Aktuelne vesti na dan 09. februar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 36 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 38 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 13/ FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 13 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 09 OD 5.02.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • PREDLOZI I ALTERNATIVNA REŠENJA U PREDNACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA: • Prestanak obaveze njenim ispunjenjem •
  • MOMENAT OBAVEŠTAVANJA ZAPOSLENIH O PRERASPODELI RADNOG VREMENA OD STRANE POSLODAVCA REGISTROVANOG ZA POLJOPRIVREDNU DELATNOST
  • UREĐIVANJE PRAVA PREČE KUPOVINE UDELA U DRUŠTVU S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • FINANSIJSKI PLAN REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ZA 2012. GODINU
  • PREKOVREMENI I PREKONORMNI RAD NASTAVNIKA U ŠKOLAMA
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • IZDAVANJE KONAČNOG RAČUNA NA IME PRETPLATE ZA BUDUĆU ISPORUKU STRUČNIH ČASOPISA ZA KOJE NIJE OPREDELJENA POJEDINAČNA VREDNOST
  • OBAVEZA OBRAČUNA I PLAĆANJA PDV NA PROMET USLUGE USTUPANJA UGOVORA O ZAKUPU ZEMLJIŠTA I USTUPANJA SITUACIONOG PLANA
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

ODRŽANA SEDNICA PRVOG VANREDNOG ZASEDANJA NARODNE SKUPŠTINE RS U 2012. GODINI: O Danu za glasanje poslanici će biti naknadno obavešteni

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović sazvala je, na zahtev Vlade Republike Srbije, Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, za sredu, 8. februar 2012. godine, sa početkom u 10 časova.

U Zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja određen je sledeći dnevni red:

1. Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,
2. Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Na početku rada, Narodna skupština konstatovala je ostavku Snežane Samardžić Marković na funkciju ministra omladine i sporta.

Predsednica Narodne skupštine pozdravila je članove ROTAR AKT kluba iz Beograda, koji su sa galerije Velike sale pratili deo sednice.

Do kraja rada, Narodna skupština vodila je i zaključila jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i Predlogu odluke o izboru zamenika javnih tužilaca.

Pošto je Narodna skupština obavila raspravu o tačkama dnevnog reda, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović obavestila je narodne poslanike da će o Danu za glasanje biti naknadno obavešteni.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije. 8.2.2012.

VLADA RS O VANREDNOJ SITUACIJI: VLADA RS PREPORUČILA OBUSTAVU NASTAVE DO 17. FEBRUARA, A ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE, SUDOVIMA, PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I DRUGIM PRAVNIM LICIMA, JAVNIM PREDUZEĆIMA, USTANOVAMA KULTURE I SPORTA DA RAZMOTRE MOGUĆNOST DA I 17. FEBRUAR BUDE NERADNI DAN

Vlada Republike Srbije danas je preporučila nove mere racionalizacije potrošnje energije i energenata u uslovima ekstremno niskih temperatura, a Ministarstvu prosvete i nauke da do 17. februara obustavi rad u svim obrazovnim ustanovama koje su u nadležnosti tog ministarstva.

Vlada takođe preporučuje svim energetskim subjektima da upute poziv svim potrošačima da racionalizuju potrošnju energije i energenata kako bi se stvorile uštede i sprečilo eventualno uvođenje ograničenja isporuke.

Lokalnim samoupravama je preporučeno da donesu odluke o racionalnoj upotrebi električne energije za javnu rasvetu, svetleće reklame i panoe, kao i da potrošnju električne energije za te namene svedu na najmanji mogući nivo.

Vlada Srbije preporučuje organima državne uprave, sudovima, privrednim društvima i drugim pravnim licima, javnim preduzećima, ustanovama kulture i sporta da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti - 15. i 16. februar spoje sa vikendom, tako da i petak, 17. februar, bude neradni dan.

Ove mere Vlada je preporučila na osnovu analize energetske situacije u zemlji i činjenice da izrazito niske temperature ozbiljno ugrožavaju energetski sistem i snabdevanje energijom i energentima u Srbiji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 8.2.2012.

SEDNICA VLADE AP VOJVODINE OD 8. FEBRUARA 2012.

Vlada AP Vojvodine, na današnjoj sednici kojom je predsedavala potpredsednica Ana Tomanova Makanova, donela je odluku da uputi pomoć opštini Sjenica na Pešterskoj visoravni, gde je situacija izazvana snežnim nanosima i hladnoćom najteža i gde je proglašeno stanje elementarne nepogode. Pomoć će se realizovati preko Direkcije za robne rezerve Vojvodine, koja će organizovati isporuku prehrambenih paketa sa prehrambenim namirnicama, u vrednosti 1,5 miliona dinara.

Pokrajinska Vlada prihvatila je danas i Informaciju o intervenciji robama iz robnih rezervi AP Vojvodine i artiklima po osnovu realizacije Programa o sufinansiranju proizvodnih pogona na teritoriji Pokrajine. Naime, Vladi AP Vojvodine obratile su se sa zahtevima za pružanje pomoći u prehrambenim artiklima opštine, mesne zajednice, ustanove, udruženja socijalnog karaktera i bolnice, kao što su opštine Šid, Žabalj, Ruma, Bačka Palanka, mesne zajednice Klica, Čenej, Kovilj, Rumenka i druge, gerontolsški centri u Rumi, Zrenjaninu i Novom Sadu, gimnazija u Bačkom Petrovcu, osnovna škola u Kikindi, Centar za socijalni rad u Senti i drugi.

Prema rečima direktora Direkcije za robne rezerve Vojvodine Tome Jošanova, projekat se može nazvati "Solidarnost na delu - osnovne životne namirnice za najugroženije stanovnike". Vrednost robe koja će biti upućena na adrese 21 korisnika iznosi 35,8 miliona dinara. Za realizaciju ovog projekta Vlada Vojvodine je zadužila Pokrajinske robne rezerve. Pomoć će se realizovati u saradnji sa Crvenim krstom Grada Novog Sada.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 8.2.2012.

SEDMO MEĐUNARODNO SAVETOVANJE "RIZIK I BEZEBEDNOSNI INŽENJERING"

Sekretar Skupštine AP Vojvodine Milorad Gašić učestvovao je na međunarodnom skupu pod nazivom "Rizik i bezebdnosni inženjering" koji je okupio brojne predstavnike iz zemlje i inostranstva. Skup je je organizovan pod pokroviteljstvom Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Novog Sada, Fakulteta tehničkih nauka, Departmana inženjerstva životne sredine i Ministarstva rada i socijalne politike - Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, a učesnici su imali priliku da razmene iskustva i upoznaju se najnovijim dostignućima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Zaštite od požara i Zaštite životne sredine u 76 prijavljenih radova od kojih je veliki broj prezentovan.

Sekretar Gašić, je u svom izlaganju istakao da se u Skupštini AP Vojvodine posebna pažnja posvećuje zaštiti i poštovanju prava zaposlenih, kao i negovanju dobrih međuljudskih odnosa, poštovanja profesionalnog integriteta zaposlenih, kao i informisanju, edukaciji i upoznavanju zaposlenih sa mogućnostima zaštite njihovih prava: prevencije mobinga i zaštite od mobinga na radnom mestu, mirnog rešavanja sporova među zaposlenima (medijacija). Skupština AP Vojvodine, a i Vlada AP Vojvodine, sa ciljem stalnog unapređivanja položaja zaposlenih i zaštite njihovih prava, uspešno sarađuje sa Visokom tehničkom školom strukovnih studija iz Novog Sada i njenim direktorom dr Božom Nikolićem, kao jednim od lidera u ovoj oblasti. Sekretar Gašić je takođe naglasio da se zahvaljujući svim navedenim aktivnostima i zalaganjima u Skupštini AP Vojvodine parlamentarni rad odvija bez poteškoća, profesionalno i efikasno. Na savetovanju je promovisan značaj i prednosti implementacije standarda OHSAS, kao i sugestija da se kontinuirano radi na edukaciji zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu.

Izvor: Vebsajt Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, 8.2.2012.

KOPAONIČKA ŠKOLA PRIRODNOG PRAVA: RASPISAN KONKURS ZA PRIJEM I OBJAVLJIVANJE REFERATA POVODOM 25. SUSRETA UČESNIKA KOPAONIČKE ŠKOLE KOJI ĆE BITI ODRŽAN OD 13. DO 17. DECEMBRA 2012. GODINE • Krajnji rok za podnošenje rada je 25. avgust 2012. godine, a za inostrane autore 25. septembar 2012. godine

Kopaonička škola prirodnog prava, 25. jubilarni susret, obaveštava pravničku i drugu naučnu i stručnu javnost da raspisuje konkurs za prijem i objavljivanje referata povodom 25. susreta učesnika Kopaoničke škole koji će se održati od 13. do 17. decembra 2012. godine pod stalnim naslovom "Pravda i pravo". Opšta tema ovogodišnjeg skupa je PRAVO I MORAL.

U okviru opšte teme sami kandidati, shodno Heksagonu Kopaoničke škole prirodnog prava, biraju niže navedene oblasti u kojima mogu konkurisati, označavajući temu po slobodnom izboru. Tako izabrana tema se obrađuje ili sa stanovišta jedne ili više pravnih disciplina.

Prioritet u prihvatanju referata za objavljivanje imaju Autori koji su prethodnih godina neposredno izlagali svoje radove na susretima Kopaoničke škole. Jedan broj radova biće objavljen po pozivu. Odluku o prijemu i objavljivanju radova donosi Uređivački odbor. Broj objavljenih radova određuje se u zavisnosti od finansijskih mogućnosti.

Povodom 25. Jubilarnog susreta, određenom broju autora i učesnika biće dodeljena posebna priznanja u vidu povelja ili certifikata.

Uslovi neophodni za uzimanje rada u razmatranje od strane Uređivačkog odbora:

• Dužina rada: najviše do 16 stranica
• Font: Times New Roman, veličina 12, prored 1,5.
• Rezime: na engleskom ili drugim svetskim jezicima, prilaže se na kraju rada, na pola stranice, najviše 14 redova, u istom fontu i proredu kao i rad
• Fusnote: ispod teksta, font Times New Roman, veličina 10, bez proreda.

U radu moraju biti naznačeni ime i prezime autora, zvanje i zanimanje, potpuna adresa i kontakt telefon, faks i/ili e-mail.
Krajnji rok za podnošenje rada: 25. avgust 2012. godine, a za inostrane autore 25. septembar 2012. godine. Sa posebnom zahvalnošću primaju se radovi predati i pre krajnjeg roka.

Način podnošenja rada: referat se dostavlja u papirnoj verziji i na disketi. Šalje se poštom ili se predaje neposredno Udruženju pravnika Srbije, 11000 Beograd, Krunska 74, telefoni: 00 381 11 244-6910, faks: 00 381 11 244-3024, e-mail: upj@Eunet.rs.

Rad koji ne ispunjava bilo koji od navedenih uslova neće biti uzet u razmatranje.

Oblasti u kojima se može konkurisati čine tradicionalni Heksagon Kopaoničke škole prirodnog prava, i to:

I Pravo na život (život, zdravlje, ekologija,sport).

II Pravo na slobodu (sloboda misli i izražavanja, sloboda ličnosti, sloboda kretanja, sloboda veroispovesti, krivično-pravna i procesna zaštita ličnosti, upravno-pravna zaštita slobode ličnosti).

III Pravo na imovinu (svojina, kodifikacije, svojina i druga stvarna prava, svojina i nasleđe, denacionalizacija, privatizacija, porezi i poreska politika, nepokretnosti, ugovor i odgovornost za štetu, privredna društva, privredni ugovori, banke i bankarski poslovi, osiguranje, radni odnosi).

IV Pravo na intelektualnu tvorevinu (autorsko pravo, pravo industrijske svojine pravo učestvovanja u kulturnom životu).

V Pravo na pravdu (opšta značenja, sud u koneksitetu pravde, nezavisnost sudstva, ustavno sudstvo, sudska praksa i uloga suda, arbitraže međunarodne i domaće, međunarodni odnosi i pravda, pravo Evropske unije, pravna zaštita izbeglica i prognanih lica).

VI Pravo na pravnu državu (teorija pravne države, vladavina i nevladavina prava u praksi)

Učesnici konkursa mogu se obavestiti o rezultatima konkursa oko 20. oktobra 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Kopaoničke škole prirodnog prava, 8.2.2012.

