Aktuelne vesti na dan 7. maj 2012

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:

Pogledajte ostale vesti na dan 7. maj 2012

Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 42 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 44 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 20 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 19 / MAJ >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 46 OD 4.5. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:

ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Odlukom Ustavnog suda, od 19. aprila 2012. godine utvrđeno je da Zaključak vlade od 17. februara 2010. godine, kada je doneta odluka da se za oko 100.000 zaposlenih, koji su mahom radili u državnim firmama, poveže staž, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom

Odluka vlade Srbije, da umesto poslodavaca koji svojim radnicima nisu uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje 2010. godine poveže staž, osporena je ovih dana na Ustavnom sudu, jer je utvrđeno da je ovakav zaključak vlade protivustavan, potvrđeno je juče "Politici" u ovom sudu.

Odlukom Ustavnog suda, od 19. aprila 2012. utvrđeno je da zaključak vlade od 17. februara 2010. kada je doneta odluka da se za oko 100.000 zaposlenih, koji su mahom radili u državnim firmama, poveže staž, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud je, između ostalog, utvrdio da je vlada, donošenjem sporenog zaključka prekoračila granice svoje Ustavom utvrđene nadležnosti, objašnjavaju u ovom sudu.

Upitan kakve bi posledice posle ovakve odluke suda mogli imati zaposleni kojima je država povezala staž, ali i penzioneri, koji su po tom osnovu stekli uslove za penzionisanje, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike kaže za "Politiku" da se odluka Ustavnog suda poštuje, ali da će i pored toga sve ostati kako jeste. Odnosno, zaposlenima i novopečenim penzionerima neće biti oduzeta već stečena prava.

- Staž je za oko 100.000 zaposlenih u 331 preduzeću povezan pre dve godine, odmah pošto je usvojena odluke vlade da se radnicima koji su zaposleni u firmama u većinskom državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku privatizacije ili pripreme za prodaju, u radnu knjižicu upišu propuštene godine - objašnjava Ljajić.

Novac je, u međuvremenu, kaže on, uplaćen penzijskom fondu koji je staž povezao, a oni kojima su upravo ove godine radnog staža bile neophodne da se penzionišu, počeli su da primaju i svoje prinadležnosti. Imajući sve to u vidu, nema govora da bi ovakva odluka sada bila poništena, a od penzijskog fonda traženo da taj uplaćeni novac vrati.

On rešenje vidi u donošenju nekog podzakonskog akta ili uredbe kojom bi se ovo pitanje rešilo, a da se pri tom poštuju Ustav i zakon.

- Radnici kojima je država povezala staž kolateralna su šteta svojih nesavesnih poslodavaca i zbog toga ne mogu biti krivi. Treba kazniti nemarne poslodavce koji su ljude ostavili bez uplaćenih doprinosa, a ne vladu i PIO fond koji su izdvojili novac za uplatu doprinosa - kategoričan je Ljajić.

Kako se saznaje za ove potrebe vlada je izdvojila oko 25,5 milijardi dinara.

Pretpostavljajući da će odluka Ustavnog suda najviše interesovati one koji su po osnovu povezanog staža već ostvarili pravo na penziju, postavlja se pitanje ko može osporavati pravosnažna rešenja o povezivanju staža, ali i naknadno doneta rešenja o penzionisanju?

Borko Stojanović, advokat koji se bavi pitanjem penzija i povezivanja staža, kaže da bi to mogli biti sami osiguranici, odnosno penzioneri, što je teško zamislivo. Na drugom mestu to bi mogao biti PIO fond. Da li će ga iskoristiti ostaje da se vidi. Činjenica da je Fond već primio uplate u matičnu evidenciju. Ali ako sve ovo ospori Fond mora da vrati pare, kaže Stojanović.

On zato, imajući u vidu da se radi o velikom broju osiguranika i ne malim parama, savetuje osiguranike da budu strpljivi. Ukoliko je od dana dostavljanja rešenja o povezivanju staža do objavljivanja odluke suda u Službenom glasniku proteklo više od dve godine, nemaju razloga za brigu, jednako kao i za slučaj ako je ovo vreme proteklo od podnošenja inicijative za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom.

Ovakva odluka suda povlači dvojake posledice.

- Prvu, po kojoj neustavni vladin zaključak prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u Službenom glasniku, što znači da se on ne može primenjivati na kasnije slučajeve, nastale pre dana objavljivanja, ukoliko do tog dana nisu pravosnažno rešeni - objašnjava ovaj advokat.

Druga posledica odnosi se na slučajeve u kojima je već doneto rešenje o povezivanju staža i koje je postalo pravosnažno. U tom slučaju, svako kome je ovakvim rešenjem povređeno pravo može tražiti izmenu. Takav predlog može da se podnese u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, uz bitan uslov da od dostavljanja rešenja o povezivanju staža nije proteklo više od dve godine.

Jasna Petrović
Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 4.5.2012.

ZAKAZANA SKUPŠTINA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE 26. maj 2012. godine u 12:00 časova

Nakon sednice Upravnog odbora Društva sudija Srbije održane 23. aprila 2012. godine, donosi se odluka o sazivanju Skupštine Društva sudija Srbije za subotu, 26. maj 2012. godine u 12:00 časova u amfiteatru II Pravnog fakulteta u Beogradu i predlaže se sledeći Dnevni red:

1.Prethodni postupak (izbor radnih tela, utvrđivanje uslova za rad Skupštine, usvajanje dnevnog reda)
2.Usvajanje Izmena i dopuna Statuta Društva sudija Srbije i izbori u skladu sa usvojenim Statutom
3.Izveštaji o radu organa Društva sudija Srbije
4.Usvajanje plana aktivnosti Društva sudija Srbije
5.Razno

Ujedno se obaveštavate o sledećem:

 •Saglasno zaključcima sa Skupštine od 19.2.2011. godine, pripremljen je Nacrt izmena i dopuna Statuta koji je na elektronskoj stranici Društva sudija: www.sudije.org.rs
•Pisane primedbe i predloge u vezi sa nacrtom Statuta svaki član možete dostaviti do 15. maja 2012. godine na elektronsku adresu jaserbia@sbb.rs, na faks: 011 344 35 05 ili na adresu: Beograd, Alekse Nenadovića 24/1.
•Prema Statutu Društva sudija, svi članovi Društva sudija, učestvuju u radu Skupštine lično, ili preko člana - punomoćnika.
•Ukoliko niste u mogućnosti da Skupštini prisustvujete lično, potrebno je da popunite punomoćje, koje ne zahteva overu, kojim ovlašćujete određenog člana Društva sudija za predstavljanje na Skupštini i za glasanje o novom Statutu i o ostalim tačkama dnevnog reda. Punomoćje je priloženo uz ovaj dopis, a dostupno je i na elektronskoj stranici: www.sudije.rs. Iako se punomoćje može dostaviti i na dan održavanja Skupštine, radi lakšeg evidentiranja i bržeg rada na sednici, molimo Vas da punomoćje dostavite do 22. maja 2012. godine.
•Ovaj dopis, kao i obaveštenje na internet stranici Društva sudija služiće članovima Društva sudija Srbije kao poziv za Skupštinu.
•U slučaju promene mesta održavanja Skupštine, svi članovi će biti pravovremeno obavešteni putem mejling lista i veb sajta Društva sudija Srbije
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević

Ovde možete preuzeti Nacrt izmena i dopuna Statuta Društva sudija Srbije kao i Punomoćje i Odluku o sazivanju Skupštine http://www.sudije.rs/sr/aktuelnosti/vesti/zakazana-skupstina-drustva-sudija-srbije (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 6.5.2012.

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Student mora da diplomira najkasnije za osam godina, ako je na četvorogodišnjim, ili za deset na petogodišnjim studijama

Mnogi studenti na fakultetu provedu i celu deceniju, iako je zakon odavno ukinuo tu mogućnost. Broj "večitih" je prepolovljen poslednjih pet godina, ali i dalje se svaki peti akademac Univerziteta u Beogradu može nazvati "večitim studentom". Oni koji studiraju po "bolonji", u proseku, diplomu dobiju posle sedam godina. A tek svaki deseti završi u roku.

Prvobitno im je ostavljen rok do oktobra 2011. godine da diplomiraju, pa je onda pomeren na 2014. godinu. Mada, po svemu sudeći, i tada će biti produžen.

- Zakon kaže da student mora da diplomira najkasnije za osam godina, ako je na četvorogodišnjim, ili za deset na petogodišnjim studijama - objašnjava za "Novosti" prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Važno je, objašnjava ona, da studenti budu aktivni, da obnove godinu i daju ispite. Profesorka Bokan objašnjava da će uskoro biti gotova i nova analiza efikasnosti studiranja. Kada je poslednji put rađena analiza, ispostavilo se da je trećina generacije koja je indeks dobila 2006. godine - odustala od studija.

Bunili se, sad dobro prolaze na Geografskom fakultetu, na kom je više od 900 apsolvenata od diplome delio ispit samo jedne profesorke, situacija se poboljšala. - Ova godina nam je najbolja po prolaznosti. Studenti su se bunili, problem smo rešili i sada na smeru za turizmologe čak 40 odsto studenata završi u roku. U proseku, na celom fakultetu na vreme diplomira svaki peti - kaže prof. dr Miroljub Milinčić, dekan Geografskog fakulteta.

Na svakom fakultetu postoji po nekoliko predmeta koji su takozvana uska grla i koji akademce najčešće dele od diplome. - U toku su analize da li su naši studenti preopterećeni, da li moraju da uče više od kolega iz inostranstva - kaže prof. Bokan. - Oko deset odsto predmeta su ta uska grla za studente. Ne očekujem da nova istraživanja daju epohalne rezultate, ali mislim da će, ipak, biti za nijansu bolji od prethodne godine.

A da na efikasnost studiranja ne utiče samo to koliko su ispiti teški, a studenti naučili gradivo, potvrdio nam je prof. dr Velimir Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine. On kaže da je javna tajna da svi fakulteti održavaju svake godine ujednačen broj studenata kako profesorima ne bi bile smanjene plate.

- Dok imamo 750 budžetskih studenata, primamo uobičajene plate. Kada bi taj broj pao i Ministarstvo prosvete bi smanjilo izdvajanja za plate - kaže prof. dr Stojić. - Baš zato je kriterijum u septembarskom i oktobarskom roku niži nego u ostalim rokovima. Zato smatram da je finansiranje zarada profesora po broju studenata potpuno pogrešno, jer utiče na smanjenje kvaliteta studija i kadrova koji diplomiraju.

Stojić objašnjava i da je nekada od 300 brucoša u drugu godinu prelazilo 50, a sada od 150 drugu upiše po 80 ili 90 studenata. Na veterini, kaže, svaki deseti diplomira u roku, a prosečna dužina studiranja je nešto iznad sedam godina.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 6.5.2012.

RADNA VERZIJA ZAKONA O PRAVOBRANILAŠTVU

Zakon o pravobranilaštvu-radna verzija Preuzmi dokument: http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/zakon-o-pravobranilastvu.html (ONLINE) Obrazloženje zakona Preuzmi dokument: http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/zakon-o-pravobranilastvu.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 6.5.2012.

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Agencija za restituciju donela je delimično rešenje kojim je naslednicima vraćen deo imovine u zgradi u centru Novog Sada

Agencija za restituciju donela je delimično rešenje kojim je naslednicima pokojnog Nikole Tanurdžića vraćen deo imovine u zgradi u centru Novog Sada, poznatoj kao "Tanurdžićeva palata", saopšteno je iz Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine. Precizirano je da je naslednicima vraćeno devet lokala u Ulici Modene 1-3, a ukupno ima 11 naslednika te imovine.

U Mreži za restituciju ocenjuju da je to rešenje od velikog značaja kada je reč o problemu vraćanja imovine, ali da bi na red trebalo da dođu i komplikovaniji slučajevi, za koje su vezane i neke kriminalne radnje

- Daćemo svaku vrstu podrške Agenciji za restituciji i svim državnim organima, kao i novoj vladi, da se što pre uhvate u koštac sa složenijim predmetima, a to su zapravo predmeti koji u osnovi sadrže kriminalne radnje sprovođene zahvaljujući pojedinim predstavnicima vlasti. Konkretno, kada govorimo o Novom Sadu, biće od izuzetnog značaja kada će i da li će brzo biti vraćen deo hotela "Putnik" koji je takođe državna svojina i predstavlja sastavni deo "Tanurdžićeve palate", a privatizovan je - kaže za "Dnevnik" prvi čovek Mreže za restituciju Mile Antić. - Takođe, pitanje je šta će biti s hotelom "Vojvodina" i drugim objektima. Bez obzira na to što su tu prolazile razne privatizacije, znamo da one nisu mogle obuhvatiti i državnu svojinu već samo društvenu. A ako je nezakonito upisana društvena svojina umesto državne, to je još veći kriminal nekoga u vlasti i zato će to biti pravi test da li će restitucija biti sprovedena na pravi način.

Inače, vraćanje dela "Tanurdžićeve palate" vlasnicima je po ovom Zakonu o restituciji sam početak. Antić napominje da bi Agencija za raestituciju trebalo da nastavi stopama Direkcije za restituciju, što znači da se postavi prema ovom pitanju prevashodno kao pitanju vraćanja imovine u javnoj svojini koja je "danas nesporno pod kontrolom političkih partija".

- U svakom slučaju, od velikog je značaja vraćanje te imovine porodicama, onima koji su je stvarali. Naročito pozdravljamo rešenja gde se imovina vraća ljudima koji su je imali malo. Najviše zahteva za povraćaj jeste predato u Beogradu i Novom Sadu, ali očekujemo da takvih primera bude sve više u celoj Srbiji. Međutim, ključni izazovi ostaju, a oni su nesprovodovi i nemogući bez izmena postojećih zakona. Na to nas je upozorila i Evropska komisija, kao i Evropski parlament - kaže Antić, objašnjavajući da je neophodno usklađivanje zakona o restituciji, o javnoj svojini i o planiranju i izgradnji, i to što pre.

- Moći ćemo da kažemo da je restitucija krenula baš u dobrom pravcu onda kada krene vraćanje zemljišta jer se ono zapravo potražuje u više od 97 odsto slučajeva - rekao je naš sagovornik.

Ukazano je na to da se donetim rešenjem ne dira, niti će se dirati, u ranije stečena prava građana koji su otkupili društvene stanove u "Tanurdžićevoj palati".

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 4.5.2012.

ZAKON O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE: Izvršen prenos besplatnih akcija Telekoma

Na osnovu zaključka Vlade Srbije, Centralni registar hartija od vrednosti je izvršio prenos besplatnih akcija Telekoma Srbija, saopšteno je iz Vlade.
Od ukupno jedne milijarde akcija Telekoma, 6,94 odsto akcija dobili su zaposleni i bivši zaposleni te kompanije, a građani 15 odsto.

Početna cena jedne akcije na berzi biće 2,27 evra, a svaki građanin će dobiti po 31 akciju Telekoma Srbija, navodi se u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 4.5.2012.

NOVI PRAVILNIK O PODELI MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA I TEHNIČKIM USLOVIMA ZA VOZILA U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA STUPIO NA SNAGU 4.5.2012. GODINE

Nova vozila, koja se registruju prvi put moraće da imaju naslone za glavu i pojaseve na svim sedištima, kao i ABS kočioni sistem. Ovo je propisano novim odredbama Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 40/2012 - prim . red.) koji je stupio na snagu. Pored toga, vozači u Srbiji moraće da poštuju i pravila, koja se odnose na kvalitet dečjih sedišta, zatamnjena stakla, poziciju volana na desnoj strani i upotrebu zimskih guma.

Prema novim odredbama Pravilnika o tehničkim uslovima za vozila, dečja sedišta moraju da imaju odgovarajući atest, koji se prepoznaje po oznaci ECER 44/04. Ova sedišta moraju da budu pravilno postavljena i da imaju potvrdu da zadovoljavaju standarde kvaliteta i čvrstoće. Takođe, moraju da budu prilagođena odgovarajućem uzrastu deteta.

Prednja stakla vozila, prema novoj odredbi pravilnika, neće smeti da budu zatamnjena. Bočna stakla mogu da budu do 30 odsto, dok vetrobranska i zadnje staklo mogu da budu zatamnjeni do 100 odsto. Pravilo ne važi za vozila državnih organa. Vozači procenat zatamnjenosti stakala mogu da provere u institucijama ovlašćenim za izdavanje atesta, kao što su Centar za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije i Mašinski fakultet.

