.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 2

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum Način bodovanja Broj
poena
 Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
5/0
Pravno lice je zemljoradnička zadruga
da/ne
5/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu biznis plana)
10-20
10/20
Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana
da/ne
10/0
Pravno lice ima pozitivan bilans uspeha za prethodne dve godine (2009. i 2010. godina)
Lice osnovano 2011. godine, te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilansom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
0
Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010 godine.
5
Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
da/ne
10/0

Tabela 3.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva je lice
da/ne
5/0
rođeno počev od 01.01.1971.
Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
10/0
Podnosilac zahteva je žena
da/ne
10/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva
2 / 3-4 /5+
3/5/10

Član 18.

Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 17 - tabela 2. i tabela 3.
Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.
Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 19.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava

Član 20.

Prava i obaveze u vezi sa korišćenjem podsticaja uređuju se rešenjem direktora Uprave, kojim se odobrava zahtev podnosioca prijave. Na to rešenje se može uložiti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema.
Podnosilac zahteva koji ostvari pravo na podsticajna sredstva u skladu sa ovim konkursom (u daljem tekstu: korisnik sredstava), dužan je da investiciju za koju je ostvario pravo realizuje u roku koji će se utvrditi rešenjem, a u zavisnosti od vrste investicije.
Aktivnosti vezane za realizaciju investicije korisnik sredstava ne sme započeti pre dobijanja rešenja o odobrenju subvencije od strane UAP pri čemu dokumenta koja se odnose na plaćanje predmetne investicije moraju nositi datume nakon donošenja rešenja o odobrenju sredstava.
Navedeno rešenje će sadržati klauzulu da je podnosilac zahteva ostvario pravo da se po utvrđivanju ispunjenosti svih uslova, rokova za realizaciju investicije i stavljanja u funkciju donese novo rešenje o isplati podsticaja.

Član 21.

U slučaju da korisnik podsticaja po konkursu odustane od investicije ili mu je iz drugih razloga onemogućena njena realizacija, pravo na korišćenje podsticaja može se utvrditi sledećem licu na rang listi. Korisnik sredstava dužan je da obavesti Ministarstvo o svom odustajanju od investicije, kao i o razlozima za odustajanje pismenim putem.

Član 22.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva posle realizacije investicije, dostavljanja čitko popunjenog Zahteva za isplatu koji je sastavni deo konkursa i sve konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.
Podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva za isplatu dužan je da dostavi sledeću dokumentaciju:
1. Čitko popunjen zahtev za isplatu sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.2)
2. Original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnica kojom se dokazuje nabavka opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja otpremnice i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno odnosno gotovinski račun i fiskalni isečak za fizička lica
3. Kopija garantnog lista za izvršenu nabavku opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja garantnog lista
4. Dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa
Zakonom o planiranju i izradnji
5. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevisnke i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu

Član 23.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.
Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 24.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 25.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija
Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 406,69 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-proizvodjachko-preradjivachke-kapacitete-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE UPUĆUJE POZIV ZA UČEŠĆE U PRIVREDNOJ DELEGACIJI ZA POSETU PRIMORSKO-GORANSKOJ I ISTARSKOJ ŽUPANIJI U HRVATSKOJ, 26. I 27. APRILA 2012. GODINE

U okviru međukomorske saradnje Republike Srbije i Republike Hrvatske dogovoreno je da se organizuje susret privrednika iz Srbije i sa područja Primorsko-goranske i Istarske županije.

 Cilj susreta je uspostavljanje poslovnih kontakata između srpskih i hrvatskih privrednika, unapređenje privredne saradnje, definisanje i realizacija zajedničkih projekata.
 Poslovni susreti će se održati u Županijskoj komori Rijeke 26.aprila (ul.Bulevar oslobođenja 23) i u Županijskoj komori Pule 27. aprila 2012. godine (ul. Carrarina 5) u jutarnjim časovima.

Preliminarnim programom susreta privrednika predviđeno je da se u ŽK Rijeke i Pule, u okviru kraćeg plenarnog dela, prezentuje privredna saradnja između Srbije i Hrvatske, odnosno županijskih komora. U drugom delu susreta organizovaće se bilateralni razgovori prema iskazanom interesu privrednika. Generalni konzulat R.Srbije u Rijeci će organizovati koktel za delegaciju iz Srbije.

 Detaljan program susreta biće dostavljen naknadno.

 U saradnji sa županijskim komorama Rijeke i Pule Privredna komora Srbije će pokušati da obezbedi poslovnog sagovornika.

S obzirom na ograničene rokove za realizaciju ove posete molimo da Vaše prijave dostavite Privrednoj komori Srbije najkasnije do 11. aprila (sreda) 2012. godine.
 Za zainteresovane privrednike Privredna komora Srbije će organizovati autobuski prevoz Beograd-Rijeka-Pula-Beograd, sa polaskom iz Beograda 25.04.2012. i povratkom iz Pule 27.04.2012. u večernjim satima.

 Troškove prevoza i smeštaja snose privrednici.

 Troškovi prevoza iznose oko 5.000 dinara po osobi, u zavisnosti od broja prijavljenih privrednika. Troškovi smeštaja po osobi (dva noćenja sa doručkom) iznose oko 15.000 dinara.

Za sve dodatne informacije kontakt osobe u Privrednoj komori Srbije su: Denis Jukić, savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS i Marija Aćimović, sam. stručni saradnik, tel:

011/3300 998, faks: 011/3238-163 denis.jukic@pks.rs i marija.acimovic@pks.rs
Prilog: Prijava za učešće http://www.pkv.co.rs/node/833

Izvor: Vebsajt Privreden komore Vojvodine, 30.3.2012.

