Aktuelne vesti na dan 08. februar 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 36 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 38 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 13/ FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 13 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 09 OD 5.02.2012/ODABRANI DOKUMENTI

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.


Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva:
Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • ČUVANJE REGISTRATURSKOG MATERIJALA U JAVNIM PREDUZEĆIMA
  • VRŠENJE ČLANSKIH PRAVA U DRUŠTVU S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU OD STRANE PRIVREMENOG STARAOCA ZAOSTAVŠTINE
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

PRIMENA UPUTSTVA O NAČINU UTVRĐIVANJA ZAKUPNINE ZA STANOVE: • Objavljen koeficijent za izračunavanje visine mesečne zakupnine stanova za period januar-jun 2012. godine •

POJAM "JAVNE FUNKCIJE" PRILIKOM UTVRĐIVANJA ISPUNJENOSTI USLOVA ZA MIROVANJE RADNOG ODNOSA

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

MOGUĆNOST ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DA OBJAVI SPISAK DUŽNIKA PO OSNOVU IZVORNIH PRIHODA

NEMOGUĆNOST PLAĆANJA NEDOSTAJUĆEG STAŽA OSIGURANJA RADI ISPUNJENJA USLOVA ZA ODLAZAK U PENZIJU

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:

KOMENTAR PRAVILA INCOTERMS 2010. • Stupila na snagu 1. januara 2011. godine

SVRSTAVANJE METALNIH POLICA I RAFOVA PREMA CARINSKOJ TARIFI I PREFERENCIJALNA STOPA CARINE ZA UVOZ IZ EVROPSKE UNIJE, TURSKE I DRŽAVA EFTA

Pitanje i odgovor - Carinski instruktor: USLOVI ZA ODLAGANJE PLAĆANJA CARINSKOG DUGA

Pitanje i odgovor - Carinski instruktor: UVOZ IZ KINE PROIZVODA SVRSTANIH U TAR. BR. 73110011 i 85153990

ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

U ELEKTRONSKOJ PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE DOSTUPNI I NA MAĐARSKOM JEZIKU

U bazi elektronskih podataka, na internet sajtu Paragraf Lex, neki od važećih zakona Republike Srbije mogu da se pročitaju i na mađarskom jeziku.

To je rezultat sporazuma o saradnji između Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (MNS) i preduzeća Paragraf CO sa sedištem u Beogradu, navodi se u saopštenju MNS-a.
Prilikom javne rasprave o Strategiji službene upotrebe mađarskog jezika, koju je sproveo MNS, formulisana je potreba da određeni Zakoni budu dostupni pravnicima i na mađarskom jeziku.

Baza podataka će se kontinuirano dopunjavati, a prvi od novih mađarskih prevoda biće Ustav Republike Srbije, ističe u saopštenju Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

Izvor: Tanjug, 7.2.2012.

NARODNA SKUPŠTINA RS: "PROCENA PROCESA DONOŠENJA ZAKONA I IZRADE PROPISA U REPUBLICI SRBIJI" • Narodna skupština je preporuku prakse da se zakonski predlozi razmatraju u hitnom postupku - stavila pod kontrolu •

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da parlament ima obavezu i odgovornost da kroz kontrolnu funkciju interveniše bez obzira u kojoj fazi zakonodavnog procesa je identifikovana manjkavost.

Dejanović je kao primer za to navela donošenje zakona po hitnom postupku.

Otvarajući prezentaciju izveštaja "Procena procesa donošenja zakona i izrade propisa u Republici Srbiji" u Domu Narodne skupštine, Dejanović je rekla da je skupština preporuku prakse da se zakonski predlozi razmatraju u hitnom postupku - stavila pod kontrolu.

To međutim, dodala je, svakako ne isključuje potrebu da se ta, ali i druge sfere, preciznije definišu, kao što i u ostalim preporukama akteri procesa donošenja zakona mogu prepoznati prostor za poboljšanje svog rada.

Đukić Dejanović je na konferenciji, na kojoj je predstavljen izveštaj urađen u saradnji skupštinskog Zakonodavnog odbora i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS (OEBS - ODIHR), ukazala da su u skupštinskoj proceduri predloženi zakoni menjani u znatnom obimu, iako se i u stručnoj javnosti ne retko čulo da parlament samo formalno usvaja vladine predloge zakona.

"Znajući da je objektivna i nezavisna ocena trenutnog stanja početna tačka svake odgovorne aktivnosti koja ima za cilj da menja postojeće, pozvala sam stručnjake ODIHR-a da izvrše analizu zakonodavnog procesa - od identifikovanja društvenog odnosa koji zahteva regulisanje do usvajanja odgovarajuće norme", rekla je Đukić Dejanovcih.

Prema njenim rečima, svaki student prava zna da je u formi uvek početak suštine, a da onima, koji nisu pravnici, ostaje da se u tu istinu uvere između ostalog i tako što su deo institucija koje sprecifičnim životom i procesima u njima u tome pomažu.

Predsednica parlamenta je uverena da je konferencija izvanredna prilika da svi koji imaju ulogu u zakonodavnom procesu strukturirano sagledaju tu svoju ulogu i da će skup doprineti da se i u budućem radu i saradnji još više neguje duh parlamentarizma.

"Tom duhu primarni je interes građana, koji je i uzrok i posledica rešenja koja usvajamo u ovom domu", poručila je Đukić Dejanović.

Na prezentaciji, između ostalih, govore i predsednik skupštinskog Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković, direktor OEBS - ODIHR Janez Lenarčič i šef Misije OEBS u Srbji Dimitrios Kipreos i drugi.

Izvor: Tanjug, 7.2.2012.

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Prihvaćena Inicijativa Zaštitnika građana za preispitivanje zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo protiv polne slobode učinjeno prema detetu • Zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od sticanja punoletstva •

Zaštitnik građana izražava zadovoljstvo što je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku, ujedno prihvaćena i inicijativa Zaštitnika građana za preispitivanje zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo protiv polne slobode, učinjeno prema detetu. Zaštitnik građana je predložio da u slučajevima krivičnog dela protiv polne slobode učinjenom prema detetu, zastarelost dela počinje teći od sticanja punoletstva.

Dosadašnja istraživanja i praksa ukazuju da u najvećem broju ovih slučajeva krivično delo zastareva dok dete žrtva ne postane punoletno. Počinioci ovakvih krivičnih dela su po pravilu, osobe bliske detetu, ili se u odnosu na dete nalaze u položaju moći, upozorava Zaštitnik građana i naglašava da je jedino pravično i pravilno rešenje omogućiti detetu da sticanjem punoletstva donese odluku da li će krivično goniti počinioca.

Istovremeno, od radne grupe Ministarstva pravde se očekuje da će nastaviti sa radom na unapređivanju i inoviranju Krivičnog zakonika, kako je i najavljeno iz ovog ministarstva, kao i da će u bliskoj budućnosti biti prihvaćeni svi ostali predlozi sadržani u Inicijativi Zaštitnika građana, koji se odnose na rodno zasnovano nasilje i zaštitu deteta. Time bi se Krivični zakonik usaglasio sa Nacionalnom strategijom za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, kao i standardima uspostavljenim Konvencijom Saveta Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja u porodici, kojoj će Srbija, nadamo se, uskoro i pristupiti.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 7.2.2012.

PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O VANPARNIČNOM POSTUPKU: Problem "pravno nevidljivih lica" bi trebalo da sistemski bude rešen

Nevladina organizacija Praxis pozdravlja nedavno upućivanje predloga Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku u skupštinsku proceduru. Usvajanje ovog zakona biće korak napred ka rešavanju problema pravno nevidljivih lica - lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih i koja ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava koja im po Ustavu i zakonima Srbije pripadaju.

Podsećanja radi, posle višegodišnjih napora Praxisa, Centra za unapređivanje pravnih studija i Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, da se problem pravno nevidljivih lica sistemski reši, Praxis i Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa Zaštitnikom građana izradili su predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji je Vlada usvojila prošle nedelje. Do upućivanja ovog zakona u skupštinsku proceduru došlo je posle upornog ukazivanja na probleme pravno nevidljivih lica od strane civilnog sektora, preporuka međunarodnih organizacija, ugovornih tela Ujedinenih nacija i Evropske unije.

Procene su da u Srbiji živi oko 6500 pravno nevidljivih lica, uglavnom Roma koji zbog administrativnih prepreka, višegeneracijske socijalne isključenosti i siromaštva, ratnih dešavanja i nepostojanja zakonskih rešenja koja će ih prepoznati kao građane Srbije nisu mogla da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava.

Nevladina organizacija Praxis očekuje da će poslanici u Narodnoj skupštini prepoznati težinu problema sa kojim se suočavaju pravno nevidljiva lica i da će tekući saziv Narodne skupštine usvojiti predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji će omogućiti ovim licima da uživaju jednaka prava kao i svi ostali građani Srbije.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 6.2.2012.

ZAKON O RADIODIFUZIJI: Republička radiodifuzna agencija podseća radijske i televizijske emitere da su u obavezi da prenesu sva saopštenja nadležnih državnih organa koja se odnose na ugroženost ljudskih života, zdravlja, bezbednosti ili imovine

Povodom proglašenja vanredne situacije na području Republike Srbije, Republička radiodifuzna agencija podseća radijske i televizijske emitere kojima je izdata dozvola za korišćenje frekvencija na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, da su, u skladu sa Zakonom o radiodifuziji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006, 86/2006 - ispr. i 41/2009 - prim. red), Zakonom o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009 i 92/2011 - prim. red), kao i Opšte obavezujućim uputstvom o ponašanju emitera (kodeks ponašanja emitera) ("Sl. glasnik RS", br. 63/2007 - prim. red), u obavezi da prenesu sva saopštenja koja se odnose na ugroženost ljudskih života,zdravlja, bezbednosti ili imovine. Saopštenja nadležnih državnih organa emiteri su dužni da prenesu bez odlaganja.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 6.2.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije objavila Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

- na dan 7. februar 2012. godine:

Spisak lekova za upotrebu u humanoj medicini za koje je izdato rešenje o izmeni rešenja za stavljanje u promet
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/515-00-00110-2012-3-002_1.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 7.2.2012.

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU I PRAVILNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA: Objavljen oglas za prijavljivanje kandidata za polaganje ispita za izvršitelja: • Rok za dostavljanje prijave za polaganje ispita je 1 mart 2012. godine, a pismeni deo ispita biće održan na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 10. marta 2012. godine •

Na osnovu člana 359. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - prim. red) i člana 7. Pravilnika o ispitu za izvršitelja ("Sl. glasnik RS", br. 74/2011 i 81/2011 - prim. red - dalje: Pravilnik), Ministarstvo pravde objavljuje: oglas za prijavljivanje kandidata za polaganje ispita za izvršitelja

I Polaganje ispita za izvršitelja održaće se na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u skladu sa odredbama Pravilnika.

II Na osnovu odredaba člana 8. stav 2. Pravilnika, ispit za izvršitelja može da polaže lice koje je državljanin Republike Srbije, koje je poslovno sposobno, koje je završilo pravni fakultet (diplomske akademske studije-master odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje 4 godine), koje ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima.

III Pozivaju se sva zainteresovana lica koja ispunjavaju uslove da podnesu prijavu za polaganje ispita za izvršitelja Ministarstvu pravde.

IV Ispitne oblasti i pravni izvori za polaganje ispita za izvršitelja su sadržani u Programu ispita za izvršitelja koji čini sastavni deo Pravilnika.
Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela.

Pismeni deo ispita održaće se na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dana 10. marta 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.
O datumu, vremenu i mestu održavanja usmenog dela ispita obaveštavaju se svi kandidati koji su položili pismeni deo ispita.

V Prijava za polaganje ispita se podnosi na obrascu koji je odštampan uz ovaj oglas i koji se preuzima sa internet stranice Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs.
Neblagovremene, nepotpune, odnosno neuredne prijave odbacuju se u smislu člana 10. stav 2. Pravilnika.

VI Kandidat za polaganje ispita uz prijavu podnosi sledeća dokumenta u originalu ili overenoj fotokopiji:

1) uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2) izvod iz matične knjige rođenih,
3) diplomu o završenom pravnom fakultetu (diplomske akademske studije -master odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje 4 godine),
4) potvrdu o najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja odnosno tri godine na pravnim poslovima, sa tačnim opisom poslova izvršenja odnosno pravnih poslova koje je kandidat obavljao,
5) fotokopiju lične karte odnosno fotokopiju izvoda elektronskog čitača biometrijske lične karte.

VII Naknada za polaganje ispita za izvršitelja iznosi 11.800,00 dinara. Navedeni iznos se uplaćuje na račun 840-1562845-88, model 97, poziv na broj odobrenja 4410300AR00360742321, svrha uplate: Naknada za polaganje ispita za izvršitelja, primalac: Ministarstvo pravde, Nemanjina 22-26, Beograd.

Prijava za polaganje ispita za izvršitelja tarifira se na osnovu Zakona o republičkim administrativnim taksama u iznosu od 200,00 dinara za podnošenje prijave, a u iznosu od 350,00 dinara za odluku po prijavi za ispit. Ukupan iznos takse od 550,00 dinara se uplaćuje na račun 840-742221843-57, poziv na broj 97 50-016, svrha uplate: Republička administrativna taksa, primalac: Budžet Republike Srbije.

Uz prijavu i priložene dokaze kandidat je dužan da dostavi dokaz o uplati naknade za polaganje ispita za izvršitelja i dokaz o uplati republičke administrativne takse.

VIII Prijave za polaganje ispita za izvršitelja sa dokazima se dostavljaju do 1. marta 2012. godine na adresu: Ministarstvo pravde Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 22-26, sa naznakom "Prijava za ispit za izvršitelja".

Osoba zadužena za kontakt povodom oglasa je Nenad Jovanović, telefon broj 011/3622-342.

Oglas za ispit za izvršitelja sa obrascem prijave - februarski rok http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Prijava za ispit za izvršitelja - februarski rok http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)
Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 25.01.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Obaveštenje o održavanju usmenog dela ispita za izvršitelja dana 10.02.2012. godine http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Spisak kandidata koji su položili ispit za izvršitelja održan dana 12.01.2012. godine. http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Rezultati pismenog dela ispita za izvršitelja održanog dana 23.12.2011. godine http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/oglas-za-prijavljivanje-kandidata-za-polaganje-ispita-za-izvrsitelja.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 7.2.2012.

ODLUKA O NAKNADAMA ZA POSLOVE REGISTRACIJE I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Ovom odlukom određuje se vrsta, visina i način plaćanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u postupku vođenja registara i evidencija.

I. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU PRIVREDNIH SUBJEKATA

Član 2.

Naknada za registraciju osnivanja privrednog društva i drugog pravnog lica iznosi 4.500,00 dinara.
Naknada za registraciju osnivanja ogranka i predstavništva stranog privrednog društva iznosi 4.500,00 dinara.
Naknada za registraciju ogranka domaćeg privrednog društva iznosi 2.500,00 dinara po ogranku.

Član 3.

Naknada za blagovremeno podnetu registracionu prijavu promene podataka o privrednom društvu, ogranku i predstavništvu stranog privrednog društva (u daljem tekstu: privredni subjekti), iznosi 2.500,00 dinara.
Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada iz stava 1. ovog člana uvećava se za 1.200,00 dinara po promeni.
Dodatna naknada za neblagovremeno podnetu registracionu prijavu promene podataka o privrednom subjektu i brisanje privrednog subjekta iz registra iznosi 6.000,00 dinara.

Član 4.

Naknada za registraciju drugih podataka o privrednom subjektu iznosi:

1. za registraciju promene pravne forme 4.500,00 dinara;
2. za registraciju statusne promene 5.000,00 dinara po privrednom subjektu koji učestvuje u statusnoj promeni;
3. za rezervaciju naziva 1.000,00 dinara;
4. za registraciju zabeležbe podataka od značaja za pravni promet i drugih podataka koji se u skladu sa zakonom registruju 2.500,00 dinara;
5. za brisanje privrednog subjekta 2.500,00 dinara;
6. za registraciju suvlasništva na udelu i promene suvlasništva, pored naknade propisane u članu 3. ove odluke iznos od 300,00 dinara po suvlasniku.

Član 5.

Naknada za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta iznosi 1.000,00 dinara.
Naknada za registraciju i objavljivanje statuta iznosi 1.500,00 dinara.
Naknada za registraciju i objavljivanje drugih dokumenata koji se registruju u skladu sa zakonom iznosi 700,00 dinara po dokumentu.
Naknada za objavljivanje dokumenta koji se objavljuje u skladu sa zakonom, iznosi 700,00 dinara po dokumentu.

Član 6.

Naknada za izdavanje izvoda iz Registra o privrednom subjektu iznosi:

1. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o privrednom subjektu 1.700,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o privrednom subjektu u elektronskoj formi 800,00 dinara;
3. za izdavanje potvrde da privredni subjekt nije registrovan u Registru ili da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije 600,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o pravnom sledbeništvu 1.500,00 dinara po privrednom subjektu;
5. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i istorijski registrovanim podacima 500,00 dinara po podatku.

Član 7.

Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200,00 dinara.

Član 8.

Naknada za registraciju promene podataka o preduzetniku iznosi 700,00 dinara.
Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada iz prethodnog stava uvećava se za 300,00 dinara po promeni.

Član 9.

Naknada za registraciju drugih podataka o preduzetniku koji se u skladu sa zakonom registruju u Registar privrednih subjekata, iznosi:

1. za registraciju izdvojenog mesta obavljanja delatnosti 700,00 dinara po izdvojenom mestu;
2. za registraciju zabeležbe podataka od značaja za pravni promet i drugih podataka koji se u skladu sa zakonom registruju 700,00 dinara;
3. za brisanje preduzetnika 1.000,00 dinara.

Član 10.

Naknada za izdavanje izvoda iz Registra o preduzetniku iznosi i to:

1. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o preduzetniku 800,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o preduzetniku u elektronskoj formi 400,00 dinara;
3. za izdavanje potvrde da preduzetnik nije registrovan u Registru ili da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije 400,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o pravnom sledbeništvu 800,00 dinara po preduzetniku;
5. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i istorijski registrovanim podacima 400,00 dinara po podatku.

II. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU JAVNIH GLASILA

Član 11.

Naknada za registraciju javnog glasila iznosi 2.500,00 dinara.

Član 12.

Naknada za registraciju promene podataka o javnom glasilu iznosi 1.000,00 dinara.
Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada iz prethodnog stava uvećava se za 500,00 dinara po promeni.

Član 13.

Naknada za registraciju drugih podataka o javnom glasilu koji se u skladu sa zakonom registruju, iznosi:

1. za registraciju zabeležbe podataka od značaja za pravni promet i drugih podataka koji se u skladu sa zakonom registruju 1.000,00 dinara;
2. za brisanje javnog glasila 1.000,00 dinara.

Član 14.

Naknada za izdavanje izvoda iz Registra o javnom glasilu iznosi i to:

1. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o javnom glasilu 1.000,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o javnom glasilu u elektronskoj formi 700,00 dinara;
3. za izdavanje potvrde da javno glasilo nije registrovano u Registru, ili da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije 400,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o pravnom sledbeništvu 800,00 dinara po javnom glasilu;
5. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i istorijski registrovanim podacima 400,00 dinara po podatku.

III. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU TURIZMA

Član 15.

Naknada za izdavanje i obnavljanje licence za obavljanje poslova turističke agencije i registraciju u Registar iznosi 3.000,00 dinara.

Član 16.

Naknada za registraciju podataka u Registar o turističkoj agenciji (promene registrovanih podataka, upis novih ili brisanje registrovanih podataka) iznosi:

1. ukoliko se odnosi na jedan podatak, 1.000,00 dinara;
2. ukoliko se odnosi na dva ili više podatka, 2.000,00 dinara.

Član 17.

Naknada za prestanak važenja licence i brisanje turističke agencije iz Registra na zahtev turističke agencije iznosi 420,00 dinara.

Član 18.

Naknada za izdavanje svečane forme licence turističkoj agenciji iznosi 6.000,00 dinara.

Član 19.

Naknada za izdavanje izvoda iz Registra o registrovanim podacima o turističkoj agenciji iznosi 1.560,00 dinara.
Naknada za izdavanje izvoda iz stava 1. ovog člana u elektronskoj formi iznosi 780,00 dinara.
Naknada za izdavanje izvoda o istorijski registrovanim podacima u Registru iznosi 800,00 dinara po podatku.

Član 20.

Naknada za izdavanje potvrde da turistička agencija nije registrovana u Registru i potvrde da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije, iznosi 800,00 dinara.

Član 21.

Naknada za izdavanje uverenja o evidentiranju u Registar iznosi 200,00 dinara.
Naknada za izdavanje uverenja o istorijski evidentiranim podacima u Registru iznosi 200,00 dinara po podatku.

Član 22.

Naknada za evidentiranje u Registar podataka o drugim subjektima koji obavljaju poslove od značaja za razvoj i unapređenje turizma i o subjektima koji obavljaju promociju turizma iznosi 1.000,00 dinara.

IV. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU STEČAJNIH MASA

Član 23.

Naknada za registraciju stečajne mase u Registar iznosi 3.000,00 dinara.

Član 24.

Naknada za registraciju promene podatka, registraciju novog podatka i za registraciju drugog podatka od značaja za pravni promet u Registar, iznosi 1.560,00 dinara.
Ukoliko se traži registracija promene ili registracija novih dva ili više podataka, naknada iznosi 2.400,00 dinara.

Član 25.

Naknada za registraciju brisanja stečajne mase i brisanja podataka o stečajnoj masi iz Registra iznosi 420,00 dinara.

Član 26.

Naknada za izdavanje izvoda iz Registra iznosi i to:

1. za izdavanje izvoda o registrovanoj stečajnoj masi 1.560,00 dinara;
2. za izdavanje potvrde da stečajna masa nije registrovana u Registru ili da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa zakonom, predmet registracije 720,00 dinara.

Za izdavanje izvoda iz stava 1. tačka 1. ovog člana u elektronskoj formi, naknada iznosi 780,00 dinara.

V. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU ZADUŽBINA I FONDACIJA

Član 27.

Naknada za upis osnivanja zadužbina i fondacija u Registar iznosi 4.000,00 dinara.

Član 28.

Naknada za upis promene podataka, upis novih podataka u Registar, brisanje podataka iz Registra kao i za upis drugih podataka od značaja za pravni promet, iznosi 2.000,00 dinara.

Član 29.

Naknada za upis ostalih podataka koji su, u skladu sa Zakonom, predmet registracije u Registru iznosi:

1. za upis pokretanja postupka likvidacije/stečaja 3.000,00 dinara;
2. za brisanje zadužbine, odnosno fondacije iz Registra 2.000,00 dinara:
3. za upis promene pravne forme 3.000,00 dinara.

Član 30.

Naknada za izdavanje uverenja iz Registra iznosi:

1. za izdavanje uverenja o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizilaze iz podataka upisanih u Registar, 1.000,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda u elektronskom obliku o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar, 800,00 dinara.

VI. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU PREDSTAVNIŠTAVA STRANIH ZADUŽBINA I FONDACIJA

Član 31.

Naknada za upis osnivanja predstavništava stranih zadužbina i fondacija u Registar iznosi 5.000,00 dinara.

Član 32.

Naknada za upis promene podataka, upis novih podataka u Registar, brisanje podataka iz Registra kao i za upis drugih podataka od značaja za pravni promet, iznosi 2.000,00 dinara.

Član 33.

Naknada za brisanje predstavništava stranih zadužbina i fondacija iz Registra, iznosi 3.000,00 dinara.

Član 34.

Naknada za izdavanje uverenja iz Registra iznosi:

1. za izdavanje uverenja o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizilaze iz podataka upisanih u Registar, 1.000,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda u elektronskom obliku o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar, 800,00 dinara.

VII. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU UDRUŽENjA, DRUŠTAVA I SAVEZA
U OBLASTI SPORTA

Član 35.

Naknada za upis sportskih udruženja u Registar iznosi 4.500,00 dinara, a za upis društava i saveza u oblasti sporta naknada iznosi 5.500,00 dinara.

Član 36.

Naknada za blagovremeno podnetu registracionu prijavu promene podatka u Registru, upis novog podatka u Registar, brisanje podatka iz Registra kao i za upis drugog podatka od značaja za pravni promet, iznosi 2.500,00 dinara.

Član 37.

Naknada za upis ostalih podataka koji se, u skladu sa zakonom, upisuju u Registar iznosi:

1. za upis ogranka 2.500,00 dinara po ogranku;
2. za upis pokretanja postupka likvidacije, odnosno stečaja – 3.000,00 dinara;
3. za brisanje iz Registra – 2.400,00 dinara.

Član 38.

Ako se registracionom prijavom zahteva više promena podataka, naknada iz člana 36. ove odluke, uvećava se za 1.200,00 dinara po promeni.
Naknada za postupanje po zaključku kojim se nalaže dopuna dokumentacije iznosi 1.250,00 dinara.
Dodatna naknada za neblagovremeno podnetu registracionu prijavu podataka iz čl. 36. i 37. ove odluke iznosi 3.000,00 dinara.

Član 39.

Naknada za objavljivanje statuta iznosi 500 dinara.
Član 40.

Naknada za rezervaciju naziva iznosi 1.000,00 dinara.
Naknada za izdavanje izvoda iz Registra iznosi:

1. za izdavanje izvoda o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar – 1.200,00 dinara;
2. za izdavanje izvoda u elektronskom obliku o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar, 800,00 dinara.

VIII. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU UDRUŽENjA

Član 41.

Naknada za upis udruženja u Registar iznosi 4.500,00 dinara, a za upis saveza udruženja iznosi 5.500,00 dinara.

Član 42.

Naknada za upis promene podataka, upis novih podataka u Registar, brisanje podataka iz Registra kao i za upis drugih podataka od značaja za pravni promet, iznosi 2.500,00 dinara.

Član 43.

Naknada za upis ostalih podataka koji su, u skladu sa Zakonom, predmet registracije u Registru iznosi:

1. za upis pokretanja postupka likvidacije/stečaja 3.000,00 dinara;
2. za brisanje udruženja i saveza udruženja iz Registra 2.400,00 dinara.

Član 44.

Naknada za objavljivanje na internet strani Agencije podataka od značaja za poslovanje i pravni promet kao što su broj telefona, faksa, internet adresa, adresa elektronske pošte, brojevi računa u bankama i dr., iznosi 100,00 dinara po podatku.

Član 45.

Naknada za izdavanje uverenja iz Registra iznosi:

1. za izdavanje uverenja o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizilaze iz podataka upisanih u Registar, 1.200,00 dinara;
2. za izdavanje uverenja u elektronskom obliku o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar, 800,00 dinara.

IH. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU STRANIH UDRUŽENjA

Član 46.

Naknada za upis osnivanja predstavništava stranih udruženja u Registar iznosi 4.500,00 dinara.

Član 47.

Naknada za upis promene podataka, upis novih podataka u Registar, brisanje podataka iz Registra kao i za upis drugih podataka od značaja za pravni promet, iznosi 2.500,00 dinara.

Član 48.

Naknada za brisanje predstavništava stranih udruženja iz Registra, iznosi 3.000,00 dinara.

Član 49.

Naknada za izdavanje uverenja iz Registra iznosi:

1. za izdavanje uverenja o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizilaze iz podataka upisanih u Registar, 1.200,00 dinara;
2. za izdavanje uverenja u elektronskom obliku o podacima upisanim u Registar, odnosno o činjenicama koje proizlaze iz podataka upisanih u Registar, 800,00 dinara.

H. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM
STVARIMA I PRAVIMA

Član 50.

Naknada za upis založnih prava na pokretnim stvarima i pravima u Registar se određuje u zavisnosti od visine glavnog potraživanja koje se obezbeđuje založnim pravom, odnosno visine najvišeg iznosa glavnog potraživanja do kog založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja, i iznosi:

1. za iznos glavnog potraživanja do 6.000 evra, naknada iznosi 1.000,00 dinara;
2. za iznos glavnog potraživanja veći od 6.000 evra do iznosa od 100.000 evra, naknada iznosi 3.000,00 dinara;
3. za iznos glavnog potraživanja veći od 100.000 evra, naknada iznosi 6.000,00 dinara.

Član 51.

Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara.

Član 52.

Ako se zahtevom traži upis založnog prava ili izmena, dopuna ili brisanje podataka o upisanom založnom pravu, pri čemu se u Registar unose ili brišu podaci za više predmeta zaloge, odnosno za više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, iznos naknade iz čl. 50. i 51. ove odluke se uvećava za 200,00 dinara.
Ako je založnim pravom obezbeđeno glavno potraživanje čija vrednost ne prelazi 6.000,00 evra, u slučaju iz stava 1. ovog člana za svaki sledeći predmet zaloge propisani iznos naknade se uvećava za 50,00 dinara.

Član 53.

Naknada za upis i brisanje zabeležbe iznosi 1.000,00 dinara.

Član 54.

Naknada za brisanje založnog prava iz Registra iznosi 1.000,00 dinara.

Član 55.

Naknada za izdavanje izvoda i potvrda iz Registra iznosi:

1. za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1500,00 dinara po izvodu, odnosno sa izdavanjem neoverenog izvoda 300,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta zaloge ili više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
2. za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnom založnom pravu upisanom u Registar 1000,00 dinara po izvodu, odnosno za izdavanje neoverenog izvoda 300,00 dinara;
3. za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke da je pokretna stvar predmet zaloge ili da je određeno fizičko ili pravno lice upisano kao zalogodavac u Registru 500,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta zaloge ili više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu.

HI. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU FINANSIJSKOG LIZINGA

Član 56.

Naknada za upis ugovora o finansijskom lizingu u Registar se određuje u zavisnosti od ukupnog iznosa lizing rata koje po ugovoru plaća primalac lizinga i iznosi:

1. za ukupan iznos lizing rata do 6.000 evra, naknada iznosi 1.000,00 dinara;
2. za ukupan iznos lizing rata veći od 6.000 evra do iznosa od 100.000 evra, naknada iznosi 3.000,00 dinara;
3. za ukupan iznos lizing rata veći od 100.000 evra, naknada iznosi 6.000,00 dinara.

Član 57.

Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara.

Član 58.

Ako se zahtevom traži upis ugovora o finansijskom lizingu ili izmena, dopuna ili brisanje upisanih podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, pri čemu se u Registar unose ili se brišu podaci za više predmeta lizinga, odnosno subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, iznos naknade iz čl. 56. i 57. ove odluke se uvećava za 200,00 dinara.
Ako ukupan iznos lizing rata ne prelazi 6.000,00 evra, u slučaju iz stava 1. ovog člana za svaki sledeći predmet lizinga propisani iznos naknade se uvećava za 50,00 dinara.

Član 59.

Naknada za upis i brisanje zabeležbe iznosi 1.000,00 dinara.

Član 60.

Naknada za upis prestanka ugovora ili brisanje podataka o ugovoru o finansijskom lizingu iz Registra iznosi 1.000,00 dinara.

Član 61.

Naknada za izdavanje izvoda i potvrda iz Registra iznosi:

1. za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1,500,00 dinara po izvodu, odnosno sa izdavanjem neoverenog izvoda 500,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta lizinga ili više subjekata u poslu finansijskog lizinga, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
2. za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnom ugovoru o finansijskom lizingu koji su upisani u Registar 1.000,00 dinara po izvodu, odnosno za izdavanje neoverenog izvoda 500,00 dinara;
3. za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke o finansijskom lizingu na određenoj stvari 500,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta lizinga ili više subjekata u poslu finansijskog lizinga, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu.

HII. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA

Član 62.

Naknada za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari iznosi 2.000,00 dinara.
Naknada za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnog prava na nepokretnosti iznosi 4.000,00 dinara.

Član 63.

Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara.

Član 64.

Ako se zahtevom traži upis, izmena, dopuna ili brisanje podataka o privremenoj meri, pri čemu se u Registar upisuju ili brišu podaci za veći broj pokretnih ili nepokretnih stvari, odnosno za više subjekata, za svaku sledeću pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt, iznos naknade iz čl. 62. i 63. ove odluke se uvećava, i to:

1. za 200,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, a najviše 6.000,00 dinara;
2. za 500,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, a najviše 10.000,00 dinara.

Član 65.

Osnovni iznos naknade za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku istovremeno zabranjuje otuđenje i opterećenje i pokretnih i nepokretnih stvari iznosi 4.000,00 dinara, pri čemu se za svaku sledeću pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt ovaj iznos uvećava na način propisan tačkom 1. i 2. prethodnog člana.

Član 66.

Naknada za brisanje podataka o privremenim merama iz Registra iznosi 1.000,00 dinara.

Član 67.

Ako je zahtev za upis, izmenu, dopunu ili brisanje podnet po isteku roka od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, za uslugu registracije plaća se dodatni iznos naknade od 3.000,00 dinara.

Član 68.

Naknada za izdavanje izvoda i potvrda iz Registra iznosi:

1. za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1.500,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta u odnosu na koje je izrečena privremena mera ili za više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara;
2. za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnoj privremenoj meri upisanoj u Registar 1.000,00 dinara po izvodu;
3. za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja ili opterećenja na određenoj pokretnoj stvari ili nepokretnosti, odnosno imovini određenog fizičkog ili pravnog lica 1.000,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više pokretnih stvari, više nepokretnosti ili više subjekata, za svaku sledeću pokretnu stvar, nepokretnost, odnosno subjekt, naknada se uvećava za 200,00 dinara;
4. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu.

HIII. NAKNADE ZA DAVANjE REGISTROVANIH PODATAKA, IZVEŠTAJA I PRUŽANjE DRUGIH USLUGA PO POSEBNOM ZAHTEVU KORISNIKA

Član 69.

Naknade za davanje registrovanih podataka u elektronskoj formi koji se obrađuju po posebnom zahtevu korisnika i dostavljaju na medijumu ili preko elektronskog servisa iznose za podatke:

1. iz Registra privrednih subjekata do 35,00 dinara po registrovanom subjektu, u zavisnosti od grupe podataka;
2. iz Registra javnih glasila, Registra stečajnih masa, Registra udruženja, Registra stranih udruženja, Registra turizma, Registra zadužbina i fondacija, Registra predstavništava stranih zadužbina i fondacija i Registra udruženja, društava i saveza u oblasti sporta 35,00 dinara po registrovanom subjektu;
3. iz Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, Registra finansijskog lizinga i Registra sudskih zabrana 35,00 dinara po upisu, za izveštaj koji sadrži do 50 upisa, odnosno za svaki naredni upis iznad 50 upisa, iznosi 10,00 dinara po upisu i
4. iz Registra Založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, Registra finansijskog lizinga i Registra sudskih zabrana za izdavanje standardizovanih izveštaja sa unapred definisanom strukturom podataka 10.000,00 dinara po izveštaju, a za izveštaje koji sadrže podatke iz pojedinačnih upisa 5,00 dinara po upisu.

Za dostavljanje zbirnih (statističkih) podataka sadržanih u registrima iz ovog člana, obrađenih po posebnom zahtevu korisnika, naknada iznosi 500,00 dinara za jedan kriterijumu pretrage. Za svaki naredni kriterijum pretrage naknada se uvećava za 10 %.

Član 70.

Svrstavanje registrovanih podataka iz prethodnog člana ove Odluke u posebne grupe podataka, izrada složenih aranžmana od podataka koji potiču iz više registara, evidencija, odnosno baza podataka, određivanje visine naknada po grupama i način preuzimanja podataka utvrđuje se putem metodologije koju donosi Upravni odbor Agencije.

HIV. NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE
U REGISTRU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA
O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA

Član 71.

Naknade za registraciju finansijskih izveštaja iznose, i to za:

1. redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje za obveznike revizije, 10.000 dinara;
2. redovne godišnje finansijske izveštaje za privredna društva i ogranke stranih pravnih lica, za koje zakonom nije propisana obaveza revizije finansijskih izveštaja, kao i za preduzetnike, 3.000 dinara;
3. redovne godišnje finansijske izveštaje za mala druga pravna lica, 1.000 dinara;
4. vanredne finansijske izveštaje, 700 dinara.