Za upotrebu neodgovarajućih dečjih sedišta i korišćenje vozila koja imaju neodgovarajući stepen zatamnjenih stakala predviđene su kazne od 15.000 do 30.000 dinara i šest kaznenih poena.

Vozila sa volanom na desnoj strani uvezena i kupljena posle 30. juna ove godine neće moći da se registruju. Preciznije, vlasnici registrovanih vozila sa volanom na desnoj strani i oni koji će to učiniti do 30. juna ove godine ne moraju, prema novom pravilniku, da menjaju poziciju volana. Svi ostali, dakle oni koji posle ovog datuma uvezu i kupe vozilo sa volanom na desnoj strani, pre registracije moraće da promene njegovu poziciju.

Kada je reč o upotrebi zimskih guma, na snazi ostaje pravilo da su one neophodne u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ali samo na kolovozu na kojem se očekuju sneg, led ili poledica. To znači da ako je u ovom periodu godine temperatura visoka, odnosno nema snežnih padavina i poledice, vozači mogu da voze sa letnjim gumama.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 4.5.2012.

NOVI PRAVILNIK O LISTINGU BEOGRADSKE BERZE POČINJE DA VAŽI OD 7.5.2012. GODINE: Definisaće regulisano tržište hartija od vrednosti (HOV), sa dva segmenta - standard market i prajam market na kome se po pravilu pojavljuju kvalitetne kompanije - kao što su NIS i Telekom Srbija

Primena Pravilnika o listingu Beogradske berze, koji je objavljen na sajtu berze, vrlo je važna jer se time uvodi dodatni red na finansijskom tržištu, rekao je za Tanjug direktor brokerske kuće "Jorgić broker" Branislav Jorgić.

 "Imamo sada detaljniju regulativu, tako da je dodatni red uveden na tržištu. To ne znači da je prethodno tržište bilo neuređeno, već je sada sve preciznije uređeno i definisano. Namera zakonodavca je bila da se razdvoje prave berzanske kompanije od onih koje su po sili zakona došle posle privatizacije", objasnio je Jorgić.

On napominje da je berza, kao i ostali učesnici na tržištu, morala da se prilagodi novom Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, pa je donela i novi Pravilnik o listingu.

Pravilnikom je izvršeno segmentiranje (podela) tržišta, pa tako sada pri Beogradskoj berzi postoji regulisano tržište - tu će biti prave berzanske kompanije između ostalih i Telekom Srbije, precizirao je Jorgić.

To regulisano tržište imaće dva segmenta - jedno je prajm tržište (gde se po pravilu pojavljuju kvalitetne kompanije i gde su strožiji uslovi izveštavanja investitora) i drugo je takozvani standard market.

Postojaće i multilateralna trgovačka plaftorma - gde će biti svrstane sve netipične berzanske kompanije.

Prema rečima Jorgića, brokerske kuće imaju rok da do 17. maja usklade svoje poslovanje i akta sa novim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti.

Nakon ispunjenja osnovnih uslova za uključenje na listing, kompanija mora da podnese zahtev koji treba da sadrži određenu dokumentaciju, poput informatora o izdavoacu, prospekt izdavaoca, osnivačka akta, izvode iz registra, odluke nadležnih organa, navedeno je u Pravilniku.

Ukoliko je priložena dokumentacija kompletna, tada se datumom prijema zahteva za listing smatra onaj dan kada je zahtev sa kompletnom dokumentacijom predat berzi.

Vrlo često se dešava da je kompanija predala zahtev, ali bez validne prateće dokumentacije takav zahtev ne znači ništa, ističu stručnjaci za berzansko poslovanje.

Komisija za listing, kada se primi kompletiran zahtev, u roku od 15 dana donosi rešenje koje se objavljuje na sajtu berze.

Rešenjem se precizira datum prvog trgovanja, indikativna cena hartije od vrednosti za početno trgovanje i sve drugo što je bitno da bi tim HOV moglo da se trguje na berzi.

Na sajtu berze se, inače, osim rešenja objavljuje i prospekt izdavaoca i na osnovu tog dokumenta potencijalni investitori mogu da se opredeljuju za kupovinu određene hartije od vrednosti.

Izvor: Tanjug, 6.5.2012.

NOVA UREDBA O NAČINU I POSTUPKU UNIŠTAVANJA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada donela Uredbu o načinu i postupku uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci oduzetih na osnovu odluke nadležnog organa.

U saopštenju se navodi da će u skladu sa ovom uredbom, u narednom periodu, u više navrata biti organizovano uništenje nekoliko tona različitih vrsta opojnih droga koje su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova zaplenili u akcijama hapšenja na teritoriji Republike Srbije.

O mestu i vremenu uništenja opojnih droga javnost će biti blagovremeno obaveštena, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 6.5.2012.

MALA MATURA 18. I 19. JUNA: Ovogodišnji osmaci biće druga generacija koja će osnovnu školu završiti polaganjem "male mature", to jest završnim ispitom. Ovaj ispit i za njih, kao i za njihove prethodnike, biće obavezan, bez obzira da li i gde žele da nastave školovanje

Spiskove učenika koji su završetkom osmog razreda stekli pravo da polažu završni ispit osnovne škole dužne su da naprave do 15. maja, dok će se učenici koji su osnovnu školu završili najkasnije 2009/10. školske godine ili su je završili u Republici Srpskoj, te mogu da konkurišu za upis u srednju školu kao redovni učenici, kao i oni koji su stariji od 17. godina, pa mogu da konkurišu samo za vanredne učenike srednjih škola, za polaganje završnog ispita prijavljivati od 4. do 13. juna u nadležnim školskim upravama. Pri sastavljanju ovih spiskova učenici će i ove godine moći da se opredele na kom jeziku će polagati završni ispit.

Pored srpskog, ispit će moći da se polaže i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, bugarskom i albanskom jeziku. I dok su testovi iz matematike na svim jezicima isti, to jest prevođeni su sa srpskog jezika, oni iz jezika se razlikuju jer nisu prevođeni sa srpskog, nego su za svaki od jezika na kojima se odvija nastava pravljena posebna pitanja.

Svi prijavljeni za polaganje završnog ispita test iz maternjeg jezika rešavaće 18. juna od 10 do 12 sati, a iz matematike sutradan, 19. juna u isto vreme. Na oba testa ovaj put imaće polovinu nepoznatih zadataka, četvrtinu iz zbirki iz kojih se već uveliko pripremaju za ove testove, dok će preostala četvrtina zadataka biti takođe iz ovih zbirki, ali će u njima iz maternjeg jezika biti promenjen redosled ponuđenih odgovora, a iz matematike numeričke vrednosti.

Na svakom od testova biće po dvadesetak zadataka, a tačni odgovori na sve zadatke u jednom testu učeniku garantuju 20 bodova, tako da na završnom ispitu učenik može da osvoji maksimalno 40 bodova, dok donja granica ne postoji, to jest na ovom ispitu niko ne može da padne.

Dakle, i učenici koji ni na jednom testu ne osvoje ni bod, imaju pravo da konkurišu za upis u srednju školu. Međutim, kako se bodovi osvojeni na završnom ispitu sabiraju sa onim u koje se pretvaraju ocene iz šestog, sedmog i osmog razreda osnovne škole, te s bodovima s takmičenja, a pri upisu u škole za talente i s bodovima s prijemnog ispita, te čine zbir koji, što je veći, pruža i veće mogućnosti za izbor srednje škole, osmacima će dobro doći svaki bod sa završnog ispita.

Preliminarni rezultati ovih testova na oglasnim tablama osnovnih škola u kojima su ih učenici polagali biće objavljeni najkasnije 21. juna u osam sati. Istog dana od 8 do 16 sati učenici koji smatraju da su oštećeni u bodovanju moći će da traže svoje testove na uvid i ukoliko smatraju da su njihove primedbe na bodovanje opravdane, da podnesu prigovor školskoj upisnoj komisiji.

Na ove prigovore školske upisne komisije dužne su odmah da odgovore, a ukoliko tim odgovorom učenik nije zadovoljan, može da se žali okružnoj upisnoj komisiji i to 22. juna od 8 do 16 sati. I ova komisija dužna je istog dana da odgovori na prigovor, ali njen odgovor je konačan i na njega učenik ne može da se žali.

Konačne rezultate završnog ispita osnovne škole će na svojim oglasnim tablama objaviti 25. juna do 8 sati.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 6.5.2012.

ZAVRŠENA PRVA FAZA PACE PROJEKTA: Rezultati provere uskladjenosti sa zakonodavstvom EU i nacionalnim propisima, sprovedene u 75 kompanija u okviru projekta PACE, pokazali su da svega 2,7 odsto preduzeća u Srbiji ima probleme u primeni propisa Evropske unije koji su direktno vezani za poslovanje

Povodom završetka prve faze projekta PACE, u Privrednoj komori Srbije održana je svečana konferencija, a predstavnicima kompanija u oblasti prehrambene, hemijske i farmaceutske industrije, koje su učestvovale u tom projektu, uručeni su sertifikati.

Rezultati provere uskladjenosti sa zakonodavstvom EU i nacionalnim propisima, sprovedene u 75 kompanija u okviru projekta PACE, pokazali su da svega 2,7 odsto preduzeća u Srbiji ima probleme u primeni propisa Evropske unije koji su direktno vezani za poslovanje, što svedoči o visokom stepenu uskladjenosti, rekao je sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije Dušan Stokić.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine i bezbednost na radu, rezultati su znatno nepovoljniji. Oko 13 odsto kompanija ima većih problema u primeni tih propisa, dok trećina svih preduzeća ima manje teškoće, a oko 19 odsto proizvodjača čiji proizvodi potpadaju pod CE znak, imaju značajnih poteškoća u primeni propisa, naveo je Stokić. U oblasti zaštite životne sredine, posebno visok stepen usaglašenosti registrovan je u oblasti upravljanja otpadom, hemikalija i industrijskog rizika, dok prostor za manje ili veće unapredjenje postoji u oblasti klimatskih promena, energetske efikasnosti, vazduha, buke i upravljanja vodama.

U okviru saradnje Privredne komore Srbije i Asocijacije evropskih komora (Eurochambres), osim projekta PACE, do sada je realizovano nekoliko projekata koji su imali cilj da omoguće komorskom sistemu Srbije i zemalja Zapadnog Balkana bolju pripremu za pružanje usluga članstvu na evropskim osnovama.

Prva faza projekta PACE - Partneri na polju uskladjenosti sa propisima Evropske unije i energetska efikasnost, koji je finansirala Evropska komisija, završena je, a u toku je druga faza koja se odnosi na energetsku efikasnost. Projekat traje 18 meseci, a završava se u junu ove godine, naveo je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović na svečanoj konferenciji. U realizaciji učestvovale su komore Zapadnog Balkana: Albanija, BIH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija i EU komore - Voka komore iz Antverpena i Linburga, PK Marseja i PK Austrije.

Prema rečima potpredsednika Vesovića, kroz ovaj projekat u Srbiji obučeno je pet eksperata iz Privredne komore Srbije, RPK Leskovca i RPK Subotica. Eksperti su obavili proveru uskladjenosti kompanijskog poslovanja sa nacionalnim propisima i EU zakonodavstvom u oblasti zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu u sektorima prehrambene industrije, hemijske i farmaceutske i tehničkog zakonodavstva u 75 kompanija.

Firmama su, osim sertifikata, uručeni i izveštaji eksperata, na osnovu kojih će moći bolje da sagledaju gde su im potrebna poboljšanja. Od juna, kada se završi i druga faza projekta, ovo će biti stalna usluga koju će PKS, RPK Subotice i RPK Leskovca pružati svojim članicama, najavio je Vesović.

Šef za evropske integracije Delegacije Evropske unije u Srbiji Frejk Janmat ukazao je na značaj nastavka projekta PACE u Srbiji, jer se druga faza odnosi na energetsku efikasnost, a poznato je da Srbija koristi u proseku 2,7 puta više energije nego zemlje OECD-a. Dve velike prednosti ovog projekta jesu ušteda troškova kompanija i zaštita životne sredine. Prva faza projekta ticala se malih i srednjih privrednih društava, a važno je što će komore nastaviti da pružaju usluge MSP i garantovati održivost ovog projekta, koji ima svoje mesto u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Rukovodilac Odseka za standarde i čistiju proizvodnju Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Rade Ostojić predstavio je eko znak Srbije, kao nacionalnu oznaku, koja na proizvodu ili usluzi potrošaču govori o tome da odredjeni proizvod manje ugrožava životnu sredinu. O značaju standarda i standardizacije za privredu govorila je pomoćnica direktora Instituta za standardizaciju Srbije Violeta Nešković, dok je seriju standarda ISO 14000 predstavila sekretar nacionalne komisije za standarde Marina Donić. Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu PKS upoznao je privrednike sa problemima otpada u prehrambenoj industriji.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 6.5.2012.

BEZBEDNOST HRANE U JUGOISTOČNOJ EVROPI: U Privrednoj komori Srbije održana je prezentacija medjunarodnog projekta koji ima za cilj da se omogući održivi razvoj institucija i kompanija kroz primenu EU standarda u oblasti bezbednosti hrane u proizvodnji, distribuciji i prodaji hrane

Govoreći o Medjunarodnoj fondaciji BalkanNet njen direktor Žan Stanoevski iz Skoplja je naglasio da je ona osnovana 2006. godine kao zajednička medjunarodna ekspertska mreža na inicijativu konsultanata, preduzetnika i predstavnika javnog sektora zemalja Jugoistočne Evrope. Po njegovim rečima članovi Mreže dolaze iz širokog područja privatnog, naučnog i javnog sektora. Sedište Fondacije je u Skoplju, u Republici Makedoniji. Osnivanje Mreže pomogla je nemačka vladina Agencija InWEnt kroz programe jačanja kapaciteta i programsko partnerstvo.

,,Naša misija je da delujemo kao platforma za transfer znanja i ekspertski centar za objedinjavanje ekonomske i tehnološke saradnje, da podstičemo medjunarodnu saradnju kao i da promovišemo uspostavljanje bliskih poslovnih odnosa izmedju zemalja jugoistočne Evrope i Nemačke i drugih zemalja Evropske unije. Jedan od naših najvažnijih ciljeva je promovisanje partnerstva privatnog i javnog sektora" rekao je Stanoevski.

Prvi dogadjaj na realizaciji ovog projekta biće Medjunarodna konferencija o projektu koja će se držati u Skoplju 17 - 18. maja 2012. godine. Drugi dogadjaj će imati oblik radnog treninga i održaće se u Beogradu 8 - 9. juna 2012. godine. U okviru posete predvidjena je poseta jednoj firmi kako bi se prezentovala poseta inspektora iz perspektive auditora u skladu se principima HACCP sa elementima IFS/GMP/ISO 22001.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 6.5.2012.

EMITOVANA PRVA DUGOROČNA BANKARSKA DINARSKA OBVEZNICA U SRBIJI

Sosijete ženeral banka u Srbiji emitovala je trogodišnju dinarsku obveznicu širem krugu investitora, što je prva emisija ovog tipa jedne banke kod nas.

Ta emisija predstavlja značajan korak u pravcu razvoja dinarskog finansijskog tržišta, kao i dalje dinarizacije srpskog finansijskog sistema. Veće učešće dugoročnih dinarskih izvora finansiranja banaka trebalo bi vremenom da dovede i do većeg stepena dugoročnog kreditiranja u dinarima.

Tržište dinarskih obveznica počelo je da se razvija pre samo tri godine. Danas se na tržištu mogu naći državne dinarske obveznice ročnosti do pet godina, uz njihovo rastuće sekundarno trgovanje.

Narodna banka Srbije podržava emitovanje prve dugoročne bankarske dinarske obveznice u Srbiji i očekuje da će ta emisija otvoriti prostor i drugim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i srpskim preduzećima da koriste ovaj način dugoročnog dinarskog finansiranja.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 6.5.2012.

RASPORED POLAGANJA STRUČNOG ISPITA ZA OBAVLJANJE POSLOVA POSREDOVANJA, ODNOSNO ZASTUPANJA U OSIGURANJU U MAJU: od 28. maja do 1. juna 2012. godine

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja, odnosno zastupanja u osiguranju održaće se u periodu od 28. maja do 1. juna 2012. godine u prostorijama Narodne banke Srbije u Nemanjinoj 17 (ulaz iz Ulice Svetozara Markovića) prema sledećem rasporedu:
http://www.nbs.rs/internet/latinica/60/60_3/ispiti/raspored_polaganja_posredovanje_zastupanje_kandidati.pdf (ONLINE)

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 6.5.2012.

NA PORTALU EUPRAVA OTVORENO JE 150 ŠALTERA POŠTE ZA ZAKAZIVANJE TERMINA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE (OBEŠTEĆENJE) U PROCESU RESTITUCIJE

Na ovaj način, Agencija za restituciju i Pošta omogućile su građanima u zemlji i inostranstvu da uvidom u centralni kalendar zakažu termin u vreme koje im odgovara.

Najraniji dan za zakazivanje termina je jedan dan od podnošenja zahteva (danas za sutra), a to znači da građani koji žive u inostranstvu, već danas mogu da zakažu termine u vreme kada planiraju da deo godišnjih odmora provedu u zemlji.

Na svakom od šaltera, otvorena su tri termina od po dva sata (u 10:00, 12:00 i 14:00 časova).

Šalteri su otvoreni u opštini Ub, Lajkovac (Varoš), Ljig, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Zaječar, Negotin, Kladovo, Knjaževac, Beograd, Surčin, Zemun, Zrenjanin, Novi Bečej, navedeno je u saopštenju Ministarstva za kulturu, informisanje i informatičkog društva.

Izvor: Tanjug, 6.5.2012.

ŠTA JE FRANŠIZING: Franšizno poslovanje često je najsigurniji način ulaska u poslovanje za mlade preduzetnike, čak i u vreme ekonomske krize, jer mnoge franšize, za razliku od samostalnih poslovanja, uspevaju opstati na tržištu

Prema podacima Američke privredne komore, korisnik franšize ima 97 posto šanse da će njegovo poslovanje preživeti nakon prve godine poslovanja. Nakon pete godine poslovanja na tržištu opstaje 92 posto franšiza, a desetu godinu poslovanja dočeka 90 posto korisnika franšize. Za samostalne kompanije te brojke nisu ni približno tako pozitivne. Naime, prvu godinu na tržištu opstane njih 62 posto, a vremenom se taj broj smanjuje. Nakon pete godine 23 posto kompanija se zatvara, a nakon desete godine na tržištu ih ostaje samo 18 posto, prenosi Business.hr.

Mnogi preduzetnici početnici ne upuštaju se u franšizing jer ne razumeju što je to i kako funkcioniše. Definicija Evropske franšizne federacije definiše franšizno poslovanje kao sistem trgovanja robom i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koji se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji pravno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franšize i njegovih pojedinačnih korisnika franšize. Pritom vlasnik franšize korisnicima daje pravo, a u isto vreme i dužnost, da posluju u skladu s konceptom franšize.

To pravo i dužnosti omogućuju svakom pojedinačnom korisniku franšize da koristi zaštitno ime vlasnika franšize, odnosno njegove robne marke, za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, sistem procedura i druga prava na osnovi intelektualnog vlasništva. Vlasnik franšize jamči im stalnu poslovnu i tehničku pomoć na način i za vreme koji je određen franšiznim ugovorom i koju su upravo u tu svrhu sklopili vlasnik i korisnik franšize. Ukratko, franšizing je trgovačko udruživanje u kojem se uspešni, dovršeni i provereni poslovni sistem, koji je često mnogo sigurniji način poslovanja od onoga u koji preduzetnik ulazi razvijanjem svoje poslovne ideje, širi sa svog matičnog terena na neki drugi.

Sigurnost ulaska u preduzetništvo preko franšizinga leži u činjenici da je u interesu obeju strana, i davatelja i primatelja franšize, da posao uspe. Primatelj franšize dobija robu i usluge koje su odmah prepoznatljive na tržištu, a prilikom kupovine franšize bitno je da se dobije obuka i podrška poput stalne stručne pomoći, marketinga i odnosa s javnošću.

Ako vas je zainteresovalo franšizno poslovanje, ali vam nedostaje ideja za koji se brand ili marku odlučiti, američki portal Franchising.com nudi popis sa detaljnim opisima svih davatelja franšiza koji žele proširiti svoje poslovanje po celom svetu.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 4.5.2012.

SRBIJA SE PRIJAVILA ZA POLJOPRIVREDNE IPA FONDOVE

U srpsku poljoprivredu nije dovoljno ulagano u prethodnih 20 godina, iako je Srbija poljoprivredna zemlja, a poljoprivredni sektor je podneo veliki teret tranzicije. Stanje u srpskoj poljoprivredi tako je ocenio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović. Kako je naveo, poljoprivredni budžet u prethodne tri godine opada, a ulaganja je potrebno povećati. Status kandidata za EU Srbiji je omogućio da makar mali deo potrebnih ulaganja u poljoprivredu finansira evropskim fondovima. Srbija se, kako navode u Kancelariji za evropske integracije, prijavila za korišćenje komponente pretpristupnih IPA fondova za ruralni razvoj i još čeka konačan odgovor iz Brisela. Prvi poziv za projekte može se očekivati 2014. godine.

"Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogućnost da nam otvori komponentu (za ruralni razvoj) samo sa skromnijim obimom sredstava", rekla je Daria Janjić iz Kancelarije za evropske integracije na okruglom stolu o korišćenju fondova za poljoprivredu u Privrednoj komori Beograda.

Može se očekivati nešto skromniji iznos nego što bi bio inače pošto se sadašnji višegodišnji budžetski okvir EU, u okviru kojeg se planiraju i pretpristupni fondovi, završava 2013. godine.

Sada se koristi prvi IPA za ruralni razvoj IPARD 1, dok će se u narednom sedmogodišnjem periodu verovatno koristiti IPARD 2 i IPARD 3. Janjićeva je rekla da se još ne zna koliki će biti godišnji iznos za Srbiju. Za Hrvatsku je bio 26 miliona evra, pa bi se po površini moglo očekivati da Srbija dobije i dva puta više, ali to nije izvesno, istakla je ona.

Srbija prvi poziv za korišćenje IPARD-a može da očekuje početkom 2014. godine, rekla je Janjić.

Korisnici IPARD fonda moraju prvo sami da finansiraju projekat, a naknadno im se vraća 50% novca, mada taj procenat u određenim slučajevima, na primer za mlade poljoprivrednike ili planinska područja, može da bude i viši, kazala je Daria Janjić.

Kako je navela, u Hrvatskoj je zbog toga osnovana razvojna banka koja je korisnicima davala kredit sa povoljnom stopom od jedan do tri odsto i velikim grejs periodom, pri čemu se novac iz fondova, kada stigne, automatski uplaćuje banci i dug smanjuje. Takvo rešenje se, rekla je Janjićeva, razmatra i u Srbiji.


Srbija je dobila status kandidata u martu ove godine, čime joj je otvorena mogućnost da koristi pretpristupne fondove za nove vrste projekata - komponentu 3 za regionalni razvoj, između ostalog za transport i životnu sredinu, 4 za razvoj ljudskih resursa, odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, i 5 za poljoprivredu.
Da bi koristila novac za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa, Srbija mora da izgradi takozvani decentralizovani sistem, odnosno da osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, a to je, prema rečima Mirjane Nožić iz Ministarstva finansija predviđeno za sredinu ili kraj 2013. godine.

Nove komponente ne donose povećanje sredstava, već se novac preraspodeljuje. Srbija sada iz pretpristupnih IPA fondova dobija 200 miliona evra godišnje, a koristi ih za komponentu 1 za pomoć tranziciji i izgradnju institucija i komponentu 2 za prekograničnu saradnju.

U EU se budžet donosi u okviru sedmogodišnjeg budžetskog okvira. Sada je u toku okvir za period 2007-2013. Iznos pretpristupnih fondova u okviru narednog okvira još se ne zna, ali se prema prvim informacijama Srbija može nadati povećanju za oko 30%, na 260 miliona evra godišnje.

Pored toga, budući da manja gazdinstva koja isto imaju pravo na korišćenje fondova ne mogu da daju dovoljnu zalogu, u Hrvatskoj je osnovana i agencija za zaloge.

Janjićeva je navela da Srbija u ovom višegodišnjem budžetskom periodu ne može da koristi komponente 3 i 4, za regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, a kao jedno od obrazloženja navela je da se komponenta odnosi na infrastrukturne projekte koji iziskuju visoke iznose i koje Srbija za sada nije spremna da apsorbuje.

"Mnogi ekonomisti se stide da kažu da je Srbija poljoprivredna zemlja", rekao je na okruglom stolu direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Drago Cvijanović.
U Srbiji je, kako je naveo oko 70% teritorije poljoprivredno, a 43% stnaovništva živi u ruralnim područjima. Zemlja ima mnoge odlike potrebne za dobru poljoprivredu - zemljište, vodne resurse, klimatske uslove, dobre sorte hibrida, bolje od uvoznih, kao i objekte za proizvodnju u svim granama poljoprivrede.

Taj sektor se, međutim, zanemaruje. Ulaganja su mala u prethodnih 20 godina, mada, rekao je Cvijanović, od 1945. nije ulagano koliko treba.

Velike firme koje su dobro proizvodile su "nesmotreno" privatizovane, rekao je on, nagovestivši da je možda potrebno upotrebiti i težu reč. Ranije je u samo jednom postrojenju proizvođeno više hiljada bejbi bifa, a danas nema ni 1.000 tona za izvoz, istakao je on.

Stočarstvo, koje je ranije bilo dominantno, i koje je osnovna grana za razvoj poljoprivrede, kazao je on, danas zauzima malo mesto, a dominantne su žitarice sa 30% i voće i povrće sa 23%.

Produktivnost je mala, konkurentnost niska, zadruge uništene, gazdinstva rascepkana, organizacije nema, neće ni brat s bratom na sarađuje, nabrojao je dalje Cvijanović.
Sadašnji protest zbog plana da se subvencije daju po proizvodnji a ne po hektaru, po njegovom mišljenju nij eopravdan. Subvencije po količini podstiču specijalizaciju u proizvodnji i povećanje produktivnosti, ocenio je on. Prema stavu Instituta, potrebna je ne samo specijalizacija proizvođača, već i po regionima, budući da se zna koje tle je najbolje za određene kulture.

Potrebna je i podrška države za investicije, a subvencije po hektaru treba dati samo u slučajevima kada drugačije ne može, stav je ovog stručnjaka.
Potrebno je i povezivanje proizvođača, kako bi zajedno dobili niže cene za nabavku, bolje proizvodne cene, ali i ispunili zahteve savremenog tržišta. To su, kako je naveo, "pet K" - kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola i konkurentnost.

Da bi se poboljšalo stanje u poljoprivredi potrebno je podstaći udruživanje, povećati navodnjavanu površinu, podstaći specijalizaciju proizvodnje po proizvođaču i regionima, ali i podstaći gajenje kultura koje se uvoze a ne moraju, poput ranih trešanja.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 25.4.2012.

UPRAVNI ODBOR REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE USVOJIO ZAVRŠNI RAČUN TE INSTITUCIJE ZA PROŠLU GODINU: PIO fond ostvario suficit od 280,757 miliona dinara u 2011. godini

Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) usvojio je danas Završni račun te institucije za prošlu godinu prema kojem su u prošloj godini ostvareni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 500,624 milijardi dinara, ukupni rashodi i izdaci iznose 500,344 milijarde dinarda a ostvareni budžetski suficit 280,757 miliona dinara.

Prema tom računu, novčana sredstva po osnovu privatizacije u 2011. godini iznose 557,461 milion dinara, preneta neutrošena sredstva do privatizacije iz 2010. godine 3,773 milijardi dinara, dok ukupna novčana sredstva po osnovu privatizacije koja se prenose u ovu godinu iznose 4,331 milijardi dinara.

Upravni odbor je, takođe, usvojio izveštaj o izvršenju Finansijskog plana PIO za 2011. godinu, prema kojem su ostvareni tekući prihodi u skladu sa planom u procentu od 99,7 odsto, primanja od prodaje nefinansijske imovine 85,13 procenata, a ukupni prihodi i primanja 99,8 odsto.

Ukupni rashodi i izdaci u skladu su sa planiranim u procentu od 99,64 odsto.

Na sednici je usvojena i odluka o redovnom popisu imovine i obaveza PIO fonda za 2011. godinu, koji je sastavila centralna komisija fonda, prema kojiem će manjak osnovnih sredstava koji je nastao zbog krađe biti knjižen na teret kapitala sa nabavnom vrednošću od 1,794 miliona dinara, otpisanom vrdnošću od 278.108 dinara i sadašnjom vredošću od 1,516 miliona dinara i evidentirati potraživanje u tom iznosu od osiguravajućeg društva "Dunav osiguranje.

Članovi Upravnog odbora PIO fonda doneli su odluku da sledeća sednica UO PIO fonda, koja će biti održana 18. maja, bude posvećena aktuelnim pitanjima vezanim za imovinu tog fonda.

Izvor: Tanjug, 25.4.2012.

EU OČEKUJE REVIZIJU 24 PRIVATIZACIJE

Evropska unija od Srbije očekuje da reši 24 sporne privatizacije, pomenute u rezoluciji Evropskog parlamenta, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert). U Rezoluciji Evropskog parlamenta vlast u Srbiji je pozvana da odmah preispitaju sporne privatizacije i prodaje firmi, a posebno su pomenuti Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i ATP Vojvodina.
 "To je jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće", rekao je Dežer Politici u izdanju od 16. aprila. Dežer je podsetio da je Agencija za privatizaciju poništila 25% privatizacija u Srbiji i istakao da je to visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju.
Rezolucijom Evropskog parlamenta zatražena je hitna revizija 24 slučaja spornih privatizacija i primera visoke korupcije i ta rezolucija nije obavezujuća, ali Evropska komisija koja je u junu prošle godine poslala dopis sa istim zahtevom "još čeka povratnu informaciju", piše Politika.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su aktivni postupci vezani za te 24 privatizacije i da je Republičko tužilaštvo "kompletnom analizom" tih predmeta utvrdilo da "negde nije bilo predmeta krivičnog gonjenja, a da su neki procesi u toku, dok su neki počinioci već osudjeni". "Za EU je uvek daleko interesantnije da se borimo protiv aktuelnog kriminala i korupcije koja se danas dešava i da se borimo protiv ljudi koji dana imaju realnu političku moć, nego protiv ljudi u prošlosti", rekao je Homen.
Homen je naveo da se "postupci ne mogu voditi zbog nečijeg dopisa".
"Ne mogu sada da iznosim detalje u javnost, ali postoje određeni postupci koji se vode vezano za privatizacije tih preduzeća. Ti problemi počinju od 2000. godine, a problematične privatizacije završavaju se sa 2007. godinom", rekao je Homen.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 16.4.2012.
ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ:IMA USLOVA DA SE BRZO FORMIRA VLADA

Predsednica Narodne skupštine Srbije, koja zamenjuje i predsednika Republike, Slavica Đukić -Dejanović izjavila je da su građani u dostojanstvenoj atmosferi obavili svoju građansku dužnost.

Na prijemu povodom opštih izbora u Srbiji u organizaciji Tanjuga i časopisa „Kord” ona je kazala da bi htela da zahvali građanima što su izrazili onu volju koja znači poverenje određenim opcijama za naredni period, da Srbija ide napred, da život svakog čoveka bude, pre svega na socijalnom i ekonomskom planu, bolji.

„Ta atmosfera mira, a s obzirom na činjenicu da smo imali izbore i na Kosovu i Metohiji, je nešto zbog čega možemo biti zadovoljni”, kazala je Đukić-Dejanović u izjavi za Tanjug.

Ona je dodala i da je činjenica da će oni koji budu dobili najveće poverenje morati zaista mnogo da rade za građene koji su danas svoj posao uradili krajnje korektno.

Tanjug

NEMAČKI MEDIJI NAGLAŠAVAJU DA NOVU VLADU U SRBIJI ČEKA RIGOROZNA ŠTEDNJA

Blizu sedam miliona Srba danas je odlučivalo o novom vođstvu zemlje na svim nivoima - birali su predsednika, parlament i odbornike, a sve govori u prilog tome da nova vlada mora sprovoditi rigorozne mere štednje, kako bi prevladala najtežu privrednu i socijalnu krizu u poslednjih 15 godina, ocenjuju večeras nemački mediji.

Mediji, koji javljaju pre svega o izborima u Francuskoj, Grčkoj i nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, takođe, ocenjuju da je danas u Beogradu bila "mrtva trka" između zagovornika Evropske unije i nacionalista, ali i ukazuju da bi dosadašnje partije mogle i dalje da ostanu na "kormilu".

Televizija "N24" javlja da se visoka nezaposlenost i privredna kriza nalaze u pozadini današnjih izbora i da, po prvi put posle decenija, izborna kampanja nije bila obeležena balkanskim konfliktom, već privrednim temama.

Televizija prenosi da je Tadić, prilikom glasanja obećao da će učiniti sve za podizanje standarda građana, a Nikolić da je Evropa cilj, ali samo "ako nas Brisel želi".

Televizija ARD, ocenjujući da Srbiji preti bankrot, ukazuje da nova vlada mora najbrže da krene u rigorozni kurs štednje i navodi da, pošto se očekuje da danas nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu, važi kao sigurno da će 20. maj biti odlučujuća trka dvojice favorita.

Tanjug

RAZGOVOR NEDELJE: DR DRAGOLJUB GAŠA POPOVIĆ, SUDIJA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

Najveći broj žalbi podneli su rezervisti, čak 2.500, potom radnici kojima društvena preduzeća nisu isplatila plate, niti su uplaćivala penziono osiguranje

Naši građani nemaju više nikakav problem da stignu do Strazbura–s pismenim predstavkama. Danas pred Evropskim sudom za ljudska prava čeka više od 7.000 dopisa pojedinaca i grupa koji su iscrpivši sve pravne instance u domaćem pravosuđu odlučili da pravdu potraže i u – Strazburu.

Tamo, uz ostalih 46 sudija iz svake članice Saveta Evrope, pravdu odmerava dr Dragoljub Gaša Popović, sudija iz Srbije. U životu je ovaj šezdesetogodišnji beogradski profesor opšte istorije prava, velikih pravnih sistema i ustavnog prava, Evropejac po ubeđenju, poliglota, diplomata, pisac i sudija stoički podnosio mnoge političke i društvene oluje u Srbiji, ali je uvek ostajao miran, bez volje i pretenzija da za svoj slučaj obezbedi publicitet. Svojevremeno je povučen sa mesta ambasadora u Bernu, prethodno je u vreme Miloševića (1997)kao opozicionar zbog koncepcijskog neslaganja s liderom izbačen iz jedne tada opozicione stranke, kasnije je, usprotivivši se Zakonu o univerzitetu, morao da ode s Pravnog fakulteta u Beogradu, i da se privremeno posveti advokaturi… Nikad, kako kaže, više nije napravio grešku da se učlani u bilo koju partiju. Od svih poslova kojima se bavi, najviše ga privlači ovaj sudijski u Evropskom sudu za ljudska prava, gde ostaje do 2014. kada mu ističe mandat.

Kako izgledaju suđenja u Strazburu, kojima vi sudite?

Sudija iz Srbije, odnosno iz bilo koje druge zemlje, članice SE mora da sudi u sedmočlanom veću kad je predmet takav da je predstavka uložena protiv te države. Suđenja su jednom nedeljno i u tom terminu veće reši nekih dvadesetak predmeta. Po pravilu nema rasprave sa strankama. Javna rasprava se samo izuzetno održava. Mnogo se barata papirima, dosijeima, podnescima…

Koliko presuda protiv države Srbije donese Sud u Strazburu u toku godine?

Dvadesetak. To i nije tako mnogo. Nevolja je što predstavki iz Srbije ima mnogo, trenutno Sud u Strazburu čeka oko 7.000 predstavki koje su podneli naši građani protiv države Srbije.

Na kakvu državnu nepravdu se najčešće žale građani Srbije?

Oko 2.500 rezervista u ovom trenutku traži neku vrstu zadovoljenja od Srbije. To su ljudi koji su bili pozvani u vojsku, proveli tamo neko vreme i onda im nije bila isplaćena naknada. Te slučajeve Sud još nije uzeo u rad, nemamo još nijednu presudu, ali su oni najbrojniji.

Mnogi se žale i na neisplaćene plate u društvenim preduzećima?

To je po brojnosti trenutno druga grupa predstavki protiv Srbije. Reč je o zaposlenima koji su završili postupak protiv svog društvenog preduzeća u kom su radili i nisu uspeli da naplate dugovanja te firme prema njima. Oni traže naknadu svih prinadležnosti, za ono vreme za koje su radili– plate, uplate za penzijsko i zdravstveno osiguranje. To su društvena preduzeća iz perioda socijalizma koja su transformisana i dalje postoje, ali ne žele da isplate svoja dugovanja.

O kojim je preduzećima reč?

Ima ih iz Kraljeva, iz Novog Pazara ima nekoliko krupnijih preduzeća, iz Bora i Kruševca. Čini mi se da su slučajevi endemični, da se koncentrišu na pojedine gradove gde su bile industrije. Manje ih ima iz Beograda i Vojvodine. Za to mora da odgovara država. U načelu bi tim ljudima morala da se plati zaostala naknada, ali kako se to sprečava, to mi nije jasno. Nedavno je Vlada donela jednu uredbu da se evidentiraju ti zahtevi. Taj akt ne škodi ničemu, ali teško daće poslužiti kao rešenje.

A kad Sud u Strazburu donese presudu?

Onda Vlada Srbije to izvrši, ali je potrebno da se građani obrate Strazburu da bi dobili ono što im pripada. Prethodno su prošli sve sudske instance u Srbiji.I vlada onda redovno postupa po nalogu Strazbura. Možda će Ustavni sud izmeniti praksu, što bi moglo da pomogne. Ustavni sud je pre izvesnog vremena doneo jednu odluku koja kaže otprilike ovo: tim ljudima je povređeno ljudsko pravo, ali nije rečeno ko treba za to da plati. Da li vlada, iz budžeta, ili to preduzeće. To nisu velike svote. Pojedinac dobija po nekoliko hiljada evra. Ali takvih pojedinaca ima mnogo.

Broj predmeta iz Srbije se stalno povećava?

Nažalost, Srbija je po broju predmeta među prvih osam od 47 zemalja, iako ima mali broj stanovnika. Ako bi se dve pomenute velike grupe predmeta rešile u zemlji, vladinim merama, onda bi broj pred Strazburom bio znatnomanji.

Dalje na sajtu www.politika.rs

NAJUSPEŠNIJE POSLOVNE BANKE U SRBIJI NASTAVILE SU I TOKOM 2011. DA BELEŽE DOBRE POSLOVNE REZULTATE

Tanjug

Najuspešnije poslovne banke u Srbiji nastavile su i tokom 2011. da beleže dobre poslovne rezultate i unapređuju profite u poređenju sa prethodnom godinom.

Prema finansijskim izveštajima koje je objavila Agencija za privredne registre, "Banka Inteza" je zadržala vodeću poziciju na listi najprofitabilnijih banaka sa dobiti od 9,59 milijardi dinara.

Sledi "Rajfajzen banka" koja je u 2011. ostvarila profit od oko 4,94 milijarde dinara.

Kako je ranije saopštila, "Rajfajzen banka" je veoma uspešno poslovala u 2011. godini, ostvarivši poslovne rezultate koji su značajno premašili one iz prethodne godine.

"Značaj ovako dobrih rezultata je utoliko veći, jer su oni ostvareni u poslovnom okruženju koje je tokom čitave godine bilo obeleženo uticajem ekonomske krize", saopšteno je iz te banke.

Na trećem mestu je "Unikredit banka", čiji je neto profit nakon oporezivanja dostigao 4,54 milijarde dinara.

Ta banka saopštila je da je prošle godine ostvarila veoma dobre poslovne i finansijske rezultate, značajno unapredivši konkurentsku poziciju i reputaciju na lokalnom tržištu.

"Banka je u istom periodu, zahvaljujući unapređenju efikasnosti klijentskih procesa i kontroli kreditnog rizika, uspela da uveća neto profit za 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je potvrdila svoju poziciju među najprofitabilnijim poslovnim bankama na tržištu", naveli su iz "Unikredit banke".

Osim "Agrobanke", koja je pod prinudnom upravom, najveći gubitak u bankarskom sektoru Srbije u 2011. zabeležila je "Alfa banka" sa 2,11 milijardi dinara, a među takvim finansijskim institucijama sa najvećim gubitkom su i "OTP banka", "Marfin" i "Vojvođanska banka".

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS), od ukupnog broja banaka u Srbiji, 21 se nalazi u vlasništvu stranih lica, dok je 12 u vlasništvu domaćih lica - osam u vlasništvu države kao većinskog ili najvećeg pojedinačnog akcionara i četiri banke u vlasništvu privatnih lica.

Najznačajnije strane banke po učešću u ukupnoj aktivi sektora potiču iz Italije i Austrije sa 22 odsto i 18 odsto ukupnog učešća, respektivno.

Sledi Grčka sa 16 odsto, Francuska sa devet odsto i sve ostale zemlje sa ukupno osam odsto učešća.

Strane banke potiču od bankarskih grupacija iz 11 država.

UREDBA O KLASIFIKACIJI DELATNOSTI PROPISUJE MOGUĆNOST REGISTRACIJE FIRME ZA „NAPLATU POTRAŽIVANJA”, PA ČAK I ZA USLUGE „ODUZIMANJA IMOVINE RADI PRISILNE NAPLATE”

Agencije za naplatu dugova od građana i pored zakonskih ograničenja pronašle su način da nastave saradnju sa bankama, piše Politika.

Budući da im propisi zabranjuju da od banaka direktno otkupljuju dugovanja građana, pronađen je novi model rada, pa se privatne agencije sada pojavljuju u ulozi „medijatora” (između banke i klijenta) i rade u ime i za račun poslodavca, a za određenu proviziju, saznaje list.

Podsećamo, krajem prošle godine Narodna banka Srbije saopštila je da banke ne mogu prodavati kredite specijalizovanim agencijama (već samo drugim bankama) i da ih na to obavezuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Međutim, da se saradnja sa bankama nije ni prekidala potvrdili su nam u kompaniji „Eos matriks”, koja posluje na 27 svetskih tržišta.

“Imamo na to zakonska prava i dobri su nam odnosi sa poslovnim bankama u domenu naplate dugova. Dozvoljen je otkup potraživanja i od fizičkih i od pravnih lica u svim ostalim segmentima osim u bankarskom”, ističu u ovoj kompaniji, dodajući da do sada jedino nisu bili angažovani za naplatu neplaćenih računa za komunalije, iako postoji mogućnost i za to.

Najčešći korisnici su im upravo banke, telekomunikacione kompanije i preduzeća koja imaju veliki broj klijenata. Njihova statistika pokazuje da je u proseku 70 odsto dužnika koji duguju manje od 90 dana spremno na saradnju, dok to čini samo četvrtina onih koji duguju više od tri meseca.

Domaća Uredba o klasifikaciji delatnosti prepoznaje mogućnost registracije firme za „naplatu potraživanja”, pa čak i za usluge „oduzimanja imovine radi prisilne naplate”, što legalizuje rad ovih agencija. Njihovo poslovanje u Srbiji regulisano je zakonima o privrednim društvima, obligacionim odnosima i o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Takođe, indirektno, nekim drugim zakonima kao što je Zakon o bankama.

Nažalost, banke, pa ni druge firme poput mobilnih operatera, nisu dužne da od klijenta koji ne izmiruje obaveze traže odobrenje da će se sa njim ubuduće razračunavati neko drugi.

U „Eos matriksu” kažu da u slučaju „prenosa potraživanja sa jednog na drugog poverioca, saglasnost dužnika nije neophodna, ali onaj ko ustupa potraživanje mora o tom ustupanju da obavesti dužnika”.

Isto tako ni uslovi ugovora ne smeju da se menjaju na štetu dužnika. Visina, iznos i struktura duga određeni su ugovorom koji je klijent primarno potpisao recimo sa bankom, kao i zateznom kamatom koja je propisana zakonom.

Kakva su pravila i kojim se sve metodama ove firme služe, kao i da li su građani dovoljno upoznati kakve su im mogućnosti i kome se mogu žaliti ako posrednici pređu liniju. Nije novost da je u poslednje vreme sve više onih koji negoduju zbog poziva i uznemiravanja različitih firmi i agencija.
“Komunikacija sa dužnicima je jedini metod koji koristimo i ona podrazumeva pozivanje telefonom, slanje SMS-a i slanje pisama. Za sam tok komunikacije postoje striktna uputstva, kojih se zaposleni pridržavaju i koja važe u svim zemljama u kojima poslujemo, a prilagođeni su lokalnim zakonodavstvima”, kažu u ovoj kompaniji.

Učestale žalbe na „uterivače”

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da ova oblast nije dovoljno uređena propisima, kao i da svakodnevno dobijaju prigovore građana, koji se žale na ponašanje pojedinih agencija za naplatu potraživanja.

“Čast izuzecima i onima koji rade po propisima, ali postavlja se pitanje ko je sve otvorio takve agencije, kako se oni ponašaju prema dužnicima, kako sa njima komuniciraju i da li to možemo da tretiramo kao nasrtljivo poslovanje”, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a, dodajući da se ovoj organizaciji masovno žale korisnici usluga pojedinih mobilnih operatera, koji su njihove dugove ustupili agencijama.

Politika

GRAĐANI SRBIJE MOĆI ĆE DA PRODAJU SVOJE AKCIJE „TELEKOMA" ZA 2 NEDELJE, KADA SE OČEKUJE DA ĆE OVA KOMPANIJA IZAĆI NA BEOGRADSKU BERZU

Iako je Centralni registar hartija od vrednosti je, na osnovu zaključka Vlade Srbije, pre dva dana preneo besplatne akcije „Telekoma" građani će zaista biti vlasnici akcija tek kada “Telekom” izađe na Beogradsku berzu.

“Neophodno je da „Telekom" podnese zahtev Beogradskoj berzi za listing tih hartija, što se može desiti u roku od najmanje 10 do 15 dana. Nakon toga, odrediće se prvi dan trgovanja i tada će svi akcionari moći da ponude svoje akcije, a kupci da ispostave nalog za kupovinu” , kaže Nenad Grujančić glavni broker “Sinteza invest grupe”.

Procedura berze nalaže da kompanija, da bi izašla na tržište, mora Komisiji za listing da podnese tačno propisanu dokumentaciju. Komisija potom ima rok od 15 dana da donese rešenje o uključenju kompanije na tržište, sa tačno utvrđenim datumom prvog trgovanja i indikativne cene akcija.


Prema pravilima berze, cena akcije prvog dana trgovanja na Beogradskoj berzi može da poraste čak četiri puta, ali može i da padne za najviše 20 odsto. Tako da akcija „Telekoma" tog prvog dana trgovanja može da dostigne najviše devet evra, što je oko 1.000 dinara, a najmanje 1,8 evra, odnosno 201 dinar.

Inače, "Telekom Srbija" se u Agenciji za privredne registre još vodi kao zatvoreno akcionarsko društvo, što je do sada onemogućavalo izlazak na berzu. Novim zakonom o privrednim društvima, koji se primenjuje od februara, podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva ne postoji, pa samim tim ni ova neusklađenost ne bi trebalo da bude problem za izlazak na berzu.

Ono što je sigurno je da se način prodaje besplatnih akcija neće menjati: građani će, uz ličnu kartu, na šalterima Pošte Srbije, moći da daju besplatan nalog za prodaju svojih akcija.

Pravo na ove besplatne akcije ima oko 4,8 miliona građana, koji će dobiti po 31 akciju „Telekoma". Kako je utvrđena početna cena jedne akcije na berzi 2,27 evra, ovaj paket vredeće najmanje 70 evra, a stručnjaci procenjuju da će cena rasti.

U sindikatu „Telekoma" kažu da ova kompanija ima ukupno oko 39.000 sadašnjih i bivših zaposlenih koji će po godini stažu dobiti 200 evra za akcije.

Gujaničić je podsetio da je ovo najvredniji paket akcija koje su građani do sada dobili od svih koji su predviđeni Zakonom o besplatnim akcijama.

“Svi koji žele da se bave investiranjem u akcije trebalo bi da se malo informišu o trgovini akcijama i o poslovanju „Telekoma", jer bi ove akcije kasnije mogle da vrede mnogo više. „Telekom" će, kao i druge telekomunikacione firme u regionu i svetu, davati prilično dobru dividendu, tako da bi građani koji imaju ušteđevinu mogli da kupe još akcija i da tako imaju prihode kroz dividend” , kaže Grujančić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić poručuje da ne bi trebalo odmah prodavati akcije „Telekoma" jer je svet, pa i Srbija, još u krizi i one će kasnije više vredeti.

“Izvesno je da će vrednost akcija ove telekomunikacione kompanije biti sve veća. Ipak, veliki broj građana prodaće odmah akcije jer im je potreban novac” , ističe Savić.

On dodaje da je sada utvrđena knjigovodstvena vrednost akcija, a da će se tek pokazati na berzi kolika je tržišna vrednost.

“Telekom će oživeti berzu, i verujem da će relativno brzo i podneti zahtev da trguje svojim akcijama” , zaključuje Savić.

Novosti, Pres

ODLUKA O PRIVREMENOM SMANJENJU IZNOSA AKCIZA NA DERIVATE NAFTE IZ ČLANA 9. STAV 1. TAČ. 1) I 3) ZAKONA O AKCIZAMA

Zbog povećanja proizvođačkih cena svih vrsta motornih benzina i svih vrsta dizel-goriva usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, privremeno se smanjuju iznosi akciza utvrđeni u skladu sa Zakonom o akcizama ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11 i 101/11) na sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel-goriva, tako da iznose:

Vrsta derivata nafte

Iznos akcize

- sve vrste motornog benzina

48,10 din/lit;

- sve vrste dizel-goriva

35,57 din/lit.

Ova odluka je objavljena u "Sl. Glasniku RS", br. 43/2012 i stupila je na snagu 1. Maja 2012.godine

AMERIČKA KOMPANIJA VOTSON FARMASJUTIKALS KUPUJE VLASNIKA ZDRAVLJA

Američka kompanija Votson Farmasjutikals je sklopila konačan ugovor o kupovini privatne kompanije Aktavis za iznos od približno 4,25 milijardi evra.
Kao rezultat tog spajanja, Votson će postati treća najveća generička kompanija na globalnom nivou sa očekivanim obrtom kapitala u 2012. godini od približno osam milijardi dolara.

Preuzimanje Aktavisa trebalo bi, kako se navodi, da bude završeno u poslednjem tromesečju ove godine. Širom sveta, Aktavis ima više od 10.000 zaposlenih a u 2011. godini beležio je prihod od približno 2,5 milijardi dolara.

Islandski Aktavis je 2003. godine za 3,5 miliona evra kupio Zdravlje iz Leskovca.

Farmaceutska kompanija Aktavis saopštila je ranije da će ove godine uložiti 3,7 miliona evra u novi pogon za proizvodnju lekova protiv Parkinsonove bolesti, u fabrici u Leskovcu.

Ambasada SAD u Beogradu je pozdravila dolazak kompanije Votson u Srbiju kroz kupovinu farmaceutske kompanije Aktavis.

"To označava dolazak još jedne američke kompanije, čime se uvećava rastući broj američkih kompanija koje prepoznaju vrednost proširivanja svojih aktivnosti u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Beta

KOMPANIJA TATRAVAGONKA IZ SLOVAČKE ULAŽE DVA MILIONA EVRA U SUBOTIČKO "BRATSTVO"

Tanjug

Kompanija "Tatravagonka" iz Slovačke uložiće dva miliona evra u novu opremu u subotičkoj fabrici vagona "Bratstvo", najavljeno je danas prilikom puštanja u rad nove kompresorske stanice u ovom preduzeću.

Novo postrojenje svečano su pustili u rad predsednik Upravnog odbora Tatravagonke, koja je većinski vlasnik "Bratstva" Aleksej Beljajev i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić.

Beljajev je podsetio da je njegova kompanije preuzela "Bratstvo" pre nešto više od godinu dana, i da puštanjem u rad kompresorske stanice počinje investicioni ciklus u ovoj kompaniji.
Prema planovima koje je izneo Beljajev, u narednih godinu dana biće izgrađeni novi pogoni za peskarenje i farbanje vagona, kao i nova linija za obrtna postolja.

Predsednik UO Tatravagonke je izjavio da su plate radnika od momenta preuzimanja redovne, a da je uposleno 230 ljudi.

"Mesečno se remontuje za naše i potrebe železnica Srbije između 40 i 50 vagona, a proizvode se delovi za prvu ugradnju u teretnim vagonima koje proizvodimo u Slovačkoj. To sve stvara preduslove za ponovno pokretanje serijske proizvodnje vagona u Subotici", rekao je Beljajev.

U subotičkoj fabrici vagona "Bratstvo" posle privatizacije od strane preduzeća "Vladel" početkom 2000, devet godina kasnije našlo se na ivici stečaja, a radnici su štrajkovali i glađu.
Naporima Saveza samostalnih sindikata, lokalne samouprave, Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije, preduzeće je prvo podržavljeno, tako što je većinski vlasnik prepisao 55 odsto svojih akcija državi.

Preduzeće je zatim 21. marta prošle godine i prodato strateškom partneru – slovačkoj Tatravagonki iz Poprada.

Gradonačelnik Subotice je prilikom današnje posete fabrici taj datum označio kao "zaustavnu tačku" daljeg propadanja preduzeća i početak njegovog razvoja.

"Lokalna samouprava će i ovom investitoru uvek stajati na raspolaganju za sve probleme i zahteve koje budu imali", rekao je Vučinić.

DESET SVETSKIH KOMPANIJA KOJE KONTROLIŠU SVE
POTPISAN SPORAZUM O ODRŽAVANJU PLOVNOG PUTA NA SAVI

Predstavnici vlada Srbije i Bosne i Hercegovine potpisali su danas Sporazum o plovidbi na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju, koji se pre svega odnosi na deo reke Save od Brčkog do Beograda, a njegova vrednost je 5,5 miliona evra.

Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić je prilikom potpisivanja sporazuma istakao da on obuhvata zajednički deo vodnog puta reke Save.

"Imajući u vidu da Sava povezuje dve države, kao i rentabilnost vodnog saobraćaja, ekonomičnije korišćenje energije i zaštitu životne sredine, obnavljanje i unapređivane plovidbe tom rekom od vitalnog je značaja za razvoj privrede i iziskuje potrebe za unapređenjm odnosa sa BiH, istakao je Mrkonjić.

Ministar je podsetio da Strategija razvoja drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Srbiji od 2008. do 2015. godina predviđa postepeni razvoj unutrašnjih vodnih puteva na plovnoj mreži Srbije, koji između ostalog čini i reka Sava.

Strategijom je, kako je naveo, predviđeno uključivanje infrastrukture vodnih puteva u mrežu intervodnog transporta, kao i organizacija unutrašnjih plovnih puteva, čime se daje podrška razvoju domaće industrije brodarstva i brodogradnje.

Mrkonjić je naglasio da je zato jedan od glavnih prioriteta u okviru te strategije i rehabilitacija unutrašnjih vodnih puteva, kao i njihovo redovno održavanje.

Ministar za komunikacije i transport BiH Damir Hadžić je kazao da su ovim sporazumem, osim plovidbe i tehničkog održavanja, obuhvaćene i investicije u konkretne projekte, čemu će prethoditi novi međudržavni sporazumi.

Hadžić je naveo da sporazum obuhvata razminiravanje, zaštitu životne sredine i glavni projekat za osposobljavanje plovnog puta na Savi.

"Ovo je važan investicioni projekat i sa aspekta rehabilitacije, ali i modernizacije plovnih puteva koji radimo, ne samo sa Srbijom nego i sa Hrvatskom od Siska do Brčkog", rekao je Hadžić i dodao da je reka Sava idealna prilika za rentabilniji i ekonomičniji prevoz koji je ekološki prihvatljiv.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, 6.5.2012.

ZAKON O ODUZIMANJU IMOVINE U BUGARSKOJ

Bugarski parlament 3. maja je usvojio zakon o zapleni privatne imovine stečene kriminalom i pre pravosnažne sudske presude. Ta mera bi trebalo da obeshrabri kriminalce, ali i da uveri Brisel da se Bugarska efikasno bori protiv organizovanog kriminala i pomogne joj da uđe u šengenski prostor slobodnog kretanja.

Premijer Bugarske Bojko Borisov je, dramatizujući situaciju, zahvalio poslanicima što su podržali zakon istakavši da bi vlada podnela ostavku da zakon nije izglasan. Zakonu je prethodila maratonska raspava od 40 sati, a usvojeno je nekoliko amandmana na osnovni tekst. Zakon će početi da se primenjuje za 6 meseci.

Osnovna promena koju će zakon doneti je mogućnost oduzimanja protivpravno stečene imovine pre sudske presude.

Zaplena će biti moguća nakon građanaskog pstupka, bez pravnosnažne presude za krivična dela, što je do sada bio uslov. Imovina stečena tokom prethodnih 15 godina čija vrednost prevazilazi prijavljene prihode za više od 250.000 leva (128.000 evra) biće zamrznuta već tokom pretkrivičnog postupka u slučajevima teških zločina, poput terorizma, organizovanog kriminala, organizovanja prostitucije i utaje poreza. Ta imovina može biti oduzeta ukoliko se ne dokaže da je stečena na dozvoljen način bez obzira na to kako se završi krivični postupak.


U Srbiji je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 - prim. red.) usvojen je 23. oktobra 2008. godine, a počeo je da se primenjuje 1. marta 2009. godine. Njime je predviđen takozvani teret obrnutog dokazivanja, po kojem je na okrivljenom za organizovani kriminal da dokaže da je imovinu stekao na zakonit način i u skladu sa svojim legalnim primanjima. U suprotnom se imovina zamrzava, a nakon pravosnažne presude i trajno oduzima. Zakon obuhvata i slučajeve van organizovanog kriminala u kojima nezakonito stečena imovina prelazi iznos od 1,5 miliona dinara. To se odnosi na prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, falsifikovanje novca, hartija od vrednosti i platnih kartica, poresku utaju, pranje novca, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje oružja, primanje i davanje mita. Javni tužilac pokreće i rukovodi istragom protiv vlasnika sporne imovine.
Prema podacima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečenom organizovanim kriminalom, do novembra prošle godine zamrznuto je ili oduzeto više od 350 miliona evra vredne imovine.

Zapleni imovine izloženi su i osumnjičeni za prestupe koji se rešavaju u upravnom postupku, a koji su osumnjičenima doneli dobit od najmanje 150.000 leva (77.000 evra).

Socijalistička opozicija se protivi zakonu, sa obrazloženjem da on otvara put za progon političkih protivnika i poslovnih ljudi koji se suprotstavljaju vlastima. Sličan stav ima i Pokret za prava i slobode, za koji glasa uglavnom turska etnička manjina u Bugarskoj.

"Biće zamrznuta imovina svakog građanina Bugarske koji je protivpravno stekao imovinu. To je ono što narod želi i što smo mi usvojili. Sada smo mi na vlasti, nakon nas će doći neko drugi, a zakon će se i dalje primenjivati", rekao je premijer Bugarske Bojko Borisov.

Zakon se primenjuje retroaktivno 10 godina. Neki smatraju da je taj period isuviše kratak, budući da su najveće privatizacije sprovedene 90-ih godina, često pod sumnjivim okolnostima.

Udvaranje Briselu

Zakon o zapleni imovine trebalo bi da bude značajan korak u pokušajima Bugarske da zadobije poverenje EU za svoj pravosudni sistem, koji je trenutno "pod lupom" zbog problema sa organizovanim kriminaom i korupcijom.

Bugarska i Rumunija su nakon pristupanja EU 2007. godine stavljene pod striktan nadzor o napretku u borbi protiv korupcije i organizovanig kriminala.

Naredni izveštaj Evropske komisije biće objavljen u julu, a dve zemlje se nadaju pozitivnoj oceni, kako bi poboljšale šanse za pristupanje šengenskom prostoru.

Mnogi ambasadori članica EU prisustvovali su raspravama koje su organizovane pre usvajanja zakona.

Još jedan korak u pravcu zadobijanja poverenja Brisela trebalo bi da bude pravnosnažna preduda doneta pre nekoliko dana na suđenju takozvanoj "Braći Galevi", dvojici teških kriminalaca iz grada Dupnica, 60 kilometara južno od Sofije.

Izvor:Vebsajt EurActiv, 6.5.2012.

PRVI PUT OD KADA SE SPROVODE IZBORI U REPUBLICI SRBIJI ZBIR BIRAČA UPISANIH PO BIRAČKIM MESTIMA NIJE VEĆI OD UKUPNOG BROJA BIRAČA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije saopštilo je da prvi put od kada se sprovode izbori u Republici Srbiji zbir birača upisanih po biračkim mestima nije veći od ukupnog broja birača.

U saopštenju se navodi da je do uvođenja jedinstvenog biračkog spiska zbir birača po biračkim mestima bio nekoliko stotina hiljada veći nego što je bio ukupan broj birača upisanih u biračke spiskove koje su vodile opštine i gradovi.

Ovo je još jedan u nizu pozitivnih efekata koje je donelo uvođenje jedinstvenog biračkog spiska, ukazuje se u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, 27.4.2012.

OD 1. JULA UKIDA SE PUTARINA ZA GRAĐANE MLADENOVCA, SOPOTA I GROCKE

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da Beograđani koji žive u Mladenovcu, Grockoj i Sopotu od 1. jula više neće plaćati putarinu, a Grad će plaćati do 100 miliona dinara godišnje za putarinu.

Đilas je gostujući na RTS-u rekao da će to važiti za građane koji imaju prebivalište u tim delovima grada, a koji će u naredna dva meseca moći da izvade povlastice na osnovu kojih će biti oslobođeni plaćanja putarine.

"Plan nam je da od 1. jula to potpuno zaživi", rekao je on i dodao da je sa "Putevima Srbije" dogovoreno da se utvrdi koliko će tačno koštati putarina za građane Mladenovca, Grocke i Sopota.

Izvor: Vebsajt Bizlife, 29.4.2012.

INDEKSI BEOGRADSKE BERZE OSTVARILI RAST VREDNOSTI

Indeksi Beogradske berze danas su ostvarili rast vrednosti - BELEX15 za 0,54 odsto na 495,86 indeksnih poena, a BELEXlajn za 0,34 odsto, na 978,33 poena.

Prema izveštaju Berze, promet akcija je više nego udvostručen, na 54.645.524 dinara.

Nešto više od polovine dnevnog trgovanja - 28.471.080 dinara, ostvareno je akcijama "Metalca", dok je akcijama "Naftne industrije Srbije" (NIS) postignuto 11.359.343 dinara.

Slede "Aerodrom Nikola Tesla", sa 2.950.992, vršačko saobraćajno preduzeće STUP, sa 2.325.000 i "Imlek", sa 2.218.826 dinara.

Umereni rast cene ostvarile su akcije "Metalca" (1,90), NIS-a (1,54), "Soja proteina" (1,51) i "Aerodroma Nikola Tesla" (1,48 odsto).

Najveći pad od 9,09 odsto pretrpele su hartije "Progresa", dok su akcije "Energoprojekt holdinga" izgubile 1,53 odsto vrednosti.

Udeo stranih investitora u trgovanju akcijama bio je 42,38 odsto, uz znatno veće učešće u kupovini (77,89), a manje u prodaji akcija (6,67 odsto).

Izvor: Tanjug, 26.4.2012.

PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU: Vlasnici kućnih ljubimaca iz kategorije takozvanih opasnih pasa obavezni su da od ovog meseca plaćaju taksu u iznosu od 30.000 dinara za njihovo držanje

Taksa od 30.000 dinara je u Beogradu uvedena kao odgovor na učestale napade pasa koji imaju vlasnika, na građane pogotovo decu.

Kriterijum koji se koristi da bi se napravila jasna razlika između opasnog i ostalih pasa je Pravilnik Republičke uprave za veterinu.

Dok su nadležni uvereni da će ta mera u kratkom roku pokazati prve rezultate, nevladin sektor koji vodi računa o pravima životinja upozorava da je naplata takve takse potpuno besmislena.
Uz račune za struju i ostale komunalije vlasnicima 3.500 pasa koji su okarakterisani kao opasni stiglo je poresko rešenje za uplatu 2.500 dinara. Takva rešenja dobili su svi vlasnici koji su svoje pse prijavili Centralnom registru Uprave za veterinu. Jedan od njih je Ognjen, koji tvrdi da problem ne može biti pas, već je to isključivo njegov vlasnik.

"Sve zavisi od gazde da li će pas biti opasan ili ne. Ja sam 11 godina u stanu držao pitbula, nikada nije zarežao i zalajao. Imam ćerku, malu, koja se igrala stalno sa njim. Taksa mislim da nema svrhe i uopšte ta kategorizacija tih nekoliko vrsta pasa na opasne. Po meni su opasnije lutalice o kojima niko ne brine i povećava im se broj svakodnevno. Mislim da se događa veći broj tih pasa, nego opasnih - pod znacima navoda", objašnjava on za Radio B92.

Direktor Uprave javnih prihoda za grad Beograd Vladan Luković kaže da građani uglavnom plaćaju propisanu taksu za svog tzv. opasnog psa.

"Do sada je uplaćeno negde oko 500.000 dinara u budžet grada Beograda, jer su to, napominjem, sredstva koja se slivaju u budžet grada. Očekujemo i u budućem periodu da svi oni koji su dobili rešenja ispune svoje obaveze i postupe u skladu sa njima. Postupak se sprovodi u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr. - prim. red.) koji definišu redovnu i prinudnu naplatu: Ukoliko obveznik ne izvrši redovno svoju obavezu, biće mu naplaćena prinudno u skladu sa zakonom", kaže Luković.

Na gradskoj "crnoj listi" našli su se pitbul terijer, bul terijer, mini bul terijer, američki staford i njihovi mešanci, objašnjava Dušan Ljuština iz veterinarske inspekcije grada Beograda.
"U kategoriju su svrstani svi oni psi koji bez očiglednog povoda napadaju čoveka ili mu nanesu telesnu povredu. To su rase koje su sklone takvom ponašanju. To su bili kriterijumi od presudnog značaja za donošenje pravilnika. Svakako da taksa koju je grad propisao utiče na to da vlasnici shvataju stvari ozbiljno za razliku od pre kada je sve bilo na volji građana i vlasnika tih pasa", ističe Ljuština.

Deo javnosti koji nije saglasan sa primenom ove, uslovno rečeno, nove mere su nevladine organizacije za zaštitu prava životinja. Elvir Burazerović iz organizacije ORKA pita se zbog čega je pojam opasnog psa u Pravilniku Uprave za veterinu toliko uopšten da faktički osuđuje nekoliko rasa pasa.

"Osnovna primedba celoj ovoj priči jeste to što su u Pravilniku o opasnim psima pojedine rase utvrđene kao opasne, a druge kao tobože nisu. Trebalo je ići isključivo na individualnu odgovornost vlasnika, odnosno na proglašenje pojedinih pasa kao opasnih ako ne prođu test socijalizacije. Potpuno je sigurno da će se posle ove mere povećati broj napuštenih životinja i ono što već danas imamo kao praksu jesu dva najomiljenija načina za izbegavanje takse: Vađenje mikročipa i navodno otpremanje pasa van Beograda, na teritoriju gde se taksa ne plaća", objašnjava on.

Uz registrovanih 3.500 opasnih, procenjuje se da u Beogradu ima oko 100.000 pasa, od kojih je njih skoro 15.000 napušteno. U poslednjim akcijama veterinarska inspekcija je u azile u Ovči i Rakovici smestila ukupno 109 napuštenih pasa.

Izvor: Vebsajt B92, 26.4.2012.

VLADA PRIPREMA UREDBU KOJOM SE PREDVIĐA DA SVEŠTENICIMA PENZIJA BUDE ZAGARANTOVANA

Vlada će u najskorije vreme doneti uredbu kojom država preuzima obavezu plaćanja poreza i doprinosa. Time će biti rešen jedan od najvećih problema svih konfesija u zemlji.

"Zakonom o doprinosima već je propisano da država može da plaća obaveze iz penzijsko-invalidskog osiguranja, ali nije bilo regulisano na koju osnovicu. Zato je ovom Uredbom konačno precizirano da će se porezi i doprinosi plaćati na minimalni iznos zarade. Samim tim, država će biti garant da će sveštenici i verski službenici dobijati penziju", objašnjava Radina Todović, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike.

U Ministarstvu rada dodaju i da, osim republike, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje može da plaća i lokalna samouprava, pokrajina, pa i crkva ili samo sveštenstvo.
"Zato svi koji žele da imaju bolje penzije mogu sami da uplaćuju novac na osnovicu koju sami odaberu umesto da se zadrže na minimalcu koji im država garantuje", dodaje Todovićeva.
Svaki verski službenik prosečno će koštati državu oko 153.600 dinara godišnje. Toliko iznosi prosek opterećenja na godišnju minimalnu zaradu. Prema podacima Fonda PIO, oltarima u Srbiji služi oko 2.000 sveštenika svih konfesija. Najbrojniji su pravoslavni klirici, kojih je oko 1.700, dok ostatak čini sveštenstvo Rimokatoličke crkve, islamski imami, protestantski pastori...

Muke prilikom obračuna penzija i sitni iznosi na čekovima bili su zajednički svima, bez razlike na "kroj mantije". Penzionisani sveštenik SPC, primera radi, trenutno prima prosečnu penziju koja jedva prebacuje 20.000 dinara mesečno. Stanje je posebno bilo teško od 1997. godine, kada je država obustavila uplatu dela poreza i doprinosa, koji je do tada bio "odmeren" na polovinu ukupne plate.

Doprinosi iz državne kase biće izdvajani za sve ljude u mantijama bez obzira na mesto službovanja.

"Ovo je značajno jer se sveštenici u velikim gradovima i udaljenim selima puno razlikuju po visini primanja. To će osetno da popravi položaj najsiromašnijih sveštenika", napominju u Patrijaršiji.

Sveštenici i verski službenici su pokrenuli i pitanje povezivanja staža jer mnogima doprinosi godinama nisu uplaćivani, pa ih to koči u penzionisanju.

Zato je i Penzijski fond Srbije dostavio Patrijaršiji SPC spisak sveštenika i podatke o godinama za koje im nedostaju doprinosi.

U sedištu Srpske crkve očekuju da će inicijativu za povezivanje staža pokrenuti Ministarstvo vera.

Izvor: Vebsajt B92, 26.4.2012.

ZAKON O SOCIJALNOM STANOVANJU: Potpisani ugovori o izgradnji 789 socijalnih stanova u sedam gradova
ZAKON O SOCIJALNOM STANOVANJU: Potpisani ugovori o izgradnji 789 socijalnih stanova u sedam gradova

Aktuelna sužbena mišljenja

Aktuelna sudska praksa

Stečajevi:

OBJAVLJEN SPISAK PRAVNIH LICA KOJA SU OBUSTAVILA PLAĆANJA SA STANJEM NA DAN 30. APRIL 2012. GODINE

Odeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, na osnovu člana 150. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), objavilo je na vebsajtu www.nbs.rs

• Spisak pravnih lica koja su obustavila plaćanja sa stanjem na dan 30.4.2012. godine:

Obaveštenje o pravnim licima koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od jedne godine sa stanjem na dan 30.4.2012.

Red. br.

Naziv

Adresa

Mesto

Matični broj

Poreski broj

1

TRIJADA TRADE

VI ličke divizije 37

Beograd (Rakovica) 

6006876

100174160

2

AGROHEMIZACIJA

BEOGRADSKA 39

Beograd (Vračar)

6009611

100291525

3

DIMS IMPEX

Ivana Mičurina 21

Beograd (Rakovica) 

6044620

100174918

4

GRUŽA- INVEST

/ /

Bunar

6054889

101985877

5

DELTA-PLAN

Rastka Petrovića 69

Beograd (grad)

6249574

100165530

6

DILE PROM

Šumane /

Lebane 

6360459

102120319

7

ŽAR KOMERC

Mićuna Pavlovića 22

Kruševac

6363849

100230270

8

STS DINE

Generala Belimarovića 7

Vranje 

6391826

100403087

9

METAL FINIŠ

Ribarski put bb

Jagodina

6443087

100934578

10

APIKOM

Luke Gobeljića 96

Sjenica 

6487807

100945795

11

B.S.

Augusta Cesarca 35/3

Beograd (Savski Venac) 

6535569

101685436

12

IGO KOMERC

Bolnička 59

Loznica 

6612733

101561268

13

TAMATOS

Vojvode Stepe 66

Beograd (Voždovac) 

6706479

100380538

14

LENEX

ZEJNELA AJDINIJA 35

Beograd (Zemun)

6711596

101017988

15

TV-STUDIO SPECTRUM

Pere Erjaveca bb

Lazarevac

6864244

101117349

16

MISTAEX

Knez Danilova 8

Beograd (grad)

6898734

101742342

17

MANJEŽ

Oblakovska 4

Beograd (Savski Venac) 

7037775

100266904

18

SAVEZ AMATERA SRBIJE

ZELENI VENAC 2

Beograd

7037945

101821420

19

FUDBALSKI KLUB NAPREDAK DUBONA

PRVOMAJSKA 82

żepżin

7054467

104476307

20

Organizacija invalida rada

KNEGINJE LJUBICE 32

Beograd

7070667

102193968

21

RADIO KLUB "KRALJEVO"

IV kraljevački bataljon 4

Kraljevo

7101694

102526766

22

BOGATIĆ OPŠTINSKA ORGANIZACIJA INVALIDA RADA SA POTP.ODGOV.

MIKE MITROVIĆ 2

Bogatiż

7119933

101439062

23

Udruženje penzionera opštine Bogatić

MIKE MITROVIĆA 4

Bogatic

7121644

101442023

24

MAJDANPEK VETERINARSKA STANICA

TOPOLNICA

Klokożevac

7128096

100624994

25

BRATSTVO NIS

KEJ 29.DECEMBRA 8

Nis

7133588

100337075

26

VAPEK ČLANICA LUTRA GROUP

Birčaninova 128

Valjevo 

7136714

100068362

27

SIGNALSERVIS

Svetozara Markovića 64

Leskovac

7204779

100326108

28

RIBARI KOP

Ribari -

Ribari 

7316801

102498115

29

NAŠ DOM

JNA 14

Kruševac

7349874

100260362

30

BOMIS KOMPANI

Kragujevački put 1

Ripanj 

7420773

101736954

31

OMEGA INFORMATIČKI INŽENJERING

SURČINSKA 21b/1

Beograd (Novi Beograd) 

7424639

100265375

32

GAVRO I SINOVI

KNJAZA MILOŠA bb

Kosovska Mitrovica 

7433735

100220774

33

COM-COMPACT

Rudnička 3/1

Beograd (grad)

7459572

101387238

34

INFOTEK

Dunavski kej 21

Beograd (Stari Grad)

7463944

101822279

35

EKSPRES PROMET

KOKANOVA 2 B

Beograd (Voždovac) 

7467800

101743568

36

EMPORIA EXPORT-IMPORT

27. Marta 39 / 22

Beograd (Palilula) 

7474849

100430357

37

DAM KOMERC

KRALJA PETRA PRVOG 319

Mladenovac (varoš) 

7501072

100139596

38

RADULPROM

Donji kraj 218/a

Orašac 

7509430

101215115

39

SOLENOID

Maršala Birjuzova 34

Beograd (Stari Grad)

7542828

100037612

40

BEOMONT

KOSTE DRAGIĆEVIĆA 29

Beograd (Zemun)

7560117

100270468

41

NOA

11. oktobra 33

Bečmen 

7564317

100826276

42

STANMAX

Školska 2

Ub 

7591543

101978961

43

DELTA-TRADE

Nikole Tesle 1

Bajina Bašta

7629168

101000392

44

GUTEMBERG

Moše Pijade 4 A

Zaječar 

7646291

101329446

45

DIN

Miloša Obilića 4

Velika Plana

7666144

101176839

46

TOKOVI

Vuka Karadžića 2a

Jagodina

7673507

102217985

47

EKOP

Trg Jovana Cvijića 1/1

Loznica 

7683880

101194120

48

GENEZIS

Gundulićev venac 30

Beograd (Stari Grad)

7762224

100039534

49

LUKAS GLOBTRADE

VLADIMIRA NAZORA 86 e

Ruma

7780311

100835507

50

DUO-TREF

Prilaz 64

Beograd (Zemun)

7789173

100091827

51

RENOAUTO-MIŠKO

Pante Jakovljevića 7 T

Beograd (grad)

7791151

102311205

52

PAGO

Paunova 24

Beograd (Voždovac) 

7811179

100378211

53

KFT

Ustanička 64/14

Beograd (Voždovac) 

7813643

101731879

54

FONTANA

Partizanski put 44

Vranje 

7857403

100549607

55

JMS CO

Kruševačka 41

Beograd (Voždovac) 

7902972

101738193

56

KOLOR

Kralja Petra 2

Ljig

7939434

101285257

57

PANKOMERC

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6/VII

Novi Sad

8024073

100713801

58

SREM ŠID

Janka Veselinovića 15

Šid 

8032181

100928385

59

UDRUŽENJE ZANATLIJA APATIN

SVETOZARA MILETI]A 7

Apatin

8075166

100963475

60

DIMNIČAR

Svetojovanska 7

Novi Sad

8085714

100449366

61

VIATOR&VEKTOR NOVI SAD

Branimira Ćosića 2/II

Novi Sad

8117098

102028912

62

GRADNULICA ZRENJANIN

KRALJA ALEKSANDRA I KARA\ 4/I

Zrenjanin

8171955

100654379

63

ANAKOP

2 oktobra 25

Dupljaja

8191972

102124949

64

VEZOX

Stevana Doronjskog 76

Vrbas

8203032

101421475

65

ALCOM

Dimitrija Tucovića 2

Subotica

8228647

100846460

66

SOKO

Kralja Petra I 40

Veternik

8234183

100468251

67

TRGOAGRAR

Cara Dušana 10/a

Pančevo 

8267090

101051706

68

LANA-PROMET

Železnička 47

Alibunar

8268401

102019471

69

PPS

Rasadnička 26

Beška

8291772

100700618

70

TERMOENGINERING

Hajdukovo 354/c

Palić

8298513

100959052

71

HARMEL

Karla Marksa 1

Čantavir

8325251

100849755

72

AGROMETALI

Nova 139

Apatin 

8358761

100965428

73

JET-COMPANY

MIHAJLA PUPINA 11

Kikinda 

8395098

101081001

74

REMIKO

Vladimira Žestića 42

Pančevo 

8552509

101864306

75

NOVA SRBIJA

Železnička 26

Odžaci 

8553017

101429035

76

B-MARKET

CARA LAZARA 4

Subotica

8559554

100959989

77

B.K.

Dušana Petrovića 1

Subotica

8592373

100556043

78

DIPROM

Beogradski put BB, fah 41

Subotica

8595399

100959036

79

DRASS

Mitropolita Stratimirovića 44

Sremski Karlovci

8618917

100802647

80

GREĐANIN

Maršala Tita 151

Velika Greda

8631786

101237784

81

AGROLAB

BULEVAR OSLOBOĐENJA 127

Novi Sad

8663203

102057813

82

ORFELIN

Milana Tepića 4-6

Veternik

8666083

101660228

83

BELOFARM BELA CRKVA

JOVANA POPOVI]A 45

Bela Crkva

8668400

100867170

84

TAURUS COMERCE

Desanke Maksimović bb

Vrbas

8671346

100638694

85

FAKULTET ZA PRED. MENADŽMENT NS

MODENE 5

Novi Sad

8675643

101651532

86

ŠIKMAN E.M

Zetska 5

Novi Sad

8759880

100727183

87

LISENTA

Glavni trg 1

Senta

8768145

102214501

88

SPORT SWISSLION - TAKOVO

RADOVANA GRKOVIĆA bb

Gornji Milanovac

8793263

102989983

89

PANON ŠPEDICIJA

BANIJSKA 4

Subotica

8796343

103059724

90

PLANTLAND IMEX

SLAVUJEVA 42

Novi Sad

8809895

103292595

91

DVD SONTA

VOJVO\ANSKA 50

Sonta

8813817

101486995

92

ADI TOLS

Moše Pijade 4

Pančevo 

8830444

103688746

93

NK-GOLD

Stražilovska 37

Novi Sad

8840547

103778097

94

"IT MREŽA CZJP"

STUDENIČKA 44

801542

8877076

105160225

95

JEFIMIJA NOVI SAD

ILARIONA RUVARCA 16

Novi Sad

8887365

105502660

96

SK.ST. MAKSIMA GORKOG 41,NOVI SAD

MAKSIMA GORKOG 41

Novi Sad

8911584

106417539

97

DUKAT KOMERC

Lomina 5, lokal 7

Beograd (grad)

9338519

102130210

98

CAKI-COMERC

Velji Breg 28

Zubin Potok 

9340181

101526725

99

34 M

Ivana Cankara 2

Kragujevac 

17026224

101577231

100

GIM TOURS

Bulevar JNA 89a

Beograd (Voždovac) 

17056336

101745416

101

ELADA

Zrenjaninski put 95/ I a

Beograd (Palilula) 

17058045

100206582

102

GLOREX

Gandijeva 18

Beograd (Novi Beograd) 

17066404

101667240

103

KOLOR GRANIT

Smederevski put 1c

Ritopek 

17071815

101821323

104

SUPERSTAR CENTAUR

Cara Lazara 16

Beograd (Stari Grad)

17072129

100278827

105

DRVO-PROF

GOSPODARA VUČIĆA 181

Beograd (Vračar)

17088742

100029055

106

MILKOM

JURIJA GAGARINA 187/112

Beograd (Novi Beograd) 

17096249

100824897

107

JUROFUNGO

Raleta Radovanovića 1

Kuršumlija 

17109081

100622327

108

LUKAVICAŠPED

VRBOVNO bb

Vrbovno 

17147528

101132348

109

ALT PRESS

STRAHINJIĆA BANA 24

Beograd (Stari Grad)

17171445

100136594

110

EDIT-PRINT

NJEGOŠEVA 90

Beograd (Vračar)

17173197

101553814

111

DND TRADE

Nemanjina 64

Priboj 

17180487

101206044

112

PIVARA JAGODINA

KNEGINJE MILICE 106

Jagodina

17213962

102495452

113

ATK INTERNATIONAL STUDIES, TRADE & CONSULTING

Jurija Gagarina 151 A/1/44

Beograd (Novi Beograd) 

17231405

101666706

114

PARTI TRADE

Humska 1

Beograd (Savski Venac) 

17235800

100105035

115

UDRUŽENJE ROMA OTVORENO SRCE BEOG

BOSUTSKA 22 A

Beograd 22

17243381

102601489

116

MAKSI-TAKSI

Đure Đakovića 23

Kragujevac 

17262963

101042711

117

ELMI

Milana Tejića 2

Loznica 

17266535

101191244

118

HERMES JWS

Ace Stojanovića 28

Trstenik

17283375

101307553

119

ADA-KOMERC

Vlade Danilovića 6

Valjevo 

17287117

100071199

120

MEDIA SYSTEM

RADNIČKA 10

Pojate 

17287672

101919411

121

UDRUŽENJE DOBROVOLJ. DAVALACA KRVI

DIMITRIJA TUCOVIĆA 52

Użice

17299174

101503469

122

J I J TRADE CO LTD

Vuka Karadžića 7

Šabac

17312537

101898550

123

JIN QIAO

BRAĆE JERKOVIĆA 201

Beograd (Voždovac) 

17320360

100228897

124

KRAJINA ELEKTRO SISTEM

KNEŽEVAČKA 10

Beograd (Rakovica) 

17352105

102974650

125

BANEX TRANS

GORAŽDEVAC bb

Goraždevac 

17356135

100220452

126

TEMPO GAS

Generala Mihajla Nedeljkovića 63

Beograd (grad)

17356909

102249762

127

ING-ECO

Cvijićeva 93a/24

Beograd (Palilula) 

17361066

101521650

128

ZOMAG

Borova 56

Niš

17364693

100663804

129

AGENCIJA K

Boce i Jakše 38

Beograd (Novi Beograd) 

17377337

101670004

130

DRUŠTVO ROMA "ĐURĐEVDAN"

KARAĐORĐEVA 53

Knjazevac

17389114

102486492

131

GAME MASTER

Janka Veselinovića 76/9/2

Šabac

17392344

102679301

132

Udruženje Roma "Maza"

CARA NIKOLAJA DRUGOG 11

Beograd

17405063

102973702

133

ŽEŽELJ

Devet Jugovića 4

Vinča

17414399

101186262

134

LANA COSMETICS

Banjički venac 32/a

Beograd (Savski Venac) 

17414747

100416873

135

PRIMA PROFESSIONAL HYGIENE

Visokog Stevana 19

Beograd (Stari Grad)

17417371

101368918

136

ZLATIBOR KIK BOKS KLUB ČAJETINA

DIMITRIJA TUCOVI]A 1

żajetina

17443259

101617888

137

VANILA BOOM

Franca Bevka 8

Beograd (Zemun)

17457403

102796948

138

OMEGA PARTNER

Ičkova 27

Beograd (Vračar)

17458892

102655266

139

DTS COMPANY DOO BEOGRAD

DŽona Kenedija 31

Beograd (Novi Beograd) 

17461478

102721495

140

SIVENT

NJegoševa 19

Beograd (Vračar)

17462636

102738156

141

APOTEKA SANS BEOGRAD

KNEZA MILOŠA 67

Beograd 33

17468537

102548891

142

AGROKNEZ

MILIČINICA -

Miličinica 

17471937

102669031

143

KUJAVICA

/ /

Kujavica

17478028

102737477

144

S AUTO

Vojvode Stepe 235

Čačak

17478923

102763131

145

STROYDE

Otona Župančića 12

Beograd (Novi Beograd) 

17485717

102903008

146

DŽALE COMERC

Karađorđev trg 34 b

Beograd (Zemun)

17487159

102933309

147

FUNTEX

DVADESETSEDMOG MARTA 11

Beograd (Palilula) 

17487329

102976405

148

JERINIĆ SRV

Republike Srpske 75

Loznica 

17499629

102873716

149

UDRUŽENJE LJUBITELJA BLUZA "BLUES STOCK"

PETRA MEĆAVE 15

Beograd

17510410

103064787

150

NATUR POLJO PLUS

Bulavar Arsenija Čarnojevića 113

Beograd (grad)

17510975

103056289

151

COMPRIVEX

Stjepana Filipovića 35

Beograd (Savski Venac) 

17513478

103091958

152

EVACO INTERNATIONAL

Ratarski put 37 b

Beograd (Zemun)

17515721

103121426

153

PEZE

Kneza Miloša 29

Kaluđerica 

17517309

103140833

154

SLOBODAN RA[KOVI]-PABI[A BEČMEN

JEDANAESTOG OKTOBRA 107

Sużin

17521349

103213924

155

UDRUŽENJE STOČARA PRIJEPOLJE

VELIKA ŽUPA

Prijepolje

17531310

103188353

156

PIMEX OIL

Ratarski put 33 a

Beograd (Zemun)

17563866

103414241

157

INTERDOM

Kneginje Zorke 2 PC IV/6

Beograd (Savski Venac) 

17569589

103511178

158

DANIFARM NI[

VIZANTIJSKI BULEVAR 86

Niż

17583638

104278497

159

CITY LINE

Alekse Šantića 15

Novi Pazar 

17585517

103705410

160

ŠOŠA

Marka Raba 49

Surčin 

17592688

103642876

161

ŽKK PRO TENT OBRENO.

BEOGRADSKOG BATALJONA 55 D

Obrenovac

17606867

103997582

162

CENTAR ZA DECU I OMLADINU [ABAC

ŽIKE POPOVI]A 82

żabac

17634615

103990996

163

Opštinska organizacija Ratni veterani Srbije, Gadžin Han

/ /

Gadžin Han

17662350

104591007

164

HRAM BEOGRAD

KRU[EDOLSKA 1 B

Beograd

17704109

105431597

165

MILAN TRIVI] BEOGRAD

BIRČANINOVA 4 A

Beograd 33

17725602

105595302

166

DVE RODE

RADE KONČARA 25

Beograd 80

17729586

105602540

167

UDR.ZA UNAPRE.RUSKO SRPSKE SARADNJE

RISANSKA 9

Beograd 33

17738844

105757068

168

UDRUŽENJE POSLOVNIH ŽENA "EVE"

RADNIČKA 49

Valjevo

17766244

105914914

169

ALPINE PRO SCG

Bulevar Umetnosti 27

Beograd (Novi Beograd) 

20001062

103669828

170

FERALOKS

Episkopska 42

Niš (grad)

20002131

103690628

171

CORSETO

BORE MARKOVIĆA 25

Beograd (Čukarica) 

20003006

103735249

172

COFFEE TIME

Mileševska 4

Beograd (Vračar)

20013508

103744944

173

PROFESSIONAL GROUP

ANTIFAŠISTIČKE BORBE 19

Beograd (Novi Beograd) 

20019158

103783486

174

VERSUS

BORISLAVA NIKOLIĆA-SERJOŽE 38

Niš

20020920

104190546

175

IMFLOREX

D. Tucovića 139

Pančevo 

20021829

103885479

176

ATON-F.G.M.

Ustanička 125 b

Beograd (Voždovac) 

20022116

103785570

177

PARTNER STEEL

Doža Đerđa 1

Mali Iđoš

20037873

103901208

178

FRUTTA DI BOSCO

Masarikova 80

Selenča 

20040904

104101445

179

ELLINGPROM

Mihaila Pupina 1

Užice

20042079

104416159

180

PRINTALL

Francuska 38

Beograd (Stari Grad)

20042699

103954870

181

SEMTEK

Livadska 2B

Petrovaradin

20043288

103878463

182

ASSISTANCE

Preradovića 10 b lokal l1

Beograd (Zemun)

20046139

103905197

183

CEPS-I

Dr. Nike Miljanića 5/6

Beograd (Palilula) 

20047747

103952780

184

EMO CELJE

Kanarevo brdo 1

Beograd (Rakovica) 

20060930

103952706

185

TERMO NOLL

ŠULJKOVAC bb

Šuljkovac

20072571

104022347

186

IN VICTUS

Svetog Save bb

Trstenik

20076747

104093598

187

ZDRAVA VODA 02

Gandijeva 153/3

Beograd (Novi Beograd) 

20079266

104029470

188

A3 ADVERTAJZING TREĆEG MILENIJUMA

Cara Lazara 10/V

Beograd (Stari Grad)

20079924

104051829

189

KOL FOOD TRADING

Orfelinova 16

Beograd (Čukarica) 

20084588

104209836

190

HAI KOU

Jurija Gagarina 91, lokal 58

Beograd (Novi Beograd) 

20085363

104078556

191

TANDEM PLUS

Rudo 3

Beograd (Zvezdara) 

20086092

104147920

192

VEKSON

Kralja Bodina 9

Beograd (Voždovac) 

20086629

104101076

193

KLOPOTNIK

Kolašinskih kneževa 177

Zubin Potok 

20090260

104150907

194

BIG BULL MG

SREMSKA 36

Bačinci 

20097957

104129684

195

BONAFIDES

Bulevar Srpskih Ratnika 18

Vrnjačka Banja 

20100001

104142452

196

MOJA TV

Bogdana Teofilovića 3

Čačak

20108835

104239627

197

EUGEL

Studentska 11/18

Beograd (Novi Beograd) 

20113197

104348932

198

PLANTLAND INVEST

Slavujeva 1

Novi Sad

20130962

104261060

199

ALUMINIJUM BG

Požeška 164

Beograd (grad)

20131225

104266189

200

MONTING HOLDING

Karađorđeva 15

Beograd (Zemun)

20135115

104269769

201

KOOPERATIVA-POLJNICA

Vlase bb

Vlase

20137029

104285472

202

ALEK-SREM

Bulevar kneza Miloša 21

Novi Sad

20141298

104301716

203

AEN TRADE

Omladinskih brigada 100

Beograd (grad)

20142561

104329127

204

POSEJDON-STAR

Tamiška 3a

Subotica

20143126

104321876

205

DUMIS

Petrarkina 8

Beograd (Zvezdara) 

20144866

104313462

206

AUTO CENTAR S.M.S-COMPANY

Kragujevački put 7

Vrčin

20151994

104346759

207

VELACO

LOŠINJSKA 11a

Beograd (Zvezdara) 

20153601

104365995

208

EUROŠUNTIĆ-TURS

Gostun bb

Gostun 

20155183

104388403

209

IMIG SECURITY

Ozrensaka 48

Beograd (Voždovac) 

20155256

104377476

210

STAMENKOVIĆ TRANS

Baljkovac //

Knić

20162481

104434620

211

BRAVARIJA PRINC

Melnica /

Melnica 

20165618

104441839

212

TRAKING

DRAGIŠE BRAŠOVANA 8/39

Novi Sad

20168820

104462086

213

LURA PLUS

Rastka Petrovića 31

Beograd (Voždovac) 

20184531

104538637

214

MINERALI

RUPELJEVO bb

Rupeljevo

20185856

104556077

215

AUTO INTER

Vuka Karadžića 56

Ruma

20185953

104543802

216

RB-AMENOFIS

Jurija Gagarina 185

Beograd (Novi Beograd) 

20186186

104575881

217

DOMIKO PREVOZ

Rakovički put 40.

Beograd (grad)

20189479

104557973

218

M.S.V. MILO AUTO

- -

Viteževo

20198532

104608918

219

UNIAS KOMERC

Ibarska 4

Raška

20215992

104704102

220

PRO-BONO

Grahovska 6

Beograd (grad)

20217570

104713986

221

MORGAN PLUS

Vojvođanska 274

Beograd (grad)

20219734

104714237

222

ZONED MM-NS BABA REEBA

BULEVAR OSLOBOĐENJA 88/5

Novi Sad

20225572

104783585

223

MEX CAPITAL

KARLA SOPRONA 29

Beograd (Zemun)

20234393

104762054

224

ATELJE TRAG GROUP

Bulevar AVNOJa 140/35

Beograd (grad)

20237236

104774689

225

SVET PLUS

SAVSKI TRG 9

Beograd (Savski Venac) 

20237511

104771293

226

HAUS-MAX

Suvi Dol --

Suvi Dol

20239123

104800521

227

STREAM A-QUART

NIKOLE TESLE 34

Mladenovac (varoš) 

20241837

104807176

228

M CENTAR LAND

BULEVAR MIHAILA PUPINA 117 a

Beograd (Novi Beograd) 

20242043

104789197

229

AGRO MEDIA

Beogradska bb

Osipaonica 

20245808

104811956

230

DDD GROUP

BULEVAR DESPOTA STEFANA 101/10

Beograd (Palilula) 

20252804

104838748

231

DISTRIKT TRADE

Vojvode Stepe 289

Čačak

20258900

104876918

232

LAGOST

BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 16/18

Beograd (Novi Beograd) 

20264110

104882459

233

NG-KOM

Valterova 133

Prijepolje 

20267399

104930063

234

GNG GROUP

Oslobodilačka 31

Gložan 

20267631

104910544

235

ČAKORCI

/ /

Ribare 

20268522

104939966

236

TACO LUX

Milana Rakića 14

Novi Sad

20283076

104969796

237

MAC & MOON

Tetovska 40

Beograd (grad)

20286717

104996747

238

MOCAP TOOLS

Bulevar oslobođenja 20a/1

Beograd (grad)

20292865

105016567

239

KOOPERATIVA DOLMIS

Branka Radičevića 21

Opovo

20294108

105014637

240

K-4 TRANS

Lička 53

Inđija 

20303921

105069912

241

RADENKOVIĆ

- -

Srbovac 

20305177

105064142

242

AFFECTION GROUP

Glavna 125

Titel

20308567

105125914

243

SBS-COMPANY

Miloša Velikog 78

Kikinda 

20308923

105190754

244

MIMANES

Jurija Gagarina 151a/159

Beograd (Novi Beograd) 

20315334

105120189

245

BEOBLOK33

Francuska 24

Beograd (grad)

20315423

105105625

246

ED-X

Alekse Šantića 36

Novi Pazar 

20315598

105111549

247

MBM PREVOZ

Milisava Čamdžije 27

Veliki Borak

20321679

105146986

248

M.N.O. ELEKTROMETAL

Vojvođanska 46

Plandište

20322101

105153250

249

BRAĆA VUKOVIĆ

Karađorđeva 103

Nova Pazova 

20325046

105261510

250

ŠFR

Milentija Popovića 3

Mladenovac (varoš) 

20327057

105150827

251

AB TRANSMISSION

NARODNOG FRONTA 68

Vrbas

20328835

105163359

252

ESENTICO

SVETOG NIKOLE 52

Beograd (Zvezdara) 

20329688

105253882

253

KIKI-TRADE

Marka Raba 38

Surčin 

20330198

105169773

254

EXTRA LARGE PLUS

Vladimira Nazora 7

Subotica

20331089

105197981

255

ZU LINE

Vihorska bb

Jagodina

20331844

105164970

256

TRANS JD

Vitomirica bb

Vitomirica 

20334967

105190800

257

A&Z

Milana Toplice 31/4

Beograd (Palilula) 

20339691

105204831

258

CANIBAL PET

Branka Krsmanovića 7/29

Niš

20341157

105223104

259

KONCEPT INSTAL

Mišeluk I 6

Sremska Kamenica

20344652

105245874

260

FOGA ENTERIJERI

Bulevar Zorana Đinđića 12v/3

Beograd (Novi Beograd) 

20346671

105265175

261

FRATELO N&T COMPANY

BUROVO 128

Burovo 

20351489

105278162

262

M CENTAR SISTEM

BULEVAR MIHAILA PUPINA 117 A

Beograd (Novi Beograd) 

20361999

105368141

263

MARNIK-NMS COMPANY

Vuka Karadžića 8/15

Smederevo

20362448

105377385

264

NOVA VELETRGOVINA

Sjenička 1

Niš (grad)

20364963

105475637

265

HERMENS BLUE

Vuka Kradžića 11

Novi Sad

20366486

105426108

266

GUPING Đ&M

Ekonomija 1

Beograd (Zemun)

20370122

105420971

267

PARKET PLUS KOLOR

Braće Jugovića 20

Subotica

20373423

105397811

268

EURO PEĆIĆ

Ličkih brigada 3E

Beograd (Rakovica) 

20373687

105397895

269

NIKIJEVE SOBE

Ćirpanova 4

Novi Sad

20374551

105402195

270

CICIJE

Strahinjića Bana 82

Beograd (grad)

20377160

105420699

271

HOREKA

Beogradska 71

Beograd (Palilula) 

20380756

105484880

272

ONE MARK

TRG SRPSKIH DOBROVOLJACA 30

Kikinda 

20384514

105520394

273

EŠFI-KOMERC

JOVE KURSULE bb

Varvarin

20384760

105444633

274

AMINA 100

Vojvode Stepe 352

Beograd (Voždovac) 

20397578

105512645

275

MDS-PLUS

Cvijićeva 17

Boleč

20404604

105527133

276

MAKAVELI

RATARSKA 2/a

Ratari 

20407972

105540406

277

A-TECH PLUS

Slobode 8/27

Smederevo

20409568

105559592

278

AZAM-GRAFOPLAST

Jablanička 90

Sjenica 

20411066

105562530

279

PREMIER-LUX M&M

STEVANA BRAKUSA 1

Beograd (Čukarica) 

20419784

105584826

280

TADIJA

Ive Andrića 63

Kula

20425172

105632144

281

ROSIĆGROUP

Fruškogorska 16

Novi Banovci

20426209

105630874

282

EXTRABEL GROUP

Stari aerodrom bb

Kraljevo

20426462

105685293

283

PRISM

Vojvođanska 161

Surčin 

20428805

105641024

284

AQUA WINNER INGENERING

Mirijevski venac 24/80

Beograd (Zvezdara) 

20436743

105674354

285

AQUA DESIGN

Kosmajska 28/17

Beograd (Čukarica) 

20440007

105686462

286

KONZ

Stevana Kovačevića bb

Popinci 

20441097

105791495

287

ČOLAKOVIĆ MDM

Kosovska 10

Vrbas

20441160

105693453

288

ZEN TRIP AND TRAVEL

PAUNOVA 24

Beograd (Voždovac) 

20443391

105716507

289

MONTENA-TRANSPORT

/ /

Aliđerce

20443987

105722773

290

TMW-TRADE

Jovana Popovića 61/E

Novi Sad

20448296

105731076

291

HARAGEI

Brankova 16

Beograd (Stari Grad)

20449438

105731470

292

CHINA PLUS

Knjaza Miloša 10

Požega 

20450355

105743536

293

OKAN TEKSTIL

Dunavska 63

Šabac

20456477

105778818

294

IKOMODO

Teodora Drajzera 5

Beograd (Savski Venac) 

20456485

105806543

295

SWEET SPA

Vlade Ilića 9

Beograd (Palilula) 

20459085

105775836

296

WANG ZHILI

Jurija Gagarina 87/26

Beograd (Novi Beograd) 

20463864

105819966

297

ĐENKO

Stevana Prvovenčanog 2 lokal br.8

Jagodina

20465115

105815294

298

GIM TEHNIK

Tošin bunar 7A

Beograd (Zemun)

20467908

105814339

299

PRAKTIKER COMPANY

Vojvode Mišića 23

Kragujevac 

20468050

105810774

300

PIO.CO.B.G VIRŠLE

Dimitrija Tucovića 101

Beograd (Zvezdara) 

20470135

105831903

301

STAINLESS STEEL CENTER

Svetozara Miletića 16

Beograd (Stari Grad)

20475633

105848007

302

DDR ADRIATIC

ARADAČKI ATAR bb

Zrenjanin

20477610

105863921

303

TRBIĆ

Bulevar Kneza Miloša 21

Novi Sad

20481501

105880721

304

SWEET PRINCESS

Rudo 3

Beograd (Zvezdara) 

20481633

105879389

305

IBO PRESS

Vladimira Dujića 7

Beograd (Čukarica) 

20482141

105891393

306

STIMONOVOX

Paštovićeva 2

Beograd (Čukarica) 

20483717

105899058

307

ACCT LINE

Milorada Gavrilovića 14/3

Beograd (Stari Grad)

20486449

105901507

308

ASTRA SYSTEM

Janka Veselinovića 78

Šabac

20487763

105920138

309

CORMEL LIGHTING

PRVOMAJSKA 16

Kačarevo

20493828

105943373

310

TRAVELMANIA

Bulevar Kralja Aleksandra 52

Beograd (Vračar)

20494689

105926305

311

VAGAN PLUS

Bulevar Kralja Aleksandra 488A

Beograd (Zvezdara) 

20498099

105953778

312

DIMES FRESH

DUNAVSKA bb

Beočin 

20498234

105946226

313

BALANCE SYSTEM

BRAĆE JERKOVIĆA 117a

Beograd (Voždovac) 

20499281

105949714

314

TREĆI KRUG

Klare Cetkin 1h

Beograd (Zemun)

20501197

105958169

315

NIZOR

Takovska bb

Pirot

20502495

105973301

316

HOT RED ON SUN

Jurija Gagarina 89/119

Beograd (Novi Beograd) 

20504471

105982520

317

RATLUK

Ive Lole Ribara 83

Tabanović

20505974

105978638

318

BO.DI.BU.

Kulinovačko polje, potez IV 105

Čačak

20507594

105996676

319

SELEND

Momčila Popovića 248

Aleksinac

20509546

106000130

320

AU RES 09

Karađorđeva 64

Šabac

20512237

106006618

321

LEŠJANIN-JT

ZRENJANINSKI PUT 105 E

Beograd (Palilula) 

20514132

106029656

322

SYSTEM TECHNOLOGIES

Kneza Miloša 57

Beograd (Savski Venac) 

20514604

106018742

323

VIP INTERNI

Doža Đerđa 1

Novi Sad

20516399

105976732

324

FANCY LOOK

Dositejeva 20

Kruševac

20516712

106020501

325

DELFINI JAKI

29 novembra 17a

Vrčin

20518871

106032343

326

PM-TRANS

Dimitrija Avramovića 20/13

Beograd (Čukarica) 

20519908

106028498

327

HARDONIUS

Brestovačka 16

Deveti maj 

20528168

106063600

328

FINCO PLUS

Nedeljka Gvozdenovića 28

Beograd (Novi Beograd) 

20532246

106089110

329

KD&KOMERC

SLOVENSKA 59

Begovo Brdo 

20535466

106100251

330

DEMANIS TRADE

IGNJATA JOBA 6 V

Beograd (Voždovac) 

20538147

106120397

331

YUCO GOLD

Draže Pavlovića 21/IV

Beograd (grad)

20539445

106129484

332

VELETOVO

MILANA TOPLICE 9

Bečej

20539925

106131981

333

EXPERTUS ALPHA

DŽONA KENEDIJA 3

Beograd (Novi Beograd) 

20540613

106134674

334

SIM-EL 2009.

VUKA KARADŽIĆA 51

Osečina (varošica) 

20541644

106140267

335

SOFT COMMUNICATION

SREMSKA 94

Vršac

20554029

106200583

336

NEWCO FISH PRODUKT

KNJAZA MILOŠA 34

Požega 

20556471

106213851

337

M.M. ŠIME

VOJVODE BOJOVIĆA 13

Niš

20556595

106213747

338

LIONS SHARE GROUP

CARA DUŠANA 82-a

Beograd (Stari Grad)

20558342

106222563

339

EKO-BRIKET-PELET

Industrijska zona bb

Veliko Gradište

20558857

106226149

340

PVM

PUŠKINOVA 4

Novi Sad

20559365

106227748

341

NETA-DBO

JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA 48

Kikinda 

20559837

106231433

342

AL-EL TRADE

BAVANIŠTANSKI PUT 343

Pančevo 

20559926

106231343

343

QUARANTINE

KRUNSKA 80

Beograd (Vračar)

20561238

106237938

344

MODO DŽUNGLA

Živanića put bb

Preljina

20562137

106240773

345

IBC-INTELLIGENT BUILDING CONTROL

DR DRAGOSLAVA POPOVIĆA 11

Beograd (Palilula) 

20563036

106248021

346

OMEGA STONE

Jezero bb

Zlatibor

20565802

106261031

347

VSL HIDRAULIKA

GOLUBAČKA 6/42

Beograd (Zvezdara) 

20566574

106264554

348

TEMA MARKETING

IRIŠKI PUT 73

Sremska Kamenica

20567473

106270067

349

VIA SAN MARCO

BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 225

Beograd (Novi Beograd) 

20569590

106280691

350

POSLANIK

BULEVAR MIHAILA PUPINA 10

Beograd (Novi Beograd) 

20572965

106296297

351

BING COMMUNICATION

GANDIJEVA 148/A, lokal 63

Beograd (Novi Beograd) 

20573104

106296168

352

HIMERA

LJermontova 19

Beograd (grad)

20576243

106314727

353

GENKO PROGRESSIVE

MOŠE PIJADE 4

Pančevo 

20577592

106321532

354

KIZA SEKULIĆ

Bulevar Jaše Tomić 6, kiosk 20

Novi Sad

20578068

106325478

355

EURECO

DOBROPOLJSKA 63/12

Beograd (Savski Venac) 

20585218

106361338

356

PRAVI PELIKAN

Toponički put bb

Niš

20587474

106374146

357

CENTAR A&C GROUP

BATE JANKOVIĆA 112

Čačak

20591935

106392971

358

EKOAGROTISA

CARA LAZARA 34

Zrenjanin

20594411

106406198

359

SOPRANO

BULEVAR MIHAILA PUPINA 173/62

Beograd (Novi Beograd) 

20594845

106407416

360

SVIMES

KARAĐORĐEVA 4

Svilajnac

20595396

106410381

361

KMV OMEGA

PIJACA SKADARLIJA lokal 64

Beograd (Stari Grad)

20596856

106415787

362

GLOSTAN

MARŠALA TITA 29

Kačarevo

20600446

106431473

363

ART DESIGN

SRPSKIH VLADARA 56

Pirot

20600730

106433145

364

BELOP

MIKE ĆURČIĆA 38

Barajevo

20600993

105951217

365

VALENTINA PLUS

/ /

Bačinac 

20604654

106452913

366

GREEN GRASE

VENIJAMINA MARINKOVIĆA 124

Ivanjica

20609699

106474901

367

OBLAKA

/ /

Rgotina 

20610514

106476629

368

ISKRA TIM

ČIČA-ILIJINA 3

Beograd (Zvezdara) 

20611596

106482231

369

PRO OIL

BEOGRADSKI PUT 276

Stajićevo

20613688

106490792

370

GROSSE HAUS

MASARIKOVA 7/e

Šabac

20613726

106488849

371

MARKET SUTJESKA

TADEUŠA KOŠĆUŠKA 70

Beograd (Stari Grad)

20615141

106496486

372

MOBILL-SECURITY SERVIS

VLADIKE NIKOLAJA 31

Valjevo 

20615290

106497528

373

DIKO AMBALAŽA

KRALJEVAČKA bb

Ruma

20616679

106501267

374

SIMOGRADNJA-NT

PARTIZANSKI BLOK ULICA 1 41a

Beograd (Palilula) 

20617608

106506669

375

ADAKS

NOVOSADSKOG SAJMA 50

Novi Sad

20619244

106513483

376

INSOMNIA TEX

VINOGRADSKA 135

Surčin 

20620480

106515959

377

LAURENT-WINING

TITOGRADSKA 15

Subotica

20622717

106526391

378

XXXL PROM

NASELJE DVADESET SEDMOG NOVEMBRA 3/18

Valjevo 

20622792

106526070

379

SERBIAN CARBON S.M. PLUS

PETNAESTOG AVGUSTA 73

Ruma

20623489

106528673

380

AUTOCENTAR AVALA

NOVA 3 145

Pinosava

20623985

106529553

381

KIRJAK

DR IVANA RIBARA 116/L4

Beograd (Novi Beograd) 

20624370

106529310

382

AUTO SLADINAC

Selo Supska bb

Supska 

20624728

106532288

383

BAL NA VODI

ADA CIGANLIJA 5

Beograd (Čukarica) 

20626321

106537216

384

ŠAMROLNA CITY

PRILIKE bb

Prilike 

20626844

106543251

385

JOVICA TRGOVINA

TREBEVIĆKA 43

Beograd (Čukarica) 

20626976

106542533

386

NORIJA

MILOŠA ĐELKAPIĆA bb

Ivanjica

20627042

106543235

387

IVAKRIS D.M.

MARIČKA 32b/19

Beograd (Rakovica) 

20628847

106551911

388

TOMPROJEKT

/ /

Čapljinac

20629975

106553579

389

BOKEROMODA

SEDAMNAESTOG OKTOBRA 49 lokal 4

Smederevo

20630531

106555386

390

EVA-PROMET MD

ČEDE VASOVIĆA 20

Kraljevo

20632186

106564233

391

MAX-1

MARŠALA TITA 9

Meljak 

20632917

106566132

392

ANIKA PLUS

TRŠANOVCI /

Tršanovci

20635541

106581477

393

NEW LAGUNA 021

Jožefa Marčoka 1

Novi Sad

20649275

106637105

394

HSD COMPANY

OCA JUSTINA POPOVIĆA 15/4

Vranje 

20651253

106646157

395

KLIP 2010

/ /

Pridvorice 

20654511

106660716

396

DOMITALIA

DIMITRIJA TUCOVIĆA 105

Beograd (Zvezdara) 

20665980

106715056

397

FLOWERS DESIGN

KORNELIJA STANKOVIĆA 37, lokal 2

Novi Sad

20670312

106740016

398

HEKTIKOR

KNEZA MILOŠA 68

Beograd (Savski Venac) 

20671823

106743700

399

LOROWEST

VIDIKOVAČKI VENAC 106/A lok 19

Beograd (Rakovica) 

20672307

106746697

400

MIPA-S

Lipova 149

Vrnjačka Banja 

20676485

106767643

401

COLE 021 VB

BOŽIDARA ADŽIJE 17

Petrovaradin

20676990

106769444

402

LOKANJ-GRADAC

NATALIJE DUBAJIĆ 2

Beograd (Zemun)

20679042

106777879

403

NIMONT

PERUTINA bb

Perutina

20689145

106831975

404

MBN-LES

JOVANA CVIJIĆA 69

Leskovac

20692111

106848644

405

LARUNA INC

Vojni Put 586 c/blok 1

Beograd (Zemun)

20700777

106890261

406

DAČUS

KNEGINJE ZORKE 40

Beograd (Vračar)

20704632

106911250

407

BELLAMI VMB

ZELENI VENAC 11

Beograd

20716819

106974352

408

ZUROS

LENJINOVA 3

Veliko Gradiste

28003005

106418394

409

"EKO SRBIJA"

SLOBODANA BAJIĆA 11

Novi Sad

28010940

106554936

Napomena:

*Naziv, mesto i adresa pravnog lica su podaci Agencije za privredne registre ili Republičkog zavoda za statistiku odnosno banaka za pravna lica koja nisu registrovana kod Agencije.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 3.5.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).
OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email: