Aktuelne vesti na dan 8. maj 2012

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 8. maj 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 42 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 44 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 20 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 19 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 46 OD 4.5. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE U REPUBLICI SRBIJI OBJAVILA POZIV ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA U OBLASTI CIVILNOG DRUŠTVA U UKUPNOJ VREDNOSTI OD 1,8 MILIONA EVRA

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji objavila je poziv za podnošenje predloga projekata u oblasti civilnog društva u ukupnoj vrednosti od 1,8 miliona evra, kojim se pozivaju kvalifikovane organizacije civilnog društva da konkurišu za finansiranje aktivnosti koje ispunjavaju kriterijume ovog poziva.

Prva informativna sesija će biti održana u Beogradu, 8. maja 2012. godine u 12 h, u Sali Amerikana Doma omladine, Makedonska 22/1

Govornici:

g. Martin Kern, Šef operacija, Delegacija EU
gđa Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije
gđa. Svetlana Djukić, projektni menadžer, Delegacija EU
g. Marjan Gabriel, Služba za nabavke, Delegacija EU

Prioritetne oblasti ovog Poziva za podnošenje predloga su:

1. Jačanje vladavine prava

 •obezbeđenje veće transparentnosti, otvorenosti i odgovornosti javne administracije i javnih službi, uz poseban akcenat na borbi protiv korupcije i postupcima javnih nabavki i kreiranja budžeta ◦unapređenje nezavisnosti, efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti u sudskoj administraciji i radu pravosuđa
 ◦razvijanje partnerstava organizacija civilnog društva sa relevantnim telima koja se bave borbom protiv korupcije
 ◦jačanje efikasnosti lokalnih razvojnih strategija i akcionih planova kroz sprovođenje konkretnih zadataka i mera usmerenih na osetljive grupe i manjine
 ◦podrška nezavisnim i slobodnim medijima - istraživačko novinarstvo i medijsko izveštavanje o slučajevima korupcije i organizovanog kriminala
 ◦jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa kroz dijalog u okviru civilnog društva

2. Građanske inicijative i jačanje kapaciteta

 •jačanje inicijativa na osnovnom lokalnom nivou, kroz donacije za male aktivnosti usmerene na konkretne lokalne potrebe
•jačanje kapaciteta malih organizacija civilnog društva u ruralnim i udaljenim krajevima u unutrašnjosti Srbije, kroz operativne grantove i donacije za konkretne aktivnosti
 •promovisanje informisanosti i razumevanja građanskih inicijativa u javnosti, kroz javne skupove i kulturne događaje, i dodelu grantova organizacijama civilnog društva za komunikacijske aktivnosti
 •unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva za pružanje usluga na lokalnom nivou kroz izgradnju kapaciteta i konkretne mere i aktivnosti
 •jačanje umrežavanja organizacija civilnog društva širom Srbije, od nacionalnog do lokalnog nivoa

Pojedinačni ugovori o donacijama će iznositi od 50 000 do 150 000 EUR, a podržani projekti će trajati od dvanaest (12) do osamnaest (18) meseci. Rok za podnošenje prijava ističe 4. jula 2012. godine, a konkursna dokumentacija je dostupna na internet stranici www.europa.rs.

Ovim pozivom za podnošenje predloga projekata pozivaju se organizacije koje pripadaju širokom spektru civilnog društva, uključujući nevladine organizacije, organizacije na nivou lokalnih zajednica, profesionalne organizacije, kulturna i umetnička udruženja i klubove, medijske asocijacije, organizacije koje predstavljaju društvene i ekonomske aktere u širem smislu (npr. udruženja potrošača, pacijenata, studenata, poslovna udruženja, itd.), aktere na tržištu rada (sindikate i udruženja poslodavaca), da predlože projekte u partnerstvu sa drugim organizacijama civilnog društva koje rade u Republici Srbiji, državama članicama EU ili zemljama u regionu, kulturnim i obrazovnim institucijama ili lokalnim samoupravama.

Informativne sesije za predstavnike organizacija civilnog društva, na kojima će biti detaljnije predstavljen ovaj poziv, biće održane tokom maja 2012. godine u sledećim gradovima:

 •Užice, 14. maj 2012, 13 h, Svečana sala Skupštine grada, Dimitrija Tucovića 52, Užice
 •Kragujevac, 15. maj 2012, 12 h, Hotel Kragujevac; Nova Sicilijana D.O.O, Kralja Petra I br 21, Kragujevac
•Novi Sad, 21. maj 2012, 12 h, Hotel Park; Novosadskog sajma 35, Novi Sad
 •Niš, 23. maj 2012, 12 h, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju; Pariske komune bb, Niš

Kontakt:
Aleksandar Djordjević, Odnosi sa javnošću i medijima
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
+381 11 30 83 200

Izvor: Vebsajt Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, 7.5.2012.

DELEGACIJA KONGRESA LOKALNIH I REGIONALNIH VLASTI SAVETA EVROPE ZAVRŠILA JE MISIJU POSMATRANJA LOKALNIH I POKRAJINSKIH IZBORA: Kongres pozdravlja napredak lokalne demokratije u Srbiji uprkos dominaciji predsedničkih izbora

Delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope završila je svoju misiju posmatranja lokalnih i pokrajinskih izbora koji su se održali 6. maja 2012. Po prvi put izbori na tri nivoa - predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim - su održani istovremeno širom zemlje. "To je predstavljalo veliki izazov u smislu organizacije za izbornu administraciju, sa preko 8000 izbornih mesta. I ovoga puta lokani izbori bili su u senci državnih izbora", izjavio je Najdžel Mermagen (Velika Britanija, ILDG), šef delegacije Kongresa, na konferenciji za štampu u Beogradu. On se takođe osvrnuo na poboljšanje zakonodavnog okvira i izbornog sistema u Srbiji, što je pozitivno uticalo na identifikovanje liderstva na lokalnom nivou u Srbiji. Kongres smatra da i dalje postoje pitanja koja izazivaju zabrinutost - tajnost glasanja, nedostatak transparentnosti vlasništva medija kao i situacija romske manjine koja je posebno izložena mogućim izbornim zloupotrebama.

Na dan izbora, posmatrački timovi Kongresa Saveta Evrope - delegacija od 13 članova uključijući dva predstavnika Komiteta regiona Evropske unije, iz devet različitih zemalja - su se rasporedili u sedam različitih oblasti i posetili oko 300 biračkih mesta širom Srbije*.

Šef delegacije je, predstavljajući preliminarne zaključke, potvrdio da su izbori generalno sprovedeni na miran i uređen način, uz izuzetak u nekim regionima, gde je bilo incidenata. Izborna mesta su bila dobro organizovana u okvirima koje je dozvoljavao mali prostor, naročito imajući u vidu veliki broj članova biračkih odbora. Međutim, kao što je to bio slučaj prilikom izbora 2008. godine, oprema na izbornim mestima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost. "Jednostavni kartonski panoi na stolovima umesto adekvatnih biračkih kabina su kompromitovali tajnost glasanja na većini izbornih mesta koje smo posetili. Iako se čini da su se glasači navikli na ovakvu situaciju, mora se istaći da to nije u skladu sa evropskim standardima", istakao je izvestilac Kongresa.

Na osnovu izmenjenog izbornog zakonodavnog okvira u Srbiji, mandati se sada raspoređuju po rasporedu koji je naznačen na kandidatskim listama. Takođe su ukinute takozvane blanko ostavke. "To su bile neke od preporuka Kongresa 2008. godine, i ove promene su jako dobrodošle, posebno iz perspektive lokalne demokratije, jer pomažu da se bolje identifikuju lideri na lokalnom nivou", istakao je gospodin Mermagen. Štaviše, istakao je činjenicu da nedavno uvedeni jedinstveni birački spisak nije izazvao značajne probleme. "Svesni smo nedoslednosti u biračkim spiskovima u južnom delu zemlje, i relativno veliki broj glasača u odnosu na ukupan broj građana takođe je pod znakom pitanja", dodao je gospodin Mermagen.

Nedostatak transparentnosti vlasništva medija i nejasno finansiranje, posebno lokalnih medija, je pitanje kojim se takođe treba baviti, naveli su posmatrači Kongresa. "Što se tiče izveštavanja tokom kampanje, lokalna pitanja su u velikoj meri bila u senci predsedničkih izbora. Ovakva situacija je za žaljenje, posebno imajući u vidu tešku finansijsku situaciju u opštinama u Srbiji i visok stepen nezaposlenosti, naročito u malim mestima i ruralnim oblastima", rekao je Mermagen. On je takođe dodao da su neki od sagovornika koji su se sastali sa delegacijom Kongresa istakli da je romska zajednica posebno podložna mogućim izbornim zloupotrebama, kao što je na primer kupovina glasova. "Uz to, gužva na pojedinim izbornim mestima dovela je do dugačkih redova, a posmatrači Kongresa su uočili i slučajeve u kojima su članovi porodice glasali zajedno".

Konačan izveštaj Kongresa o posmatranju lokalnih i pokrajinskih izbora u Srbiji će biti razmatran na plenarnoj sednici u oktobru 2012.

* Timovi Kongresa su 6. maja 2012. bili raspoređeni u sledećim oblastima: Beograd i okolina (Smederevo i Pančevo), Niš, Preševo, Vranje, Novi Pazar (oblast Sandžaka), Novi Sad, Sremska Mitrovica, Subotica i Kanjiža.