ZAKON O RADIODIFUZIJI: Saopštenje Pokrajinskog ombudsmana povodom pojave većeg broja nestručnih i nepravilnih tumačenja obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate koje se građanima plasiraju putem raznih sredstava komunikacije

Savetima, koji se ovih dana pojavljuju u javnosti, u kojima se obveznici radio-televizijske pretplate pozivaju da ne primaju sudske pošiljke, te koji sadrže pogrešne navode o nepostojanju osnova obaveze plaćanja pretplate, građani se dovode u zabludu, usled čega može doći do propuštanja korišćenja prava na efikasno pravno sredstvo i drugih negativnih posledica koje iz toga proizlaze.

Radi zaštite građana i sprečavanja njihovog dovođenja u nepovoljan položaj u odnosima sa javnim preduzećima i drugim subjektima koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, Pokrajinski ombudsman ovim putem informiše građane o njihovim pravima i obavezama i načinu na koji mogu da zaštite svoj pravni interes na najcelishodniji način.

Obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate, kao i visina i način plaćanja i oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate utvrđeni su Zakonom o radiodifuziji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009 - prim. red). Nasuprot prisutnim navodima u javnosti, Ustavni sud nije proglasio neustavnim odredbe Zakona o radiodifuziji koje se odnose na radio-televizijsku pretplatu, već je rešenjem iz 2009. godine obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zahteve za obustavu primene pojedinih odredaba ovog zakona.

Poverilac obaveze plaćanja pretplate je Radiodifuzna ustanova Radio televizija Srbije, kao nosilac javnog radiodifuznog servisa, a dužnici građani koji su vlasnici radio i TV prijemnika. Zakonom o radiodifuziji je propisan i rok plaćanja pretplate, te u skladu sa osnovnim pravilima građanskog prava dužnik dolazi u docnju ukoliko ne ispuni obavezu u određenom roku, a poverilac stiče pravo da ispunjenje zahteva.

Postupak ostvarivanja potraživanja Radiodifuzna ustanova Radio televizija Srbije pokreće podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nadležnom sudu. Rešenje kojim se predlog usvaja sud dostavlja obvezniku pretplate, kao izvršnom dužniku. Dostavljanje izvršnom dužniku koji je fizičko lice vrši se na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama. Ukoliko dostavljanje rešenja na navedenu adresu nije bilo moguće izvršiti u roku od 5 radnih dana od dana upućivanja pismena, nakon 15 dana od dana isteka prethodnog roka pokušaće se ponovna dostava. Ako nova dostava ne bude uspešna, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnu tablu suda. Smatra se da je dostava izvršena protekom roka od pet radnih dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Po dostavljanju rešenja o izvršenju izvršni dužnik može da izjavi prigovor protiv rešenja u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Ukoliko izvršni dužnik propusti ovaj rok, rešenje postaje pravnosnažno i može se pristupiti prinudnom izvršenju. Po zakonu, vraćanje u pređašnje stanje je samo izuzetno dozvoljeno kada prigovor na rešenje o izvršenju nije izjavljen u propisanom roku iz opravdanih razloga. U prigovoru protiv rešenja izvršni dužnik može da osporava nastanak potraživanja, kao i da je obaveza izvršena ili da je na drugi način prestala, te da je potraživanje zastarelo, sa obzirom na to da potraživanja radio-stanica i radio-televizijskih stanica za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika zastarevaju za jednu godinu. Izvršni dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a u slučaju da to ne učini, gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze.

S obzirom na gore navedeno, Pokrajinski ombudsman upućuje građane da ne izbegavaju prijem sudskih pismena, te da svoja prava štite u redovnom postupku, koji im omogućuje iznošenje činjenica i dokaza od značaja za utvrđivanje postojanja osnova obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate.

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog ombudsmana, 8.2.2012.

NOVI PRAVILNICI ZA SPROVOĐENJE ZAKONA O HEMIKALIJAMA: Prezentacija novih pravilnika za sprovođenje Zakona o hemikalijama biće održana 28. februara 2012. godine u Privrednoj komori Vojvodine

Prvo obaveštenje o održavanju prezentacije o:

- Upisu hemikalija u Registar sa osvrtom na novi Pravilnik o registru hemikalija ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011 - prim. red)
- Pravilniku o sadržaju bezbednosnog lista ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011 - prim. red)
- Razgraničavanju biocidnih proizvoda od sličnih proizvoda.

U cilju što boljeg upoznavanja privrednih subjekata sa novim pravilnicima i blagovremenog usklađivanja svog poslovanja sa novim propisima, Agencija za hemikalije, Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine organizuju prezentaciju gore navedenih pravilnika. Na ovu prezentaciju su pozvani privredni subjekti iz Vojvodine, i prisustvo na prezentacijama je bez naknade.

Na prezentaciji o upisu hemikalija u Registar biće vršena obuka za popunjavanje dosijea o hemikalijama jer je cilj da se poboljša kvalitet dostavljenih podataka u dosijeu o hemikalijama prilikom upisa hemikalija u Registar. Obuka će se vršiti kroz predstavljanje novog Uputstva za upis hemikalija u Registar hemikalija i izmena koje donosi novi Pravilnik o Registru hemikalija.

Prezentacija propisa za privredne subjekte iz Vojvodine, održaće se u utorak 28. februara 2012. godine u Privrednoj komori Vojvodine, Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, službeni ulaz broj 5, III sprat, Velika sala broj 13, sa početkom u 11,00 časova.

Poziv i Agenda prezentacije biće blagovremeno istaknuti na sajtu PKV.

Prezentacija se organizuje bez kotizacije.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 8.2.2012.

NOVI PRAVILNIK O KATEGORIZACIJI RIBOLOVNIH VODA: Rekreativni ribolovci će biti omogućeno da koriste jedinstvenu ribolovačku dozvolu, bez doplate, na većem broju ribolovnih voda

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja priprema novi Pravilnik o kategorizaciji ribolovnih voda, kojim će izaći u susret rekreativnim ribolovcima i omogućiti im da koriste jedinstvenu ribolovačku dozvolu, bez doplate, na većem broju ribolovnih voda. 

Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - prim. red) predviđene su doplatne dozvole, koje su korisnici ribarskih područja naplaćivali od 1.500 do 4.000 dinara. Prema važećem Pravilniku o kategorizaciji ribolovnih voda ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010 - prim. red) doplatne ribolovačke dozvole su se naplaćivale za kategorisane ribolovne vode, koje ispunjavaju propisane uslove. Novim pravilnikom ti uslovi će biti dodatno pooštreni, čime će se značajno smanjiti broj ribolovnih voda na kojima će biti moguće da se naplaćuju doplatne dozvole. Naplata tih dozvola će biti ukinuta tamo gde to nije neophodno, čime će biti vraćen značaj jedinstvenih dozvola i rekreativni robolovci sa različitih ribolovnih područja biće dovedeni u ravnopravniji položaj. Takođe, Ministarstvo će sprečiti da korisnici ribarskih područja selektivno naplaćuju ribolovne dozvole.

Paralelno sa izmenama Pravilnika, biće nastavljene mere zaštite ribljeg fonda, a inspekcijski nadzor nad izdavanjem jedinstvenih i doplatnih dozvola će biti pojačan.

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 8.2.2012.

PRODUŽENJE ŠKOLSKOG RASPUSTA: Moguće spajanje predstojećeg državnog praznika - DANA državnosti sa petkom i sledećim vikendom i produženje školskog raspusta • Odluka o produženju raspusta biće doneta 10. februara 2012. godine •

Radna grupa za sigurno snabdevanje energentima predložiće Vladi Srbije da se predstojeći državni praznik Dan državnosti 15. februar, koji se slavi i 16-tog, spoji sa petkom i sledećim vikendom, izjavio je danas savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundirić.

Tako bi, kako je dodao, imali četiri do pet neradnih dana što je neophodno za smanjenje potrošnje energenata, izjavio je danas savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić.

Ti neradni dani važili bi za škole, ali i za neke državne institucije, rekao je Škundrić i dodao da konačnu odluku o tome treba da donese Vlada Srbije.

On je ukazao da su te mere neophodne zbog toga što je u Srbiji potrebno smanjiti potrošnju struje za oko 10 odsto.

Škundrić je ponovo apelovao na potrošače da racionalno troše struju zato što su svi energetski sistemi preopterećeni i rade maksimalnom snagom.

Sistem radi u izuzetno teškim okolnostima na granici tehničko- tehnoloških mogućnosti i potrebno je učiniti sve što je moguće da se potrošnja energije smanji za bar 10 odsto u odnosu na trenutnu potrošnju, kao i da se smanji proizvodnja struje u nivou od oko 500 megavata.

Škundrić je napomenuo da krizni štab koji kontroliše sigurno snabdevanje Srbije energentima ima ovlašćenja da utiče da se mere za smanjenje potrošnje struje ovoga puta i sprovedu.
Škundrić je ukazao da je poslednjih 10 dana postignuto šest istorijskih rekorda u proizvodnji i potrošnji struje.

Juče je dostignut novi rekord u potrošnji električne enregije od 162 miliona kilovat časova, rekao je Škundrić i ukazao da svi proizvodni sistemi EPS-a rade maksimalnom mogućmom snagom, ali da je hidrološka situacija i dalje loša, zbog čega je značajno smanjena poroizvodnja struje u hidorelektranama.

Daljinski sistemi rade u prenaparegnutim uslovima i u 24. časovnom režimu rada, rekao je on i dodao da je dobro to što u naftnoj industriji Srbije ima dovoljno mazuta za rad toplana.
Isporuka ruskog gasa za Srbiju, smanjena je za dva miliona kubika dnevno, ali se te količine nadomeštaju iz podzemnog skladišta Banatski dvor i domaćih izvora, a na taj način je moguće obezbediti oko pet miliona kubika dnevno.

Rudari rade u izuzetno teškim okolnostima, s obziorm da je potrebno obezbediti dnevno oko 100.000 tona uglja za rad termoelektrane u Obrenovcu.

Škundrić je kazao da pojedine institucije lokalne samouprave nisu shvatile kao neophodnost prethodene preporuke vlade za smanjenje struje, već su se ponašale komotnije, istakavši da će ubuduće te mere morati da se srovode.

Odluka o produženju raspusta u petak

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je danas da će u petak, 10. februara, biti doneta odluka da li će učenici od ponedeljka, 13. februara, krenuti na nastavu ili će im, zbog hladnog vremena, biti produžen raspust.

Obradović je novinarima rekao da će u petak biti održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj će biti prezentirani svi podaci o energetskom bilansu, kao i ostalim parametrima vezanim za nesmetan život u uslovima niskih temperatura i snega.

On je naveo da bi bilo logično da, ukoliko ostane vreme kao što je sada, bude doneta odluka da se nastava ne obavlja, istakavši da će odluka koja bude doneta u petak biti prevashodno u interesu dece. Obradović je rekao i da je bezbednost dece prioritet i da je zbog toga doneo odluku da od 6 do 10. februara ne bude nastave.

Ministar prosvete je podsetio i da je prvi ukazivao na opasnost od pojave pada ledenica sa krovova, dodavši da će i taj segment biti uključen u odluku vezanu za nastavak nastave. Prema njegovim rečima, dobro je što su sreda,15. februar, i četvrtak, 16. februar, neradni dani i da će i ta činjenica biti razmatrana prilikom donošenja odluke o nastavku nastave.
Ministar prosvete i nauke prethodno je prisustvovao dodeli diploma studentima Kriminalističko-policijske akademije.

 Izvor: Tanjug, 8.2.2012.

KREDIT ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Potpisan ugovor između KBC banke i Evropske investicione banke (EIB) za dobijanje nove kreditne linije u vrednosti od 40 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u 2012. godini

KBC Banka potpisala je danas ugovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) za dobijanje nove kreditne linije u vrednosti od 40 miliona evra, saopštila je ta banka.

Sredstva iz nove kreditne linije će biti iskorišćena za kreditiranje dugoročnih investicionih projekata za mala i srednja preduzeća u 2012. godini.

Potpisivanjem tog ugovora, KBC Banka je preduzela jedan od nekoliko planiranih koraka kojima želi da podrži poslovanje srpskih privrednika, kao i oporavak srpske ekonomije.

Za KBC Banku, EIB linija je važan, ali ne i jedini izvor finansiranja imajući u vidu da je banka u 2011. godini imala rast u obimu depozita od 20 odsto, navedeno je u saopštenju.

Uz porast depozita i očekivani profit od 1,2 miliona evra u 2011. godini, KBC Banka je obezbedila dobar osnov za nastavak finansiranja kako fizičkih, tako i pravnih lica.

 Izvor: Tanjug, 8.2.2012.