RASPISAN KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE NA KOME ĆE MOĆI DA KONKURIŠU SVE OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE ZA DODELU SREDSTAVA IZ KREDITA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE U IZNOSU OD 30 MILIONA EVRA: • Rok za prijave do 23. aprila 2012. godine•

Sve osnovne i srednje škole moći će da konkurišu za dodelu sredstava iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 30 miliona evra. Konkurs Ministarstva prosvete i nauke, koji je juče raspisan, biće otvoren do 23. aprila, kaže za Danas Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za investicije i učenički i studentski standard.

Posle višemesečnog zastoja u realizaciji dela ovog kredita, Ministarstvo i Evropska investiciona banka usaglasili su kriterijume za izbor projekata na osnovu detaljne analize stanja u kome se nalaze škole u Srbiji. Trninić ističe da će se prilikom odlučivanja o tome koje škole će dobiti novac za rekonstrukciju i adaptaciju bodovati, između ostalog, stanje objekta, broj učenika, u koliko smena se odvija nastava, da li je škola renovirana u poslednjih pet godina, ali i da li će u adaptaciji učestvovati lokalne samouprave.

- Napravljen je poseban softver, koji će omogućiti da se na kraju konkursa sve prijavljene škole svrstaju u jednu od četiri kategorije prema tome u kakvom stanju se objekti nalaze. Zahvaljujući tom programu, u svakom trenutku ćemo znati i kolika je vrednost potrebnih radova - objašnjava Trninić.

Na pitanje koliko će ovaj novac doprineti da se stanje u školama poboljša, s obzirom na to da je više od 500 školskih objekata starije od 100 godina, Trninić odgovara da je "svaki novac dobrodošao" i podseća da su zahtevi škola svake godine deset puta veći od raspoloživih budžetskih sredstava za investicije. Dodatni novac za investicije je obezbeđen iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope od 20 miliona evra, u okviru projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju". Taj kredit će omogućiti završetak izgradnje studentskog doma u Nišu, izgradnju studentskih centara u Užicu i Novom Pazaru, završetak dela doma učenika u Svilajncu i izgradnju učeničkog i studentskog doma u Čačku. Predviđena je i adaptacija i dogradnja Doma učenika "Karađorđe" u Beogradu, izgradnja novog paviljona u Studentskom centru Kragujevac, nadogradnja studentskog doma u Leskovcu, proširenje učeničkog doma u Kragujevcu i rekonstrukcija studentskog doma u Subotici. Od novca iz ovog kredita biće popravljeni i svi liftovi u Studentskom gradu, a planirana je i rekonstrukcija studentskog odmarališta na Paliću, koje se trenutno ne koristi.

Štedljive sijalice u učionicama

- Uskoro ćemo raspisati tender za izgradnju nove osnovne škole u naselju Klisa u Novom Sadu i za dogradnju škole sa fiskulturnom salom u Kumodražu da bi se srušio azbestni objekat u kome učenici sada pohađaju nastavu. Iz budžeta ćemo finansirati izgradnju doma učenika u Trsteniku. Pregovaramo o nastavku projekta energetske efikasnosti sa Nemačkom razvojnom bankom, koji bi omogućio zamenu dotrajale stolarije u oko 100 škola, sređivanje kotlarnica i zamenu svetiljki štedljivim sijalicama. Dogovor je da opštine ulože novac u sređivanje školskih objekata, od ušteda koje na ovaj način budu ostvarene.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 1.4.2012.

KONKURS INŽENJERSKE KOMORE SRBJE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SU OD INTERESA ZA ČLANOVE MATIČNE SEKCIJE PROJEKTANATA I IZVOĐAČA RADOVA: • Rok za pristizanje prijava 1.5.2012.godine. •

Na osnovu člana 54. stav 1. tačke 13. Statuta Inženjerske komore Srbije("Službeni glasnik RS", broj 88/05 i 16/09), izvršni odbori matične sekcija projektanata i izvođača radova su na svojim redovnim sednicama, održanim 27.03.2012. godine doneli Odluku o raspisivanju

Konkursa za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matične sekcije projektanata i izvođača radova.

Opšti uslovi: Komora, po osnovu sufinansiranja projekata je suizdavač, odnosno suorganizator. Na konkurs se mogu prijaviti članovi Komore, registrovana strukovna udruženja sa teritorije Republike Srbije kao i ostala pravna i fizička lica.

Projekti kao predmet sufinansiranja su: stručna predavanja i seminari, kongresi i simpozijumi strukovnih udruženja, stručni skupovi, izložbe i prezentacije, izdavačka delatnost (knjige, priručnici, časopisi), posete stručnim skupovima, unapređenje tehnologije rada, unapređenje kvaliteta proizvoda i dr.

Projekti koji imaju prioritet kod dodele sredstava za sufinansiranje su:

Izrada programa za praćenje stručnog usavršavanja članova IKS
Izrada programa za poboljšanje položaja članstva
Izrada programa za unapređenje projektovanja i upravljanje projektima

projekti - aktivnosti koji doprinose racionalnijem projektovanju i izvođanju radova:

smanjenju roka
smanjenju cene
postizanju potrebnog kvaliteta;
projekti - aktivnosti koji predstavljaju nastavak primenjenih i razvojnih istraživanja:
da su u funkciji rešavanja konkretno aktuelnih problema;
da su neposredno primenjivi u praksi, projektovanju i izvođenju radova, rekonstrukciji i održavanju raznovrsnih objekata;
projekti - aktivnosti koji se odnose na:
zaštitu životne okoline, zaštitu od požara i bezbednost zdravlja ljudi na radu
uštedu energije
racionalno korišćenje i zaštitu resursa voda
unapređenje domaće proizvodnje i izvoza proizvoda

Prijava na konkurs za sufinansiranje projekata podnosi se na: Obrascu prijave za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi obrazac)

Uz Obrazac se obavezno prilaže:

program aktivnosti
finansijski plan aktivnosti
Poželjno je da organizator dostavi:
primerak štampanog i digitalnog materijala
Prijave će biti razmatrane na osnovu kategorizacije projekata-aktivnosti preciziranih Pravilnikom za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi ovde) usvojenog od strane Izvršnih odbora matičnih sekcija projektanata i izvođača radova.