Ako su finansijski izveštaji iz st. 1. tačka 1. do 3. ovog člana, sastavljeni i dostavljeni primenom posebne aplikacije Agencije, naknade iz tih tačaka umanjuju se za 70%.

Naknada iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se za registraciju finansijskih izveštaja koji su dostavljeni u propisanom roku.

Za neblagovremeno dostavljene finansijske izveštaje naknada iz st. 1. i 2. ovog člana uvećava se za 3.000 dinara.

U slučaju kad podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev Agencije ne otkloni nedostatke u propisanom roku, plaća posebnu naknadu za dodatnu obradu finansijskog izveštaja u iznosu od 2.000 dinara.

Za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima, naknada iznosi 15.000 dinara – za obveznike revizije, odnosno 7.500 dinara za ostale obveznike dostavljanja finansijskih izveštaja.
Ako su finansijski izveštaji iz stava 6. ovog člana sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije, naknade iz tog stava umanjuju se za 50%.

Član 72.

Za objavljivanje registrovanih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja obveznika revizije, naknada se ne plaća, a za objavljivanje dokumentacije iz člana 31. Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 111/09), dostavljene u propisanom roku naknada iznosi 3.000 dinara.

Za objavljivanje dokumentacije iz stava 1. ovog člana koja nije dostavljena u propisanom roku naknada iznosi 6.000 dinara.

U slučaju kad podnosilac dokumentacije iz stava 1. ovog člana na zahtev Agencije ne otkloni nedostatke u toj dokumentaciji u propisanom roku, plaća posebnu naknadu za dodatnu obradu u iznosu od 2.000 dinara.
Za objavljivanje dokumentacije, po zahtevu za zamenu objavljene dokumentacije u skladu sa propisima, naknada iznosi 5.000 dinara.

Član 73.

Naknade za davanje podataka iz Registra finansijskih izveštaja, u formi propisanih delova finansijskih izveštaja, iznose za:

1. redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje (bez Napomena uz finansijske izveštaje), 1.500 dinara;
2. redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje sa skeniranim izveštajem revizora (bez Napomena uz finansijske izveštaje), 2.000 dinara;
3. Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene uz finansijske izveštaje, kao i za Statistički aneks, 600 dinara, po delu finansijskog izveštaja.

Naknade za davanje podataka o bonitetu, u formi standardizovanih i specijalizovanih izveštaja u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje davanje podataka i mišljenja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i pružanje drugih usluga iz Registra finansijskih izveštaja, iznose, i to za:

1. sažete redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje, 1.500 dinara;
2. sažete redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje sa skeniranim izveštajem revizora, 2.000 dinara;
3. sažeti Bilans stanja, odnosno Bilans uspeha, 600 dinara po bilansu;
4. Bilans stanja pripremljen za utvrđivanje pokazatelja, 1.000 dinara;
5. Bilans uspeha, pripremljen za utvrđivanje pokazatelja, 800 dinara;
6. pojedinačni pokazatelj za ocenu boniteta, 150 dinara;
7. pokazatelje za ocenu boniteta (set) po grupama pravnih lica, 2.000 dinara;
8. BON - 1 – Potpuni izveštaj o pokazateljima za ocenu boniteta, 5.000 dinara;
9. BON - 2 – Izveštaj o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja, 3.000 dinara;
10. BON - 3 – Sažeti izveštaj o bonitetu, 4.000 dinara;
11. specijalizovane izveštaje o bonitetu, 3.500 dinara po izveštaju;
12. izveštaj FI-DPL – Podaci o finansijskom položaju za drugo pravno lice, 1.000 dinara.

Za izveštaje koji se izdaju u formi overenog dokumenta, naknade iz st. 1. i 2. ovog člana uvećavaju se za 20%.
Za izveštaje koji su, na zahtev korisnika da mu se izdaju istog dana (hitan zahtev), izdate istog dana, naknade iz st. 1. do 3. uvećavaju se za 50%.

Član 74.

Naknade za davanje mišljenja o bonitetu privrednih društava, u formi skoringa iznose:

1. za jedno privredno društvo, 8.500 dinara;
2. za više od 10 privrednih društava, 6.800 dinara po društvu;
3. za više od 100 privrednih društava, 4.250 dinara po društvu.

Za mišljenja o bonitetu koja se izdaju kao overeni dokument, naknade iz stava 1. ovog člana uvećavaju se za 20%.
Naknada za objavljivanje mišljenja o bonitetu iz stava 1. ovog člana na Internet stranici Agencije iznosi 3.000 dinara.

Član 75.

Naknade za specijalne aranžmane iz Registra finansijskih izveštaja, po posebnom zahtevu korisnika, iznose:

1. za podatke iz izvornih finansijskih izveštaja, prema broju podataka:

(1) od 1 do 100 podataka, 15 dinara po podatku;
(2) od 101 do 500 podataka, 12 dinara po podatku;
(3) od 501 do 1.000 podataka, 9 dinara po podatku;
(4) od 1.001 do 10.000 podataka, 7 dinara po podatku;
(5) od 10.001 do 50.000 podataka, 5 dinara po podatku;
(6) od 50.001 do 100.000 podataka, 4 dinara po podatku;
(7) od 100.001 do 300.000 podataka, 2 dinara po podatku;
(8) preko 300.000 podataka, 1 dinar po podatku;

2. za zbirne podatke iz finansijskih izveštaja, prema broju podataka:

(1) od 1 do 100 podataka, 50 dinara po podatku;
(2) od 101 do 200 podataka, 40 dinara po podatku;
(3) od 201 do 300 podataka, 30 dinara po podatku;
(4) preko 300 podataka, 20 dinara po podatku.

3. za zbirne pokazatelje za ocenu boniteta, 300 dinara po pokazatelju.

Naknada iz stava 1. tač. 1. i 2. ovog člana uvećava se prema nivou obrade iz zahteva korisnika za 20%, za svaki sledeći nivo.
Prilikom izračunavanja naknade za usluge iz stava 1. tačka 1. kao posebni podaci računaju se i podaci na osnovu kojih je utvrđen izvedeni podatak koji se daje korisniku.
Prilikom izračunavanja naknade za usluge iz stava 1. tačka 2. kao posebni podaci računaju se svi zbirni podaci na osnovu kojih je utvrđen izvedeni zbirni podatak koji se daje korisniku.
Uz podatke iz stava 1. ovog člana, daju se, bez naknade, osnovni podaci za identifikaciju pravnog lica ili preduzetnika (skraćeno poslovno ime, sedište i matični broj).
Ako korisnik usluga zahteva spisak sa skraćenim poslovnim imenom, sedištem i matičnim brojem pravnog lica, odnosno preduzetnika, koji se utvrđuju na osnovu podataka iz Registra finansijskih izveštaja, a pri tome ne zahteva podatke iskazane u finansijskim izveštajima, naknada za ove podatke plaća se u visini naknade za jedan podatak iz stava 1. ovog člana.

Član 76.

Naknade za ostale usluge koje se pružaju na osnovu podataka iz Registra finansijskih izveštaja, iznose:

1. za izdavanje overenog prepisa potvrde o registraciji finansijskog izveštaja, na zahtev obveznika na kojeg se potvrda odnosi, 2.000 dinara;
2. za izdavanje potvrde da finansijski izveštaj nije dostavljen ili registrovan, odnosno za davanje drugih informacija u pisanoj formi, a vezano za vođenje Registra finansijskih izveštaja, 700 dinara po dokumentu.

HV. NAKNADE ZA OSTALE USLUGE KOJE PRUŽA
AGENCIJA U VEZI POSLOVA REGISTRACIJE

Član 77.

Naknada za izdavanje kopija i štampanje dokumenata iznosi:

1. za izdavanje kopije dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija, po strani dokumenta 30,00 dinara;
2. za štampanje registracione prijave 120,00 dinara.

POTPISAN SPORAZUM O EVROPSKOM PARTNERSTVU IZMEĐU PREDSTAVNIŠTVA AP VOJVODINE U BRISELU I NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Predstavništva AP Vojvodine i Naftne industrije Srbije danas su u Briselu potpisala Sporazum o saradnji koji se temelji na zajedničkoj želji i interesu da se energetski potencijali naše Pokrajine, ali i cele zemlje u punoj meri i iskoriste.

"Vojvodina ima kapacitete za istraživanja i ulaganja u brojnim oblastima energetskog sektora, od iskorišćenja biomase, termoenergije, hidro, solarne I energije vetra i pokrajinska administracija je na osnovu usvojenih strategija I prioriteta jasno istakla našu želju da saradnja sa kompanijama u ovoj oblasti bude osnova za nov ekonomski razvoj", rekao je Predrag Novikov, šef Predstavništva AP Vojvodine u Briselu, tokom potpisivanja sporazuma.

"Sa druge strane, Predstavništvo Vojvodine u Briselu i jeste servis institucija, ali i kompanija koje posluju u Vojvodini i treba reći da je NIS svakako prepoznao svoj interes da sarađujući sa nama bude na mestima na kojima se gotovo svakodnevno donose odluke koje u značajnoj meri mogu uticati na uspeh u poslovanju. Nemati informacije I ne razmišljati o dugoročnim konsekvencama odsustva lobiranja za svoje interese je svakako jedna od najskupljih opcija", naveo je Novikov.

Procenjuje se da nakon početka pregovora za ulazak naše zemlje u EU, sledi i postepena implementacija evropske regulative i primena standarda u brojnim privrednim sektorima i zato je potrebno početi s modernizacijom i pripremama za poslovanje na evropskom tržištu od preko 500 miliona potrošača, gde već i danas završava najveći deo izvoza naše zemlje.

Što se tiče sporazuma, predviđeni su i zajednički projekti sa kojima će se konkurisati kod razvojnih fondova, promocija kapaciteta AP Vojvodine u oblasti obnovljivih izvora energije kao i saradnja u nastupu prema relevatnim evropskim institucijama. Na osnovu strateškog opredeljenja pokrajinske administracije o podršci procesima regionalne saradnje i jačanju dugogodišnjih partnerskih odnosa sa regijama širom evropskog kontinenta, već danas imamo brojne partnere ovde u Briselu ali i u drugim evropskim prestonicama i posebno je važno da i državne institucije, ali i privatni sektor to iskoriste. "NIS je očigledno na dobrom putu da to i uradi", istakao je Predrag Novikov.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 7.2.2012.

PREKID ARANŽMANA SA MMF IZUZETNO NEPOVOLJAN: Eventualni prekid aranžmana sa MMF doveo bi do teških posledica po razvoj zemlje i do problema sa deviznim kursom i inflacijom

Nova Vlada će morati da sprovede fiskalnu reformu, uz povećanje poreza na dodatu vrednost koji će biti logičan korak, uz istovremeno smanjenje javne potrošnje, a najveći deo prilagođavanja će morati da podnese država.

Eventualni prekid aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) doveo bi do teških posledica po razvoj zemlje i do problema sa deviznim kursom i inflacijom već tokom narednih godina, izjavio je koordinator istraživačkog projekta časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) Stojan Stamenković na prezentaciji u Privrednoj komori Srbije (PKS).

On je na konferenciji za novinare u PKS ukazao da je uveren da će razgovori sa predstavnicima MMF biti teški jer će oni insistirati na smanjenju budžetskog deficita, usled smanjenja projekcija privrednog rasta Srbije i dodao da bi prekid aranžmana doveo i do smanjenja investicionog rejtinga i porasta cene kapitala.

"Bojim se da ćemo se u razgovoru sa MMF suočiti sa predviđenjem nultog privrednog rasta, nego rasta od 1,5 odsto, kako je bilo planirano za 2012. godinu", kazao je Stamenković i ocenio da će sve to dovesti do prespitivanja planiranih prihoda u republičkom budžetu. On je naveo da je gotovo izvesno da će Vlada Srbije, iako je to odbijala kao moguću soluciju, suočiti se sa neophodnošću povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) koji sada iznosi 18 procenata. Kako je objasnio, poseban problem biće finansiranje javne potrošnje, koji bi se pojavio i kada bi se aranžman održao ali da bi bio u suštini veći ako se aranžman prekine. Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i preuzimanje smederevske Železare, za čije održavanje dok se ne pojavi strateški partner, država ima ograničene finansijske resurse.

I ekonomista Miladin Kovačević ukazao je da su radikalne reforme u javnom sektoru neophodne i naglasio da u poreskoj reformi ne bi trebalo da bude izolovanih poteza. Osim povećanja PDV-a, trebalo bi razmišljati i o promeni poreza na imovinu, potrošnji, ali i videti šta učiniti sa penzionim fondom, u koji se sliva jedna trećina budžetskih sredstava, ukazao je Kovačević. Znači, preduzeti hitne kratkoročne mere ali temeljne reforme javne potrošnje, ukazao je on. Ubrzana fiskalna konsolidacija, koja je moguća samo primenom oštrih fiskalnih mera na kratak rok, recept je koji treba primenitu u ovom trenutku, prepouruka je saradnika MAT.

Član fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da sve analize govore da se rast BDP Srbije kreće ka nuli, umesto planiranih 1,5 odsto u 2012. godini pa je izrazio bojazan da će i Međunarodni monetarni fond posle razgovora u Beogradu sniziti projekcije rasta naše zemlje."Velika je verovatnoća da fiskalni prihodi ove godine neće biti na nivou planiranog", rekao je Vučković i dodao da će Vlada zapasti u teškoće, jer neće moći da finansira deficit budžeta. Prema njegovoj oceni nova Vlada će morati da sprovede fiskalnu reformu, uz povećanje poreza na dodatu vrednost koji će biti logičan korak, uz istovremeno smanjenje javne potrošnje, a najveći deo prilagođavanja će morati da podnese država.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 7.2.2012.

OBAVEŠTENJE POSTOJEĆIM KORISNICIMA.RS DOMENA O TOME KOJI NAZIVI.СРБ DOMENA SU REZERVISANI ZA NJIH

Registar nacionalnog internet domena Srbije je tokom vikenda poslao obaveštenje postojećim korisnicima.RS domena o tome koji nazivi.СРБ domena su rezervisani za njih. Pošto je skoro 40% korisnika.RS domena praktikovalo da koristi strane reči ili skraćenice u svojim nazivima domena, pojavio se problem kako da se takvi nazivi "prevedu" u ćirilicu, a o primenjenim pravilima korisnici nisu dovoljno obavešteni.

Postavlja se pitanje zašto nije predviđeno da nazivi.RS domena napisani na stranim jezicima dobiju adekvatne.СРБ domene onako kako se te reči izgovaraju. Jednostavno, nije bilo moguće zalaženje u smisao i značenje pojedinih naziva domena iz prostog razloga što nije moguće pouzdano utvrditi na kom jeziku i šta je registrant domena želeo da kaže izabranim nazivom domena. Ista kombinacija slova se različito čita na različitim jezicima, postoje i skraćenice od početnih slova ili nastale na neki drugi način, a koriste se i kombinacije sa brojevima u nazivu koje samo na engleskom imaju smisao.

Zato se za nazive.RS domena koji u sebi sadrže znakove "q", "w", "y" i "x" rezervišu nazivi.СРБ domena po posebnim pravilima, sa kombinacijama ćiriličkih slova "љћњ", "љћш", "шћљ" i "шћњ", koja onemogućavaju dupliranje naziva. U ovom slučaju postojaće veliki broj rezervisanih naziva domena na ćirilici koji nemaju semantički smisao, ali to je neminovno. Ukoliko tako određeni.СРБ domen ne odgovara korisniku, na raspolaganju ima tri mogućnosti:

1. Da u periodu prava preče registracije.СРБ domena registruje neki drugi.RS domen na osnovu kojeg bi odmah mogao da obezbedi željeni naziv.СРБ domena.
2. Da u roku od tri meseca nakon isteka perioda prava preče registracije izabere i registruje neki drugi slobodni.СРБ domen, i dalje po povlašćenoj ceni.
3. Da u periodu slobodne registracije.СРБ domena registruje samo odgovarajući naziv na ćirilici.

Na primer, za domen "happyface.rs" biće sistemski ponuđen ćirilički naziv "хаппшћљфаце.срб", "хаппшћљфаче.срб" i "хаппшћљфаће.срб". Korisnik domena ima mogućnost da prihvati jedan od tih besmislenih naziva ili da odmah registruje "hepifejs.rs" i na osnovu njega dobije pravo da registruje "хепифејс.срб". Može i da sačeka period slobodne registracije.СРБ domena i samostalno registruje "хепифејс.срб", ako bude još uvek slobodan. Ako to uradi u roku od tri meseca nakon isteka perioda prava preče registracije, dobiće ga po povlašćenoj ceni, uz svoj postojeći domen "happyface.rs".

Takođe, mnogi nazivi.RS domena su zbog ograničenja engleskog alfabeta i ASCII skupa latiničkih znakova (bez domaćih slova "ć", "č", "š", "ž" i "đ"), morali da budu ispisani "ošišanom latinicom" (samo slovima "c", "s", "đ" i "dz"), a postoji i problem pisanja kombinacija slova "lj" i "nj". Za sve ovakve slučajeve se rezerviše spisak svih mogućih transliterovanih naziva.СРБ domena, od kojih korisnici mogu da izaberu samo jedan od ponuđenih. Na primer, za domen "cesljanje.rs" ponuđene su moguće varijante naziva u.СРБ domenu - чешљање, ћешљање, чесљанје, ћеслјање, itd. Iako je najčešće samo jedan od ponuđenih naziva logičan, registrant sam bira koji je taj koji mu odgovara. Svi ponuđeni nazivi ostaju rezervisani do kraja perioda prava preče registracije, a potom postaju dostupni za slobodnu registraciju.

Detaljne informacije o.СРБ domenima nalaze se na sajtu њњњ.срб.

Izvor: Vebsajt Registra nacionalnog internet domena Srbije, 7.2.2012.

OBUKA ZA SLUŽBENIKA ZA JAVNE NABAVKE: Obuka će biti održana od 29. Februara do 2. marta 2012. Godine u Privrednoj komori Beograda. Rok za prijavljivanje je 27. februar 2012. godine

Obaveštavamo Vas da se na osnovu saglasnosti Ministarstva finansija Republike Srbije (Rešenje broj 153-03-00148/2009-27 od 3. novembra 2010. godine), u organizaciji Privredne komore Beograda realizuje OBUKA ZA SLUŽBENIKA ZA JAVNE NABAVKE

Obuka se realizuje prema Jedinstvenom programu obuke službenika za javne nabavke u skladu sa Pravilnikom o postupku izdavanja sertifikata za službenika za javne nabavke ("Sl. glasnik RS", br. 50/2009 - prim. red).

Kotizacija: 16. 000,00 dinara (uključen PDV u cenu).

Trajanje obuke: 3 dana, odnosno 18 školskih časova. Polaznici dobijaju potvrdu o završenoj obuci.

Termin realizacije obuke je 29. februar, 1 - 2. mart 2012. godine. Obuka će se realizovati u sali na me u Privrednoj komori Beograda sa početkom u 13:45.

S ciljem da se obezbedi kvalitet rada, broj polaznika je ograničen (do 20 polaznika). Stoga Vas molimo da popunjenu prijavu dostavite do 27. februara 2012. godine na adresu:

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA - 11000 Beograd, Kneza Miloša 12, e-mail: vanjap@kombeg.org.rs, fax: 011/3618-003
Program obuke možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeObrazovanje/2012/JAVNE%20NABAVKE/29.2%201-2.3.2012/Program%20februar-mart.pdf (ONLINE)
Poziv na obuku možete preuzeti na
http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeObrazovanje/2012/JAVNE%20NABAVKE/29.2%201-2.3.2012/POZIVNO%20PISMO%20JAVNE%20NABAVKE%2029.2.2012.0001.pdf (ONLINE)

Prijavu možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Najave.aspx

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 7.2.2012.

SEMINAR POSVEĆEN STANDARDU SRPS ISO 9001:2008: NA TEMU "TUMAČENJE ZAHTEVA STANDARDA I NJEGOVA IMPLEMENTACIJA" BIĆE ODRŽAN 28. FEBRUARA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 23. februar 2012. godine •

Institut za standardizaciju Srbije nakon kraće pauze pokreće novi ciklus seminara, a prvi koji će se u tom nizu održati jeste seminar posvećen standardu SRPS ISO 9001:2008, sa temom "Tumačenje zahteva standarda i njegova implementacija". Učesnici seminara moći će ovom prilikom da saznaju odgovore na pitanja s kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, a koja se tiču primene osnovnih zahteva sistema menadžmenta kvalitetom, kao i na koji način da usmere organizaciju ka uspešnijem poslovanju.

Seminar je koncipiran tako da bude razumljiv i učesnicima koji nisu detaljno upoznati sa standardom i onima kojima su potrebna dodatna objašnjenja, a istovremeno pruža priliku za diskusiju o problemima u tumačenju pojedinih zahteva standarda sa kojima se sreću u praksi.

Seminar će se održati 28. februara 2012. godine u prostorijama Instituta za standardizaciju Srbije. Ukoliko ste zainteresovani za seminar sa ovom temom, potrebno je da popunite prijavu i pošaljete je na adresu infocentar@iss.rs. Prijavu i program seminara možete naći u rubrici "Seminari i obuke" na http://www.iss.rs.

Rok za prijavljivanje je 23. februar 2012. godine, a sve dodatne informacije možete dobiti od Ljubice Petrović, na tel.: 011/3409 384 ili 6547 293.

Izvor: Vebsajt Instituta za standardizaciju Srbije, 7.2.2012.

USKLAĐIVANJE SA STANDARDIMA EU DO 2019.GODINE

Pravni stručnjak u Austrijskoj agenciji za životnu sredinu Lubomila Popova rekla je na seminaru da je ono što je Srbija uradila na planu zakona 2009. u oblasti upravljanja otpadom bilo vrlo ambiciozno a da su rezultati toga izuzetni. Ona je dodala da ima problema u oblasti tretmana otpada ali i da se sa time suočavaju sve članice EU u različitoj meri.

Popova je poručila srpskim vlastima da preduzimaju korak po korak na planu upravljanja otpadom, da ne treba da odustaju ali i da ne treba da odlažu prilagođavanje standardima EU, iako je reč o vrlo skupom procesu. "Nemojte mnogo odlagati, ali nemojte biti ni preambiciozni", rekla je ona na skupu i dodala da je ipak najbolje da zemlja preduzme neophodne korake tokom pridruživanja, a ne da to ostavi za vreme pošto uđe u EU, jer će se tada suočiti sa kaznama i procedurama koje se pokreću u slučaju da zemlja krši propise EU.

U Evropskoj uniji se 25% otvorenih slučajeva koji se odnose na kršenje zakona tiču zaštite životne sredine, od čega se 20% odnosi na opasni otpad.
Po ulasku u EU, važno je da se u nekoj članici primenjuju standardi EU ali ih članice primenjuju u skladu sa uslovima specifičnim za njih.

Ona je ocenila da ne treba žuriti sa primenom nove direktive EU iz 2008. kojom se predviđa da opasan i neopasan otpad, pošto prođe određenu obradu postaje sekundarna sirovina, jer bi u Srbiji morao da se menja sistem koji je tek uspostavljen. Vesić se složio da bi primena te direktive bio veliki i skup rez i podsetio da sekundardna sirovina nije samo presovana plastična flaša, već je za to potreban određen stepen obrade.

Vesić je rekao na skupu da je prema Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2010 - prim. red), predviđeno da Srbija do 2019. primeni i dostigne sve standarde EU, uključujući nove direktive. "Mi moramo korak po korak da se približavamo i pratimo nove trendove", rekao je on i dodao da je Srbija mora da se prilagodi zahtevima i propisima u kraćem roku od zemalja EU koje su za to imale i po 20 godina.

Popova je na skupu rekla da se u EU primenjuju dva pristupa u klasifikaciji opasnog otpada, prema sastavu i prema izvoru, odnosnu poreklu otpada, sa šiframa kojima su označene supstance. Ona je navela da se od 839 šifara na listi 405 odnosi na opasni otpad, a kao probleme navela je nedostatak šifara i nejasne definicije.

Ona je navela da postoji 15 opasnih svojstava na osnovu kojih se otpad svrstava u opasan, kao i da se otpad sa jednom ili više takvih svojstava smatra opasnim. U nekim slučajevima je važna i koncentracija susptance, odnosno da li je iznad dozvoljenog nivoa, rekla je ona.

Vesić je rekao novinarima u pauzi skupa da, kada se govori o opasnom otpadu, često misli na vrlo opasan otpad, ali da postoje određene kategorizacije i klasifikacije i nivo opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi. On je naveo da akreditovane laboratorije u Srbiju utvrđuju šta je opasni otpad.

Vesić je podsetio da je opasni otpad onaj otpad koji može sadržati samo jednu komponentu koja ga čini opasnim za životnu sredinu i zdravlje ljudi, i podsetio da je opasan otpad svuda u okruženju, poput odbačenih frižidera, mikser, hemikalija ili ambalaža od deterdženata. Prema njegovim rečima, opasan otpad može biti inertan i neinertan, a neopasan otpad u određenim uslovima može postati opasan, pošto se aktiviraju štetne komponentne u određenim uslovima, poput kiše.

EU ODLOŽILA POMOĆ SRBIJI ZA IZGRADNJU POSTROJENJA ZA TRETMAN OPASNOG OTPADA • Projekat je odložen za šest meseci uglavnom zbog otpora javnosti

Opasni otpad iz Srbije uništava se u inostranstvu i za sada je još neizvesno kada će zemlja dobiti postrojenje za preradu opasnog otpada, pošto je EU odložila pomoć za izgradnju takvog postrojenja. Pomoćnik ministra životne sredine Srbije Aleksandar Vesić rekao je 7. februara da se EU odlučila na taj korak jer još nije pronađena lokacija za izgradnju postrojenja u Srbiji uglavnom zbog otpora javnosti. Prema podacima Ministarstva životne sredine, u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada. Od ukupnih količina otpada u EU 4%, odnosno oko 90 miliona tona godišnje, čini opasan otpad.

U Privrednoj komori Srbije 7. februara je održan seminar o klasifikaciji otpada i kriterijumima za klasifikaciju opasnog otpada, na kome su predstavljeni standardi i propisi EU i Srbije u oblasti upravljanja otpadom. Na skupu je rečeno da se tvining projekat "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom" sprovodi od oktobra 2010. a trajaće do oktobra ove godine. Vrednost projekta je 1,5 miliona evra i treba da pomogne Srbiji da se reše problemi i nedostaci zakonske i podzakonske regulative, u oblasti upravljanja opasnim otpadom. U Srbiji, međutim, još nema postrojenja za tretman opasnog otpada.

U pauzi seminara, Vesić je rekao novinarima da je Evropska unija suspendovala na šest meseci, do polovine 2012, projekat pomoć za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije određena lokacija na kojoj će se graditi. "Projekat za sada miruje i nastaviće se nakon šest meseci, ali Srbija mora da reši konačno pitanje lokacije za tretman industrijskog neorganskog otpada", kazao je on.

Vesić je istakao da se o lokaciji sa raznim lokalnim samoupravama pregovara već mesecima, ali da još nije utvrđena lokacija budućeg postrojenja. "Mi imamo zainteresovane opštine, imali smo ih i ranije, poput opštine Ćićevac, ali nivo ozbiljnosti te zainteresovanosti je diskutabilan. Svi izražavaju u jednom trenutku želju za izgradnju takvog postrojenja na njihovoj teritoriji, a onda se dogodi da zbog nekog nepoverenja javnost počinje da se diže i izražava svoje negodovanje iako nemaju dovoljno informacija", kazao je on.

Pomoćnik ministra životne sredine smatra da je problem sa edukacijom ljudi koji na osnovu iskustva i na osnovu onoga što se dešava sa postojećim postrojenjima stiču pogrešnu sliku da neko namerava da ih prevari i da će ugroziti njihovo zdravlje. "Građani moraju da znaju da je u Srbiju zabranjeno uvoziti i primenjivati tehnologiju koja utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine", kazao je on i podsetio da je Srbija još u prvom Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991. imala odredbu koja je zabranjivala uvoz tehnologije koje na bilo koji način mogu da ugroze zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Vesić je podsetio da je do sada urađena studija izvodljivosti i naveo da bi početna investicija za postrojenje iznosila tri miliona evra za izradu tehničke dokumentacije i studije o proceni uticaja, a u drugoj fazi sredstva za izgradnju bi bila od 10 do 15 miliona evra.

"Ukoliko taj projekat ne bude realizovan država će se suočiti sa tim da opasan otpad mora da nastavi da se izvozi što je mnogo skupo", rekao je on. Prema njegovim rečima, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu košta od tri do pet evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu.

"Takvo postrojenje neophodno je Srbiji, jer se prema Bazelskoj konvenciji očekuje da će izvoz takvog otpada u druge zemlje biti onemogućen, odnosno da će svaka država nakon 2020. morati sama da tretira opasan otpad koji stvara na svojoj teritoriji", dodao je on.

On je istakao da se ostali opasni otpada reciklira, poput elektronskog i električnog otpada, polovnih akumulatora, otpadna ulja, dok se farmaceutski otpad i neke drugi otpad izvoze na recikliranje. Ocenio je i da ima dovoljno postrojenja u Srbiji za recikliranje posebnih tokova otpada nakon dve godine primene zakona, odnosno da se dosta razvila reciklažna industrija. On je dodao da ta industrija međutim nije pokrila sve potrebe, ali je ukazao i da se sakupljačka industrija nije dovoljno razvila pa da ima dovoljno sirovine za reciklažu.

Izvor: Beta i EurActiv.rs, 7.2.2012.

RADIONICA O OTVARANJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA ZAPADNOG BALKANA BIĆE ODRŽANA 7.MARTA 2012. GODINE

Institut za energetiku jugoistočne Evrope (IENE) u saradnji sa Agencijom za energetiku Republike Srbije organizuje jednodnevnu radionicu na temu "Otvaranje energetskog tržišta Zapadnog Balkana" u Beogradu, Srbija, 7. marta ove godine.

Radionica će na jednom mestu okupiti vladine zvaničnike, visoke predstavnike kompanija i energetske stručnjake iz zemalja zapadnog Balkana i šire oblasti jugoistočne Evrope u cilju razmene informacija i ideja, uspostavljanja poslovnih kontakata i formulisanja akvitnosti i odgovora na sve veće izazove u oblasti energetike i zaštite životne sredine u regionu.

Skup će obuhvatiti širok spektar tema iz oblasti energetike i zaštite životne sredine uključujući pitanja integracije energetskog tržišta, aktivnosti u elektroenergetskom, kao i gasnom sektoru, na projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i sigurnosti snabdevanja energijom.

Na skupu će takođe biti pretstavljena nedavno objavljena studija IENE "Pregled energetskog sektora JI Evrope".

Učešće na radionici potvrdili su visoki predstavnici sektora iz Grčke, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Izvor: Vebsajt Agencije za energetiku, 7.2.2012.

PREDSTAVLJEN PROJEKAT "STUDIJA MAPIRANJA PLAVNIH ZONA U SRBIJI" • Projektom se pruža tehnička pomoć vodoprivrednom sektoru, kako bi Srbija uskladila politiku sa direktivama EU u toj oblasti •

Predstavljen projekat "Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji" kojim se pruža tehnička pomoć vodoprivrednom sektoru, kako bi Srbija uskladila politiku sa direktivama EU u toj oblasti i što spremnije odgovorila na poplave. Projekat vredan dva miliona evra.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensen Dežer rekao je da poplave izazivaju velike ekonomske i socijalne štete, dovode i do ljudskih tragedija, naglasivši da "Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji" ne predstavlja samo prevenciju već i konkretne korake koje treba preduzeti kada se ta elementarna nepogoda dogodi.

Dežer je izrazio nadu da će taj projekat pomoći vlastima i građanima Srbije da se lakše izbore sa poplavama ali i da se domaće direktive usaglase sa evropskim.
Dežer je napomenuo da će EU tražiti od svake članice da uradi mapiranje plavnih zona i da se uvedu planovi upravljanja poplavama.

Glavni cilj projekta vrednog dva miliona evra koji finansira EU jeste izrada karata ugroženosti od poplava i karata rizika.

Projekat obuhvata plavne zone na levoj i desnoj obali Dunava između beogradske opštine Zemun i uzvodno od Hidroelektarne Đerdap kao i plavne zone velikih reka u slivu Morave, a ministar je istakao da je u planu da cela zemlja bude obuhvaćena.

Izvor: Vebsajt Delegacije Evropske unije u Srbiji, 6.2.2012.

CEN/CENELEC GUIDE 17 - UPUTSTVO ZA PISANJE STANDARDA S OBZIROM NA POTREBE MIKRO, MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA (MSP) PREVEDENO NA SRPSKI JEZIK

Prevođenjem CEN/CENELEC Guide 17, Uputstva za pisanje standarda s obzirom na potrebe mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP), naša zemlja se pridružila listi evropskih zemalja koje na ovaj način žele da podignu svest o pitanjima koja su važna ovom najbrojnijem i, samim tim, najznačajnijem sektoru privrede.

Naime, 99 % preduzeća u Evropi pripada sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, koja često nisu dovoljno zastupljena u procesu standardizacije. Usled toga, postoji mogućnost da njihovi interesi prilikom donošenja standarda ne budu dovoljno uzeti u obzir, kao i da troškovi implementacije standarda za njih budu relativno visoki. Ovaj problem je posebno izražen prilikom implementacije standarda koji se odnose na proizvodnju širokih razmera ili na masovnu proizvodnju, kada primena standarda za neka manja preduzeća postaje previše složena ili skupa. Kao posledica toga, položaj MSP-a na tržištu usluga i proizvoda može da bude oslabljen.

Upravo cilj ovog uputstva jeste da se prevaziđe moguća nedovoljna zastupljenost MSP-a u poslovima standardizacije i da se veća pažnja usmeri na interese ovog sektora, usled čega bi sve zainteresovane strane u procesu standardizacije mogle da imaju korist.

Prevedeno uputstvo može se pogledati na sledećoj adresi. ftp://ftp.cencenelec.eu/CEN/Services/SMEs/SME-Guide17/CEN_CLC_17_SR.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Instituta za standardizaciju Srbije, 6.2.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: U pravnoj bazi Paragraf Lex objavljeni MODELI AKATA USKLADJENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU koji je stupio na snagu 1. Februara 2012. Godine
  • NALOG SUDA TUŽENOM DA PISMENO ODGOVORI NA TUŽBU TUŽIOCA SA UPOZORENJEM O POSLEDICAMA PROPUŠTANJA
  • ODGOVOR NA TUŽBU
  • PREDLOG ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE
  • REŠENJE KOJIM SE PRIVREDNI SUD OGLAŠAVA APSOLUTNO NENADLEŽNIM
  • REŠENJE KOJIM SUD DOZVOLJAVA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE
  • REŠENJE KOJIM SUD ODBACUJE KAO NEBLAGOVREMEN PREDLOG ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE
  • ZAHTEV STRANKE DA JOJ SE U POSTUPKU PRED SUDOM OBEZBEDI BESPLATAN TUMAČ
NOVA ODLUKA O ZAŠTITI OD BUKE NA TERITORIJI GRADA VALJEVA: Grad je podeljen u šest zona, najviši nivo buke je 65 decibela

Od kad postoji grad na Kolubari, prvi put je na snazi Odluka o zaštiti od buke na teritoriji Grada Valjeva ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2011 - prim. red). Valjevo je podeljeno na šest zona, od bolnica i parkova, gde buka može da iznosi najviše 50, do centra grada gde ne sme da pređe 65 decibela.

Osnovna svrha merenja buke je da se dođe do podataka gde je potrebna izmena saobraćaja, odnosno, da se utvrdi gde vozila prave veću buku od dozvoljene.