Za detaljnije informacije se možete obratiti:

Renate Zikmund, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, mob. +33 6 59 78 64 55, e-mail: renate.zikmund@coe.int

Izvor: Vebsajt Saveta Evrope u Beogradu, 7.5.2012.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O FAKTORINGU: • 8. maj 2012. godine •

Udruženje finansijskih organizacija Privredne komore Beograda organizuje Javnu raspravu o Nacrtu zakona o faktoringa zakazanu za utorak, 8. maj 2012. godine u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala na VI spratu, sa početkom u 13:00 časova. Za sve dodatne informacije i prijave za učešće u Javnoj raspravi, kontakt osoba je Tatjana Grozdanović, telefon 2688 088, e-mail: tanja@kombeg.org.rs. Nacrt Zakona o faktoringu http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrFinansijskeOrganizacije/2012/april/Zakon_o_faktoringu-Nacrt.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 7.5.2012.

TUMAČENJE ČLANA 16. OPŠTEG OBAVEZUJUĆEG UPUTSTVA RADIO I TELEVIZIJSKIM STANICAMA (EMITERIMA) U PREDIZBORNOJ KAMPANJI ZA LOKALNE, POKRAJINSKE I REPUBLIČKE SKUPŠTINSKE IZBORE, IZBORE ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE I IZBORE ZA NACIONALNE SAVETE NACIONALNIH MANJINA: Saopštenje Saveta Republičke radiodifuzne agencije povodom tumačenja člana 16. Opšte obavezujućeg uputstva

Savet je na današnjoj sednici razmatrao kampanju koja se vodila u elektronskim medijima od raspisivanja izbora do početka izborne tišine. Zbog činjenice da su se tokom prvog izbornog kruga emiteri u više navrata obraćali Savetu za tumačenja člana 16. Opšte obavezujućeg uputstva radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 18/2012 - prim. red.), Savet je odlučio da da tumačenje člana 16. koje je obavezujuće za emitere:

1.Sadržaj u reklamnim porukama (spotovima) i plaćenim terminima, mora biti istinit i proverljiv od strane nadležnih državnih organa.
2.Dozvoljeno je koristiti isključivo javno emitovane audio-vizuelne snimke.
3.Zabranjeno je koristiti tajne snimke, neprihvatljive simbole i sl.
4.Zabranjeno je koristiti ime, lik, glas ili delo onih lica koja nisu učesnici izbornog procesa bez njihove saglasnosti.
5.Nije dozvoljeno iznositi podatke ili optužbe o bilo kojim licima osim ukoliko ti podaci nisu javno dostupni od strane nadležnih državnih organa.
6.Zabranjeno je koristiti navode iz istražnog postupka koji se vodio protiv nekog lica, ukoliko je to lice pravosnažno oslobođeno, odbijena optužba ili postupak obustavljen.
7.Nije dozvoljeno emitovati sadržaje kojima bi mogla da se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog različite političke opredeljenosti uključujući sadržaje kojima se vređaju čast, ugled i privatnost građana, posebno onih koji nisu direktni učesnici izbornog procesa.
8.Nije dozvoljeno manipulisanje izjavama, saopštenjima i sl. sadržajima sa ciljem promene njihovog osnovnog smisla (maliciozne montaže, zlonamerno skraćivanje ili uklanjanje ključnih delova sadržaja i sl.). što predstavlja povredu načela istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke.

S obzirom na značaj i društvenu odgovornost emitera Savet zahteva da emiteri ubuduće postupaju isključivo po zakonu i opšte obavezujućim uputstvima Saveta RRA uključujući obavezu da odbiju da emituju sve sadržaje koji nisu u skladu sa navedenim propisima kojima je definisana isključiva odgovornost emitera za sve sadržaje koje emituju.

Savet još jednom konstatuje da je njegova obaveza regulacija radiodifuzije, a ne donošenje odluka o emitovanju ili ne emitovanju bilo kog pojedinačnog programskog sadržaja.

Uveren da će ovim tumačenjem člana 16. OOU emiteri samostalno i odgovorno donositi odluke Savet će sa posebnom pažnjom u tokom predstojeće kampanje pratiti rad emitera i reagovaće na svako kršenje propisa i navedenih odredbi ovog uputstva.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 7.5.2012.

NACRTI ODLUKA IZ OBLASTI IZDAVANJA (EMISIJE) NOVCA I UPRAVLJANJA TOKOVIMA GOTOVINE

Nacrt odluke o upravljanju tokovima gotovine: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/nacrti/20120507_tokovi_gotovine.pdf (ONLINE)
Nacrt odluke o utvrđivanju poslova platnog prometa u vezi sa gotovinom koje može da obavlja agent i o uslovima za obavljanje tih poslova:
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/nacrti/20120507_poslovi_s_gotovinom_agent.pdf (ONLINE)

Nacrt odluke o upravljanju tokovima gotovine i Nacrt odluke o utvrđivanju poslova platnog prometa u vezi sa gotovinom koje može da obavlja agent i o uslovima za obavljanje tih poslova pripremila je stručna grupa iz Sektora za poslove s gotovinom. Primedbe, komentari i sugestije mogu se dostaviti, najkasnije do 18. maja 2012, na imejl-adresu trezor@nbs.rs ili u pisanoj formi na adresu: Narodna banka Srbije, Sektor za poslove s gotovinom, Nemanjina broj 17.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 7.5.2012.

PREDLOŽENI MODELI ZAKONA KA BOLJEM UREĐIVANJU LJUDSKIH PRAVA POJEDINIH MANJINSKIH KATEGORIJA GRAĐANA

Centar za unapređenje pravnih studija nastavlja sa dobrom praksom analiziranja našeg pravnog okvira, iznalaženja slabih tačaka, odnosno, oblasti života koje nisu pravno uređenje, a život nameće postojanje i pridržavanje određenih procedura, istakla je Tamara Lukšić - Orlandić, zamenica zaštitnika građana, na okruglom stolu, koji je 4. maja 2012. godine održan u Medija centru. To se, pre svega, odnosi na model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, imajući u vidu da se u Srbiji takve osobe suočavaju sa problemima u regulisanju statusa po promeni pola, da najčešće zavise od dobre volje nekog službenika, te da je neophodno utvrđivanje procedure kojoj bi se utvrdilo postupanje organa u takvim slučajevima. Poznato je da u Srbiji postoji iskusan tim lekara koji obavlja operacije promene pola, rekla je Lukšić - Orlandić i dodala da mnogi stranci koriste njihove usluge, jer su cene niže od onih u razvijenim zemljama, ali da ne postoji precizno određenje u domenu kojih lekarskih specijalnosti bi ove intervencije bile.

Zamenica zaštitnika građana je naglasila da je potrebno otvoriti dijalog o ovim modelima zakona jer se njima ide ka boljem uređivanju ljudskih prava pojedinih, vulnerabilnih, manjinskih kategorija građana.

Organizacije članice Koalicije protiv diskriminacije, uz konsultantsku pomoć pravnih stručnjaka "AIRE" centra iz Londona, predstavile su tri modela zakona u oblasti borbe protiv diskriminacije (model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma) na okruglom stolu na kome su učestvovali Saša Gajin, predstavnik Koalicije protiv diskriminacije i Centra za unapređenje pravnih studija, Jovanka Todorović - Savović iz NVO "Labris", Milan Đurića, predstavnik NVO "Gayten LGBT", Ljupka Mihajlovski, predstavnici Udruženja studenata sa hendikepom, kao i Adam Vajs, Luk Klements i Biljana Brajtvajt, predstavnici "AIRE" centra iz Londona.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 7.5.2012.

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Agencija za bezbednost saobraćaja priprema spiskove vozača koji su ostali bez dozvole zbog 18 kaznenih poena, a koji će morati da pohađaju posebne seminare

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović izjavio je da ta agencija priprema spiskove vozača koji su ostali bez vozačke dozvole zbog 18 kaznenih poena i da očekuje da će uskoro početi seminari koji bi im omogućili ponovno dobijanje tog dokumenta.

Jovanović je rekao da je Agencija praktično spremna da organizuje seminare, ali da se čeka odluka Vlade Srbije kako bi ti seminari mogli da se održavaju.

Bez vozačke dozvole, zbog 18 kaznenih poena, zbog raznih saobraćajnih prekršaja, po podacima nadležnih ostalo je skoro 1.000 vozača.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 7.5.2012.

VREDNOST PROMETA U RTGS SISTEMU, KLIRING SISTEMU I MEĐUBANKARSKOM KLIRINGU U DEVIZAMA U APRILU

U RTGS sistemu i Kliring sistemu Narodne banke Srbije u aprilu je, za 19 radnih dana, realizovano ukupno 16,7 miliona plaćanja. Od ukupnog broja plaćanja, 4,8 miliona, ili 28,9%, čine nalozi za plaćanje u Kliring sistemu, a 11,9 miliona, ili 71,1%, nalozi za plaćanje u RTGS sistemu. Prosečan dnevni broj plaćanja iznosio je 880.639, od čega je 626.248 plaćanja u RTGS sistemu, a 254.391 plaćanje u Kliring sistemu.

Vrednost prometa u RTGS sistemu iznosila je 2.965 milijardi dinara, a vrednost prometa u Kliring sistemu 37,1 milijardu dinara, ili 1,24% ukupne vrednosti. Prosečna dnevna vrednost prometa u RTGS sistemu iznosila je 156 milijardi dinara, a prosek vrednosti prometa u Kliring sistemu 1,9 milijardi dinara.

U međubankarskom kliringu plaćanja u devizama realizovano je ukupno 3.051 plaćanje, u vrednosti od 21.887.400,82 evra.

Tokom 10.500 minuta produkcije RTGS sistema i Kliring sistema nije bilo zastoja, pa je raspoloživost sistema bila 100%.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 7.5.2012.

SEMINAR: "PROCENA RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA": • 17. i 18. maj 2012. godine

Privredna komora Beograda, Centar za poslovno obrazovanje, Centar za korporativnu bezbednost i Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti Vas pozivaju da uzmete učešće na dvodnevnom seminaru, koji će biti održan 17. i 18. maja 2012. godine, sa početkom u 09:00 časova, Kneza Miloša br. 12 (sala IV-a), na temu: "Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja"

Seminar je organizovan u saradnji sa Centrom za analizu rizika i upravljanje krizama (C.A.R.U.K). Svoja iskustva podeliće sa privrednicima predavači, prof.dr Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, osnivač Centra za analizu rizika i upravljanje krizama i predsednik Nacionalne komisije za standarde 223 Društvena bezbednost, dr Želimir Kešetović, mr Mladen Milošević i mr Nenad Putnik sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Nenad Komazec i Goran Glišić, saradnici Centra za analizu rizika i upravljanje krizama.

Kotizacija: 15.000.00 din bruto. Rok za prijavu i uplatu je 15.05.2012. godine. Uplata se vrši na tekući račun Privredne komore Beograda POŠTANSKA ŠTEDIONICA 200 - 2209130101000-09. Prijavni list poslati na e-mail adresu: treningkom@kombeg.org.rs ili putem faxa: 011/3618003. Kontakt osobe za sve dodatne informacije: Vladimir Vuksanović, tel: 011/3625141 i Katarina Tinterović 011/2642-966.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 7.5.2012.

DEVETNAESTI BROKERSKI ISPIT ODRŽAĆE SE 9.5.2012. GODINE

Obaveštavaju se kandidati da će se 19. brokerski ispit održati dana 09.05.2012. godine u prostorijama Komisije za hartije od vrednosti sa početkom u 10 časova.

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 7.5.2012.

PREZENTACIJA: PROGRAM PODSTICANJA KONKURENTNOSTI I INTERNACIONALIZACIJE SRPSKE PRIVREDE: • 9. maj 2012. godine •

U cilju jačanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede, Privredna komora Beograda - Udruženje industrije u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), organizuju sastanak na kome će biti prezentovan "Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede"

Agencija, sedmu godinu zaredom, dodeljuje bespovratna finansijska sredstava privrednim subjektima (privrednim društvima, zadrugama i preduzetnicima) za finansiranje aktivnosti koje doprinose povećanju izvoza iz Republike Srbije.

Prezentacija će biti održana u sredu, 09. maja 2012. god u 11.00 h, u prostorijama Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12, u sali IV na IV spratu.

Molimo Vas, da ukoliko ste zainteresovani, svoje prisustvo potvrdite na mail drljilja@kombeg.org.rs. Kontakt osoba: Ljiljana Dragić

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 7.5.2012.

38. MEĐUNARODNI SAJAM PREVENCIJE I REAGOVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA I BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU: • od 28. do 31. maja 2012. godine •

U periodu od 28. do 31. maja 2012. godine na Beogradskom sajmu, održaće se 112 EXPO - 38. Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu.

Ulaz je besplatan za članove Komore.

Detaljnije informacije možete pogledati ovde. http://www.ingkomora.org.rs/vesti/download/112EXPO_poziv_za_posetu.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Inženjerska komora Srbije, 7.5.2012.

U SRBIJI NE POSTOJI USPOSTAVLJEN SISTEM PRAĆENJA RAČUNOVODSTVENIH PODATAKA NA POLJOPRIVREDNIM PORODIČNIM GAZDINSTVIMA

U Srbiji ne postoji uspostavljen sistem praćenja računovodstvenih podataka na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima, što je neophodno zbog povećanja efikasnosti proizvodnje i profitabilnosti, vođenja uspešnije agrarne politike i koncipiranja mera podrške, objavljeno je u 19. broju naučnog časopisa "Izazovi evropskih integracija".

Procenjuje se da sada u našoj zemlji ima oko 650.000 porodičnih gazdinstava, a 250.000 do 300.000 predstavljaju komercijalne farme, jedino podobne za uključivanje u sistem "Farm Ačountancy Data Network" (FADN) koji se primenjuje u Evropskoj uniji (EU), navedeno je u tekstu čiji je autor profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Zorica Vasiljević.

Vasiljević je istakla da uspostavljanje mreže računovodstvenih podataka na porodičnim gazdinstvima po FADN metodologiji predstavlja uslov za pristupanje Srbije EU, što ovoj aktivnosti daje visok prioritet.

Ona je podsetila da je u poslednjem kvartalu 2011. godine u Srbiji započeta realizacija projekta "Uspostavljanje mreže računovodstvenih podataka na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji", baziranog na FADN metodologiji.

Vasiljević je navela da je taj koncept u EU uspostavljen pre više od 45 godina, a temelji se na godišnjem prikupljanju proizvodnih, ekonomskih i finansijskih podataka sa uzorka poljoprivrednih gazdinstava, klasifikovanih u grupe na osnovu tri kriterijuma.

Kriterijumi su ekonomska veličina gazdinstava, vrsta (tip) poljoprivredne proizvodnje i regionalna pripadnost, precizirala je ona.

Vasiljević je naglasila da je sprovođenje godišnjih istraživanja o visini dohotka poljoprivrednih gazdinstava po pomenutoj metodologiji obaveza svih država članica EU, a predstavlja instrument Evropske komisije za vrednovanje dohotka poljoprivrednih proizvođača i utvrđivanje uticaja zajedničke agrarne politike na njihovo poslovanje.

Ona je napomenula da će projekat "Uspostavljanje mreže računovodstvenih podataka na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji" trajati dve godine, a za uspostavljanje kompletne mreže potrebno je od pet do osam godina.

Dobijeni podaći i analize će, između ostalog, predstavljati i osnovu za programe koji će biti finansirani iz sredstava IPA fondova EU i agrarnog budžeta Republike Srbije, kazala je Vasiljević.

Izvor: Tanjug, 7.5.2012.

RASPORED POLAGANJA STRUČNOG ISPITA ZA OBAVLJANJE POSLOVA POSREDOVANJA, ODNOSNO ZASTUPANJA U OSIGURANJU U MAJU: od 28. maja do 1. juna 2012. godine

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja, odnosno zastupanja u osiguranju održaće se u periodu od 28. maja do 1. juna 2012. godine u prostorijama Narodne banke Srbije u Nemanjinoj 17 (ulaz iz Ulice Svetozara Markovića) prema sledećem rasporedu:
http://www.nbs.rs/internet/latinica/60/60_3/ispiti/raspored_polaganja_posredovanje_zastupanje_kandidati.pdf (ONLINE)

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 6.5.2012.

NA PORTALU EUPRAVA OTVORENO JE 150 ŠALTERA POŠTE ZA ZAKAZIVANJE TERMINA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE (OBEŠTEĆENJE) U PROCESU RESTITUCIJE

Na ovaj način, Agencija za restituciju i Pošta omogućile su građanima u zemlji i inostranstvu da uvidom u centralni kalendar zakažu termin u vreme koje im odgovara.

Najraniji dan za zakazivanje termina je jedan dan od podnošenja zahteva (danas za sutra), a to znači da građani koji žive u inostranstvu, već danas mogu da zakažu termine u vreme kada planiraju da deo godišnjih odmora provedu u zemlji.

Na svakom od šaltera, otvorena su tri termina od po dva sata (u 10:00, 12:00 i 14:00 časova).

Šalteri su otvoreni u opštini Ub, Lajkovac (Varoš), Ljig, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Zaječar, Negotin, Kladovo, Knjaževac, Beograd, Surčin, Zemun, Zrenjanin, Novi Bečej, navedeno je u saopštenju Ministarstva za kulturu, informisanje i informatičkog društva.

Izvor: Tanjug, 6.5.2012.

ŠTA JE FRANŠIZING: Franšizno poslovanje često je najsigurniji način ulaska u poslovanje za mlade preduzetnike, čak i u vreme ekonomske krize, jer mnoge franšize, za razliku od samostalnih poslovanja, uspevaju opstati na tržištu

Prema podacima Američke privredne komore, korisnik franšize ima 97 posto šanse da će njegovo poslovanje preživeti nakon prve godine poslovanja. Nakon pete godine poslovanja na tržištu opstaje 92 posto franšiza, a desetu godinu poslovanja dočeka 90 posto korisnika franšize. Za samostalne kompanije te brojke nisu ni približno tako pozitivne. Naime, prvu godinu na tržištu opstane njih 62 posto, a vremenom se taj broj smanjuje. Nakon pete godine 23 posto kompanija se zatvara, a nakon desete godine na tržištu ih ostaje samo 18 posto, prenosi Business.hr.