Rok za pristizanje prijava 01.05.2012.godine.

Prijave treba dostaviti poštom ili lično na adresu Komore, Bulevar vojvode Mišića br.37, II sprat sa naznakom "Za Konkurs-sufinansiranje projekata matičnih sekcija projektanata i izvođača radova"

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 1.4.2012.

IZGRADNJA PORESKOG SISTEMA KOJI ĆE STIMULISATI PROIZVODNJU, ZAPOŠLJAVANJE I INVESTICIJE, A DESTIMULISATI POTROŠNJU, UVOZ I SIVU EKONOMIJU

RTV (Đuro Vukelić)

Izgradnja poreskog sistema koji će stimulisati proizvodnju, zapošljavanje i investicije, a destimulisati potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju biće verovatno najveći izazov za novu vladu, bez obzira na to ko će je formirati, upozoravaju i privrednici i ekonomisti.

Publikacija tog sadržaja, nazvana "Poreska politika u Srbiji: pogled unapred", obelodanjena je pre dve godine, ali bez većeg odjeka.

"Povećanje poreza na potrošnju, prvenstveno PDV-a, uz smanjenje fiskalnog opterećenja rada nije naišlo na dovoljnu podršku stručne javnosti, još manje političara", objašnjava član premijerovog savetodavnog tima, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta doktor Milojko Arsić.

Umesto nas, slične reforme sprovele su mnoge zemlje, na primer Hrvatska i Francuska, što je, prema Arsićevoj oceni, omekšalo odbojan stav kod nas.

Sadašnja reforma ne može biti prihodno neutralna, kakva je mogla da bude pre dve godine, objašnjava on.

Ostvariti dodatne prihode

"Neophodno je da se poreskom reformom ostvare dodatni prihodi kako bi se brzo smanjio poreski deficit sa sadašnjeg visokog nivoa 5 odsto BDP-a na nivo od 2-3 odsto u narednoj godini”, dodao je Arsić.

Kako je dalje rekao, da bi u tome i uspela, nova vlada bi trebalo da se pridržava jasno zacrtanih poreskih ciljeva.

“Jedan od ciljeva je da se stvore dugoročni povoljniji uslovi za funkcionisanje privrede (prvenstveno za smanjenje troškova rada). Drugi važan cilj koji će biti ostvaren ovom reformom je smanjenje fiskalnog deficita. Ova reforma podrazumeva unapređenje lokalnih finansija, a to prvenstveno znači povećanje bilansnog značaja poreza na imovinu, a smanjenje bilansnog značaja raznih lokalnih kvazi dažbina", smatra Arsić.

Somborski privrednik, predsednik Izvršnog odbora Opšteg udruženja preduzetnika Dragomir Maglić bez mnogo razmišljanja bi potpisao zahtev profesora Arsića da se smanje ili ukinu parafiskalni nameti.

"Tih nameta u ovom trenutku ima oko 250. Novac koji se izdvaja parafiskalnim davanjima ne puni budžet, već odlazi u ruke raznih agencija i fondova kojima se ne može ući u trag", kaže Maglić.

Arsićeva pretpostavka da bi prvi potez Cvetkovićevog naslednika u poreskoj oblasti mogao da bude povećanje PDV-a, a početkom 2013. prihodno neutralna reforma u okviru koje bi se dodatno povećao PDV.

Ali, time bi se i smanjili doprinosi za socijalno osiguranje i u preduzetničkim krugovima ovu mogućnost dočekuju poprilično rezervisano.
Povećanje PDV -a

Maglić smatra da bi povećanje PDV-a širom otvorilo vrata za bekstvo u sivu ekonomiju, ali i zagušilo granične prelaze ljudima željnim jeftinijeg goriva ili životnih namirnica.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca podršku povećanju PDV-a uslovljava njegovom naplatom posle realizacije posla, a uz istovremeno smanjenje poreza na zarade.

"Privreda bi možda mogla da izdrži povećanje PDV-a, uz smanjenje poreza na zarade, kada bi se PDV naplaćivao po realizaciji posla, a ne unapred. U sadašnjoj situaciji, kada su promet i kupovna moć opali za 24,7 odsto u odnosu na 2007, ta reforma bi bila veoma bolna i desilo bi se da prihodi u budžetu budu manji nego što su danas", zaključuje Rajić.

Bolna ili ne, reforma poreskog sistema je imperativna. Između ostalog i zbog upozorenja profesora Arsića o dugoročno neodrživoj realnosti, prema kojoj Srbija za plate i penzije izdvaja veći procenat bruto nacionalnog dohotka od drugih zemalja.

"Teško je postići društveni konsenzus kada je reč o reformi poreskog sistema. Većina podržava programe države koji znače veća prava ljudima (subvencije, penzije, bespaltne školarine i zdravstvo), ali često ne prihvataju povećanje poreza. Tako da je za sprovođenje ovakvih reformi neophodno obezbediti odgovarajuću političku većinu", zaključuje Arsić.

U SRBIJI SE GODIŠNJE PODELI BAR 60.000 NEZAKONITIH OTKAZA, ALI I PORED DOBIJENIH PRAVOSNAŽNIH SPOROVA SA POSLODAVCIMA, RETKO KOJI ZAPOSLENI SE VRAĆA NA STARI POSAO.

„Svako ko je tužio poslodavca dobio je spor, a takvih je na hiljade mesečno. Problem, međutim, nastaje kada se otpušteni radnik vrati u firmu“, objašnjava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

„Tada ga poslodavac šikanira, premešta na druge pozicije ili adrese, primorava da sam ode iz firme... Mi smo imali primere da jedan radnik bude tri puta otpušten i potom vraćen u isto preduzeće. Iz tih razloga samo trećina onih koji imaju pravosnažne presude zaista i ostane u svom starom preduzeću, dok ostali, naposletku, sami odluče da odu.“

I u drugim sindikatima navode da je učinak dobijanja radnih sporova stoprocentan, ali ukazuju na druge nevolje.

„Problem je što ta rešenja stignu prekasno“,  ocenjuje Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i dodaje da bi radni sporovi trebalo da se okončaju najduže za šest meseci, ali se ovi rokovi uveliko probijaju.

„Previše je primera da su radnici pravdu čekali duže od decenije, a u jednom državnom preduzeću je čak 38 zaposlenih umrlo pre nego što se spor okončao.“, kaže Čanak.

Strpljenje se, dodaje Čanak, neretko pokaže kao sasvim uzaludno jer se događalo da se u iščekivanju pravde ugase i preduzeća čije su vlasnike radnici tužili.

Prigovor na sudsku praksu imaju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, gde kažu da je država ukinula doskorašnju praksu po kojoj su radnike pred sudijama zastupali sindikalci.

„Danas otpušteni radnik mora sam da plati advokata, a pošto je bez posla i zarade, malo ko može da podnese dodatne troškove“, kaže Ljuban Žigmund iz SSSS.

U Inspektoratu rada kažu da u poslednje dve godine poslodavci, sve pod izgovorom tehnoloških viškova, otpuštaju na desetine radnika istovremeno. A nezakonite otkaze davali su i zbog navodnog kršenja radnih obaveza, nepoštovanja radne discipline.

U Inspektoratu rada objašnjavaju da radnik koji pokrene postupak pred sudom, može da zatraži i odlaganje otkaza. Tako je u 2010. inspekcija vratila 442, a u prošloj godini 330 otpuštenih na staro radno mesto i oni su tu ostali sve do okončanja postupka koji su, gotovo bez izuzetka, bili u njihovu korist. Od Nove godine inspektori su uspeli da "zamrznu" 31 otkaz.

autor: AS izvor: Novosti/Novi magazin

BANKE NE ŽELE DA KONTROLIŠU UPLATU DOPRINOSA NA PLATE

Odbor Privrede komore Srbije (PKS) za bankarstvo i osiguranje najavio je u ponedeljak da će podneti inicijativu Ministarstvu finansija da se ukine ili odloži obaveza banaka da od 1. jula kontrolišu uplatu poreza i doprinosa na zarade.

Predsednik Odbora Vladimir Čupić kazao je novinarima nakon sednice tog tela da inicijativu podržavaju i Narodna banka Srbije i Udruženje banaka.

Krajem decembra 2011. godine Skupšina Srbije usvojila je izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji po kojima će banke biti obavezne da blokiraju isplatu zarada ukoliko nisu uplaćeni i porezi i doprinosi.

"Banke nisu produžena ruka Ministarstva finansija i Poreske uprave. Nije posao bankarskog sektora da vrši kontrolu naplate poreza i doprinosa", istakao je Čupić, koji je i predsednik Izvršnog odobra Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji.

Čupić je ocenio da je izuzetno kratak rok od dva i po meseca za, koliko ostaje do primene novog propisa, ako se ne računaju uskršnji i provomajski praznici.

Srb.time.mk

U SRBIJI JE DONETA PRVA PRESUDA U KOJOJ JE GRAĐANIN NA SUDU USPEO DA POBEDI BANKU

Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit.

Ovo je prvi slučaj da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa njenom poslovnim politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva.

Klijentu koji je želeo da ostane anoniman, KBC banka je u oktobru 2010. godine podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto.

U ugovoru sa bankom pritom je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u švajcarcima definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana, sud je međutim, doneo presudu kojom je poniptio tu odredbu ugovora. Banci je praktično poručio da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže, s vremenom bilo mnogo više.

KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. u suprotnom će oštećenom klijentu morati da vrati novac koji mu je uzela kroz podignutu maržu. Iz ove banke, međutim, nismo dobili odgovor koje će korake preuzeti.

U Srbiji, inače, ima oko 35.000 stambenih kredita u švajcarcima kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.

Duplo ništavna odredba KBC banke

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, kaže da je ova odredba KBC banke ništavna po dva osnova.

"Prvi je neodredivost ugovorne obaveze, što praktično znači da banka nije smela jednostrano i samo na osnovu svoje volje, bez preciznih kriterijuma, da menja visinu početne marže. Prosto, banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto, a mogla je da podigne i na 5.000 posto. To je isto kao kad biste u prodavnici pazarili robu za 2.000 dinara, zatim otišli kući i sve to potrošili, a da vas posle mesec dana prodavac traži da doplatite 1.000 dinara jer je rukovodstvo prodavnice donelo odluku o poskupljenju", pojašnjava Gavrilović.

Drugi osnov je kršenje načela dobrih poslovnih običaja, ravnopravnosti stranaka, savesnosti i poštenja, što je nastalo kao posledica iskorišćavanja ekonomski slabije strane, odnosno klijenta banke.

Oba osnova proističu iz Zakona o obligacionim odnosima, na kome su pomenuta tužba i presuda bazirane. Banke jesu ugovarale mogućnost promene kamate u skladu sa poslovnom politikom i klijenti je jesu potpisivali, ali to ne znači da je takvo ugovaranje i bilo po zakonu.

Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović više puta je isticala da je Zakonom o obligacionim odnosima zabranjeno sklapati ugovore koji sadrže obavezu klijenta koja nije određena, odnosno da nije dozvoljeno da se banka poziva na svoju poslovnu politiku ili promenjene tržišne uslove kako bi podigla kamate.

Da mnoge banke nisu radile onako kako je trebalo, potvrđuje i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 5. decembra prošle godine. Tada su sve banke morale fiksni deo kamate da vrate na nivo koji je važio prilikom podizanja kredita. Termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju i ponovo treba biti oprezan. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite, koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).

U Srbiji, iako su oni retki, ima slučajeva da banke u svojim ugovorima nisu imale član koji im dozvoljava da menjaju kamate u skladu sa poslovnom politikom. U Sosijete ženeral banci kažu da su imali samo kredite sa fiksnom nepromenjivom kamatom i zajmove sa promenjivom stopom. Ovde se promena isključivo odnosila na kretanje euribora i libora, ne i na maržu.

Blic

NOVOSADSKA POLICIJA USKORO KONKURIŠE ZA NOVAC IZ PREDPRISTUPNIH FONDOVA EU

Tanjug

Obuka službenika Policijske uprave Novi Sad u pisanju projekata kojima bi konkurisali za sredstva iz predpristupnih fondova Evropske unije (EU) počinje 17. aprila, najavio je danas direktor pokrajinskog Fonda "Evropski poslovi (FEP)" Predrag Novikov.

Službenici PU Novi Sad biće među prvima u Srbiji koji će proći kroz ovu obuku, rekao je Novikov na konferenciji za novinare, izražavajući zadovoljstvo što je novosadska policija među prvima prepoznala mogućnosti i značaj evropskih fondova.

Novikov, koji je i direktor kancelarije Vojvodine u Briselu, istakao je da je tokom prošle godine, uz posredovanje FEP-a, kod različitih evropskih fondova, realizovan veliki broj projekata iz pokrajine.

"U ovom trenutku najveće potrebe novosadske policije odnose se na foreznička sredstva i rekonstrukciju i opremanje prostora u kojima se vrše policijska saslušanja i informativni razgovori", rekao je zamenik načelnika PU Novi Sad, Stevan Krstić.

Krstić je istakao da će u obuci učestvovati od 12 do 16 službenika policije.

NEMCI GRADE FABRIKU VODE U ZRENJANINU

Tanjug

Gradsko veće Zrenjanina dalo je danas saglasnost na sklapanje Ugovora za projektovanje, građenje, finansiranje i upravljanje postrojenjem za prečišćavanja pijaće vode u Zrenjaninu sa nemačko-austrijskom kompanijom Vasertehnik, koja je dala najbolju ponudu na tenderu.

Vasertehnik je jedna od najvećih kompanija za izgradnju ovakvih postrojenja u svetu, a posluje na gotovo svim kontinetnima.

Kako se navodi u saopštenju Kabineta gradonačelnika Zrenjanina, planirano je da ugovor sa JKP Vodovod i kanalizacija predstavnici ove kompanije potpišu u Zrenjaninu polovinom aprila. Predviđeno je da izgradnja fabrike počne za šest meseci.

Potpisivanjem ugovora u Zrenjaninu, ova velika svetska kompanija ozvaničila bi ulazak na tržište Srbije.

Izgradnja fabrike vode biće plaćena kreditom na 15 godina, a otplata počinje 2015. godine.

ZAVRŠENA LICITACIJA ZA POSTAVLJANJE POKRETNIH TEZGI I DRUGIH PRIVREMENIH OBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA U BEOGRADU

Licitacija za zakup lokacija za postavljanje tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu - područje gradske opštine Stari grad, održana je 30. i 31. marta u maloj sali opštine Stari grad. Interesovanje je bilo veliko, a ukupan prihod od zakupnine za petnaest vrsta tezgi iznosi oko 65 miliona dinara, saopšteno je iz ove opštine.

Konkursom, koji je prethodno raspisan, bili su obuhvaćeni aparati za kokice, tezge za prodaju razglednica i turističkih publikacija, rotacioni stalci za prodaju štampe, tezge za prodaju umetničkih suvenira, tezge - kolica za prodaju osvežavajućih napitaka, tezge za prodaju proizvoda starih zanata, umetničkih predmeta i umetničkih suvenira, tezge za prodaju umetničkih predmeta, sanduci za čišćenje obuće, stalci za prodaju balona, vage za merenje telesne težine, tezge za prodaju cveća, tezge za prodaju knjiga, konzervatori za sladoled, uređaji za kesten i kukuruz i uređaji za "hot-dog".

Rok postavljanja ovih objekata je 1. mart 2013. godine, a konkurs za preostale nepopunjene lokacije biće raspisan u drugoj polovini aprila.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 2.4.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod pođednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OBAVEŠTENJE PORESKE UPRAVE REPUBLIKE SRBIJE O UČEŠĆU U RADU 16. GENERALNE SKUPŠTINE IOTA U OSLU: • 5 i 6. jula 2012. godine •

16. Generalna skupština IOTA održaće se 5 i 6. jula 2012. godine u Oslu (Norveška). U radu Generalne skupštine IOTA učestvovaće i delegacija Poreske uprave Republike Srbije, koju će činiti generalni direktor dr Dragutin Radosavljević i direktor Kancelarije za modernizaciju Poreske uprave Republike Srbije Aleksandar Dragojlović.

Izvršni odbor IOTA prepoznao je napore i napredak u sprovođenju reformi koje su u toku u Poreskoj upravi Republike Srbije. Na osnovu ostvarenih rezultata odlučeno je da na 16. Generalnoj skupštini IOTA, Poreska uprava Republike Srbije predstavi evropskim državama članicama IOTA, veliki napredak u procesu modernizacije i reformi Poreske uprave Republike Srbije kroz prezentaciju "Unapređenje poštovanja poreskih propisa u Srbiji".

IOTA (Intra-evropska organizacija poreskih administracija) je neprofitna organizacija koja pruža pomoć svojim članicama u evropskim zemljama, a u cilju poboljšanja i unapređenja poreskih administracija.

IOTA broji 46 zemalja članica, među kojima je, od 2002. godine, i Poreska uprava Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 9.4.2012.

ZAKON O HIPOTECI: Prema podacima Kreditnog biroa, kompanije duguju oko 13 milijardi evra, a građani 5,5 milijardi evra

Građani, firme i poljoprivrednici sve više se zadužuju i kasne sa otplatom kredita. Dugovi prema bankama dostigli su gotovo 20 milijardi evra, a docnja je premašila 11,6 odsto. Prema podacima Kreditnog biroa, kompanije duguju oko 13 milijardi evra, a građani 5,5 milijardi evra.

Sa poslednjim danom prošle godine, 90.433 građana je kasnilo sa otplatom kredita, zatim oko 16.000 preduzeća i blizu 10.500 poljoprivrednika. Samo od marta prošle do marta ove godine taj broj je uvećan za više od 6.500 dužnika, a među njima prednjače građani.

Najviše se kasni u otplati potrošačkih i gotovinskih kredita. Kod stambenih je procenat neznatan.

- Kada su građani u pitanju, docnje rastu 0,1 odsto svakog meseca - iznosi Veroljub Dugalić, generalni serketar Udruženja banaka Srbije. - Sada je to 3,9 odsto, prethodnog meseca je bilo 3,8, pre toga 3,7 odsto... Stanovništvo kasni sa ratama pre svega zbog loše materijalne situacije, odnosno smanjenih i neredovnih primanja, gubitka posla i rasta kursa.

Rata, u principu, stalno beži plati. Ili, rast zarada kaska za rastom dugova i anuiteta. Na primer, svaki stanovnik je u 2009. imao dug od 661 evro, koji se u 2011. godini popeo na 816 evra - porastao je za 23,45 odsto. Prosečna zarada u, na primer, maju 2009. iznosila je 31.086 dinara, a u istom mesecu 2011. je bila 35.362 dinara - porasla je za 13,76 odsto.

Ako se pak uporede podaci o zaduženosti građana, vidi se da su krediti po glavi stanovnika uvećani dvostruko. Naime, pre šest godina svaki stanovnik je dugovao 401 evro, a danas više od 800 evra.

Da bi se banke zaštitile od kašnjenja u otplati kredita sve više osiguravaju odobrene zajmove, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Naknada koju klijent plaća iznosi od 150 dinara pa naviše, a neke banke čak i same otplaćuju osiguranje odobrene usluge. Bankari se dodatno osiguravaju i obaveznim traženjem menica.

Ali kada nema šanse da se uzeti kredit vrati, banka pokreće postupak. Najčešće prođe oko tri meseca dok se ne pokrene postupak, a sama naplata može da traje i po nekoliko godina ukoliko se vodi sudski spor. Zbog toga neke banke sve više prodaju problematične kredite agencijama ili firmama koje se bave uterivanjem dugova, iako za to nemaju zakonske osnove.

Osim građana koji iz objektivnih razloga ne mogu da vraćuju uzete kredite, ima i onih koji sve više pokušavaju da prevare banke, od neprijavljivanja promene prebivališta do fiktivnog zapošljavanja.

Procedura naplate ista je za sve kredite, bez obzira na to da li je reč o keš kreditima, potrošačkim ili stambenim, a u zavisnosti od vrste kredita aktiviraju se odgovarajuća sredstva obezbeđenja. Pre aktiviranja hipoteke, kod stambenih kredita, klijentu se šalje opomena. Ukoliko dospele obaveze i dalje nisu izmirene, dostavlja se i druga opomena kojom se dužnik obaveštava o pokretanju postupka prodaje založene nepokretnosti, te se, nakon toga, nastavlja procedura u skladu sa Zakonom o hipoteci ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - prim.red.).

Izvor: Vebsajt Bizlife, 9.4.2012.

OKRUGLI STO: EFEKTI PRIMENE ODLUKE O LOKALNIM KOMUNALNIM TAKSAMA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA: • 17. april 2012. godine •

Privredna komora Beograda u saradnji sa Sekretarijatom za finansije i Upravom javnih prihoda grada Beograda organizuje okrugli sto na temu: " Efekti primene Odluke o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji grada Beograda". Skup je nastavak dijaloga predstavnika Grada Beograda i privrednih aktera u cilju prikupljanja mišljenja, predloga i sugestija zainteresovanih pravnih lica, građana i njihovih udruženja i stručne javnosti o mogućnostima daljeg rasterećenja beogradske privrede. Efekte primene Odluke o lokalnim komunalnim taksama predstaviće Renata Milić-Radujko, sekretar Sekretarijata za finansije i Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda grada Beograda.

Pozivamo Vas da prisustvujete okruglom stolu i svojim aktivnim učešćem date doprinos u kreiranju pravičnog modela opterećivanja privrednika, s akcentom na visinu iznosa takse za isticanje firme, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i poreza na imovinu.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti kontakt osobama: Dušica Đorđević:011/2659 073, e-mail: dusica@kombeg.org.rs i Slavica Gudurić 011/3619-646, e-mail:sguduric@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 9.4.2012.

USPOSTAVLJEN PRIVREDNI PORTAL "FORUM SERBIA"

Uspostavljanjem privrednog portala Forum Serbia www.forumserbia.eu (ONLINE), srpska preduzeća imaju mogućnost da se na portalu registruju i na taj način promovišu svoje proizvode i usluge na italijanskom tržištu i pronalaze italijanske partnere za saradnju. Registracija je besplatna.

Portal predstavlja informativni i operativni instrument o poslovnom okruženju u Srbiji i ima za cilj da uspostavi jedinstvenu info tačku za italijanski sistem. 

Portal je nastao kao rezultat projekta "Jačanje bilateralne saradnje između Srbije i Italije kroz stalni forum", koji realizuju italijanske organizacije "Unioncamere", "Mondimpresa" i "Aries Trieste" i srpske institucije Privedna komora Srbije, Nacionalna agencija za regionalni razvoj i SIEPA. Glavni cilj Projekta je uspostavljanje privrednog portala i promotivne aktivnoste zarad uspostavljanja saradnje između italijanskih i srpskih preduzeća.

Uputstvo za registraciju privrednih subjekata u bazu na portalu "Forum Serbia"

Registracija se vrši na sledeći način:

Nakon otvaranja linka www.forumserbia.eu, klikom na polje Register sa desne strane, otvara se registracioni formular gde se vrši unos podataka o firmi, kao i podataka o zainteresovanosti za saradnju na italijanskom tržištu (u poljima predviđenim za te podatke).

Unos podataka se vrši na engleskom jeziku.

Poslednji korak u registraciji se vrši klikom na polje Save na dnu stranice.

Nakon što je registracija uspešno obavljena, na adresu elektronske pošte koja je navedena u registracionom formularu stiže elektronska potvrda o uspešnoj registraciji.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 9.4.2012.

DRUGI SASTANAK II MREŽE KOJA SE BAVI UNAPREĐENJEM USLUGE JAVNOG ZDRAVLJA NA LOKALNOM NIVOU

U okviru projekta "Podrška lokalnim samoupravma u decentralizaciji društvenih delatnosti" održan je II sastanak II mreže koja se bavi unapređenjem usluge javnog zdravlja na lokalnom nivou. Sastanak je održan 3. aprila 2012 godine, u Aranđelovcu.

U uvodnom delu sastanka, skupu se obratio predsednik opštine Aranđelovac Vlada Gajić pri čemu je naglasio važnost u decentralizaciji društvenih delatnosti i značaj unapređenja usluge javnog zdravlja na lokalnom nivou.

Potom je Prof. dr Vesna Bejgović-Mikanović predstavila indikatore za potrebe praćenja kvaliteta pružene usluge u oblasti javnog zdravlja koji su usvojeni na Interministarskoj radnoj grupi u avgustu 2011. godine. Opštine i gradovi su izabrale 11 indikatora kao najvažnije za praćenje na lokalnom nivou u okviru pružanja usluga javnog zdravlja. U naredne dve nedelje opštine i gradovi mogu da daju dodatne komentare i sugestije na ovu listu indikatora.

Sledeći sastanak mreže biće održan u Kniću početkom juna, tačan datum i agenda biće pravovremeno dostavljeni.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština 5.4.2012.

NEMAČKA I ŠVAJCARSKA POTPISALE PORESKI SPORAZUM

Nemačka i Švajcarska potpisale su sporazum o bilateralnom izbegavanju plaćanja poreza, za koji se očekuje da će Nemačkoj 2013. doneti oko 10 milijardi evra.

Revidirani sporazum o oporezivanju tajnih ofšor računa, kojim su pooštreni uslovi za utajivače poreza, postignut je nakon što je vodeća nemačka opoziciona socijal-demokratska partija upozorila da će u Bundesratu blokirati originalni sporazum uz obrazloženje da je previše popustljiv.

U okviru novog sporazuma, Nemci, s gotovinom na računima švajcarskih banaka, plaćaće porez od 21 do 41 odsto, viši od prvobitno planiranog iznosa od 19 do 34 odsto, prenele su agencije.

Novi sporazum takođe omogućuje Nemcima s neprijavljenom imovinom u švajcarskim bankama da izbegnu kazne tako što će jednokratno platiti porez od 50 odsto, ukazalo je nemačko ministarstvo finansija.

On takođe daje nemačkim vlastima šire mogućnosti za zahtevanje informacija od Švajcarske o računima nemačkih državljana, ali samo onih koji su pod sumnjom.

Nemački državljani će od 1. januara 2013. morati da unapred obaveste švajcarske vlasti da žele da podignu novac sa računa u švajcarskim banakama, umesto od 31. maja, kako je ranije bilo dogovoreno, kako bi se sprečio egzodus na druge ofšor račune.

Prvobitni sporazum je morao da bude revidiran nakon što je gornji dom nemačkog parlamenta, koji predstavlja 16 nemačkih pokrajina, zatražio strože uslove za one koji izbegavaju plaćanje poreza. Procenjuje se da Nemci na računima u Švajcarskoj drže 150 milijardi švajcarskih franaka.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 5.4.2012.

POTPISAN SPORAZUM IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE GRUZIJE O SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANJIMA

U Beogradu je 4. aprila 2012. godine, potpisan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

U ime Vlade Gruzije, Sporazum je potpisao Tornike Gordadze, zamenik ministra spoljnih poslova za evropske integracije, dok je u ime Vlade Srbije to učinio direktor Uprave carina Predrag Petronijević.

Navedeni sporazum o carinskoj saradnji predstavlja pravni okvir za razmenu podataka i njegova osnovna svrha je: uzajamno pružanje pomoći u sprečavanju i istrazi kršenja carinskih, deviznih i spoljnotrgovinskih propisa, pružanje pomoći u davanju obaveštenja koja se koriste u svrhe suzbijanja krijumčarenja, uzajamno usklađivanje carinskih sistema, usavršavanje carinske tehnike i rešavanje problema nastalih u primeni carinskih propisa, usklađivanje propisa i pojednostavljenje i ubrzanje carinskog postupka u robnom i putničkom prometu i dr.

Sporazumom je, takođe, definisan način dostavljanja i korišćenja informacija i dokumenata, njihova upotreba u eventualnim sudskim procesima, učešće eksperata u tim procesima, kao i zaštita ličnih podataka koji se mogu naći u razmenjenim informacijama.

Izvor: Vebsajt Uprave carina, 5.4.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA PDV ZA UVOZ ROBE KOJA JE NAMENJENA OTKLANJANJU POSLEDICA PROUZROKOVANIH ELEMENTARNIM NEPOGODAMA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 26
  • Ministarstvo finansija: PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA OBRAČUNATOG ZA PROMET DOBARA I USLUGA U OKVIRU IZGRADNJE FABRIKE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 28
  • Ministarstvo finansija: STOPA PDV KOJA SE PRIMENJUJE KOD OPOREZIVANJA PROMETA USLUGA SMEŠTAJA U HOTELIMA, MOTELIMA, ODMARALIŠTIMA, DOMOVIMA I KAMPOVIMA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 23
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Novom Sadu: NEPOSTOJANJE ISKLJUČIVE NADLEŽNOSTI DOMAĆEG SUDA - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa prpoisima drugih zemalja: član 67
  • Apelacioni sud u Novom Sadu: NEPOSTOJANJE MEĐUDRŽAVNOG UGOVORA POVODOM PRIZNANJA STRANE SUDSKE ODLUKE - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja: član 92
  • Apelacioni sud u Novom Sadu: NEPOSTOJANJE PRAVA RAZVEDENOG BRAČNOG DRUGA NA SUPRUŽANSKO IZDRŽAVANJE - Porodični zakon: član 151
  • Apelacioni sud u Novom Sadu: PRAVO RODITELJA KOJI JE U CELOSTI DOPRINOSIO IZDRŽAVANJU MALOLETNOG DETETA NA REGRES OD DRUGOG RODITELJA - Porodični zakon: član 165 stav 2
  • Apelacioni sud u Novom Sadu: SPORAZUMNI RASKID UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 68 i 124
Likvidacije:

U periodu od 26. do 30. marta 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

205349

KALUMET

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205325

MIDEX

Subotica

30.03.2012

90

205300

NIN ŠPED

Vladimirci

30.03.2012

90

205297

ROTEX AUTO

Beograd-Čukarica

30.03.2012

90

205294

AUTOSWISS

Niš - Palilula

30.03.2012

90

205288

MARX TRANS

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205284

LAV C.C

Valjevo

30.03.2012

90

205275

GOGI-ŠPED

Ub

30.03.2012

90

205269

ILOR

Subotica

30.03.2012

90

205266

AGROVOJVODINA-VRŠAC

Vršac

30.03.2012

90

205259

SINTELON DEKOR

Nova Varoš

30.03.2012

90

205252

PČINJA-PRODUKT

Trgovište

30.03.2012

90

205250

HMC INVEST

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205222

MIDNIGHT VIDEO

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205216

LAW & BUSINESS CONSULTING

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205219

ANAGARD OFFICE

Beograd (grad)

29.03.2012

90

205204

INFO PORTAL

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205197

GVOZDIĆ KOMPANI

Petrovac

29.03.2012

90

205194

PADEJSKI

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205192

JAS-FARM

Novi Pazar

29.03.2012

90

205183

JING JIAN

Novi Pazar

29.03.2012

90

205180

BARBI

Kraljevo

29.03.2012

90

205176

BULDOG

Niš - Mediana

29.03.2012

90

205171

GRADSKO PROLEĆE

Loznica

29.03.2012

90

205165

PROXY COOL

Niš (grad)

29.03.2012

90

205149

CRNI VIR

Novi Sad - grad

29.03.2012

120

205135

PINK DIGITAL SYSTEM

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205123

MONTING-GRUP

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205126

MAROMAS SERBIAN

Beograd-Čukarica

29.03.2012

90

205093

CVAJA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205090

NS HIDROTERMA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205082

MAH 2+

Stara Pazova

28.03.2012

90

205076

GORNJI RESAVAC

Požarevac

28.03.2012

90

205067

DENTA LAND

Kruševac

28.03.2012

120

205061

IKS-FORHAND

Subotica

28.03.2012

120

205044

STRYDER

Beograd-Stari Grad

28.03.2012

120

205046

MITAR TOURIST

Ivanjica

28.03.2012

90

205033

SMART BET

Pančevo

28.03.2012

120

205031

FRONTERA

Bela Crkva

28.03.2012

90

205023

CITEL

Beograd-Voždovac

28.03.2012

90

205020

KARAT-ŠPED

Beograd-Vračar

28.03.2012

120

205017

BONEX PROFESIONAL

Beograd-Zvezdara

28.03.2012

90

204991

GLIŠOVIĆ SMN

Gornji Milanovac

28.03.2012

120

204985

POLJODELATNOST

Novi Sad - grad

28.03.2012

120

204978

DANE

Kraljevo

27.03.2012

90

204970

IMAK

Beograd-Zvezdara

27.03.2012

90

204953

EKO ZLATAR VAROŠ

Beograd (grad)

27.03.2012

90

204945

SIDRAG

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204940

INFO-STRANE

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204938

MULTIMEDIA CONCERTS

Beograd-Palilula

27.03.2012

90

204934

DANIKO

Ćuprija

27.03.2012

120

204929

JEZERO SIGET

Zrenjanin

27.03.2012

120

204926

EURO MEAT

Pančevo

27.03.2012

120

204917

LANGHTON INVESTMENTS

Novi Sad - grad

27.03.2012

120

204911

SOFTECH SEE

Beograd-Stari Grad

27.03.2012

90

204892

AGROSIMEX

Zrenjanin

27.03.2012

120

204895

CORONA

Beograd-Savski Venac

27.03.2012

90

204875

ENTUZIJAZAM

Beograd-Voždovac

26.03.2012

90

204872

SNOW IMPEX

Beograd-Vračar

26.03.2012

90

204867

ZAGRAĐE

Smederevo

26.03.2012

90

204864

MAVINETA

Kraljevo

26.03.2012

90

204890

 

Velika Plana

26.03.2012

90

204849

BEOPROJEKT INŽENJERING VVG

Beograd (grad)

26.03.2012

90

204843

ADI TOLS

Pančevo

26.03.2012

90

204836

DUNIT

Niš - Mediana

26.03.2012

90

204830

PLUS DEXIN FILM

Beograd-Čukarica

26.03.2012

120

204827

LIMITED VISOKOGRADNJA

Jagodina

26.03.2012

90

204824

JEZAVA

Smederevo

26.03.2012

120

204815

A & D INSTITUT

Beograd-Voždovac

26.03.2012

120

204802

JUGOPROMET

Ćuprija

26.03.2012

90

204799

DOM-LESNA

Beograd-Palilula

26.03.2012

120

204796

PINGIĆ

Smederevo

26.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 2.4.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.