Aktuelne vesti na dan 06.septembar 2011



Prelistavajući dnevne novine



Pogledajte ostale vesti na dan 06.septembar 2011



Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan:
06.septembar 2011


 

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.

Aktuelan broj 26/1-15. septembar >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 28/1-15. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 65 OD 02.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

PREGLED STOPA POREZA PO ODBITKU NA DIVIDENDE, KAMATE I AUTORSKE NAKNADE SA PRIMERIMA OBRAČUNA POREZA: Stanje na dan 1. septembar 2011. godine

  • OBLIK, SADRŽINA I NAČIN VOĐENJA KNJIGE EVIDENCIJA UGOVORA I KNJIGE EVIDENCIJA PRODATIH TURISTIČKIH PUTOVANJA OD STRANE TURISTIČKIH AGENCIJA

Knjiga evidencije ugovora

Knjiga evidencije prodatih turističkih putovanja

  • PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI ZAPOSLENOM KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO NA OSNOVU SPORAZUMA SA POSLODAVCEM
  • DOPUNA ISO 16000 - VAZDUH U ZATVORENOM PROSTORU: • ISO 16000-24:2009 i ISO 16000-25:2011 •

ISO 16000-1:2004

ISO 16000-2:2006

ISO 16000-5:2007

ISO 16000-7:2007

ISO 16000-8:2007

ISO 16000-9:2006

ISO 16000-10:2006

ISO 16000-11:2006

ISO 16000-12:2008

ISO 16000-13:2008

ISO 16000-15:2008

ISO 16000-23:2009

ISO 16000-24:2009

ISO 16000-25:2011

  • KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O REGISTRU HEMIKALIJA - "Sl. glasnik RS", br. 55/2011 i 61/2011 - ispr.

Dosije o hemikaliji

Podaci o hemikaliji koji se upisuju u Registar

Prilozi

  • PITANJA IZ PRAKSE KOJA SE ODNOSE NA PRIJEM U RADNI ODNOS U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA: • Novine propisane izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja "Sl. glasnik RS", br. 52/2011 •

Na osnovu kojih zakonskih odredbi se vrši prijem u radni odnos u ustanovi?
U kom roku se donosi odluka o izboru kandidata i ko ima pravo da podnese prigovor na odluku o izboru?
Na koji način se vrši preuzimanje zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba?
Koje uslove treba da ispunjava lice koje se preuzima?
Da li može da se zasnuje radni odnos putem preuzimanja mimo liste za preuzimanje?
Koje su novine propisane Zakonom vezano za radni odnos na određeno vreme?
Na koji način se sprovodi postupak prijema u radni odnos na osnovu konkursa i koje su novine u postupku propisane Zakonom?

  • POVRAĆAJ I REFAKCIJA AKCIZE

POVRAĆAJ AKCIZE

Proizvođači

Uvoznici

REFAKCIJA AKCIZE

Trgovci

Proizvodna privredna društva - refakcija na ostale derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) Zakona

Poljoprivredna gazdinstva - refakcija akcize na dizel-gorivo za pogon traktora

  • SPOLJNOTRGOVINSKI ROBNI PROMET REPUBLIKE SRBIJE: • Za period januar - jul 2011. godine

1. Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni Evropske unije1)

2. Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama zemalja1)

3. Izvoz i uvoz Republike Srbije po razvijenosti zemalja i ekonomskoj nameni1)2)

4. Izvoz i uvoz Republike Srbije po odabranim zemljama

  • INDUSTRIJSKI PODACI ZA AVGUST 2011. GODINE

1. Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište u Republici Srbiji - avgust 2011.

2. Mesečni indeksi cena proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište u Republici Srbiji u 2011. godini

3. Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište - po delatnostima - avgust 2011. godine

  • KRETANJE INDEKSA AKCIJA BEOGRADSKE BERZE - SEPTEMBAR 2011. GODINE

1. Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline

2. Index BELEX15

3. Index BELEXsentiment

4. Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi

  • KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA ZA PERIOD OD 5.9. DO 11.9.2011. GODINE
SAZVANO DVANAESTO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2011. GODINI ZA 12. SEPTEMBAR: Na dnevnom redu Predlog zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o rehabilitaciji i Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je, na zahtev Vlade Republike Srbije, Dvanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, za ponedeljak, 12. septembar 2011. godine, sa početkom u 12.00 časova.

Na dnevnom redu, koji je utvrđen u zahtevu za održavanje zasedanja, naći će se četiri predloga zakona i to:

- Predlog zakona o krivičnom postupku,
- Predlog zakona o parničnom postupku,
- Predlog zakona o rehabilitaciji i
- Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Na ovom zasedanju razmatraće se i dva predloga odluke:

- Predlog odluke o naknadi za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i
- Predlog odluke o naknadi za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Dvanaesto vanredno zasedanje održaće se u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića 13.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 5.9.2011.

OTVORENO 19. SAVETOVANJE PRIVREDNIH SUDOVA SRBIJE NA ZLATIBORU

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Snežana Malović izjavila je danas da su privredni sudovi u našoj zemlji dobro organizovani i da sudije predmete rešavaju u razumnim rokovima, shodno evropskim standardima.

Malović je, otvarajući 19. savetovanje privrednih sudova Srbije na Zlatiboru, izrazila očekivanje da će rezultati reformisanog pravosuđa pomoći u stvaranju boljeg poslovnog ambijenta za domaće i strane kompanije.

Reforma pravosuđa bila je uzrokovana potrebom države i građana za bržim radom sudova kako bi se uspostavili vladavina prava i pravna sigurnost, navela je ona i dodala da je upravo sporost pravosuđa odbijala strane investitore da ulažu u Srbiju.

Malović je obraćajući se sudijama, poručila da su za ovih godinu dana pokazali da ne podležu uticajima i pritiscima i da su spremni da stvore pravnu sigurnost, donoseći odluke samo po Ustavu i zakonu.

Ona je pohvalila rad privrednih sudova koji su, kako je istakla, beležili najbolje rezultate, a taj trend su nastavili i u prvih šest meseci ove godine.

"statistički podaci Visokog saveta sudstva (VSS) u prvostepenim sudovima ukazuju na to da je povećano savladavanje priliva predmeta na 96 odsto, a broj rešenih predmeta u Privrednom apelacionom sudu veći je za 39 odsto nego u prvoj polovini prošle godine", naglasila je Malović.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda i VSS Nata Mesarović je saopštila da privredni sudovi, zajedno sa organima koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, daju pozitivne rezultate u okviru reformisanog pravosuđa.

Od rada privrednih sudova zavisi i privredni i ekonomski razvoj zemlje, istakla je ona i dodala da će VSS uložiti dodatni napor da se kroz preispitivanje odluka o izboru sudija obezbedi ravnomerna opterećenost i jednak pristup pravdi svim građanima.

Predsednik Privrednog apelacionog suda Miroslav Nikolić je napomenuo da iza dobrih rezultata privrednih sudova stoji veliki rad, ali i podrška resornog ministarstva i Visokog kasacionog suda.

U radu skupa učestvuju sudije iz svih 16 privrednih sudova u Srbiji, sudije Privrednog apelacionog suda, profesori, advokati, kao i gosti iz regiona.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

ADVOKATSKA KOMORA VOJVODINE OBJAVILA TEZE ZA ŽALBU NA REŠENJA PORESKE UPRAVE O OBAVEZAMA ZA ADVOKATE KAO PAUŠALNE PORESKE OBVEZNIKE ZA 2011. GODINU

Prilikom utvrđivanja poreske osnovice i akontacionih obaveza za advokate kao paušalne poreske obveznike za 2011. godinu, Poreska uprava je suprotno odredbi člana 41. stav 1. tačka 1) umesto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, uzela kao polaznu osnovicu prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenom u Gradu Novom Sadu u iznosu od 54.613,00 dinara.

Poreska uprava prilikom utvrđivanja osnovice za paušalno oporezivanje za 2011. godinu, morala je da pođe od činjenice da je prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2010. godini 47.450,00 dnara, ("Sl.glasnik RS" broj 4/2011).

Prosečna godišnja zarada u RS uvek se uzimala kao osnov za utvrđivanje poreske osnovice i razrezivanja poreza, u cilju ujednačavanja uslova privređivanja advokata, kao poreskih obveznika u RS,što se može ustanoviti uvidom u rešenja iz ranijih godina.

Iznos prosečne godišnje zarade u Republici Srbiji se umanjuje za 15%, te ovako umanjeni iznos predstavlja osnovicu za oporezivanje i on iznosi 40.332,50 dinara, koji se može korigovati, na osnovu sledećih elemenata:

- Mesta na kome se kancelarija nalazi (od -20% do + 50%)
- Opremljenosti kancelarije (od -20% do + 30%)
- Broja zaposlenih radnika (+ 10% po zaposlenom radniku)
- Tržišnim uslovima u kojima se delatnost obavlja (od -50% do + 100%)
- Površina lokala za pojedine vrste delatnosti, gde je površina bitna za njeno obavljanje (od -10 do +50%)
- Starost obveznika i njegova radna sposobnost (od -10% do +50%)
- Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje prihoda (od -50 do + 300%)

Poreska uprava do sada nije umanjivala, niti uvećavala poresku osnovicu po sledećim kriterijumima:

- mestu na kome se radnja nalazi,
- opremljenosti radnje,
- broju zaposlenih radnika,
- površini lokala.

Korekcija osnovice je vršena na taj način što se umanjivala ili uvećavala osnovica po osnovu:

- tržišnih uslova u kojima se delatnost obavlja,
- ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje prihoda,
- starost obveznika i njegova radna sposobnost.

Radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, referent Poreske uprave koji utvrđuje poresku osnovicu, dužan je da da mogućnost poreskom obvezniku da učestvuje u postupku.

Neučestvovanjem poreskog obveznika prilikom utvrđivanja relevantnih činjenica za donošenje rešenja o razrezu poreza predstavlja bitnu povredu odredaba postupka.

Prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, prvostepeni organ nije pošao od činjenice kao što su:

- postojanje svetske ekonomske krize, nacionalne ekonomske krize
- smanjena platežna moć pravnih i fizičkih lica,
- povećanje broja advokata, bilo zbog nemogućnosti privrede i uprave da zaposle nove naraštaje, bilo zbog povećanja broja izvršilaca u advokaturi usled reforme pravosuđa,
- neobavljanje delatnosti u vremenskom periodu dok je trajao postupak razrešenja svih sudija i imenovanja novih sudija, što je trajalo oko četiri meseca

Ove činjenice ukazuju da postoji osnov za umanjenje osnovice u smislu Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004 i 31/2005) i to:

- člana 6. stav 1. tačke 4) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja, koji dozvoljavaju prvostepenom organu da osnovicu umanje od -50% ili da uvećaju do +100%,
- član 6. stav 1. tačka 7) ostale okolnosti koji utiču na ostvarivanje dobiti od -50% do +300%, i da vanredne okolnosti koje utiču negativno na promet dozvoljavaju prvostepenom organu da umanje osnovicu do -50%.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Vojvodine, 5.9.2011.

OBJAVLJEN TEKST INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDABA ZAKONA O ADVOKATURI KOJU JE ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA UPUTILA USTAVNOM SUDU

Na Internet stranici Advokatske komore Beograda: http://www.akb.org.rs/space/inicijativa%20za%20ocenu%20ustavnosti%20zakona.PDF objavljen je tekst Inicijative za ocenu ustavnosti koju je Advokatska komora Beograda uputila Ustavnom sudu.