SAJAM SOCIJALNE ZAŠTITE: Prvi sajam socijalne zaštite u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike biće održan 10. februara 2012. godine

Ministarstvo rada i socijalne politike sa svojim partnerima, organizuje Prvi sajam socijalne zaštite, koji će biti održan 10. februara, u Hali 5 Beogradskog sajma, sa početkom u 10 časova. Sajamsku manifestaciju otvoriće Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Sajam će biti prilika da se:

• dobiju odgovori na pitanja gde i kako se mogu ostvariti prava na novčanu socijalnu pomoć, tuđu negu i pomoć, dečji ili roditeljski dodatak, kako se može usvojiti dete, kako postati hranitelj, o smeštaju u dom, koje su službe i usluge socijalne zaštite na raspolaganju građanima, kako otvoriti dom za stare, koji domovi imaju dozvolu za rad, koja je dokumentacija porebna i kojoj se službi treba obratiti?,
• vide brojni radovi i rukotvorine korisnika socijalne zaštite nastali u radionicama za radno- okupacionu terapiju,
• razmene iskustava i dobra praksa u oblasti socijalne zaštite (održaće se brojni okrugli stolovi, radionice, biće prezentovani stručni radovi),
• prikažu rezultati postignuti u procesu reforme socijalne zaštite (preko 400 uspostavljenih i održivih usluga u opštinama Srbije, oko 5.000 građana koji su posao i redovno primanje pronašli angažujući se u lokalnim samoupravama na socijalnim uslugama (u svim najsiromašnijim opštinama realizuje se neki od projekata koje finansira Ministarstvo rada i socijalne politike).

Na Sajmu će učestvovati preko 130 izlagača koji će na svojim štandovima prikazati samo deo onog što sistem socijalne zaštite u Srbiji obezbeđuje korisnicima svojih usluga. Na Sajmu će se kao izlagači prvi put predstaviti:

• Ustanove socijalne zaštite u kojima se na smeštaju nalazi 18.500 korisnika (domovi za decu, stare, osobe sa invaliditetom),
• Centri za porodični smeštaj i usvojenje koji se brinu o preko 5.500 dece na hraniteljstvu, preko 600 odraslih na porodičnom smeštaju i 4000 hraniteljskih porodica,
• Centri za socijalni rad kojima se u 2011. godini za različite vrste usluga obratilo oko 1.000.000 građana,
• Udruženja građana koja pružaju usluge socijalne zaštite različitim korisničkim grupama (deci, mladima, žrtvama nasilja, trgovine ljudima, starima itd),
• Opštine i gradovi u kojima se realizuju usluge socijalne zaštite (dnevni boravci za decu, osobe sa invaliditetom, pomoć u kući za stare),
• Stručna udruženja i organizacije koje svojim radom doprinose unapređenju sistema socijalne zaštite i Reprezentativni sindikati u oblasti socijalne zaštite,
gosti iz zemalja u okruženju koji će na Sajmu prikazati svoja postignuća u ovoj oblasti ‐ to ovom Sajmu daje karakter i Prvog međunarodnog Sajma socijalne zaštite.

Više informacija na sajtu www.minrzs.gov.rs ili na telefon: +381 (0)11 36 16 255.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 8.2.2012.

ZA FABRIKU "ZASTAVA ORUŽJE" U 2012. GODINI PREDVIĐENI UGOVORI VREDNI VIŠE OD 330 MILIONA DOLARA

Ministar odbrane u Vladi Republike Srbije Dragan Šutanovac izjavio je sinoć u Kragujevcu da fabriku "Zastava oružje" ove godine očekuju ugovori u vrednosti većoj od 330 miliona dolara.

Šutanovac je ukazao na to da će u 2012. godini ova fabrika najviše izvoziti na tržište Sjedinjenih Američkih Država, i to, kako je precizirao, lovačko i sportsko naoružanje.

On je ocenio da je Kragujevac važan industrijski grad sa aspekta sistema odbrane, uz napomenu da u njemu, pored fabrike oružja, rade i fabrika "Zastava kamioni" i Tehničko-remontni zavod.

Ministar je objasnio da će se u fabrici "Zastava kamioni" proizvoditi novo terensko vozilo, koje će predstavljati kombinaciju džipa i teretnog vozila.

Šutanovac je najavio prototip tog vozila u aprilu, a prve ugovore do kraja ove godine, i dodao da su izdvojena sredstva za razvoj ovog prototipa, na čemu će sarađivati fabrike "Zastava kamioni" i Vojno-tehnički institut.

On je izrazio očekivanje da će kupci ovog terenskog vozila, osim Ministarstva odbrane, biti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeće "Srbijašume" i ostali kojima je ono potrebno.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 8.2.2012.

SEMINAR POSVEĆEN STANDARDU SRPS ISO 9001:2008: NA TEMU "TUMAČENJE ZAHTEVA STANDARDA I NJEGOVA IMPLEMENTACIJA" BIĆE ODRŽAN 28. FEBRUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. februar 2012. godine •

Institut za standardizaciju Srbije nakon kraće pauze pokreće novi ciklus seminara, a prvi koji će se u tom nizu održati jeste seminar posvećen standardu SRPS ISO 9001:2008, sa temom "Tumačenje zahteva standarda i njegova implementacija". Učesnici seminara moći će ovom prilikom da saznaju odgovore na pitanja s kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, a koja se tiču primene osnovnih zahteva sistema menadžmenta kvalitetom, kao i na koji način da usmere organizaciju ka uspešnijem poslovanju.

Seminar je koncipiran tako da bude razumljiv i učesnicima koji nisu detaljno upoznati sa standardom i onima kojima su potrebna dodatna objašnjenja, a istovremeno pruža priliku za diskusiju o problemima u tumačenju pojedinih zahteva standarda sa kojima se sreću u praksi.

Seminar će se održati 28. februara 2012. godine u prostorijama Instituta za standardizaciju Srbije. Ukoliko ste zainteresovani za seminar sa ovom temom, potrebno je da popunite prijavu i pošaljete je na adresu infocentar@iss.rs. Prijavu i program seminara možete naći u rubrici "Seminari i obuke" na http://www.iss.rs.

Rok za prijavljivanje je 23. februar 2012. godine, a sve dodatne informacije možete dobiti od Ljubice Petrović, na tel.: 011/3409 384 ili 6547 293.

Izvor: Vebsajt Instituta za standardizaciju Srbije, 7.2.2012.

USKLAĐIVANJE SA STANDARDIMA EU DO 2019.GODINE

Pravni stručnjak u Austrijskoj agenciji za životnu sredinu Lubomila Popova rekla je na seminaru da je ono što je Srbija uradila na planu zakona 2009. u oblasti upravljanja otpadom bilo vrlo ambiciozno a da su rezultati toga izuzetni. Ona je dodala da ima problema u oblasti tretmana otpada ali i da se sa time suočavaju sve članice EU u različitoj meri.

Popova je poručila srpskim vlastima da preduzimaju korak po korak na planu upravljanja otpadom, da ne treba da odustaju ali i da ne treba da odlažu prilagođavanje standardima EU, iako je reč o vrlo skupom procesu. "Nemojte mnogo odlagati, ali nemojte biti ni preambiciozni", rekla je ona na skupu i dodala da je ipak najbolje da zemlja preduzme neophodne korake tokom pridruživanja, a ne da to ostavi za vreme pošto uđe u EU, jer će se tada suočiti sa kaznama i procedurama koje se pokreću u slučaju da zemlja krši propise EU.

U Evropskoj uniji se 25% otvorenih slučajeva koji se odnose na kršenje zakona tiču zaštite životne sredine, od čega se 20% odnosi na opasni otpad.
Po ulasku u EU, važno je da se u nekoj članici primenjuju standardi EU ali ih članice primenjuju u skladu sa uslovima specifičnim za njih.

Ona je ocenila da ne treba žuriti sa primenom nove direktive EU iz 2008. kojom se predviđa da opasan i neopasan otpad, pošto prođe određenu obradu postaje sekundarna sirovina, jer bi u Srbiji morao da se menja sistem koji je tek uspostavljen. Vesić se složio da bi primena te direktive bio veliki i skup rez i podsetio da sekundardna sirovina nije samo presovana plastična flaša, već je za to potreban određen stepen obrade.

Vesić je rekao na skupu da je prema Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2010 - prim. red), predviđeno da Srbija do 2019. primeni i dostigne sve standarde EU, uključujući nove direktive. "Mi moramo korak po korak da se približavamo i pratimo nove trendove", rekao je on i dodao da je Srbija mora da se prilagodi zahtevima i propisima u kraćem roku od zemalja EU koje su za to imale i po 20 godina.

Popova je na skupu rekla da se u EU primenjuju dva pristupa u klasifikaciji opasnog otpada, prema sastavu i prema izvoru, odnosnu poreklu otpada, sa šiframa kojima su označene supstance. Ona je navela da se od 839 šifara na listi 405 odnosi na opasni otpad, a kao probleme navela je nedostatak šifara i nejasne definicije.

Ona je navela da postoji 15 opasnih svojstava na osnovu kojih se otpad svrstava u opasan, kao i da se otpad sa jednom ili više takvih svojstava smatra opasnim. U nekim slučajevima je važna i koncentracija susptance, odnosno da li je iznad dozvoljenog nivoa, rekla je ona.

Vesić je rekao novinarima u pauzi skupa da, kada se govori o opasnom otpadu, često misli na vrlo opasan otpad, ali da postoje određene kategorizacije i klasifikacije i nivo opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi. On je naveo da akreditovane laboratorije u Srbiju utvrđuju šta je opasni otpad.

Vesić je podsetio da je opasni otpad onaj otpad koji može sadržati samo jednu komponentu koja ga čini opasnim za životnu sredinu i zdravlje ljudi, i podsetio da je opasan otpad svuda u okruženju, poput odbačenih frižidera, mikser, hemikalija ili ambalaža od deterdženata. Prema njegovim rečima, opasan otpad može biti inertan i neinertan, a neopasan otpad u određenim uslovima može postati opasan, pošto se aktiviraju štetne komponentne u određenim uslovima, poput kiše.

EU ODLOŽILA POMOĆ SRBIJI ZA IZGRADNJU POSTROJENJA ZA TRETMAN OPASNOG OTPADA • Projekat je odložen za šest meseci uglavnom zbog otpora javnosti

Opasni otpad iz Srbije uništava se u inostranstvu i za sada je još neizvesno kada će zemlja dobiti postrojenje za preradu opasnog otpada, pošto je EU odložila pomoć za izgradnju takvog postrojenja. Pomoćnik ministra životne sredine Srbije Aleksandar Vesić rekao je 7. februara da se EU odlučila na taj korak jer još nije pronađena lokacija za izgradnju postrojenja u Srbiji uglavnom zbog otpora javnosti. Prema podacima Ministarstva životne sredine, u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada. Od ukupnih količina otpada u EU 4%, odnosno oko 90 miliona tona godišnje, čini opasan otpad.

U Privrednoj komori Srbije 7. februara je održan seminar o klasifikaciji otpada i kriterijumima za klasifikaciju opasnog otpada, na kome su predstavljeni standardi i propisi EU i Srbije u oblasti upravljanja otpadom. Na skupu je rečeno da se tvining projekat "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom" sprovodi od oktobra 2010. a trajaće do oktobra ove godine. Vrednost projekta je 1,5 miliona evra i treba da pomogne Srbiji da se reše problemi i nedostaci zakonske i podzakonske regulative, u oblasti upravljanja opasnim otpadom. U Srbiji, međutim, još nema postrojenja za tretman opasnog otpada.

U pauzi seminara, Vesić je rekao novinarima da je Evropska unija suspendovala na šest meseci, do polovine 2012, projekat pomoć za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije određena lokacija na kojoj će se graditi. "Projekat za sada miruje i nastaviće se nakon šest meseci, ali Srbija mora da reši konačno pitanje lokacije za tretman industrijskog neorganskog otpada", kazao je on.

Vesić je istakao da se o lokaciji sa raznim lokalnim samoupravama pregovara već mesecima, ali da još nije utvrđena lokacija budućeg postrojenja. "Mi imamo zainteresovane opštine, imali smo ih i ranije, poput opštine Ćićevac, ali nivo ozbiljnosti te zainteresovanosti je diskutabilan. Svi izražavaju u jednom trenutku želju za izgradnju takvog postrojenja na njihovoj teritoriji, a onda se dogodi da zbog nekog nepoverenja javnost počinje da se diže i izražava svoje negodovanje iako nemaju dovoljno informacija", kazao je on.