- Najniži dozvoljeni nivo buke je u područjima za odmor i rekreaciju, kod bolnice, u gradskim parkovima - kaže Mirjana Medulović Marinković, načelnica Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine. - Najveća buka dozvoljena je u centru grada, uz magistralne i regionalne saobraćajnice, dok u industrijskoj zoni, na primer, ne sme da prelazi graničnu vrednost buke onih područja sa kojima se graniči.

Nivo buke na 12 lokacija u tri intervala tokom dana, kao najpovoljniji ponuđači, po ceni od 75.000 dinara za godinu dana, meriće stručnjaci Zavoda za javno zdravlje iz Šapca. Njihovi izveštaji biće od koristi prilikom izrade novih urbanističkih planova i izmena saobraćaja. Onima koji proizvode buku privrednicima i ugostiteljima, ostavljeno je tri meseca da objekte adaptiraju i izoluju.

- U objektima neće moći da instaliraju uređaje koji proizvode buku veću od dozvoljene - ističe Aleksandar Janković, načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove. - Zanatlije, poput kovača, ili oni koji rade sa na primer bušilicama, moći će da rade samo ako zatvore prozore i vrata. Ugostitelji zvučnike ne mogu da iznose u letnje bašte.

KAZNA

Za one koji ne poštuju odluku o dozvoljenom nivou buke u zavisnosti od akustičke zone predviđene su kazne od 50.000 do milion dinara. Ako merenjem bude utvrđeno da je prijava neosnovana, troškove izlaska merača na teren plaća onaj ko je prijavio.

NAJBUČNIJE

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je nivo buke stalno veći od 70 decibela na najprometnijim raskrsnicama u Valjevu - poput Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića, odnosno Bulevara vladike Nikolaja i obilaznice za Užice.

B. PUZOVIĆ

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 6.2.2012.

AKREDITOVANI SEMINARI U ORGANIZACIJI CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS-A: Rok za prijavu učešća na seminaru je 20. februar 2012. godine

Obaveštavamo sve vaspitače, nastavnike i profesore uključene u Projekat Vlade AP Vojvodine "Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine" da će se tokom februara meseca tekuće godine održati nekoliko seminara u ogranizaciji Cambridge University Press-a, pod nazivom Tour of Serbia.

Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i nalazi se u Katalogu profesionalnog usavršavanja za školsku 2011/2012. godinu pod rednim brojem 317 i nazivom Cambridge Teachers' Development Programme.

Seminar je u potpunosti besplatan za sve učesnike i nosi dva sata profesionalnog usavršavanja.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice podržava održavanje ovog seminara.

U prilogu se nalazi poziv u kome možete pronaći sve detalje u vezi datuma, vremena i mesta održavanja seminara u AP Vojvodini, podatke o predavaču, sadržini samog seminara i naravno, načinu prijavljivanja za učešće na seminaru.

Rok za prijavu učešća na seminaru je ponedeljak 20. februar.

Detaljnije informacije o seminarima možete pogledati na http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/images/stories/Vesti/2012.02.02/Seminar%20Tour%20of%20Serbia.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 3.2.2012.

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA "SY CULTOUR" BIĆE ODRŽANO 8. FEBRUARA 2012. GODINEU PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE: Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine

Pripreme za ovaj značajan regionalni projekat "Sy CULTour" su počele još krajem 2009. godine, da bi odobrenje za realizaciju usledilo nakon godinu dana. Projekat traje do februara 2014. godine, kada se planira velika konferencija u gradu Heraklion na Grčkom ostrvu Krit, gde će biti predstavljeni krajnji rezultati i završni dokument projekta.

Krajem prošle godine potpisan je Ugovor sa Evropskom delegacijom u Srbiji i do sada su završena 3 radna paketa. Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine.

U martu 2011. godine u Ljubljani održan je prvi sastanak 17 partnera iz 6 država (Slovenija, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Srbija), kojim je zvanično pokrenut ovaj međunarodni projekat, nastao iz bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, kroz saradnju Slovenačke Akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Partner Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo je Privredna komora Vojvodine, a realizaciju projekta će pratiti Kancelarija za evropske integracije - Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje iz Beograda.

Cilj projekta je da se poboljša upravljanje kulturnim nasleđem i vrednostima u ruralnim područjima u cilju ekonomskog i društvenog razvoja, posebno onih, slabije razvijenih. Primena novih metodologija doprineće stvaranju novog, ne-masovnog ruralnog kulturnog turizma, generisaće nova radna mesta i veće prihode. Nove metodologije testiraće se i primeniti u pilot oblastima.
Detalji projekta će biti predstavljeni 8. februara 2012. godine (sreda), u 12:00 časova, Sala 14, u Privrednoj komori Vojvodine, Master centar. O projektu će govoriti Dragica Samardžić u ime Privredne komore Vojvodine, prof.dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projetka i prof.dr Lazar Lazić, direktor Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u, a prisutni će biti rektor UNS, prof. dr Miroslav Vesković i dekan PMF prof. dr Neda Mimica Dukić.

Molimo medijske kuće da prisustvuju ovom događaju i o tome obaveste javnost.

Izvor: Vebsaj Privredne komore Vojvodine, 3.2.2012.

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE UPUTILO PREPORUKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA ZA OBUSTAVU RADA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA, OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA OD 6. DO 10. FEBRUARA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović preporučio je danas lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka, 6. februara, do petka, 10. februara.

U saopštenju Ministarstva prosvete i nauke navodi se da je Obradović preporučio univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Ova preporuka je doneta da bi se deca i učenici zaštitili od opasnosti zbog ekstremno niskih temperatura, otežanih uslova u kojima radi prosvetni sistem, ali i kao mera koja podržava stabilizovanje energetskog sektora u zemlji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 3.2.2012.

ZAKLJUČENI SPORAZUM O FITOSANITARNOJ SARADNJI I SPORAZUM U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I VETERINARSTVA IZMEĐU SRBIJE I MAKEDONIJE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović zaključio je, dana 3. februara 2012. godine Sporazum o fitosanitarnoj saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Makedonije gospodinom Ljupčetom Dimovskim i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Republike Makedonije gospodinom Dejanom Runtevskim u Privrednoj komori Srbije.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Uspeli smo da pojednostavimo trgovinske procedure kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i proizvodi prehrambene industrije biljnog i životinjskog porekla. Ovim Sporazumom uspostavljamo formalan odnos poverenja između Srbije i Makedonije kada su procedure u pitanju uz očuvanje bezbednosti hrane".

"Osnovano očekujemo povećanje razmene i prometa u 2012. godini i na jednoj i na drugoj strani što će značiti i nova radna mesta i veće zarade za sve ljude koje se nalaze u ovom poslu", zaključio je ministar Petrović.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljjupče Dimovski je izjavio: "Ovim činom će se dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje a potpisana dokumenta će omogućiti veće pogodnosti i privrednicima i potrošačima".

Sporazum o fitosanitarnoj saradnji dva ministarstva ima za cilj omogućavanje prometa bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata bez ograničavanja spoljne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite zdravlja bilja, kontrolisanje pošiljki bilja i uz međusobnu razmenu informacija, iskustava i znanja. Ovim sporazumom, zaključenim na period od 5 godina, štitiće se teritorije obe države od unošenja štetnih organizama preko bilja i biljnih proizvoda i ograničavaće se gubici koji nastaju kao posledica njihovog delovanja.

Cilj Sporazuma u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, zaključenog na period od 5 godina, je razvijanje saradnje, olakšavanje prometa životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane i hrane za životinje bez ograničavanja međusobne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i omogućavanje ostalih segmenata saradnje u oblasti poljoprivrede i nesmetanog protoka robe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 3.2.2012.

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENI NOVI PRIMERI MODELA, USAGLAŠENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU:
  • PRIGOVOR STRANKE NA SADRŽINU PISANOG OBLIKA TONSKOG ZAPISA
  • ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA POSTUPKA KOJE JE SUPROTNA STRANA PROUZROKOVALA SVOJOM KRIVICOM
  • ZAHTEV ZA PREGLEDANJE I PREPISIVANJE SPISA
NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILA

Novi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.

Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.

Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.

On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.

Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.

Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 1.2.2012.

Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenju (restitucija)

Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite

ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE NA MAĐARSKOM JEZIKU

Tanjug
SUBOTICA -


U pravnoj bazi Paragraf Lex, neki od važećih zakona Republike Srbije mogu da se pročitaju i na mađarskom jeziku.

To je rezultat sporazuma o saradnji između Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (MNS) i preduzeća Paragraf CO sa sedištem u Beogradu, navodi se u saopštenju MNS-a.
Prilikom javne rasprave o Strategiji službene upotrebe mađarskog jezika, koju je sproveo MNS, formulisana je potreba da određeni Zakoni budu dostupni pravnicima i na mađarskom jeziku.

Baza podataka će se kontinuirano dopunjavati, a prvi od novih mađarskih prevoda biće Ustav Republike Srbije, ističe u saopštenju Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

DANAS POČINJE PRVA VANREDNA SEDNICA SKUPŠTINE RS U OVOJ GODINI

Tanjug

Na prvoj sednici nalaze se samo dve tačke - Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Predsednica Skupštine Slavica Djukić Dejanović izjavila je da bi neizglasavanje kadrovskih rešenja koja su sutra na dnevnom redu parlamenta dovelo do blokiranja rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Djukić Dejanović je novinarma u parlamentu rekla da do sada nije bilo problema u usvajanju predloženih kadrovska rešenja.
"U politici su decidni odgovori otvorena mogućnost za dijalog"

"Počinjemo rad sa najmanje 84 poslanika. Prepostavljam da će i pored snega toliko poslanika biti u skupštini", rekla je predsednica parlamenta.

Ona je istakla da će dan za glasanje odrediti kada bude obezbedjna podrška 126 posalnika, navodeći da su poslanici SPO i dalje kandidati za razgovor. Predsednica Skupštine je kazala da je razgovarala i s premijerom Mirkom Cvetkovićem, istakavši da se tu radi o parlamentarnom pitanju za koje vlada nema svoje rešenje.

Djukić Dejanović je podsetila da ova Skupština do sada nije izglasala samo jedan zakon - Zakon o železnici, a glasanje je obavljeno o više od 1.000 zakonskih predloga.

SKUPŠTINSKI ODBOR NIJE PRIHVATIO IZVEŠTAJ VLADE RS

Skupštinski odbor za Kosovo i Metohiju nije prihvatio izveštaj Vlade Srbije o merama za stabilizaciju prilika u pokrajini, iako poslovnik Skupštine ne predviđa mogućnost da se o njemu glasa.

Predsednik odbora Ljubomir Kragović izveštaj je stavio na glasanje iako ga je potpredsednik odbora Dejan Radenković upozorio da je to u suprotnosti sa poslovnikom, uz konstataciju da zbog toga glasanje nema svrhe.

Kragovića su na kršenje poslovnika upozorili i članovi Odbora Srđan Milivojević i Smiljana Antonijević, koji su i napustili sednicu Odbora.

PRIVATNI IZVRŠITELJI ĆE, IZMEĐU OSTALOG, UTERIVATI DUGOVE ZA STRUJU, TELEFON I OSTALE KOMUNALIJE. KOMORA, KOJU ĆE OSNOVATI PRVI IZVRŠITELJI U MAJU, DONEĆE AKT O USLOVIMA I OPREMI ZA KANCELARIJU PRIVATNIH IZVRŠITELJA

KOMORA, KOJU ĆE OSNOVATI PRVI IZVRŠITELJI U MAJU MESECU 2012. GODINE, DONEĆE AKT O USLOVIMA I OPREMI ZA KANCELARIJU PRIVATNIH IZVRŠITELJA, A CENE USLUGA I NAKNADU KOJU ĆE PRIVATNI IZVRŠITELJI DOBIJATI, MINISTARSTVO PRAVDE BI TREBALO DA USVOJI ODMAH POSLE IMENOVANJA IZVRŠITELJA U MARTU MESECU.

Izvršiteljima za taj posao neće biti dovoljan samo položeni ispit za izvršitelja i diploma pravnog fakulteta.

Da bi došli do dobre zarade koju ovaj posao nosi, moraće da ulože svoj novac. Sudeći prema iskustvima iz Makedonije, koji se taj posao obavlja već šest godina, za otvaranje kancelarije biće potrebno bar nekoliko hiljada evra početnog kapitala.

Kancelariju, sef, uređaje i opremu za elektronsku i mehaničku obradu predmeta, potrošni materijal, nameštaj, skladište i drugi odgovarajući prostor za čuvanje zaplenjenih stvari, sve to će morati da obezbede oni koji žele da postanu privatni izvršitelji. Po svemu sudeći, najmanji trošak biće njihova registracija kao preduzetnika, svega 1.200 dinara.

"Ministarstvo pravde za sada nema preciznu procenu troškova za početak rada. Komora, koju će osnovati prvi izvršitelji u maju, doneće akt o uslovima i opremi za kancelariju. Taj akt trebalo bi da ima sve gore navedeno", kaže pomoćnik ministarke pravde Vojkan Senić.

Iako se na posao izvršitelja u zemljama EU gleda kao na posebnu vrstu biznisa u kome može dobro da se zaradi jer se dobija nagrada za svako uspešno izvršenje, diplomirani pravnici u Srbiji nisu baš pohrlili da prijavljuju polaganje ispita. Sledeće sedmice biće raspisan novi konkurs za ispit, a nama treba 330 izvršitelja. Privatne izvršitelje u regionu još nemaju samo Srbija i BiH.

Da prostora za dobru zaradu i te kako ima, smatra i pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić koji podseća da će isključivo u nadležnosti privatnih izvršitelja biti naplata dugovanja za komunalne usluge, struju, vodu, grejanje i infostan. "Broj ovih predmeta samo u beogradskom pravosuđu izražava se u milionima, što znači da će imati dosta posla i prilike za zaradu", objašnjava on .

Cene usluga i naknadu koju će privatni izvršitelji dobijati Ministarstvo pravde bi trebalo da usvoji odmah posle imenovanja izvršitelja u martu.

"Oni će imati pravo na naknadu za troškove plus nagradu koja će se sastojati iz fiksnog i varijabilnog dela. Za zaradu izvršitelja veoma je bitan varijabilni deo koji će u stvari biti posebna naknada za uspešno izvršenje. Ona će moći da se ugovori u procentu od vrednosti duga koji naplate i u zavisnosti od efikasnosti izvršenja. To će biti poseban motiv za izvršitelje", precizirao je Senić.

NOVI ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU OMOGUĆAVA STRUČNE SAVETNIKE – PRIVATNE SUDSKE VEŠTAKE

Večernje novosti

U Specijalnom sudu prvi put angažovan privatni sudski veštak.

Ova nova mogućnost okrivljenima koji se terete za ratne zločine i organizovani kriminal, da i u zvaničnom postupku imaju privatne sudske veštake, data je na osnovu novog Zakonika o krivičnom postupku.

Taj propis koji je počeo da se primenjuje 15. januara, naziva ih stručnim savetnicima.

"Ono što je odbrana do sada radila privatno, postaje javno. Istovremeno, to tera i samog veštaka da bolje radi zato što je dobio neku vrstu kontrole", objašnjava jedan od pisaca novog ZKP, profesor krivičnog procesnog prava dr Goran Ilić.

Prema Ilićevim rečima, stručni savetnici nemaju mogućnost da sami veštače, već mogu da prisustvuju veštačenju i da vode beleške. Prvi put do sada dobili su priliku i da iznesu svoje utiske pred sudom koji će se ceniti kao dokaz.

Kako se navodi u ZKP, stručni savetnik mora da bude osoba koja ”raspolaže stručnim znanjem iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje”.
Tokom veštačenja ima pravo da pregleda spise i predmet veštačenja, da predlaže veštaku preduzimanje određenih radnji i daje primedbe na njegov nalaz i mišljenje. Kada počne suđenje, stručni savetnik može da postavlja pitanja veštaku, ali i da, kao i on, bude ispitan o predmetu veštačenja.

Advokat Đorđe Kalanj, kaže, za ”Novosti”, da je u slučaju ”stečajne mafije” tražio dvojicu savetnika.

" Tražili smo savetnike ekonomsko-finansijske i geodetske struke", kaže advokat Kalanj. Troškove stručnog savetnika snosi odbrana.

SNS PREDALA PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Ekonomski tim Srpske napredne stranke (SNS) predvođen poslanicom te stranke Jorgovankom Tabaković predao je danas Skupštini Srbije svoj predlog Zakona o javnim nabavkama, čijom primenom bi, prema njihovoj proceni, Srbija mogla da uštedi najmanje 74 milijarde dinara godišnje.

"Primena zakona, koji je vlast odbila da usvoji, štedi godišnje makar polovinu najprofitabilnije kompanije koju Srbija ima - Telekom Srbija", rekla je Tabaković novinarima ispred Skupštine Srbije.

"Prvi od stubova kojim se siromašni građani pretvaraju u građane ozbiljne i pristojne države, a država obračunava sa kriminalcima i korupcijom je upravo zakonski predlog SNS", poručila je ona.

"Ovaj zakon imamo nameru da primenjujemo već u junu, kada se formira nova vlada", poručila je ona.

PROFESOR KRIVIČNOG PRAVA SE ZALAŽE DA SE KAO SITNA KRAĐA U ZAKONU TRETIRA DO IZNOSA OD 5.000 DINARA

Blic

Prema podacima iz novasadske policiske uprave više od 50 odsto krađa su upravo sitni lopovluci, poput obijanja kola, džeparenje, krađe u prodavnicama, stanovima, vikendicama, letine sa njiva. Mada nema precizne statistike, u sudu i policiji tvrde, da je broj krađa porastao u odnosu na period kada je lopov, bez obzira na vrednost ukradene robe, dobijao minimum 10 meseci zatvora.-U poslednje tri godine, iako smo uhapsili puno džeparoša, nijedan nije priveden sudiji upravo zbog blagih kazni, tvrde u policiji.

- Nesankcionisanje krađa do 15.000 dinara podstiče kradljivce, jer najčešće prolaze nekažnjeni, a oštećeni postaju žrtve nemara države.Zbog sve većeg broja oštećenih građana Vojvodine koji zahtevaju izmenu važeće regulative, Savez vojvođanskih Mađara uložiće amandman u Skupštini Srbije tražeći drastično smanjenje cenzusa za delo sitne krađe,objašnjava za dr Laslo Varga, republički poslanik i član Predsedništva SVM.

-Iznos od 15.000 dinara ne predstavlja malu vrednost za naše građane. Stanje je neodrživo, a ovih dana su nam se ponovo žalili žitelji Čantavira u kojem su sitne krađe svakodnevne, alarmantna situacija je i u Bačkom Gradištu, ali i u ostalim gradovima širom Vojvodina.

U mnogim mestima ljudi ne odlaze na letovanja plašeći se da ostave praznu kuću makar i desetak dana,jer loipovi ne prezaju da upadnu u kuće čak i kad su tu ukućani. Bilo je slučajeva da za svega nekoliko dana isti lopovi opljačkaju domaćinstvo nekoliko puta. Čuli smo da nas je podržao i jedan od policijskih sindikata.  

Problem nije nastao preko noći, pa građani razmišljaju o uvođenju civilnih straža, ali to nije rešenje. Krajnje je vreme, da država, umesto ohrabrujuće poruke koju važećom regulativom šalje izvršiocima krivičnih dela, pokaže odlučnost da štiti imovinu svojih građana– upozorava Varga.

Snežana Kupres, advokatica iz Novog Sada podseća da, “ako vas neko pokrade, a šteta koju vam nanese je do 15.000 dinara, sami ćete morati da potražite pravdu na sudu, jer u ovom slučaju javni tužilac nije nadležan da pokrene postupak!”

-To znači da će oštećeni možda morati da plati i advokata i sačeka nekoliko godina dok dobije svoj novac natrag, pa se postavlja pitanje ima li smisla provoditi dane u sudu, ali i pitanje zar zakon nije mogao građane bolje da zaštiti kada ih neko pokrade- kaže Kupresova i dodaje da je “za nekoga i 5.000 dinara mnogo a većini nas ne bi bilo svejedno da nas neko orobi za 10.000 dinara!
 
Ipak, zakonodavci su procenili da ovo delo nema toliki stepen krivice da bi država morala građanima da daje zaštitu.
- Bilo je oštrih kritika, nastavlja Snežana, na ovakvo rešenje jer pravna struka smatra da bi sve oblike imovine, pošto su izjednačene u Ustavu, trebalo izjednačiti i u pogledu zaštite javnog tužioca.  
Međutim, kao i u slučaju nekih drugih lakših krivičnih dela, zakonodavac se opredelio da se javno tužilaštvo ne opterećuje poslom i slučajevima koji imaju manju društvenu težinu i značaj, zbog čega se ostavlja na volju onoga koji je oštećen da li će goniti ili ne.

U novosadskom osnovnom sudu objašnjavaju da građanin koji se odluči da pokrene parnicu za nadoknadu štete zbog sitne krađe treba da plati taksu. Ako dobije parnicu a okrivljeni nema novca ili baš ništa od imovine da nadoknadi štetu izvršni postupak se privremeno obustavlja.

Slobodan Šoškić, advokat koji je bio član radne grupe koja je radila na izradi ovog Krivičnog zakona, kaže da je po starom zakonu cenzus bio 8.000 dinara, ali da su ga povećali na 15.000 imajući u vidu objektivan gubitak vrednosti dinara, a sa druge strane zato što se zakon ne menja često a ovaj iznos bi trebalo da služi za neko buduće vreme.

U trgovačkm centima Merkator, Rodić, Metro, Ideja, Roda i pored video nadzora sve su učestalije sitne krađe. Najviše se kradu skupa alkoholna pića, sitna hemija i kozmeticki preparati, ali hleb i mleko niko ne krade. Zbog sitnih krađa veliku štetu trpe i Železnica Srbije, Elektrioprivreda, “Telekom Srbija” jer su bakarni kablovi na meti kradljivaca.

- Problem je u tome što se krađa kablova tretira kao sitna krađa. Mi imamo odličnu saradnju sa policijom, ali od onog trenutka kada lopove prepuste sudskim organima sve pada u vodu, naglašava Tanja Blečić iz “Telekoma”.

-Veliki broj lopova su narkomani, objašnjavaju u policiji. Kradu u jednoj radnji dok ih ne uhvate, pa onda promene lokaciju. Što god da ukradu, na pijaci mogu da prodaju upola cene i zarade dovoljno za drogu. Ako im se u najgorem slučaju izreknu uslovne kazne policijaci hvataju iste kradljivce koji nižu ”uslove”.
 
Profesor krivičnog prava dr Milan Škulić naglašava da će se založiti da se kao sitna krađa tretira do iznosa od 5.000 dinara.

Milan Laketić

USKORO ĆE BITI POZNATO KOJE SU BANKE I LIZING KUĆE PREKRŠILE ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Blic

Naime, novim propisom Narodna banka Srbije ima obavezu da tromesečno objavljuje informacije o davaocima usluga koji nisu postupili po zakonu.

Dva meseca je proteklo od kako je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U NBS kažu da je povećan broj primljenih pitanja, ali i preuranjenih prigovora koji se odnose na bankarske usluge.

Dva meseca je proteklo od kako je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U NBS kažu da je povećan broj primljenih pitanja, ali i preuranjenih prigovora koji se odnose na bankarske usluge.

"Građani su se između ostalog žalili na način na koji je izvršeno usklađivanje ugovora koje su zaključili sa bankom, na nemogućnost korišćenja platnih kartica koje su banke preventivno blokirale. Takođe i na to što su banke pre početka primene zakona prodale njihova dugovanja po tekućim računima agencijama za naplatu dugovanja", ističu u Centru za zaštitu korisnika NBS.

Uprkos zakonu koji je doneo reda, kako kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, građani im se i dalje javljaju zbog istog problema - povećanje marži i kamatnih stopa.

"Ono što se sada dešava i nakon 5. decembra, a i ne nazire se rešenje problema, jesu aneksi za stambene kredite jedne grčke banke. Naime, banke pokušavaju da u ugovore svojim klijentima ubace element 'ponder', koji zapravo predstavlja drugu promenljivu vrednost, i kroz određenu formulu koeficijenta obaveznih deviznih rezervi", kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.

Banka je slanjem aneksa ugovora broj dva onim klijentima koji nisu potpisali ugovor zapravo priznala da prethodni aneks nije bio u skladu sa zakonom. Međutim, oni klijenti koji su potpisali aneks broj jedan omogućili su banci da im te odredbe uvrsti u ugovor.

"Ako banka u aneksu kaže da raniji aneks nije mogla da primeni bez potpisa klijenta, time faktički priznaje da taj aneks nije bio u skladu sa primenom novog zakona jer bi ga u suprotnom morala primeniti neposredno bez potpisa klijenta. U toku je pisanje prigovora NBS u kojima se korisnici kredita obaveštavaju da je banka pokušala da promeni metod obračuna kamatne stope neposredno nakon zakona, što nije u skladu sa novim propisom", ističe Gavrilović.

Drugim rečima, banka je nastojala da promeni metod obračuna, kao i interval za usklađivanje i da ubaci novu promenljivu vrednost iskazanu kroz ponder. Aneksom broj dva ova banka priznaje da metodu obračuna, kao i interval za usklađivanje ne može da promeni, ali uporno pokušava da uvrsti ponder kao element obračuna kamatne stope.

PREDLOG ZAKONA O RAZVOJNOJ BANCI IMA DOBRE STRANE, ALI I PROPUSTE

Blic, Beta

Ne postoji sumnja da razvojna banka treba da postoji, ali nije dobro da se nazire ostavljena mogućnost za politički uticaj na poslovanje, jer je predviđeno da pet, od sedam članova nadzornog odbora budu ministri, rekao je saradnik Ekonomskog instutita Vladimir Vučković.

Na predstavljanju novog broja biltena Makroekomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je dobro to što je odabrano da razvojna banka funcioniše na principu indirektnog finasiranja, ali da treba biti svestan da i taj sistem ima mane.

"To je nešto što liči na subvencionisane kredite koje smo do sada imali i u slučaju kada se poslednja reč o kreditranju ostavlja poslovnim banakama", rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog saveta.

On je ocenio da je "zanimljivo" to što je ipak ostavljena mogućnost da država, kako kažu predlagaci zakona, "izuzetno direktno finasira određene projekte i određena preduzeća".

"Nije dobro što se ne vidi koji će kriterijumi tu biti korišćeni, a ako ovo ukrstimo sa mogućnošću da politika ima izražen uticaj, jasno je da možemo dobiti neke povlašćene dužnike", rekao je Vučković.

On je istakao da se postavlja pitanje da li će država moći da utiče preko razvojna banke na privredne performanse i buduću strukturu privrede.

INFLACIJA U PRVOM KVARTALU DVA ODSTO

Tanjug

Moguće je da će u prvom kvartalu ove godine inflacija biti oko dva odsto, rekao je danas urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) Vladimir Vučković.

"Naše prognoze govore da će ipak biti zabeležena određena inflacija u prvom kvartalu ove godine, od oko dva odsto, jer nam ne idu na ruku neka dešavanja u svetu, kao što su cene energenata", naveo je Vučković na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen najnoviji broj časopisa MAT.

On je naveo da je decembar prošle godine 'doneo' deflaciju od 0,7 procenata u odnosu na prethodni mesec, što je uticalo na to da inflacija na kraju prošle godine bude sedam odsto, što je "manje nego što se očekivalo".

Ukazujući da je lane opao ukupan promet u maloprodaji (oko 16 odsto), Vučković je podsetio da neto zarade građana nisu smanjene u tolikom procentu.

"Objašnjenje zašto je tolika 'dubina' pada prometa teško je naći. Verovatno je reč o tome da se deo prometa izmestio u sivu zonu ili na zelene pijace", rekao je ovaj ekonomski stručnjak.

Vučković je ukazao i da je proizvodnja u decembru u daljem padu, a zabrinjava i porast uvoza u odnosu na izvoz.

"Prehrambena industrija i proizvodnja osnovnih metala su u 2011. imale pad od tri odsto u odnosu na proizvodnju u 2010. godini", kazao je Vučković i naglasio da je u drugoj polovini prošle godine taj pad kod pojedinih grana još izraženiji.

Prema njegovim rečima, vrednost izvoza u 2011. godini dostigla je 8,4 milijardi evra, dok je vrednost uvoza bila 14,4 milijardi evra, što je dovelo do deficita u spoljnoj trgovini od oko šest milijardi evra.

"Izvoz stagnira, a ubrzava se rast uvoza", kazao je Vučković i dodao da je u decembru prošle godine pokrivenost uvoza izvozom opala na 50 odsto.

Ekonomista Stojan Novaković ukazao je i na to da će se Srbija u budućnosti suočiti sa manjkom energije, što će imati uticaja na dalji privredni rast.

On je naveo da ta konstatacija ne proističe od trenutne napregnutosti elektreonergetskog sistema i velikog uvoza električne energije zbog jake zime, već da je sadržana u nedavno objavljenoj studiji Svetske banke (SB).

U toj studiji se navodi da je "energija, a posebno električna energija, možda najakutnije ograničenje za održivu ekspanziju ekonomije i izvoza Srbije", citirao je SB Stamenković.
On je naveo da je Srbija veliki potrošač energije, a da je nivo energetskog intenziteta u Srbiji veći nego u drugim balkanskim zemljama.

"Osnovni uzrok takve situacije je niska cena električne energije i trostruko veći gubici na prenosnoj mreži nego u zemljama gde se vodi racionalna politika", kazao je Stamenković i dodao da je neophodno uvesti javno privatno partnerstvo u taj sektor.

Ovaj ekonomista je upozorio da već od 2015. godine ovaj "jaz" neće moći da se premosti sopstvenom proizvodnjom, a ni uvozom energije, što sve može dovesti do nestašice i nemogućnosti da ostvarimo privredni rast koji je projektovan u strategijama.

IMAMO MEHANIZME DA SE BORIMO PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU

Do sada su već obezbeđene neke količine osnovnih citostatika, ali se očekuje da će za najviše dva meseca biti potpuno stabilizovano tržište lekova neophodnih u terapiji onkoloških bolesnika. U borbi protiv korupcije u zdravstvu mora da se deluje timski, kaže ministar zdravlja Zoran Stanković.

"Uspeli smo da obezbedimo još 5.000 ampula ”5-fluorouracila”, i to će, posle već isporučenih 7.000, biti dovoljno da se za neko vreme reši problem nestašice jednog od osnovnih citostatika. Očekujem da će za mesec, a najkasnije za dva meseca, potpuno biti stabilizovano snabdevanje jedinim lekom koji nam nedostaje u terapiji onkoloških bolesnika", rekao je ministar zdravlja Zoran Stanković  za Novosti.

Iako bi ovaj citostatik od ove godine interventnim uvozom trebalo da nabavljaju same zdravstvene ustanove, ministar kaže da je rešenje ipak u centralizovanoj nabavci. Ali koristiće se svi raspoloživi mehanizmi, utoliko pre što je moguća zamena - lek ”kseloda”, čak 50 puta skuplja.

Ministar ističe da u  situaciji kada RFZO samo za isporučene lekove duguje 28 milijardi dinara, nema mnogo mogućnosti za uslovljavanje distributera.

Govoreći o smeni direktora Zdravstvenog centra u Kraljevu, ministar kaže da mostoji mogućnost da i neki drugi direktori budu razrešeni po raznim osnovama.

"Ima ih još koji zbog propusta u radu i nezakonitog poslovanja zdravstvenih ustanova ne bi trebalo više da obavljaju tu dužnost. Ne bih nikoga da pominjem konkretno. Svi propusti su verifikovani i videćemo šta je u ovom trenutku za te zdravstvene ustanove najbolje.", kaže Stanković.

Ministar Stanković kaže da posle odlaska Ljubiše Milanovića neće biti postavljen novi savetnik za borbu protiv korupcije.

"Nijedan sistem ne zavisi od jednog čoveka, pa tako ni Ministarstvo zdravlja u borbi protiv korupcije ne zavisi ni od mene, ni od Milanovića, ni od bilo kog pojedinca u zdravstvu. Ako ceo sistem ne učestvuje, ako nema saradnje sa drugim sistemima u državi, onda je ta borba bespredmetna.", ističe ministar zdravlja.

"Imamo i mehanizme da se borimo protiv korupcije. Ako neko smatra da nema rezultata, onda je moj argument da u protekloj godini - kada je reč o trošenju sredstava iz budžeta - na račun ovog ministarstva nije stigla nijedna primedba. To pokazuje da ima rezultata u borbi protiv korupcije. Ne mogu, nažalost, da kažem i da je korupcija u zdravstvu iskorenjena, ali sve informacije i prijave koje imamo prosleđujemo nadležnim državnim organima. Nedavna hapšenja u Užicu su rezultat te saradnje.", tvrdi Stanković.

Ministar zdravlja kaže da ne razmišlja o ostavci jer uvek dobro razmisli pre nego što preuzme odgovornost.

"Ovaj posao podrazumeva da povremeno podnesete izveštaj o radu i da pitate ljude koji su vas predložili da li su zadovoljni i da li žele promenu. Ako bi mi rekli da ne zadovoljavam, bez problema bih se povukao, ali nisam za to da se povučem, recimo, u situaciji kada je najteže i pljušte kritike i optužbe. Na paušalne ocene svako ima pravo, ali ja mogu da uvažim samo argumente.", kaže Zoran Stanković.

autor: AS izvor: Novosti/Novi magazin

PRIMENOM JEDINSTVENOG BIRAČKOG SPISKA GRAĐANI ĆE MOĆI DA BIRAJU GDE ĆE GLASATI

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je danas da će, ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno do izbora, spisak biti gotov.
"Vrlo intenzivno se radi na završetku tog velikog posla uspostavljanja jedinstvenog biračkog spiska kao elektronske baze podataka", kazao je Marković.

On je naveo da je taj sistem trenutno u fazi provere odnosno da se "napada" različitim metodama, jer je cilj da izdrži tri puta veće opterećenje u odnosu na realno očekivanje u momentu njegovog najvišeg angažovanja, a to je mesec dana pred izbore.

"Sad je već izvesno da ćemo imati izbore sa tim spiskom, izvesno je da će građani moći da biraju gde će glasati i da zahvaljujući tome nećemo gledati vozove i autobuse na dan izbora. Biće detektovano i u dobroj meri očišćeno preko milion grešaka koje sada postoje u jedinstvenom biračkom spisku", kazao je ministar.

On je naveo da je dosadašnja praksa bila da opštine izbornoj komisiji dostavljaju spiskove i da su se pojavljivale ogromne greške.

"U nekoj evidenciji je ispadalo da imamo 9 miliona birača odnosno punoletnih građana", rekao je Marković i naveo da se pri izboru izvođača rukovodilo i ponuđenom cenom koja je bila deset do 15 puta manja kod izabranog konzorcijuma u odnosu na drugog ponuđača Poštu Srbije.

Taj konzorcijum, koji je dobio posao, čine Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd.

Marković je istakao i da će Srbija primenom jedinstvenog biračkog spiska da se svrsta u red savremenih demokratskih zemalja.

PREMA ZAKLJUČKU VLADE RS, DRŽAVA ĆE NADOKNADITI PREDUZETNIČKE OBAVEZE U VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, KOJE SU DOSPELE ZA PLAĆANJE DO 1. JULA 2011. GODINE, A NISU IZMIRENE DO 7. JANUARA OVE GODINE

Prema zaključku Vlade, na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, odluka da se preduzetnicama vraća novac se primenjuje retroaktivno od 1. jauara 2010, a osim na žene, odnosi se i na muškarce koji su imali odsustvo po ovim osnovama.

"Ovim zaključkom izjednačavaju se samostalne preduzetnice koje tokom odsustva svoje delatnosti poveravaju drugom na rad. Ubuduće će ove obaveze plaćati država, kako je i predviđeno izmena Zakona o o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje“, kaže za Novi magazin državni sekretar u Ministartvu rada i socijalne politike Zoran Martinović.

Prema zaključku, država će nadoknaditi preduzetničke obaveze nastale po ovim osnovama koje su dospele za plaćanje do 1. jula 2011. godine, a nisu izmirene do 7. januara ove godine.
Procenjuje se da ima najviše 500 žena koje su bile oštećene, a ubuduće biti potnuno ravnopravne sa ostalim zaposlenim radnicama kojima država tokom porodiljskog bolovanja i odsustva za negu dece plaća i obaveze i naknadu.

Za povraćaj novca i oslobađenje od još neplaćenih obaveza nadležna je Poreska uprava koja će proslediti i obaveznu instrukciju filijalama.

"Ovim rešenjem se ispunjava i obaveza iz Socijalnog-ekonomskog sporazuma za 2011, zaključen između Vlade Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS. Pored toga, ostvarivanje prava ovih prava,kao i naknada koja se za vreme odustva ostvaruje, utvrđeni su radi posebne zaštite materinstva i podsticanja rađanja“, objašnjava Martinović.

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

GEOGRAFSKA OZNAKA POREKLA PROIZVODA POVEĆAVA TRAŽNJU: 40 odsto evropskih potrošača spremno je da plati 10 odsto veću cenu za proizvode sa geografskim poreklom •

Potrošači su spremni da plate višu cenu za proizvode koji imaju geografsku oznaku porekla, jer smatraju da su zdraviji zbog specifičnijeg načina izrade, rečeno je danas na seminaru u okviru projekta "TekFud" Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla imaju poseban značaja za zemlje u razvoju, jer autohtoni proizvodi sa posebnim kvalitetom vezanim za geografsko poreklo čine osnovu razmene sa tim zemljama, kazao je proizvodač iz Srema Zoran Panjković.

"Proizvodi čije karakteristike zavise od specifičnosti geografskog područja na tržištu se više cene. Oznaka porekla kod potrošača postaje sinonim za proizvode sa garancijom kvaliteta i efikasnom kontrolom kvaliteta", naveo je Panjković.

Prema njegovim rečima, 40 odsto evropskih potrošača spremno je da plati 10 odsto veću cenu za proizvode sa geografskim poreklom.

Takođe, i 75 odsto potrošača u Italiji je spremno da plati 20 odsto veću cenu za takve proizvode, dodao je Panjković.

Kako je naveo, geografsko poreklo je na ceni jer ljudi pretpostavljaju da su ti proizvodi zdravi jer su proizvedni na poseban način.

Direkor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović je kazao da je seminar organizovan u okviru projekta - Rešenja i intervencije za tehnološki transfer i inovacije prehrambenog sektora u regionima Jugoistočne Evrope.

"Projekat je pokušaj da se u saradnji sa primarnim sektorom naprave reprodukcioni lanci i da se poveže primarna proizvodnja sa prehrambenom industrijom kako bi izašli na tržšta koja traže kvantitet, kvalitet, kontinuitet, kontrolu i konkrentnost", dodao je Cvijanović.

Izvor: Tanjug, 7.2.2012.

OKO 20 ODSTO OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA U SRBIJI IMA ELEKTRONSKI DNEVNIK: • Roditelji imaju šifre i uvek mogu da provere ocene, da li je dete bežalo sa časova i koliko izostanaka ima, a besplatno dobijaju i SMS obaveštenja •

Mogućnost da putem interneta provere kakve ocene imaju njihova deca, da li beže sa časova ili prave probleme u školi ima tek oko petine roditelja u Srbiji. Procena je da oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik. Projekat je počeo da se primenjuje pre sedam godina i zasada su najrevnosnije osnovne škole u Beogradu. A opet, od ukupno 165 beogradskih osmoletki, samo 33 imaju elektronsku evidenciju dostupnu roditeljima.

- Roditelji imaju šifre i uvek mogu da provere ocene, da li je dete bežalo sa časova i koliko izostanaka ima. Besplatno dobijaju i SMS obaveštenja - kaže, za "Novosti", Milja Krivokuća, psiholog OŠ "Sveti Sava".

Elektronski dnevnik do sada nije bio sistemski regulisan i uređen, tako da su ih škole pojedinačno uvodile u svoju organizaciju rada - objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i nauke.
Među srednjim školama, mali je broj onih koje su se opredelile za uvođenje ove novotarije, koja košta oko 1.000 evra. Neki su odustali jer nije bilo interesovanja.

- Mnogi naši đaci su lošijeg materijalnog stanja, pa neki roditelji nemaju ni mobilne telefone, a kamoli kompjutere - objašnjava Dragan Pavlović, pomoćnik direktora Saobraćajno-tehničke škole "Zmaj" u Zemunu.

Slična je situacija i u stručnim školama u celoj Srbiji. Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, od njih 330, na prste se mogu izbrojati škole koje imaju elektronske dnevnike.

Mnogi nemaju para, a i kada kupe softver, potrebni su vreme, novac i dobra volja da nastavnici nauče da koriste ove dnevnike.

Izvor: Večernje novosti
Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 7.2.2012.

POTPISAN SPORAZUM SPORAZUM SA MINISTARSTVOM ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU O VRAĆANJU 119 MATIČNIH KNJIGA SAVEZU JEVREJSKIH OPŠTINA

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije Milan Marković i predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks potpisali su danas Sporazum o vraćanju 119 matičnih knjiga koje su 1946. godine uzete od tog saveza.

Marković je nakon potpisivanja tog dokumenta naveo da se među tim knjigama nalazi 39 matičnih knjiga rođenih, 29 venčanih, 31 umrlih i 20 matičnih knjiga u kojima su popisivane sve te činjenice.

On je objasnio da su pomenute matične knjige preuzete od Saveza jevrejskih opština Srbije na osnovu Zakona o državnim matičnim knjigama iz 1946. godine radi prepisivanja.

Rok za vraćanje knjiga istekao je 1950. godine i one će biti vraćene sa približno 60 godina zakašnjenja, ukazao je ministar i dodao da među knjigama ima i onih iz 18. veka, tačnije iz 1763, 1773. i 1782. godine.

Ministarstvo je, kako je podsetio, prošle godine potpisalo sporazume o vraćanju matičnih knjiga sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Rimokatoličkom crkvom.
Marković je istakao da je u Srbiji u toku jedan od najvećih reformskih procesa koji se odnosi na organe državne uprave, a to je reforma sistema matičnih knjiga.


Prema njegovim rečima,donošenjem zakona koji uređuje ovu oblast modernizovano je vođenje matičnih knjiga, a građanima olakšano pribavljanje dokumenata.

Fuks je naglasio da je za Savez jevrejskih opština Srbije veoma značajno to što će doći u posed takve arhivske građe, imajući u vidu činjenicu da je 90 odsto matičnih knjiga jevrejske zajednice uništeno tokom Drugog svetskog rata.

Deo tih matičnih knjiga odnosi se i na one opštine u kojima danas nema nijednog Jevrejina, ukazao je Fuks i napomenuo da će one biti korišćene za istraživanje prošlosti, koje je garant budućnosti jednog entiteta, pa tako i jevrejske zajednice.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 7.2.2012.

PRODATO 977.053 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije održana 6. februara 2012. godine •

Na aukciji pedesttronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 06. februara 2012. godine, prodato je 977.053 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 9.770.530.000,00 dinara. To predstavlja 97,71 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,59 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 13. februara 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 6.2.2012.

PRODATO 466.416 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održana 2. februara 2012. godine •

Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 02. februara 2012. godine, prodato je 466.416 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.664.160.000,00 dinara. To predstavlja 77,74 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 10.48 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 02. avgusta 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 2.2.2012.

RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •

Privredna Komora Srbije, Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom infrastrukture i energetike, pozivaju privrednike na radionicu o međunarodnom razvoju u vezi klimatskih promena, koja će biti održana 09. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat.

Cilj radionice je predstavljanje i diskusija o osnovama Šeme EU za trgovinu emisijama, njenoj implementaciji u Srbiji, kao i o potencijalnom uticaju na energetski sektor Srbije. Učesnicima radionice biće predstavljene najnovije informacije o meĐunarodnim, kao i o politici EU u vezi klimatskih promena, nakon konferencije koja je održana u Durbanu, i o njenim posledicama po Srbiju.

Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" treba da pruži pomoć Srbiji u održivom razvoju energetskog sektora povećanjem kapaciteta za implementaciju pravnih normi Evropske unije koje se tiču energije i klime.

Detaljnije informacije možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji projekta: www.sudes.rs

Ukoliko ste zainteresovani za učešće, potvrdu prisustva do 6. februara pošaljite na elektronsku adresu: office@sudes.rs.

Kontakt telefon: 011/ 3232 186

Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/pozivno%20pismo%20za%209.%20feb.pdf (ONLINE)

 Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.

SKUP NA TEMU "PRIORITETNE NACIONALNE AKCIJE POVEĆANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA" BIĆE ODRŽAN 6. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u saradnji sa Japanskom agencijom za medjunarodnu saradnju i Privrednom komorom Srbije, poziva privrednike na skup o prioritetnim nacionalnim akcijama povećanja energetske efikasnosti u borbi protiv klimatskih promena koji će biti održan 06. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat

Cilj skupa je predstavljanje konkretnih aktivnosti povećanja energetske efikasnosti, definisanih kao prioritetnih u oblasti borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou. Pored samih aktivnosti, odnosno infrastrukturnih i projekata promene tehnologija, na skupu će biti predstavljeni i podaci o potrebnim finansijskim sredstvima, potencijalnim investitorima i smanjenjima emisija gasova sa efektom staklene bašte koji će nastati kao posledica sprovodjenja istih.

Prioritetne aktivnosti povećanja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou identifikovane su u procesu realizacije projekta: "Projekat jačanja kapaciteta za pripremu nacionalno odgovarajućih akcija mitigacije (Nationally Appropriate Mitigation Actions - NAMAs)", koji Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja realizuje u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku i Agencijom za energetsku efikasnost.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće, svoju potvrdu prisustva (sa kontakt podacima) možete poslati do 01.02.2012. godine na elektronske adrese : ana.repac@ekoplan.gov.rs ili verica.raznatovic@pks.rs.

Kontakt telefon: 011/ 3232 186

Poziv za 6. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Pozivno%20pismo%20za%2006.02.2012.g..pdf (ONLINE)

 Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.

GRAĐANSKE INICIJATIVE ZAJEDNO SA TIMOM ZA SOCIJALNO UKLJUČIVANJE I SMANJENJE SIROMAŠTVA I KANCELARIJOM ZA EVROPSKE INTEGRACIJE PRIPREMILE DEVETI VODIČ KROZ POTENCIJALNE DOMAĆE IZVORE FINANSIRANJA

Građanske inicijative su zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije, pripremile deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji.

Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.

Vodič odgovara na veoma često pitanje koje čujemo u Srbiji - kome da pošaljemo svoj konkretan predlog projekta. U tom smislu Vodič olakšava posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. Zbog toga jednom godišnje objavljujemo dopunjenu verziju Vodiča sa najnovim podacima i distribuiramo ga velikom broju zainteresovanih korisnika.

Trudili smo se da Vodič bude dovoljno informativan, ali i praktičan za upotrebu i tako bude koristan vodič za prikupljanje sredstava od domaćih i međunarodnih donatora, te državnih institucija.

Nadamo se da će i deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja ispuniti svoju svrhu i biti dodatni podsticaj za uključivanje svih onih koji mogu da doprinesu većoj socijalnoj uključenosti u Srbiji i unapređenju kvaliteta života svih njenih građanki i građana.

Vodič je u elektronskoj verziji dostupan je na adresi: http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html (ONLINE) a uskoro će biti i u štampanom izdanju.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva http://www.inkluzija.gov.rs/

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 1.2.2012.

INFORMACIJA O IZDAVANJU UVERENJA O UČEŠĆU VOJNIH OBVEZNIKA U RATU RADI OSTVARIVANJA STAŽA U DVOSTRUKOM TRAJANJU KOJI SE VODI KOD REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ZAPOSLENIH

U postupku ostvarivanja staža u dvostrukom trajanju, koji se vodi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, vojni obveznici su dužni da, uz zahtev za priznavanje i upis ratnog staža, dostave i uverenje o učešću u ratu.

Pravni osnov za priznavanje učešća u ratu:

Osnov za priznavanje učešća u ratu (isključivo u periodu od 17.08.1990. do 19.05.1992. godine), licima koja su bila pripadnici jedinica JNA i VJ i jedinica TO koje su se nalazile pod komandom JNA i VJ, nalazi se u zakonskom propisu važećem u navedenom vremenskom periodu. (Zakon o službi u oružanim snagama).

Licima koji su bili pripadnici jedinica TO na teritoriji ostalih republika bivše SFRJ, izvan teritorije Republike Srbije, Centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu će zaključkom odbaciti zahteve, iz razloga mesne nenadležnosti (jer je država Srbija pravni sledbenik Državne zajednice SCG (SCG - SRJ, SRJ - SFRJ), a kako su jedinice TO bile organizovane na teritorijalnom principu kao republički organi, Republika Srbija ne može imati mesnu nadležnost na teritoriji ostalih bivših republika SFRJ).

Lice koje je imalo raspored po osnovu radne obaveze u državnom organu ili velikom tehničkom sistemu od interesa za odbranu zemlje, ne može se smatrati borcem, u skladu sa Zakonom, jer nije izvršavalo vojne i druge dužnosti u ratnoj jedinici, već radnu obavezu na radnom mestu.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 1.2.2012.

RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: EVIDENTIRANJE PREKO FISKALNE KASE PROMETA USLUGA IZNAJMLJIVANJA PREDMETA ZA LIČNU UPOTREBU I UPOTREBU U DOMAĆINSTVU - Zakon o fiskalnim kasama: član 3
  • Ministarstvo finansija: OPOREZIVANJE PRIHODA KOJE NEREZIDENTNO PRAVNO LICE OSTVARI DAVANJEM U ZAKUP NEPOKRETNOSTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 40
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OPOREZIVANJE POREZOM PO ODBITKU KONSULTANTSKIH (INŽENJERSKIH) USLUGA KOJE NEREZIDENTNO PRAVNO LICE PRUŽA REZIDENTU - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 40
Aktuelna sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Beogradu: NEDOSTATAK U POGLEDU OBAVEZNOG SADRŽAJA ODGOVORA NA TUŽBU - Zakon o parničnom postupku: čl. 100, 103 i 285
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEDOSTAVLJANJE IZJAŠNJENJA VEŠTAKA STRANCI O NJENOJ PRIMEDBI NA NALAZ I MIŠLJENJE - Zakon o parničnom postupku: član 257 stav 2 i član 361 stav 2 tačka 7)
  • Apelacioni sud u Beogradu: NEVEZANOST SUDA PRAVNIM OSNOVOM TUŽBENOG ZAHTEVA - Zakon o parničnom postupku: član 187 stav 4
  • Apelacioni sud u Beogradu: ODLUČIVANJE U SPOROVIMA IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA ODNOSNO PRIVREDNIH SUBJEKATA I DRUGIH PRAVNIH LICA U OBAVLJANJU PRIVREDNE DELATNOSTI - Zakon o uređenju sudova: član 25 stav 1 tačka 1)
  • Apelacioni sud u Beogradu: ODLUČIVANJE U SPORU ZA NAKNADU NEMATERIJALNE ŠTETE NASTALE IZNOŠENJEM NEISTINITIH TVRDNJI OBJAVLJENIH U DNEVNOM LISTU - Zakon o uređenju sudova: član 22 stav 2
  • Apelacioni sud u Beogradu: OSIROMAŠENJE POKLONODAVCA KAO OKOLNOST OD ZNAČAJA ZA RASKID UGOVORA O POKLONU - Građanski zakonik za Kraljevinu Srbiju: paragraf 567
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 1 - Zakon o privrednim prestupima: član 107
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 2 - Zakon o privrednim prestupima: čl. 105 i 107
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 3 - Zakon o privrednim prestupima: čl. 8 i 11
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 4 - Zakon o privrednim prestupima: član 2 stav 2
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 5 - Zakon o privrednim prestupima: član 107
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 6 - Zakonik o krivičnom postupku: član 197
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 7 - Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima: član 83
  • Privredni apelacioni sud: PRIVREDNI PRESTUPI - PROCESNO PRAVO - Pitanje br. 8 - Zakonik o krivičnom postupku: član 570
  • Ustavni sud: USVAJANJE ZAHTEVA ZA IZVRŠENJE ODLUKE USTAVNOG SUDA KOJOM JE UTVRĐENA NEUSTAVNOST ODREDBI ZAKONA O BLANKO OSTAVKAMA I OTKLANJANJE POSLEDICA NASTALIH PRIMENOM ODREDABA ČLANA 47. ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA ZA KOJE JE UTVRĐENO DA NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM IZMENOM AKTA O PRESTANKU MANDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA - Zakon o Ustavnom sudu: čl. 61, 62 i 104
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 3.2.2012 GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Hula Agrar" d.o.o.

20298219

27. St. broj 3453/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2660

 

I Privredni sud u Beogradu, je rešenjem 27. St. broj 3453/11 od 16. januara 2012. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Hula Agrar" d.o.o. Beograd, Stevana Brakusa 4, matični broj 20298219, PIB 105034668.
II Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost plaćanja u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
III Za stečajnog upravnika imenuje se Ana Matić Alimpijević iz Beograda, Resavska 26a.
IV Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 27. februar 2012. godine u 11,00 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 236.
V Ispitno ročište određuje se za 11. jun 2012. godine u 11,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 236.
VI Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana, od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Beogradu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VII Ovaj oglas objavljen je na oglasnoj tabli suda dana 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Preduzeće "Inos nemetali"

 

12. St. broj 39/2010

 

 

 

Pozivaju se poverioci Preduzeća "Inos nemetali" u stečaju iz Beograda, Kirovljeva 12, da prisustvuju ročištu za glavnu deobu koje je određeno za 24. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 133.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzećem za trgovinu i ugostiteljstvo "Legis" d.o.o.

 

9-St. 227/10

 

 

 

Privredni sud u Beogradu u postupku stečaja nad Preduzećem za trgovinu i ugostiteljstvo "Legis" d.o.o., iz Beograda, u stečaju, Kralja Petra 13-15, na raspravi po prijemu obaveštenja stečajnog upravnika o nepostupanju po Planu reorganizacije, održanoj dana 12. januara 2012. godine, doneo je sledeći oglas.
Obustavlja se sprovođenje Plana reorganizacije nad stečajnim dužnikom preduzećem za trgovinu i ugostiteljstvo "Legis" d.o.o., iz Beograda, u stečaju, Kralja Petra 13-15.
Postupak stečaja nad preduzećem za trgovinu i ugostiteljstvo "Legis" d.o.o., iz Beograda, u stečaju, Kralja Petra 13-15, nastavlja se bankrotstvom stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Društveno preduzeće za promet roba i usluga "Riotrejd"

07764189

27. St. broj 3455/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2501

 

I Privredni sud u Beogradu, je rešenjem 27. St. broj 3455/2011 od 26. decembra 2011. godine, zaključio postupak stečaja bez odlaganja nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće za promet roba i usluga "Riotrejd", Beograd, Palmotićeva 22/1, matični broj 07764189, PIB 101824294.
II Otkazuje se ispitno ročište za stečajnog dužnika Društveno preduzeće za promet i roba i usluga "Riotrejd", Beograd, Palmotićeva 22/1 određeno za 9. april 2012. godine, u 11,30 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 236.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Turističko društvo "Delfin Travel" d.o.o.

17266764

St. broj 532/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=1977

 

Privredni sud u Valjevu, u postupku stečaja nad Turističkim društvom "Delfin Travel" d.o.o. u stečaju Šabac, Cara Dušana 48, 18. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Turističkim društvom "Delfin Travel" d.o.o. u stečaju Šabac, Cara Dušana 48, matični broj 17266764, PIB 100126654, zakazuje se za 21. februara 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, na koje se pozivaju stečajni upravnik i stečajni poverioci.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "ORME" doo

 

St. broj 564/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevu postupku stečaja nad Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "ORME" doo Šabac, doneo je dana 24. januara 2012. godine
REŠENJE:
Završno ročište u postupku stečaja nad preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge "ORME" doo Šabac, zakazuje se za 24. februar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, Karađorđeva 48-a, prvi sprat soba broj 6, pa ovo rešenje poveriocima i stečajnom upravniku ima služiti umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

ZZ "Medvednik"

17369318

St. br. 365/10

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=629

 

Privredni sud u Valjevu, u postupku stečaja nad ZZ "Medvednik" u stečaju iz Valjeva, Bobovske bare b.b., doneo je dana 30. juna 2011. godine, sledeće rešenje.
Zaključuje se postupak stečaja nad ZZ "Medvednik" u stečaju iz Valjeva, Bobovske bare bb, matični broj 17369318, PIB 101492844.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

"Mašinoservis" a.d.

 

St. broj 1/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=1515

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/MASINOSERVIS.shtml/seo=/companyid=554

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u postupku stečaja nad "Mašinoservis" a.d. u stečaju, Valjevo, Donja Grabovica b.b., doneo je dana 25. januara 2012. godine, sledeće
REŠENJE
U stečajnom postupku nad "Mašinoservis" a.d. u stečaju, Valjevo, Donja Grabovica bb, određuje se završno ročište za 28. februar 2012. godine sa početkom u 13,30 časova u sudnici broj 6. ovog suda.
Ovo rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

AD "Mlinpek"

 

2. St. broj 26/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/MLINPEK.shtml/seo=/companyid=764

Privredni sud u Zaječaru, i to predsednik stečajnog veća sudija Milena Stevanović u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom AD "Mlinpek" u stečaju Knjaževac, doneo je dana 20. januara 2012. godine
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište kod stečajnog dužnika AD "Mlinpek" u stečaju iz Knjaževca, za 28. februara 2012. godine u 12,00 časova u prostorijama Privrednog suda u Zaječaru, u sudnici broj 4, radi raspravljanja o dopunskom završnom računu stečajnog upravnika, po sprovedenoj raspodeli pronađene imovine stečajnog dužnika posle zaključenja stečajnog postupka.
Pozivaju se poverioci i sva zainteresovana lica da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Društveno preduzeće "Polet comerc export-import"

17113674

2. St. broj 659/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2680

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/POLET+KOMERC.shtml/seo=/companyid=9440

Privredni sud u u Kragujevcu, i to stečajni sudija Tatjana Todorović, obaveštava da je u postupku stečaja, odlučujući o predlogu poverenika likvidacionog upravnika Agencije za privatizaciju, Milosavljević Zorana iz Aleksinca, za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Društveno preduzeće "Polet comerc export-import" Paraćin, Knjaza Miloša 2A, u likvidaciji, matični broj 17113674, PIB 100941743, na ročištu dana 20. januara 2012. godine doneo rešenje kojim se usvaja predlog likvidacionog upravnika kao predlagača podnet 26. decembra 2011. godine pa se otvara stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društveno preduzeće "Polet comerc export-import" Paraćin, Knjaza Miloša 2A, u likvidaciji, matični broj 17113674, PIB 100941743. Stečajni razlog je prezaduženost iz člana 11. stav 2 tačka 3. i stav 5. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika određuje se Agencija za privatizaciju RS, Beograd, ulica Terazije 23.
Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", s tim što će prijave podnete po proteku roka od 120 dana biti odbačene kao neblagovremene. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 20. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova i održaće se u Privrednom sudu u Kragujevcu, sudnica broj 537/V, za kada se saziva i Sednica Skupštine poverilaca, koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.
Ispitno ročište zakazuje se za 14. maj 2012. godine sa početkom u 10,30 časova i održaće se u Privrednom sudu u Kragujevcu, sudnica broj 537/V.
Oglas o pokretanju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Suda sa datumom 20. januar 2012. godine i biće objavljen u "Službenom glasniku RS" i u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i promet elemenata od plastike "Alfa Plast"

17122657

2. St. broj 552/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2275

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Tatjana Todorović, obaveštava da je u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i promet elemenata od plastike "Alfa Plast", Kragujevac, Milivoja Bankovića bb, Matični broj: 17122657, PIB: 101573306, 04. januara 2012. godine doneo rešenje, kojim se otkazuje ispitno ročište, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i promet elemenata od plastike "Alfa Plast", Kragujevac, koje je rešenjem o otvaranju stečajnog postupka 2. St. broj 552/2011 od 13. oktobra 2010. godine bilo zakazano za 16. februar 2012. godine, sa početkom u 10,30 časova i zakazuje se ispitno ročište za 20. februar 2012. godine, sa početkom u 10,30 časova, koje će se održati u sudnici 537/V, Privrednog suda u Kragujevcu, Trg slobode 3.
Pozivaju se poverioci i stečajni upravnik da prisustvuju ročištu.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"NS - Truk" d.o.o., Eksport Import

 

St. broj 43/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=1623

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. 43/2011 od 26. decembra 2011. godine, usvojen je Završni izveštaj stečajnog upravnika Dragana 15. decembra 2011. godine. Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "NS - Truk" d.o.o., Eksport Import Kragujevac, Drača. Nalaže se Agenciji za privredne registre Beograd, da po pravnosnažnosti ovog rešenja izvrši upis brisanja gore označenog privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Ovo rešenje će se objaviti isticanjem na oglasnoj tabli suda dana 26. decembra 2011. godine. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana, od dana prijema (objave) rešenja, i to preko ovog suda, a za Privredni apelacioni sud Beograd, u dovoljnom broju primeraka.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Pobeda negi poljoprivreda" a.d., za proizvodnju, preradu, kooperaciju i promet

 

St. broj 26/2010

 

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce i stečajnog upravnika da će se dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Pobeda negi poljoprivreda" a.d., za proizvodnju, preradu, kooperaciju i promet Dragocvet, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 3 St. broj 26/2010, održati dana 13. februara 2012. godine, u 10,30 časova u Privrednom sudu, u Kragujevcu, u sudnici broj 535.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"Hrana Produkt" d.o.o.

06440223

3. St. broj 95/2011

 

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava stečajne poverioce da će se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Hrana Produkt" d.o.o., Jagodina, Maksima Gorkog 13, matični broj 06440223, PIB-102136546, koji se u ovom sudu vodi pod brojem 3. St. 95/2011 održati 28. februara 2012. godine u 11,00 časova u prostorijama ovog suda, sudnica broj 535. Na ročištu će se raspravljati o završnom računu stečajnog upravnika, konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova, podnetim prigovorima na završni račun ili zahtevima za isplatu nagrada i naknada i drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za živinarsku i mesnu proizvodnju "Agroživ-Jagodina"

 

1 St. 853/2010

 

 

 

Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Branislav Jovović, obaveštava stečajne poverioce i stečajnog upravnika da će se dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću za živinarsku i mesnu proizvodnju "Agroživ-Jagodina" Jagodina, Kneza Milete b.b., koji se u ovom sudu vodi pod brojem 1. St. 853/2010, održati 17. februara 2012. godine u 11,00 časova, u Privrednom sudu u Kragujevcu, sudnica 533/V.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Lola progres" a.d.

 

Posl. broj 2. St 39/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=1174

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/LOLA+PROGRES.shtml/seo=/companyid=6490

Obaveštavaju se poverioci stečajnog dužnika "Lola progres" a.d. u stečaju, iz Raške, Savatija Miloševića 18 - 24, da će se dopunsko ispitno ročište održati 28. februara 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

"Talija" d.o.o.

17228790

2. St. broj 48/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2661

 

Rešenjem Privrednog suda Kraljevo St. broj 48/2011 od 17. januara 2012. godine, pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Talija" d.o.o., iz Kraljeva, Branka Ćopića 2J, mat. br. 17228790, PIB 101255364.
Za stečajnog upravnika određuje se Đurović Radovan dipl. ecc. iz Kraljeva, Heroja Maričića 107, telefon br. 063-627-182.
Pozivaju se svi poverioci preduzeća u stečaju da prijave svoja potraživanja podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlučna prava da podnesu zahtev stečajnom upravniku da im se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.
Pozivaju se poverioci koji imaju obezbeđena potraživanja (razlučni poverioci) da prijave svoja razlučna prava i u prijavi naznače deo imovine stečajnog dužnika na koji se odnosi njihov zahtev, kao i iznos do kojeg njihova potraživanja, po predviđanju neće biti pokrivena tim razlučnim pravom.
Pozivaju se dužnici preduzeća u stečaju da bez odlaganja izmire svoje obaveze.
Ročište za ispitivanja osnovanosti potraživanja (ispitno ročište) zakazuje se za 7. maj 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, sudnica 12, a poverilačko ročište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskog izveštaja, zakazuje se za 5. mart 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova.
Rešenje o otvaranju stečajnog postupka istaknuto je na oglasnoj tabli ovog suda 19. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

DP "Prevoz"

 

3. St. broj 336/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2047

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/PREVOZ.shtml/seo=/companyid=4266

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaj nad stečajnim dužnikom DP "Prevoz" u stečaju Niš, Milojka Lešjanina 76, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd, preko poverenika Milana Dinića, dana 16. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja podnetih prijava potraživanja.
Ročište će se održati dana 21. februara 2012. godine u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

Domotehnika d.o.o.

17374648

Posl. 1. St. broj 999/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2425

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku stečaja nad dužnikom Domotehnika d.o.o. Novi Sad u stečaju, ul. Miše Dimitrijevića br. 3, MB: 17374648, PIB: 101951990, po zahtevu za sprovođenje stečajnog postupka predlagača Societe Generale banka Srbija AD Beograd, ul. Bulevar Zorana Đinđića br. 50 a/b, Novi Beograd, MB: 07552335, PIB: 10000303 dana 18. januara 2012. g. donosi rešenje. Usvaja se završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika prema predlogu stečajnog upravnika od 18. januara 2012. godine.
Konačna nagrada stečajnog upravnika utvrđuje se u iznosu od 90.000,00 dinara, a naknada troškova stečajnog upravnika utvrđuje se u konačnom iznosu od 20.000,00 dinara. Isplata nagrade i naknade troškova stečajnog upravnika do visine raspoloživih sredstava izvršiće se stečajnom upravniku nakon što budu isplaćeni preostali troškovi, vezani za zaključenje stečaja. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Domotehnika d.o.o. Novi Sad u stečaju, ul. Miše Dimitrijevića br. 3, MB: 17374648, PIB: 101951990 - se zaključuje.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

DOO "Veltours"

08425469

5. St. broj 397/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2663

 

Privredni sud u Pančevu, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika DOO "Veltours" iz Bele Crkve Jezerska bb, matični broj 08425469, PIB 100865607, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 397/2011 od 12. januara 2012. godine, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje jer je potpuno obustavio sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine i ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana njihove dospelosti.
Za stečajnog upravnika imenuje se Ćuk Milorad iz Banatskog Karlovca, Kneza Miloša 35.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 24. aprila 2012. godine u 9,00 časova, sala 125, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Prvo poverilačko ročište održaće se 21. februara 2012. godine u 9,00 časova, u sali 125, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Ukoliko se prva skupština poverilaca ne održi do prvog poverilačkog ročišta ista se saziva za 21. februar 2012. godine u 9,00 časova kada se održava prvo poverilačko ročište, na kojoj sednici će se izvršiti izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca. Na sednicu skupštine se pozivaju svi stečajni poverioci i razlučni poverioci do visine potraživanja za koju učine verovatnim da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, objavljen je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Pančevu, 12. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

"Wlaina modern living" d.o.o.

20502193

3. St. broj 382/2011

 

 

 

Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad "Wlaina modern living" d.o.o. iz Kučeva - Turija, mat. broj 20502193, pib br. 10597382, koga zastupa Aleksandar Radivojević advokat iz Beograda, pokrenut rešenjem broj St. 382/2011 od 1. decembra 2011. godine, doneo je dana 26. decembra 2011. godine rešenje. Stavlja se van snage rešenje ovog suda broj St. 382/2011 od 1. decembra 2011. godine, u stavu 2. izreke, kojima je za stečajnog upravnika imenovan Miroslav Stojimirović iz Požarevca, Lole Ribara 2/3. Za stečajnog upravnika imenuje se Rajko Pantić iz Smedereva, Ustanička 14. U preostalom delu rešenje ovog suda broj St. 382/2011 od 1. decembra 2011. godine ostaje na snazi.

PRIVREDNI SUD U SOMBORU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

DOO Tri Lava

08463778

Posl. broj 3. St. 202/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2662

 

Privredni sud u Somboru je doneo Rešenje broj St. 202/2011 od 23. januara 2012. godine kojim se usvaja predlog poverilaca Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b i Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad, Braća Ribnikara 4 - 6 od 5. januara 2012. godine za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom DOO Tri Lava Sombor, Centrala 54. otvara se postupak stečaja nad dužnikom DOO Tri Lava Sombor, Centrala 54, MB 08463778, PIB 101840624, zbog stečajnog razloga trajna nesposobnost plaćanja. Za stečajnog upravnika imenuje se Predrag Ljubović, Sombor, Vase Pelagića 19 (broj licence 155-0021). Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja sudu podneskom u dva primerka sa priloženim dokazima, u skladu sa članom 111 Zakona o stečaju, a pod teretom odbačaja prijave kao neblagovremene ukoliko bude podneta po proteku roka od 120 dana računajući od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS". Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze bez odlaganja prema stečajnoj masi. Nalaže se Agenciji za registar privrednih subjekata da izvrši upis rešenja o pokretanju stečajnog postupka nad dužnikom u odgovarajući registar. Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, sudnica 1 Privrednog suda u Somboru, Venac Vojvode Živojina Mišića 23. Ispitno ročište zakazuje se za 26. april 2012. godine sa početkom u 13,00 časova, sudnica 1 Privrednog suda u Somboru, Venac Vojvode Živojina Mišića 23. Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka teku od dana isticanja oglasa o pokretanju postupka na oglasnu tablu suda danom donošenja ovog rešenja 23. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

"Grafit"

08219753

St. 314/2011

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=2259

 

Privredni sud u Subotici je 20. januara 2012. godine rešenjem St. 314/2011 u postupku stečaja nad "Grafit" Palić, Creska 20 - matični broj 08219753 zakazao održavanje završnog ročišta za 23. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova, u prostorijama Privrednog suda u Subotici - sala 168/2.
Objavljivanjem oglasa na oglasnoj tabli Suda i u "Službenom glasniku RS", smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u skladu sa projekcijom potrebnih troškova stečajnog upravnika - uplate na depozit Suda iznos od 150.000,00 dinara, radi ev. daljnjeg sprovođenja stečajnog postupka primenom odredbi člana 13. stav 4. Zakona o stečaju.
Ukoliko do dana održavanja Završnog ročišta niko od poverilaca ne predujmi naznačeni iznos troškova - postupak stečaja nad dužnikom "Grafit" Palić, Cerska 20 - matični broj 08219753 zaključiće se primenom odredbi člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

Zemljoradnička zadruga za proizvodnju, preradu i promet poljoprivrednih proizvoda "Zadrugar",

07167229

2. St. broj 1/2012

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. broj 1/2012 od 5. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga za proizvodnju, preradu i promet poljoprivrednih proizvoda "Zadrugar", Čačak, Železnička kolonija 4, MB 07167229, PIB 100893811 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli Suda.
Stečajni upravnik je Milić Nešković, iz Ivanjice, kontakt-telefon 063/285-617.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. broj 1/2012, na adresu Cara Dušana 6, Čačak. Prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 28. februar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 10,30 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
Ispitno ročište zakazano je za 9. jul 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 10,30 časova.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

GP "Graditelj"

 

3. St. broj 26/2010

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/
90/GRADITELJ+AD.shtml/seo=/companyid=10846

http://alsu.gov.rs/bap/code/
navigate.jsp?Id=87&case_id=113

 

Privredni sud u Čačku u postupku stečaja nad dužnikom GP "Graditelj" u stečaju Ivanjica, rešenjem St. broj 26/2010 od 20. decembra 2011. godine, odredio je dopunsko ispitno ročište za 2. februar 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u ovom sudu soba broj 3, s tim što se oglašavanjem ovog rešenja smatra da su svi poverioci stečajnog dužnika uredno pozvani.

Izvor: Redakcija, 7.2.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.