Aktuelne vesti na dan 09. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 09. april 2012



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 42 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ OD 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • RAČUNOVODSTVENA EVIDENCIJA SLUŽBENIH PUTOVANJA U ZEMLJI I INOSTRANSTVO - ZA JAVNI SEKTOR, KOJI PRIMENJUJE KONTNI PLAN ZA BUDŽETSKI SISTEM
  • OVLAŠĆENJA ŠKOLSKOG ODBORA U VEZI SA POLOŽAJEM DIREKTORA PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:

OSNOVNI POJMOVI O PRANJU NOVCA I FINANSIRANJU TERORIZMA

STRATEGIJA OBRAZOVANJA - KORAK UNAZAD?

Mnoga školska znanja su neophodna za uspeh na poslu, ali iz toga ne sledi da što više ljudi treba što više vremena da provede u školi i sticanju diploma. Posle neumornog rada 13 koordinatora, devet stranih recenzenata, i više od 100 eksperata u raznim ulogama, svetlost dana je ugledala i Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Uprkos prisustvu velikog broja specijalizovanih stručnjaka, dugo očekivana strategija nudi malo originalnih misli i rešenja i u velikoj meri produbljuje intelektualni konformizam u viđenju načina života, funkcionisanja institucija i rezultata obrazovanja u uspešnijim društvima.

Autori strategije veruju da je moguće i poželjno da sistem formalnog obrazovanja oblikuje sve društvene aktivnosti - od strukture buduće ekonomije do osnovnih društvenih vrednosti. U skladu sa tim, obrazovanje posmatraju kao,,otvoren sistem" i kritikuju prethodne parcijalne pokušaje rešavanja konkretnih obrazovnih problema. A zapravo taj stari pristup je bio bolji, makar zato što je bio fokusiran i manje je mogao da pokvari. Sveobuhvatnost strategije je već ionako veoma komplikovanu temu učinila nerešivom - analize stanja su površne, a generalizacije o fundamentalnim društvenim pitanjima se daju olako i uz malo obrazloženja.

Pogrešne premise o privredi

Na primer, autori strategije polaze od premise da će privreda Srbije biti zasnovana na preduzetništvu obrazovane populacije, pri čemu se obrazovanje meri sticanjem visokih zvanja. Ostavimo za trenutak po strani činjenicu da su najuspešniji preduzetnici novijeg doba napustili fakultet da bi se u potpunosti posvetili razvijanju biznisa (jedan od najpoznatijih preduzetnika u Silicijumskoj dolini Piter Til čak daje stipendije mladima da ne studiraju). Opšti problem je što niko ne zna koje će delatnosti biti potrebne ili isplative u budućnosti ili na određenom prostoru. Upravo u tome se sastoji talenat uspešnih preduzetnika - da među prvima otkriju potrebu koja drugima nije očigledna, i svakako nije deo nekakve bajate strategije. Formalno obrazovanje ne treba i ne može da teži da zadovolji ,,potrebe privrede" jer niko - a ponajmanje pedagoški eksperti i univerzitetski profesori - ne može da kaže kako te potrebe izgledaju danas a kamoli u budućnosti. Ako ćemo već da zadovoljavamo potrebe privrede, školovanje treba da traje što kraće, a radni odnos da započne što ranije. To je zato što najveći deo znanja koje je potrebno za obavljanje poslova na radnom mestu će se uvek sticati radnim iskustvom, a ne u školi. Sa izuzetkom malog broja profesija, nijedno školovanje, ma kako orijentisanona praksu, ne može da se adekvatno fokusira na specifične probleme koji se javljaju u makar jednoj konkretnoj radnoj organizaciji, a kamoli u svim mogućim organizacijama u koje će se svršeni diplomci uputiti. Na jednom mestu, autori strategije pomalo naivno razočarani lošim međuljudskim odnosima koji vladaju u mnogim školama, vajkaju se što direktori škola nisu formalno edukovani u menadžmentu, debelo precenjujući sposobnost akademskih opservacija da promene odnose u kolektivu.

Štancovanje diploma

U skladu s vizijom diplome kao najvećeg društvenog dobra, među najvažnije ciljeve strategije je postavljeno umnožavanje broja ljudi u posedu srednjoškolskih (i naročito gimnazijskih), fakultetskih i doktorskih diploma, uprkos tome što se u oceni trenutnog stanja priznaje da sadašnji diplomci i doktoranti baš i nisu bog zna kako pripremljeni za radni odnos. Autorima je očigledno lakše da poveruju da će se pojaviti nikad nigde realizovan univerzitet prilagođen privredi nego da odustanu od vizije nagomilavanja diploma kao puta u društvo uspešnih. Pri svemu tome, to društvo uspešnih uveliko preispituje premise koje se u strategiji i dalje tretiraju kao bogom dane. Teško da prođe mesec dana u kojem ne izađe nova studija koja pokazuje da prosečan student na fakultetu ne nauči ništa, da se diplomirani pravnici i doktori nauka bore za poslove daleko ispod svojih kvalifikacija, i da je osnovna vrednost diplome za poslodavca ta da diploma šalje signal da student poseduje inteligenciju, radne navike i sposobnost prilagođavanja, a ne bilo kakvo konkretno znanje. Uostalom, odavno je poznato da neke velike firme u finansijskom i tehnološkom sektoru zapošljavaju diplomce i doktorande čuvenih univerziteta i kada su ovi završili fakultete i specijalizacije u oblastima poput filozofije ili istorije umetnosti - dakle, bez ikakve veze sa onim čime će se baviti. Ali broj izuzetno sposobnih ljudi je vrlo mali, a veštačko podsticanje prosečnih ka što dužem formalnom obrazovanju samo usporava to isto prilagođavanje privredi kojem se navodno teži. Mnoga školska znanja su neophodna za uspeh na poslu, ali iz toga ne sledi da što više ljudi treba što više vremena da provede u školi i sticanju diploma. U vreme kada vodeći svetski univerziteti, kao što je MIT, najavljuju globalne sertifikate o savladanim pojedinačnim ispitima, naš strateški pogled u budućnost polako već postaje stvar prošlosti.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 5.4.2012.

POZIV EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA ZA UČEŠĆE NA DVODNEVNOM SEMINARU KOJI JE NAMENJEN ADVOKATIMA U SRBIJI: • od 15. do 16.5.2012. godine •

Advokatskoj komori Srbije dostavljen je poziv Evropskog suda za ljudska prava za učešće na dvodnevnom seminaru koji je namenjen advokatima u Srbiji. Seminar se održava 15. i 16.05.2012. Pozivamo sve zainteresovane advokate da se upoznaju sa programom edukacije i podnesu prijave na obrazcu koji se dostavlja u prilogu. Prijave se podnose i Advokatskoj komori Srbije i Evropskom sudu za ljudska prava.

Pozivamo vas da članove vaše komore upoznate sa ovim programom. Kliknite na linkove ispod za preuzimanje fajlova: •Application form Training Session on Human Rights Serbia http://www.akv.org.rs/novost.html?id=135 (ONLINE)

 •Training Session on Human Rights Serbia http://www.akv.org.rs/dl/Training%20Session%20on%20Human%20Rights%20Serbia.PDF (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 6.4.2012.

POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI IZMEĐU USTAVNOG SUDA SRBIJE I USTAVNOG SUDA RUMUNIJE

Predsednik Ustavnog suda Srbije dr Dragiša B. Slijepčević i predsednik Ustavnog suda Rumunije Augustin Zegrean potpisali su u Ustavnom sudu Protokol o saradnji između Ustavnog suda Srbije i Ustavnog suda Rumunije. Predsednici dva Suda Protokol su potpisali izražavajući želju za unapređenje bilateralne saradnje, razmenu stručnih znanja i iskustava, prepoznajući postojanje obostranog interesa za promovisanje međusobne saradnje, a u nameri da se pruži adekvatan okvir za buduću institucionalnu saradnju.

Potpisnici Protokola su saglasni da prodube svoju saradnju sprovođenjem i razvijanjem programa koji doprinose jačanju njihovih prijateljskih odnosa i razvoju njihovih institucionalnih kapaciteta. Buduća saradnja ogledaće se u bilateralnim susretima sudija i savetnika radi neposredne razmene znanja i iskustva, u uporednopravnim i drugim projektima, razmeni odluka potpisnika Protokola koje tretiraju pitanja od opšteg ustavnopravnog značaja ili pitanja od interesa nekog od potpisnika, kao i u razmeni biltena sudske prakse i drugih publikacija od značaja za ostvarivanje nadležnosti potpisnika.

Nakon potpisivanja Protokola održan je sastanak predsednika i sudija Ustavnog suda Srbije i delegacije Ustavnog suda Rumunije koju predvodi predsednik tog suda, a u razgovoru je zaključeno da će iskustva i mišljenja razmenjena na današnjem sastanku značajno doprineti unapređenju buduće saradnje ustavnih sudova Republike Srbije i Rumunije. Delegacija Ustavnog suda Rumunije u poseti Ustavnom sudu Srbije boravi od 5. do 8. aprila.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 8.4.2012.

PROJEKAT VEZAN ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI PRAVOSUĐA I BORBU PROTIV DISKRIMINACIJE

Udruženje javnih tužilaca i njihovih zamenika Srbije realizovalo je projekat Položaj pravosudnog sistema u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, posebno se baveći borbom protiv diskriminacije i neefikasnosti.

Projekat je paralelno realizovan u pravosudnim institucijama regionalnog karaktera u Vranju i Novom Pazaru.

 - Cilj projekta bio je smanjenje diskriminacije po etničkoj i religijskoj osnovi i efikasnija implementacija nacionalnog antidiskriminacionog zakonodavstva, kao i razvijanje najboljeg modela za pravosudnu zaštitu žrtava diskriminacije. Zato smo i formirali fokus grupe sa predstavnicima tužilaštava iz dva grada na osnovu kojih smo realizovali ovo istraživanje - kaže za Danas Danijela Trajković, zamenica višeg tužioca u Vranju.

Saradnik Instituta za uporedno pravo dr Mario Reljanović koji je sa još nekoliko saradnika bio vođa projekta ukazao je da su u prošloj godini poverenici za zaštitu ravnopravnosti upućene 552 pritužbe koje u sebi sadrže elemente diskriminacije.

- Najviše pritužbi, 77 procenata, podnela su fizička lica, a one se u 32 odsto slučajeva odnose na diskriminaciju u zapošljavanju. Kao počinioci diskriminacije u najvećem broju slučajeva javljaju se organi javne vlasti, a potom slede privatna lica, uglavnom poslodavci - kaže Reljanović.

Istraživanje je pokazalo da su u Novom Pazaru najčešće žrtve diskriminacije osobe sa posebnim potrebama, kao i romska populacija. U oba grada istraživanje pokazuje da se najčešći vidovi diskriminacije javljaju u oblasti zapošljavanja. Istraživanje ukazuje da ni među podnosiocima pritužbi, ali ni među predstavnicima pravosuđa, civilnog sektora i medija ne postoji jasno razgraničenje kada je u pitanju član 317 KZ Srbije koji se odnosi na izazivanje rasne, verske i druge netrpeljivosti.

- U tom kontekstu treba nastaviti edukaciju predstavnika civilnog sektora koji se bave oblašću pružanja pravne pomoći žrtvama diskriminacije - naglasio je Reljanović. On je naveo da i dalje kod građana postoji određena mera nepoverenja u pravosudne institucije, da u tom kontekstu treba početi sa kontinuiranom primenom plana za unapređenje "pristupa pravdi".

Istraživanje je pokazalo da je od 11 krivičnih prijava koje su podnete po članu KZ vezano za diskriminaciju, u Novom Pazaru presuda doneta u jednom predmetu, u jednom je u toku istraga a ostale prijave su odbačene. U Vranju su registrovana dva slučaja od kojih je jedan procesuiran. "Ovaj korisni projekat nama iz tužilaštva pokazao je da u ovim delovima Srbije još uvek ne funkcioniše mehanizam zaštite od diskriminacije kako bi se izbegli slučajevi sudskog procesuiranja. Istovremeno, neophodno je da organizacije civilnog društva strankama koje im se obrate sa sumnjom da su diskriminisane ukažu da je pravosuđe prava adresa za rešavanje problema", kaže Trajkovićeva. Ovaj projekat je realizovan uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji uz partnerstvo eksperata iz Instituta za uporedno pravo.

Izvor: Vebsajt Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, 8.4.2012.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE O GLASANJU DRŽAVLJANA REPUBLIKE SRBIJE KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU

Republička izborna komisija obaveštava državljane Srbije koji imaju boravište u inostranstvu da imaju pravo da na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, raspisanim za 6.maj 2012. godine, glasaju u inostranstvu, ako najkasnije do 14. aprila 2012. godine, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u zemlji boravka, podnesu zahtev da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Biračko mesto u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u zemlji boravka biće otvoreno ukoliko se za glasanje prijavi najmanje 100 birača.

Državljani Srbije koji se ne prijave do 14. aprila 2012. godine, neće biti u mogućnosti da glasaju u inostranstvu, već će svoje biračko pravo moći da ostvare u Srbiji, u mestu prebivlišta.
Republička izborna komisija skreće pažnju da, zahtev da na predstojećim izborima glasaju u inostranstvu, mogu da podnesu samo birači koji su već upisani u Jedinstveni birački spisak.

Ukoliko državljanin Srbije koji ima biračko pravo i želi da glasa u inostranstvu nije upisan u Jedinstveni birački spisak, potrebno je da, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u zemlji boravka, najkasnije do 14. aprila 2012. godine, podnese zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak, i istovremeno i zahtev za upis podatka da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Ako državljanin Srbije ne zna da li je upisan u Jedinstveni birački spisak, može, preko zvanične internet stranice Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, www.drzavnauprava.gov.rs (ONLINE), da izvrši uvid - unošenjem svog jedinstvenog matičnog broja u pretraživač "Provera upita u birački spisak".

Za sve dodatne informacije i pojašnjenja birači se mogu obratiti diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u zemlji boravka.

Izvor: Vebsajt Republičke izborne komisije, 5.4.2012.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE PODSEĆA NA OBAVEZU DOSTAVLJANJA PODATAKA O OTKUPNOM MESTU

Poštovani privrednici,podsećamo vas na obavezu dostavljanja podataka o otkupnom mestu Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede pre početka otkupa.

Kako bismo vam olakšali ovu obavezu, pored dostavljanja podataka o otkupnim mestima pisanim putem uveli smo i mogućnost dostavljanja podataka elektronskim putem na e-mail adrese:

djordje.popovic@mtu.gov.rs ili lejla.garic@mtu.gov.rs
Obrazac-podaci o otkupljivaču-pogledajte ovde: http://www.mpt.gov.rs/articles/view/13/2892/Podsećanje-na-obavezu-dostavljanja-podataka-o-otkupnom-mestu.html (ONLINE)
Informacija-otkupno mesto-pogledajte ovde: http://www.mpt.gov.rs/articles/view/13/2892/Podsećanje-na-obavezu-dostavljanja-podataka-o-otkupnom-mestu.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 6.4.2012.

REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE PODSEĆA POSLODAVCE DA JE 30. APRIL KRAJNJI ROK ZA DOSTAVU PRIJAVA PODATAKA O STAŽU I ZARADAMA ZA 2011. GODINU ZA ZAPOSLENE I OSNIVAČE KOJI SU U RADNOM ODNOSU U SVOM PREDUZEĆU

Nepoštovanje tog roka smatra se prekršajem za koji su predviđene novčane kazne od 10.000 do 800.000 dinara za poslodavca, a od 2.500 do 50.000 za odgovorno lice, navedeno je u saopštenju PIO fonda.

Oni napominju da preliminarnu kontrolu obrazaca, sa podacima o zaradama i stažu zaposlenih u prethodnoj godini, poslodavci mogu proveriti elektronski, odnosno preko internet sajta Fonda.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 6.4.2012.

KONVENCIJA SAVETA EVROPE O BORBI PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I NASILJA U PORODICI: Nove mere zaštite žrtava nasilja u porodici i oštrije kazne

Pristupanjem Konvenciji Saveta Evrope o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici Srbija se obavezuje na uvođenje mere hitne zaštite žrtve - iseljavanja, odnosno zabrane prilaska počiniocu, izjavila je danas predstavnica Srbije u Ekspertskom komitetu za izradu Konvencije Gordana Gasmi.

Gostujući na RTS-u, ona je precizirala da Konvencija, kojoj je 4. aprila pristupila Srbija, predviđa uvođenje novih krivična dela - psihičkog i ekonomskog nasilja, kao i pooštravanje kaznene politike.

"Takođe, koncept sigurnih kuća je dopunjen hitnom merom zaštite žrtve, iseljavanjem počinioca, odnosno zabranom prilaska. Primenjivaće se na osnovu procene rizika, a za cilj ima bezbednost žrtve", istakla je Gasmi.

Prema njenim rečima, Konvencija zemljama potpisnicama daje i preporuke za harmonizuju kaznenu politiku i pooštravanje sankcija, pre svega smanjivanjem raspona između najniže i najviše, imajući u vidu da se obično propisuju blaže kazne.

Gasmi je ukazala da Srbija ima i zadatak da formira koordinaciono telo koje će pratiti primenu Konvencije, kao i da problemu nasilja pristupi multisektorski, istakavši da je već zaključen opšti protokol o saradnji nadležnih službi.

Predstavnica Srbije u Ekspertskom komitetu za izradu Konvencije dodala je da Srbiji prvenstveno predstoji ratifikacija Konvencije, čiji je fokus na ženama i rodno zasnovanom nasilju.

Srbija je 4. aprila u Strazburu zvanično pristupila Konvenciji SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čime je potvrdila odlučnost i posvećenost u borbi tog ozbiljnog društvenog problema.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 6.4.2012.

MEMORANDUM O STRATEGIJI DINARIZACIJE FINANSIJSKOG SISTEMA SRBIJE: Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije potpisale Memorandum o strategiji dinarizacije

Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije potpisale su Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije. Cilj ove strategije je postizanje zadovoljavajućeg stepena upotrebe dinara radi dodatnog jačanja finansijske i makroekonomske stabilnosti zemlje.

Memorandumom su definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje će se preduzimati radi jačanja poverenja u nacionalnu valutu i njenu upotrebu u finansijskom sistemu.

Potpisivanjem ovog dokumenta, Narodna banka Srbije i Vlada prepoznale su neophodnost veće upotrebe dinara u finansijskom sistemu, što će, pored doprinosa većoj finansijskoj stabilnosti, umanjiti rizik od promene deviznog kursa, ojačati efikasnost monetarne politike i time pomoći stvaranju preduslova za održivi i snažni privredni razvoj. http://www.nbs.rs/internet/latinica/30/MemorandumVladaDinarizacija_20120406.pdf (ONLINE)

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 8.4.2012.

ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: Proces prilagođavanja nacionalnog zakonodavstva pravnom poretku EU predstavlja dobar put za postizanje veće konkurentnosti domaće privrede

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je podsetio da Zakon o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim.red.) koji je stupio na snagu 1. novembra 2009. godine predstavlja evropski usklađen propis, koji Komisiji za zaštitu konkurencije daje puna ovlašćenja, a to znači i mogućnost izricanja visokih kazni.

Bugarin je, međutim, naglasio da cilj zaštite konkurencije nije i ne sme biti isključivo kažnjavanje, već postizanje većeg stepena konkurentnosti i edukacija učesnika na tržištu.

Zbog toga, dodao je, treba jasno znati gde su granice dopuštenog ponašanja na tržištu, koje su obaveze učesnika na tržištu, kakve su specifičnosti postupka, visine sankcija i mogućeg imuniteta.

"Efikasna konkurencija predstavlja osnovni preduslov za postojanje tržišne ekonomije i zbog toga Evropska unija tom području posvećuje posebnu pažnju, jer bez efikasne konkurencije, jedinstveno tržište ne bi postojalo", ocenio je Bugarin.

Slovenački ekspert koji je učestvovao u pregovorima o pristupanju Slovenije EU Andrej Plahutnik, rekao je da je analizirajući koncentracije koje proučavaju nacionalne komisije za zaštitu konkurencije došao do zaključka da se "kontrolišu one koje su nebitne za uticaj na konkurenciju".

On je naveo da vlada pogrešno uverenje da je usklađivanje nacionalnog zakonodavstava sa evropskim preduslov efikasne kontrole koncentracije, jer prema njegovim rečima, da bi se taj posao obavljao, to usklađivanje i nije neophodno.

Plahutnik je istakao da je prilikom kontrole koncentracije važno precizno definisati šsta se podrazumeva pod relevantnim trzištem i koji proizvod je predmet kontrole.

On je ukazao da i EU ima probleme u otkrivanju kartela na tržištu, te u nekim slučajevima primenjuje sistem imuniteta za onog ko otkrije Komisiji nepravilnosti i dostavi dokumentaciju što, međutim, ne znači i da je oslobođen tužbe za naknadu štete.

Takođe, EU je utvrdila i da je to nedovoljno pa je posegla za direktnom pogodbom i smanjivanjem kazne ako određeni učesnik preda potrebnu dokumentaciju.

Dokazati zloupotrebu položaja je još gore, te je tako EU, istakao je on, uvela mogućnost da firma iznese predlog svojih obaveza i ukloni uočene nedostatke.

Ekonimista Miroljub Labus, koji je takođe učestvovao na ovom skupu, istakao je da će se EU kada se otvori poglavlje osam - koje se odnosi na pitanja konkurencije i državne pomoći, interesovati šta smo uradili a ne da li imamo potrebne institucije.

"Reći će, imate institucije, ali da vidimo šta ste uradili", kazao je Labus.

On je istakao da je uloga javnosti u raspravi o zaštiti konkurencije veoma važna, te je ne bi trebalo isključivati i u toku vođenja postupka, ali naravno treba iznositi "činjenice a ne vrednosne sudove".

Labus se osvrnuo i na politiku kažnjavanja ističući da su kazne visoke i da ne prate ekonomsku snagu preduzeća.

On je naveo podatak da su za poslednjih 12 meseci izrečene kazne u vrednosti od 3,5 milijardi dinara za restriktivne sporazume, a oko 400 miliona dinara za zloupotrebu položaja.
Razlog za zabrinutost je što su kazne primenjene u slučaju 33 preduzeća, od kojih je danas 21 firma u stečaju ili ima manji profit, kazao je on.

Izvor: Tanjug, 8.4.2012.

NOVE UREDBE ZA PODSTICAJ VOĆARSTVA I POVRTARSTVA DO KRAJA APRILA

Pomoćnik ministra poljoprivrede u Vladi Republike Srbije Miloš Milovanović rekao je danas da će Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede do kraja aprila doneti uredbe o subvencionisanju voćarske i povrtarske proizvodnje u 2012. godini.

Milovanović je u izjavi novinarima rekao da je uredba u finalnoj fazi izrade, a kroz nju će se omogućiti proizvođačima koji se bave voćarskom i povrtarskom proizvodnjom investiciona podrška za opremu i mehanizaciju kroz bespovratna sredstva u iznosu do 50 odsto vrednosti ulaganja, kako bi unapredili konkurentnost.

On je naveo da će za sprovođenje te uredbe iz budžeta biti izdvojeno više novca nego 2011. godine, i objasnio da je razlog primene različitog modela podrške za poljoprivredne proizvođače koji se bave povrćem i voćem i one koji se bave ratarstvom, predstavljaju različiti načini proizvodnje, ali i prinosi.

Potrebna podrška za proizvođače voća i povrća je mehanizacija i oprema, poput sistema za navodnjavanje, oprema za doradu i preradu, ali i za marketing i pripremu proizvoda za tržište što može da unapredi konkurentnost, dodao je Milovanović.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 8.4.2012.

VLADA RS DONELA UREDBU O OBAVEZNOJ PROIZVODNJI I PROMETU HLEBA OD BRAŠNA "T-500’’, KOJA VAŽI DO 30. SEPTEMBRA 2012. GODINE

Uredba je objavljena u Sluzbenom glasniku RS, broj 24/2012

Član 1

Ovom uredbom se uređuje obavezna proizvodnja i promet hleba od brašna "T-500", određuje se maksimalna visina marži, remitenda i rokovi plaćanja privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom hleba od brašna "T-500" (u daljem tekstu: proizvođači hleba).

Član 2

Proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna "T- 500" u količini od najmanje 40% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.
Hleb od brašna "T-500" iz stava 1. ovog člana, je vekna najmanje težine 500 grama, sa sledećim osnovnim sastojcima: 370 grama brašna "T-500", so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama (za veknu težine 500 grama).

Član 3

Najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2%.

Član 4

Najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 7%.
Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasas konto i sl.) ne može biti veća od 9,14% u odnosu na proizvođačku cenu hleba.
Proizvođačka cena iz stava 2. ovog člana se obračunava u visini do 37,33 dinara po vekni hleba.

Član 5

Trgovci koji prodaju na malo hleb iz člana 2. ove uredbe, mogu da vrate proizvođaču hleba do 5% (remitenda) od nabavljene količine na dnevnom nivou.
Rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb.

Član 6

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb iz člana 2. ove uredbe, odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama iz čl. 3, 4. i 5. ove uredbe.
Uz kaznu iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Član 7

Nadzor nad primenom ove uredbe obavlja Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Član 8

Ova uredba stupa na snagu 1. aprila 2012. godine, a važi do 30. septembra 2012. godine.

PROTOKOLI O MEĐUSOBNOM PRIZNAVANJU I PRIHVATANJU DOKAZA O ISPUNJENOSTI PROPISANIH USLOVA O HRANI I HRANI ZA ŽIVOTINJE BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA I O SARADNJI U OBLASTI ZAŠTITE ZDRAVLJA BILJA: U Privrednoj komori Srbije potpisana su dva protokola o saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine, a njihova primena treba da omogući lakši promet poljoprivednih proizvoda između dve države

Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine potpisali u Privrednoj komori Srbije dva protokola, koji će omogućiti lakši promet poljoprivrednih proizvoda između dve države.

Potpisani su protokoli o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog i mešovitog porekla i o saradnji u oblasti zaštite zdravlja bilja. Te dokumente su potpisali ministar poljoprivrede Srbije Dušan Petrović i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović.

Petrović je posle potpisivanja protokola kazao novinarima da će oni uspostaviti novi način trgovine između Srbije i BiH i olakšati spoljnotrgovinsku razmenu.

"Od danas će između Srbije i BiH biti manje nevolja i trošenja vremena kada je reč o trgovini hranom. Ovo je veliki podsticaj privredi jer priznajemo jedni drugima laboratorijske nalaze akreditovanih laboratorija", kazao je Petrović.

Naglasio je da su ugovori o prometu hrane od velike pomoći za mala i srednja preduzeća, jer velika preduzeća, kako je rekao, uvek nađu način da se izbore sa preprekama.

Ministar Dušan Petrović izjavio je da očekuje i vrlo brzu stabilizaciju kursa dinara i da neće biti značajnih promena vrednosti nacionalne valute. Petrović je rekao novinarima da Narodna banka Srbije u poslednjim nedeljama i mesecima preduzima vrlo ozbiljne intervencije, dodajući da je vrlo važno da izbegnemo skokovite promene kursa.

"Kurs je nešto niži nego što je bio prethodnih dana i nedelja, ali je vrlo važno da nemamo dramatična dnevna i sedmična pomeranja kursa", rekao je Petrović. On je istakao da vlada sve čini što je u njenoj moći da ne otežava, već naprotiv da olakšava, posao monetarnih vlasti i izrazio uverenje da će centralna banka uspeti da učini sve što je moguće da bi smo imali što predvidljiviju situaciju u pogledu kretanja kursa dinara. Kada je reč o cenama životnih namairnica, Petrović je podvukao, da su one stabilne od početka ove godine, nakon što su trgovačke marže za brašno, šećer, ulje, meso i mleko, ograničene na deset odsto.

Mirko Šarović je rekao da će potpisani protokoli unaprediti saradnju između dve države i pojeftiniti protok roba. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da je srpska privreda od primene CEFTA sporazuma insistirala na potpisivanju dokumenta koji će olakšati promet hrane u regionu. "Videli smo da, kada postoji dobra volja, za tri meseca može sve da se uradi", naglasio je Bugarin.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 8.4.2012.

OKRUGLI STO: PRIMENA MERA ZAŠTITE OD POŽARA PRILIKOM PLANIRANJA, PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OBJEKATA: • 12. april 2012. godine •

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda organizuje Okrugli sto na temu: Primena mera zaštite od požara prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje objekata

Gost Okruglog stola će biti gospodin Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova - načelnik Sektora za vanredne situacije

Okrugli sto će biti održan u četvrtak, 12. aprila 2012. godine u 13:00 časova, u sali IV-A Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.

Molimo Vas da svoje učešće potvrdite Udruženju građevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda, na telefon 2646-633 ili e-mail: gradjevinarstvo@kombeg.org.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 8.4.2012.

PRVA KONFERENCIJA O FORFEJTINGU: • 17. april 2012. godine •

U organizaciji Internacionalne asocijacije za forfejting (IFA) i MARFIN FAKTORA i REAL FAKTORA, članova Sekcije za faktoring Privredne komore Beograda, biće održana celodnevna Konferencija o forfejtingu

Seminar će biti održan u periodu od 10.00 - 18.00 časova, u Grand Casinu, Bulevar Nikole Tesle 3, 11080 Beograd. Učešće je bez kotizacije.

Usled ograničenog broja slušalaca, neophodno je da Vaš dolazak potvrdite zaključno sa 10. aprilom 2012. godine, gospodinu Vladi Rosicu, na e-mail: v.rosic@realfactor.rs.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda,

POČINJE OBUKA STRUČNJAKA ZA IZDAVANJE ENERGETSKIH PASOŠA

Inženjerska komora Srbije počinje obuku 240 polaznika iz oblasti enegretske efikasnosti zgrada, koja će trajati do 5. maja, najavljeno je iz komore.

Prvi stručni ispit, namenjen diplomiranim inženjerima građevine, arhitekture, mašinstva i elektrotehnike biće organizovan u junu, a licence će se dodeljivati u julu.

Na osnovu njih će Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izdavati licence za firme i inženjere koji će potom potpisivati energetske pasoše neophodne građevinskim investitorima, a ceo proces počinje 30. septembra.

Ukoliko investitor želi da dobije upotrebnu dozvolu, moraće uz projektnu dokumentaciju da priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta na osnovu koje će se izdavati energetski pasoši.

Izvor: Tanjug, 8.4.2012.

OBAVEŠTENJE PODNOSIOCIMA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Obaveštenje podnosiocima projekata na Javni poziv koji je raspisalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012. godini.

- Prilikom podnošenja projekta obavezno popuniti Prijavni obrazac 1. u formi koja je data u Javnom pozivu. Nepopunjen ili nepotpun Prijavni obrazac 1. smatraće se nedostatkom i takve prijave neće biti razmatrane.

- Dostaviti Investicioni program sanacije energetskih gubitaka na objektu, izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1 Javnog poziva), a sa sadržajem koji je dat u Prilogu 1 Javnog poziva. Investicioni program mora biti izrađen i overen od strane privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inženjeringa.

- Dostavljanje nekog drugog dokumenta, studije, projekta, umesto Investicionog programa sanacije energetskih gubitaka na objektu ili Investicionog programa sanacije energetskih gubitaka na objektu koji nije urađen u skladu sa Uputstvom za izradu investicionog programa (Prilog 1 Javnog poziva), smatraće se nedostatkom i takve prijave neće biti razmatrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 8.4.2012.

PROTIVLJENJE UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE ZBOG NAJAVA PORESKE UPRAVE DA OD 1. JULA BANKE NEĆE MOĆI DA ISPLATE ZARADE KLIJENTIMA UKOLIKO NJIHOV POSLODAVAC NIJE UPLATIO POREZE I DOPRINOSE NA PLATE

Najava Poreske uprave, da od 1. jula banke neće moći da isplate zarade klijentima ukoliko njihov poslodavac nije uplatio poreze i doprinose na plate, izazvala je protivljenje Udruženja banaka Srbije, koje smatra da to nije posao koji bi banke trebalo da rade.

Direktor tržišta u KPMG-u Milica Bisić ocenila je da najavljena mera nije svrsishodna "jer banke nisu deo Poreske uprave, ni državni organ, niti bilo šta slično, niti one, u suštini, mogu imati uvid u sve ono što njihovi klijenti rade - da li plaćaju ili ne plaćaju plate, doprinose i drugo".

Ona je navela da, načelno gledano, poslodavac koji isplaćuje platu, isplaćuje poreze i doprinose, a oni koji ne plaćaju, isplaćuju zaposlene u gotovini u celini ili delimično, što znači da banke s tim nemaju veze jer to znači da isplata delimično ide preko računa, na šta se plaćaju doprinosi, a delimično ide u kešu.

- Znači najveći deo neplaćanja ili utaje, odnosno kršenja propisa, jeste povezan sa gotovinskim poslovanjem - rekla je Bisić.

Prema njenim rečima, poslodavci koji isplaćuju neto zarade su najvećim delom preduzeća u restruktuiranju i slično "koji to rade sa blagoslovom nadležnih organa".

Bisić je navela da je jedno od mogućih rešenja zajednički rad inspekcije rada i Poreske uprave, pri čemu bi inspekcije rada trebalo da proverava i utvrdi koliko ljudi radi "na crno", odnosno da li su svi prijavljeni i da onda te podatke dostavlja Poreskoj upravi ili da zajednički rade na tome.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da je ideja da banke budu uključene u sistem kontrole uplate poreza i doprinosa došla u trenutku kada je slabija naplata poreskih prihoda po raznim osnovama, zbog čega Poreska uprava čini sve napore kako bi bolje iskontrolisala naplatu, što je najlakše uraditi preko sistema banaka.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izjavio je ranije da od 1. jula banke neće moći da isplate mesečne zarade klijentima, ukoliko njihov poslodavac nije izmirio doprinose na plate.

On je precizirao da su poslodavci obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi.

S druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izrazio je nadu da banke, ipak, neće biti uključene u kontrolu uplata poreza i doprinosa istakavši da će udruženje učiniti sve da "banke ne rade posao koji nije njihov".

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: U Agenciji za restituciju kažu da ne mogu da procenjuju vrednost ukupne imovine koja se potražuje dok ne protekne zakonski rok od dve godine za podnošenje zahteva

Ukupno 1.015 zahteva za vraćanje imovine i obeštećenje stiglo je do sada u Agenciju za restituciju. Najvrednije zgrade za koje naslednici pripremaju zahtev za vraćanje su "Ruski car" u Beogradu i Tanurdžićeva palata u Novom Sadu.

 Zgrada restorana "Ruski car" na početku beogradske ulice Kneza Mihaila

Podnošenje zahteva počelo je 1. marta, a ranije procene bile su da se očekuje oko 150.000 zahteva u naredne dve godine. U Agenciji za restituciju kažu da ne mogu da procenjuju vrednost ukupne imovine koja se potražuje dok ne protekne zakonski rok od dve godine za podnošenje zahteva.

- Po isteku tog roka postojaće baza podataka sa svim zahtevima koji su podneti u navedenom roku i kada će moći konačno da se utvrdi imovina za koju su podneti zahtevi za vraćanje - dodaju u Agenciji za restituciju.

Potraživanja u Vojvodini

- Crkve i verske zajednice: 83.000 hektara, 1.300 stambenih i 700 poslovnih objekata
- Matica Srpska: 1.000 jutara zemlje, 80 stanova u Novom Sadu, dvorac Fantast sa ergelom
- Naslednici Dunđerskih i Tanurdžića: hotel Putnik, 60 stanova i lokala, 3.000 hektara zemlje, dvorac u Kulpinu
- Marija Grisa: Jodna banja, mlin i gradski park u Temerinu

Prema proceni koju je ranije izneo tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, više od četiri milijarde evra u nekretninama i obveznicama sliće se iz državnog u privatno vlasništvo zahvaljujući Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju.

Tokom 2014. biće poznato koje će nekretnine biti vraćene u naturi, a za koje vlasnici imaju pravo na obeštećenje u obveznicama. Ukupan iznos obeštećenja, kako je navedeno u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - prim.red.), ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra.

Najveće obeštećenje po jednom ranijem vlasniku je 500.000 evra, koliko najviše može da dobije i osoba koja je jedini zakonski naslednik oduzete imovine više bivših vlasnika.
Vlada Srbije do 31. decembra 2014. treba da donese uredbu o izdavanju državnih obveznica na 15 godina, a za starije od 70 godina na period od pet godina. Obveznice će biti nominovane u evrima, a predviđena je i kamata od dva odsto.

Najviše zahteva za vraćanje imovine podneto je u Vojvodini, a najveći potražilac, posle crkava i verskih zajednica je Matica srpska.

- Od kada je 1945. godine nacionalizovana imovina Matice srpske, naši nekadašnji stanovi prodavani su u nekoliko navrata, pa bi sa sadašnjim vlasnicima najpre grad Novi Sad trebalo da vodi maratonske sporove, a zatim Matica. Bilo bi primerenije da nas država obešteti uplaćujući nam određenu godišnju rentu, kako je činila i osamdesetih godina - kaže akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

ZAKON O FINANSIRANJU POLITIČKIH STRANAKA: Gotovo nijedan grad ni opština u Srbiji nisu poštovali zakon, već je za redovno finansiranje stranaka i za kampanju za lokalne izbore izdvajana suma novca koja nije u skladu sa propisima

Pojedine opštine u Srbiji izdvajale su nekoliko miliona više, neke milione manje, a ima i onih gde se ne zna koliko je dato strankama na vlasti jer sume nisu jasno izdvojene ili uopšte nisu ni javno objavljene. Olakšavajuća okolnost za kršenje zakona nije stavka - manje izdvojenih miliona, jer partije u tim opštinama mogu da tuže državu.

Transparentnost Srbija uradila je Istraživanje o trošenju novca iz budžeta lokalnih samouprava u sklopu monitoringa predizborne kampanje i da bi se proverilo da li opštine poštuju Zakon o finansiranju političkih subjekata. "Blic" objavljuje rezultate ovog najnovijeg istraživanja o trošenju novca iz budžeta namenjenog političkim partijama koje su na vlasti u opštinama.

Praćeni novac je iz budžeta lokalnih samouprava, a istraživanjem je obuhvaćeno 150 opština od 174, koliko Srbija ima zajedno sa KiM. I samo dve su imale tačnu izdvojenu sumu, i to - Surdulica - za finansiranje redovnog rada stranaka i Pančevo - za finansiranje izborne kampanje. U čak 40 odsto gradova i opština ne objavljuju se javno i ne ažuriraju informacije o budžetu, što je direktno kršenje propisa. Jedan od drastičnih primera je Jagodina, u kojoj se uopšte ne zna da li je izdvojeno šest miliona dinara preko dozvoljenog ili manje od iznosa planiranog zakonom.

Kada se analiziraju rezultati istraživanja u ovoj oblasti, najblaže rečeno, vlada konfuzija. Ne postoji pravilo u kršenju propisa - pojedine opštine su manje od propisanog izdvajale za redovno finansiranje, a više za kampanju, neke su imale obrnut princip, a neke su preterale u darežljivosti u oba slučaja.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija kaže za "Blic" da je u oba slučaja - bilo da su opštine izdvajale više ili manje novca od onog što je propisanog zakonom - to loše.

•Četrdeset odsto gradova i opština ne objavljuje i ne ažurira informacije o lokalnom budžetu.

- Generalno, u kontekstu aktuelne kampanje ako iznos nije precizno raspoređen, moguća je samovolja pri određivanju, ali i stranke koje smatraju da su oštećene mogu tražiti naknadu štete. U slučaju gde su opštine i gradovi izdvojili više od dozvoljenog novca može se doći u situaciju da stranke budu u obavezi da u naredni budžet vrate taj višak koji su dobile.

Međutim, teško je vratiti novac na taj način jer ukoliko ne prođu na izborima i ne ostanu na vlasti, taj veći iznos ne može da im se umanji u narednom budžetu - objašnjava Nenadić.
U drugom slučaju, ako je izdvojeno manje novca, samo na prvi pogled deluje kao bolja varijanta nego da stranke dobiju više para.

- Stranke imaju puno pravo da tvrde da su imale neravnopravne uslove za izbornu trku i da traže od države da im se ta šteta nadoknadi - ističe Nenadić.
On, međutim, naglašava da "ovi propusti lokalnih samouprava u vezi s budžetom nisu za čuđenje niti su jedini u Srbiji".

- Izdvojena suma za redovni rad političkih subjekata pogrešno je određena i u republičkom budžetu a da za finansiranje predsedničke izborne kampanje nije izdvojen ni dinar, iako je izborni proces, bez obzira na to da li je Boris Tadić skratio mandat, morao da započne ove godine - poručuje Nenadić.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

FORMIRANI PAKETI PROGRAMSKIH SADRŽAJA ZA INICIJALNU MREŽU ZA TESTIRANJE DIGITALNOG TV SIGNALA

Savet Republičke radiodifuzne agencije je na sednici održanoj dana 04. aprila 2012. godine razmatrao tehnološke mogućnosti za formiranje pet paketa različitih sadržaja u Inicijalnoj mreži za testiranje digitalnog TV signala i utvrdio spisak emitera http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF-VESTI/spisak_Inicijalna_mreza.pdf (ONLINE) čiji će se sadržaji naći u navedenim paketima.

Prilikom donošenja odluke o spisku emitera koji se mogu naći u jednom od paketa za emitovanje u Inicijalnoj mreži, Savet RRA je uzeo u obzir pojedinačne zahteve emitera kao i izjašnjenja emitera u pogledu programskih, tehničkih i materijalnih resursa da se i njihovi programi mogu eksperimentalno digitalno emitovati.

Podsećamo da je Savet RRA krajem prošle godine utvrdio da se u Inicijalnoj mreži moraju naći programski sadržaji javnog servisa - RTS 1 i RTS 2, kao i RTS digital i svi nacionalni komercijalni emiteri - TV Pink, TV Avala, TV Prva, TV B92 i Nacionalna Happy TV/HappyK.

Kako su stečene tehničke mogućnosti za formiranje i emitovanje različitih programskih paketa na različitim predajnicima ili grupi predajnika u Inicijalnoj mreži to je Savet RRA doneo odluka da se ovom spisku u skladu da zonom pokrivanja dodaju i:

1.Radiodifuzna ustanova Vojvodine "Radio televizija Vojvodine", Drugi program- RTV 2
kao i emiteri sa regionalnim pokrivanjem :
2. Javno preduzeće Radio televizija Kragujevac, iz Kragujevca - TV Kragujevac;
3. Javno preduzeće Radio televizija Vranje, iz Vranja-TV Vranje;
4. RTV " Belle Amie " d.o.o., iz Niša - TV Belle Amie i
5. Javno preduzeće za informisanje Novi Pazar, iz Novog Pazara- Regionalna TV.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 8.4.2012.

POZIV ZA SERTIFIKACIJU PRUŽALACA POSLOVNIH USLUGA U SRBIJI: • Rok za prijavu: 1. januar 2013. godine •

Inicijativa Projekta EU Unapređenje inovativnosti i konkurentnosti MSPP (ICIP), Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne agencije za regionalni razvoj

Cilj ove inicijative je da prema međunarodnim standardima proceni i sertifikuje individualne pružaoce usluga za podršku poslovanju i konsultante koji rade sa MSPP, kao i da im pruži mogućnost da budu prepoznati kao stručni profesionalci posebno osposobljeni za rad sa MSPP. Svrha je da se MSPP obezbedi kvalitetna i proverena podrška poslovnih konsultanata kroz programe i mere koje sprovode Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

 Ko može da se prijavi?

Sertifikacija je otvorena za svakog pružaoca usluga poslovne podrške koji radi sa MSPP kao konsultant, trener, ili savetnik. Kandidati treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog iskustva, relevantne akademske/profesionalne kvalifikacije i želju za kontinuiranim profesionalnim razvojem.

 Proces

 Sertifikacija je u skladu sa postojećom međunarodnom praksom i sastoji se od sledećih koraka:

1. Prijavljivanje (registracija) zainteresovanih
 2. Podnošenje prijava
 3. Pregled prijave
 4. Test znanja
 5. Razgovor sa kandidatom
 6. Sertifikacija (ako su koraci 3-5 zadovoljavajući)
 7. Nastavak profesionalnog razvoja i monitoring
8. Ponovna sertifikacija nakon 2 godine (ako je korak 7 zadovoljavajući)

Sertifikacija je zasnovana na ispunjavanju ključnih kriterijuma za efikasan rad sa MSP. Ovim procesom biće obuhvaćeni opšti savetnici, konsultanti i treneri koji mogu da rade sa MSP na projektima strateškog poslovnog razvoja od start-up, preko početne faze razvoja do rasta i internacionalizacije, kao i specijalizovani pružaoci usluga, odnosno konsultanti koji pružaju podršku MSP u užim i specijalizovanim oblastima kao što su uvođenje standarda kvaliteta, razvoj ljudskih resursa, finansijski menadžment, tehnologije itd. Ulogu sertifikacionog tela u Srbiji ima Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Konsultanti koji uspešno prođu proces sertifikacije biće upisani u registar kao autorizovani pružaoci usluga za nacionalne programe podrške MSP i istovremeno će biti predstavljeni na namenskom veb portalu za MSP.

 Kako se registrovati i prijaviti

Registracija počinje 23. januara 2012. na internet sajtu: www.icip-serbia.org.
Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: office@icip-serbia.org.
Konkursna dokumentacija
Konkursna dokumentacija nije objavljena.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA ORGANIZOVAĆE PREZENTACIJU "REFUNDACIJA (POVRAĆAJ) INOSTRANOG PDV-a ZA SRPSKE FIRME": • 11. april 2012. godine •

Privredna komora Beograda u saradnji sa preduzećem CASH BACK IMO organizovaće prezentaciju:Refundacija (povraćaj) inostranog pdv-a za srpske firme,u sredu, 11. aprila 2012. godine u 11 časova, Privredna komora Beograda, Kneza Miloša 12, sala na VI spratu.

Firma CASH BACK IMO je ekskluzivni zastupnik švajcarske firme CASH BACK koja se preko 25 godina bavi isključivo refundacijom PDV-a za pravna lica i ima svoje kancelarije u preko 30 država Evrope, Amerike i sveta. Ovo preduzeće je specijalizovano za usluge refundacije (povrata) PDV-a  iz inostranstva, za firme iz Srbije na ime troškova usluga načinjenih u inostranstvu.

Na ovaj način može se refundirati (vratiti) PDV koji su srpske firme platile u inostranstvu po osnovu troškova usluga, kao što su troškovi sajmova, seminara i simpozijuma; troškovi raznih kotizacija; troškovi hotelskog smeštaja; troškovi putarine i goriva; troškovi dorade i obrade proizvoda; iznajmljivanje automobila, poslovnih i sportskih zabava, itd.

Naknada za refundaciju usluga naplaćuje se tek nakon izvršenja refakcije. Stope PDV-a u Evropi se kreću od 17-25% što znači da se, u proseku, refundacijom može uštedeti 1/5 troškova.

Za sada je refundacija moguća iz 18 zemalja i to: Austrije, Belgije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Irske, Island, Izraela, Luksemburga, Malte, Monaka, Holandije, Norveške, Slovačke, Švedske i Velike Britanije. Iz Italije ukoliko trošak najavimo pre nastanka.

Refundacija PDV-a je moguća i iz republika ex Jugoslavije i to iz Bosne i Hercegovine (za određene usluge), iz Hrvatske iz Makedonije i Crne Gore.

U većini zemalja zahtevi za refundaciju za tekuću godinu se podnose do kraja juna naredne godine. To znači da je zahtev za refakciju PDV-a plaćenog tokom kalendarske 2011. godine moguće podneti najkasnije do 30. juna 2012. godine.

Molimo Vas da Vaše prisustvo sastanku potvrdite najkasnije do 10. aprila 2012. godine, putem e-maila milijana@kombeg.org.rs ili na tel. 2642-778, kontakt osoba je Milijana Tomanović.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 5.4.2012.

PRATILAC U LOVU I ŠUMSKI SEKAČ-MOTORISTA NOVI OBRAZOVNI PROFILI U ŠKOLAMA

Pratilac u lovu, šumski sekač-motorista, samo su neki od oglednih profila koji bi uskoro trebalo da zažive u srednjim stručnim školama. Ova nova zanimanja već su dobila pozitivnu ocenu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i sada se čeka odobrenje stručnog saveta Ministarstva prosvete i nauke.

 Odstrel divljači moguć je samo po dobijanju dozvole od pratioca

Inicijativa za pokretanje ta dva profila stigla je iz Šumarske škole u Kraljevu. Ideja se rodila jer je sve više povreda i smrtnih slučajeva u lovu i tokom seče šume.

- To je, u stvari, stručno osposobljavanje kadrova, koje bi kod nas trajalo po godinu dana nakon završene osnovne škole. Pravilnici koji prate Zakon o divljači i lovstvu koji je stupio na snagu 2010. godine, predviđaju da svaki lovac ima stručnog pratioca kako bi se smanjio broj nesreća. Odstrel divljači je moguć samo po njegovoj dozvoli. Takođe, na njemu je kasnije da obradi odstreljenu divljač. U Srbiji trenutno ima oko 320 lovišta i stalno se oživljavaju nova, tako da će ovaj profil biti veoma interesantan - kaže za "Blic" Miodrag Drenić, profesor u Šumarskoj školi u Kraljevu i inicijator pokretanja novih oglednih profila.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Blic", 8.4.2012.

DEŠAVANJA: KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI U 2012. GODINI: • Rok za prijavu: 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnog zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim Konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticaji), na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.
Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
1) naknadu troškova kupovine sadnica voćaka
2) naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:
1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako:
1) su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja, nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
3) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu
Lica iz stava 1. tačka 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačke 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski) ako su:
Lica iz stava 1. tačke 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja
1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. i 4. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon)
2) ako im je na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća
Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja bude ocenjen sa 10 i više poena.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade jagoda podignute na leto 2011, odnosno ostale voćne zasade podignute na jesen 2011. godine ili će voćni zasadi biti podignuti na proleće 2012. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog konkursa (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:
1) katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa fizičkim licem na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode koje se računaju od dana podnošenja prijave na konkurs
2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako zemljište koriste po osnovu ugovora o zakupu zemljišta zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. decembra 2020. godine, odnosno za period najmanje do 30. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode
3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo)
4) po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije) ne koriste podsticaje za podizanje istih proizvodnih zasada
5) pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 1. januara 2010. godine do 30. aprila 2012. godine
6) izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2010. i 2011. ili do 30. aprila 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi višnje i šljive sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka, odnosno jagode, maline ili borovnice
7) za proizvodne zasade konzumnih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama)
8) za proizvodne zasade industrijskih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje
9) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Član 4.

Pravo na podsticaj podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada i ako je najmanja površina zasada pod jednom voćnom vrstom:
1) 0,15 hektara po vrsti jagodastih voćaka
2) 0,5 hektara po vrsti koštičavih voćaka
Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticaj za sve proizvodne zasade koštičavog voća iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagodastog voća 2 hektara.

Član 5.

Podsticaji za proizvodne zasade isplaćuju se ako proizvodni zasad ispunjava uslove iz ovog konkursa u pogledu broja posađenih sadnica po hektaru i broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica, i to: za sertifikovane sadnice ili za standardne SA sadnice (za voćne vrste za koje ne postoji sertifikovani sadni materijal), a po ceni sadnica iz računa do iznosa utvrđenih u članu 6. ovog Konkursa.

Član 6.

Za proizvodni zasad:
1) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
2) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 100 dinara
3) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
4) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 240 dinara
5) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 210 dinara

Član 7.

Podsticaji za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka isplaćuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica po hektaru zasađene površine u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ovog Konkursa.

Član 8.

Za proizvodni zasad:
1) neindustrijskih (konzumnih) sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama neindustrijskih sorti isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru
2) industrijskih sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude 25.000-35.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama i standardnim SA sadnicama industrijskih sorti isplaćuje iznos od 300.000 dinara
3) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim SA sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru
4) maline sa remontantnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 250.000 dinara po hektaru
5) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 240.000 dinara po hektaru

Član 9.

Iznos podsticaja za proizvodne zasade voćaka i iz člana 6. i člana 8. ovog Konkursa uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodne zasade:
1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka
2) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva

Član 10.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticaja za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% od posađenih sadnica, računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.
Procenat prijema sadnica inspektor utvrđuje u drugoj vegetativnoj kontroli, kada se zapisnički konstatuje preostali broj sadnica za koje se ostvaruju podsticaj.

Član 11.

Pravo na korišćenje podsticaja, podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine na osnovu zahteva koji je sastavni deo ovog konkursa (Obrazac 1), koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama voća, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 12.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za korišćenje podsticaja u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu, putem pošte, preporučenim pismom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.
Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES), sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april 2012. godine.

Član 13.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja:
1) čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2) za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
3) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potezu
4) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti zasadi na jesen 2011. i proleće 2012. godine, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka izvršena u toku 2011. ili 2012. godine u skladu sa uslovima propisanim ovim konkursom
5) original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnice (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno
6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tačke 2, 3. i 4. ovog konkursa, ne stariji od šest meseci od dana objavljivanja konkursa
7) kopija odluke, odnosno osnivačkog akta pravnog lica da je jedna od delatnosti gajenje voća
8) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva
9) za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
10) potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
11) potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu
12) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu
13) Biznis plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na veb stranici Ministarstva koji je urađen za svaku voćnu vrstu

Član 14.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:
1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove
 Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.
Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 15.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na Konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi i državne uprave i institucije.

Član 16.

U slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. stav 1. Konkursa korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 17.

 Inspektor je dužan da u toku 2012. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada.
 Inspektor je dužan da vrši periodične odnosno godišnje, kao i završnu kontrolu proizvodnih zasada na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode od momenta zasnivanja zasada, a u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.
Zapisnike o prvoj i drugoj kontroli, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 18.

 Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova.
U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana. (forma Biznis plana, u prilogu 3).

Član 19.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 1

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
5/0
Pravno lice je zemljoradnička zadruga
da/ne
5/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja Konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana
da/ne
10/0
Pravno lice ima pozitivan bilans stanja za prethodne dve godine (2010. i 2011. godina)
Lice osnovano 2011. godine te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilasom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
0
Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
5
Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
da/ne
10/0
Tabela 2.
Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva je lice rođeno počev od 01.01.1971.
da/ne
5/0
Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
10/0
Podnosilac zahteva je žena
da/ne
10/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva
2 / 3-4 /5+
3/5/10

Član 20.

 Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim Konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 19. - Tabela 1. i Tabela 2.
 Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste, prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.
Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 21.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva, na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava.

Član 22.

 Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosioca zahteva na korišćenje podsticaja.
 Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za korišćenje podsticaja (u daljem tekstu: korisnici sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.
 Ugovorom, odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.
Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se, između ostalog, utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada koji je u Prilogu 3, i čini sastavni deo Konkursa.

Član 23.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva nakon podizanja proizvodnog zasada voća, dostavljanja čitko popunjenog zahteva koji je sastavni deo Konkursa i sve Konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Član 24.

 Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 25. ovog Konkursa, odnosno posle donošenja rešenja iz člana 22. stav 1. ovog Konkursa.
 Podsticaj za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ovog Konkursa, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova primljenih sadnica.
Podsticaj za proizvodne zasade jagode isplaćuju se jednokratno u ukupnom iznosu odobrenih sredstava.

Član 25.

 Korisnik sredstva koji je ostvario pravo na podsticaju iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za uredno izvršenje ugovornih obaveza davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.
 Korisnik sredstava koji je ostvario pravo na podsticaj u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku prvog reda u periodu važenja ugovora.
Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticaja na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključenja ugovora.

Član 26.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Član 27.

 Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.


Član 28.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 29.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija
Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 301,56 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-primarnoj-proizvodnji-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PROIZVOĐAČKO-PRERAĐIVAČKE KAPACITETE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu: 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u proizvođačko-prerađivačke kapacitete u vezi zasada voća, i to: višnji, šljiva, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teriotriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete u vezi zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini (u daljem tekstu: podsticaji) na teritoriji 5 okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.
 Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
 1) nabavku nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
 2) nabavku nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada i hladnoće
 3) nabavku novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
 4) nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
 5) nabavku nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
 6) nabavku novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
 7) nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
8) nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima
Detaljna lista opreme po investicijama tačka 1-8, prikazana je u članu 14. tabela br.1

Član 2.

 Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim javnim konkursom, imaju:
 1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
 2) preduzetnici
 3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge
 Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:
 1) upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
 2) realizovala investicije po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podršku ruralnom razvoju za 2011. godinu, što će Uprava za agrarna plaćanja proveravati uvidom u službene baze podataka
 3) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
4) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu
Lica iz stava 1. tač 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačaka 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski).
 Lica iz stava 1. tačke. 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:
 1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. Zakon)
2) na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća
Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo na korišćenje podsticaja za investicije iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ukoliko u Registru poljoprivrednih gazdinastava u strukturi biljne proizvodnje ima prijavljenih minimum 0,15 hektara pod voćnim zasadima.
Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja, bude ocenjen sa 10 i više poena.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog Konkursa imaju pravo na podsticaje ukoliko su katastarske parcele iz člana 2. stav 5, odnosno ukoliko je predmet investicije, u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa licem na period od najmanje osam godina, koji se računa od dana podnošenja prijave na konkurs i ukoliko ove nepokretnosti nisu pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo).

Član 4.

 Podsticaji za investicije iz člana 1. stav 2. utvrđuju se u procentu od 50% plaćenog iznosa realizovane investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.
Podsticaji se dodeljuju kao namenska i bespovratna sredstva. Za finansiranje investicije po ovom konkursu ne mogu se koristiti sredstva lizinga.

Član 5.

Lica iz člana 2. stav 1. ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja ako je minimalan iznos investicije 50.000 dinara bez pripadajućeg poreza na dodatu vrednost i carine.

Član 6.

 Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim konkursom, ostvaruje se na osnovu jedne prijave - jednog zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje (u daljem tekstu: prijava na konkurs za korišćenje podsticaja), u zavisnosti od investicije, koja se odnosi na:
 1) jednu ili više investicija iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 2.000.000 dinara ili
2) jednu ili obe investicije iz člana 1. stav 2. tačke 7 i 8 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 20.000.000 dinara

Član 7.

 Korisnik podsticaja dužan je da:
 1) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi u skladu sa predviđenom namenom
 2) pokretnu stvar koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi na površinama predviđenim u članu 2. stav 5. - a koje su uredno prijavljene u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu za voćarsku proizvodnju i odnose se na voćne zasade višnje i/ili šljive i/ili jagode i/ili maline i/ili borovnice
 3) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje ne otuđi i ne daje drugim licima u zakup, u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
 4) svu dokumentaciju koja se odnosi na investiciju čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticaja
 5) omogući vršenje kontrole na licu mesta od strane poljoprivrednog inspektora u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
6) pokretnu stvar, odnosno nepokretnost koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje vidljivo označi nakon realizacije investicije, da je investicija sufinansirana od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i programa FRUITS & BERRIES. O načinu i uslovima obeležavanja korisnice sredstava će biti naknadno obavešteni od strane FRUITS & BERRIES

Član 8.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbama člana 7. tačke 1. do 5. dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbom iz člana 7. tačka 6. dužan je da vidljivo označi da je investicija sufinansirana od strane Ministarstva i programa FRUITS & BERRIES u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o utvrđenoj nepravilnosti, u suprotnom dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Član 9.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za odobravanje investicija za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu putem pošte, preporučenim pismom, na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.
Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete za preradu voća u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES) sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april, 2012. godine.

Član 10.

 Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje investicije:
 1. čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
 2. fotokopija lične karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva ili lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu i preduzetniku
 3. overena fotokopija OP obrasca za pravna lica i preduzetnike
 4. izvod iz registra Agencije za privredne registre (ne stariji od šest meseca od dana objavljivanja konkursa) za pravna lica i preduzetnike;
 5. za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
 6. potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
 7. za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima (najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu)
 8. Biznis plan (forme biznis planova se nalaze u prilogu konkursa);
 9. original predračun za opremu koja će se nabavljati overen od strane dobavljača čija je važnost najmanje 90 dana;
 10. kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;
 11. Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji i građevinsku dozvolu (za investicje iz člana 13 tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u novo izgrađenom objektu)
 12. upotrebna dozvola postojećeg objekta i Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji za adaptaciju (za investicje iz člana 13. tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u adaptiranom objektu)
 13. dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa Zakonom o planiranju i izradnji
 14. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevinske i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu
15. potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu

Član 11.

 Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:
 1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
 2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini;
 3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove
 Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.
Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 12.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 10. i 21. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi državne uprave i institucije, dok u slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka, korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 13.

 U neprihvatljive troškove po ovom Konkursu spadaju:
 1) porezi, uključujući i porez na dodatu vrednost
 2) carinske, uvozne i ostale vrste administrativnih taksi kao i naknada za potrebne saglasnosti od državnih institucija i javnih preduzeća
 3) troškovi bankarske provizije, troškovi jemstva i slične naknade
 4) polovna oprema i materijali
5) doprinosi u naturi (sopstveni rad i materijal podnosioca zahteva)

Član 14.

Prihvatljivi troškovi po ovom konkursu su:

Tabela br.1- prihvatljivi troškovi

R. Br.
Investicije za koje se daju podsticaji
Vrsta opreme
Procenat povrata bez PDV-a
Maksimalni iznos podsticaja u RSD
1
Nabavka nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
1.Sadilice i vadilice
2.Mehanizacija za sitnjenje ostataka nakon rezidbe voća i skupljanje istog
50%
500.000,00
2
Nabavka nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada, hladnoće
1.Protivgradna mreža
2.Stubovi za protivgradnu mrežu
3.Materijali za pokrivanje voćarskih kultura u cilju zaštite od mraza - agrotekstil
4.Sistemi za navodnjavanje u cilju zaštite od mraza (razvodne cevi, laterale, mikroraspršivači,raspršivači, rasprskivači,spojnice, filteri,ventili, slavine)
5.Nošene prskalice maksimalne zapremine 440 l
6.Atomizeri
50%
500.000,00
3
Nabavka novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
1.Pumpe za navodnjavanje
2. Agregati za pokretanje pumpi (dizel, bezinski i elektro pogon)
3. Sistemi za navodnjavanje "kap po kap". (cevi za dovod vode, razvodne cevi, spojnice, kapajući okiteni-polidripovi, kapajuće trake - samo za jagodu, filteri, uređaj za ubrizgavanje mineralnih đubriva, ventili, slavine)
50%
500.000,00
4
Nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
1. Tresači ili drugi berači voća
2. Pokretne platforme za berbu voća
50%
1.000.000,00
5
 Nabavka nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
1. Konstrukcije za objekte
zaštićenog prostora pokrivenog plastikom (aluminijumske, pocinkovane čelične, čelične i plastične)
2. Višegodišnje, višeslojne folije za pokrivanje objekata zaštićenog prostora
3. Folije za senčenje i sprečavanje gubitaka toplote
4. Mreže za senčenje objekta
50%
500.000,00
6
Nabavka novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
Traktori maksimalne snage do 70 kw, uključujući i modele IMT- 539 i Rakovica IMR-65
50%
1.000.000,00
7
Nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
1.Perilice
2.Kalibratori
3.Klasirke
4.Sortirke
5.Izbijačice
6.Pakerice sa automatskim vagama
7.Polirke
8.Sušare za voće
9.Boks palete i ram palete koje se zahtevaju po međunarodnim standardima
10.Metal detektori
50%
10.000.000,00
8
Nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima
1.Kompresori
2.Isparivači
3.Kondenzatori
4.Paneli
5.Vrata za komore
50%
20.000.000,00

Član 15.

Kontrola na terenu sprovodi se pre odobrenja zahteva, pre isplate podsticaja i tokom pet godina od dana isplate, a sprovode je inspektori nadležni za poslove poljoprivrede.
Kontrolu na licu mesta pre odobravanja zahteva kojom se proveravaju podaci iz zahteva i potvrđuje da investicija nije započeta predviđena je za sve investicije iz člana 1 stav 2. tačka 1-8.
Inspektor će pre svake kontrole obavestiti korisnika u roku ne dužem od 48 sati pre samog obavljanja kontrole.

Član 16.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova (prilog 3 i 4). U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana.
Poljoprivredna gazdinstva koja konkurišu za opremu maksimalne vrednosti investicije do 1.000.000,00 dinara popunjavaju Biznis plan iz Priloga 3.
Ukoliko je vrednost opreme preko 1.000.000,00 dinara, i poljoprivredna gazdinstva, kao i svi ostali popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.
Sva ostala lica iz Člana 2. stav 1 (preduzetnici, zadruge i mala i srednja preduzeća) popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Član 17.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 2

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum Način bodovanja Broj
poena
 Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
5/0
Pravno lice je zemljoradnička zadruga
da/ne
5/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu biznis plana)
10-20
10/20
Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana
da/ne
10/0
Pravno lice ima pozitivan bilans uspeha za prethodne dve godine (2009. i 2010. godina)
Lice osnovano 2011. godine, te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilansom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine
0
Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010 godine.
5
Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
da/ne
10/0

Tabela 3.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum
Način bodovanja
Broj poena
Maksimalni broj poena
55
Podnosilac zahteva je lice
da/ne
5/0
rođeno počev od 01.01.1971.
Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)
da/ne
10/0
Podnosilac zahteva je žena
da/ne
10/0
Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)
10-20
10/20
Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva
2 / 3-4 /5+
3/5/10

Član 18.

Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 17 - tabela 2. i tabela 3.
Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.
Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 19.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava

Član 20.

Prava i obaveze u vezi sa korišćenjem podsticaja uređuju se rešenjem direktora Uprave, kojim se odobrava zahtev podnosioca prijave. Na to rešenje se može uložiti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema.
Podnosilac zahteva koji ostvari pravo na podsticajna sredstva u skladu sa ovim konkursom (u daljem tekstu: korisnik sredstava), dužan je da investiciju za koju je ostvario pravo realizuje u roku koji će se utvrditi rešenjem, a u zavisnosti od vrste investicije.
Aktivnosti vezane za realizaciju investicije korisnik sredstava ne sme započeti pre dobijanja rešenja o odobrenju subvencije od strane UAP pri čemu dokumenta koja se odnose na plaćanje predmetne investicije moraju nositi datume nakon donošenja rešenja o odobrenju sredstava.
Navedeno rešenje će sadržati klauzulu da je podnosilac zahteva ostvario pravo da se po utvrđivanju ispunjenosti svih uslova, rokova za realizaciju investicije i stavljanja u funkciju donese novo rešenje o isplati podsticaja.

Član 21.

U slučaju da korisnik podsticaja po konkursu odustane od investicije ili mu je iz drugih razloga onemogućena njena realizacija, pravo na korišćenje podsticaja može se utvrditi sledećem licu na rang listi. Korisnik sredstava dužan je da obavesti Ministarstvo o svom odustajanju od investicije, kao i o razlozima za odustajanje pismenim putem.

Član 22.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva posle realizacije investicije, dostavljanja čitko popunjenog Zahteva za isplatu koji je sastavni deo konkursa i sve konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.
Podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva za isplatu dužan je da dostavi sledeću dokumentaciju:
1. Čitko popunjen zahtev za isplatu sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.2)
2. Original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnica kojom se dokazuje nabavka opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja otpremnice i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno odnosno gotovinski račun i fiskalni isečak za fizička lica
3. Kopija garantnog lista za izvršenu nabavku opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja garantnog lista
4. Dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa
Zakonom o planiranju i izradnji
5. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevisnke i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu

Član 23.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.
Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 24.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 25.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija
Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 406,69 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-proizvodjachko-preradjivachke-kapacitete-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE UPUĆUJE POZIV ZA UČEŠĆE U PRIVREDNOJ DELEGACIJI ZA POSETU PRIMORSKO-GORANSKOJ I ISTARSKOJ ŽUPANIJI U HRVATSKOJ, 26. I 27. APRILA 2012. GODINE

U okviru međukomorske saradnje Republike Srbije i Republike Hrvatske dogovoreno je da se organizuje susret privrednika iz Srbije i sa područja Primorsko-goranske i Istarske županije.

 Cilj susreta je uspostavljanje poslovnih kontakata između srpskih i hrvatskih privrednika, unapređenje privredne saradnje, definisanje i realizacija zajedničkih projekata.
 Poslovni susreti će se održati u Županijskoj komori Rijeke 26.aprila (ul.Bulevar oslobođenja 23) i u Županijskoj komori Pule 27. aprila 2012. godine (ul. Carrarina 5) u jutarnjim časovima.

Preliminarnim programom susreta privrednika predviđeno je da se u ŽK Rijeke i Pule, u okviru kraćeg plenarnog dela, prezentuje privredna saradnja između Srbije i Hrvatske, odnosno županijskih komora. U drugom delu susreta organizovaće se bilateralni razgovori prema iskazanom interesu privrednika. Generalni konzulat R.Srbije u Rijeci će organizovati koktel za delegaciju iz Srbije.

 Detaljan program susreta biće dostavljen naknadno.

 U saradnji sa županijskim komorama Rijeke i Pule Privredna komora Srbije će pokušati da obezbedi poslovnog sagovornika.

S obzirom na ograničene rokove za realizaciju ove posete molimo da Vaše prijave dostavite Privrednoj komori Srbije najkasnije do 11. aprila (sreda) 2012. godine.
 Za zainteresovane privrednike Privredna komora Srbije će organizovati autobuski prevoz Beograd-Rijeka-Pula-Beograd, sa polaskom iz Beograda 25.04.2012. i povratkom iz Pule 27.04.2012. u večernjim satima.

 Troškove prevoza i smeštaja snose privrednici.

 Troškovi prevoza iznose oko 5.000 dinara po osobi, u zavisnosti od broja prijavljenih privrednika. Troškovi smeštaja po osobi (dva noćenja sa doručkom) iznose oko 15.000 dinara.

Za sve dodatne informacije kontakt osobe u Privrednoj komori Srbije su: Denis Jukić, savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS i Marija Aćimović, sam. stručni saradnik, tel:

011/3300 998, faks: 011/3238-163 denis.jukic@pks.rs i marija.acimovic@pks.rs
Prilog: Prijava za učešće http://www.pkv.co.rs/node/833

Izvor: Vebsajt Privreden komore Vojvodine, 30.3.2012.

RASPISAN KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE NA KOME ĆE MOĆI DA KONKURIŠU SVE OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE ZA DODELU SREDSTAVA IZ KREDITA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE U IZNOSU OD 30 MILIONA EVRA: • Rok za prijave do 23. aprila 2012. godine•

Sve osnovne i srednje škole moći će da konkurišu za dodelu sredstava iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 30 miliona evra. Konkurs Ministarstva prosvete i nauke, koji je juče raspisan, biće otvoren do 23. aprila, kaže za Danas Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za investicije i učenički i studentski standard.

Posle višemesečnog zastoja u realizaciji dela ovog kredita, Ministarstvo i Evropska investiciona banka usaglasili su kriterijume za izbor projekata na osnovu detaljne analize stanja u kome se nalaze škole u Srbiji. Trninić ističe da će se prilikom odlučivanja o tome koje škole će dobiti novac za rekonstrukciju i adaptaciju bodovati, između ostalog, stanje objekta, broj učenika, u koliko smena se odvija nastava, da li je škola renovirana u poslednjih pet godina, ali i da li će u adaptaciji učestvovati lokalne samouprave.

- Napravljen je poseban softver, koji će omogućiti da se na kraju konkursa sve prijavljene škole svrstaju u jednu od četiri kategorije prema tome u kakvom stanju se objekti nalaze. Zahvaljujući tom programu, u svakom trenutku ćemo znati i kolika je vrednost potrebnih radova - objašnjava Trninić.

Na pitanje koliko će ovaj novac doprineti da se stanje u školama poboljša, s obzirom na to da je više od 500 školskih objekata starije od 100 godina, Trninić odgovara da je "svaki novac dobrodošao" i podseća da su zahtevi škola svake godine deset puta veći od raspoloživih budžetskih sredstava za investicije. Dodatni novac za investicije je obezbeđen iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope od 20 miliona evra, u okviru projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju". Taj kredit će omogućiti završetak izgradnje studentskog doma u Nišu, izgradnju studentskih centara u Užicu i Novom Pazaru, završetak dela doma učenika u Svilajncu i izgradnju učeničkog i studentskog doma u Čačku. Predviđena je i adaptacija i dogradnja Doma učenika "Karađorđe" u Beogradu, izgradnja novog paviljona u Studentskom centru Kragujevac, nadogradnja studentskog doma u Leskovcu, proširenje učeničkog doma u Kragujevcu i rekonstrukcija studentskog doma u Subotici. Od novca iz ovog kredita biće popravljeni i svi liftovi u Studentskom gradu, a planirana je i rekonstrukcija studentskog odmarališta na Paliću, koje se trenutno ne koristi.

Štedljive sijalice u učionicama

- Uskoro ćemo raspisati tender za izgradnju nove osnovne škole u naselju Klisa u Novom Sadu i za dogradnju škole sa fiskulturnom salom u Kumodražu da bi se srušio azbestni objekat u kome učenici sada pohađaju nastavu. Iz budžeta ćemo finansirati izgradnju doma učenika u Trsteniku. Pregovaramo o nastavku projekta energetske efikasnosti sa Nemačkom razvojnom bankom, koji bi omogućio zamenu dotrajale stolarije u oko 100 škola, sređivanje kotlarnica i zamenu svetiljki štedljivim sijalicama. Dogovor je da opštine ulože novac u sređivanje školskih objekata, od ušteda koje na ovaj način budu ostvarene.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 1.4.2012.

KONKURS INŽENJERSKE KOMORE SRBJE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SU OD INTERESA ZA ČLANOVE MATIČNE SEKCIJE PROJEKTANATA I IZVOĐAČA RADOVA: • Rok za pristizanje prijava 1.5.2012.godine. •

Na osnovu člana 54. stav 1. tačke 13. Statuta Inženjerske komore Srbije("Službeni glasnik RS", broj 88/05 i 16/09), izvršni odbori matične sekcija projektanata i izvođača radova su na svojim redovnim sednicama, održanim 27.03.2012. godine doneli Odluku o raspisivanju

Konkursa za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matične sekcije projektanata i izvođača radova.

Opšti uslovi: Komora, po osnovu sufinansiranja projekata je suizdavač, odnosno suorganizator. Na konkurs se mogu prijaviti članovi Komore, registrovana strukovna udruženja sa teritorije Republike Srbije kao i ostala pravna i fizička lica.

Projekti kao predmet sufinansiranja su: stručna predavanja i seminari, kongresi i simpozijumi strukovnih udruženja, stručni skupovi, izložbe i prezentacije, izdavačka delatnost (knjige, priručnici, časopisi), posete stručnim skupovima, unapređenje tehnologije rada, unapređenje kvaliteta proizvoda i dr.

Projekti koji imaju prioritet kod dodele sredstava za sufinansiranje su:

Izrada programa za praćenje stručnog usavršavanja članova IKS
Izrada programa za poboljšanje položaja članstva
Izrada programa za unapređenje projektovanja i upravljanje projektima

projekti - aktivnosti koji doprinose racionalnijem projektovanju i izvođanju radova:

smanjenju roka
smanjenju cene
postizanju potrebnog kvaliteta;
projekti - aktivnosti koji predstavljaju nastavak primenjenih i razvojnih istraživanja:
da su u funkciji rešavanja konkretno aktuelnih problema;
da su neposredno primenjivi u praksi, projektovanju i izvođenju radova, rekonstrukciji i održavanju raznovrsnih objekata;
projekti - aktivnosti koji se odnose na:
zaštitu životne okoline, zaštitu od požara i bezbednost zdravlja ljudi na radu
uštedu energije
racionalno korišćenje i zaštitu resursa voda
unapređenje domaće proizvodnje i izvoza proizvoda

Prijava na konkurs za sufinansiranje projekata podnosi se na: Obrascu prijave za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi obrazac)

Uz Obrazac se obavezno prilaže:

program aktivnosti
finansijski plan aktivnosti
Poželjno je da organizator dostavi:
primerak štampanog i digitalnog materijala
Prijave će biti razmatrane na osnovu kategorizacije projekata-aktivnosti preciziranih Pravilnikom za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi ovde) usvojenog od strane Izvršnih odbora matičnih sekcija projektanata i izvođača radova.

Rok za pristizanje prijava 01.05.2012.godine.

Prijave treba dostaviti poštom ili lično na adresu Komore, Bulevar vojvode Mišića br.37, II sprat sa naznakom "Za Konkurs-sufinansiranje projekata matičnih sekcija projektanata i izvođača radova"

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 1.4.2012.

USTAV SRBIJE POTREBNO IZMENITI KAKO BI DECENTRALIZACIJA I REGIONALIZACIJA ZEMLJE BILA MOGUĆA

Stručnjaci za regionalizam, kao i predstavnici vojvođanskih partija smatraju da je Ustav Srbije potrebno izmeniti kako bi decentralizacija i regionalizacija zemlje bila moguća, ali se slažu u oceni da za to zasad ne postoji politička volja.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da za političku elitu u Beogradu decentralizacija nije poželjna sve dok traje tranziciona pljačka, jer "ne želi da taj tranzicioni plen deli sa nižim nivoima vlasti".

"Zbog toga se danas podgrevaju strahovi u javnosti da bi proces decentralizacije i regionalizacije Srbije vodio daljoj dezintegraciji zemlje", rekao je Popov za informativni portal Autonomija.

Ocenio je da je takva politička teza "apsurdna", jer te iste političke snage istovremeno zagovaraju evropske integracije i evropske standarde, koji zapravo potvrđuju da regionalizacija ima integrativnu funkciju.

"Regionalizacija omogućava da se na najefikasniji način koriste potencijali svih regiona, a istovremeno vlast čini bližom građanima", kazao je Popov.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da je problem u tome što je za ustavne promene potreban široki konsensuz političkih partija i ocenio da su "uprkos svim aljkavostima i preprekama" na tom planu, ustavne promene neminovne i da bi to morala da prihvati naredna vlada.

"Što se pre suočimo sa tim da su ustavne promene tu, da bez njih ne možemo puno odmaći u modernizaciji i demokratizaciji društva, i što pre ih omogućimo, to ćemo pre relaksirati odnose u zemlji", ocenio je Pastor.

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je, međutim, da ustavne promene nisu realne ni u narednom madatu i rekao da ih je realno očekivati tek ukoliko bi se ustavni referendum održao istovremeno s izjašnjavanjem građana Srbije o priključenju zemlje EU.

"Ukoliko bi se ustavne promene desile pre izjašnjavanja o ulasku u EU mene bi to prijatno šokiralo", rekao je Kostreš za Autonomiju.

RTV, Beta

POŠTA SRBIJE POČINJE SA PRUŽANJEM USLUGE IZDAVANJA VREMENSKOG ŽIGA KOJI GARANTUJE AUTENTIČNOST I PRAVNU VAŽNOST ELEKTRONSKOG DOKUMENTA

Tanjug

Pošta Srbije počinje sa pružanjem usluge izdavanja vremenskog žiga koji garantuje autentičnost i pravnu važnost elektronskog dokumenta, najavljeno je iz ovog preduzeća.

Vremenski žig u kombinaciji sa elektronskim potpisom i odgovarajućim korisničkim aplikacijama potreban je i dovoljan uslov da se u skladu sa važećim pravnim okvirima pređe sa papirnog na elektronsko poslovanje.

Pošta Srbije je početkom marta registrovana za izdavanje vremenskih žigova koji imaju višestruku namenu u prometu elektronskih dokumenata.

Osim što potvrđuje tačno vreme potpisivanja elektronskog dokumenta i njegovo postojanje pre vremenskog žigosanja, vremenski žig omogućava verifikaciju e-potpisa i posle isteka ili opoziva elektronskog sertifikata potpisnika.

Najznačajniju primenu vremensko žigosanje će imati u domenu arhiviranja elektronske dokumentacije, jer garantuje autentičnost elektronskog dokumenta bez obzira na status elektronskog sertifikata potpisnika.

NAJAVA PORESKE UPRAVE, DA OD 1. JULA BANKE NEĆE MOĆI DA ISPLATE ZARADE KLIJENTIMA UKOLIKO NJIHOV POSLODAVAC NIJE UPLATIO POREZE I DOPRINOSE NA PLATE IZAZVALA PROTIVLJENJE UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE

Tanjug

Inicijativa za izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u delu koji se odnosi na ukidanje obaveze da banke kontrolišu plaćanja poreza i doprinosa na zarade, biće i tema sutrašnje sednice Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje.    

Najava Poreske uprave, da od 1. jula banke neće moći da isplate zarade klijentima ukoliko njihov poslodavac nije uplatio poreze i doprinose na plate, izazvala je protivljenje Udruženja banaka Srbije (UBS), koje smatra da to nije posao koji bi banke trebalo da rade.

Direktor tržišta u KPMG-u Milica Bisić ocenila je u izjavi Tanjugu da najavljena mera nije svrsishodna "jer banke nisu deo Poreske uprave, ni državni organ, niti bilo šta slično, niti one, u suštini, mogu imati uvid u sve ono što njihovi klijenti rade - da li plaćaju ili ne plaćaju plate, doprinose i drugo". 

Ona je navela da, načelno gledano, poslodavac koji isplaćuje platu, isplaćuje poreze i doprinose, a oni koji ne plaćaju, isplaćuju zaposlene u gotovini u celini ili delimično, što znači da banke s tim nemaju veze jer to znači da isplata delimično ide preko računa, na šta se plaćaju doprinosi, a delimično ide u kešu. 

"Znači najveći deo neplaćanja ili utaje, odnosno kršenja propisa, jeste povezan sa gotovinskim poslovanjem". 

"Na ovaj način se ne rešava problem, a banke se nepotrebno dodatno opterećuju administracijom koja objektivno nije deo njihovog posla i dodatno njihovi klijenti, odnosno privreda se opterećuju", rekla je Bisić.

Prema njenim rečima, poslodavci koji isplaćuju neto zarade su najvećim delom preduzeća u restruktuiranju i slično "koji to rade sa blagoslovom nadležnih organa".

Bisić je navela da je jedno od mogućih rešenja zajednički rad inspekcije rada i Poreske uprave, pri čemu bi inspekcije rada trebalo da proverava i utvrdi koliko ljudi radi "na crno", odnosno da li su svi prijavljeni i da onda te podatke dostavlja Poreskoj upravi ili da zajednički rade na tome.

"Suštinski, sve dok je većina ljudi spremna da radi neprijavljena ili 'na crno' pošto nemaju izbora, jer nemaju drugog načina da zarade, taj problem će postojati, ali ovo nije njegovo rešenje", ocenila je ona.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je Tanjugu da je ideja da banke budu uključene u sistem kontrole uplate poreza i doprinosa došla u trenutku kada je slabija naplata poreskih prihoda po raznim osnovama, zbog čega Poreska uprava čini sve napore kako bi bolje iskontrolisala naplatu, što je najlakše uraditi preko sistema banaka.

On je podsetio da banke imaju na to "svoj ugao gledanja preko Udruženja banaka i to je potpuno logično, jer to nije njihova formalna obaveza u većini zemalja" navodeći da ne misli da banke imaju interes za takav posao i da "ima osnova za takav stav banaka jer je u pitanju poverljiv odnos između klijenata i banaka i to uvek važi".

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izjavio je ranije da od 1. jula banke neće moći da isplate mesečne zarade klijentima, ukoliko njihov poslodavac nije izmirio doprinose na plate.

Na osnovu izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, banke će biti obavezne da naplate doprinose poslodavcima i proslede ih Poreskoj upravi, a ukoliko to poslodavci ne učine, njihovi zaposleni neće dobiti plate, objasnio je Radosavljević.

On je precizirao da su poslodavci obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi.

Poslodavac će ta četiri doprinosa ubuduće plaćati na jedan račun, tako da će taj proces za njega biti jeftiniji, jer je to do sada činio na četiri odvojena računa, pa je i bankarska provizija bila veća, rekao je Radosavljević i dodao da će čitav proces  u banci trajati nekoliko sekundi.

S druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izrazio je nadu da banke, ipak, neće biti uključene u kontrolu uplata poreza i doprinosa istakavši da će udruženje učiniti sve da "banke ne rade posao koji nije njihov".

"Najdržavniji posao u svakoj državi je naplata poreza i taj posao Poreska uprava daje da rade privatne kompanije kao što su banke. To je neprirodno rešenje, niti je funkcionalno, niti je u bilo kom pogledu organizaciono opravdano i nadam se da banke to neće raditi", naglasio je Dugalić.

On je ocenio da se radi o "neprirodnom rešenju" i da je Udruženje banaka dobilo podatke iz zemalja EU i zemalja u okruženju - Francuske, Nemačke, Luksemburga, Belgije, Litvanije, Austrije, Mađarske, Bugarske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Hrvatske, "nijedna zemlja to ne radi".

RAČUNOVODSTVENE FIRME PO ZAKONU MORAJU DA IMAJU RADNIKE KOJI SU OBUČENI ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA I KOJI IMAJU LICENCE ZA TAJ POSAO

Uprava za sprečavanje pranja novca saopštava da je namera zakonodavca bila da uredi i oblast delatnosti računovođa, revizora i drugih obveznika, kako bi se eliminisala mogućnost zloupotrebe tog sektora od kriminalaca radi pranja novca, "koje je pošast i jedno od najsofisticiranijih krivičnih dela danas".

Republičko udruženje računovođa je ranije izrazilo nezadovoljstvo obevezom da imaju po dva radnika koji su obučeni za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, čija obuka, kako su naveli, košta oko 800 evra.

Uprava za sprečavanje pranja novca istakla je da to licencirane treba da doprinese jačanju integriteta ovlašćenih lica i da se postave standardi u borbi potiv pranja novca.

Navedeno je da Uprava ne sprovodi obuke koje predstavljaju pripremu za polaganje ispita za sticanje licence za ovlašćena lica, niti naplaćuje bilo kakve pripreme za polaganje tih ispita.

"Ono što se naplaćuje jeste isključivo taksa za polaganje ispita koja pokriva administrativne troškove tehničke pripreme i sprovođenja samog ispita", navodi se u saopstenju Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ističe se da je do sada je uručeno 130 licenci ovlašćenim licima iz različitih obveznika, koji su na ispitu pokazali zadovoljavajući stepen znanja i sposobnosti za obavljanje odgovornih poslova u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

B92,Beta

INICIJATIVA GRADA NOVOG SADA ZA VEĆE NADLEŽNOSTI U KONTROLI UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

Konferencija za novinare na kojoj će biti predstavljena inicijativa Grada Novog Sada za dobijanje većih nadležnosti u kontroli rada ugostiteljskih objekata i najavljena akcija organizovanja obuke iz oblasti zaštite od požara za Novosađane, biće održana u Gradskoj kući u petak 6. aprila 2012. godine.

Konferenciji prisustvuju: gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, članica Gradskog veća za komunalne poslove Gordana Pušić, načelnik Uprave za inspekcijske poslove Željko Radulović, sekretar Vatrogasnog saveza Grada Novog Sada Ljubica Krnjajić i Dragan Stanojević iz Udruženja ugostitelja Novog Sada.

Izvor: Vebsajt Grada Novog Sada, 5.4.2012.

NEMCI GRADE FABRIKU VODE U ZRENJANINU

Tanjug

Gradsko veće Zrenjanina dalo je danas saglasnost na sklapanje Ugovora za projektovanje, građenje, finansiranje i upravljanje postrojenjem za prečišćavanja pijaće vode u Zrenjaninu sa nemačko-austrijskom kompanijom Vasertehnik, koja je dala najbolju ponudu na tenderu.

Vasertehnik je jedna od najvećih kompanija za izgradnju ovakvih postrojenja u svetu, a posluje na gotovo svim kontinetnima.

Kako se navodi u saopštenju Kabineta gradonačelnika Zrenjanina, planirano je da ugovor sa JKP Vodovod i kanalizacija predstavnici ove kompanije potpišu u Zrenjaninu polovinom aprila. Predviđeno je da izgradnja fabrike počne za šest meseci.

Potpisivanjem ugovora u Zrenjaninu, ova velika svetska kompanija ozvaničila bi ulazak na tržište Srbije.

Izgradnja fabrike vode biće plaćena kreditom na 15 godina, a otplata počinje 2015. godine.

ZAVRŠENA LICITACIJA ZA POSTAVLJANJE POKRETNIH TEZGI I DRUGIH PRIVREMENIH OBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA U BEOGRADU

Licitacija za zakup lokacija za postavljanje tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu - područje gradske opštine Stari grad, održana je 30. i 31. marta u maloj sali opštine Stari grad. Interesovanje je bilo veliko, a ukupan prihod od zakupnine za petnaest vrsta tezgi iznosi oko 65 miliona dinara, saopšteno je iz ove opštine.

Konkursom, koji je prethodno raspisan, bili su obuhvaćeni aparati za kokice, tezge za prodaju razglednica i turističkih publikacija, rotacioni stalci za prodaju štampe, tezge za prodaju umetničkih suvenira, tezge - kolica za prodaju osvežavajućih napitaka, tezge za prodaju proizvoda starih zanata, umetničkih predmeta i umetničkih suvenira, tezge za prodaju umetničkih predmeta, sanduci za čišćenje obuće, stalci za prodaju balona, vage za merenje telesne težine, tezge za prodaju cveća, tezge za prodaju knjiga, konzervatori za sladoled, uređaji za kesten i kukuruz i uređaji za "hot-dog".

Rok postavljanja ovih objekata je 1. mart 2013. godine, a konkurs za preostale nepopunjene lokacije biće raspisan u drugoj polovini aprila.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 2.4.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod pođednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

KONKURS ZA DODELU NAGRADE ZA NAJBOLJU PREDUZETNICU GODINE "ŽENA ZA 10": • Rok za prijavu: 15. maj 2012. godine •

Opportunity banka raspisuje konkurs za dodelu nagrade za najbolju preduzetnicu godine "Žena za 10"

 Pravo učešća na konkursu imaju:

 • žene koje imaju malo ili srednje preduzeće registrovano na svoje ime i aktivno učestvuju u poslovnim aktivnostima
 • žene samostalne preduzetnice
 • žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva
• Preduzeće ili gazdinstvo mora da posluje najmanje godinu dana.

 Način prijavljivanja na konkurs u vidu motivacionog pisma treba da sadrži:

 • Vašu kratku poslovnu biografiju
• kratak istorijat poslovanja Vašeg preduzeća ili poljoprivrednog gazdinstva
 • činjenice koje potvrđuju Vašu uspešnost i osobenost, inventivnost i društvenu odgovornost
 • opis Vaših aktuelnih poslovnih aktivnosti
• Vaš plan ulaganja sredstava od nagrade

 Uz molbu se prilažu sledeći dokumenti:

 • kopija Vaše lične karte
 • jedna fotografija iz Vašeg radnog okruženja
 • izvod iz Agencije za privredne registre, odnosno dokaz o registraciji gazdinstva
• finansijski izveštaj za 2011. godinu ili sličan dokument koji potvrđuje profitabilnost Vašeg poslovanja

 Vrednovanje postignutih rezultata vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:

 • uspešnost poslovanja koje se potvrđuje finansijskim dokumentima
 • inovativnost, odnosno primena savremenih poslovnih ili poljoprivrednih rešenja
 • društvena odgovornost prilikom poslovanja, zapošljavanja i organizacije rada
 • inventivnost u planiranju proširenja poslovnih aktivnosti
• plan investiranja sredstava od nagrade

 Prijavljivanje

Na e-mail adresu konkurs@obs.rs sa naznakom "Za konkurs - Žena za 10"
 Ili poštom na adresu: Opportunity banka a.d. Novi Sad (za Marketing odeljenje) Bulevar oslobođenja 2a 21 000 Novi Sad

Konkurs je otvoren od 05. aprila do 15. maja 2012. godine.

Nagrada je robnog karaktera i dodeljuje se u vrednosti od 500.000,00 dinara za namensko investiranje u razvoj i unapređenje poslovanja koje je opisano u molbi.
Konkursna dokumentacija
Konkursna dokumentacija nije objavljena.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 8.4.2012.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA, DRŽAVNU UPRAVU U LOKALNU SAMOUPRAVU, ZAŠTITNIK GRAĐANA I PREDSTAVNIŠTVO VISOKOG KOMESARIOJATA UN ZA IZBEGLICE U SRBIJI 9. APRILA POTPISUJU SPORAZUM O RAZUMEVANJU, SA CILJEM DA PRIPADNICI ROMSKE NACIONALNE MANJINE KOJI NISU UPISANI U MATIČNE KNJIGE ROĐENIH OSTVARE TO SVOJE PRAVO U PROPISANIM ROKU

Sporazum o razumevanju biće potpisan u 12 časova u zgradi Vlade Srbije, Nemanjina 11. Sporazum će potpisati ministar Milan Marković, zamenik zaštitnika građana Goran Bašić i predstavnik Visokog komesarijata UN u Srbiji Eduardo Arboleda.

 Potpisnici sporazuma žele da, kroz tesnu međusobnu saradnju, identifikuju uzroke zbog kojih deo pripadnika romske populacije nije upisan u matične knjige rođenih.
Planirana je medijska kampanja sa ciljem da se pripadnici romske manjine informišu o svojim pravima, kao i okrugli stolovi i radionice.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 8.4.2012.

PREDSTAVLJEN ELEKTRONSKI REGISTAR UDRUŽENJA (ERU)

Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima pokrenula je Elektronski registar udruženja (ERU) na internet-stranici www.udruzenja.rs.(ONLINE). ERU je jedinstvena baza podataka koja pruža uvid u informacije o radu udruženja, njihovim kapacitetima i potencijalima, sa opisom programa i aktivnostima koje sprovode.

Dobrovoljnom registracijom udruženjima se pruža mogućnost unapređenja saradnje sa institucijama grada Beograda kao i umrežavanja, uspostavljanja saradnje sa društveno odgovornim kompanijama, fondacijama i drugim donatorima koji podržavaju aktivnosti civilnog sektora.

- Pozivam sva udruženja da unesu svoje podatke u Elektronski registar udruženja jer će im ova baza podataka omogućiti da svoje aktivnosti učine vidljivijim, predstave se potencijalnim donatorima i lakše pronađu partnere za rad na projektima. Registar će pomoći gradu Beogradu da lakše ostvari uvid u kapacitete rada udruženja kako bi efikasnije koordinirao podršku civilnom društvu. Ovaj mehanizam omogućiće bolju informisanost o načinima finansiranja udruženja i motivisati građane na aktivizam i razvoj karijere u civilnom sektoru - ocenjuje Danko Runić, direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.

Aleksandar Bratković, direktor programa ProKoncepta, podržao je uspostavljanje Elektronskog registra udruženja, naglasivši da će biti važan za unapređenje sveukupne saradnje između državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 5.4.2012.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE TOKOM APRILA I MAJA ORGANIZUJE CIKLUS SEMINARA: "Izrada plana integriteta" i "Obuke o ličnoj i profesionalnoj etici i integritetu kao mehanizam za borbu protiv korupcije"

Agencija za borbu protiv korupcije tokom aprila i maja organizuje seminare u više gradova i opština u Republici Srbiji. Seminari "Izrada plana integriteta" i "Obuke o ličnoj i profesionalnoj etici i integritetu kao mehanizam za borbu protiv korupcije" namenjeni su zaposlenima koji su imenovani za članove radnih grupa za izradu plana integriteta, kao i odgovornima za kadrovska pitanja u institucijama u kojima rade.

Prvi seminari biće održani u Prokuplju (9. april), Nišu (10. april), Leskovcu (11. april) i Vranju (12. april).

Seminar "Izrada plana integriteta" obrađuje sledeće sadržaje: pojam, cilj i značaj plana integriteta; uporedna praksa i izrada plana integriteta prema usvojenim nacrtima; razjašnjenje spornih pitanja vezanih za izradu plana integriteta u elektronskoj aplikaciji.

Na seminaru "Obuke o ličnoj i profesionalnoj etici i integritetu kao mehanizam za borbu protiv korupcije" biće obrađene teme: sprovođenje obuka zaposlenih o ličnoj i profesionalnoj etici i integritetu kao mehanizam za sprečavanje korupcije; etika i upravljanje ljudskim resursima.

U cilju pružanja direktne podrške ovim ciljnim grupama, ali i obaveštavanju šire javnosti o aktivnostima Agencije, seminari će biti realizovani u svim većim gradovima na teritoriji Srbije uz mogućnost prisustva predstavnika medija.

Prvi seminari zakazani su u sledećim opštinama i gradovima:

Prokuplje, 09. april, zgrada Opštine Prokuplje (u svečanoj i u skupštinskoj sali), Nikodija Stojanovića 2, sa početkom u 10:30č, za ciljnu grupu sa teritorija opština Kuršumlija, Blace i Žitorađa, kao i grada Prokuplja.

Niš, 10. april, hotel "Best Western-My Place" (grupa zaposlenih koji se bave kadrovskim pitanjima), Kej 29. decembar bb, i Regionalna privredna komora Niš (grupa za članove radnih grupa za izradu plana integriteta), Dobrička 2, sa početkom u 10:00č, za ciljnu grupu sa teritorija opština Ražanj, Aleksinac, Svrnjig, Merošina, Doljevac, Gadžin Han, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Babušnica i gradova Niš i Pirot.

Leskovac, 11. april, Centar za stručno usavršavanje u obrazovanju, (u dve sale), Leskovačkog odreda 6, sa početkom u 10:00č, za ciljnu grupu sa teritorija opština Medveđa, Bojnik, Lebane, Vlasotince, Crna Trava i grada Leskovca.

Vranje, 12. april, hotel "Vranje", (u dve sale), Trg republike 4, sa početkom u 10:00č, za ciljnu grupu sa teritorija opština Preševo, Bujanovac, Trgovište, Bosilegrad, Surdulica, Vladičin Han i grada Vranja.

U toku je organizacija seminara u sledećim gradovima i opštinama:

18. april - Zrenjanin (okrug Srednjebanatski); 19. april - Pančevo (okrug Južnobanatski); 23. april - Kragujevac (okrug Šumadijski); 24. april - Paraćin (okrug Pomoravski); 25. april - Bor (okrug Borski), 26. april - Zaječar, Gamzigradska Banja (okrug Zaječarski); 7. maj - Požarevac (okruzi Braničevski i Podunavski); 9. maj - Šabac (okrug Mačvanski); 11. maj - Valjevo (okrug Kolubarski); 15. maj - Kruševac (okrug Rasinski); 16. maj - Kraljevo (okrug Raški); 17. maj - Čačak (okrug Moravički); 18. maj - Užice, Zlatibor (okrug Zlatiborski); 22. maj - Sombor (okruzi Severnobački i Zapadnobački); 23. maj - Kanjiža (okrug Severnobanatski); 24. maj - Novi Sad (okrug Južnobački); 25. maj - Sremska Mitrovica (okrug Sremski).

Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 5.4.2012.

DRUGI SASTANAK II MREŽE KOJA SE BAVI UNAPREĐENJEM USLUGE JAVNOG ZDRAVLJA NA LOKALNOM NIVOU

U okviru projekta "Podrška lokalnim samoupravma u decentralizaciji društvenih delatnosti" održan je II sastanak II mreže koja se bavi unapređenjem usluge javnog zdravlja na lokalnom nivou. Sastanak je održan 3. aprila 2012 godine, u Aranđelovcu.

U uvodnom delu sastanka, skupu se obratio predsednik opštine Aranđelovac Vlada Gajić pri čemu je naglasio važnost u decentralizaciji društvenih delatnosti i značaj unapređenja usluge javnog zdravlja na lokalnom nivou.

Potom je Prof. dr Vesna Bejgović-Mikanović predstavila indikatore za potrebe praćenja kvaliteta pružene usluge u oblasti javnog zdravlja koji su usvojeni na Interministarskoj radnoj grupi u avgustu 2011. godine. Opštine i gradovi su izabrale 11 indikatora kao najvažnije za praćenje na lokalnom nivou u okviru pružanja usluga javnog zdravlja. U naredne dve nedelje opštine i gradovi mogu da daju dodatne komentare i sugestije na ovu listu indikatora.

Sledeći sastanak mreže biće održan u Kniću početkom juna, tačan datum i agenda biće pravovremeno dostavljeni.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština 5.4.2012.

NEMAČKA I ŠVAJCARSKA POTPISALE PORESKI SPORAZUM

Nemačka i Švajcarska potpisale su sporazum o bilateralnom izbegavanju plaćanja poreza, za koji se očekuje da će Nemačkoj 2013. doneti oko 10 milijardi evra.

Revidirani sporazum o oporezivanju tajnih ofšor računa, kojim su pooštreni uslovi za utajivače poreza, postignut je nakon što je vodeća nemačka opoziciona socijal-demokratska partija upozorila da će u Bundesratu blokirati originalni sporazum uz obrazloženje da je previše popustljiv.

U okviru novog sporazuma, Nemci, s gotovinom na računima švajcarskih banaka, plaćaće porez od 21 do 41 odsto, viši od prvobitno planiranog iznosa od 19 do 34 odsto, prenele su agencije.

Novi sporazum takođe omogućuje Nemcima s neprijavljenom imovinom u švajcarskim bankama da izbegnu kazne tako što će jednokratno platiti porez od 50 odsto, ukazalo je nemačko ministarstvo finansija.

On takođe daje nemačkim vlastima šire mogućnosti za zahtevanje informacija od Švajcarske o računima nemačkih državljana, ali samo onih koji su pod sumnjom.

Nemački državljani će od 1. januara 2013. morati da unapred obaveste švajcarske vlasti da žele da podignu novac sa računa u švajcarskim banakama, umesto od 31. maja, kako je ranije bilo dogovoreno, kako bi se sprečio egzodus na druge ofšor račune.

Prvobitni sporazum je morao da bude revidiran nakon što je gornji dom nemačkog parlamenta, koji predstavlja 16 nemačkih pokrajina, zatražio strože uslove za one koji izbegavaju plaćanje poreza. Procenjuje se da Nemci na računima u Švajcarskoj drže 150 milijardi švajcarskih franaka.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 5.4.2012.

POTPISAN SPORAZUM IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE GRUZIJE O SARADNJI I UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANJIMA

U Beogradu je 4. aprila 2012. godine, potpisan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

U ime Vlade Gruzije, Sporazum je potpisao Tornike Gordadze, zamenik ministra spoljnih poslova za evropske integracije, dok je u ime Vlade Srbije to učinio direktor Uprave carina Predrag Petronijević.

Navedeni sporazum o carinskoj saradnji predstavlja pravni okvir za razmenu podataka i njegova osnovna svrha je: uzajamno pružanje pomoći u sprečavanju i istrazi kršenja carinskih, deviznih i spoljnotrgovinskih propisa, pružanje pomoći u davanju obaveštenja koja se koriste u svrhe suzbijanja krijumčarenja, uzajamno usklađivanje carinskih sistema, usavršavanje carinske tehnike i rešavanje problema nastalih u primeni carinskih propisa, usklađivanje propisa i pojednostavljenje i ubrzanje carinskog postupka u robnom i putničkom prometu i dr.

Sporazumom je, takođe, definisan način dostavljanja i korišćenja informacija i dokumenata, njihova upotreba u eventualnim sudskim procesima, učešće eksperata u tim procesima, kao i zaštita ličnih podataka koji se mogu naći u razmenjenim informacijama.

Izvor: Vebsajt Uprave carina, 5.4.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: NEMOGUĆNOST KORIŠĆENJA PORESKOG KREDITA U TEKUĆEM PORESKOM PERIODU PO OSNOVU ULAGANJA IZVRŠENIH U NEKOM OD PRETHODNIH PORESKIH PERIODA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 48
  • Ministarstvo finansija: PRIZNAVANJE KAMATE PO KREDITU, KOJI JE OBVEZNIK UZEO RADI KUPOVINE HARTIJA OD VREDNOSTI, KAO RASHODA U PORESKOM BILANSU - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: čl. 6 i 7
  • Ministarstvo finansija: USLOVI POD KOJIMA AGENCIJA (NEDOBITNA ORGANIZACIJA) POSTAJE OBVEZNIK POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 44
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: PRIMENA UREDBE O NAKNADI TROŠKOVA I OTPREMNINI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA NA ZAPOSLENE VAN DRŽAVNIH ORGANA - Zakon o radu: član 118
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: VREMENSKA OGRANIČENOST OBAVLJANJA PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA - Zakon o radu: član 197
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: ZAKLJUČIVANJE NOVOG UGOVORA O RADU SA ZAPOSLENIM KOJEM JE ISTEKAO UGOVOR NA ODREĐENO VREME ZAKLJUČEN NA 12 MESECI - Zakon o radu: član 37
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Beogradu: DONOŠENJE REŠENJA O PRODUŽENJU ILI UKIDANJU PRITVORA PRE OBJAVLJIVANJA PRESUDE - Zakonik o krivičnom postupku: član 358
  • Apelacioni sud u Beogradu: DUŽNOST SUDA DA UTVRDI DA LI JE POZIV ZA SASLUŠANJE URUČEN OKRIVLJENOM - Zakonik o krivičnom postupku: član 142a
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEMOGUĆNOST KORIŠĆENJA ZAPISNIKA O PREPOZNAVANJU LICA SA FOTOGRAFIJE - Zakonik o krivičnom postupku: član 104
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEPOSTOJANJE KRIVIČNOG DELA NEOVLAŠĆENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA - Krivični zakonik: član 246
  • Apelacioni sud u Beogradu: OBAVEZNO NAVOĐENJE PROPISA O MERAMA ZAŠTITE NA RADU ČIJE SU ODREDBE PREKRŠENE - Krivični zakonik: član 280
  • Apelacioni sud u Beogradu: ODLUKA O TROŠKOVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA I NJIHOVOJ VISINI - Zakonik o krivičnom postupku: član 194
  • Apelacioni sud u Beogradu: POSTUPANJE PO OPTUŽNICI KOJOM SU OBUHVAĆENA KRIVIČNA DELA IZ NADLEŽNOSTI NIŽEG I VIŠEG SUDA - Zakonik o krivičnom postupku: član 33
  • Apelacioni sud u Beogradu: PREKORAČENJE OPTUŽBE IZMENOM ČINJENIČNOG OPISA RADNJE IZVRŠENJA I PRAVNE KVALIFIKACIJE KRIVIČNOG DELA - Zakonik o krivičnom postupku: član 368 stav 1 tačka 8)
  • Apelacioni sud u Beogradu: SVEST PODSTREKAČA O RADNJI I STVARNIM OBELEŽJIMA KRIVIČNOG DELA KOJE VRŠI - Krivični zakonik: član 34
Likvidacije:

U periodu od 26. do 30. marta 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

205349

KALUMET

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205325

MIDEX

Subotica

30.03.2012

90

205300

NIN ŠPED

Vladimirci

30.03.2012

90

205297

ROTEX AUTO

Beograd-Čukarica

30.03.2012

90

205294

AUTOSWISS

Niš - Palilula

30.03.2012

90

205288

MARX TRANS

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205284

LAV C.C

Valjevo

30.03.2012

90

205275

GOGI-ŠPED

Ub

30.03.2012

90

205269

ILOR

Subotica

30.03.2012

90

205266

AGROVOJVODINA-VRŠAC

Vršac

30.03.2012

90

205259

SINTELON DEKOR

Nova Varoš

30.03.2012

90

205252

PČINJA-PRODUKT

Trgovište

30.03.2012

90

205250

HMC INVEST

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205222

MIDNIGHT VIDEO

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205216

LAW & BUSINESS CONSULTING

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205219

ANAGARD OFFICE

Beograd (grad)

29.03.2012

90

205204

INFO PORTAL

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205197

GVOZDIĆ KOMPANI

Petrovac

29.03.2012

90

205194

PADEJSKI

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205192

JAS-FARM

Novi Pazar

29.03.2012

90

205183

JING JIAN

Novi Pazar

29.03.2012

90

205180

BARBI

Kraljevo

29.03.2012

90

205176

BULDOG

Niš - Mediana

29.03.2012

90

205171

GRADSKO PROLEĆE

Loznica

29.03.2012

90

205165

PROXY COOL

Niš (grad)

29.03.2012

90

205149

CRNI VIR

Novi Sad - grad

29.03.2012

120

205135

PINK DIGITAL SYSTEM

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205123

MONTING-GRUP

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205126

MAROMAS SERBIAN

Beograd-Čukarica

29.03.2012

90

205093

CVAJA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205090

NS HIDROTERMA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205082

MAH 2+

Stara Pazova

28.03.2012

90

205076

GORNJI RESAVAC

Požarevac

28.03.2012

90

205067

DENTA LAND

Kruševac

28.03.2012

120

205061

IKS-FORHAND

Subotica

28.03.2012

120

205044

STRYDER

Beograd-Stari Grad

28.03.2012

120

205046

MITAR TOURIST

Ivanjica

28.03.2012

90

205033

SMART BET

Pančevo

28.03.2012

120

205031

FRONTERA

Bela Crkva

28.03.2012

90

205023

CITEL

Beograd-Voždovac

28.03.2012

90

205020

KARAT-ŠPED

Beograd-Vračar

28.03.2012

120

205017

BONEX PROFESIONAL

Beograd-Zvezdara

28.03.2012

90

204991

GLIŠOVIĆ SMN

Gornji Milanovac

28.03.2012

120

204985

POLJODELATNOST

Novi Sad - grad

28.03.2012

120

204978

DANE

Kraljevo

27.03.2012

90

204970

IMAK

Beograd-Zvezdara

27.03.2012

90

204953

EKO ZLATAR VAROŠ

Beograd (grad)

27.03.2012

90

204945

SIDRAG

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204940

INFO-STRANE

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204938

MULTIMEDIA CONCERTS

Beograd-Palilula

27.03.2012

90

204934

DANIKO

Ćuprija

27.03.2012

120

204929

JEZERO SIGET

Zrenjanin

27.03.2012

120

204926

EURO MEAT

Pančevo

27.03.2012

120

204917

LANGHTON INVESTMENTS

Novi Sad - grad

27.03.2012

120

204911

SOFTECH SEE

Beograd-Stari Grad

27.03.2012

90

204892

AGROSIMEX

Zrenjanin

27.03.2012

120

204895

CORONA

Beograd-Savski Venac

27.03.2012

90

204875

ENTUZIJAZAM

Beograd-Voždovac

26.03.2012

90

204872

SNOW IMPEX

Beograd-Vračar

26.03.2012

90

204867

ZAGRAĐE

Smederevo

26.03.2012

90

204864

MAVINETA

Kraljevo

26.03.2012

90

204890

 

Velika Plana

26.03.2012

90

204849

BEOPROJEKT INŽENJERING VVG

Beograd (grad)

26.03.2012

90

204843

ADI TOLS

Pančevo

26.03.2012

90

204836

DUNIT

Niš - Mediana

26.03.2012

90

204830

PLUS DEXIN FILM

Beograd-Čukarica

26.03.2012

120

204827

LIMITED VISOKOGRADNJA

Jagodina

26.03.2012

90

204824

JEZAVA

Smederevo

26.03.2012

120

204815

A & D INSTITUT

Beograd-Voždovac

26.03.2012

120

204802

JUGOPROMET

Ćuprija

26.03.2012

90

204799

DOM-LESNA

Beograd-Palilula

26.03.2012

120

204796

PINGIĆ

Smederevo

26.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 2.4.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.