Pomoćnik ministra životne sredine smatra da je problem sa edukacijom ljudi koji na osnovu iskustva i na osnovu onoga što se dešava sa postojećim postrojenjima stiču pogrešnu sliku da neko namerava da ih prevari i da će ugroziti njihovo zdravlje. "Građani moraju da znaju da je u Srbiju zabranjeno uvoziti i primenjivati tehnologiju koja utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine", kazao je on i podsetio da je Srbija još u prvom Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991. imala odredbu koja je zabranjivala uvoz tehnologije koje na bilo koji način mogu da ugroze zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Vesić je podsetio da je do sada urađena studija izvodljivosti i naveo da bi početna investicija za postrojenje iznosila tri miliona evra za izradu tehničke dokumentacije i studije o proceni uticaja, a u drugoj fazi sredstva za izgradnju bi bila od 10 do 15 miliona evra.

"Ukoliko taj projekat ne bude realizovan država će se suočiti sa tim da opasan otpad mora da nastavi da se izvozi što je mnogo skupo", rekao je on. Prema njegovim rečima, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu košta od tri do pet evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu.

"Takvo postrojenje neophodno je Srbiji, jer se prema Bazelskoj konvenciji očekuje da će izvoz takvog otpada u druge zemlje biti onemogućen, odnosno da će svaka država nakon 2020. morati sama da tretira opasan otpad koji stvara na svojoj teritoriji", dodao je on.

On je istakao da se ostali opasni otpada reciklira, poput elektronskog i električnog otpada, polovnih akumulatora, otpadna ulja, dok se farmaceutski otpad i neke drugi otpad izvoze na recikliranje. Ocenio je i da ima dovoljno postrojenja u Srbiji za recikliranje posebnih tokova otpada nakon dve godine primene zakona, odnosno da se dosta razvila reciklažna industrija. On je dodao da ta industrija međutim nije pokrila sve potrebe, ali je ukazao i da se sakupljačka industrija nije dovoljno razvila pa da ima dovoljno sirovine za reciklažu.

Izvor: Beta i EurActiv.rs, 7.2.2012.

RADIONICA O OTVARANJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA ZAPADNOG BALKANA BIĆE ODRŽANA 7.MARTA 2012. GODINE

Institut za energetiku jugoistočne Evrope (IENE) u saradnji sa Agencijom za energetiku Republike Srbije organizuje jednodnevnu radionicu na temu "Otvaranje energetskog tržišta Zapadnog Balkana" u Beogradu, Srbija, 7. marta ove godine.

Radionica će na jednom mestu okupiti vladine zvaničnike, visoke predstavnike kompanija i energetske stručnjake iz zemalja zapadnog Balkana i šire oblasti jugoistočne Evrope u cilju razmene informacija i ideja, uspostavljanja poslovnih kontakata i formulisanja akvitnosti i odgovora na sve veće izazove u oblasti energetike i zaštite životne sredine u regionu.

Skup će obuhvatiti širok spektar tema iz oblasti energetike i zaštite životne sredine uključujući pitanja integracije energetskog tržišta, aktivnosti u elektroenergetskom, kao i gasnom sektoru, na projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i sigurnosti snabdevanja energijom.

Na skupu će takođe biti pretstavljena nedavno objavljena studija IENE "Pregled energetskog sektora JI Evrope".

Učešće na radionici potvrdili su visoki predstavnici sektora iz Grčke, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Izvor: Vebsajt Agencije za energetiku, 7.2.2012.

PREDSTAVLJEN PROJEKAT "STUDIJA MAPIRANJA PLAVNIH ZONA U SRBIJI" • Projektom se pruža tehnička pomoć vodoprivrednom sektoru, kako bi Srbija uskladila politiku sa direktivama EU u toj oblasti •

Predstavljen projekat "Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji" kojim se pruža tehnička pomoć vodoprivrednom sektoru, kako bi Srbija uskladila politiku sa direktivama EU u toj oblasti i što spremnije odgovorila na poplave. Projekat vredan dva miliona evra.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensen Dežer rekao je da poplave izazivaju velike ekonomske i socijalne štete, dovode i do ljudskih tragedija, naglasivši da "Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji" ne predstavlja samo prevenciju već i konkretne korake koje treba preduzeti kada se ta elementarna nepogoda dogodi.

Dežer je izrazio nadu da će taj projekat pomoći vlastima i građanima Srbije da se lakše izbore sa poplavama ali i da se domaće direktive usaglase sa evropskim.
Dežer je napomenuo da će EU tražiti od svake članice da uradi mapiranje plavnih zona i da se uvedu planovi upravljanja poplavama.

Glavni cilj projekta vrednog dva miliona evra koji finansira EU jeste izrada karata ugroženosti od poplava i karata rizika.

Projekat obuhvata plavne zone na levoj i desnoj obali Dunava između beogradske opštine Zemun i uzvodno od Hidroelektarne Đerdap kao i plavne zone velikih reka u slivu Morave, a ministar je istakao da je u planu da cela zemlja bude obuhvaćena.

Izvor: Vebsajt Delegacije Evropske unije u Srbiji, 6.2.2012.

CEN/CENELEC GUIDE 17 - UPUTSTVO ZA PISANJE STANDARDA S OBZIROM NA POTREBE MIKRO, MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA (MSP) PREVEDENO NA SRPSKI JEZIK

Prevođenjem CEN/CENELEC Guide 17, Uputstva za pisanje standarda s obzirom na potrebe mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP), naša zemlja se pridružila listi evropskih zemalja koje na ovaj način žele da podignu svest o pitanjima koja su važna ovom najbrojnijem i, samim tim, najznačajnijem sektoru privrede.

Naime, 99 % preduzeća u Evropi pripada sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, koja često nisu dovoljno zastupljena u procesu standardizacije. Usled toga, postoji mogućnost da njihovi interesi prilikom donošenja standarda ne budu dovoljno uzeti u obzir, kao i da troškovi implementacije standarda za njih budu relativno visoki. Ovaj problem je posebno izražen prilikom implementacije standarda koji se odnose na proizvodnju širokih razmera ili na masovnu proizvodnju, kada primena standarda za neka manja preduzeća postaje previše složena ili skupa. Kao posledica toga, položaj MSP-a na tržištu usluga i proizvoda može da bude oslabljen.

Upravo cilj ovog uputstva jeste da se prevaziđe moguća nedovoljna zastupljenost MSP-a u poslovima standardizacije i da se veća pažnja usmeri na interese ovog sektora, usled čega bi sve zainteresovane strane u procesu standardizacije mogle da imaju korist.

Prevedeno uputstvo može se pogledati na sledećoj adresi. ftp://ftp.cencenelec.eu/CEN/Services/SMEs/SME-Guide17/CEN_CLC_17_SR.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Instituta za standardizaciju Srbije, 6.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI MODELI AKATA USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU
NOVA ODLUKA O ZAŠTITI OD BUKE NA TERITORIJI GRADA VALJEVA: Grad je podeljen u šest zona, najviši nivo buke je 65 decibela

Od kad postoji grad na Kolubari, prvi put je na snazi Odluka o zaštiti od buke na teritoriji Grada Valjeva ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2011 - prim. red). Valjevo je podeljeno na šest zona, od bolnica i parkova, gde buka može da iznosi najviše 50, do centra grada gde ne sme da pređe 65 decibela.

Osnovna svrha merenja buke je da se dođe do podataka gde je potrebna izmena saobraćaja, odnosno, da se utvrdi gde vozila prave veću buku od dozvoljene.

- Najniži dozvoljeni nivo buke je u područjima za odmor i rekreaciju, kod bolnice, u gradskim parkovima - kaže Mirjana Medulović Marinković, načelnica Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine. - Najveća buka dozvoljena je u centru grada, uz magistralne i regionalne saobraćajnice, dok u industrijskoj zoni, na primer, ne sme da prelazi graničnu vrednost buke onih područja sa kojima se graniči.

Nivo buke na 12 lokacija u tri intervala tokom dana, kao najpovoljniji ponuđači, po ceni od 75.000 dinara za godinu dana, meriće stručnjaci Zavoda za javno zdravlje iz Šapca. Njihovi izveštaji biće od koristi prilikom izrade novih urbanističkih planova i izmena saobraćaja. Onima koji proizvode buku privrednicima i ugostiteljima, ostavljeno je tri meseca da objekte adaptiraju i izoluju.

- U objektima neće moći da instaliraju uređaje koji proizvode buku veću od dozvoljene - ističe Aleksandar Janković, načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove. - Zanatlije, poput kovača, ili oni koji rade sa na primer bušilicama, moći će da rade samo ako zatvore prozore i vrata. Ugostitelji zvučnike ne mogu da iznose u letnje bašte.

KAZNA

Za one koji ne poštuju odluku o dozvoljenom nivou buke u zavisnosti od akustičke zone predviđene su kazne od 50.000 do milion dinara. Ako merenjem bude utvrđeno da je prijava neosnovana, troškove izlaska merača na teren plaća onaj ko je prijavio.

NAJBUČNIJE

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je nivo buke stalno veći od 70 decibela na najprometnijim raskrsnicama u Valjevu - poput Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića, odnosno Bulevara vladike Nikolaja i obilaznice za Užice.

B. PUZOVIĆ

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 6.2.2012.

AKREDITOVANI SEMINARI U ORGANIZACIJI CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS-A: Rok za prijavu učešća na seminaru je 20. februar 2012. godine

Obaveštavamo sve vaspitače, nastavnike i profesore uključene u Projekat Vlade AP Vojvodine "Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine" da će se tokom februara meseca tekuće godine održati nekoliko seminara u ogranizaciji Cambridge University Press-a, pod nazivom Tour of Serbia.

Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i nalazi se u Katalogu profesionalnog usavršavanja za školsku 2011/2012. godinu pod rednim brojem 317 i nazivom Cambridge Teachers' Development Programme.

Seminar je u potpunosti besplatan za sve učesnike i nosi dva sata profesionalnog usavršavanja.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice podržava održavanje ovog seminara.

U prilogu se nalazi poziv u kome možete pronaći sve detalje u vezi datuma, vremena i mesta održavanja seminara u AP Vojvodini, podatke o predavaču, sadržini samog seminara i naravno, načinu prijavljivanja za učešće na seminaru.

Rok za prijavu učešća na seminaru je ponedeljak 20. februar.

Detaljnije informacije o seminarima možete pogledati na http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/images/stories/Vesti/2012.02.02/Seminar%20Tour%20of%20Serbia.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 3.2.2012.

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA "SY CULTOUR" BIĆE ODRŽANO 8. FEBRUARA 2012. GODINEU PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE: Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine

Pripreme za ovaj značajan regionalni projekat "Sy CULTour" su počele još krajem 2009. godine, da bi odobrenje za realizaciju usledilo nakon godinu dana. Projekat traje do februara 2014. godine, kada se planira velika konferencija u gradu Heraklion na Grčkom ostrvu Krit, gde će biti predstavljeni krajnji rezultati i završni dokument projekta.

Krajem prošle godine potpisan je Ugovor sa Evropskom delegacijom u Srbiji i do sada su završena 3 radna paketa. Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine.

U martu 2011. godine u Ljubljani održan je prvi sastanak 17 partnera iz 6 država (Slovenija, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Srbija), kojim je zvanično pokrenut ovaj međunarodni projekat, nastao iz bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, kroz saradnju Slovenačke Akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Partner Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo je Privredna komora Vojvodine, a realizaciju projekta će pratiti Kancelarija za evropske integracije - Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje iz Beograda.

Cilj projekta je da se poboljša upravljanje kulturnim nasleđem i vrednostima u ruralnim područjima u cilju ekonomskog i društvenog razvoja, posebno onih, slabije razvijenih. Primena novih metodologija doprineće stvaranju novog, ne-masovnog ruralnog kulturnog turizma, generisaće nova radna mesta i veće prihode. Nove metodologije testiraće se i primeniti u pilot oblastima.
Detalji projekta će biti predstavljeni 8. februara 2012. godine (sreda), u 12:00 časova, Sala 14, u Privrednoj komori Vojvodine, Master centar. O projektu će govoriti Dragica Samardžić u ime Privredne komore Vojvodine, prof.dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projetka i prof.dr Lazar Lazić, direktor Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u, a prisutni će biti rektor UNS, prof. dr Miroslav Vesković i dekan PMF prof. dr Neda Mimica Dukić.

Molimo medijske kuće da prisustvuju ovom događaju i o tome obaveste javnost.

Izvor: Vebsaj Privredne komore Vojvodine, 3.2.2012.

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE UPUTILO PREPORUKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA ZA OBUSTAVU RADA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA, OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA OD 6. DO 10. FEBRUARA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović preporučio je danas lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka, 6. februara, do petka, 10. februara.

U saopštenju Ministarstva prosvete i nauke navodi se da je Obradović preporučio univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Ova preporuka je doneta da bi se deca i učenici zaštitili od opasnosti zbog ekstremno niskih temperatura, otežanih uslova u kojima radi prosvetni sistem, ali i kao mera koja podržava stabilizovanje energetskog sektora u zemlji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 3.2.2012.

ZAKLJUČENI SPORAZUM O FITOSANITARNOJ SARADNJI I SPORAZUM U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I VETERINARSTVA IZMEĐU SRBIJE I MAKEDONIJE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović zaključio je, dana 3. februara 2012. godine Sporazum o fitosanitarnoj saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Makedonije gospodinom Ljupčetom Dimovskim i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Republike Makedonije gospodinom Dejanom Runtevskim u Privrednoj komori Srbije.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Uspeli smo da pojednostavimo trgovinske procedure kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i proizvodi prehrambene industrije biljnog i životinjskog porekla. Ovim Sporazumom uspostavljamo formalan odnos poverenja između Srbije i Makedonije kada su procedure u pitanju uz očuvanje bezbednosti hrane".

"Osnovano očekujemo povećanje razmene i prometa u 2012. godini i na jednoj i na drugoj strani što će značiti i nova radna mesta i veće zarade za sve ljude koje se nalaze u ovom poslu", zaključio je ministar Petrović.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljjupče Dimovski je izjavio: "Ovim činom će se dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje a potpisana dokumenta će omogućiti veće pogodnosti i privrednicima i potrošačima".

Sporazum o fitosanitarnoj saradnji dva ministarstva ima za cilj omogućavanje prometa bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata bez ograničavanja spoljne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite zdravlja bilja, kontrolisanje pošiljki bilja i uz međusobnu razmenu informacija, iskustava i znanja. Ovim sporazumom, zaključenim na period od 5 godina, štitiće se teritorije obe države od unošenja štetnih organizama preko bilja i biljnih proizvoda i ograničavaće se gubici koji nastaju kao posledica njihovog delovanja.

Cilj Sporazuma u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, zaključenog na period od 5 godina, je razvijanje saradnje, olakšavanje prometa životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane i hrane za životinje bez ograničavanja međusobne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i omogućavanje ostalih segmenata saradnje u oblasti poljoprivrede i nesmetanog protoka robe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 3.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI NOVI PRIMERI MODELA, USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU:
  • PRIGOVOR STRANKE NA SADRŽINU PISANOG OBLIKA TONSKOG ZAPISA
  • ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA POSTUPKA KOJE JE SUPROTNA STRANA PROUZROKOVALA SVOJOM KRIVICOM
  • ZAHTEV ZA PREGLEDANJE I PREPISIVANJE SPISA
NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILA

Novi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.

Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.

Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.

On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.

Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.

Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 1.2.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenju (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

SKUPŠTINA RS ZAVRŠILA RASPRAVU O KADROVSKIM REŠENJIMA U OBLASTI PRAVOSUĐA

Tanjug

Skupština Srbije je završila  raspravu o predlogu Visokog saveta sudstva da za člana te sudske instance bude izabran sudija apelacionog suda u Kragujevcu Miroljub Tomić, a nakon toga razmatraće se kandidati Državnog veća tužioca za zamenike javnih tužioca.

Nakon ovoga je predlog Državnog veća tužilaca da se za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu biraju Vladimir Đorđević i Miodrag Marković, a u Osnovom tužilaštvu u Vranju Branislav Mihajlović, dok u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu Vesna Ostojić.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predložen je Miroslav Rakić, dok su za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu predloženi Milena Pajić-Simić i Bojan Prstojević.

Parlament je konstatovao ostavku ministarke omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković.

U ostavci Samardžić-Marković je navela da je imenovana na poziciju generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope, da je to priznanje i za nju i za Srbiju, ali i za rezultate koje je u saradnji sa svim partnerima postiglo Ministarstvo omladine i sporta.

"Sa pozicije generalnog direktora Direktorata učiniću sve što mogu da pomognem našoj zemlji da brže i što uspešnije realizuje proces evropske integracije. Namera mi je da se nakon isteka mandata vratim u Srbiju i svojim znanjem, iskustvom i kontaktima stečenim na toj dužnosti pomognem zemlji", navela je Samardžić-Marković u ostavci.

Parlamentarnu većinu čine poslanici kluba "Za evropsku Srbiju" u kome su 64 poslanika DS, pet LSV, po četiri poslanika SPO-a i SDPS-a i jedan DSHV, potom 24 poslanika kluba Ujedinjenih regiona Srbije, 15 poslanika kluba SPS-JS, pet PUPS-a i sedam poslanika u klubu manjina, s tim što poslanik koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi ne glasa za odluke vladajuće većine.

Tako vladajuća koalicija ima 128 poslanika, ali sa bivšim radikalom, a sada samostalnim poslanikom Jovanom Damjanovićem koji često "uskače" i glasa za predloge vladajuće koalicije - ima 129.

Ukoliko poslanici SPO-a ostanu pri odluci da ne glasaju za predloge na predstojećoj sednici, vladajuća koalicija bi imala 125 poslanika, što znači da bi joj bio potreban još jedan glas da bi odluke bile izglasane.

MMF NAJVEROVATNIJE NEĆE DATI "ZELENO SVETLO" ZA NASTAVAK ARANŽMANA IZ PREDOSTROŽNOSTI

Međunarodni monetarni fond (MMF) najverovatnije neće dati "zeleno svetlo" za nastavak aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra bez rebalansa budžeta Srbije, saznaje beogradski nedeljnik NIN.

Za Misiju MMF-a, koju predvodi Zuzana Morgasova, nisu bile dovoljne usmene garancije da Vlada Srbije neće prekoračiti dogovoreni okvir za potrošnju u 2012, piše NIN u novom broju koji izlazi sutra.

Umesto obećanja, MMF, prema pisanju nedeljnika, zahteva da se sve što je dogovoreno stavi "crno na belo" u Zakon o budžetu.

Za vladu bi, kako se navodi, predlaganje rebalansa budžeta mesec i po dana pošto je Skupština usvojila plan prihoda i rashoda za 2012. bio "autogol".

"Na taj način bi uoči izbora Vlada priznala da je predložila loš budžet, a neizvesno je i da li bi još jednom mogla obezbediti skupštinsku većinu. Tim pre što u MMF-u procenjuju da Srbija neće uspeti da ostvari rast BDP-a od 1,5 odsto", piše NIN i ukazuje da bi deficit budžeta mogao biti i veći od 1,5 milijardi evra.

Misija MMF-a boravi u Srbiji od 2. februara povodom ocene prve revizije stend-baj aranžmana iz predostrožnosti koja je dva puta odlagana jer je procena te institucije da su garancije predviđene budžetom za 2012. godinu veće od dogovorenih.

Razgovori misije MMF-a i predstavnika Vlade Srbije, kako je najavljeno, trajaće do 9. februara.

NIN

U DRŽAVNOJ UPRAVI RADI OKO 28.000 LJUDI .TREĆINA ZAPOSLENIH U MINISTARSTVIMA JE BESPOSLENO

Sadašnji i bivši ministri Vlade Srbije priznaju da u resorima koje vode ili su vodili ima zaposlenih koji ništa ne rade. Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste, a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.

  O preglomaznom državnom aparatu i neradu jednog nbroja ljudi javno retko koji predstavnik aktuelne vlasti želi da priča. U predizbornoj kampanji to i nije baš tako popularna tema. Nezvanično, pojedinci priznaju da imaju ogroman problem.  

"Ima takvih neradnika da je to strašno, a jasno možete da vidite ko šta radi i koliko doprinosi. Kod njih je produktivnost nula, a ne možete im ništa jer ih Zakon o radu štiti i toga su vrlo svesni. Gotovo u 90 odsto slučajeva kada ih otpustite na osnovu neke disciplinske povrede rada, na kraju vas tuže i sud ih vrati na posao. Odgovorno tvrdim da u mom ministarstvu, ako ne trećina onda bar četvrtina ništa ne radi i kada bi ih otpustili, to niko ne bi primetio", rekao je za "Blic" jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije.  

Jedan od retkih u redovima aktuelne vlasti koji je o ovom problemu želeo javno da govori je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić koji priznaje da prostora za dodatnu redukciju ima.

  "To jeste tačno, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za određenim radnikom, treba voditi računa i o socijalnoj komponenti, jer se ne mogu ljudi tek tako ostaviti bez posla. U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20", kaže Ljajić.  

On, međutim, napominje da se mora imati na umu da ti ljudi nisu samo brojevi i da se to ne može na taj način posmatrati.  

"Smanjenje broja zaposlenih u državnoj i javnoj upravi može da se odlaže, ali ne može da se izbegne. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto radi u državnoj i javnoj upravi, a u Nemačkoj taj procenat je tek nešto viši od sedam odsto. Ovaj podatak pokazuje koliko je sadašnje stanje neodrživo", upozorava ministar Ljajić.  

O ovom problemu su bili spremniji da pričaju bivši ministri. Slobodan Milosavljević, koji je u dva navrata vodio Ministarstvo trgovine, kaže da je i u periodu dok je on bio na čelu ovog resora bilo viška ljudi, posebno u samom ministarstvu.  

"Smanjenje broja zaposlenih svakako je potrebno, ali konkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela, jer recimo tržišne inspekcije nikada nisu imale dovoljno ljudi, dok ih je u samom ministarstvu bilo previše. U samom ministarstvu i danas ima viška zaposlenih. To odgovorno tvrdim, kao što sam siguran da se ništa ne radi na smanjenju broja zaposlenih kako je planirano, već imamo potpuno suprotne tendencije", rekao je Milosavljević.  

I bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.  

"Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom 'radio ne radio svira ti radio'. Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu", objašnjava svoja iskustva Knežević.  

On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije.  

"Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu", priča Knežević.  

I danas, ali i u prethodnim vladama postojala su ministarstva koja nisu zapošljavala mnogo ljudi. Jedno od takvih je i Ministarstvo za kulturu koje je za vreme ministrovanja Dragana Kojadinovića imalo oko 60 ljudi.  

"Na sve je moglo da se računa, to je bio minimum neophodan za rad. Ne znam kakva je sada situacija, ali da problem postoji - postoji. Ne postoji kontinuitet i komunikacija sa bivšim ministrima, pa onda kako ko dođe, on menja stvari, dovodi svoje ljude ", kaže Kojadinović.

Blic

DONOŠENJEM ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA, FINANSIJSKO TRŽIŠTE U SRBIJI DOBILO NOVI PRAVNI OKVIR

Finansijsko tržište u Srbiji je dobilo novi pravni okvir donošenjem Zakona o tržištu kapitala, koji je stupio na snagu 17. Novembra 2011. godine.

Za sve one koji trguju hartijama od vrednosti veoma je važno da li su odnosi na tržištu dobro i detaljno regulisani. Novi Zakon o tržištu kapitala uvodi brojne novine, ali jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu vezana je za vrste tržišta. Tako postoje Regulisano, MTP i OTC tržište.

Regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja ovlašćeni organizator tržišta. Da bi određena akcija bila listirana na Regulisanom tržištu neophodno je da ispunjava najstrože uslove. Regulisano tržište predstavlja supstituciju za tzv. "berzansko trgovanje", koje se odvija na Beogradskoj berzi .

MTP tržište (ili multilateralna trgovačka platforma), predstavlja multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta ili investiciono društvo. Postojanje ovog tržišta omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima. MTP tržište možemo uporediti sa vanberzanskim tržištem na Beogradskoj berzi.

OTC tržiše, ili na engleskom over-the –counter, prvi put uvodi regulativu hartija od vrednosti. U suštini predstavlja oblik tzv. "neregulisanog tržišta", koje može postojati i bez organizatora tržišta. Trgovanje na ovom tržištu podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije, odnosno slobodno ugovaranje kupoprodaje određenog finansijskog instrumenta.

Predmet trgovanja na OTC tržištu mogu biti svi finansijski instrumenti, čije trgovanje na regulisanom tržištu nije obavezno, odnosno koji su isključeni sa regulisanog i MTP tržišta, kao i dužničke hartije od vrednosti, kojima se, kao izuzetak od pravila, može trgovati istovremeno na regulisanom, odnosno MTP i OTC tržištu.

Novi Zakon o tržištu kapitala je nastao kao posledica potrebe da se pronađu fleksibilna rešenja problema nedovoljno razvijenog i marginalizovanog tržišta kapitala, koje za uzrok, između ostalog, ima nedostatak raznovrsnog i kvalitetnog materijala za trgovanje i investitora, a usled specifičnosti postojeće zakonske regulative i nedostataka stabilne investicione klime.

Ulaganja u penzijske fondove

Ulaganje u dobrovoljne penzione fondove ima brojne prednosti. Ovaj vid ulaganja posebno je pogodan za građane koji žele da budu sigurni u budućnosti.
Jedna od najvažnijih prednosti je ta što je sam fond samostalan u odnosu na društvo koje upravlja nijime. Odvojenost imovine društva i fonda obezbeđuje dodatnu sigurnost uloženih sredstava, s obzirom da imovina fonda ne može da bude predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, niti ulazi u stečajnu ili likvidacionu masu društva.

Ukratko, društvo može da prestane da postoji, ali ne i fond.

Fond ima veću imovinu, pa samim tim mogućnost da investiranjem u različite hartiije od vrednosti smanji rizik od inflacije i kursnih oscilacija Takođe, ulaganjem u dobrovoljne penzione fondove, građani imaju i niže troškove investiranja i bolje uslove koje fond ostvaruje kao instutucionalni investitor u odnosu na indivudualne investitore.

Svako Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom takođe je u obavezi da na dnevnom nivou prikazuje vrednost investicione jedinice, čije pomeranje ukazuje na uspešnost investiranja sredstava. Kako se investiranjem imovine fonda vrednost jedinice dnevno menja, to se iznos sredstava na računu člana računa tako što se broj jedinica pomnoži njenom dnevnom vrednošću.

Znatna prednost ulaganja u privatne penzione fondove su i poreski podsticaji. Tako se na doprionose do 4.343 dinara, koje uplaćuju poslodavci, ne plaćaju porezi i doprinosi. A, ukoliko zaposleni plaća doprinos preko administrativne zabrane, na isi iznos ne plaća se porez na dohodak građana .

B92

POKRAJINSKI OMBUDSMAN UPOZORAVA SUGRAĐANE DA NE PRIHVATAJU SAVETE U KOJIMA SE NAVODI DA NEMA OSNOVA ZA PLAĆANJE RADIO-TELEVIZIJSKE PRETPLATE

"Na taj način građani se dovode u zabludu, usled čega može doći do propuštanja korišćenja prava na efikasno pravno sredstvo i do drugih negativnih posledica koje iz toga proizlaze", piše u saopštenju.

Dodaje se da su obaveza plaćanja RTV pretplate, kao i visina, način plaćanja i oslobađanje od obaveze plaćanja utvrđeni Zakonom o radio-difuziji.

Nasuprot navodima prisutnim u javnosti, Ustavni sud nije proglasio neustavnim odredbe Zakona o radio-difuziji koje se odnose na RTV, a građani su obavezni da pretplatu izmiruju na vreme, jer ih u suprotnom Radio-televizija Srbije može tužiti, piše u saopštenju.

Dodaje se i da ako građanin koji duguje sredstva za RTV pretplatu propusti sve rokove da reguliše svoju obavezu po prispeloj tužbi, rešenje postaje pravosnažno i može se pristupiti prinudnom izvršenju.

TOKOM 2012. GODINE NA NOVOSADSKOM SAJMU BIĆE ODRŽANO 18 MANIFESTACIJA U DEVET TERMINA

Tanjug

Tokom ove godine na Novosadskom sajmu biće održano 18 manifestacija u devet termina, na kojima se očekuju učesnici iz Hrvatske i ostalih zemalja regiona, rekao je generalni direktor Sajma Goran Vasić na današnjem predstavljanju aktivnosti NS u Hrvatskoj gospodarskoj komori u Zagrebu.

Podsetivši da je međunarodni poljoprivredni sajam jedan od najvećih događaja te vrste i jedan od najstarijih u regionu, Vasić je naglasio interes brojnih hrvatskih preduzeća za učešće.
"Pojačana privredna saradnja treba da bude interes za obe zemlje, pogotovo što bi Hrvatska 2013. trebalo da postane članica EU, a Srbija u martu kandidat za članstvo", naglasio je Vasić.

Međunarodni poljoprivredni sajam u maju mesecu, okuplja najznačajnije kompanije u poljoprivrednom sektoru, a naročita pažnja biće posvećena zadružnom povezivanju, rekao je on i naglasio da će izlagači ali i posetioci iz Hrvatske imati i povlašćene ulaznice kao i članovi zadruga iz Vojvodine i Srbije.

"Ovaj sajam dobija na važnosti jer se proizvodnja hrane pokazuje kao sigurna luka za investitore koji se sve više okreću regionu", ukazao je on i naglasio da je ovogodišnja zemlja partner sajma Austrija koja će organizovati više seminara i drugih događanja.

Tim događanjima kako se očekuje prisustvovaće i austrijski ambasador poljoprivrede Niko Berlaković koji bi, kako je planirano, na početku sajma bio i gost na okruglom stolu zajedno sa srpskim kolegom Dušanom Petrovićem, rekao je ataše za agrarne poslove i pitanje okoline u austrijskoj ambasadi u Zagrebu Kristijan Bravenc (Ćristian Brawenz).

"Hrvatski izlagači imaju velik interes za sajam, što pokazuje činjenica da su lane na čelu s Agrokorom bili predstavljeni na 500 kvadratnih metara prostora", izjavio je Bojan Gajić, izvršni direktor za sajamsku delatnost. On je ukazao na važnost međunarodnih sajmova o lovu i turizmu, kao i jedinstvenog Sajma konjarstva koji će se održati od 25. do 30. septembra, ali i Investekspa, sajma o investicijama na kome će se predstavili i lokalne samouprave Srbije i regiona.

Interes preduzeća iz Hrvatske naglasila je i Božica Marković, direktorka Sektora za poljoprivredu, prehrambenu industriju i šumarstvo hrvatske Komore, dodajući da županijska komora u Osijeku već 12 godina organizuje kolektivni nastup hrvatskih preduzeća pa je jedan od većih izlagača na sajmu, ali i da je broj posetilaca iz Hrvatske sve veći.

Komentarišući srpsko-hrvatsku poslovnu saradnju, Vasić je u izjavi za Tanjug rekao da postoji tendencija intenziviranja poslovnih odnosa i institucija obe države i da ohrabruje činjenica da postoji sve više ideja za međusobnu saradnju.

"Kontakti koje smo ostvarili se produbljuju i nemaju samo komercijalni aspekt već dobijaju i vid češćih viđanja i razmene informacija a, nadamo se, uskoro i lobiranja za EU fondove koji će biti dostupniji obema državama, mnogo intenzivnije naredne godine", rekao je.

Govoreći o odnosu prema srpskim proizvođačima i privrednicima iz istočne Slavonije i sa povratničkih područja, Vasić je rekao da je kroz saradnju s Tesla bankom spremljeno nekoliko interesantnih tema kao što su organska proizvodnja hrane, organsko stočarstvo i novi obnovljivi izvori energije.

TURISTIČKA PONUDA VOJVODINE NA "SPENSOVOJ TURISTIČKOJ BERZI” OD 8. DO 10. FEBRUARA 2012.

Tanjug

Turistička ponuda Vojvodine i šira ponuda turističkih agencija za sledeće leto biće predstavljeni na "Spensovoj turističkoj berzi", koja se prvi put održava od 8. do 10. februara u Novom Sadu.

Na manifestaciji učestvuje i Dunavski turistički klaster "Istar 21", koji će na nekoliko štandova predstaviti turističku ponudu sela iz projekta "Bogatstvo različitosti".

Klaster je osnovan 2008. i bavi se unapređenjem saradnje i razvojem turizma u Podunavlju, ispitivanjem tržišta, kreiranjem turističkih proizvoda, obukom zaposlenih u turizmu, promocijom i propagandom turizma, a obuhvata područje celog toka reke Dunav u našoj zemlji.

Berza je počela danas na platou ispred Gradske kafane u Sportsko-poslovnom centru Vojvodina, koji je i organizator manifestacije.

NOVI IZNOS TAKSI ZA PUŠTANJE MUZIKE KOJI SU POVEĆANI OD 300 PA ČAK DO 700 PROCENATA, UZNEMIRILI SU VEĆINU RADIJSKIH I TELEVIZIJSKIH EMITERA U SRBIJI

Odluka SOKOJ-a (Organizacije muzičkih autora Srbije) da podigne naknade autorskih prava muzičara izazvala buru protesta elektronskih medija.

Novi iznos taksi za puštanje muzike koji su povećani od 300 pa čak do 700 procenata, uznemirili su većinu radijskih i televizijskih emitera u Srbiji.

Emiteri naglašavaju da su nove naknade donete po kriterijumima koji nisu sa njima usaglašeni, i da će novi iznosi praktično finansijski ugušiti lokalne i regionalne radio i tv stanice.

Visoke tantijeme na autorska prava dovele su do najava protesta više organizacija koje okupljaju radijske i tv emitere, i te proteste su podržala sva novinarska udruženja, OEBS, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Razlog za proteste je što su naknade za puštanje muzike u našim programima dramatično povećane, kaže Dragan Vlajnić, direktor Javnog preduzeća Informativni centar Kikinda. Na primeru Radio Kikinde, u mestu koje ima oko 40.000 stanovnika, to znači da bi mesečna naknada samo SOKOJ-u umesto dosadašnjih 13.000 dinara iznosila 66.000 dinara mesečno.

Vlajnić napominje da nezadovoljstvo tarifama SOKOJ-a sada stiže sa dve strane. "Nezadovoljni smo mi kao emiteri, zato što zbog čitave situacije jednostavno nismo u prilici da imamo toliku dobit, kako bismo mogli da isplatimo sve ono što te agencije zahtevaju. A sa druge strane, i korisnici usluga koje štiti SOKOJ nisu zadovoljni. Saznali smo da većina tekstopisaca, kompozitora, i tako dalje, čak ne dobijaju ništa od tih sredstava, ili ih dobijaju u jako malom iznosu, kaže on.

Marija Cvijanović, iz službe za odnose sa javnošću SOKOJ-a, za DW kaže da su nove tarife dobile odobrenje Komisije za autorska i srodna prava, čije članove imenuje Vlada Srbije, i da su u skladu sa novim Zakonom o autorskim pravima, donetim početkom 2010 godine.

Parametar za povećanje od 300 do 700 procenata je bruto nacionalni dohodak Srbije, objašnjava Marija Cvijanović. "Znači, tarifa koja je doneta odgovara tarifama u zemljama koje imaju nacionalni dohodak sličan Srbiji. Problem je nastao kod minimalne naknade, jer se tarifa određuje prema procentu prihoda korisnika. U slučaju da se taj prihod ne može utvrditi, iz bilo kog razloga, što je vrlo čest slučaj u praksi, uvedena je kategorija koja postoji i u drugim zemljama takozvane minimalne naknade za puštanje muzike“, kaže ona.

"Što se tiče medija, još nemamo nikakvih novih informacija da li će se nešto od toga odnositi i na njih. A sa druge strane, očekujemo da nam se ovih dana obrati i druga agencija, koja štiti prava fonograma, sa svojim predlozima, tako da se plašimo da to ne bude slično ili isto kao što je uradio SOKOJ, navodi on.

Dojče vele, B92

DIREKTOR AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU KAŽE DA SU ZAVRŠENE SVE PRIPREMNE AKTIVNOSTI ZA PODELU BESPLATNIH AKCIJA TELEKOMA SRBIJA

Tanjug

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković kaže da je ta agencija završila sve pripremne aktivnosti za podelu besplatnih akcija Telekoma Srbija.

"Mi smo spremni za taj posao, a s obzirom na to da smo već radili i NIS i Aerodrom 'Nikola Tesla' imamo uhodanu praksu, tako da mislim da, što se toga tiče, neće biti problema", rekao je Cvetković.

On je objasnio da, posle otkupa manjinskog paketa Telekoma od grčkog OTE-a, kompanija treba da donese odgovarajuće odluke na svojim organima, "koje između ostalog podrazumevaju i uknjižavanje procene i te odluke zatim vlada mora da verifikuje", posle čega će uslediti podela akcija.

Generalni direktor Telekoma Branko Radujko najavio je krajem januara da će besplatna podela akcija tog preduzeća početi u nekoliko narednih nedelja, istakavši da je još prerano govoriti o tome koliko će akcije vredeti.

Prvi čovek Telekoma je savetovao građanima da sačekaju sa prodajom akcija koje će dobiti, izrazivši uverenje da će njihova vrednost rasti.

"To pokazuju svi indikatori poslovanja Telekoma", kazao je Radujko uz napomenu da vrednost akcija na berzi zavisi i od potencijalnih investitora i da bi trebalo sačekati bolje okolnosti na globalnom tržištu kapitala.

DOKAPITALIZACIJA KOMERCIJALNE BANKE

Tanjug

Prema rečima potpredsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Dragana Santovca dokapitalizacija ove banke je od značaja i za državu, ali i za građane.

Santovac objašnjava da će banka na taj način moći sa još većim kapitalom i u većem obimu da isprati privredu.

"Veliki tim od 3000 ljudi uspeo je da stvori dobru banku i mi smo zadovoljni zbog tog rezultata. Sigurno je korisno za državu, privredne subjekte i građane da imaju banku sa većinskim domaćim kapitalom", ocenio je potpredsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

Dokapitalizacija treba da bude završena do kraja ove godine, a na taj način država će zadržati proporcionalno učešće u kapitalu banke, rekao je Santovac i dodao da će sa ovim dodatnim kapitalom banka sigurno biti još jača, iako je već sada dobra i uspešna.

Visina udela države u Komercijalnoj banci definisana je akcionarskim ugovorom između države i Evropske banke za obnovu i razvoj, dodao je Santovac precizirajući da je reč o ulaganju sto miliona evra, sa kojim bi država zadržala proporcionalno učešće u toj banci.

Država direktno ili indirektno učestvuje sa 51 odsto u kapitalu, sa vlasničkim akcijama i pravom upravljanja, a sa ovom dokapitalizacijom to pravo bi zadržala i nakon 2012. godine, rekao je Santovac i dodao i da je sadašnji model vlasništva i upravljanja u Komercijalnoj banci uspešan.

JOSIPOVIĆ: UKOLIKO SE NE NAĐU BILATERALNA REŠENJE PREDLAŽE DOGOVOR OKO ARBITRAŽE ZA REŠAVANJE SPORNIH PITANJA

Tanjug

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović predložio je da Hrvatska sa Srbijom i BiH dogovori arbitražu o graničnom problemu, ukoliko ne uspe da se u bilateralnim pregovorima reše sporna pitanja.

"Smatram da bi trebalo ostaviti još neko kraće vreme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja", izjavio je Josipović za riječki "Novi list".

On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.

"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.
Sa Srbijom je najviše nerazjašnjene granice na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.

Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora, nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru.

Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom. Sa Slovenijom je arbitraža dogovorena nakon gotovo dve decenije neuspešnih pregovora i dvogodišnje slovenačke blokade hrvatskih pregovora s EU.

Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavljen privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioniše bez teškoća. Zvaničnici su u nekoliko navrata spominjali mogućnost da neka od uglednih nadležnih institucija, poput Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako reši problem, ali rešenje još nije usaglašeno.

HAŠKI TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV HRVATSKE DA UČESTVUJE U ŽALBENOM POSTUPKU PROTIV HRVATSKIH GENERALA

Haški tribunal odbio je zahtev Hrvatske da učestvuje u žalbenom postupku protiv hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, nepravosnažno osuđenih na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.

Sredinom decembra prošle godine, vlasti u Zagrebu su Tribunalu podnele opširan poverljivi podnesak u kojem su zatražile da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.

Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).

U danas objavljenoj odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti. Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.
Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.

Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće.

Beta, RTV

U NEMAČKOJ USKORO ZAKON O PLAVOJ KARTI KOJOM SE OLAKŠAVA ZAPOŠLJAVANJE STRUČNJAKA IZ DRUGIH ZEMALJA

Takozvana "Plava karta“ počela je da se primenjuje i u Nemačkoj gde se privrednici odavno žale na nedostatak stručne radne snage.

Za Biljanu Stojanovsku Nemačka je "divna zemlja, divnih ljudi“. Ona je završila Mašinski fakultet u Skoplju. Ovog januara uspešno je odbranila i magistarski rad.

Još tokom studija pokušala je da pronađe posao u Nemačkoj, ali tek sada, kroz program "Blue card“, ima šanse da u tome i uspe.

Oni koji dobiju "plavu kartu“ ne podležu proverama da li za njihovo radno mesto ima na raspolaganju kvalifikovanih državljana neke od zemalja EU. Takođe, nema problema ni sa dobijanjem dozvole boravka i dolaska ostalih članova porodice.

Pre nego što iskoristi "plavu kartu“, Biljana Stojanovska ipak mora da ispuni neke preduslove. Ona mora da pronađe firmu koja će da je zaposli. Do sada su njene šanse za to bile mnogo manje, jer su prednost prilikom zapošljavanja imali državljani zemalja EU.

Novi zakon trebalo bi da u prvi plan istakne stručnost kandidata za radno mesto, a ne to odakle dolazi. Stojanovska bi osim toga morala da dobije obećanje budućeg poslodavca da će njena plata da iznosi najmanje 33.000 evra godišnje.

Ilona Rizen, ekspert pri Institutu nemačke privrede, smatra da je to realna zarada za početnika u toj struci. Ona dodaje da na nemačkom tržištu rada trenutno nedostaje 60 vrsta stručnjaka. Najviše se traže matematičari, informatičari, stručnjaci za prirodne nauke i za tehniku.

"Blue card“ nosi sa sobom i određene rizike. U slučaju otkaza se ta dozvola za rad i boravak može oduzeti ako se u roku od tri meseca ne pronađe novi posao. Ilona Rizen smatra da je to vrlo kratak rok. I nemačkim stručnjacima je ponekad potrebno više vremena dok se snađu i pronađu novo radno mesto. Biljana Stojanovska je ipak optimista. Ona je spremna na taj rizik.

U svakom slučaju mora još da se potrudi i bolje nauči nemački jezik, koji trenutno slabo govori. Zašto se onda opredelila baš za Nemačku? Kaže da tu zemlju poznaje od ranije i dodaje: "To je stabilna država, s odličnim uslovima za život i rad. Osim toga, sviđaju mi se disciplina, tolerancija i privredni napredak.“

Dojče vele, B92

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE ODRŽANA KONFERENCIJA "ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVA ENERGIJA U JUGOISTOČNOJ EVROPI - PRIMENJENA SAVREMENA TEHNOLOŠKA REŠENJA"

Obnovljivi izvori energije bi pokrili uvoz 3,8 miliona tona nafte, ali je korišćenje tih izvora nedovoljno, rečeno je na konferenciji o energetskoj efikasnosti u Privrednoj komori Srbije, koja je održana u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF).

Konferencija "Energetska efikasnost i obnovljiva energija u jugoistočnoj Evropi - Primenjena savremena tehnološka rešenja" održana je u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF), pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke, a u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije.

Energetski potencijal obnovljivih izvora u Srbiji procenjen je na oko 3,8 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, što bi moglo da pokrije četvrtinu potreba za primarnom energijom u zemlji, objašnjeno je na skupu. Savetnik predsednika PKS za energetiku, Aleksandar Perić, rekao je da su hidroenergija i energija biomase naši najznačajniji energetski potencijali i naveo da potencijal biomase iznosi između 2,4 i 2,6 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, od čega oko milion tona čini potencijal drvne biomase, a više od 1,4 miliona tona odnosi se na biomasu u poljoprivredi. Učestvujući u radu konferencije "Energetska efikasnost i obnovljiva energije u jugoistočnoj Evropi", Perić je rekao da je potencijal energije Sunca na teritoriji Srbije procenjen na oko 640.000 tona ekvivalenta nafte. Potencijal energije vetra procenjen je na oko 1.300 megavata instalisane snage ili oko 200.000 tona ekvivalentne nafte godišnje u energetskom bilansu zemlje, ali je trenutna instalisana snaga za korišćenje snage vetra na teritoriji Srbije - zanemarljiva, istakao je Perić. Prema njegovoj oceni obnovljivi izvori energije u Srbiji se koriste u malom obimu, izuzimajući hidroelektrane. Ističući da bi razvoj privrede svojim velikim delom trebalo da se oslanja na sistematsko uvećanje energetske efikasnosti u procesima proizvodnje, distribucije i korišćenje energije, Aleksandar Perić je ocenio da bi u našoj zemlji trebalo da se generiše više neophodne energije uz primenu novih tehnologija i tehnioloških rešenja.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoje Mitrović ukazao je da naša privreda i društvo moraju da se okrenu većoj uštedi energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti, što pokazuje i nedelja za nama, kada bi gašenje samo jedne sijalice u svakom domu Srbiji donelo veliku ustedu električne energije u ovim hladnim danima. Da bi domaća privreda u bliskoj budućnosti bila konkurentna na svetskom tržištu mora da bude energetski efikasna, ali i da zadrži isti ili čak bolji kvalitet proizvoda, istakao je Mitrović. "Poenta je da se smanji potrošnja energije, ne smanjujući kvalitet života", poručio je Radivoje Mitrović.

Predsednica Upravnog odbora CEDEF, Jovanka Arsic Karišić, istakla je da je rešenje složenog ekonomskog, energetskog i ekološkog pitanja velikim delom u tehnološkim inovacijama. Uvođenje ekološki prihvatljivih i proverenih energetskih tehnologija predstavlja investicioni napor, ali je dugoročno investiranje u znanje i tehnologiju najbolji način za uspostavljanje održivog razvoja.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 8.2.2012.

PRODATO 495.129 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održana 8. februara 2012. godine •

Na aukciji osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 08. februara 2012. godine, prodato je 495.129 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.951.290.000 dinara. To predstavlja 49,51 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po izvršnoj diskontnoj stopi od 13 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 09. avgusta 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 8.2.2012.

SPOLJNI DUG SRBIJE NA KRAJU NOVEMBRA 2011. GODINE 23,84 MILIJARDE EVRA

Spoljni dug Srbije na kraju novembra 2011. godine iznosio je oko 23,84 milijarde evra, što je za 69 miliona više u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.

Dug po glavnici iznosio je oko 23,77 milijardi evra, od čega je dospela glavnica na naplatu 1,19 milijardi, a redovna kamata 224,8 miliona.

Spoljni dug javnog sektora iznosi oko 10,61 milijardi evra, od čega preko 80 odsto otpada na centralni nivo vlasti. Dug privatnog sektora je 13,24 milijarde evra, od čega se oko dve trećine odnosi na kompanije, a jedna trećina na komercijalne banke.

 Izvor: Tanjug, 8.2.2012.

U 2011. ZATVORENO 6000 PREDUZEĆA, Najviše zatvoreno mikropreduzeća koja zapošljavaju do 10 radnika • Unija poslodavaca Srbije smatra da je potrebna široka reforma celokupnog sistema fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede •

U Srbiji je 2011. godine zatvoreno 6000 preduzeća, a najviše mikropreduzeća koja zapošljavaju do 10 radnika.

U periodu 2009-2011. godima na svakih 1000 zaposlenih lica kod stranih investitora u Srbiji je istovremeno gašeno 9500 radnih mesta u malim i srednjim preduzećima i kod preduzetnika. Ovo pokazuje da koncepcija razvoja zasnovana isljučivo na privlačenju stranih investitora ne može da obezbedi stabilan razvoj privrede i održi zaposlenost. Potrebna je široka reforma celokupnog sistema fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede.

Ovakvi podaci govore da je neophodan hitan zaokret u unutrašnjoj ekonomskoj politici i stvaranje boljih uslova za privređivanje, čime bi se sprečilo dalje masovno odjavljivanje preduzetničkih radnji i gašenje mikro i malih preduzeća koja su generatori zaposlenosti u svim razvijenim zemljama sveta. Takođe, Ministarstvo finansija RS još uvek nije utvrdilo maksimalne i minimalne iznose komunalnih taksi što dovodi do toga da se u mnogim opštinama proizvoljno određuju ogromni iznosi koji preduzećima stavljaju katanac na vrata, a ne postoji ni jedinstvena lista komunalnih i drugih taksi koje lokalne samouprave mogu da donose, već svaka od njih nameće brojna parafisklana opterećenja privredi. Poslednji takav primer je podizanje lokalne komunalne takse za isticanje firme u opštini Batočina za 345%.

Još uvek nisu donete ni izmene Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - prim. red) kojima bi se omogućio porast zaposlenosti i smanjenje opterećenja rada kao ni niz drugih mera za ubrzani privredni razvoj i oživljavanje privrednih aktivnosti koje je predložila Unija poslodavaca, a koje su preko potrebne privredi i zemlji u celini.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 8.2.2012.

PRODATO 466.416 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održana 2. februara 2012. godine •

Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 02. februara 2012. godine, prodato je 466.416 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.664.160.000,00 dinara. To predstavlja 77,74 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 10.48 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 02. avgusta 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 2.2.2012.

RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •

Privredna Komora Srbije, Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom infrastrukture i energetike, pozivaju privrednike na radionicu o međunarodnom razvoju u vezi klimatskih promena, koja će biti održana 09. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat.

Cilj radionice je predstavljanje i diskusija o osnovama Šeme EU za trgovinu emisijama, njenoj implementaciji u Srbiji, kao i o potencijalnom uticaju na energetski sektor Srbije. Učesnicima radionice biće predstavljene najnovije informacije o meĐunarodnim, kao i o politici EU u vezi klimatskih promena, nakon konferencije koja je održana u Durbanu, i o njenim posledicama po Srbiju.

Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" treba da pruži pomoć Srbiji u održivom razvoju energetskog sektora povećanjem kapaciteta za implementaciju pravnih normi Evropske unije koje se tiču energije i klime.

Detaljnije informacije možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji projekta: www.sudes.rs

Ukoliko ste zainteresovani za učešće, potvrdu prisustva do 6. februara pošaljite na elektronsku adresu: office@sudes.rs.

Kontakt telefon: 011/ 3232 186

Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/pozivno%20pismo%20za%209.%20feb.pdf (ONLINE)

 Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.

SKUP NA TEMU "PRIORITETNE NACIONALNE AKCIJE POVEĆANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA" BIĆE ODRŽAN 6. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u saradnji sa Japanskom agencijom za medjunarodnu saradnju i Privrednom komorom Srbije, poziva privrednike na skup o prioritetnim nacionalnim akcijama povećanja energetske efikasnosti u borbi protiv klimatskih promena koji će biti održan 06. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat

Cilj skupa je predstavljanje konkretnih aktivnosti povećanja energetske efikasnosti, definisanih kao prioritetnih u oblasti borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou. Pored samih aktivnosti, odnosno infrastrukturnih i projekata promene tehnologija, na skupu će biti predstavljeni i podaci o potrebnim finansijskim sredstvima, potencijalnim investitorima i smanjenjima emisija gasova sa efektom staklene bašte koji će nastati kao posledica sprovodjenja istih.

Prioritetne aktivnosti povećanja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou identifikovane su u procesu realizacije projekta: "Projekat jačanja kapaciteta za pripremu nacionalno odgovarajućih akcija mitigacije (Nationally Appropriate Mitigation Actions - NAMAs)", koji Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja realizuje u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku i Agencijom za energetsku efikasnost.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće, svoju potvrdu prisustva (sa kontakt podacima) možete poslati do 01.02.2012. godine na elektronske adrese : ana.repac@ekoplan.gov.rs ili verica.raznatovic@pks.rs.

Kontakt telefon: 011/ 3232 186

Poziv za 6. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Pozivno%20pismo%20za%2006.02.2012.g..pdf (ONLINE)

 Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.

GRAĐANSKE INICIJATIVE ZAJEDNO SA TIMOM ZA SOCIJALNO UKLJUČIVANJE I SMANJENJE SIROMAŠTVA I KANCELARIJOM ZA EVROPSKE INTEGRACIJE PRIPREMILE DEVETI VODIČ KROZ POTENCIJALNE DOMAĆE IZVORE FINANSIRANJA

Građanske inicijative su zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije, pripremile deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji.

Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.

Vodič odgovara na veoma često pitanje koje čujemo u Srbiji - kome da pošaljemo svoj konkretan predlog projekta. U tom smislu Vodič olakšava posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. Zbog toga jednom godišnje objavljujemo dopunjenu verziju Vodiča sa najnovim podacima i distribuiramo ga velikom broju zainteresovanih korisnika.

Trudili smo se da Vodič bude dovoljno informativan, ali i praktičan za upotrebu i tako bude koristan vodič za prikupljanje sredstava od domaćih i međunarodnih donatora, te državnih institucija.

Nadamo se da će i deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja ispuniti svoju svrhu i biti dodatni podsticaj za uključivanje svih onih koji mogu da doprinesu većoj socijalnoj uključenosti u Srbiji i unapređenju kvaliteta života svih njenih građanki i građana.

Vodič je u elektronskoj verziji dostupan je na adresi: http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html (ONLINE) a uskoro će biti i u štampanom izdanju.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva http://www.inkluzija.gov.rs/

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 1.2.2012.

INFORMACIJA O IZDAVANJU UVERENJA O UČEŠĆU VOJNIH OBVEZNIKA U RATU RADI OSTVARIVANJA STAŽA U DVOSTRUKOM TRAJANJU KOJI SE VODI KOD REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ZAPOSLENIH

U postupku ostvarivanja staža u dvostrukom trajanju, koji se vodi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, vojni obveznici su dužni da, uz zahtev za priznavanje i upis ratnog staža, dostave i uverenje o učešću u ratu.

Pravni osnov za priznavanje učešća u ratu:

Osnov za priznavanje učešća u ratu (isključivo u periodu od 17.08.1990. do 19.05.1992. godine), licima koja su bila pripadnici jedinica JNA i VJ i jedinica TO koje su se nalazile pod komandom JNA i VJ, nalazi se u zakonskom propisu važećem u navedenom vremenskom periodu. (Zakon o službi u oružanim snagama).

Licima koji su bili pripadnici jedinica TO na teritoriji ostalih republika bivše SFRJ, izvan teritorije Republike Srbije, Centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu će zaključkom odbaciti zahteve, iz razloga mesne nenadležnosti (jer je država Srbija pravni sledbenik Državne zajednice SCG (SCG - SRJ, SRJ - SFRJ), a kako su jedinice TO bile organizovane na teritorijalnom principu kao republički organi, Republika Srbija ne može imati mesnu nadležnost na teritoriji ostalih bivših republika SFRJ).

Lice koje je imalo raspored po osnovu radne obaveze u državnom organu ili velikom tehničkom sistemu od interesa za odbranu zemlje, ne može se smatrati borcem, u skladu sa Zakonom, jer nije izvršavalo vojne i druge dužnosti u ratnoj jedinici, već radnu obavezu na radnom mestu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 1.2.2012.

RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2011. GODINU - Zakon o porezu na dohodak građana: čl. 87, 89 i 117
  • Ministarstvo finansija: NEPOSTOJANJE OBAVEZE EVIDENTIRANJA PREKO FISKALNE KASE PROMETA USLUGE POSREDOVANJA IZMEĐU STUDENATA I STRANOG FAKULTETA PUTEM INTERNETA - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
  • Ministarstvo finansija: PDV TRETMAN DAVANJA U ZAKUP PUTNIČKOG AUTOMOBILA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 29
  • Ministarstvo finansija: PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA OD STRANE OBVEZNIKA PDV KOJI NABAVLJENA DOBRA KORISTI DA BI IZVRŠIO PROMET SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK I DEFINISANJE UKUPNOG PROMETA KOD OBVEZNIKA KOJI PRUŽA USLUGE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 30
  • Uprava carina: UPOTREBA "OBRAZACA OBAVEŠTENJA O UVOZU" PRILIKOM PREKOGRANIČNOG PROMETA I TRGOVINE ZAŠTIĆENIM VRSTAMA DIVLJE FLORE I FAUNE OD 1.1.2012. GODINE - Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama: član 39
  • Uprava carina: UPUTSTVO O OVERAVANJU NOVIH OBRAZACA CITES DOZVOLA, POTVRDA I OBAVEŠTENJA O UVOZU U PREKOGRANIČNOM PROMETU I TRGOVINI ZAŠTIĆENIM VRSTAMA DIVLJE FLORE I FAUNE - Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama: član 39
  • Uprava carina: UPUTSTVO O VETERINARSKOJ I FITOSANITARNOJ KONTROLI PROMETA UGROŽENIH I ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE NA GRANIČNIM PRELAZIMA REPUBLIKE SRBIJE - Zakon o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore: član VI
Aktuelna sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: IZOSTANAK PUNOMOĆNIKA IZ REDA ADVOKATA SA ROČIŠTA NA KOJE JE UREDNO POZVAN - Zakon o parničnom postupku: član 84 st. 4 i 5
  • Privredni apelacioni sud: NEPOSTOJANJE FAKTIČKOG I DIPLOMATSKOG RECIPROCITETA ZA PRIZNANJE I IZVRŠENJE STRANE SUDSKE ODLUKE - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja: član 92
  • Privredni apelacioni sud: POSTUPANJE SUDA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI U SLUČAJU SUMNJE U POSTOJANJE UZAJAMNOSTI - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja: čl. 88 i 92
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO NA RESTITUCIJU PO OSNOVU NIŠTAVOG UGOVORA - Zakon o obligacionim odnosima: član 110
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 10 - Zakon o privrednim prestupima: čl. 37, 40 i 51
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 11 - Zakon o privrednim prestupima: čl. 51 i 105
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 12 .1. - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: član 175
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 12.2. - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: član 41, član 42 stav 1 i član 175
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 12.3. - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: čl. 41 i 175
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 13 - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: član 179
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 14 - Zakon o privrednim prestupima: čl. 65 i 74
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 9 - Zakon o bezbednosti hrane: član 79
  • Privredni apelacioni sud: RESTITUCIJA DATOG PO OSNOVU NIŠTAVOG UGOVORA I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE - Zakon o obligacionim odnosima: čl. 104 i 108
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 5.2.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"L.A. M.M.K. trgovina" d.o.o.

20185384

11 St. broj 1185/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/details/
EnterpriseBusinessName/
1097394?code=BA3820B93398D9
B37674F1569656BEB587E1B5D6

http://alsu.gov.rs/
bap/code/navigate.jsp?
Id=87&case_id=1778

 

Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11 St. br. 1185/11 od 25. februara 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "L.A. M.M.K. trgovina" d.o.o. iz Beograda - Lazarevac u stečaju, Milovana Lazarevića 65, matični broj 20185384, PIB 104538991. Rešenjem 11 St. 1185/11 od 6. oktobra 2011. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "L.A. M.M.K. Trgovina" d.o.o. iz Beograda - Lazarevac u stečaju, Milovana Lazarevića 65, matični broj 20185384, PIB 104538991, i isto rešenje je postalo pravnosnažno 2. decembra 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Plana živinarstvo" a.d.

17433148

3. St. broj 359/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/details/
EnterpriseBusinessName/1915832?
code=A196FD52C4FFFC28BF143D
41E1B8BA46D9C0C288

http://alsu.gov.rs/
bap/code/navigate.jsp?
Id=87&case_id=2422

 http://www.priv.rs/
Agencija+za+privatizaciju/
90/PLANA+ZIVINARSTVO.shtml/
seo=/companyid=1411

Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plana živinarstvo" a.d. iz Velike Plane, doneo je
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja, nad stečajnim dužnikom "Plana Živinarstvo" a.d. iz Velike Plane, Miloša Velikog 97 - u likvidaciji, mat. br. 17433148, PIB br. 101175284 za 14. februar 2012. godine u 10,30 časova u sudnici broj 72/3 u zgradi Privrednog suda u Požarevcu.
Pozivaju se poverioci da uplate iznos od 400.000,00 dinara za pokriće troškova stečajnog postupka.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Stela Promet d.o.o.

20204788

St. broj 562/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/
EnterprisePublicSearch/details/
EnterpriseBusinessName/1097879?
code=C86E229656930CFB
6867D3A120B37544DF4A3EC6

http://alsu.gov.rs/
bap/code/navigate.jsp?
Id=87&case_id=2441

 

1. Otvara se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Stela Promet d.o.o. iz Markovca, matični broj 20204788 PIB 104648193, zbog postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja.
2. Za stečajnog upravnika imenuje se Dobrivoje Petrović iz Smedereva.
3. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
4. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da izmire svoje obaveze prema stečajnoj masi.
5. Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 14. februara 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu Požarevac, sudnica broj 74/3.
6. Prvo poverilačko ročište održaće se 14. februara 2012. godine u 10,30 časova, sudnica 74/3.
7. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljen je na oglasnoj tabli suda 2. novembra 2011. godine.
8. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd i zemljišno knjižnom odeljenju Osnovnog suda Smederevo - Sudska jedinica Velika Plana, da upišu u odgovarajući registar, odnosno zemljišne knjige pokretanje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Stela promet d.o.o. Markovac.

Izvor: Redakcija, 8.2.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.