Advokatska komora Beograda podnela je Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011) i predlaže Ustavnom sudu da po sprovedenom postupku donese Odluku da odredbe člana 65. stav 4. u delu koji glasi: "uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja", člana 64. stav 4. u delu koji glasi: "prenos javnih ovlašćenja" i čl. 67, 69. i 89. nisu u saglasnosti sa u Ustavom.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Beograda, 5.9.2011.

ODRŽANA SEDNICA KOMISIJE ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA JAVNOG UVIDA U NACRT REGIONALNOG PROSTORNOG PLANA APV

Na današnjoj sednici Komisije za sprovođenje postupka javnog uvida u Nacrt regionalnog prostornog plana APV, održanoj u Skupštini APV, razmatrane su i analizirane pristigle primedbe na ovaj dokument. Nakon postupka javnog uvida u Nacrt Prostornog plana APV, koji je trajao mesec dana, od 18. jula do 18. avgusta ove godine, upućeno je oko pedeset primedbi.

Inače, javne prezentacije Nacrta i Izveštaja o strateškoj proceni njegovog uticaja na životnu sredinu održane su, tokom jula i avgusta, u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Pančevu i Novom Sadu.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Dušanka D. Sremački izrazila je zadovoljstvo zbog velikog interesovanja javnosti u Vojvodini za ovaj strateški dokument. Navela je da je više od dvadeset lokalnih samouprava i mesnih zajednica iznelo svoje sugestije, primedbe i predloge, što prema njenim rečima, dovoljno govori koliko je u lokalnoj samoupravi sazrela svest o značaju strateškog planiranja za razvoj svakog pojedinačnog područja.

"Ovaj dokument sažima sve što je po zakonu obaveza i usaglašen je sa Nacionalnom strategijom razvoja, kao i sa Republičkim planom prostornog planiranja, koji je donet 2010. godine", kazala je Sremački i dodala da je Odluka o izradi Prostornog plana APV doneta, u Skupštini APV, u decembru 2009. godine. Objasnila je da je period od godinu i po dana bio dovoljan, pogotovu što se paralelno radilo sa izradom Republičkog prostornog plana, a usaglašen je i sa svim nacionalnim dokumentima, svim strategijama razvoja lokalnih samouprava i njihovim prostornim planovima.

Predsednica Komisije Gordana Joksović govorila je o proceduri sprovođenja javnog uvida u Nacrt regionalnog prostornog plana APV, navodeći da je nosilac izrade ovog dokumenta i Izveštaja o proceni njegovog uticaja na životnu sredinu Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, dok je aktivnosti na pripremi, koordinaciji i izradi Nacrta sprovela Organizaciona jedinica Republičke agencije za prostorno planiranje za Vojvodinu.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 5.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU KOJI JE U PRIMENI OD 3. SEPTEMBRA 2011. - FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE DUGOVANJA PREDUZEĆA ĆE MOĆI DA SE SPROVEDE AKO U NJEMU UČESTVUJU NAJMAJE DVE DOMAĆE ILI STRANE BANKE, U SVOJSTVU POVERILACA

Zakon je propisao da se finansijsko restrukturiranje okončava ugovorom o finansijskom restrukturiranju, a na obavezu dužnika/preduzeća da najkasnije u roku od dva radna dana od dana zaključivanja ugovora o finansijskom restrukturiranju dostavi zaključeni ugovor registru privrednih subjekata, podsetila je i Agencija za privredne registre.

Trenutno veliki broj preduzeća prolazi kroz finansijske teškoće, pre svega usled posledica globalne finansijske krize, smanjenja potražnje, povećanja rizika likvidnosti i krize dužničko poverilačkih odnosa.

Prema poslednjim procenama, oko 65.000 preduzeća, ustanova, radnji, agencija ima blokirane račune u bankama na ime dospelih dugova koji, bez kamate, premašuju 209 milijardi dinara.

Svaki pozajmljeni dinar pokriven je sa svega 55 para sopstvenog kapitala, a samo godinu pre ovaj iznos je bio 65 para.

Kumulirani gubici srpske privrede iznose gotovo dve hiljade milijardi dinara, a stopa izgubljenog kapitala je oko 36,5 odsto.

U Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, posluje tačno 106.786 preduzeća, ali ovaj podatak treba uzeti s rezervom jer četvrtina od ovog broja nema nijednog zaposlenog.

Usvajanje pomenutog zakonskog rešenja usledilo je nakon analize poslovanja preduzeća i utvrđivanja da se veliki broj firmi "bori" za održavanje likvidnosti.

Finansijsko restrukturiranje dugovanja preduzeća moći će da se sprovede ako u njemu učestvuju najmaje dve domaće ili strane banke, u svojstvu poverilaca. Takođe, osim banaka u finansijskom restrukturiranju mogu učestvovati i svi drugi poverioci.

Banke i drugi poverioci sa preduzećima počinju da pregovaraju nakon što zaključe ugovor o mirovanju dugova koji će predstavljati osnov za obustavu izvršenja prinudne naplate
Poverioci će nakon zaključenja tog ugovora biti u obavezi da dostave sudskim organima zahtev za odlaganje naplate do vremena isteka mirovanja dugova, dok će sud biti u obavezi da najkasnije u roku od dva radna dana donese odluku o odlaganju izvršenja.

Ako se poverioci i preduzeće u periodu mirovanja dugova ne sporazumeju o ponovnom uređivanju dužničko poverilačakih odnosa, poverioci nakon isteka perioda mirovanja dugova ponovo stiču pravo na pokretanje naplate potraživanja s računa tog privrednog društva.

Predlog zakona predviđa i institucionalno posredovanje Privredne komore Srbije (PKS) na zahtev dužnika ili jednog ili više poverilaca. PKS tako pruža pomoć pri uspostavljanju saradnje između dužnika i poverilaca ali i podršku u toku samih pregovora.

Finansijsko restrukturiranje se okončava ugovorom o finansijskom restrukturiranju, a ovaj ugovor obuhvata predviđanje otplate u ratama, izmenu rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova kredita, zajma ii drugog potraživanja ili instrumenta obezbeđenja.

Takođe, taj ugovor može kao rešenje da predvidi i - unovčenje imovine ili prenos imovine radi namirenja potraživanja, otpust duga, izvršenje, izmenu ili odricanje od založnog prava, davanje dodatnih sredstava obezbeđenja od strane dužnika ili trećih lica, uključujući i davanje jemstava i garancija, pretvaranje potraživanja u kapital...

Izvor: Tanjug, 5.9.2011.

PREDLOZI I SUGESTIJE O PREDLOGU STRATEGIJE RESTRUKTURIRANJA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA BIĆE UPUĆENI NADLEŽNOM MINISTARSTVU

Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici javnih komunalnih preduzeća i njihovi osnivači sa područja Regionalnih komora Niš, Leskovac i Zaječar, predstavnici Privredne komore Srbije, predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,  predstavnici Stalne konferencije gradova i opština.

Javnu raspravu je vodio Branimir Ljumović, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije. Mišela Nikolić, pomoćnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja je upoznala prisutne sa Predlogom strategije restruktuiranja javnih komunalnih preduzeća u Republici Srbiji, nakon čega je dogovoreno da se sve primedbe, sugestije i predlozi dostave Regionalnoj privrednoj komori Zaječar, koja će ih proslediti Privrednoj komori Srbije.

Nakon okončanja svih  javnih rasprava, 13. oktobra u PKS biće organizovana svodna javna rasprava, a objedinjene primedbe, predlozi i sugestije biće  upućeni Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 5.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA – ALSU OBJAVILA SPISKOVE LEKOVA ZA KOJE SU IZDATA REŠENJA O PRENOSU, IZMENI I ODBIJANJU ZAHTEVA, ODNOSNO OBNOVI DOZVOLE ZA LEK

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu člana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

• na dan 5. septembra 2011. godine:

Spisak homeopatskih lekova za koje je u periodu od 01.06.2011. godine do 30.06.2011. godine izdato rešenje o prenosu dozvole za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00628-2011-5-002_1.pdf

Spisak lekova za koje je u periodu od 16. februara 2011. do 30. juna 2011. godine, izdato rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje odnosno obnovu dozvole za lek:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00726-2011-5-002_odb.pdf

Spisak lekova za koje je u periodu od 01.06.2011. godine do 31.07.2011. godine izdato rešenje o izmeni dozvole za stavljanje u promet leka:
http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00735-2011-5_ean.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 5.9.2011.

PREMA PRAVILNIKU O TEHNIČKIM USLOVIMA VOZILA I STANDARDU SRPSZ.B2.001 - POLICIJA OD 1. OKTOBRA POČINJE SA KAŽNJAVANJEM ZA NEPOŠTOVANJE OBAVEZE POSEDOVANJA NOVIH KOMPLETA PRVE POMOĆI OD STRANE VOZAČA

Vozači u Srbiji od 18. septembra moraju da imaju u svojim vozilima nove komplete prve pomoći, a policija će od 1. oktobra početi da kažnjava za nepoštovanje te obaveze, rečeno je danas Tanjugu u Upravi saobraćajne policije.

"Saobraćajna policija će, kao i do sada kada su novi saobraćajni propisi u pitanju, u početku samo kontrolisati i upozoravati vozače na nepravilnosti", izjavio je načelnik Uprave pukovnik Dragiša Simić.

Pukovnik Simić je kazao da će vozači bez novih kompleta prve pomoći od 1. oktobra morati da plate 5.000 dinara za mandatnu kaznu, na licu mesta.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović je rekao Tanjugu da su raščišćene sve dileme oko toga da li se mogu pojedinačno dopunjavati elementi tih kutija kada se potroše.

Direktor Jovanović je kazao da svaki element koji se dopunjuje mora da odgovara standardu, na primer, ukoliko je reč o zavoju mora da bude odgovarajuće dužine, širine i važećim rokom trajanja.

"Svi vlasnici vozila od 18. septembra moraju imati nove komplete sa elementima predviđenim propisanim standardom - 12 elemenata je za kutiju A odnosno motocikle, a 18 za automobile, teretna vozila i autobuse", rekao je Jovanović.

Jovanović je podsetio da je Agencija za lekove objavila spisak proizvođača kompleta prve pomoći u skladu sa propisanim standardom i pravilnikom.

Komplet prve pomoći za automobil sadrži: zavoje, sterilne gaze, flastere, makaze, igle, pvc kese i rukavice za jednokratnu upotrebu, kao i izotermalni prekrivač, sredstvo za davanje veštačkog disanja i uputvo za davanje prve pomoći.

Komplet za motocikle ima nešto manje medicinskih sredstva za pružanje prve pomoći.

Sastav kompleta za pružanje prve pomoći odobrila je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Vozači mogu da koriste komplete prve pomoci sedam prozivođača čiji proizvodi zadovoljavaju standarde, a to su "Karan Co.", "Galenika", "MBS Tehno d.o.o.", "Mediteks A.D.", "Tosama d.d.", "Evropa lek d.o.o." i "Altios.d.o.o".

Novi kompleti za pružanje prve pomoci mogu se kupiti u Auto moto savezu Srbije (AMMS) - u po ceni od 2.450 dinara za putnička vozila, dok kompleti za motocikle koštaju 200 dinara manje.

Sastav kompleta za pružanje prve pomoći je propisan standardom SRPSZ.B2.001 i odgovara Pravilniku o tehničkim uslovima vozila.

Izvor: Tanjug, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

"Vozači u Srbiji bi tokom predstojeće zime trebalo da imaju na svojim vozilima sve četiri zimske gume bez obzira da li će primena te zakonske obaveze biti odložena", izjavio je za Tanjug direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović.

"Nezavisno od toga da li će neko odložiti primenu odnosno doneti novi pravilnik o odlaganju obaveze da na sva četiri točka treba da budu postavljene zimske gume, u periodu od 1. novembra do 1. aprila, savetujem svim vozačima da zamene letnje pneumatike", rekao je Jovanović.

On je istakao da odgovarajuće gume u zimskim uslovima mogu da budu presudne u određenim situacijama.

Ministarstvo za infrastrukturu je prošle godine odložilo primenu te obaveze za ovu zimsku sezonu.

Jovanović je rekao da nigde u svetu ta obaveza nije slučajno predviđena već isključivo radi veće bezbenosti ljudi.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je u subotu mogućnost odlaganja primene pravilnika koji predviđa da vozači automobila moraju imati sve četiri zimske gume u zimskom periodu (Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima - "Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 69/2010 - prim.red.).

Dačić je kazao novinarima u Leksovcu da je sa ministrom za infrastrukturu i energetiku Milutinom Mrkonjićem razgovarao o odlaganju primene pravilnika po kome vozači od 1. novembra moraju da imaju sve četiri nove zimske gume.
Dačić je rekao da je namera da se taj pravilnik postepeno uvede u primenu, kako se vozači automobila ne bi izlagali troškovima u uslovima ekonomske krize.

Ta problematika je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu, kazao je Dačić, ali je izrazio očekivanje da će primena pravilnika biti pomerena za naredni zimsku sezonu, odnosno za godinu dana.

Izvor: Tanjug, 5.9.2011.

TOKOM SEPTEMBRA I OKTOBRA MESECA ĆE SE ODRŽATI OPSEŽNA OBUKA ZA DRŽAVNE ORGANE KOJI SE BAVE SPROVOĐENJEM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE, MEĐU KOJIMA SU SUDOVI I TUŽILAŠTVA, TRŽIŠNI INSPEKTORAT, UPRAVA CARINA I PREDSTAVNICI POLICIJE

Tokom septembra i oktobra 2011. godine održaće se opsežna obuka za državne organe koji se bave sprovođenjem prava intelektualne svojine, među kojima su sudovi i tužilaštva, Tržišni inspektorat, Uprava carina i predstavnici policije. Predstavnici svih navedenih institucija pohađaće osnovni i napredni nivo obuke, i imati priliku da obogate svoja znanja i iskustva pomoću specijalizovanih predavanja o intelektualnoj svojini i slučajevima iz prakse drugih evropskih zemalja, a u cilju unapređenja efikasnosti sprovođenja prava intelektualne svojine, kao i čvršće saradnje organa.

Među predavačima će eksperti iz Danske i Velike Britanije, zatim predstavnici različitih globalnih kompanija sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti, kao i brojni stručnjaci Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

PROGRAM OBUKA:

- tržišna inspekcija

7. septembar - Sprovođenje prava intelektualne svojine
20-21. septembar - Specijalizovana obuka

- predstavnici sudova i tužilaštva

9. septembar - Sprovođenje prava intelektualne svojine
12. septembar - Specijalizovana obuka

- Uprava carina

22. septembar - Sprovođenje prava intelektualne svojine
11-14. oktobar - Specijalizovana obuka

- predstavnici policije

24-25. oktobar - Sprovođenje prava intelektualne svojine
25-26. oktobar - Specijalizovana obuka za predstavnike policije
27. oktobar - Specijalizovana obuka za predstavnike jedinice za visokotehnološki kriminal.

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 5.9.2011.

UPUĆEN POZIV ZA PODNOŠENJE PRIJAVA ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA ZA REALIZACIJU OBUKA NASTAVNIKA ZA PRIMENU STANDARDA POSTIGNUĆA ZA KRAJ PRVOG CIKLUSA OBAVEZNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Rok za prijavu je 29. septembar 2011. godine u 15.00 časova

Ministarstvo prosvete i nauke, u okviru DILS projekta objavljuje poziv za podnošenje izraza zainteresovanosti domaćih organizacija civilnog društva, za realizaciju obuke nastavnika razredne nastave i stručnih saradnika za primenu standarda postignuća za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja i vaspitanja u nastavi srpskog jezika, matematike i prirode i društva.

Obrazovni standardi predstavljaju suštinska znanja, veštine i umenja koja učenici treba da usvoje na kraju određenog nivoa obrazovanja. Obrazovnim standardima, koji predstavljaju rezultate učenja, postavljaju se zahtevi školskog učenja i nastave i ciljevi pedagoškog rada. Zadaci škole kao obrazovne institucije postaju konkretniji i preciznije definisani uz pomoć obrazovnih standarda.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je razvio obrazovne standarde za prvi ciklus obrazovanja. Nacionalni prosvetni savet je na sednicama 56/18.01.2011. i 57/22.02.2011. godine, usvojio Opšte standarde postignuća - obrazovne standarde za kraj prvog ciklusa osnovnog obrazovanja za srpski jezik, matematiku i prirodu i društvo.

Ministarstvo prosvete i nauke, u okviru DILS projekta poziva domaće organizacije civilnog društva da pruže podršku u procesu realizacije ovih obuka, dobijanjem granta.

Stručno osnaživanje učitelja treba da bude podržano i kroz široko multimedijalno informisanje (stručni članci, pripremljeni materijali na CD-u). Planirana je i posebna obuka za učitelje koji realizuju obrazovno-vaspitni program na jezicima nacionalnih manjina.

Sve organizacije civilnog društva zainteresovane za učešće u realizaciji projekta treba da podnesu svoju prijavu isključivo elektronskim putem. Rok za prijavljivanje na konkurs je do 29. septembar 2011. godine u 15.00 časova.
Detaljne informacije o konkursu:: http://www.dils.gov.rs/documents/filesEducation/septembar2011/01_Poziv_obuka_nastavnika.pdf

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada i socijalne politike - DILS, 5.9.2011.

OD UKUPNO 20 PODZAKONSKIH AKATA ZAKONA O SPORTU MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA DO SADA USVOJILO OSAM

Ministar omladine i sporta u Vladi Republike Srbije Snežana Samardžić-Marković saopštila je da je to ministarstvo Savetu za sport na današnjoj sednici predstavilo sadržaje i dinamiku izrade podzakonskih akata, odnosno pravilnika koji se tiču rada ovog tela.

Samardžić-Marković je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice ovog saveta, navela da je reč o primeni Zakona o sportu i dodala da je resorno ministarstvo već usvojilo osam podzakonskih akata od dvadeset, koliko je predviđeno Zakonom.

Sada je najvažnije da ljudima u sportu objasnimo i približimo Pravilnik o upisu u Registar sportskih organizacija, istakla je ona i napomenula da proces upisa u Agenciji za privredne registre počinje 22. septembra.

"Pored razgovora o procedurama za kandidaturu za organizaciju međunarodnih sportskih događaja, na sednici su predstavljene aktivnosti Ministarstva na izradi predloga poreskih olakšica za ulaganje u sport, što je jedna od mera kojom će se direktno uticati na poboljšanje uslova u oblasti sporta", naglasila je Samardžić-Marković.

U vezi sa tim, kako je istakla, resorno ministarstvo je pokrenulo istraživanje koje se bavi komparativnom analizom ovakvih poreskih olakšica u zemljama EU, a na osnovu kojeg će se izraditi preporuke za unapređenje finansiranja sporta.

"Krajnji cilj ovih aktivnosti je novi, bolji i kvalitetniji model finansiranja sporta", navela je Samardžić-Marković.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 5.9.2011.

SEMINAR "PARTNERSTVO ZA PROMENU PORESKOG SISTEMA" 15. I 16. SEPTEMBRA 2011. Rok za prijavu je 9. septembar 2011. godine

Seminar "Partnerstvo za promenu poreskog sistema", biće održan 15. - 16. septembra 2011. godine (Beograd, Hotel Crystal, Internacionalnih brigada 9) , u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i BUSINESSEUROPE (Konfederacija udruženja poslodavaca Evropske Unije).

Seminar je deo projekta BOSMIP IV, a cilj je razvoj socijalno-ekonomskih partnerstava koje mogu doprineti bržem i kvalitetnijem postizanju cilja, u ovom slučaju promene poreskog sistema.

Tokom seminara strani eksperti će prezentovati rešenja i iskustva Austrije i EU i odgovarati na pitanja učesnika, a predviđena je i kraća radionica. Više detalja se nalazi u priloženim dokumentima.

Seminar je besplatan, a učesnicima će biti obezbeđen smeštaj i nadoknađeni putni troškovi u skladu sa pravilima Evropske komisije ukoliko je to neophodno.

S obzirom na ograničen broj učesnika, učešće potvrditi najkasnije do 9. septembra 2011. godine popunjavanjem Obrasca za registraciju koji molimo da dostavite na e-mail n.cupac@poslodavci.rs ili na faks 011/2160-988.

Izvor: Unija poslodavaca Srbije, 5.9.2011.

NAJAVLJENA MOGUĆNOST ODLAGANJA PRIMENE PRAVILNIKA KOJI PREDVIĐA DA VOZAČI AUTOMOBILA OD 1. NOVEMBRA MORAJU DA IMAJU SVE ČETIRI ZIMSKE GUME U ZIMSKOM PERIODU

KONFERENCIJA NESVRSTANIH, DAN PRVI

Tanjug

Beograd -- Dvodnevna ministarska Konferencija Pokreta nesvrstanih, kojom se obeležava 50 godina od osnivanja, počela je u ponedeljak u Beogradu.

Na Konferenciji učestvuje 113 zemalja.

Konferencija je počela pozdravnim govorom ministra spoljnih poslova Egipta Mohameda Kamela Amra, koji je istakao da ima čast i privilegiju što se nalazi na mestu gde su pre 50 godina Pokret nesvrstanih osnovali Tito, Nehru, Nkrumah i Sukarno.

"Današnji susret, 50 godina posle osnivačke skupštine, jeste pokazatelj snage našeg pokreta i zahvalni smo osnivačima, istorijskim liderima koji su predvodili naš pokret", poručio je Amr i dodao da današnji skup pokazuje da je "Pokret nesvrstanih na pravom putu".

On je naveo da su članice pokreta duboko zahvalne osnivačima i da ciljevi proklamovani pre pedeset godina važe i danas – poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemalja u razvoju, suprotstavljanje pretnjama, nuklearno razoružanje.

"Posle 50 godina može se reći da smo ostvarili mnoge težnje naših osnivača za mir u zemljama u razvoju", rekao je Amr.

Egipatski ministar je naveo da je pokret nastavio da se razvija i posle ukidanja bipolarnog sveta i da danas ima 120 članica, što je skoro dve trećine zemalja sveta.

Amr je rekao da je uloga pokreta i dalje podrška nezavisnosti zemalja u razvoju, pomaganje u liberalizaciji od kolonijalizma kao i pomoć na ekonomskom i političkom planu.

Naglasio je da bi Pokret nesvrstanih "trebalo da bude forum za uzajamno reagovanje" sa drugim silama.

Amr je istakao da je potrebno ostvariti veću koordinaciju sa organizacijama kao što su Afrička unija, Islamska konferencija i organizacija južnoameričkih država.

Svečanosti prisustvuju i predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Mirko Cvetković, predsednica Skupštine Slavica Đukic Dejanović, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i drugi srpski ministri.

"Želimo da podignemo na viši nivo saradnju sa ponosnim zemljama koje su prisutne na samitu", rekao je predsednik Srbije Boris Tadić u pozdravnom govoru na engleskom jeziku u Skupštini Srbije, na svečanoj sednici u okviru dvodnevne ministarske konferencije Pokreta nesvrstanih i naglasio da je spoljna politika Srbije zasnovana na poštovanju univerzalnih principa nesvrstanosti, iako Srbija nije član Pokreta nesvrstanih.

Tadić je istakao da će Srbija nastaviti da se aktivno angažuje i radi na povećanju poverenja i učvršćivanju mira u svetu.

"Verujemo da je u srpskom interesu da negujemo istorijska prijateljstva koja postoje decenijama", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je izrazio zadovoljstvo što je na beogradski samit došlo više od stotinu zemalja i dodao da to nije odraz nostalgije nego trajne ostavštine koju je Pokret nesvrstanih ostavio svetu.

"Nesvrstani su odbacili ideju o podeli sveta na dva bloka i ponosno su stali i saopštili ideju trećeg puta i objavili rat svemu što je zastarelo i prevaziđeno u međunarodnim odnosima", rekao je on.

Predsednik Srbije je naveo da je osnovna poruka upućena sa osnivačkog samita nesvrstanih u Beogradu 1961. godine da ne sme biti nekoliko bogatih i moćnih koji će držati monopol u svetu, što je omogućilo da nastupi nova era nade i okončanja kolonijalizma, hladnog rata i svitanja zore novog sveta.

Tadić je podsetio da je Beograd jedini dva puta bio domaćin samita,1961. godine i 1989. godine.

"Svet se dramatično promenio od 1961. godine, kada je usvojena Beogradska deklaracija. Pokret nesvrstanih se zasniva na bezvremenim principima i oci Pokreta nesvrstanosti su tražili nove odnose koji će poštovati teritorijalni integritet i državni suverenitet, razoružanje, mir, ljudska prava i zaštitu životne sredine", rekao je Tadić.

"Hoću ponovo da kažem da smo ponosni što smo doprineli preobražaju sveta, to kažem kao predsednik Srbije, najveće naslednice Jugoslavije", rekao je Tadić.

Predsednik pokreta Svapo u Namibiji Sam Njama je ocenio da živimo u unipolarnom svetu, koji ugrožava sve zemlje sveta, zbog čega je i uloga Pokreta veoma značajna.

„Situacija u svetu je takva da razvijene države drže nerazvijene u opasnom stanju nerazvijenosti. Pokret će nastaviti da se bori na isti način kao i pre, i da pruža podršku u borbi siromašnih zemalja za bolji život na osnovu principa osnivača“, poručio je on u poruci koju je pročitala delegacija Namibije.

Njama, koji je prisustvovao osnivačkoj sednici u Beogradu, pre 50 godina, istakao je da Pokret ima svetlu budućnost.

Istovremeno Njama je izrazio solidarnost sa kubanskim narodom u zahtevu da se ukine nehumana blokada, zatim je tražio ukidanje nelegalnih sankcija narodu Zimbabvea, kao i za podršku pravu naroda Palestine i zapadne Sahare na samoopredeljenje.

U svojoj poruci prisutnima u Domu Narodne skupštine premijer Konga Antoan Gizemba, koji je, takođe, prisustvovao osnivačkoj sednici, izrazio je zadovoljstvo što se Pokret posle pet decenija nije ugasio.

On je, prema poruci koju je pročitao ministar spoljnih poslova Konga Aleksis Tambve-Mvamba, istakao da se Pokret borio protiv svih podela u svetu, naglasivši da se ne sme dozvoliti podizanje novih berlinskih zidova, jer svaka vrsta veštačke podele nije korisna.
Učesnicima je prikazan i kraći film o organizaciji prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. i pročitana poruka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

Gosti Beograda su u grupama ili pojedinačno prošetali platoom od Gradske skupštine do zgrade Narodne skupštine.

Saobraćajna policija je na momente zaustavljala saobraćaj, kako bi članovi delegacija nesmetano došli do srpskog parlamenta, praćeni pogledima znatiželjnih Beograđana.

Članovi delegacija mahom su obučeni u klasična odela, dok su dame u prigodnim toaletama, ali ima i onih koji nose tradicionalne nošnje zemalja iz kojih dolaze.
Prethodno im je u Skupštini grada dobrodošlicu poželeo gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Prijemu su prisustvovali ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova SFRJ Budimir Lončar, ministri spoljnih poslova i zvaničnici velikog broja zemalja koje učestvuju u konferenciji.

Šefovi delegacija više od stotinu zemalja učesnica ministarske konferencije Pokreta nesvrstanih pozirali su danas ispred Skupštine Srbije za grupnu fotografiju sa skupa kojim se obeležava 50 godina od osnivanja Pokreta.

Predstavnik Srbije na toj grupnoj fotografiji je domaćin skupa, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

Nekoliko delegacija večeras je odalo počast Josipu Brozu Titu, jednom od osnivača pokreta i doživotnom jugoslovenskom predsedniku, posetivši Kuću cveća. Ova poseta nije zvanično organizovana, ali su neke delegacije izrazile želju da to učine.

MITOM DO TENDERA

Večernje novosti

U poslednjih pet godina 600 ljudi u Srbiji je uhapšeno tokom primopredaje mita, pišu "Večernje novosti".

Prošle godine podneto oko 4.000 krivičnih prijava zbog mita, kažu u MUP-u Srbije.

Među 600 uhapšenih najviše je direktora raznih firmi (40 odsto), slede zaposleni u javnim preduzećima, zdravstveni radnici, profesori, policajci, sudije i tužioci...

Pripadnici MUP Srbije, Uprave kriminalističke policije i SBPOK (Službe za otkrivanje organizovanog kriminala) uočili su da mnoge nabavke, suprotno zakonu, idu mimo tendera, da se uslovi javnih nabavki prilagođavaju određenim firmama, koje su ovakvu proceduru "debelo podmazale".

"Visoka korupcija se ne svodi samo na gotov novac. Kod akcije Kraba, recimo, kada su uhapšeni lekari i predstavnici farmaceutskih kuća, imali smo plaćanje predavanja i seminara, a da doktori na njima nisu ni bili, već su im drugi pisali referate gde su hvalili određeni lek, skupa letovanja, zimovanja, pa do učešća u kapitalu pojedinih preduzeća, kupovine akcija", izjavio je anonimni sagovornik lista iz MUP Srbije.

Pored javnih preduzeća i zdravstva, organizovana korupcija, posebno njenog visokog vida, uočena je u gotovo svim granama privrede, posebno kada je reč o privatizaciji, ali i u carini, prosveti, policiji, pravosuđu, železnicama.

U svakom velikom poslu, tvrdi sagovornik "Večernjih novosti", gde se radi uvoz-izvoz ili neke nabavke - imamo mito!

"Ukupan broj krivičnih dela sa elementima korupcije iz godine u godinu se povećava. To je trend koji traje unazad deset godina. Prošle je otkriveno blizu 4.000 osoba protiv kojih su podnete prijave za neko od korupcijskih krivičnih dela", kaže izvor lista.

LEKARI KOJI SU PROPISIVALI ENORMNE KOLIČINE LEKOVA MORAĆE I KRIVIČNO DA ODGOVARAJU

Lekari koji su propisivali enormne količine lekova moraće i krivično da odgovaraju, o tome smo već razgovarali sa MUP-om. Rušenje tendera - Fantomske firme, koje čak nisu iz naše branše, obaraju nam tendere i zbog toga trpi na hiljade pacijenata. Zakon o javnim nabavkama mora da se promeni

Izdavanje recepata ubuduće će kontrolisati i policija, a Republički fond za zdravstveno osiguranje obavestio je MUP o svim dosadašnjim zloupotrebama koje su otkrivene. Tamo gde bude bilo osnova biće i krivične odgovornosti, najavljuje u intervjuu za Press nedelje direktor RFZO Aleksandar Vuksanović.

On tvrdi da nestašice lekova neće biti, kao i da se zasad ne razmišlja o povećanju participacije.

Kako ćete rešiti zloupotrebe prilikom propisivanja lekova, da li će lekari biti kažnjeni?

- Postoji kontrola koja utvrđuje da li se poštuju kriterijumi za propisivanje lekova koje je definisala struka. U svim slučajevima gde se utvrde zloupotrebe postojaće konsekvence. One mogu biti materijalne, odnosno da se RFZO nadoknadi izgubljen novac, biće prijava Lekarskoj komori Srbije, a tamo gde ima elemenata biće i krivične odgovornosti.

Šta je kontrola utvrdila, koji lekovi su se najviše propisivali, odnosno zloupotrebljavali?


- Razni, od pumpica za opstruktivne bolesti pluća, preko antibiotika, do lekova za psihijatrijske bolesti.

Kažete da je policija obaveštena o takvim slučajevima?

- Već sam razgovarao sa ljudima iz policije. Lekari moraju da vode računa šta i koliko propisiju. Ko se ponaša kriminogeno mora da snosi krivičnu odgovornost.

Napravili ste nove pozitivne liste lekova i bilo negodovanja što su neki medikamenti izbačeni. Po kom kriterijumu se lekovi stavljaju na listu i izbacuju sa nje?

- Struka je ta koja definiše šta je neophodno da bude na listi i kakav je model propisivanja tog leka. RFZO je u obavezi da poštuje njeno mišljenje.

Da li je neko pokušavao da izvrši pritisak na vas da se neki lek stavi ili skine na listu ili skine s nje?

- Na mene ne. Otkako sam došao na mesto direktora RFZO, komisije su promenjene i proširene. One se možda nekom čine preglomaznim, pošto imaju po devet, 11 ili 13 članova, ali to je garant da će struka i samo struka definisati kriterujeme. Priznaćete, mnogo je teže uticati na komisije koje imaju toliko članova.

Ko bira članove komisije?

- Članovi se biraju iz redova najeminentnijih supspecijalista iz određenih oblasti medicine sa cele teritorije Srbije. Oni koji su se profilisali kao najuspešniji u određenoj oblasti su i kandidati da budu u komisiji, tako da nju čine najbolji kardiolozi, najbolji pulmolozi...

Najavili ste tender za citostatike najnovije generacije.


- Taj tender će biti raspisan već naredne nedelje. Radi se o takozvanim inovativnim lekovima. Pošto svaki takav lek ima samo jednog proizvođača, onda je zakonski postupak mnogo brži i lakši nego kada ih ima više, pa će ceo postupak biti brzo završen.

Koliko je novih citostatika na listi i koji su?

- Pet ih je, a među njima su „demodal", „sunitinib", „tarceva"...

Koliko košta jedan takav lek?

- Mnogo, zato što je, recimo, da bi se napravio jedan takav lek, u proseku potrebno milijardu i po evra. Primera radi, „tarceva" košta oko 800.000 dinara za jednog pacijenta za samo mesec dana terapije. Pa evo, ukupno smo za nabavku tih citostatika, samo za period do kraja godine, izdvojili čak 135 miliona dinara.

Rekli ste nam da kod ostalih tendera imate mnogo problema.

- Radi se o tome da Zakon o javnim nabavkama omogućava da se fantomske firme jave i obore tender, iz nekih svojih interesa ili čiste pakosti što nemaju šanse da dobiju posao. To su firme koje se čak i ne bave potrebnom delatnošću. Imali smo slučaj da se javila knjigovodstvena firma, uložila žalbu, što po zakonu ima pravo, i zaustavila nam tender, a mi zbog toga nismo znali šta da radimo sa pacijentima na dijalizi.

Ako smo dobro shvatili, oni ulažu žalbu kad god im se prohte, a tenderska procedura automatski mora da stane?

- Da. Koriste rupu u zakonu. Znači, zakon mora da se promeni. I to ne mislimo samo mi, mnoge druge ustanove i institucije takođe imaju silne probleme. Takođe, Komisija za zaštitu prava ponuđača mora mnogo brže da reaguje, a ne da žalbe kod njih stoje mesecima.

Da li je bilo pritisaka kada ste počeli da sređujete liste čekanja za kardiohirurške operacije?

- Mi nemamo uređene liste čekanja ni za jednu oblast. Rešili smo da uvedemo red tamo gde je to najpotrebnije. Napravili smo centralizovanu listu za kardiohirurške pacijente, što nije bilo ni lako, ni jednostavno, a ni jeftino. Kada smo počeli da je sređujemo, baratalo se sa 5.000 imena ljudi koji čekaju na te operacije, što je zastrašujuće. Međutim, kada smo krenuli da radimo, videli smo da je to neuređena oblast. Ne želim da kažem da je to namerno bilo neuređeno...

BANKE ŠEST PUTA POVEĆALE PLASMANE U PRVOJ DEKADI

Tanjug

Kreditna aktivnost bankarskog sektora Srbije od 2001. do 2010. godine povećana je za više od šest puta, objavilo je srpsko Ministarstvo finansija.

Kreditna aktovnost banaka sa 267,2 milijarde dinara u 2001. povećana je na 1.660,9 milijardi dinara u 2010. godini navodi se u Izveštaju o razvoju Srbije 2010.  

Precizira se da je period kreditne ekspanzije počeo krajem 2004. i da je zaustavljen u četvrtom kvartalu 2008. godine, ali da, kako se ističe, trend rasta kreditne aktivnosti nastavljen u 2010.
 
U 2010. godini plasmani banaka su bili za 27,2 odsto veći nego godinu dana ranije, pri čemu su krediti privredi povećani za 26,7 odsto, a stanovništvu za 26 procenata zahvaljujući subvencijama države.  

Ukupna štednja u prvoj dekadi 21. veka povećan je više od 20 puta, sa 330 miliona evra u 2001. na 7,3 milijarde evra u 2010. godini, navodi se u izveštaju Ministarstva finansija o razvoju Srbije.

JESENJA SEZONA NA NOVOSADSKOM SAJMU POČINJE 28. SEPTEMBRA 2011.

Beta, RTV

Jesenja sezona na Novosadskom sajmu počeće 28. septembra regionalnim sajmom iz oblasti lova, ribolova i sporta LORIST, Sajmom turizma i Sajmom konjarstva "Horsvil" (HorseVille), koji će početi dva dana kasnije, saopštio je Novosadski sajam.

Te sajamske manifestacije biće završene 2. oktobra, a u istom terminu biće održani i sajmovi hortikulture, ekologije, opreme za ugostiteljstvo, Izložba hrane i pića i Festival sporta.

Kako je najavljeno, proizvođači i zastupnici brendova opreme za lov i ribolov na tržištu Srbije predstaviće novitete i proizvode za ljubitelje boravka u prirodi, a posebna pažnja ove godine biće usmerena na šumarstvo i očuvanje šumskih resursa.

Posebno atraktivni sadržaji obeležiće i 2. međunarodni sajam konjarstva, na kojem će konjički klubovi i ergele predstaviti vrhunska grla i organizovati raznovrsna zanimljiva dešavanja, navodi se u saopštenju.

U Kongresnom centru Novosadskog sajma tokom predstojećih sajamskih priredbi biće priređeni i stručni skupovi o aktuelnim temama iz oblasti turizma, ekologije i konjarstva.

POTREBNO DONETI STRATEGIJU RAZVOJA VOĆARSTVA

Tanjug

Iako se šljiva u Srbiji gaji vekovima i predstavlja glavni izvor prihoda u mnogim seoskim domaćinstvima, najvažniji problemi u toj vrsti proizvodnje ni do današnjih dana nisu rešeni, ocenili su učesnici Međunarodnog sajma šljiva u Osečini.

Predstavnici proizvođača, hladnjačara, izvoznika, privrednih komora i resornog ministarstva ocenili su na nedavnoj manifestaciji da se "izlaz iz ovoga začaranog kruga" pre svega nalazi u donošenju Strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, bar na rok od 10 godina, ali i u udruživanju proizvođača.

U okviru te strategije, neophodna je i izrada posebne strategije razvoja voćarstva, ukazano je tom prilikom.

Prema podacima specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2009, Srbija je sa 662.631 tona (t) bila druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive, iza samo Narodne Republike Kine u kojoj je tada ubrano 5,373,001 t.

Ove jeseni se u Srbiji očekuje rekordan rod "plavog zlata", u nekim krajevima poput kolubarskog čak do 40 odsto veći nego lane.

Od ukupne godišnje proizvodnje voća u Srbiji koji je veći od milion tona, polovinu čini šljiva.

Manifestacija je održana je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije a u organizaciji Skupštine opštine Osečina, na čijoj se teritoriji gaji više od milion stabala šljive, raznih sorti.

Učesnici Sajma ukazali su da se problemi u šljivarstvu pre svega odnose na sortimente prerade, agrotehničke mere, cene i nedovoljnu pomoć države.

Stručnjaci su upozorili da šljiva uglavnom i dalje odlazi u rakiju, umesto da bude izvezena u svežem stanju, osušena, prerađena u koncentrate, pekmeze, marmelade, džemove, sokove i druge proizvode, koji imaju visoku biološku vrednost, a kroz to postižu i znatno veće cene u izvozu.

Proizvođači su nezadovoljni odnosom hladnjačara, prerađivača i izvoznika, koji ih, kako tvrde, "ucenjuju, nudeći im za najkvalitetniju šljivu namenjenu preradi, svega od sedam do 12 dinara po kilogramu".

"Država takođe ćuti, a odrekla se i izvoznih stimulacija za suvu šljivu, koja bi trebalo da bude dobar izvor dragocenih deviza", naveli su proiyvođači.

Zbog toga, ne iznenađuje što se proizvodnja suve šljive i njen izvoz sporo povećavaju, posebno na tržište Rusije - tradicionalnog kupca, koji sve više osvajaju proizvođači iz Argentine, Čilea, drugim zemalja koji su suvom šljivom, lošijeg kvaliteta od srpske stigli su čak i do tržišta Grčke, rečeno je u Osečini.

Sa Međunarodnog sajma šljive poručeno je da pomenutu strategiju treba da donesu vlada ili Skupština Srbije, a "ne da se ona nudi u vidu nekih uredbi", kao i da  bude obavezujuća za aktuelnu i sve naredne vlade.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran smatra da bi u strategiju trebalo uneti kodeks, kao što je to već u Sloveniji, a koji bi obavezao i proizvođače pa i hladnjačare  izvoznike, da se pridržavaju dogovorenih cena, rokova isplate, podele zarade, kvaliteta...

Sekretar Prostran se složio da su pomenute stavke sada često izvor nesporazuma.

Čulo se i da dugoročno gledano, rešenje treba tražiti u udruživanju voćarske asocijacije, kao što su to uradili proizvođači jabuka, izgradnji hladnjača udruženim sredstvima, pa i objekata za preradu.

Takođe, neophodno je i povećanje agrarnog budžeta u kome bi se našlo novca za povoljne kredite za podizanje novih zasada i savremenih kapaciteta za preradu i proširenja asortimana proizvodnje šljive, namenjenog izvozu, a na čemu je do sada malo urađeno, navedeno je u Osečini.

 Kao jedno od rešenja, kada je u pitanju domaće tržište, pomenuto je povećanje potrošnje proizvoda od šljive u dečjim ustanovama, kod pripadnika vojske, zdravstvenim ustanovama, studentskim restoranima, ali i u domaćinstvima.

YUTA: MANJE TUŽBI TURISTA

FoNet, Blic

Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija YUTA do kraja avgusta pristiglo je 45 prigovora putnika na kvalitet smeštaja, prevoz i ishranu, izjavio je u FoNetu direktor YUTA Radisav Stanković, napominjući da su putnici, od ukupnog broja prijava, već podneli devet tužbi Arbitražnom sudu Asocijacije.

"Pet tužbi je delimično usvojeno, dve su odbačene, dok je za dve tužbe postignuto poravnanje u arbitražnom postupku", rekao je Stanković.  

On je ukazao da je ukupan broj prigovora, kao i tužbi, daleko manji nego prethodnih godina.  

Prema podacima YUTA, putnici su najviše tužbi podneli 2008. godine - 68, a 2009. i 2010. godine po 57 tužbi.  

Drastično smanjenje broja prigovora i tužbi, Stanković objašnjava željom i interesom agencija da zadrže putnike.  

"Ono što je ostalo kao problem jeste neadekvatno angažovanje turističkih predstavnika", napomenuo je Stanković, koji rešavanje tog problema očekuje u "narednom periodu".  

"Nadležno ministarstvo je već imalo jedan ciklus licenciranja turističkih pratilaca", objasnio je Stanković.  

Prema njegovim rečima, sporadične su primedbe na kvalitet ishrane putnika nezadovoljnih asortimanom ili količinom ponuđene hrane.  

Stanković smatra da su takve primedbe neosnovane i kao još jedan problem pominje povremene prigovore na smeštaj.  

"Čim imamo proverenih saznanja da postoje problemi u nekoj agenciji, reagujemo i isključimo je iz našeg članstva", naglasio je Stanković.  

Prema oceni Stankovića, "u YUTA je teško opstati, ako ne poštujete naše standarde".  

Do sada je za 250 agencija prestalo članstvo, jer se nisu pridržavale odluka Administrativnog suda YUTA, zbog nepoštovanja putnika, partnera ili nekog drugog razloga, izjavio je Stanković. 

U Srbiji je do sada registrovano oko 650 organizatora putovanja, među kojma je oko 400 u članstvu YUTA. 

Sve više aviokompanija i inostranih turoperatora zainteresovani su za srpsko tržište, naglasio je Stanković, koji sve više putovanja očekuje i zbog "belog šengena".

POSLE POTPISIVANJA UGOVORA O POSLOVNO-TEHNIČKOJ SARADNJI IZMEĐU 'ŽITOPRODUKTA' I FIRME 'DONDON'

Tanjug

Iz pekare "Žitoprodukta", koju je ugovorom o zakupu preuzela slovenačka firma "M.A.Č. Dondon" dnevno se potrošacičima u Zrenjaninu i okolini isporučuje 15.000 vekni hleba, izjavio je danas generalni direktor "Žitoprodukta" Simo Grujesku.

Direktor Grujesku je kazao za Tanjug kako će proizvodnja krajem septembra biti udvostručena

"Posle potpisivanja ugovora  o poslovno-tehničkoj saradnji na neodređeno vreme, između 'Žitoprodukta' i firme 'Dondon', nismo rešili velike finansijske i druge probleme, ali smo stvorili uslove da uskoro izađemo iz dugotrajne blokade računa," rekao je Grujesku, koji je i zastupnik državnog kapitala..

Grujesku smatra da je zakupom pekare, mlina i manjeg dela smeštajnih kapaciteta, po ceni od 25 hiljada evra mesečno izbegnut stečaj , jer su time, uz prihod od izdavanja u zakup silosa, biti namireni lični dohoci i omogućeno plaćanje dugova bankama i dobavljačima sirovina, posle zastoja od godinu i po dana .

Slovenačka firma " Dondon" dve decenije se uspešno bavi pekarstvom.

Ugovor sa "Žitoproduktom" potpisao je osnivač, direktor i suvlasnik "Dondona"  Aleš Mozetič,  ovoga puta kao zastupnik  istoimenog srpskog preduzeća sa pekarom, registovanog u Pudarcima, četrdesetak kilometara jugoistočno od Beograda.

"Dondon" je još ranije, posle stečaja, zakupio  subotičku "Fidelinku" kao i  pekaru u Kikindi.

Od ukupno 60 hiljada tona smeštajnih kapaciteta u silosima "Žitoprodukta", "Dondon" koristi 6.500 tona, mlin, kao i pekaru, koja će  do kraja avgusta dobiti novu tehnologiju vrednu 600 hiljada evra.

U "Žitoproduktu", nekada najvećem žitomlinskom preduzeću u Banatu, ostalo je još 145 radnika. Obaveza "Dondona" je da preuzme 115 radnika.

USLED IZMENA ZAKONA, SUDOVI MNOGO STROŽI

Srpski sudovi su u protekloj godini češće nego ranije kažnjavali silovatelje zatvorskim kaznama u trajanju od 10 do 20 godina.

- Silovateljima se ranije kazna zatvora u trajanju od 10 do 20 godina robije retko izricala. Izmena propisa u septembru 2009. godine, prema kojima je zabranjeno osuditi optuženog na kaznu zatvora ispod zakonskog minimuma, očigledno je urodila plodom. Među krivičnim delima za koje sudije ne mogu da izriču kazne ispod minimuma našla su se silovanja, otmice, trgovina drogom, ljudima... - navode u Ministarstvu pravde.

U zvaničnoj statistici tog ministarstva navodi se da u 2010. godini kazna zatvora od 10 do 20 godina čini 29 odsto od ukupno izrečenih kazni za silovanje.

- Treba navesti i da je 15 odsto kazni u visini od šest meseci do godinu dana, a da je 29 procenata izrečenih kazni za silovanje od jedne do tri godine robije. Takođe se primećuje da je, osim u Somboru, došlo do povećanja broja osuđujućih presuda za ovo krivično delo - navode se u statistici gde takođe stoji i da je u 2010. godini oslobođeno sedam okrivljenih za silovanja, a u toku je još 15 postupaka.

Kada je reč o ubistvima, podaci beogradskog Višeg suda ukazuju na visok stepen kriminaliteta u glavnom gradu Srbije.

- Od ukupno 122 osuđujuće prvostepene presude u 2010. za krivično delo ubistva na teritoriji Višeg beogradskog suda je doneto 28 presuda. Za dela teškog ubistva za koja je zaprećena kazna od 10 do 40 godina robije u Srbiji je primećeno povećanje osuđujućih presuda. Ukupno 75 osoba je prvostepeno osuđeno, dok je za njih 71 doneta osuđujuća presuda, pa je tako najviše osuđeno na robiju između 10 i 20 godina, dok su ispod zakonskog minimuma osuđene 22 osobe - stoji u izveštaju Ministarstva.

Milan Dudvarski, Press

PRVI REGIONALNI CENTAR ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

Tanjug

Prvi Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela biće otvoren sutra u Sjenici, najavljeno je iz Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Kako je saopšteno, otvaranju centra prisustvovaće ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin, ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, kao i predstavnici opštine Sjenica. 

Istog dana u Sjenici će biti održana i konferencija "Partner za održivi razvoj", na kojoj će, pored predstavnika Vlade Srbije, govoriti i predsednik opštine Sjenica Muriz Turković.
 
Tom prilikom biće organizovane prezentacije privrednih komora, razvojnih agencija i fondova - Privredne komore Srbije, Nacionalne agencije za regionalni razvoj, USAID Agrobiznis projekta, PROGRES-a (Program evropskog partnerstva sa opštinama) i Češke razvojne agencije.

DRŽAVA TERA PRIVATNIKE U BANKROT

BEOGRAD - Goran Dugandžija, vlasnik građevinske firme „Duga sistem”, samo je jednom poslovao s državom i to ga je, kako kaže, koštalo posla koji je vodio gotovo dvadeset godina. Naplatu duga od države morao je da traži na sudu, a on je samo jedan od ljudi koji zbog dugova države mora da stavi katanac na firmu.

Posle sedam godina Dugandžija je dobio presudu u svoju korist i stavio katanac na firmu.

- Ja sam pravi primer šta se desi kada vam država duguje pare. Sklopio sam ugovor o izgradnji jednog objekata 2000. godine. To je bio posao vredan dosta para, posebno za „Dugu sistem”. Počeli smo radove na izgradnji, ali je posle nekoliko meseci investicija stopirana i radovi obustavljeni - priča za „Blic” Dugandžija. 

- Posle sedam godina, uspeo sam preko suda da naplatim dugovanja, ali je taj novac na kraju opet otišao državi, jer sam platio zaostale poreze i doprinose za svoje zaposlene. Posle toga firma je otišla u stečaj - objašnjava Dugandžija.

Vlada Srbije je za septembar najavila usvajanje uredbe kojom bi se ograničili i smanjili rokovi plaćanja države prema privredi i na taj način smanjili nelikvidnost privrede, koja je došla do tačke ključanja. Predlog je da se rokovi plaćanja smanje na 45 do 60 dana. Prema zvaničnim podacima Vlade Srbije, dugovanja javnih preduzeća su oko 50 milijardi dinara, ali su njihova potraživanja višestruko veća i iznose oko 180 milijardi dinara.

 Bojana Anđelić, Blic

U NAŠIM ŠKOLAMA UČENJE PUTEM INTERNETA NAUČNA FANTASTIKA

Tek trećina osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik, da bi roditelji u svakom momentu preko interneta mogli da vide ocene i izostanke svoje dece. Učenje na daljinu, koje je postalo praksa u razvijenom svetu, u Srbiji je još u domenu naučne fantastike.

U Ministarstvu prosvete čak nemaju ni precizne podatke koliko škola u Srbiji ima elektronski dnevnik, a procena firmi koje se bave prodajom ovih softvera je da se oko trećina srednjih i osnovnih škola osavremenila na ovaj način. U tom ministarstvu kažu da su oni dali preporuku da može da se koristi elektronski dnevnik, ali su za finansiranje škole morale da se snalaze same. U pomoć su pritekle lokalne samouprave, donatori, ali i sami roditelji.

- Dovoljno je da roditelj ima šifru i da u svakom momentu putem interneta može da vidi ocene svog deteta i izostanke. Kod nas je elektronski dnevnik uveden pre dve godine zahvaljujući opštini Vračar. Primećeno je da se u školama koje imaju elektronske dnevnike uspeh učenika popravio, a i smanjen je broj izostanaka - priča Dejan Stanković, direktor OŠ „Sveti Sava”.

U „Media netu”, firmi koja se bavi prodajom softvera za elektronski dnevnik, kažu da je 650 škola u Srbiji uvelo elektronski dnevnik, i to 80 srednjih i 570 osnovnih. Pojedine lokalne samouprave poput Novog Sada, Kikinde i Smedereva finansirale su uvođenje elektronskog dnevnika u svim školama.

- Oko 80 odsto roditelja ocene prati preko interneta, dok 20 odsto, uglavnom iz seoskih sredina, putem SMS poruka. Za informisanje putem SMS poruka roditelj mora da pošalje upitnu poruku koja košta 20 dinara sa PDV-om - objašnjava za „Blic” Nebojša Jovanović, vlasnik „Media neta”, i dodaje da instaliranje softvera za elektronski dnevnik košta 1.000 evra.

Ove inovacije u školama praćene su otporom nastavnika, posebno starije generacije. Negoduju stalno da im to predstavlja dodatni posao, neredovno unose ocene, tako da se desi da roditelji za jedinicu saznaju sa mesec dana zakašnjenja. Retko, ali dešavalo se i to da roditelji dobijaju SMS poruku sa informacijama za pogrešno dete.  

Naravno, u Srbiji čak ni dobre ideje ne mogu da se sprovedu u delo a da nisu praćene nekim aferama. Tako su uvođenje elektronskog dnevnika pojedinci prepoznali kao mogućnost za brzu zaradu. To je u brojnim manjim sredinama dovelo do toga da se odustane od projekta.

Nije samo kontrola ocena i izostanaka moguća preko interneta. Iskustva su pokazala da deca danas školsko gradivo lakše savladaju uz pomoć računara.

- Naša koleginica iz filozofije stavila je sve lekcije iz svog predmeta na školski sajt. Bili smo zatečeni kada smo na kraju školske godine videli da se broj slabih ocena iz ovog predmeta prepolovio - kaže Dragan Knežević iz Srednje tehničke škole „Rade Končar”, koji je inače za svoju školu razvio poseban program elektronskog dnevnika, a sredstva za projekat su stigla od EU.

Za sada je učenje na daljinu moguće samo u privatnim školama. Jedna od prvih koja je svojim učenicima ponudila i ovu mogućnost je gimnazija „Metropolitan“.

- Onlajn učenje namenjeno je profesionalnim sportistima, muzičarima, osobama s invaliditetom. Dobijaju lozinku za pristup putem interneta, a nastavnici kače na sajt bukvalno sve što se predaje na času, domaće zadatke, dodatnu literaturu, a imaju mogućnost i stalnih konsultacija. Jedino na polaganje ispita moraju da dođu u školu, jer zakon ne dozvoljava polaganje na daljinu - kaže Vanja Lučić iz gimnazije „Metropolitan“.

JOŠ 121 KOMUNALNI POLICAJAC U BEOGRADU

Tanjug

Službene legitimacije za još 121 komunalnog policajca sutra će uručiti gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada, Aleksandar Antić.

Komunalna policija Gradske uprave zvanično je počela sa radom 19. jula prošle godine, a 4. novembra su uručene legitimacije za prvih 105 komunalnih   policajaca.

Na području Beograda komunalni policajci 24 sata svakog dana, kao i u dane državnih i verskih praznika, rade u patrolama od dva ili tri člana, u svim delovima grada pokrivajući svih 17 beogradskih opština.

Prijemom novih pripadnika službe znatno će se unaprediti efikasnost rada, u smislu bolje pokrivenosti grada, što će doprineti bržem delovanju, navedeno je u saopštenju.

DOLAZAK BOŠA

Jedna od najvećih svetskih kompanija nemački Boš (Bosch), tek treba da donese konačnu odluku da li će investirati u Srbiji ili u Rumuniji. Ukoliko odabere našu zemlju, kako saznaje Radio-televizija Vojvodine, Boš će graditi fabriku u Sremu, a moguće lokacije su Pećinci, Stara Pazova ili Inđija.

RTV

KONTROVERZNI ZAKON KOJIM SE UVODI POSEBAN POREZ NA NEZDRAVU HRANU STUPIO NA SNAGU U MAĐARSKOJ

Izvor: Tanjug

Kontroverzni zakon kojim se uvodi poseban porez na preterano slanu ili slatku hranu, popularno nazvan "taksom na čips", stupio na snagu u Mađarskoj.

Premijer Viktor Orban je istakao kako je cilj ovog poreza da budu promenjene prehrambene navike Mađara i da se povede borba protiv gojaznosti

Predlagač ovog zakona, poslanik Šandor Font, napominje da je novi porez podsticaj građanima da ne jedu tako nezdrave, a uz to sada i skupe proizvode, a proizvođačima da smanje nivo soli i šećera u svojim robama.

Slovo zakona, međutim, nije išlo tako daleko da dodatno oporezuje nacionalne specijalitete kao što su salame, kobasice i mast, kao što je prvobitno bilo predviđeno, već se opterećuju grickalice, keks, gazirani i energetski napici.

Procenjuje se da će mađarskoj vladi, koja snižava troškove ne bi li umanjila državni dug u atmosferi privredne stagnacije, novi porez doneti 74 miliona evra godišnje.

Reka Sološi, predstavnica Udruženja mađarske prehrambene industrije, smatra da je novi porez ishitren i da će pogoditi male domaće proizvođače i oterati velike strane firme, dok će crno tržište da procveta.

Prema pisanju ekonomskog dnevnika "Vilagazdašag", nemački vlasnik kompanije "Čio čips" je već zbog novog poreza odustao od gradnje pogona za proizvodnju kokica, a od nove fabrike je navodno odustao i mađarski proizvođač energetskih napitaka, firma "Hel".

Novim zakonom je, inače, predviđeno da porez na preslanu i preslatku hranu plaća ili njen domaći proizvođač ili, ukoliko je strane proizvodnje, njen najveći uvoznik.

KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV SEDMORO ZBOG MALVERZACIJA U BEOGRAD FILMU

FoNet. blic

Policija je Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivične prijave protiv predsednika Upravnog odbora privrednog društva Beograd film AD Beograd i još šest lica, osumnjičenih da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, poreska utaja i pranje novca.

Oni se sumnjiče za malverzacije prilikom prodaje nekretnina u vlasništvu "Beograd filma", odnosno bioskopa "Balkan", "Zvezda", "20. oktobar", "Odeon" i da su to preduzeće oštetili za iznos od 4.100.000 evra i manjinske akcionare za 956.842 evra.
U saopštenju MUP se navodi da je Đivanović u istražnom pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu zbog sumnji za zloupotrebu prilikom privatizacije Beograd filma.

Prijava je podneta i protiv člana Upravnog odbora i zastupnika privrednog društva Beograd film AD Beograd, koji je u pritvoru, kao i protiv vlasnika privrednog društva "Ju-rijkos doo" Zrenjanin, osnivača i vlasnika lanca sportskih kladionica "Max bet".

Prijave su podnete i protiv direktora privrednog društva Beograd filma, tehničkog sekretara tog preduzeća, knjigovođe i poslovne sekretarice.

OČEKIVANA PROIZVODNJA ŠEĆERA - 350.000 TONA

Tanjug

Ovogodišnja kampanja šećerne repe u Srbiji na samom je početku, a procene su da će od te sirovine biti proizvedeno 350.000 tona šećera, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe i izvozne kvote, izjavio je dr Lazar Kovačev.

Predkampanjske analize pokazale su da se prinos korena na ukupno između 50.000 i 55.000 hektara (ha) kreće od 45 do 55 tona (t) po ha, kazao je Kovačev, koji je rukovodilac odeljenja za šećernu repu pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

"Sadržaj šećera pre nedelju dana kretao se između 14 i 16 odsto", naveo je Kovačev, napominjući da je kampanja 2011/2012 tek počela, a samo jedna fabrika šećera u Srbiji počela je sa preradom šećerne repe ovogodišnjeg roda.

Kovačev je izrazio nadu da će šećerna repa sa bar 50-ak hiljada ha biti prerađena u našim fabrikama šećera, dodajući da bi u njima trebalo da bude proizvedeno oko 350.000 t šećera.

Na pitanje da li će ta količina šećera biti dovoljna da zadovolji domaće potrebe, Kovačev je odgovorio "ako je ostalo prelaznih zaliha - da".

"Naše potrebe i kvota koja nam je obezbeđena za izvoz 180.000 t šećera...to bi trebalo da bude oko 400.000 t. Naše godišnje potrebe su oko 400.000 t, zajedno sa izvozom", naveo je Kovačev, napominjući da šećer izvozimo "svuda" - u region CEFTA, Evropsku uniju...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, šećerna repa je u Srbiji ove godine zasejana na 56.570 ha, što je za desetak hiljada ha manje nego lane.

Očekuje se proizvodnja šećerne repe na nivou od 2,8 miliona tona, dok je prosečan prinos procenjen na 49,5 t/ha.

KINESKI KREDIT ZA KOSTOLAC DO KRAJA SEPTEMBRA

Tanjug

Direktor Termoelektane Kostolac Dragan Jovanović očekuje da će do kraja septembra biti pripremljen ugovor sa kineskom Eksim bankom o kreditu za tu termoelektranu i da će njegovom ratifikacijom u parlamentu početi realizacija tog komercijalnog ugovora.

"Očekujemo da će do kraja septembra biti pripremljen ugovor o kreditu i sa njegovim potpisivanjem i ratifikacijom u našem parlamentu svi naši komercijalni ugovori sa kineskom kompanijom stupiće na snagu i projekat će početi", rekao je Jovanović Tanjugu u Pekingu posle razgovora sa predstavnicima i guvernerom Eksim banke i Kompanije CMEKS, sa kojom je sklopljen ugovor o realizaciji prve faze.

Jovanović je podvukao da su ostala još samo proceduralna pitanja koje banka treba da reši i da kreditni ugovor prođe i njenu evaluaciju, za šta će, po proceni stručnjaka Eksim banke, biti potrebno oko mesec dana.

Prema njegovim rečima, srpska strana je završila tehnički deo posla, tokom posete Kini sa kompanijom CMEKS je napravljen i  poslednji, ankes 4, komercijalnih ugovora vezanih za angažovanje podizvođača, i sada se čeka još samo da bančina procedura prođe proces evaluacije i da se potpiše ugovor.

Jovanović je ponovio da predmet kredita iznosi 300 miliona dolara, a da je ceo aranžman vredan 330 miliona i odnosi se na grupu projekata u vezi sa termoblokovima u "Kostolcu"- revitlizaciju blokova B1 i B2 u TE Drmno, izgradnju kompletnog postrojenja za osumporavanje dimnih gasova i izgradnju infrastrukturnih objekata neophodnih za taj proces, kao što su železnička pruga , deo putne mreže i pristanište na Dunavu.

To je, ukazao je Jovanović,  prva faza ukupnog projekta koji je vredan mnogo više i odnosi se na eventualnu buduću izgradnju novog bloka. To je, međutim, naglasio je, faza 2 i o njoj tek treba da započnu razgovori.

Direkotr TE "Kostolac" je dodao da je elektrana ukupan projekat započela vrlo perspektivno i dugoročno.

"Ako bi obuhvatili i fazu 2, tu bi se radilo o izgradnji potpuno nove energetske jedinice od, za sada 350 megavata, i o proširenju kopa Drmno. Ceo taj aranžman bi bio vredan 718 miliona dolara. Ovog momenta to je veliki investicioni zahvat i ukoliko bi došlo do realizacije ove druge faze, to bi za Kostolac značilo posao u narednih 10 godina", zaključio je Jovanović.

SUŠA UMANJUJE IZVOZ KUKURUZA

Beta. RTV

Gubitak Srbije na izvozu kukuruza, zbog suše koja je zahvatila zemlju poslednje dve nedelje, mogao bi da bude 200 miliona evra, jer je rod umanjen za 15 odsto, odnosno oko milion tona, izjavio je danas direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

"Očekuje se rod od oko šest miliona tona, što je takođe 15 procenata manje nego lane", kazao je on agenciji Beta objasnivši da za domaće potrebe Srbija godišnje mora da ima 4,5 miliona tona, dok ostatak može da se plasira u izvoz.

Saković je podsetio da je prošle godine iz Srbije izvezeno blizu dva miliona tona kukuruza i da se, dok se nije desila suša, očekivalo da će naredne godine biti moguć približan, ako ne i veći izvoz.

"Trenutna izvozna cena kukuruza je oko 200 evra po toni, dok je početna cena ovogodišjeg roda kukuruza na svetskim berzama oko 180 evra po toni", rekao je on i naglasio da ne vidi da bi nešto moglo da utiče da ta cena bude niža.

Saković ocekuje da će zbog suše, ali i izuzetno toplog vetra koji je ubrzao vegetaciju, berba kukuruza u Srbiji početi oko 10. septembra, ranije nego što je uobičajeno.

Prema podacima Žita Srbije, dobijenim na osnovu utroška semena, u Srbiji je posejano 1,05 miliona hektara kukuruza, a prosečan rod će biti oko šest do 6,5 tona po hektaru.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, početkom idućeg meseca biće održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzećima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, učesnici će ovog puta biti pripremani za sticanje praktičnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i praktičnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vođenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre biće održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a polaznici, čiji je broj ograničen, mogu za učestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu će sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj će raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu će otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paraćinu.  

Očekuje se da će carinarnica značajno olakšati posao privrednicima kruševačkog kraja.

U PERIODU SEPTEMBAR - DECEMBAR 2011. GODINE ĆE BITI SPROVEDEN POPIS MEDICINSKE OPREME U SVIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U SRBIJI

U okviru aktivnosti projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije - dodatno finansiranje" (RZS-DF), u periodu septembar - decembar 2011. godine biće sproveden popis medicinske opreme u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

U uvodnom izlaganju konferencije koja je ovim povodom održana danas u Beogradu učesnicima skupa su se obratile dr Dubravka Šaranović Racić, pomoćnik ministra zdravlja i prim. dr Tanja Knežević, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". U nastavku konferencije učesnici su mogli da čuju o ulozi i značaju Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) u procesu rukovođenja medicinskom opremom, podacima o opremi i ulozi mreže instituta i zavoda za javno zdravlje, ciljevima i očekivanim rezultatima sprovođenja popisa kao i centralnom informacionom sistemu (CIS).

Kao deo pripremnih aktivnosti kroz realizaciju projekta RZS-DF, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i grupom eksperata sprovedeno je ažuriranje postojeće nomenklature medicinske opreme u našoj zemlji. Ovakva ažurirana nomenklatura koristiće se prilikom popisa medicinske opreme u svim zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova Srbije.

Postojeća nomenklatura, koja datira iz 2000. godine, utvrđena je Pravilnikom o medicinskoj dokumentaciji, evidencijama i izveštajima o kadrovima, opremi, prostorijama i lekovima u zdravstvenim ustanovama ("Sl. glasnik RS", br. 29/2000). Navedena nomenklatura tokom godina je zastarela zbog čega se ukazala potreba njenog ažuriranja i usaglašavanja sa modelima nomenklatura koje se koriste u Evropi.

Osnovna lista medicinske opreme, koja sadrži oko 300 jedinica, utvrđena je tako da zadovoljava potrebe zdravstvenog sistema na nacionalnom nivou. Pored toga, postoji mogućnost da zdravstvene ustanove listu proširuju u skladu sa sopstvenim potrebama, odnosno, za potrebe popisa sopstvenog inventara.

Popis opreme, organizaciju i sprovođenje teoretskih i praktičnih treninga za menadžment i tehničko osoblje, sprovešće međunarodna firma angažovana od strane Ministarstva zdravlja. Edukacija će doprineti podizanju kapaciteta zdravstvenih ustanova i mreže instituta / zavoda za javno zdravlje da u budućnosti ažuriraju podatke o medicinskoj opremi.

Izvor: Vebsajt Ministarstva zdravlja, 5.9.2011.

RAST DEVIZNE ŠTEDNJE I BLAGI PAD DINARSKE ŠTEDNJE U DRUGOM KVARTALU

Dinarska štednja u bankama u Srbiji je na kraju drugog tromesečja bila za 0,9 odsto manja u odnosu na mart, dok je devizna štednja povećana za 2,7 odsto, navedeno je u Izveštaju Narodne banke Srbije o dinarizaciji finansijskog sistema.

Veći rast deviznih depozita u drugom tromesečju u odnosu na prvo posledica je i isplate obveznica stare devizne štednje, navela je centralna banka

Iako je i na kraju juna dinarska štednja i dalje skromna u poređenju s deviznom, ona beleži rast od 1,7 odsto u odnosu na kraj prethodne godine. U odnosu na isti mesec prethodne godine dinarska štednja je povećana za 8,5 odsto.
Najveći deo dinarske i devizne štednje i dalje je oročen na kratak rok.

Iako u strukturi dinarske štednje najveće učešće imaju depoziti oročeni na period do tri meseca - 43,1 odsto u prva dva tromesečja, učešće depozita oročenih na period od tri meseca do šest meseci povećano je u drugom tromesečju sa 9,8 na 12,3 odsto.

Najveći deo devizne štednje na kraju drugog tromesečja oročen je na period od šest meseci do godinu dana - 43 odsto.

Učešće depozita oročenih na period od šest meseci do godinu dana smanjeno je za 4,7 procentnih poena u odnosu na kraj prvog tromesečja, dok je učešće depozita oročenih na period od tri meseca do šest meseci povećano za 3,5 procentnih poena.

Na period preko dve godine, na kraju drugog tromesečja, oročeno je 4,9 odsto ukupnih deviznih depozita.

Izvor: Tanjug, 5.9.2011.

RAST TRAŽNJE GRAĐANA I PRIVREDE ZA DINARSKIM KREDITIMA

Narodna banka Srbije je tokom jula sprovela anketu o ponudi dinarskih proizvoda u kojoj je najveći broj anketiranih banaka pozitivno ocenio interesovanje klijenata za dinarske proizvode, koje je bilo naročito izraženo u segmentu kreditiranja stanovništva i privrede, objavila je centralna banka.

Kao glavne razloge za rast tražnje za tim kreditima banke su navele:

- prepoznavanje prednosti zaduživanja u dinarima jer nema rizika promene kursa,
- odobravanje kredita po subvencionisanim kamatama,
- vezivanje kamata za referentnu kamatnu stopu, za koju se očekuje da će se u narednom periodu pre smanjivati nego ostati ista ili rasti, i
- rast poslovne aktivnosti u odnosu na prvi kvartal kod pojedinih klijenata.

Za razliku od kreditnog segmenta, za dinarske depozite nije zabeležen veći rast interesovanja u drugom tromesečju kako kod sektora stanovništva, tako i privrede.

U segmentu kreditiranja stanovništva, najzastupljeniji dinarski proizvodi bili su gotovinski krediti, krediti za refinansiranje, namenski krediti sa subvencionisanom kamatom, revolving krediti.

Interesovanje stanovništva za ove kredite iskazano je najčešće zbog mogućnosti za refinansiranje postojećih kreditnih obaveza, brzog postupka njihovog odobravanja i povoljnih kamatnih stopa - subvencionisani krediti.

U segmentu kreditiranja privrede najzastupljeniji proizvodi bili su kratkoročni krediti za likvidnost sa subvencionisanom kamatnom stopom - korporativni klijenti, mala i srednja preduzeća, poljoprivredni proizvođači.

Ponudu dinarskih proizvoda pojedine banke su nastojale da inoviraju izmenom uslova njihovog odobravanja u smislu sniženja kamatnih stopa na dinarske kredite, kao reakcije na sniženje referentne kamatne stope u junu, kao i produženjem rokova dospeća kredita.

I u drugom tromesečju, kao i u prethodnim periodima, kamatne stope na dinarske proizvode znatno su se razlikovale kako među bankama, tako i po proizvodima.

Iako i dalje na visokom nivou, kamatne stope na najskuplje zaduživanje (revolving krediti, dug po kreditnim karticama i prekoračenja po tekućem računu) smanjene su u drugom tromesečju i kod sektora privrede i kod sektora stanovništva.

Ponudu dinarskih proizvoda pojedine banke su u drugom tromesečju proširile novim proizvodima.

Za fizička lica pojedine banke su u drugom tromesečju ponudile gotovinske kredite za penzionere, koji se odobravaju do iznosa od 300.000 dinara, s rokom dospeća od tri godine i kamatnom stopom na godišnjem nivou od 19 odsto, gotovinske kredite s mogućnošću dopune i gotovinske kredite s fiksnom kamatom i grejs periodom.  
 
U delu kreditiranja pravnih lica jedna banka je svoju ponudu dopunila uvođenjem kredita na bazi indosiranih menica za mali biznis, kao i kredita za softver sa subvencijom Fonda za razvoj.

U delu kreditiranja poljoprivrednika od juna ove godine pet banaka je ponudilo subvencionisani krediti s rokom otplate do tri godine i fiksnom kamatnom stopom od osam odsto na godišnjem nivou.

Izvor: Tanjug, 2.9.2011.

DO 15. SEPTEMBRA NA PUTEVIMA U BLIZINI ŠKOLA INTENZIVIRAN RAD SAOBRAĆAJNE POLICIJE NA SPROVOĐENJU MERA ZA BEZBEDNO UČEŠĆE DECE U SAOBRAĆAJU

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da će od 1. do 15. septembra na putevima u blizini škola biti intenziviran rad saobraćajne policije na sprovođenju mera za bezbedno učešće dece u saobraćaju.

Ove mere biće realizovane po nalogu Uprave saobraćajne policije u pomenutom periodu, radnim danima od 7 do 19.30 časova, i to prilikom dolaska dece u školu i odlaska kući, sa posebnom pažnjom na učenike koji prvi put polaze u školu.

Takođe, u širim zonama oko škola sprovodiće se pojačana kontrola učesnika saobraćaja usmerena na otkrivanje prekršaja koje čine vozači prema pešacima, posebno prema deci.

Od početka školske godine, u svim osnovnim školama biće organizovana adekvatna predavanja đacima prvacima o osnovnim pravilima saobraćaja, koja će se po potrebi održavati i u narednim mesecima.

Takođe, pripadnici policije su ostvarili uvid u stanje saobraćajne signalizacije u zonama škola, nakon čega su ukazali nadležnim gradskim i opštinskim organima za saobraćaj na uočene nedostatke, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.9.2011.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU KOJIM SE OMOGUĆAVA USPOSTAVLJANJE DIREKTNIH LETOVA IZMEĐU SRBIJE I AUSTRALIJE

Primeri modela:

  • AKT O POKRETANJU VASPITNO-DISCIPLINSKOG POSTUPKA
  • REŠENJE ŠKOLSKOG ODBORA PO ŽALBI NA REŠENJE O ISKLJUČENJU UČENIKA IZ SREDNJE ŠKOLE

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN RASHODA UČINJENIH NA IME NAKNADE PO OSNOVU ISKORIŠĆAVANJA AUTORSKOG DELA, ULAGANJA IZVRŠENIH U NABAVKU SVETLEĆIH REKLAMA, KAO I PRIHODA NASTALIH PO OSNOVU NEISKORIŠĆENIH DUGOROČNIH REZERVISANJA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: čl. 6, 25a i 48
  • Ministarstvo finansija: UTVRĐIVANJE KAPITALNOG DOBITKA U SLUČAJU KADA JE NABAVNA VREDNOST NEPOKRETNOSTI UVEĆANA ZA IZNOS NAKNADNIH ULAGANJA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: čl. 27 i 29

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Apelacioni sud u Beogradu: NEMOGUĆNOST USLOVLJAVANJA JEMSTVA OTKRIVANJEM OKOLNOSTI U POGLEDU SKRIVANJA OKRIVLJENOG - Zakonik o krivičnom postupku: član 137 i član 142 stav 1 tačka 1)
  • Apelacioni sud u Beogradu: ODREĐENJE VISINE NOVČANOG IZNOSA JEMSTVA - Zakonik o krivičnom postupku: član 138
  • Apelacioni sud u Beogradu: ODREĐIVANJE JEMSTVA S OBZIROM NA MOGUĆNOST ODUZIMANJA DATE IMOVINE - Zakonik o krivičnom postupku: član 138
  • Apelacioni sud u Beogradu: OSLOBAĐANJE OD OPTUŽBE ZA NENAMENSKO KORIŠĆENJE BUDŽETSKIH SREDSTAVA - Krivični zakonik: član 362a
  • Apelacioni sud u Beogradu: PODNOŠENJE MOLBE ZA PUŠTANJE NA USLOVNI OTPUST - Zakonik o krivičnom postupku: član 76
  • Apelacioni sud u Beogradu: ŽALBA NA REŠENJE O PREDLOGU ZA IZDVAJANJE ZAPISNIKA - Zakonik o krivičnom postupku: član 337 stav 3 i član 398 stav 3

Izvor: Redakcija, 2.9.2011.

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Likvidacije:

U periodu od 29. avgusta do 2. septembra 2011. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

165163

HASE - U LIKVIDACIJI

Smederevo

02.09.2011

60

165152

MARINELLI MAX - U LIKVIDACIJI

Petrovac

02.09.2011

60

165148

SPASOJEVIĆ TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

02.09.2011

60

165141

FINAL BALANCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

02.09.2011

60

165133

MON - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

02.09.2011

60

165129

ST.G - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

02.09.2011

60

165117

SOFRONIJE ING PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

02.09.2011

60

165098

BELGRADE RENT-A CAR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

02.09.2011

60

165091

DAVITO - U LIKVIDACIJI

Ražanj

02.09.2011

60

165071

LEGATT - U LIKVIDACIJI

Leskovac

01.09.2011

60

165064

AUTO-GAS SISTEMI - U LIKVIDACIJI

Kovin

01.09.2011

90

165056

V & M COMPANY - U LIKVIDACIJI

Valjevo

01.09.2011

60

165054

COOLSHADE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

01.09.2011

60

165022

LIGUOBIN - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

165016

INTERTEX - U LIKVIDACIJI

Krupanj

01.09.2011

60

165014

LIONA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

01.09.2011

60

164997

FRUIT AGROLINE - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164986

MANUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164988

NET PLUS - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

01.09.2011

60

164972

MODA TREND - U LIKVIDACIJI

Kruševac

01.09.2011

60

164967

TRI ARHITEKTI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.09.2011

60

164963

ESOPETROL - U LIKVIDACIJI

Topola

01.09.2011

60

164961

LISTANA - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

01.09.2011

60

164950

MANGALICUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164942

PUNKTUM - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164928

DZIMI TRANSPORT - U LIKVIDACIJI

Subotica

31.08.2011

60

164914

PRINCET - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

31.08.2011

60

164920

DUNIG - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

31.08.2011

60

164908

SAN DISTRIBUCIJA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

31.08.2011

60

164904

BANKER - INVEST - U LIKVIDACIJI

Veliko Gradište

31.08.2011

60

164895

INN ALOE TRADE - U LIKVIDACIJI

Bač

31.08.2011

60

164867

FARMAKOM - U LIKVIDACIJI

Leskovac

31.08.2011

60

164891

VOJVODINATURIST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

31.08.2011

60

164862

E.H.I. - U LIKVIDACIJI

Kruševac

31.08.2011

60

164858

IFODA GROUP - U LIKVIDACIJI

Paraćin

31.08.2011

60

164852

SMART TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

31.08.2011

60

164836

TERMOVENT-PLUS - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

30.08.2011

60

164814

MEGA R.L.A - U LIKVIDACIJI

Zrenjanin

30.08.2011

60

164810

CRAN KOP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164799

INSOMNIA DESIGN - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

30.08.2011

60

164795

KOJA PLUS - U LIKVIDACIJI

Vladimirci

30.08.2011

60

164791

A.A.D. COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

30.08.2011

60

164766

FAMILIJA MR TRADE PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

30.08.2011

60

164762

CMS SOLUTIONS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

30.08.2011

60

164758

GEMBIRD SERBIA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

30.08.2011

60

164756

LIBERSAGO - U LIKVIDACIJI

Kovačica

30.08.2011

60

164749

FURRA WVP - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164741

ZODRA - U LIKVIDACIJI

Vršac

29.08.2011

60

164731

NECLINE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164713

CENTROKOP - U LIKVIDACIJI

Vranje

29.08.2011

60

164706

PROVANSA TOURS - U LIKVIDACIJI

Čačak

29.08.2011

60

164695

VIKI AUTO OCCASIONEN - U LIKVIDACIJI

Preševo

29.08.2011

60

164684

REAL ESTATE POINT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

29.08.2011

60

164737

PROFILE CONSULT SERBIA - U LIKVIDACIJI

Sjenica

29.08.2011

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.9.2011.