Mnogi preduzetnici početnici ne upuštaju se u franšizing jer ne razumeju što je to i kako funkcioniše. Definicija Evropske franšizne federacije definiše franšizno poslovanje kao sistem trgovanja robom i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koji se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji pravno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franšize i njegovih pojedinačnih korisnika franšize. Pritom vlasnik franšize korisnicima daje pravo, a u isto vreme i dužnost, da posluju u skladu s konceptom franšize.

To pravo i dužnosti omogućuju svakom pojedinačnom korisniku franšize da koristi zaštitno ime vlasnika franšize, odnosno njegove robne marke, za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, sistem procedura i druga prava na osnovi intelektualnog vlasništva. Vlasnik franšize jamči im stalnu poslovnu i tehničku pomoć na način i za vreme koji je određen franšiznim ugovorom i koju su upravo u tu svrhu sklopili vlasnik i korisnik franšize. Ukratko, franšizing je trgovačko udruživanje u kojem se uspešni, dovršeni i provereni poslovni sistem, koji je često mnogo sigurniji način poslovanja od onoga u koji preduzetnik ulazi razvijanjem svoje poslovne ideje, širi sa svog matičnog terena na neki drugi.

Sigurnost ulaska u preduzetništvo preko franšizinga leži u činjenici da je u interesu obeju strana, i davatelja i primatelja franšize, da posao uspe. Primatelj franšize dobija robu i usluge koje su odmah prepoznatljive na tržištu, a prilikom kupovine franšize bitno je da se dobije obuka i podrška poput stalne stručne pomoći, marketinga i odnosa s javnošću.

Ako vas je zainteresovalo franšizno poslovanje, ali vam nedostaje ideja za koji se brand ili marku odlučiti, američki portal Franchising.com nudi popis sa detaljnim opisima svih davatelja franšiza koji žele proširiti svoje poslovanje po celom svetu.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 4.5.2012.

SRBIJA SE PRIJAVILA ZA POLJOPRIVREDNE IPA FONDOVE

U srpsku poljoprivredu nije dovoljno ulagano u prethodnih 20 godina, iako je Srbija poljoprivredna zemlja, a poljoprivredni sektor je podneo veliki teret tranzicije. Stanje u srpskoj poljoprivredi tako je ocenio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović. Kako je naveo, poljoprivredni budžet u prethodne tri godine opada, a ulaganja je potrebno povećati. Status kandidata za EU Srbiji je omogućio da makar mali deo potrebnih ulaganja u poljoprivredu finansira evropskim fondovima. Srbija se, kako navode u Kancelariji za evropske integracije, prijavila za korišćenje komponente pretpristupnih IPA fondova za ruralni razvoj i još čeka konačan odgovor iz Brisela. Prvi poziv za projekte može se očekivati 2014. godine.

"Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogućnost da nam otvori komponentu (za ruralni razvoj) samo sa skromnijim obimom sredstava", rekla je Daria Janjić iz Kancelarije za evropske integracije na okruglom stolu o korišćenju fondova za poljoprivredu u Privrednoj komori Beograda.

Može se očekivati nešto skromniji iznos nego što bi bio inače pošto se sadašnji višegodišnji budžetski okvir EU, u okviru kojeg se planiraju i pretpristupni fondovi, završava 2013. godine.

Sada se koristi prvi IPA za ruralni razvoj IPARD 1, dok će se u narednom sedmogodišnjem periodu verovatno koristiti IPARD 2 i IPARD 3. Janjićeva je rekla da se još ne zna koliki će biti godišnji iznos za Srbiju. Za Hrvatsku je bio 26 miliona evra, pa bi se po površini moglo očekivati da Srbija dobije i dva puta više, ali to nije izvesno, istakla je ona.

Srbija prvi poziv za korišćenje IPARD-a može da očekuje početkom 2014. godine, rekla je Janjić.

Korisnici IPARD fonda moraju prvo sami da finansiraju projekat, a naknadno im se vraća 50% novca, mada taj procenat u određenim slučajevima, na primer za mlade poljoprivrednike ili planinska područja, može da bude i viši, kazala je Daria Janjić.

Kako je navela, u Hrvatskoj je zbog toga osnovana razvojna banka koja je korisnicima davala kredit sa povoljnom stopom od jedan do tri odsto i velikim grejs periodom, pri čemu se novac iz fondova, kada stigne, automatski uplaćuje banci i dug smanjuje. Takvo rešenje se, rekla je Janjićeva, razmatra i u Srbiji.


Srbija je dobila status kandidata u martu ove godine, čime joj je otvorena mogućnost da koristi pretpristupne fondove za nove vrste projekata - komponentu 3 za regionalni razvoj, između ostalog za transport i životnu sredinu, 4 za razvoj ljudskih resursa, odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, i 5 za poljoprivredu.
Da bi koristila novac za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa, Srbija mora da izgradi takozvani decentralizovani sistem, odnosno da osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, a to je, prema rečima Mirjane Nožić iz Ministarstva finansija predviđeno za sredinu ili kraj 2013. godine.

Nove komponente ne donose povećanje sredstava, već se novac preraspodeljuje. Srbija sada iz pretpristupnih IPA fondova dobija 200 miliona evra godišnje, a koristi ih za komponentu 1 za pomoć tranziciji i izgradnju institucija i komponentu 2 za prekograničnu saradnju.

U EU se budžet donosi u okviru sedmogodišnjeg budžetskog okvira. Sada je u toku okvir za period 2007-2013. Iznos pretpristupnih fondova u okviru narednog okvira još se ne zna, ali se prema prvim informacijama Srbija može nadati povećanju za oko 30%, na 260 miliona evra godišnje.

Pored toga, budući da manja gazdinstva koja isto imaju pravo na korišćenje fondova ne mogu da daju dovoljnu zalogu, u Hrvatskoj je osnovana i agencija za zaloge.

Janjićeva je navela da Srbija u ovom višegodišnjem budžetskom periodu ne može da koristi komponente 3 i 4, za regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, a kao jedno od obrazloženja navela je da se komponenta odnosi na infrastrukturne projekte koji iziskuju visoke iznose i koje Srbija za sada nije spremna da apsorbuje.

"Mnogi ekonomisti se stide da kažu da je Srbija poljoprivredna zemlja", rekao je na okruglom stolu direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović.
U Srbiji je, kako je naveo oko 70% teritorije poljoprivredno, a 43% stnaovništva živi u ruralnim područjima. Zemlja ima mnoge odlike potrebne za dobru poljoprivredu - zemljište, vodne resurse, klimatske uslove, dobre sorte hibrida, bolje od uvoznih, kao i objekte za proizvodnju u svim granama poljoprivrede.

Taj sektor se, međutim, zanemaruje. Ulaganja su mala u prethodnih 20 godina, mada, rekao je Cvijanović, od 1945. nije ulagano koliko treba.

Velike firme koje su dobro proizvodile su "nesmotreno" privatizovane, rekao je on, nagovestivši da je možda potrebno upotrebiti i težu reč. Ranije je u samo jednom postrojenju proizvođeno više hiljada bejbi bifa, a danas nema ni 1.000 tona za izvoz, istakao je on.

Stočarstvo, koje je ranije bilo dominantno, i koje je osnovna grana za razvoj poljoprivrede, kazao je on, danas zauzima malo mesto, a dominantne su žitarice sa 30% i voće i povrće sa 23%.

Produktivnost je mala, konkurentnost niska, zadruge uništene, gazdinstva rascepkana, organizacije nema, neće ni brat s bratom na sarađuje, nabrojao je dalje Cvijanović.
Sadašnji protest zbog plana da se subvencije daju po proizvodnji a ne po hektaru, po njegovom mišljenju nij eopravdan. Subvencije po količini podstiču specijalizaciju u proizvodnji i povećanje produktivnosti, ocenio je on. Prema stavu Instituta, potrebna je ne samo specijalizacija proizvođača, već i po regionima, budući da se zna koje tle je najbolje za određene kulture.

Potrebna je i podrška države za investicije, a subvencije po hektaru treba dati samo u slučajevima kada drugačije ne može, stav je ovog stručnjaka.
Potrebno je i povezivanje proizvođača, kako bi zajedno dobili niže cene za nabavku, bolje proizvodne cene, ali i ispunili zahteve savremenog tržišta. To su, kako je naveo, "pet K" - kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola i konkurentnost.

Da bi se poboljšalo stanje u poljoprivredi potrebno je podstaći udruživanje, povećati navodnjavanu površinu, podstaći specijalizaciju proizvodnje po proizvođaču i regionima, ali i podstaći gajenje kultura koje se uvoze a ne moraju, poput ranih trešanja.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 25.4.2012.

UPRAVNI ODBOR REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE USVOJIO ZAVRŠNI RAČUN TE INSTITUCIJE ZA PROŠLU GODINU: PIO fond ostvario suficit od 280,757 miliona dinara u 2011. godini

Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) usvojio je danas Završni račun te institucije za prošlu godinu prema kojem su u prošloj godini ostvareni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 500,624 milijardi dinara, ukupni rashodi i izdaci iznose 500,344 milijarde dinarda a ostvareni budžetski suficit 280,757 miliona dinara.

Prema tom računu, novčana sredstva po osnovu privatizacije u 2011. godini iznose 557,461 milion dinara, preneta neutrošena sredstva do privatizacije iz 2010. godine 3,773 milijardi dinara, dok ukupna novčana sredstva po osnovu privatizacije koja se prenose u ovu godinu iznose 4,331 milijardi dinara.

Upravni odbor je, takođe, usvojio izveštaj o izvršenju Finansijskog plana PIO za 2011. godinu, prema kojem su ostvareni tekući prihodi u skladu sa planom u procentu od 99,7 odsto, primanja od prodaje nefinansijske imovine 85,13 procenata, a ukupni prihodi i primanja 99,8 odsto.

Ukupni rashodi i izdaci u skladu su sa planiranim u procentu od 99,64 odsto.

Na sednici je usvojena i odluka o redovnom popisu imovine i obaveza PIO fonda za 2011. godinu, koji je sastavila centralna komisija fonda, prema kojiem će manjak osnovnih sredstava koji je nastao zbog krađe biti knjižen na teret kapitala sa nabavnom vrednošću od 1,794 miliona dinara, otpisanom vrdnošću od 278.108 dinara i sadašnjom vredošću od 1,516 miliona dinara i evidentirati potraživanje u tom iznosu od osiguravajućeg društva "Dunav osiguranje.

Članovi Upravnog odbora PIO fonda doneli su odluku da sledeća sednica UO PIO fonda, koja će biti održana 18. maja, bude posvećena aktuelnim pitanjima vezanim za imovinu tog fonda.

Izvor: Tanjug, 25.4.2012.

EU OČEKUJE REVIZIJU 24 PRIVATIZACIJE

Evropska unija od Srbije očekuje da reši 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). U Rezoluciji Evropskog parlamenta vlast u Srbiji je pozvana da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaje firmi, a posebno su pomenuti Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina.
 "To je jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće", rekao je Dežer Politici u izdanju od 16. aprila. Dežer je podsetio da je Agencija za privatizaciju poništila 25% privatizacija u Srbiji i istakao da je to visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju.
Rezolucijom Evropskog parlamenta zatražena je hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije i ta rezolucija nije obavezujuća, ali Evropska komisija koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom "još čeka povratnu informaciju", piše Politika.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su aktivni postupci vezani za te 24 privatizacije i da je Republičko tužilaštvo "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osudjeni". "Za EU je uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji dana imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti", rekao je Homen.
Homen je naveo da se "postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa".
"Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine, a problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom", rekao je Homen.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 16.4.2012.
USTAV RS PREDVIĐA DA PRVA SEDNICA NOVOG SAZIVA PARLAMENTA MORA DA BUDE ODRŽANA NAJKASNIJE 30 DANA OD PROGLAŠENJA KONAČNIH REZULTATA

Rok da Republička izborna komisija (RIK) utvrdi i u "Službenom glasniku" objavi rezultate izbora, kako piše u Rokovniku te komisije, ističe 10. maja u 20 časova, a Ustavom Srbije je predviđeno da prva sednica novog saziva parlamenta mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata.

To znači da prva sednica novog saziva parlamenta treba da bude održana najkasnije 8. juna.

Prvu sednicu novog saziva parlamenta treba da sazove predsednik starog saziva, a na njoj se potvrđuju mandati poslanika.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika, čime i formalno prestaje mandat starom sazivu.

Mandati se, shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika, dodeljuju po redosledu sa liste, počev od prvog na listi, a novina je i da će svaki treći poslanik u parlamentu biti žena.

Ukoliko utvrdi nepravilnosti u sprovođenju izbora RIK može da poništi izbore, a ukoliko ih poništi na samo jednom mestu glasanje se ponavlja samo na tom mestu. Ponovni izbori se sprovode najkasnije 15 dana od dana poništenja izbora u Srbiji, odnosno sedam dana od dana poništenja na glasačkom mestu.

Skupština Srbije buduću vladu mora da izabere najkasnije u roku od tri meseca, inače će, kako propisuje Ustav, biti raspuštena i biće održani novi izbori, koji moraju biti okončani najkasnije za 60 dana.

Kandidata za predsednika vlade predlaže predsednik Republike, a kandidat za predsednika vlade predlaže program i sastav vlade. Vlada je izglasana ako za njen izbor glasa većina od ukupnog broja poslanika, a njen mandat počinje da teče od momenta polaganja zakletve.

Tanjug

U KATASTAR NEPOKRETNOSTI DO SADA UNETO 99,3 ODSTO TERITORIJE

Prema Republičkom geodetskom zavodu, u katastar nepokretnosti do sada uneto 99,3 odsto teritorije. U "knjigama" 1.912.002 stambena, 1.733.512 pomoćnih objekata i 779.913 ostalih zdanja

U Srbiji je trenutno katastrom nepokretnosti pokriveno 99,3 odsto od ukupno 4.521 katastarske opštine. Ova jedinstvena svojinska evidencija ustrojena je u svim gradovima, a ostalo je da se do kraja juna kompletira u još 37 katastarskih opština seoskog tipa. Time će, konačno, posle više od šest decenija, cela teritorija Srbije biti u "knjigama".

Prema rečima Nenada Tesle, direktora Republičkog geodetskog zavoda, do sada je posao završen na ukupno 18,5 miliona katastarskih parcela, upisano je 4.425.427 objekata od kojih je 1.912.002 stambenih, 1.733.512 pomoćnih i 779.913 ostalih zdanja. Na osnovu odziva građana da upišu nepokretnosti prilikom javnog izlaganja, koje je RGZ radio po službenoj dužnosti, u Srbiji je evidentirano 713.488 stanova. Upisana je i 934.341 hipoteka, što znači da je gotovo svaki osmi građanin, od oko 7.120.000 stanovnika naše zemlje, za svoju nekretninu upisao "teret". Jedan referent u katastru dnevno upisuje do deset hipoteka. Na upis tereta čeka se najviše do pet dana, dok se upis svojine odrađuje do maksimum 60 dana.

Da je RGZ odradio veliki posao govori i ocena Svetske banke. Srbija je tako, kada je reč o upisu nekretnina u zvaničnu evidenciju, sa 98. napredovala do 39. mesta od ukupno 183 države u svetu. Analiza SB pokazuje da u Srbiji za upis nepokretnosti ima šest procedura, potrebno je 11 dana, a trošak je 2,8 odsto vrednosti nekretnine.

Konverzija Republički geodetski zavod rešio je 7.715 zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade. Konverzija sa naknadom završena je za 130 predmeta, dok je RGZ po službenoj dužnosti odradio još 550 konverzija.

- I u Beogradu, gde je bilo i najviše posla i problema, pre svega zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, uspeli smo da ustrojimo katastar nepokretnosti - ističe Tesla.

- Završeno je javno izlaganje, za gradsko jezgro urađeni su digitalni katastarski planovi i sada se neuporedivo brže dobijaju podaci iz RGZ, jer nema više ručnog prepisivanja već se kopije planova i listovi nepokretnosti jednim klikom štampaju i uručuju vlasnicima. Naravno, zbog procedure, građani čekaju na te dokumente dan-dva, jer službenici prvo moraju da provere da li je za traženu nepokretnost prethodno podnet neki zahtev i da li je on rešen.

Kako kaže Tesla, RGZ je spreman da omogući građanima uvid u bazu podataka o nekretninama putem interneta, ali se čeka mišljenje nadležnih institucija. RGZ sada radi i veliki posao na pripremi tražene dokumentacije za restituciju i to se prioritetno rešava.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 7.5.2012.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ĆE PREDLOŽITI NOVOJ VLADI MERE ZA OPORAVAK PRIVREDE

Privredna komora Srbije će krajem maja predložiti novoj vladi niz ekonomskih mera kojima je cilj unapređenje privrednog ambijenta i održanje makroekonomske stabilnosti u zemlji, rečeno je danas Tanjugu u Komori.

Skupština PKS i Upravni odbor će, kako su objasnili, predložiti vladi niz ekonomskih mera koje bi se primenjivale u periodu od četiri godine, od 2012. do 2016. godine.

Prema ranijim najavama iz PKS, polazne osnove za novi makroekonomski okvir do 2016. godine odnosiće se na smanjenje javne potrošnje na oko 35 odsto bruto domaćeg proizvoda, reforme javnog sektora - penzionog sistema, javnih preduzeća, poresku reformu.

Takođe, među tim merama su i jačanje konkurencije i zaštita potrošača sa ciljem uklanjanja monopola svake vrste i stvaranje instrumenata za podršku novoj politici podsticanja investicija.

Mekroekonomski okvir mora biti zasnovan na otklanjanju nesrazmernog odnosa između ukupne proizvodnje i potrošnje, domaće štednje i nivoa neophodnih investicija, uvoza i izvoza koji stvara neodrživ jaz koji se pokriva i zaduživanjem, i razvijenih i nerazvijenih regiona.

Prisutne su, prema PKS, disproporcije i između aktivnog i izdržavanog stanovništva, zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih u administraciji i proizvodnom sektoru, kao i broja zaposlenih i penzionera.

Tanjug

MEDIJSKA UDRUŽENJA OČEKUJU DA NOVA VLADA RS DOSLEDNO PRIMENI ODREDBE MEDIJSKE STRATEGIJE O POVLAČENJU DRŽAVE IZ VLASNIŠTVA U MEDIJIMA

Očekujemo od nove Vlade Srbije da dosledno primeni odredbe Medijske strategije, naročito odredbe o povlačenju države iz vlasništva u medijima i da definiše svoju ulogu u medijskom sektoru, poručili su predstavnici medijskih udruženja sa debate u okviru Izborne noći Medija centra.

Predsednik Nezavsinog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović je, kao najvažnije, naglasio da država definiše svoju ulogu u medijskom vlasništvu i napomenuo da će to biti prvo što će zahtevati od nove vlasti.

"Ova država mora jasno da definiše načine finansiranja javnog interesa, jer prisustvo države znači i pritisak na medije. Država ima obavezu prema građanima, ali ne može kao do sada da, na javnom konkursu na koji konkurišu svi mediji u Srbiji, odobri onoliko, koliko se izdvaja za Tanjug mesečno", rekao je Obradović.

"Očekujemo od države da primeni odredbe Strategije o privatizaciji preostalih medija u državnom vlasništvu, a njih je između 65 i 70 u Srbiji, da prestane sa direktnim budžetskim finansiranjem medija i pređe na sistem projektnog finansiranja", izjavio je na panelu predstavnik Asocijacije medija Zoran Sekulić.

"Očekujemo i striktnu primenu pravila o kontroli državne pomoći i zaštitu konkurencije", dodao je Sekulić.

Prema njegovim rečima, očekiuje se i primena pravila, koja se odnose na transparentnost i medijsku koncentraciju.

Predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić rekao je da očekivanja UNS od nove vlade zavisi od toga ko će je formirati.

Ako bude ista kao do sada, nažalost, ne očekujemo ništa, jer je dosadašnja vlada pokazala da ne želi da sprovodi Medijsku strategiju, rekao je on.

Zahtevaćemo da Vlada sprovodi ono na šta se obavezala Medijskom strategijom, rekao je Jeremić i ukazao da je Vlada, umesto da se povuče iz medijskog sektora, finansirala beskamatnim kreditom državnu agenciju Tanjug.

Predsednik Lokal pres asocijacije Dejan Miladinović je rekao da očekuje da se sa novom vlašću, konačno reši vlasništvo nad lokalnim medijima.

On je predočio da 90 odsto opštinskih televizija, dobija sredstva iz budžeta i izrazio očekivanje da će ta lokalna medijska javna preduzeća biti privatizovana.

Predsednik ANEM Saša Mirković je istakao da medijska koalicija još nema zvanične informacije informacije iz Ministarstva kulture da je počela izrada zakona o javnom informisanju i zakona o regionalnim javnim servisima, kao i da tim povodom novinarska udruženja nisu kontaktirana.

Mirković je izrazio nadu da sa novom vlašću u Srbiji neće biti razloga za fizičku zaštitu novinara.

FoNet

REPUBLIČKA RADIODIFUZNA AGENCIJA UPOZORAVA DA NISU DOZVOLJENE MALICIOZNE MONTAŽE, ZLONAMERNO SKRAĆIVANJE IZJAVA I SAOPŠTENJA ILI UKLANJANJE NJIHOVIH KLJUČNIH DELOVA

Republička radiodifuzna agencija (RRA) saopštila je danas da sadržaj u reklamnim spotovima političkih stranaka i plaćenim terminima mora biti istinit i proverljiv i da nisu dozvoljene maliciozne montaže, zlonamerno skraćivanje izjava i saopštenja ili uklanjanje njihovih ključnih delova.

Reč je o dodatnom pojašnjenju Opšteg obavezujućeg uputstva o ponašnju emitera tokom predizborne kampanje koji je usvojen na današnjoj sednici Saveta RRA, a koje su emiteri u više navrata tražili.

RRA je propisala da u reklamnim spotovima stranaka nije dozvoljeno manipulisanje izjavama i saopštenjima sa ciljem promene njihovog osnovnog smisla, što predstavlja povredu načela istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke.

Dozvoljeno je koristiti isključivo javno emitovane audio-vizuelne snimke, odnosno zabranjeno koristiti tajne snimke, kao ime, lik, glas ili delo osoba koje nisu učesnici izbornog procesa bez njihove saglasnosti.

Reklamni spotovi ne mogu sadržati podatke ili optužbe o bilo kojim licima osim ukoliko oni nisu javno dostupni od strane nadležnih državnih organa, a zabranjeno je i korišćenje navoda iz istražnog postupka koji se vodio protiv neke osobe, ukoliko je pravosnažno oslobođena, optužba odbijena ili postupak obustavljen.

Nije dozvoljeno emitovati sadržaje kojima bi mogla da se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe zbog različite političke opredeljenosti uključujući sadržaje kojima se vređaju čast, ugled i privatnost građana, posebno onih koji nisu direktni učesnici izbornog procesa.

Savet RRA je zatražio od emitera da postupaju isključivo po zakonu i uputstvima RRA uključujući obavezu da odbiju da emituju sadržaje koji nisu u skladu sa tim propisima.

"Obaveza RRA je regulacija radiodifuzije, a ne donošenje odluka o emitovanju ili neemitovanju bilo kog pojedinačnog programskog sadržaja", ističe se u saopštenju.

Emiteri će na osnovu dodatnog tumačenja moći samostalno i odgovorno da donose odluke, a Savet će njihov rad pratiti i u toku predstojeće kampanje, kaže se u saopštenju.

Tanjug

STRANKE KOJE NE OSVOJE JEDAN ODSTO VAŽEĆIH GLASOVA, ODNOSNO 0,2 ODSTO ZA LISTE NACIONALNE MANJINE, DUŽNE SU DA SU ROKU OD 30 DANA, OD DANA PROGLAŠENJA IZBORNIH REZULTATA VRATE NOVAC U BUDŽET

Podnosioci izbornih lista koje su učestovale na parlamentarnim izborima podeliće, srazmerno broju osvojenih mandata u novom sazivu parlamenta, oko 712 miliona dinara, koliko im pripada na osnovu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Svih 18 izbornih lista je po proglašenju dobilo po nešto manje od 10 miliona, što je 20 odsto sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za pokriće troškova izborne kampanje.

Iz republičkog budžeta se za izbore izdvaja 0,1 odsto rashoda budžeta, od čega se 20 odsto u jednakim delovima raspodeljuje proglašenim izbornim listama, dok se 80 odsto dodeljuje srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od pet dana od dana proglašenja izbornih rezultata, bez obzira da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.

Međutim, izborne liste koje ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto za liste nacionalne manjine, dužne su da su roku od 30 dana, od dana proglašenja izbornih rezultata, vrate 10 miliona dinara koje su dobile po proglašenju zbirne izborne liste.

Izborne liste su bile obavezne da za taj novac polože izborno jemstvo koje se sastoji se u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.

Izborno jemstvo se vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje jedan odsto važećih glasova, odnosno najmanje 0,2 odsto važećih glasova ako politički subjekat predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Ako podnosilac izborne liste ne vrati dobijena sredstava za koja je položio izborno jemstvo, sredstva dobijena iz budžeta se namiruju iz jemstva.

Beta

LOKALNA SAMOUPRAVA U VRŠCU POTPISALA JE UGOVORE O PRODAJI INFRASTRUKTURNO OPREMLJENIH PLACEVA U TEHNOLOŠKOM PARKU ZA IZGRADNJU TRI NOVE FABRIKE

Ugovore o ovom značajnom poslu potpisao je predsednik opštine Čedomir Živković sa predstavnicima firmi „Hit Team“, „Sensibla” i „GAME Officina“.

Završetak izgradnje infrastrukture u ovom Tehnološkom parku obeležen je novembra prošle godine potpisivanjem ugovora o izgradnji proizvodnih pogoma nemačkog „Fresenijus Medikal Kera“, „Eska Dilajt Rostera“ i „Lamp Ista“, od kojih je „Roster“ započeo izgradnju fabrike, a „Lamp“ izgradnju privodi kraju.

Ovih dana u Tehnološkom parku dolaze novi izvođači radova i počinju sa izgradnom nove tri fabrike, a ova lokacija postaje sve interesantnija za veći broj evropskih kompanija.

Jedan od novih vlasnika parcele u Tehnološkom parku predstavnik firme „Sensibal“ koja je iz Luksemburga, Bojan Ščukovk, rekao je da su zahvaljujući iskustvu gospodina Miodraga Babića, biveg direktora „Hemofarma“, odlučili da da svoj pogon grade u Vršcu.

Po njegovim rečima, edukovana radna snaga i dobro okruženje, infrastrujktura , optički kablovi, savremena oprema omogućiće da da njihova firma realizuje svoje planove.

Na parceli koju smo kupili planiramo da izgradimo pogone i zaposlimo između 30 i 60 radnika, rekao je Ščukokov.

"Mislimo da je dobro da Vršac postane farmacuetska baza u Srbiji i to će biti izazov i poziv da ovde pogone otvore svi one koji su bave proizvodnjom koja je dopuna i pratnja ove industrijske grane. Sve ovo je veliki iskorak za Vršac i biće to nova šansa za sve nas", rekao je Miodrag Babić, kreator ovog posla na pretvaranju Vršca u farmaceutsku zonu Srbije.

Srećko Atanasković iz firme „E Smart Sistems“ u okviru koje posluje kupac parcele u Tehnološkom parku „Hit Team“ i predstavnik „GAME “ Vladimir Damjanović takođe su istakli da je Tehnološki park dobro okruženje za investiranje i da njihova odluka da tu zakupe parcele nije slučajna već dobro planirana investicija.

"Za protekle četiri godine imali smo dosta posla, mnogo kompanija izrazilo je želju da investira u vršačku privredu. Ono što je posebno značajno je činjenica da je osam firmi, koje su do sada došle u Vršac, značajno podiglo šansu za zapošljavanje naših sugrađana", rekao je direktor Tehnološkog parka Zoran Tomić.

Dnevnik

AKO RUSKE BANKE PREUZMU PRIMAT, NA SREDNJI ROK SE MOGU OČEKIVATI I JEFTINIJI KREDITI

Vodeće svetske finansijske institucije iz nekoliko zemalja posluju u Srbiji kao prethodnice ili sledbenici kompanija koje ulažu u našu zemlju, piše Blic.

To su Sberbanka, Gasprom banka, BNP Pariba, Unikredit i Inteza, te osiguranja Metlajf, Aksa i Đenerali.

Zato ne čudi da italijanski investitori sve više ulažu u Srbiju kako Intezi i Unikreditu raste tržišno učešće, te da ruske banke traže licence za rad uporedo sa izgradnjom „Južnog toka“ i Banatskog dvora.

"Postajemo Švajcarska", u šaljivom tonu komentariše Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, spisak desetak finansijskih giganata koji su prethodnih nekoliko godina ušli na domaće tržište ili bi, poput nemačke Dojče banke, tek mogli da počnu da posluju sa stanovništvom i privredom.

"Gasprom banka će, prema najavama, već do kraja ove godine imati licencu za rad na srpskom tržištu kako bi mogla da isprati gradnju „Južnog toka“, te drugu fazu izgradnje skladišta gasa Banatski dvor, gasnu centralu Srbijagasa. Uz to, logično je da ta banka prati i ruske investicije poput NIS-a i Lukoila“, kaže Bušatlija.


Ako ruske banke preuzmu primat, na srednji rok se mogu očekivati i jeftiniji krediti, predviđa ekonomista Miroslav Marinković. On kaže da novi igrači na bankarskom tržištu koji dolaze iz Rusije donose i novi sistem upravljanja, promene u odnosu s klijentima, ali i da se kroz tri do pet godina može očekivati i smanjenje kamata na kredite, pre svega privredi, jer su izvori kapitala ovih finansijskih institucija jeftiniji nego onih u Evropi.

Ova, treća po veličini banka na ruskom tržištu neće kupiti nijednu od postojećih banaka, već će dobiti grinfild licencu i u njoj će Srbijagas imati trećinu, a Gasprom banka dve trećine vlasništva u zajedničkoj finansijskoj instituciji. Za istu svrhu, da isprati ruske investicije, i sa istom vlasničkom strukturom, krajem prošle godine osnovano je osiguravajuće društvo Sogaz.

Bušatlija navodi da, pored Italijana, koji su nam „prirodni partner“ jer smo geografski blizu i s njima nismo imali konflikte u prošlosti, te Nemaca, koji imaju najjaču privredu u Evropi, Srbija treba da se drži Rusije.

"Ne mislim samo na slobodan izvoz naše robe jer od tog ugovora do sada i nismo imali velike vajde, već zato što njihovi ulagači imaju viška novca koji mogu da plasiraju u Srbiju. Zbog toga im se treba obratiti pre nego Evropljanima", smatra on.

Zoran Jevtović, direktor ogranka za međunarodnu saradnju Unikredit banke, kaže da su italijanski investitori s dolaskom Danijelija i sa 2,6 milijardi evra izbili na prvo mestu po stranim ulaganjima u Srbiju, te da je za samo godinu dana otvoreno 150 malih i srednjih firmi iz te zemlje. Istina, Fijat je bio jedan od glavnih pokretača, ali ništa manju ulogu nisu odigrale ni italijanske banke.

"Mi smo neka vrsta promotera Srbije u Italiji", kaže ovaj bankar.

Ekonomista Miroslav Marinković navodi da su veliki finansijski giganti podstrek za ostale učesnike na tržištu da pružaju bolje i raznovrsnije usluge. Pride, on kaže da se može očekivati da će s velikim bankama i osiguravajućim kućama dolaziti i veliki investitori u Srbiju.

Blic

BLAGI RAST BEOGRADSKE BERZE POSLE IZBORA

Indeksi Beogradske berze ostvarili su rast vrednosti - BELEX15 za 0,21 odsto, na 495,73 indeksnih poena, a BELEXlajn za 0,2 odsto, na 984,49 poena.

Vrednost ukupnog trgovanja akcijama i obveznicama bio je 40.559.568 dinara, saopštila je Berza.

Najviše je trgovano akcijama Metalca, za 24.068.540 dinara, Naftne industrije Srbije, za 5.759.430, Kosmaj mermera iz Mladenovca, za 4.946.900 i Aerodroma „Nikola Tesla", za 3.426.422 dinara.
Po rastu cene prednjače hartije Galenike Fitofarmacije (8,61), Dunav osiguranja (6,55), Morave iz Jagodine (5,00) i Energoprojekt holding (2,27 odsto).

Najveći pad cene pretrpele su akcije beogradskih preduzeća Energoprojekt Visokokogradnja (11,56) i Dimničar (10 odsto), zatim "Filip Moris operejšnsa" (4,48), Mlekare Loznica (4,19) i Goša montaže iz Velike Plane (3,01 odsto).

Strani investitori su danas imali veći udeo u trgovanju akcijama od prosečnog - 66,28 odsto, uz učešće u kupovini akcija od 73,27, a u prodaji 59,29 odsto.

Od danas se primenjuje novi Pravilnik o listingu Beogradske berze, koji definiše regulisano tržište hartija od vrednosti (HOV), sa dva segmenta.

Jedan čine standard market i prajm market na kome se po pravilu pojavljuju kvalitetne kompanije i segment regulisanog tržišta koje nije listing - Open market.

Drugi segment je multirateralna trgovačka platforma kojom upravlja Berza - MTP Belex, navedeno je na sajtu Berze.

Tanjug

DESET SVETSKIH KOMPANIJA KOJE KONTROLIŠU SVE
DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA DOSTAVILA JE GRADONAČELNIKU BEOGRADA POSTREVIZONI IZVEŠTAJ U KOME NAVODI DA GRAD BEOGRAD U POTPUNOSTI POSTUPA U SKLADU SA ZAKONOM I POŠTUJE OBAVEZU DOBROG POSLOVANJA

Državni revizor je 21. februara prošle godine započeo reviziju završnog računa i poslovanja grada Beograda za 2010. godinu i o ovome izrazio mišljenje u 21 tački.

Kako se u postrevizonom izveštaju navodi, grad Beograd je postupio u skladu sa preporukama u trinaest tačaka, a u toku je i postupanje po preporukama revizora u još osam tačaka. U skladu sa ovom ocenom, Državna revizorska institucija je obavestila gradonačelnika Beograda da grad poštuje obavezu dobrog poslovanja.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 7.5.2012.

PROŠIRENJE SLOBODNE ZONE ZRENJANIN

Na sednici održanoj 19. aprila 2012. Godine Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o davanju saglasnosti za proširenje područja Slobodne zone "Zrenjanin" u Zrenjaninu kojim je ova slobodna zona proširena na površini od 91 ha 75 a 64 m2. Područje proširenja obuhvata delove industrijskih zona "Jugoistok - Ečka" i "Bagljaš". Na podrušju industrijske zone "Ečka" poslovace "Madical waste disposal", ITS "Balkan", "Eurwind body parts", "Alpin", "Altis chemical", "MG remedy group", "OM inženjering", "Jovanović", "Penfarm", dok će na lokaciji "Bagljaš" poslovati nemačka kompanija "Drekselmajer".

Izvor: Vebsajt Uprave za slobodne zone, 7.5.2012.

PRODATO 77,94 ODSTO AUKCIJE DVOGODIŠNJIH ZAPISA

Na reotvaranju emisije dvogodišnjih državnih zapisa, prodato je 102.500 zapisa, ukupne nominalne vrednosti oko 1,03 milijarde dinara, što predstavlja 77,94 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 13,49 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. februara 2014. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Izvor: Tanjug, 7.5.2012.

OD 1. JULA UKIDA SE PUTARINA ZA GRAĐANE MLADENOVCA, SOPOTA I GROCKE

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da Beograđani koji žive u Mladenovcu, Grockoj i Sopotu od 1. jula više neće plaćati putarinu, a Grad će plaćati do 100 miliona dinara godišnje za putarinu.

Đilas je gostujući na RTS-u rekao da će to važiti za građane koji imaju prebivalište u tim delovima grada, a koji će u naredna dva meseca moći da izvade povlastice na osnovu kojih će biti oslobođeni plaćanja putarine.

"Plan nam je da od 1. jula to potpuno zaživi", rekao je on i dodao da je sa "Putevima Srbije" dogovoreno da se utvrdi koliko će tačno koštati putarina za građane Mladenovca, Grocke i Sopota.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 29.4.2012.

INDEKSI BEOGRADSKE BERZE OSTVARILI RAST VREDNOSTI

Indeksi Beogradske berze danas su ostvarili rast vrednosti - BELEX15 za 0,54 odsto na 495,86 indeksnih poena, a BELEXlajn za 0,34 odsto, na 978,33 poena.

Prema izveštaju Berze, promet akcija je više nego udvostručen, na 54.645.524 dinara.

Nešto više od polovine dnevnog trgovanja - 28.471.080 dinara, ostvareno je akcijama "Metalca", dok je akcijama "Naftne industrije Srbije" (NIS) postignuto 11.359.343 dinara.

Slede "Aerodrom Nikola Tesla", sa 2.950.992, vršačko saobraćajno preduzeće STUP, sa 2.325.000 i "Imlek", sa 2.218.826 dinara.

Umereni rast cene ostvarile su akcije "Metalca" (1,90), NIS-a (1,54), "Soja proteina" (1,51) i "Aerodroma Nikola Tesla" (1,48 odsto).

Najveći pad od 9,09 odsto pretrpele su hartije "Progresa", dok su akcije "Energoprojekt holdinga" izgubile 1,53 odsto vrednosti.

Udeo stranih investitora u trgovanju akcijama bio je 42,38 odsto, uz znatno veće učešće u kupovini (77,89), a manje u prodaji akcija (6,67 odsto).

Izvor: Tanjug, 26.4.2012.

PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU: Vlasnici kućnih ljubimaca iz kategorije takozvanih opasnih pasa obavezni su da od ovog meseca plaćaju taksu u iznosu od 30.000 dinara za njihovo držanje

Taksa od 30.000 dinara je u Beogradu uvedena kao odgovor na učestale napade pasa koji imaju vlasnika, na građane pogotovo decu.

Kriterijum koji se koristi da bi se napravila jasna razlika između opasnog i ostalih pasa je Pravilnik Republičke uprave za veterinu.

Dok su nadležni uvereni da će ta mera u kratkom roku pokazati prve rezultate, nevladin sektor koji vodi računa o pravima životinja upozorava da je naplata takve takse potpuno besmislena.
Uz račune za struju i ostale komunalije vlasnicima 3.500 pasa koji su okarakterisani kao opasni stiglo je poresko rešenje za uplatu 2.500 dinara. Takva rešenja dobili su svi vlasnici koji su svoje pse prijavili Centralnom registru Uprave za veterinu. Jedan od njih je Ognjen, koji tvrdi da problem ne može biti pas, već je to isključivo njegov vlasnik.

"Sve zavisi od gazde da li će pas biti opasan ili ne. Ja sam 11 godina u stanu držao pitbula, nikada nije zarežao i zalajao. Imam ćerku, malu, koja se igrala stalno sa njim. Taksa mislim da nema svrhe i uopšte ta kategorizacija tih nekoliko vrsta pasa na opasne. Po meni su opasnije lutalice o kojima niko ne brine i povećava im se broj svakodnevno. Mislim da se događa veći broj tih pasa, nego opasnih - pod znacima navoda", objašnjava on za Radio B92.

Direktor Uprave javnih prihoda za grad Beograd Vladan Luković kaže da građani uglavnom plaćaju propisanu taksu za svog tzv. opasnog psa.

"Do sada je uplaćeno negde oko 500.000 dinara u budžet grada Beograda, jer su to, napominjem, sredstva koja se slivaju u budžet grada. Očekujemo i u budućem periodu da svi oni koji su dobili rešenja ispune svoje obaveze i postupe u skladu sa njima. Postupak se sprovodi u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - prim. red.) koji definišu redovnu i prinudnu naplatu: Ukoliko obveznik ne izvrši redovno svoju obavezu, biće mu naplaćena prinudno u skladu sa zakonom", kaže Luković.

Na gradskoj "crnoj listi" našli su se pitbul terijer, bul terijer, mini bul terijer, američki staford i njihovi mešanci, objašnjava Dušan Ljuština iz veterinarske inspekcije grada Beograda.
"U kategoriju su svrstani svi oni psi koji bez očiglednog povoda napadaju čoveka ili mu nanesu telesnu povredu. To su rase koje su sklone takvom ponašanju. To su bili kriterijumi od presudnog značaja za donošenje pravilnika. Svakako da taksa koju je grad propisao utiče na to da vlasnici shvataju stvari ozbiljno za razliku od pre kada je sve bilo na volji građana i vlasnika tih pasa", ističe Ljuština.

Deo javnosti koji nije saglasan sa primenom ove, uslovno rečeno, nove mere su nevladine organizacije za zaštitu prava životinja. Elvir Burazerović iz organizacije ORKA pita se zbog čega je pojam opasnog psa u Pravilniku Uprave za veterinu toliko uopšten da faktički osuđuje nekoliko rasa pasa.

"Osnovna primedba celoj ovoj priči jeste to što su u Pravilniku o opasnim psima pojedine rase utvrđene kao opasne, a druge kao tobože nisu. Trebalo je ići isključivo na individualnu odgovornost vlasnika, odnosno na proglašenje pojedinih pasa kao opasnih ako ne prođu test socijalizacije. Potpuno je sigurno da će se posle ove mere povećati broj napuštenih životinja i ono što već danas imamo kao praksu jesu dva najomiljenija načina za izbegavanje takse: Vađenje mikročipa i navodno otpremanje pasa van Beograda, na teritoriju gde se taksa ne plaća", objašnjava on.

Uz registrovanih 3.500 opasnih, procenjuje se da u Beogradu ima oko 100.000 pasa, od kojih je njih skoro 15.000 napušteno. U poslednjim akcijama veterinarska inspekcija je u azile u Ovči i Rakovici smestila ukupno 109 napuštenih pasa.

Izvor: Vebsajt B92, 26.4.2012.

VLADA PRIPREMA UREDBU KOJOM SE PREDVIĐA DA SVEŠTENICIMA PENZIJA BUDE ZAGARANTOVANA

Vlada će u najskorije vreme doneti uredbu kojom država preuzima obavezu plaćanja poreza i doprinosa. Time će biti rešen jedan od najvećih problema svih konfesija u zemlji.

"Zakonom o doprinosima već je propisano da država može da plaća obaveze iz penzijsko-invalidskog osiguranja, ali nije bilo regulisano na koju osnovicu. Zato je ovom Uredbom konačno precizirano da će se porezi i doprinosi plaćati na minimalni iznos zarade. Samim tim, država će biti garant da će sveštenici i verski službenici dobijati penziju", objašnjava Radina Todović, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike.

U Ministarstvu rada dodaju i da, osim republike, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje može da plaća i lokalna samouprava, pokrajina, pa i crkva ili samo sveštenstvo.
"Zato svi koji žele da imaju bolje penzije mogu sami da uplaćuju novac na osnovicu koju sami odaberu umesto da se zadrže na minimalcu koji im država garantuje", dodaje Todovićeva.
Svaki verski službenik prosečno će koštati državu oko 153.600 dinara godišnje. Toliko iznosi prosek opterećenja na godišnju minimalnu zaradu. Prema podacima Fonda PIO, oltarima u Srbiji služi oko 2.000 sveštenika svih konfesija. Najbrojniji su pravoslavni klirici, kojih je oko 1.700, dok ostatak čini sveštenstvo Rimokatoličke crkve, islamski imami, protestantski pastori...

Muke prilikom obračuna penzija i sitni iznosi na čekovima bili su zajednički svima, bez razlike na "kroj mantije". Penzionisani sveštenik SPC, primera radi, trenutno prima prosečnu penziju koja jedva prebacuje 20.000 dinara mesečno. Stanje je posebno bilo teško od 1997. godine, kada je država obustavila uplatu dela poreza i doprinosa, koji je do tada bio "odmeren" na polovinu ukupne plate.

Doprinosi iz državne kase biće izdvajani za sve ljude u mantijama bez obzira na mesto službovanja.

"Ovo je značajno jer se sveštenici u velikim gradovima i udaljenim selima puno razlikuju po visini primanja. To će osetno da popravi položaj najsiromašnijih sveštenika", napominju u Patrijaršiji.

Sveštenici i verski službenici su pokrenuli i pitanje povezivanja staža jer mnogima doprinosi godinama nisu uplaćivani, pa ih to koči u penzionisanju.

Zato je i Penzijski fond Srbije dostavio Patrijaršiji SPC spisak sveštenika i podatke o godinama za koje im nedostaju doprinosi.

U sedištu Srpske crkve očekuju da će inicijativu za povezivanje staža pokrenuti Ministarstvo vera.

Izvor: Vebsajt B92, 26.4.2012.

ZAKON O SOCIJALNOM STANOVANJU: Potpisani ugovori o izgradnji 789 socijalnih stanova u sedam gradova
ZAKON O SOCIJALNOM STANOVANJU: Potpisani ugovori o izgradnji 789 socijalnih stanova u sedam gradova

Aktuelna sužbena mišljenja

Aktuelna sudska praksa

Likvidacije:

U periodu od 30. aprila do 4. maja 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

207522

DT ŠUMA-TRADE

Kula

04.05.2012

90

207510

GAMA INVESTMENTS

Beograd (grad)

04.05.2012

90

207497

AGRO STELA

Užice

03.05.2012

90

207491

ARLECCHINO

Novi Sad - grad

03.05.2012

90

207488

MIG-B

Valjevo

03.05.2012

90

207485

A-TOMICH SPORT

Ćuprija

03.05.2012

90

207476

TAXI PLUS VOJVOĐANI

Novi Sad - grad

03.05.2012

90

207472

AH

Novi Sad - grad

03.05.2012

90

207453

ĐALOVIĆ COMPANY

Beograd-Čukarica

30.04.2012

90

207445

EUNOVATIO

Beograd-Stari Grad

30.04.2012

90

207442

GARI DS

Doljevac

30.04.2012

90

207431

FIZOB-SERVIS LABALO DARKA I DR.

Beograd-Zemun

30.04.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.4.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email: