Aktuelne vesti na dan 06. mart 2012

 


PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:


PrelistavajuĆi dnevne novine:



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 38 / FEBRUAR >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 40 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 15 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 15 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 15 OD 2.03. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJEN KOMENTAR: UPUTSTVO ZA PREREGISTRACIJU SPORTSKIH ORGANIZACIJA: Rok za preregistraciju ističe 12.4.2012. godine

UPUTSTVO ZA PREREGISTRACIJU SPORTSKIH ORGANIZACIJA: Rok za preregistraciju ističe 12.4.2012. godine • Rok za preregistraciju ističe 12.4.2012. godine

Zakonom o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 99/2011 - dr. zakoni - dalje: Zakon), članom 188. stav 1, propisano je da su sve sportske organizacije koje postoje u vreme donošenja tog zakona dužne da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama Zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona. Rok za preregistraciju ističe 12.4. 2012. godine i u tom roku sve sportske organizacije koje žele da izvrše prevođenje u registar Agencije za privredne registre (APR) moraju da podnesu APR prijavu za upis prevođenja u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta. Prijava za upis prevođenja u registar može se preuzeti lično u sedištu APR, u područnim organizacionim jedinicama APR, ili na veb-stranici: www.apr.gov.rs.

Članom 188. stav 8. Zakona propisano je da organizacije u oblasti sporta koje ne budu podnele prijavu prevođenja u registar koji vodi APR u propisanom roku, automatski - po sili zakona, gube svojstvo pravnog lica. U takvom slučaju imovina sportskih organizacija koje zbog nepodnošenja prijave prestanu da postoje preći će na lica određena statutom sportske organizacije, odnosno zakonom, bez sprovođenja postupka likvidacije.

Podnošenje prijave za upis prevođenja u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta je besplatno do isteka roka za preregistraciju. Ako neka od postojećih sportskih organizacija propusti zakonski rok za podnošenje prijave prevođenja u registar APR i tako izgubi svojstvo pravnog lica i imovinu koju je do tada imala, a bude želela i dalje da postoji i radi, moraće da pokrene postupak ponovnog osnivanja sportske organizacije i upisa u Registar udruženja, društva i saveza u oblasti sporta, za šta će morati, između ostalih obaveza predviđenih propisima za osnivanje sportske organizacije, da plati i taksu koja iznosi:

• za sportska udruženja - sportske klubove - 4.500,00 dinara;
• za sportska društva i sportske saveze - 5.500,00 dinara.

Osim što propuštanjem zakonskog roka za podnošenje prijave prevođenja za upis u registar APR sportska organizacija gubi svojstvo pravnog lica i svu dotadašnju imovinu, ona ulazi u rizik da izgubi mogućnost nove registracije pod starim imenom (nazivom organizacije), pošto od trenutka njenog nestanka po sili zakona, bilo koja tri lica mogu da osnuju novu sportsku organizaciju sa takvim - starim nazivom sportske organizacije koja je ugašena po sili zakona.

S obzirom na to da je u članu 188. Zakona propisano da su sve sportske organizacije koje postoje u vreme donošenja tog zakona dužne da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama Zakona, imajući u vidu sadržinu čl. 31, 34, 94, 98, 99, 104, 105. i 106. Zakona, preregistraciju u propisanom roku treba da izvrše:

• sportski klubovi,
• sportska društva,
• granski sportski savezi (nacionalni i pokrajinski),
• teritorijalni sportski savezi,
• Sportski savez Srbije,
• Olimpijski komitet Srbije,
• stručna i druga udruženja i savezi u oblasti sporta (npr. udruženje sportskih lekara, udruženje sportskih sudija, udruženje sportskih trenera, udruženje navijača i dr.).

Obaveza preregistracije, odnosno podnošenja prijave prevođenja za upis u registar APR postoji za sve prethodno nabrojane sportske organizacije samo ako imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, kao i ako su prethodno, na osnovu Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ("Sl. list SFRJ", br. 42/90, "Sl. list SRJ", br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 73/2000 - dr. zakon i "Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - dr. zakon i 51/2009 - dr. zakon), bile upisane u registar koji je vodilo ministarstvo nadležno za sport u okviru Vlade Republike Srbije…. DALJE U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX

OD 176 ZAKONA KOJI SU DONETI U SKUPŠTINI SRBIJE, U PERIODU OD JULA 2010. DO JULA 2011. GODINE, U 133 SLUČAJEVA NIJE BILA ORGANIZOVANA JAVNA RASPRAVA

Iz Vlade kažu da je osnovni razlog taj što zbog evropske agende nije bilo vremena dok u civilnom sektoru smatraju da je potrebna precizna zakonska regulativa za javne rasprave.
Od 176 zakona usvojenih od jula 2010. do jula 2011. godine, samo u 43 slučaja bilo je javne rasprave.

Od 176 zakona koji su doneti u Skupštini Srbije, u periodu od jula 2010. do jula 2011. godine, u 133 slučajeva nije bila organizovana javna rasprava. U ovaj uzorak nisu uključeni akti kojima se ratifikuju međunarodni sporazumi, kojima se daju garancije na kredite, ni zakoni koji se u manjoj meri menjaju.

Trajanje javnih rasprava bilo je različito: od tri do 62 dana, a u jednom slučaju prošlo je više od godinu dana dok nije upućen u proceduru. U 43 slučaja na internetu je objavljen poziv za davanje predloga, dok je u 19 slučajeva javna rasprava, pored objavljivanja poziva u novinama, uključivala i okrugle stolove ili druge aktivnosti.

"Kada su organi državne uprave organizovali javne rasprave, to su činili tek pošto su utvrdili nacrt zakona, a ne dok se akt pripremao", kaže Bojana Medenica, izvršni direktor organizacije "Transparentnost Srbija", koja je analizirala javne rasprave o zakonima. "Samo u dva slučaja zabeležene su javne rasprave o radnoj verziji a jednom o prednacrtu zakona.

Izvor: http://www.politika.rs/
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 5.3.3012.

PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O VANPARNIČNOM POSTUPKU: Zaštitnik građana podneo amandman na Predlog zakona kako bi se i organizacijama civilnog društva omogućilo da pravno nevidljivim osobama pomažu u sticanju pravnog identiteta

Zaštitnik građana podneo je amandman na Predlog zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon - prim. red) kako bi se i organizacijama civilnog društva omogućilo da pravno nevidljivim osobama pomažu u sticanju pravnog identiteta.

Vlada je prethodno, na inicijativu Zaštitnika građana, Skupštini uputila Predlog zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku kojim se propisuje da pravno nevidljive osobe, kojih se procenjuje da u Srbiji ima oko 6.500, mogu da pred sudom dokažu svoje pravo na upis u matične knjige.

Prihvatajući tu inicijativu republičkog ombudsmana Vlada je, međutim, iz nje izbacila mogućnost da pored zvaničnih organa i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava pokreću postupke pred sudovima za upis pravno nevidljivih u matične knjige. Zbog toga se Zaštitnik građana amandmanom obratio Narodnoj skupštini.

Zaštitnik građana podseća da organizacije civilnog društva imaju najveću zaslugu što je ovo pitanje, od suštinskog značaja za hiljade obespravljenih građana Srbije, izbilo visoko na dnevni red domaćih i međunarodnih institucija. Zbog toga je u najboljem interesu pravno nevidljivih građana da te organizacije nastave da se bave ovim pitanjem, dok svi građani Srbije ne ostvare svoje osnovno pravo na pravni identitet.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 5.3.2012.

"NOVI PROPISI VEZANI ZA ANALOGNE I DIGITALNE TAHOGRAFE I TAHO-LABORATORIJE" 7. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE

PU Panontransport i Udruženje za saobraćaj i veze Privredne komore Vojvodine, organizuju zajednički sastanak Upravnog odbora PU Panontransport i Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju Privredne komore Vojvodine sa temom NOVI PROPISI VEZANI ZA ANALOGNE I DIGITALNE TAHOGRAFE I TAHO-LABORATORIJE. Sastanak će se održati 07.03.2012. godine u 11.00 časova u prostorijama Privredne komore Vojvodine, Hajduk Veljkova 11, Novi Sad, Mala sala na III spratu Master centra (Novosadski sajam - službeni ulaz broj 5).

Gosti sastanka će biti predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja i Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Sektor za bezbednost saobraćaja i puteve, kao i Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine.

Prilog: Poziv http://www.pkv.rs/pkv/files/Poziv05032012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 5.3.2012.

PREDLOG STRATEGIJE OBRAZOVANJA SRBIJE DO 2020. GODINE: Predviđen je nov način finansiranja visokog obrazovanja, koji osim budžetskih, uvodi i kategoriju sufinansirajućih studenata • Novina je i to što će i studenti privatnih univerziteta moći da konkurišu za smeštaj u studentske domove, za državne kredite i stipendije •

Predlog strategije obrazovanja Srbije do 2020. godine predviđa nov način finansiranja visokog obrazovanja, koji osim budžetskih, uvodi i kategoriju sufinansirajućih studenata. Nov sistem finansiranja treba da obezbedi da svi koji mogu i žele da studiraju, ne ostanu van sistema visokog obrazovanja, izjavio je juče Vlastimir Matejić, jedan od rukovodilaca tima za izradu strategije, prilikom jučerašnjeg predstavljanja tog dokumenta.

- I dalje će postojati budžetski studenti kojima će država finansirati celokupno školovanje, a to su oni koji su odlični i koji su lošeg materijalnog statusa. Predlažemo formiranje državnog fonda, koji će u saradnji sa bankama davati kredite za finansiranje školarine. Država će učestvovati u finansiranju školarine jednim delom, a drugi deo novca student će obezbediti kroz kredit od banke po povoljnim uslovima, kao što su niže kamate, rokovi otplate tek kad se završe studije, prosek i slično - kaže Matejić.

On dodaje da će ovakav model finansiranja važiti za državne univerzitete, ali da će, prema predlogu strategije, i studenti privatnih fakulteta moći da podignu kredit koji sufinansira država.

- S obzirom na to da se zbog demografske situacije na studije upisuje manje studenata nego ranije, država će moći da izdrži više budžetskih studenata. S druge strane, ako vi nešto finansirate, imate motiv da što brže postignete rezultate, što znači da će studiranje biti efikasnije - kaže Matejić napominjući da bi nov model finansiranja mogao da počne da se primenjuje od 2013. godine.

Novina u predlogu strategije je i to što će i studenti privatnih univerziteta moći da konkurišu za smeštaj u studentske domove, za državne kredite i stipendije.

- Ovakav sistem finansiranja je samoodrživ, jer će se iz kredita koje studenti budu vratili, davati novi krediti. U postojećem sistemu, studenti koji nisu na budžetu plaćaju punu školarinu, ali se ne zna koliko košta jedan student i kolika treba da bude školarina. Dakle, nema jasne korelacije između troškova i cene studiranja, naglašava Matejić.

Učesnicima konferencije je temu upravljanja u školama i iskustva Građanskih inicijativa u ovakvim projektima predstavila Radmila Radić Dudić iz Građanskih inicijativa.

Vensan Dežer izrazio je nadu da će Srbija večeras dobiti dobre vesti iz Brisela i da će šefovi država i vlada članica EU odobriti Beogradu status kandidata za članstvo u Uniji.

Prema njegovim rečima, obrazovanje je važno poglavlje pravne tekovine EU i pred Srbijom će na tom putu biti dosta izazova.

Govoreći o investicijama EU u sistem obrazovanja u Srbiji, Dežer je istakao da je Unija investirala 61 milion evra u četiri oblasti - stručno obrazovanje, socijalnu inkluziju, kvalitet obrazovanja i sistem višeg i visokog obrazovanja.

Dežer je naglasio da su modernizovani planovi i nastavni programi, smanjen je broj napuštanja škola, uvedeni su programi "druge šanse", odnosno obrazovanja odraslih, uvedeno je ocenjivanje koliko je obrazovanje koje stiču mladi analitičko, a Srbija je angažovana u različitim programima evropskog obrazovnog sistema, kao što su TEMPUS ili Erasmus Mundus.

"Ovo je zemlja za nas" u mraku

Skup je počeo nastupom hora Osnovne škole "Drinka Pavlović" iz Beograda. Dok su deca izvodila pesmu EKV "Ovo je zemlja za nas", u Centru "Sava" je nestalo struje. Ubrzo se uključio agregat, a deca su krenula da pevaju iz početka.

Ministar obrazovanja Srbije Žarko Obradović istakao je da su tri osnovna cilja modernizacije i reforme obrazovanja - unapređenje dostupnosti obrazovanja, kvalitet i efikasnost.

U Srbiji 2.682 nastavnika nema pun fond časova

Ministar prosvete i nauke izjavio je danas da u Srbiji ima 2.682 nastavnika bez punog fonda časova, dok je oko stotinu njih "neraspoređeno".

Obradović je na konferenciji napomenuo da je uzrok tog problema smanjenje broja đaka u školama i potreba za racionalizacijom mreže škola u Srbiji.

"Od 2002. do 2010. godine smanjen je broj osnovaca za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 procenata, a broj odeljenja ukupno je manji za devet odsto", rekao je on.

Ministar je napomenuo da je ugašeno 1.585 odeljenja, a da postoji oko 4.000 odeljenja za desetak učenika i manje, poput isturenih odeljenja matičnih škola ili odeljenja u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina.

"Ovaj demografski problem nije se odrazio na smanjenje broja nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je uticao na smanjenje broja zaposlenih sa punim radnim vremenom", kazao je on.

Obradović je dodao da određen broj nastavnika, da bi povećao svoj radni fond istovremeno radi u nekoliko škola, čak i u različitim opštinama.

Ministar je naveo da obrazovni sistem Srbije ne može da napreduje bez većih ulaganja i napomenuo da je cilj da se procenat BDP, koji se ulaže u obrazovanje, sa sadašnjih nešto više od tri odsto poveća na šest odsto.

On je podsetio da su tokom mandata ove Vlade Srbije doneta četiri strateški važna zakona - zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o osnovama predškolskog obrazovanja, o udžbenicima i nastavnim sredstvima i o učeničkom i studentskom standardu.

Obradović je naglasio da je od uvođenja obaveznog predškolskog programa za 49 odsto povećan broj dece koja pohađaju taj stepen obrazovanja, dok je u okviru programa socijalne inkluzije omogućeno praćenje nastave za decu sa invaliditetom, smetnjama u razvoju i decu iz socijalno osetljivih grupa.

Kada se govori o školovanju romske dece, Obradović je rekao da je za deset odsto povećan upis romske dece u prve razrede osnovne škole u školskoj 2010/2011 godini, nego godinu ranije.

Upis romskih srednjoškolaca je povećan sa 8,3 na 20 odsto, dok je u školskoj 2010/2011 godini upisano i 149 studenata, rekao je Obradović i istakao da je za romske učenike isplaćeno 439 učeničkih i 177 studentskih stipendija.

Za učenike prvog, drugog i trećeg razreda osnovnih škola obezbeđeno je 228.000 kompleta besplatnih udžbenika i skoro 40.000 učenika i studenata dobija stipendije, rekao je Obradović.

O celoživotnom učenju, racionalizaciji, PISA testiranju...

Na konferenciji će biti reči o Programu za celoživotno učenje, efikasnosti obrazovanja, Programu racionalizacije u školstvu, modernizaciji i standardizaciji obrazovne infrastrukture, u susret PISA testiranju tokom ove godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete i nauke.

Radne grupe baviće se, između ostalog, temama međunarodnih ispitivanja, podataka dobijenih istraživanjima, PISA istraživanjem - nalazima i preporukama, temom završnih ispita i matura...

Učesnici će raspravljati i o problemima upravljanja školom i osnaživanja direktora, nastavnicima budućnosti, kompetencijama škole kao institucije u odgovoru na nasilje, prevenciji nasilja iz ugla nastavnika i direktora, ulozi roditelja u prevenciji nasilja, obrazovanju Roma, inkluzivnom obrazovanju...

U uvodnom delu konferencije, obratili su se Vensan Dežer, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor, savetnik u Ambasadi Švajcarske Beatris Majer i izvršni direktor Romskog obrazovnog fonda Judit Sira.

Bolja usklađenost s potrebama privrede

Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine, kako je ranije najavio koordinator tima za izradu tog dokumenta Vlastimir Matejić, treba da bude usvojena tokom marta i taj dokument predviđa bolju usklađenost s potrebama privrede, mogućnost uvođenja obaveznog srednjeg obrazovanja, kvalitetnije, obuhvatnije i efikasnije obrazovanje na svim nivoima.

Strategija predviđa fleksibilnije obrazovanje, mogućnost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti i kriza mogu sami sebe da zaposle.

Ideja je da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokim obrazovanjem, da fakulteti i profesori budu odgovorniji, da rade na fakultetu puno radno vreme, a ne da dolaze na posao kad hoće, rekao je Matejić i dodao da dokument predviđa i veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizme koji stimulišu efikasnost studiranja.

Planirano je i uvođenje mastera na strukovnim studijama, kao i da se više mladih upisuje u gimnazije, a stručna matura, nakon završene srednje stručne škole, treba da omogući prohodnost na korespodentne fakultete.

Izvori: http://www.danas.rs/ i Beta
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 5.3.3012.

UREDBA O KREDITIMA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Vlada Srbije trebalo bi da 8. marta usvoji uredbu kojom je za povećanje energetske efikasnosti objekata iz budžeta predviđeno 1,3 milijarde dinara

Vlada Srbije trebalo bi da 8. marta usvoji uredbu o pomoći u povećanju energetske efikasnosti objekata za šta je iz budžeta predviđeno 1,3 milijarde dinara, rečeno je 5. marta agenciji Beta u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije. Od toga će milijarda dinara biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za unapređenje energetske efikasnosti javnih ustanova, a 300 miliona dinara građanima za subvencionisanje kamata za kredite.

Kako je ranije saopšteno iz tog Ministarstva, država će na taj način početi pomoć u finansiranju ugradnje prozora, vrata, zamene stolarije, ugradnje kotlova, korišćenje termalnih pumpi i korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska efikasnost.

Precizirano je da će milijarda dinara biti namenjena lokalnim samoupravama u vidu bespovratnih sredstava za projekte podizanja energetske efikasnosti javnih ustanova, dok će preostalih 300 miliona dinara biti iskorišćeno za subvencionisanje kamata za kredite koje građani budu uzimali za adaptaciju i rekonstrukciju svojih objekata.

Sredstva koja dobiju lokalne samouprave moći će da se koriste za projekte rekonstrukcije i adaptacije objekata za javne namene.

Planirana su i dva načina subvencionisanja kamate za građane koji podrazumevaju da će za dinarske kredite biti subvencionisano 10% od ukupne kamate na godišnjem nivou, a evrima 5% od kamante koja se bude davala na godišnjem nivou.

Nakon usvajanja uredbe predviđeno je raspisivanje javnog poziva za zainteresovane banke koje žele da odobravaju kredite za enerergetsku efikasnost, kao i javni poziv za lokalne samouprave za prijavu projekta za energetsku efikasnost javnih objekata.

U Ministarstvu su procenili da je za zamenu svih vrata i prozori u Srbiji potrebno ulaganje od 2,2 milijarde evra, a za izolaciju svih fasada sa prihvatljivim ekološkim materijalima oko 840 miliona evra.

Izvor: Beta
Izvor: sxc.hu
Izvor: EurActiv.rs, 5.3.2012.

UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA ZAPOSLENIH LICA U DRŽAVNIM ORGANIMA: Imajući u vidu potencijalne negativne posledice koje usvojena Uredba može da ima na plate zaposlenih u lokanim organima koji imaju srednju i nižu školsku spremu, SKGO u cilju zaštite njihovog materijalnog položaja, traži da Vlada Republike Srbije dopuni Uredbu

Predsedništvo SKGO je na svojoj Prvoj sednici u 2012. godini razmatralo stanje u vezi sa izmenama sistema za isplatu plata zaposlenih u lokalnim organima. Imajući u vidu inicijativu koju je SKGO već prethodno uputila Ministarstvu finansija, Predsedništvo SKGO ponovo predlaže:

- Da Vlada Republike Srbije dopunama Zaključka broj 120-8189/2011 (koji je izmenjen Zaključkom broj 120-10149/2011, u daljem tekstu: Zaključak), omogući gradovima i opštinama da na mesečnom nivou uvećaju osnovicu zaposlenim licima po osnovu kvaliteta i rezultata rada u iznosu neto 465,75 dinara, kako je bilo predviđeno ranijim zaključkom Vlade Republike Srbije i to bez ograničenja broja i kategorija zaposlenih koji po ovom osnovu mogu dobiti uvećanje osnovice tokom jednog meseca.

- Takođe, imajući u vidu potencijalne negativne posledice koje usvojena Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih lica u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011 - dalje: Uredba - prim. red), može da ima na plate zaposlenih u lokanim organima koji imaju srednju i nižu školsku spremu, Predsedništvo SKGO u cilju zaštite njihovotg materijalnog položaja, traži da Vlada Republike Srbije dopuni Uredbu, na sledeći način:

"Zaposlenima u organima lokalne samouprave, kojima se po ovoj uredbi smanjuje plata, obračun i isplata plata vršiće se u visini plate koju je zaposleni primao do donošenja ove uredbe, a najkasnije dok, povećanjem osnovice za obračun i isplatu plata, plata ne dostigne visinu koja obezbeđuje primena važećih osnova za utvrđivanje plata."

Želimo da istaknemo da SKGO insistira na tome da Ministarstvo finansija omogući gradovima i opštinama da uvećanjem osnovice stimulišu kvalitet i bolje rezultate u radu zaposlenih i to najmanje u iznosu koji je postojao po ranijem zaključku Vlade Republike Srbije. Takođe, SKGO smatra da je neophodno da se najhitnije reši pitanje plata zaposlenih sa srednjom i nižom stručnom spremom, tako što će se izmenama Uredbe omogućiti da gradovi i opštine nastave da isplaćuju plate ovim kategorijama zaposlenih, najmanje na nivou koji su isplaćivali pre izmena Uredbe u decembru 2011. godine, ukoliko bi primenom odredaba iz nove Uredbe došlo do smanjenja njihove plate.

Pogledajte izveštaj sa Prve sednice Predsedništva SKGO 2012. godinе na http://www.skgo.org/reports/details/1073 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 5.3.2012.

KOPAONIK BIZNIS FORUM NA TEMU "KAKO SAČUVATI BUDUĆNOST SRBIJE: EKONOMSKE I POSLOVNE TEME" TRAJE DO 8. MARTA 2012. GODINE

Poruke sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma trebalo bi da pomognu budućoj Vladi Srbije da na lakši i jednostavniji način koncipira ekonomsku politiku, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Najavljujući skup, koji se održava od 6. do 8. marta, Vlahović je rekao Tanjugu da bi poruke njegovih učesnika trebalo bi da usmere novu vladu da ne "luta puno" u vođenju ekonomske politike i da se uvaži, pre svega, glas ekonomskih teoretičara, ali i ljudi iz privrede.

Tema foruma je "Kako sačuvati budućnost Srbije: ekonomske, poslovne i povezane teme" i osnovna ideja je da se, pored uobičajenog dela posvećenog makroanalizama, promoviše neophodnost postojanja industrijske politike i da se na njoj bazira budući rast i razvoj Srbije, precizirao je on.

Prema mišljenju Vlahovića, kada su u pitanju taktičke mere koje je vlada do sada preduzimala, one jesu na određeni način odražavale i mišljenje učesnika Kopaonik biznis foruma, "međutim, ono što je vlada uporno izbegavala to je započinjanje, odnosno nastavak suštinskih reformi - pre svega mislim na reformu javnog sektora".

"Srbija je danas u poziciji da, zbog visokih javnih rashoda koji su došli do dramatičnog nivoa, zbog neefikasnog i nereformisanog javnog sektora, trpi pre svega privreda", koja je postala nekonkurentna i hronično nelikvidna, ocenio je on.

Vlahović je naglasio da sve to direktno utiče na spoljnotrgovinsku neravnotežu, visoki platnobilansni deficit, a sve to zajedno se odražava i na životni standard građana.

"Na kraju krajeva, i ovo kretanje i naglo slabljenje kursa dinara jeste samo temperatura koja svedoči da postoje identifikovane bolesti, pre svega unutar javnog sektora, i bolest koja se zove nedovoljni nivo konkurentnosti privrede", naveo je on.

Vlahović je izrazio očekivanje "da će sledeća vlada zaista započeti i zaokružiti taj sistem, odnosno celoviti program ekonomskih reformi, jer bez toga nema dugoročnog ozdravljenja i nema načina da se stvori održiva privreda".

On je napomenuo da će na forumu i ove godine učestvovati renomirani domaći ekonomisti, gosti iz regiona, domaći i inostrani privrednici i bankari.

Prvog dana foruma među govornicima će biti premijer Srbije Mirko Cvetković, drugog dana guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, a učešće su potvrdili i potpredsednica vlade Verica Kalanović i ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, rekao je Vlahović.

Izvor: Tanjug, 5.3.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE UPOZORAVA NADLEŽNE ORGANE DA JE U TOKU JESENI 2011. GODINE I U JANUARU I FEBRUARU 2012. ZNATNO PORASTAO PROMET NELEGALNE ROBE I ŽIVOTNIH NAMIRNICA U SRBIJI

Unija poslodavaca Srbije upozorava Upravu carina, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tržišnu inspekciju Republike Srbije da je u toku jeseni 2011. godine i u januaru i februaru 2012. znatno porastao promet nelegalne robe i životnih namirnica u Srbiji.

Na jugu, istoku i zapadu Srbije, kao i u Šumadiji i graničnim oblastima sa Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Rumunijom u poslednjih šest meseci znatno se povećao broj lica koja prelaze granicu i vraćaju se sa torbama punim različite robe i osnovnih životnih namirnica koje ne služe domaćinstvima, već za dalju nelegalnu prodaju. Takođe, povećala se i količina robe koja se pojavljuje na ulicama u nerazvijenim gradovima i opštinama Srbije. Proleće 2012. godine, prema onome što na terenu uočavaju poslodavci koji legalno posluju, biće period procvata sive ekonomije, jer desetine hiljada ljudi koje su izgubile posao kao i preduzetnici koji su zatvorili svoje radnje prešli su i prelaze u sivu zonu i stvaraju ogromnu konkurenciju legalnim privrednim subjektima čiji promet pada usled pada kupovne moći građana i sve većeg prisustva roba u neformalnoj ekonomiji.

U pojedinim opštinama Jablaničkog okruga, dolini Južne Morave i širom Šumadije, kao i u siromašnijim opštinama Vojvodine uočen je porast prodaje mlečnih proizvoda, jaja i mesa na crno. Ovo predstavlja opasnost od širenja zaraznih bolesti, jer se na ovaj način hrana prodaje van kontrole, u neregistrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, čime raste mogućnost širenja trihineloze, salmonele, ešerihije koli i drugih opasnih bakterija i zaraznih oboljenja među stanovništvom. U seoskim područjima preko 70% prometa ovih namirnica obavlja se nelegalno, jer su otkupne cene po kojoj paori prodaju mleko, jaja i meso mlekarama i kompanijama za preradu mesa niske i na granici isplativosti, tako da se oni odlučuju da direktno zakucaju na vrata svojih komšija umesto da svoje proizvode prodaju preduzećima koja rade viši stepen prerade.

U oblasti tekstila je u poslednjih šest meseci uočeno za 20% više robe nekontrolisanog porekla koja se prodaje ispod ruke, što čini ogromnu štetu domaćim tekstilnim kompanijama koje rade legalno i plaćaju na desetine raznih poreza, doprinosa, lokalnih komunalnih taksi, naknada, energente i komunalne usluge po višim cenama od građana, itd. Štetu zbog porasta obima trgovine tekstilnim proizvodima na crno trpi i preko 24500 trgovinskih radnji i firmi koje legalno trguju ovom robom širom zemlje. Zbog velike konkurencije iz sive zone u prošloj godini zatvoreno je 1980 ovih firmi i preko 2200 malih trgovinskih radnji - prodavaca tekstila, kože i obuće više nego što je otvoreno, što znači da je izgubljeno preko 9000 radnih mesta u prodaji tekstila, kože i obuće.

Sve navedeno predstavlja ozbiljan udar na privredu u Republici Srbiji, ali i na budžet zemlje, jer će porast obrta robe na crno neminovno smanjiti prihode državne kase. Neophodno je da Uprava carina zavede strogu kontrolu na graničnim prelazima, ali i da se pojača kontrola tzv. paralelnih kanala kroz koje roba ulazi u Srbiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova mora u saradnji sa Upravom carina i Tržišnom inspekcijom suzbiti ove pojave. Dok nadležni u MUPu pažnju obraćaju na hapšenja određenih pojedinaca koja su medijski atraktivna, svakodnevno se državi Srbiji i privredi koja legalno posluje nanosi višemilionska šteta (računato u evrima) zbog toga što promet robe nelagalnim kanalima raste iz meseca u mesec.

Tržišna inspekcija je takođe dužna da pojačanom kontrolom prometa osnovnih životnih namirnica stane na put prodaji hrane koja može biti zaražena i spreči neželjene posledice po stanovništvo. Nedopustivo je da se u drugoj deceniji 21. veka u Srbiji trguje hranom od praga do praga, od ruke do ruke, bez ikakve kontrole i time građani izlažu ogromnom riziku.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 5.3.2012.

VREDNOST PROMETA U RTGS I KLIRING SISTEMU I MEĐUNARODNOM KLIRINGU U DEVIZAMA U FEBRUARU 2012. GODINE

U RTGS-u i kliring sistemu Narodne banke Srbije u februaru je, za 19 radnih dana, realizovano ukupno 14,7 miliona plaćanja. Od ukupnog broja plaćanja, četiri miliona, ili 28,6%, čine nalozi za plaćanje u kliringu, a 10,5 miliona, ili 71,4%, nalozi za plaćanje u RTGS-u. Prosečan dnevni broj plaćanja iznosio je 772.813, od čega 551.577 prosečan broj plaćanja u RTGS-u, a 221.236 prosečan broj plaćanja u kliringu.

Vrednost prometa u RTGS-u iznosila je 3.245 milijardi dinara, a vrednost prometa u kliringu 30,6 milijardi dinara, ili 0,9% ukupne vrednosti. Prosečna dnevna vrednost prometa u RTGS-u iznosila je 170,8 milijardi dinara, a prosek vrednosti prometa u kliringu 1,6 milijardi dinara.

U međubankarskom kliringu u devizama realizovano je ukupno 2.161 plaćanje, u vrednosti od 15.666.798,37 evra.

Tokom 10.335 minuta produkcije RTGS-a i kliring sistema nije bilo zastoja, pa je raspoloživost sistema iznosila 100%.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 2.3.2012.

RADIONICA "EU PROGRAMI, OTVORENI POZIVI I MOGUĆNOSTI ZA PRIVREDNE SUBJEKTE" BIĆE ODRŽANA 14. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA • Rok za prijavljivanje je 13. mart 2012. godine •

U cilju pružanja efikasne podrške privrednim subjektima koji kontinuirano rade na unapređenju poslovanja i podizanju sopstvenih kapaciteta kako bi maksimalno, a na efikasan način iskoristili dostupnu finansijsku podršku EU Fondova, namenjenu tržištu Republike Srbije, Privredna komora Beograda organizuje jednodnevnu info radionicu pod nazivom EU fondovi za privredu Srbije "EU programi, otvoreni pozivi i mogućnosti za privredne subjekte", sreda, 14. mart 2012. godine, od 10:30 do 14:00h, Privredna komora Beograd, ul. Kneza Miloša 12, sala VI

Radionicom rukovodi tim eksperata koji će, kombinacijom teorije i praktičnih primera i informacija, omogućiti učesnicima da inoviraju postojeća, kao i da steknu dodatna znanja i informacije u vezi sa pokretanjem projektne inicijative i izradom projekata, a u skladu sa EU kriterijumima.

Radionica je namenjena privrednicima u MSP sektoru, preduzetnicima, udruženjima privrednika, nevladinim organizacijama, državnim institucijama, lokalnoj samoupravama, univerzitetima.

Nakon realizacije ove radionice, Privredna komora Beograda će organizovati seriju naprednih treninga na kojima će se izučavati metodologija izrade projekata i konkurisanja za EU fondove.

Za dodatne informacije i prijavu učešća možete se obratiti Centru za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta, Katarini Tinterović, putem e-mail: treningkom@kombeg.org.rs ili putem telefona: +381 11 2642 966 i/ili +381 11 3619 472. Zbog aktuelnosti teme i ograničenog broja polaznika, sugerišemo Vam da popunjenu prijavu pošaljete u što kraćem roku.

Prijava učešća je on line do 13. marta 2012. godine.

Kotizacija: 1500,00din + PDV za članove Privredne komore Beograda, ostali 3.000,00 dinara +PDV. Kotizacija pokriva troškove treninga, literature i osveženja u pauzama.
U nadi da ćete prepoznati značaj i aktuelnost teme i programa radionice, srdačno Vas pozdravljamo i očekujemo Vas.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 5.3.2012.

AUSTRIJSKA AGENCIJA ZA RAZVOJ (ADA) I PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA U PARTNERSTVU SA QUALITY AUSTRIA CENTER ORGANIZUJU TRENINGE ZA IMPLEMENTACIJU, PRIHVATANJE I PRIMENU SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM PREMA ZAHTEVIMA STANDARDA ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 I OHSAS 18001 • Proces se odvija kroz dve faze, a rok za prijavljivanje je 28. mart 2012. godine •

Zahvaljujući pomoći Austrijske Agencije za Razvoj (ADA), Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta Privredne komore Beograda u partnerstvu sa Quality Austria Center daje mogućnost kompanijama koje posluju na teritoriji Srbije da, na inovativan i održivi način, implementiraju, prihvate i primene sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007 i time unaprede organizaciju, procese i funkcije rada. Ovaj proces se odvija kroz dve faze:

FAZA I - EDUKACIJA

april - jun 2012.

Edukacija se realizuje kroz pohađanje sledećih kurseva (akreditovanih prema zahtevima standarda ISO 17024):
Integrisani menadžment sistemi - IMS-R, trajanje: 4 dana
Sistem menadžmenta kvalitetom - QMS i Integrisani menadžment sistemi - metode i alatke - IMS-MT, trajanje 4 dana
Integrisani menadžment sistemi - strategija i organizacioni razvoj - IMS-S i
Statisticke metode za donošenje odluka - QM-D, trajanje 5 dana
Sistem menadžmenta zaštitom životne sredine - EMS, trajanje: 3 dana
Ekologija, ekonomija i tehnologija životne sredine - EM-E+EM-T+EM-EC+EM-L, trajanje: 3 dana
Sistem menadžmenta bezbednosti i zaštite na radu - SMS, trajanje 3 dana
OHSAS - Tehnike primene i Medicina rada - SM-AT+SM-OM, trajanje 4 dana
ISPIT - QSM+ESM+SSM, trajanje: 2 dana
TERMINI ODRŽAVANJA TRENINGA:
IMS-R - 3 - 6. 4. 2012
QMS+IMS-MT - 17-20. 4. 2012.
IMS-S, QM-D - 24 - 28. 4. 2012.
EMS+EM-E+EM-T+EM-EC+EM-L - 28.5 - 2. 6. 2012.
SMS+SM-AT+SM-OM - 11 - 17. 6. 2012.

Nakon uspešno položenog ispita, učesnik dobija međunarodno priznat sertifikat qualityaustria (QA) i Evropske Organizacije za Kvalitet (EOQ) sa zvanjem Menadžera sistema kvaliteta - Quality System Manager, Menadžera zaštite životne sredine - Environmental System Manager i Menadžera zaštite zdravlja i bezbednosti na radu - Occupational Health and Safety Systems Manager.

Faza II - OTVORENI TRENINZI

jun - decembar 2012.

Tokom 7 meseci, u prostorijama Privredne komore Beograda, odvijaće se otvoreni treninzi, kojima može prisustvovati veći broj predstavnika jedne kompanije, uz predstavnika koji je prisustvovao fazi I i čija je uloga vođe tima. Cilj otvorenih treninga je da učesnici, kroz radionice i praktičan rad na izradi dokumentacije, implementiraju standarde ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007 u svojim kompanijama, uz podršku qualityaustria licenciranih trenera.

Pozivno pismo, prijavni list, brošuru poziv i ostale detaljnije informacije možete preuzeti na http://www.kombeg.org.rs/Komora/centri/CentarZaPoslovnoObrazovanje.aspx?veza=3457 (ONLINE)

KOTIZACIJA: Cene su izražene u evrima bez uračunatog PDV-a. Plaćanje se vrši u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Postoji mogućnost plaćanja na 12 mesečnih rata. Kotizacija pokriva troškove edukacije, otvorenih treninga, ispita, akreditovanih sertifikata qualityaustria i EOQ, radnog materijala, osveženja i ručka.

PRIJAVA: Prijavljivanje do 28. marta 2012. godine. Prijava će se smatrati prihvaćenom nakon uplate prve rate.

SERTIFIKACIJA: Nakon procesa edukacije i implementacije standarda, za kompanije učesnice u projektu, sledi sertifikacija od strane renomirane sertifikacione kuće qualityaustria. Iznos sertifikacije biće umanjen za 30%, što je omogućila Austrijska Agencija za Razvoj (ADA).

Za dodatne informacije i prijavu učešća možete se obratiti Centru za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta. Kontakt osoba: Jelena Radić, e-mail: jelenar@kombeg.org.rs ; telefon: +381 11 2641 355 lokal: 174 ili +381 11 2642 966.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 5.3.2012.

KONFERENCIJA E-RAZVOJ 2012 NA TEMU PERSPEKTIVA DALJEG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE, KROZ USPEŠNE PRIMERE UPOTREBE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA BIĆE ODRŽANA 23. MАRTА 2012. GODINE U BEOGRADU

Udruženje e-Razvoj organizuje svoju drugu konferenciju pod radnim nazivom Konferencija e-Razvoj 2012 koja će biti održana u Beogradu u svečanoj sali Opštine Stаri grаd, Mаkedonskа 42, 23. mаrtа 2012. godine (petak), od 09:00 do 17:00 čаsovа na temu: Perspektiva daljeg razvoja Republike Srbije, kroz uspešne primere upotrebe informacionih tehnologija.

Cilj konferencije je da kroz primere dobre prakse i studije slučaja, koji potiču prvenstveno iz domaćeg poslovnog okruženja, ukaže na to da uvođenje savremenih informatičkih rešenja u poslovne tokove i procese, donosi uštede, povećanu efikasnost i konkurentnost, što u aktuelnim uslovima otežanog poslovanja ima veliki značaj za razvoj Republike Srbije.

Na konferenciji će učestvovati predstavnici državnih, društvenih, privrednih, obrazovnih, medijskih i drugih subjekata koji su u svojim aktivnostima u raznim oblicima delovanja uključeni u razvoj i primenu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija za potrebe države, privrede, obrazovanja, zdravstva, medijske promocije i ostalih društvenih delatnosti, a u cilju unapređenja upravljanja, poslovanja, edukacije i drugih oblika unapređenja koja sveobuhvatno doprinose razvoju informacionog društva i društva u celini.

AGENDA KONFERENCIJE E-RAZVOJ 2012:

09:00-09:30 Svečani prijem i koktel za učesnike konferencije

09:30-09:35 Pozdravni govor ispred organizatora konferencije

Slobodan Krstić, Predsednik Udruženja e-Razvoj

09:35-09:45 Pozdravni govor ispred generalnog pokrovitelja

Mirjana Božidarević, Predsednica Opštine Stari grad, GENERALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE

09:45-10:00 Svečana dodela Priznanja e-Razvoj 2012

Priznanje će na osnovu mišljenja Udruženja e-Razvoj obrazložiti i uručiti Ivan Nikčević, predsednik Programskog odbora Konferencije e-Razvoj 2012. Priznanje e-Razvoj će se počev od ove godine dodeljivati svake godine zaslužnom pojedincu koji je svojim radom i zalaganjem dao veliki doprinos razvoju informacionog društva Republike Srbije.

10:00-10:15 TEMA: Zakonska regulativa u oblasti razvoja informacionog društva Srbije

Mr Nebojša Vasiljević, Pomoćnik ministra za informaciono društvo, Uprava za digitalnu agendu, INSTITUCIONALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE

10:15-10:30 TEMA: Mesto crkve u razvoju savremenog informacionog društva Srbije

Prof. Dr Radovan Bigović, Srpska pravoslavna crkva

10:30-10:40 TEMA: Efekti ekonomske krize na razvoj informacionog društva u Srbiji

Prof. dr Marijana Vidas-Bubanja, Predsednica skupštine Udruženja e-Razvoj, Beogradska poslovna škola

10:40-10:50 TEMA: Fond e-Razvoj i biznis ćelije Udruženja e-Razvoj

Slavko Milin, Hemofarm, Član UO Udruženja e-Razvoj

10:50-11:00 TEMA: Koje tehnologije su bitne za razvoj informacionog društva u Srbiji

Slobodan Karanović, Zamenik predsednika Udruženja e-Razvoj, Gradski zavod za informatiku i statistiku uprave grada Beograda, INSTITUCIONALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE

11:00-11:15 TEMA: Odzivnost kao nova paradigma u projektovanju savremenog hardvera, softvera i organizacije kompanija

Momir Đekić, IN2, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

11:15-11:30 Kafe pauza

11:30-12:00 TEMA: Cloud u praksi

Aleksandar Knežević, Microsoft Software, Članica Udruženja e-Razvoj, PLATINASTI SPONZOR KONFERENCIJE

12:00-12:15 TEMA: Poslovni internet servisi nove generacije

Vladimir Miletić, EUnet, POKROVITELJ INTERNET PODRŠKE KONFERENCIJE

12:15-12:45 TEMA: Zašto elektronski, a ne papirni dokument - benefiti elektronskog upravljanja dokumentima

Saša Petrović, MFC Mikrokomerc, Članica Udruženja e-Razvoj, PLATINASTI SPONZOR KONFERENCIJE

12:45-13:15 TEMA: Softverska rešenja u službi upravljanja razvojem grada

Marija Todorović, OSA Računarski inženjering, Članica Udruženja e-Razvoj, PLATINASTI SPONZOR KONFERENCIJE
Ildiko Otašević, Rukovodilac IT službe, JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad

13:15-13:35 TEMA: Objedinjene komunikacije

Vladimir Banić, CPU, Članica Udruženja e-Razvoj, SREBRNI SPONZOR KONFERENCIJE

13:35-14:00 Koktel radna pauza

Vreme koje je predviđeno za uspostavljanje poslovnih kontakata, razmenu poslovnih ideja i davanje intervjua domaćim i stranim medijima organizatora konferencije, sponzora, pokrovitelja i zainteresovanih učesnika konferencije.

14:00-14:15 TEMA: Implementacija AB Soft poslovnog softvera u preduzećima različitih delatnosti

Dejan Vuković, AB Soft, SPONZOR KONFERENCIJE

14:15-14:30 TEMA: Upravljanje štampom

Dejan Strahinić, PERI HARD, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

14:30-14:45 TEMA: Security iz Cloud-a - 4 godine iskustva

Saša Milašinović, YUTRO.COM, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

14:45-15:00 TEMA: Savremene pretnje zahtevaju bezbednosne alate nove generacije

Nenad Mijatović, ITIPO, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

15:00-15:15 TEMA: Predstavljanje aplikacije "Business to match"

Radoslav Radojević i Siniša Kresojević, TEHNICOM, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

15:15-15:30 TEMA: Značaj informatičke podrške u automatizaciji poslovnih procesa u upravi za agrarna plaćanja

Dragomir Jevtić, KING ICT, Članica Udruženja e-Razvoj, SPONZOR KONFERENCIJE

Vojislav Popović, Pomoćnik direktora IT sektora Uprave za agrarna plaćanja, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

15:30-15:45 TEMA: Video na Internetu

Radomir Lale Marković, IT TV Produkcija, Članica Udruženja e-Razvoj, MEDIJSKI POKROVITELJ KONFERENCIJE

15:45-16:00 TEMA: Video konferencijski sistemi - moderno poslovanje na daljinu

Dejan Vujić, DIVISION, Članica Udruženja e-Razvoj, MULTIMEDIJALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE

16:00-16:15 Izvlačenje nagrada za posetioce konferencije

Vredne nagrade pokrovitelja i sponzora konferencije srećnim dobitnicima, prisutnim posetiocima konferencije, uručiće Slobodan Karanović, predsednik Organizacionog odbora konferencije i Ljiljana Krstić, član Organizacionog odbora konferencije. Imena srećnih dobitnika će se izvlačiti iz nagradne kutije za sve one koji su tokom svečanog prijema, a pre početka konferencije popunili poseban formular za nagradnu igru.

16:15-16:20 Završna reč na konferenciji

Dušan Rakić, Moderator na konferenciji, Član Udruženja e-Razvoj, Privredna komora Beograda, INSTITUCIONALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE
16:20-17:00 Svečani koktel i ručak (švedski sto) za sve učesnike konferencije

Harmonija catering

MODERATOR NA KONFERENCIJI je Dušan Rakić, Član Udruženja e-Razvoj, Privredna komora Beograda, INSTITUCIONALNI POKROVITELJ KONFERENCIJE
Ceo tok Konferencije e-Razvoj 2012 će se uživo emitovati u emisiji eTV na portalu www.live-e.tv, produkcijske kuće IT TV, Članice Udruženja e-Razvoj, MEDIJSKOG POKROVITELJA KONFERENCIJE.

Tokom trajanja Konferencije e-Razvoj 2012 biće obezbeđena besplatna bežična internet veza od 10 Mbita/sec za sve goste konferencije, što je POKROVITELJSKA INTERNET PODRŠKA kompanija EUnet i SBB.

Svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima prisustvo na Konferenciji e-Razvoj 2012. je besplatno.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 5.3.2012.

NACIONALNA KONFERENCIJA "MODERNO I DELOTVORNO UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA" BIĆE ODRŽANA 13. MARTA 2012. GODINE

SKGO poziva svoje članice da učestvuju u radu Nacionalne konferencije "Moderno i delotvorno upravljanje ljudskim resursima", koja će biti održana 13. marta 2012. godine, sa početkom od 11 časova, u Beogradu, u Sava centru. Konferencija će biti održana u organizaciji Saveta Evrope, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i SKGO. Imajući u vidu temu skupa, SKGO sugeriše članicama da učešće na konferenciji omoguće zaposlenima u lokalnim administracijama koji su ciljna grupa ovog skupa (načelnici uprava ili šefovi kadrovskih ili HR službi).

Učešće na konferenciji je neophodno prethodno prijaviti Savetu Evrope na elektronsku adresu - maja.stojanovic@coe.int.

Pozivno pismo možete preuzeti na http://skgo.org/files/fck/File/vesti2012/Pozivno%20pismo,%20HR%2013.%20mart.pdf (ONLINE)
Agenda konferencije http://skgo.org/files/fck/File/vesti2012/Dnevni%20red%20konferencije%20-%20HR%2013%20mart.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 5.3.2012.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE UPUTILO POZIV POLJOPRIVREDNICIMA DA DO 15.APRILA OBNOVE REGISTRACIJU SVOG GAZDINSTVA KAKO BI I DALJE MOGLI DA KORISTE PODSTICAJNE MERE

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije uputilo je danas poziv poljoprivrednicima da do 15.aprila obnove registraciju svog gazdinstva kako bi i dalje mogli da koriste podsticajne mere resornog ministarstva.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je za registraciju neophodno da u poljoprivrednom gazdinstvu postoji najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Za obavljanje stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje (staklenici i plastenici), odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje (uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugo), dovoljno je korišćenje i manje površine od 0,5 hektara.

Gazdinstvo mogu registrovati fizička i pravna lica, kao i preduzetnici. Postupak registracije traje veoma kratko, a za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postojećeg, ne plaća se nikakva naknada, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.3.2012.

REDOVNA UPLATA DOPRINOSA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE PREDUSLOV ZA NESMETANO FUNKCIONISANJE SISTEMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

U Ministarstvu zdravlja Vlade Republike Srbije danas je održan sastanak sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" i Unije poslodavaca Srbije posvećen uplati doprinosa za zdravstveno osiguranje.

U saopštenju ovog ministarstva navodi se da je tom prilikom istaknuto da je redovna uplata tih doprinosa preduslov za nesmetano funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite.
Na sastanku je bilo reči o neuplaćivanju doprinosa od jednog dela privrede, što dovodi u veliki problem ostale privredne subjekte i za posledicu može imati probleme u funkcionisanju čitavog društvenog sistema.

Predstavnici sindikata podržali su resorno ministarstvo u naporima da se obezbedi finansijska disciplina u redovnoj uplati doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da bi ulaganje u zdravlje trebalo da bude prioritet svake države.

Na sastanku je upozoreno na to da neredovna uplata doprinosa može imati dalekosežne posledice kako na zdravstveni sistem u celini, tako i na zdravstveno stanje pacijenata, s obzirom na to da im se usled nedostatka sredstava ne može obezbediti neophodna zdravstvena zaštita.

Obezbeđivanje zdravstvene zaštite treba da bude posao i odgovornost ne samo Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, već i svih društvenih subjekata, koji treba da izvršavaju svoje zakonom propisane obaveze i potom s pravom očekuju adekvatan odgovor zdravstvenog sistema, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.3.2012.

POTPISAN SPORAZUM O MEĐUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU IZMEĐU LETONIJE I SRBIJE

Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i ministar spoljnih poslova Letonije Edgars Rinkevičs potpisali su danas u Rigi Sporazum o međunarodnom drumskom transportu i razgovarali o regionalnim i međunarodnim pitanjima.

Jeremić, koji boravi u poseti Letoniji, naveo je u izjavi za agenciju Tanjug da je zvanična poseta srpske delegacije bila veoma uspešna i izrazio zahvalnost toj zemlji na podršci koju pruža Srbiji u procesu evropskih integracija.

Ministar je naglasio da je značajno održavati dobar i intenzivan bilateralni dijalog sa svim državama članicama EU.

Prema njegovoj oceni, odobravanje kandidature našoj zemlji za članstvo u EU pokazuje značaj postojanja odnosa razumevanja i intenzivnog dijaloga sa svim članicama Unije.

Jeremić je ukazao i na važnost saglasnosti svih relevantnih faktora kada je reč o donošenju odluka u vezi sa proširenjem EU, imajući u vidu činjenicu da se sve odluke o proširenju donose isključivo konsenzusom.

Sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji je značajan korak za Srbiju, saopštio je on i napomenuo da je evropski proces veoma složen i dug i da je preostalo još dosta posla koji treba završiti do otvaranja pregovora.

Jeremić je, govoreći o perspektivi članstva Srbije u EU, naglasio da je proces integracija veoma važan zbog stabilnosti i ekonomske saradnje, kao i zbog usklađivanja zakona, pravila i procedura u evropskom prostoru.

To, kako je naveo, znači da naša zemlja treba da ispuni takozvane kriterijume iz Kopenhagena koji su neophodni za pridruživanje.

Jeremić se danas sastao i sa predsednikom Letonije Andrisom Berzinsom, koji je tom prilikom uputio poziv predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću da poseti Letoniju.
Srpsku delegaciju primila je i predsednik parlamenta Leteonije Solvita Aboltina.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.3.2012.

TOKOM MARTA POČINJE SPROVOĐENJE PROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU Za ovu namenu je iz Fonda za zaštitu životne sredine izvojeno 1,3 milijarde dinara

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da je procenjeno da je za poboljšanje energetske efikasnosti objekata u Srbiji, odnosno za zamenu prozora i poboljšanje izolacije svih zgrada, potrebno približno tri milijarde evra.

Dulić je na simpozijumu "Životna sredina i energetika - šta čeka Srbiju" istakao da bi nakon takvog ulaganja procenjena ukupna godišnja ušteda energije za grejanje bila veća od 10 teravata časova.

Ministar je naveo da je procena da bi zamena starih prozora na svim zgradama dovela do godišnje uštede za plaćanje energije za grejanje veće od 122 miliona evra.
On je saopštio da se u našoj zemlji polovina zgrada greje na čvrsta goriva, odnosno da i dalje dominiraju ruralni načini zagrevanja kuća, i napomenuo da se u Srbiji 24 odsto energije potroši za grejanje u domaćinstvima.

Dulić je istakao da je energetska neefikasnost zgrada u Srbiji velika, odnosno da se godišnje potroši 200 kilovat-časova po metru kvadratnom, dok je potrošnja u Evropi 137 kilovat-časova na istoj površini.

Tokom marta će, kako je naveo, početi sprovođenje programa energetske efikasnosti u zgradarstvu, za šta je iz Fonda za zaštitu životne sredine izvojeno 1,3 milijarde dinara.

Prema njegovim rečima, milijardu dinara bespovratnih sredstava namenjeno je adaptaciji objekata od javnog značaja i to za termoizolaciju, stolariju, zamenu kotlovskih postrojenja, nabavku peći i kotlova za biomasu i ugradnju toplotnih pumpi.

Ostatak sredstava u iznosu od 300 miliona dinara namenjen je za subvencionisane kredite za unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata, napomenuo je Dulić.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.3.2012.

ZAVRŠENA PRVA OVOGODIŠNJA SERIJA OBUKA ZA PRIVREDU U VEZI UPISA HEMIKALIJA U REGISTAR HEMIKALIJA I SADRŽAJU BEZBEDNOSNOG LISTA

Jučerašnjom prezentaciom u vezi upisa hemikalija u Registar hemikalija i sadržaju bezbednosnog lista, a koja je održana u Nišu, završena je prva ovogodišnja serija obuka za privredu koje su organizovale Agencija za hemikalije i Privredna komora Srbije.

Pored obuke koja je održana juče, obuke su bile organizovane u Beogradu, Šapcu, Kragujevcu i Novom Sadu, a prisustvovao im je veći broj privrednika koji uvoze i proizvode hemikalije na teritoriji Republike Srbije.

Na ovim je skupovima, pored pomenutih tema, održana i prezentacija u vezi razgraničenja biocidnih proizvoda od drugih proizvoda.

Sve prikazane prezentacije možete preuzeti sa strane Info pult>Arhiva događaja http://www.shema.gov.rs/sr-sp-cyrl/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D0%BB%D1%82/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D0%B0/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Agencije za hemikalije, 2.3.2012.

SASTANAK NA TEMU "REFORMA INSPEKCIJA - OKVIR ZA BOLJE POSLOVANJE U SEKTORU TRGOVINE" BIĆE ODRŽAN 6. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA

Udruženje trgovine organizuje sastanak na temu: "Reforma inspekcija - okvir za bolje poslovanje u sektoru trgovine" koji će biti održan u utorak, 06. marta 2012. godine u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša 12, sala IV, u 11 časova.

Cilj sastanka je da privrednici (preduzetnici) daju komentar i predloge unapređenja rada inspekciskih službi, kao i izmene u zakonskoj regulativi koja u praksi "guši" poslovanje ili se selektivno primenjuje izazivajući nepotrebne troškove i druge zakonske posledice.

Postojeća zakonska regulativa, organizacija rada inspekciskih službi, rezultati rada, primedbe privrednika i drugih učesnika u privrednim aktivnostima obavezali su Vladu Republike Srbije da formira Radnu grupu sa ciljem da predloži program celovite reforme i unapređenja rada inspekcija u Republici Srbiji.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 4.3.2012.

ODRŽANA PRVA RADIONICA ZA 2012. GODINU U OKVIRU PROJEKTA "UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA ZEMLJIŠTEM NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA U SRBIJI"

Dana, 01.03.2012. godine održana prva, u nizu najavljenih radionica za 2012. godinu, u okviru projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji", uz učešće predstavnika Republičkog geodetskog zavoda.

Odvijanje "Projekta unapređenja upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji", predstavnici GIZ-a iz Nemačke sprovode u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i lokalnom samoupravom u Srbiji.

Radionica je realizovana uz učešće predstavnika Ministartva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, naučnih ustanova, eksperata iz Nemačke iz oblasti procene nepokretnosti, predstavnika udruženja procenitelja Srbije, predstavnika bankarskog sistema kao i predstavnika lokalne samouprave iz Srbije. Predstavljala je pokušaj da se prikaže širok spektar elemenata vezanih za procenu vrednosti nepokretnosti, kao i upoređenje metodologije pojedinačne procene vrednosti nepokretnosti u Republici Srbiji i drugim evropskim zemljama koje imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda Mr Stojanka Branković je svojom prezentacijom upoznala učesnike seminara sa ulogom Republičkog geodetskog zavoda u oblasti procene vrednosti nepokretnosti i nadležnostima u oblasti masovne procene vrednosti nepokretnosti.

Izuzetno interesantna tema izazvala je veliko interesovanje prisutnih, pa je usledila konstruktivna diskusija koja je, pored teme procene nepokretnosti, potvrdila značaj katastra nepokretnosti kao evidencije o nepokretnostima, pravima na njima, teretima i ograničenjima.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskog zavoda, 2.3.2012.

SRPSKO TURSKI POSLOVNI FORUM BIĆE ODRŽAN 12. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Privredna komora Beograda i Udruženje SITA (Serbian International Trade Association) po treći put organizovaće "SRPSKO-TURSKI POSLOVNI FORUM" koji će se održati 12. marta 2012. godine u 10,30 hotel "M", Bulevar oslobođenja 56 a, Beograd.

U organizaciji ovogodišnjeg foruma kao i prethodne godine biće uključena i Regionalna privredna komora Kraljevo.

Učešće na ovom forumu uzeće članovi Poslovne federacije biznismena MARIFED (Federacije Biznismena Mramorne oblasti Turske) koja broji ukupno 31 poslovnu asocijaciju sa 9650 privrednika i Poslovne federacije biznismena ANFED (Anadolska Federacija Biznismena) koja broji ukupno 24 poslovne asocijacije sa 5822 privrednika. Poslovne federacije biznismena MARIFED I ANFED su članice konfederacije biznismena TUSKON iz Istanbula koji broji preko 50.000 privrednika.

Privrednu delegaciju Turske čine 34 privrednih društava, koja svoju delatnost obavljaju u sektorima: građevinarstva, tekstila, prehrane, mašinske industrije, metalske industrije, hemiske industrije, proizvodnje nameštaja, izdavaštva, IT tehnologije i telekomunikacijai dr..(spisak firmi koje će učestovati na forumu dat je u prilogu).

Turske firme su pokazale veliko interesovanje za srpsko tržište, a ponajviše posle stupanja na snagu Sporazuma o Slobodnoj Trgovini izmedju Srbije i Turske koji pruža znatne olakšice u saradnji dveju zemalja i posle potpisivanja sporazuma o ukidanju viza između dve zemlje. Republika Srbija potpisala je sa Republikom Turskom, Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se primenjuje od 1. septembra 2010. godine i koji doprinosi značaju povećanja ukupnog obima međusobne trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza, kao i većoj zainteresovanosti turskih investiora za investiranje u srpsku privredu.

Dosadašnji Srpsko-Turski poslovni forumi okupljali su turske privrednike iz Burse (Asocijacija Bugaiad), Samsuna (Asocijacija Kasiad) i Adane (Asocijacija Agid) - 2011 godine i iz Izmira (Udruženje privrednika IGIT), Egejska Federacija biznismena ESIDEF - 2010. godine. Forumi su doprineli uspostavljanju brojnih poslovnih kontakata, predstavljeni su potencijali za zajedničko ulaganje i zaključeni su brojni poslovni ugovori.

Za sve dodatne informacije kontakt osobe iz Privredne komore Beograda su: Milijana Tomanović, Udruženje trgovine tel. 2642-778 i Jelena Ćupina, Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom tel. 2642-088, ispred Udruženja SITE, Nedzad Kačapor 062 8350-525.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 4.3.2012.

OBUKA VEŠTAKA I KANDIDATA ZA VEŠTAKE SAOBRAĆAJNE, FINANSIJSKE I GRAĐEVINSKE STRUKE BIĆE ODRŽANA U PERIODU OD 17. MARTA DO 7. APRILA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA Rok za prijavu učešća je 15. mart 2012. godine

Privredna komora Beograda u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta Union realizuje obuku veštaka i kandidata za veštake saobraćajne, finansijske i građevinske struke.

Ovim Zakonom uređuju se uslovi za obavljanje veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka, postupak upisa i brisanja pravnih lica koja obavljaju veštačenje, kao i prava i obaveze lica koja obavljaju veštačenje. Pitanja koja se tiču različitih oblika veštačenja koji se koriste u svim postupcima (krivični, parnični, vanparnični, izvršni i sl.), kao i pitanja koja se tiču procene, obezbeđenje, davanje stručnih mišljenja i sl. a koja su od interesa za stručnu javnost će biti detaljno razmatrana na ovoj obuci.

Obuka je namenjena kandidatima, kao i sudskim veštacima svih struka i realizovaće je tim profesora i istaknutih stručnjaka u ovoj oblasti.

Mesto i vreme održavanja obuke: Privredna komora Beograda, Kneza Miloša br. 12, sala IVa na četvrtom spratu. Obuka, koja traje mesec dana, biće realizovana subotom u periodu od 17. marta do 7. aprila 2012. godine od 900 do 1600 časova (prema satnici programa iz priloga).

Kotizacija: 23.000,00 dinara (+ PDV).

Prijava učešća: do 15. marta 2012. godine (prijava u prilogu).

Informacije: Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta, Katarina Tinterović tel: 3619-472; e-mail: treningkom@kombeg.org.rs

Napomena: Obzirom na veliko interesovanje za temu i ograničen broj učesnika po grupi (do 25 učesnika) Privredna komora Beograda zadržava pravo da Vašu prijavu, ukoliko je grupa za koju ste se prijavili već popunjena, registruje za grupu u kojoj ima slobodnih mesta, o čemu ćete biti obavešteni.

Detaljnije možete videti na http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_obrazovanje/Detaljnije.aspx?veza=6583 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 4.3.2012.

SEMINAR "POLITIKE I PRAVILA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ U OBLASTI JAVNIH NABAVKI" BIĆE ODRŽAN U PERIODU OD 7. DO 9. MARTA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar "Politike i pravila Evropske banke za obnovu i razvoj u oblasti javnih nabavki", 07. - 09. mart 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Resavska 15, sala 2, prizemlje
Privredna komora Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) organizuju seminar o politikama i pravilima EBRD u oblasti javnih nabavki.

Cilj seminara je upoznavanje privrednika sa politikama i primenom pravila javnih nabavki EBRD, identifikovanje osnovnih problema u realizaciji javnih nabavki i povećanje zainteresovanosti poslovne zajednice kako bi se obezbedila kvalitetna konkurencija na projektima u javnom sektoru.

Privrednicima će se obratiti Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, Hildegard Gacek, predstavnik EBRD u Beogradu i Jan Jackholt, direktor Uprave za javne nabavke EBRD.

Trećeg dana seminara (petak, 09. mart), predstavnici EBRD održaće dodatne konsultacije u trajanju od 15 minuta, sa zainteresovanim učesnicima radionice.

Kontakt telefon: 011/ 3300 904

Detaljnije možete videti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 4.3.2012.

U OKVIRU REALIZACIJE PROJEKTA GLOBAL MAPPING PODACI GLOBAL MAP SRBIJE - VERZIJA 2 OBJAVLJENI NA SAJTU ISCGM-a

Saradnja između Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Japanske agencije za međunarodnju saradnju (JICA), razvijena kroz implementaciju projekta "Razvoj kapaciteta za izradu digitalne osnovne državne karte u Republici Srbiji", omogućila je da Srbija postane deo globalne kartografske zajednice orijentisane ka praćenju klimatskih promena i očuvanju životne sredine na svetskom nivou.

Linkovi:

Global Mapping http://www.iscgm.org/cgi-bin/fswiki/wiki.cgi (ONLINE)

Srbija je započela aktivnosti na projektu Global Mapping u martu 2011. godine. Tada je RGZ, kao članica asocijacije EuroGeographics, pristupio ovom projektu kao nacionalna kartografska organizacija i nadležna institucija za geoprostorne podatke u Republici Srbiji.

Izrada Global Map Srbije započela je učešćem predstavnika RGZ-a na obuci "Global Mapping for Sustainable Development", održanoj u Cukubi u Japanu od 9. juna do 25. avgusta 2011. godine. Tokom boravka u Japanu, polaznik iz RGZ-a prilagodio je već pripremljene podatke za projekat EuroGlobalMap u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Sva četiri vektorska sloja (saobraćaj, granice, hidrografija, naseljena mesta) završena su i uspešno su prošla proveru Programa za kontrolu podataka Global Map-a (GMDC). Takođe, izrađeni su i metapodaci za navedene vektorske slojeve. Na kraju obuke na sajtu ISCGM (International Steering Committee for Global Mapping) objavljen je Global Map Srbije sa četiri vektorska sloja. Pored ovih slojeva, za vreme obuke započeta je i izrada sloja zemljišni pokrivač i u toku je njegovo kompletiranje u skladu sa Specifikacijom Global Map-a.

Znanje koje je stečeno od ljubaznih stručnjaka iz ISCGM-a prenosi se drugim inženjerima RGZ-a, čime je RGZ osposobljen da samostalno izrađuje i održava slojeve Global Map-a.

Srbija je na putu razvoja, a to podrazumeva i velika angažovanja u cilju očuvanja i zaštite životne sredine. Objavljivanjem Verzije 2 Global Map-a, Srbija je jedan korak bliže ostvarenju ovog cilja.

Izvor: Vebsajt Republičkog geodetskog zavoda, 2.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

PREZENTACIJA "KAKO USPEŠNO IZVOZITI NA CEFTA TRŽIŠTE" BIĆE ODRŽANA 29. FEBRUARA 2012. GODINE U BEOGRADU

Prezentacija "Kako uspešno izvoziti na CEFTA tržište" biće održana 29. februara 2012. godine, 11,00 sati, hotel Zira, sala Rodos, 2. sprat
U okviru programa "Prodor na strana tržišta" koji je namenjen podršci izvoza, a koji sprovodi Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), biće održana prezentacija o uspešnom izvozu na CEFTA tržište. Fokus edukativnog seminara je CEFTA tržište, mogućnosti izvoza sa posebnim fokusom na tržišta Albanije, Bosne i Hercegovine i Moldavije.

Učesnicima će se obratiti dr Zoran Bojović, ispred Biroa za regionalnu saradnju PKS, a zatim i Nevenka Velinov, direktor agencije Velexpo i predsednik Sekcije za Albaniju pri Privrednoj komori Srbije, koja ima dugogodišnje iskustvo u organizaciji nastupa na medjunarodnim sajmovima.

Učešće na seminaru možete prijaviti putem elektronske adrese: petrovic@secep.rs, a za detaljnije informacije, kontakt osoba ispred PKS je dr Zoran Bojović (telefon: 011/ 3300 998 ili 011/ 3304 522).

Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 26.2.2012.

KONFERENCIJA "RAZVOJ ELEKTRONSKE UPRAVE U RS" 29. FEBRUARA 2012. GODINE

Rok za prijavu učešća je 28. februar 2012. godine

Konferencija pod nazivom "Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji" koju organizuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i informacionog društva i Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, uz podršku projekta "Podrška razvoju elektronske uprave" koji se realizuje u okviru programa IPA 2010.

Konferencija će se održati 29. februara 2012. godine u Hotelu Kontinental sa početkom u 11 časova.

Cilj ovog događaja jeste da se stručna i šira javnost bliže upozna sa konceptom elektronske uprave i informiše o koristima i razvojnim mogućnostima koje se obezbeđuju primenom ovog koncepta, kao i da se promoviše saradnja između organa uprave u cilju razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji. U tom smislu ova konferencija pruža priliku da se predstavi dosadašnji razvoj elektronske uprave i da se razmene ideje i očekivanja u vezi sa budućim razvojem elektronske uprave u Republici Srbiji.

Molim vas da do utorka 28. februara 2012. godine potvrdite učešće na adresu za elektronsku poštu Jasmina.Jovanovic@aam.hu.

Za dodatne informacije i pojašnjenja u vezi sa organizacijom konferencije možete se obratiti Marku Šijanu, saradniku na projektu, na telefone 011/334-9981 i 065/217-1894, ili na adresu za elektronsku poštu Sijan.Marko@aam.hu.

Ovde možete preuzeti agendu konferencije. http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 23.2.2012.

USTAV IZ 2006. JE LOŠ PRAVNI AKT, DONET JE NA BRZINU, SADRŽI NEDOPUSTIVE GREŠKE I PREVIDE I ČAK NIJE IMAO OZBILJNU PRAVOPISNU LEKSIČKU REDAKCIJU, TVRDI PROFESORKA PRAVNOG FAKULTETA

M. Ilić , Blic

Srpski zakoni se često donose na brzinu, nekritički podražavaju inostrana rešenja, slabog su kvaliteta, puni grešaka i u otvorenoj koloziji sa ljudskim pravima, a parlament se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da tu vrstu pravnih akata usvaja po hitnom postupku, upozoravaju pravni eksperti.

DR MOMČILO GRUBAČ, PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA UNIVERZITETA „UNION“:

- Začuđuje lakoća sa kojom se danas donose zakoni bez ozbiljnih priprema, u nemoguće kratkim rokovima i bez ikakve i ičije odgovornosti za ogroman broj grešaka koje se pokazuju odmah posle njihovog donošenja. Neki od tih zakona su izrazito niskog kvaliteta, pojedini potpuno neupotrebljivi i u otvorenoj koliziji sa ljudskim pravima. Toga su svesni predlagač i zakonodavac, ali politički cilj da se donese još jedan zakon je neprikosnoven. Zbog toga je zakonodavac uveo običaj, koji je suprotan Ustavu, da odlaže primenu zakona koji su stupili na snagu nekada i po nekoliko godina, umesto da odlaže njihovo stupanje na snagu. Tako smo dobili zakone koji su stupili na snagu ali se ne primenjuju, zakone koji nisu zakoni, zakone bez ikakvog autoriteta

Kao primer konfuzije u pravnom poretku Srbije, koju karakteriše mnoštvo „čekajućih zakona“, profesor Grubač navodi sudbinu Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.
 
- Zakonik iz 2006 je čekao na primenu gotovo pune četiri godine, ali je nije dočekao. U međuvremenu je stavljen van snage i prošle godine zamenjen novim zakonikom - kaže profesor Grubač.

- U našim zakonodavnim reformama u oblasti krivičnog prava ima viška revnosti, nastojanja zakonodavca da po svaku cenu bude originalan i dosta pomodnosti. U stvari, mi nemamo prave i suštinske pravne reforme, već je samo reč o prilagođavanju našeg prava određenim inostranim uzorima. U toj adaptaciji ima dosta propusta i lutanja. Često se menja i napušta ono što je deo naše pravne tradicije i što je pokazalo dobre rezultate, a iz inostranog prava preuzimaju ustanove o kojima se veoma malo zna i o čijoj vrednosti se sudi na osnovu pojedinačnih i neproverenih utisaka - ističe profesor Grubač. 

DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ, PROFESORKA GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA NA UNIVERZITETU „UNION“:

 - Naš zakonodavac kao da nema svest o potrebi uravnotežene, harmonične zaštite svih ljudskih prava, već se jedno pravo štiti na štetu drugog. Na primer, državni sekretar Ministarstva pravde je rekao da se novi Zakonik o parničnom postupku donosi da bi se postupak na sudu ubrzao, iako neka rešenja idu na štetu pravičnog suđenja. To može da ima ozbiljne posledice po Srbiju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jer od 46 presuda koje je do pre nekoliko meseci ovaj sud doneo, u 18 je našao povredu prava na suđenje u razumnom roku, a u 14 povredu prava na pravično suđenje - iznosi profesorka Vodinelić.
 
Kao posebno zabrinjavajuće, profesorka Vodinelić ističe donošenje velikog broja zakona po hitnom postupku.
 
- Skupština se nalazi na granici da zloupotrebi pravo da zakone donosi po hitnom postupku. Ovaj sud zasnivam na činjenici da se neki zakoni (koje treba usaglasiti sa pravom EU) donose po hitnom postupku, iako sadrže pravne institute koji se kod nas prvi put uvode ili su nedovoljno poznati - kaže profesorka Vodinelić.

DR JASMINKA HASANBEGOVIĆ, PROFESORKA BEOGRADSKOG PRAVNOG FAKULTETA

Nomotehnika, odnosno veština donošenja zakona, kod nas je na poražavajuće niskom nivou, smatra profesorka beogradskog Pravnog fakulteta.

- Donošenje zakona jeste pitanje političke odluke, ali pravna država i vladavina prava ne mogu se zasnivati samo na političkoj moći niti na dobroj nameri već je potrebno i odgovarajuće stručno znanje. Međutim, sve se na brzinu radi, struka se ne konsultuje, a argumenti stručnjaka se ne uvažavaju. Vidljiva su nastojanja da se stručno znanje pretvori u sluškinju politike i zato je ovde na delu bahatost neznanja - kaže profesorka Hasanbegović.
 
ADVOKAT DR SLOBODAN BELJANSKI:

- Metodologija normiranja je konfuzna, mnogi zakoni su na veoma niskom nivou pismenosti i logičke povezanosti. S druge strane, neki su naprosto mešavina nekritičkog podražavanja i lošeg prepisivanja. Kao što je reforma pravosuđa vođena na površan i neodgovoran način, tako se pristupa i donošenju većine propisa - navodi dr Beljanski.
PORESKA UPRAVA NAJAVLJUJE DA ĆE U 2012.GODINI PRORADITI CENTRALNI REGISTAR, U KOME ĆE BITI SVI OBVEZNICI, ALI I VLASNICI SVIH NEPOKRETNOSTI U ZEMLJI: Ukrštanje prijavljenih prihoda i poseda otkriće ko je godinama izbegavao porez

Novosti

Građani sa primanjima većim od 1,89 miliona dinara imaju rok da do 15. marta podnesu prijave za porez na godišnji prihod.

Do tada svako ko je tokom 2011. godine zaradio više od 1.898.388 dinara treba da filijali Poreske uprave, u mestu svoga prebivališta, podnese prijavu.

Popunjeni obrazac, PPDG-5, mogu da pošalju i poštom, takođe do 15. marta. Ko zakasni, preti mu kazna od 5.000 do 50.000 dinara.

Oporezuju se prihodi isplaćeni od 1. januara do 31. decembra prošle godine, bez obzira na koji se period odnose. U sumu ulaze zarada, oporezivi prihod od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava, oporeziva primanja od nepokretnosti, iznajmljivanja pokretnih stvari, prihod od osiguranja, primanja sportista i sportskih stručnjaka. Ali i svako primanje po ovom osnovu ostvareno i oporezovano u drugoj zemlji.

"Poreski obveznici su dužni da prijave dostave do 15. marta, a porez plaćaju kada prime rešenje. I za to postoji rok, 15 dana od prijema poreskog rešenja. Za neke se obračunom utvrdi i da nisu obveznici, jer postoji niz odbitaka. Ukupan iznos ovih odbitaka, međutim, ne može da bude veći od polovine dohotka koji se oporezuje", objašnjavaju u Poreskoj upravi..

Neoporezivi deo godišnjeg dohotka je 1,89 miliona dinara. Da bi se došlo do poreske osnovice, ukupan iznos ostvarenih prihoda se umanjuje i za plaćeni porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Umanjenje po ovom osnovu može da bude najviše 3,16 miliona dinara, jer je to najveći iznos godišnje osnovice za doprinose i socijalno osiguranje. I prihodi ostvareni u inostranstvu se umanjuju za onoliko koliko su od njih već uzeli tamošnji poreznici.

Oporezuje se, na kraju, razlika između ukupnih primanja i neoporezivog dela i plaćenih poreza, a stopa je progresivna. Porez od deset odsto se obračunava na osnovicu do 3,79 miliona dinara. Iznosi veći od ove cifre oporezuju se sa 15 odsto.

U POSTUPKU RESTITUCIJE NAJTRAŽENIJE JE ZEMLJIŠTE

U Mreži za restituciju navode da je realno da vlasnici i njihovi naslednici dobiju imovinu u naturi, a ne da očekuju obeštećenje, jer za to država nema novca.

Rok za prijavljivanje zahteva za povraćaj imovine je dve godine, a procenjuje se da će biti podneto oko 150 hiljada zahteva.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže da se najviše potražuje zemljište i to poljoprivredno, šumsko i građevinsko i da se sva ta imovina može vratiti u naturi, a ne obeštećenjem.

"Gledajući naše finansijske parametre novca neće biti za restituciju. U budžetu je za te namene u ovoj godini predviđeno nešto manje od 50 miliona dinara za sve bivše vlasnike, pa bi trebalo uvesti substituciju", kaže Antić.

Na šalterima 150 pošta Srbije podnose se zahtevi za vraćanje oduzete imovine, a kako navode u toj kompaniji, najviše ih je iz Beograda i Vojvodine.

Obrazac zahteva za vraćanje oduzete imovine dostupan je na sajtu pošte, kao i na sajtu, na kojem će podnosioci zahteva moći da se informišu i o statusu svog zahteva.

Procenjuje se da bi prva rešenja o povraćaju imovine mogla da budu izdata za nekoliko meseci.

FISKALNI SAVET UPOZORAVA DA JE NEOPHODNO DONETI SREDNJOROČNI PROGRAM USKLAĐIVANJA UKUPNE JAVNE POTROŠNJE SA EKONOMSKIM MOGUĆNOSTIMA ZEMLJE

Nova vlada i parlament Srbije na startu mandata moraju da donesu srednjoročni program usklađivanja ukupne javne potrošnje sa ekonomskim mogućnostima, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

"Taj program koji bi se sprovodio u naredne tri, četiri godine, treba doneti istovremeno sa rebalansom budžeta i u okviru toga rešavati i probleme u 2012. Mi smo izračunali da to znači prilagođavanje od oko četiri odsto BDP u naredne četiri godine", rekao je on u intervjuu za mesečnik Ekonometar.

Petrović je precizirao da to znači da za 1,2 milijarde evra "treba, što smanjiti rashode, što povećati prihode u naredne četiri godine".

"Najveći deo tog prilagođavanja, oko tri četvrtine, treba da bude na rashodnoj strani, a jedna četvrtina na prihodnoj", dodao je on i istakao da je potrebno da se mere iz tog programa donesu što pre da bi i rezultati brže usledili.

Na pitanje kako smanjiti rashode, Petrović kaže da izgleda da će biti potrebno dodatno smanjivanje izdataka za plate u javnom sektoru i to neophodnom racionalizacijom broja zaposlenih.

"S druge strane, treba nastaviti sa penzionom reformom, koja je već poodmakla, tako što će doći do daljih zatezanja, naročito kod prevremenog penzionisanja", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Na rashodnoj strani, kako je rekao, nešto treba i povećati, a to su javne investicije, koje su ove godine predvidjene konsolidovano u visini četiri odsto BDP-a. "To je dobro, ali je pitanje da li će se to ostvariti. Jer, kad dodje vreme za smanjenje izdataka, obično se krene od investicija. A Srbija bi trebalo da teži da te javne investicije dostignu 4,5 pa i pet odsto BDP-a da bi se podstakao privredni rast i stvorio povoljniji ambijent za privredu", rekao je Petrović

Petrović je istakao da se pod posebnu lupu moraju se staviti subvencije javnim preduzećima i izvagati da li ići na radikalan rez ili na postupno smanjivanje.

"To je dobrim delom vezano za restrukturiranje velikih javnih preduzeća, ali i onih komunalnih. Treću grupu čine firme koje već deset godina slove kao preduzeća u restrukturiranju i primaju značajne subvencije", rekao je on.

Ukazao je i da je potrebno racionalisati javne nabavke za državu i javna preduzeća, kao i smanjiti rashode kod raznih fondova, odvojenih od budžeta, kao i odnosa lokalnog i republičkog.

SRBIJA BI DO 2020. TREBALO DA PROIZVODI OKO 90 ODSTO EVROPSKE I OKO 10 ODSTO SVETSKE PROIZVODNJE LITIJUMA

Tanjug

Srbija bi do 2020. trebalo da proizvodi oko 90 odsto evropske i oko 10 odsto svetske proizvodnje litijuma, rečeno je na Odboru za industriju Skupštine Srbije.

Očekuje se da će otvaranje rudnika jadarita, iz koga se dobija litijum, u jadarskom basenu kod Loznice imati veliki značaj za razvoj Srbije.

Značaj će biti jednak onom koji je pre 100 godina za našu zemlju imalo otvaranje rudnika u Boru, ocenio je savetnik u ministarstvu rudarstva Dušan Sajić.

Procenjeno je da bi taj rudnik mogao biti otvoren 2014. godine, a do kraja 2013. ćemo imati zaokružena istraživanja koja sprovodi jedna od najvećih svetskih kompanija u rudarstvu australijska firma Rio Tinto, rekao je Sajić i naveo da je procenjeno da Jadarski basen sadrži oko 220 miliona tona rude jadarit.

Podstaknute dobrim rezultatom istraživanja u jadarskom basenu i druge kompanije istražuju litijum u Srbiji, na oko 15 istražnih polja u centralnom i istočnom delu zemlje i već imamo naznake da na još jednom istražnom polju u blizini Mionice i Valjeva može da se pronađe sličan mineral kao u jadarskom basenu, dodao je Sajić.

Istakavši da je na tom poslu moguće zaposliti veliki broj ljudi, on je napomenuo da se iz jadarita može dobiti litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum sulfat, iz kojih se proizvode litijumske baterije za mobilne telefone, kompjutere i automobile na hibridni i električni pogon.

Sajić je ukazao i da prema najnovijim istraživanjima Srbija ima značajne rezerve zlata, što je pokazalo istraživanje kanadske kompanije Avala Risorsis u istočnoj Srbiji u koje je do sada uloženo oko 20 miliona evra. Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno ima oko 100 istražnih polja za sve vrste mineralnih sirovina.

Predstavljajući Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Pavlović je ponovio da bi u oblasti rudarstva do 2020. godine trebalo da bude uloženo oko tri milijarde evra i otvoreno nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta.

Planirano je da Srbija do 2030. godine postane regionalni lider u rudarstvu i da taj sektor do 2020. učestvuje sa oko pet odsto u ukupnom BDP-u zemlje u odnosu na sadašnjih dva odsto, kazao je on i naveo da je plan i da godišnji prihod od rudarstva do 2020. godine iznosi oko četiti milijarde evra.

Pavlović je rekao da je predviđeno da u otvaranje novih kopova uglja bude uloženo oko 1,4 milijarde evra, u eksploataciju uljnih škriljaca, ukoliko se utvrdi ekonomska isplativost tog projekta, oko milijardu evra, a osim otvaranja rudnika litijuma, planirana je izgradnja novog rudnika uglja u Štavlju i nastavak ulaganje u geološka istraživanja.

Srbija će ubuduće značajniju pažnju posvetiti istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, nafte, gasa, bakra, cinka, nikla, uglja čije su rezerve dovoljne Srbiji za ceo ovaj vek, zaključio je Pavlović.

KOMPANIJA HENKEL PLANIRA NASTAVAK ULAGANJA IZGRADNJOM FABRIKE FASADNIH MALTERA U INĐIJI

B92, Beta

Kompanija Henkel Srbija planira nastavak ulaganja izgradnjom fabrike fasadnih maltera u Inđiji u koju bi naredne godine trebalo da uloži 15 do 20 miliona evra.
U fabrici bi trebalo da se zaposli oko 50 ljudi.

"Planiramo da otvorimo fabriku koja će biti regionalni centar za proizvodnju fasadnih maltera za ceo Balkan, odnosno zemlje bivše Jugoslavije, Rumunuju, Bugarsku, ali i Mađarsku, Češku i Slovačku, što je tržište od više desetina miliona stanovnika", rekao je izvršni direktor u Henkela Srbija Jovan Šarenac.

Prema njegovim rečima, u toku su "inicijalni pregovori" sa lokalnom samoupravom Inđije i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

"Okvirna vrednost investicije u prvoj fazi, jer će se raditi u segmentima, iznosi od 15 do 20 miliona evra, sa mogućnošću da se ta investicija fazno povećava", rekao je on i dodao da su projektovani kapaciteti oko 50.000 tona robe godišnje.

Šarenac je kazao da ukoliko sve bude dogovoreno, izgradnja fabrike koja će raditi fasadne maltere po novoj tehnologiji, može da počne već naredne godine.

On je istakao da je kompaniji Henkel Srbija bitno da strani kapaital dođe u Srbiju i da se zaposle novi ljudi, dodavši da kompanija smatra da je Srbija dobro mesto za ulaganje.

"Nova fabrika u Inđiji će biti potpuno autoamtizovana, ali bitno je da ćemo uspeti da zaposlimo oko 50 novih radnika", rekao je on.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE KAŽE DA BEZ UJEDINJENE EVROPE NIJEDNA ZEMLJA NEĆE USPETI DA SE IZVUČE IZ KRIZE

Tanjug

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da bez ujedinjene Evrope nijedna zemlja neće uspeti da se izvuče iz krize.

On je apelovao na solidarnost i zajedništvo unutar EU, istakavši da samo tako mogu da se reše problemi kao što je nezaposlenost mladih, koja u pojedinim zemljama članice dostiže i 50 odsto.

"Moramo sada uz pomoć 'Strategije 2020.' postaviti osnovu za budući privredni rast", podvukao je Barozo posle susreta sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom.

Barozo i Fajman saglasili su se da je potrebno u EU uvesti porez na finansijske transakcije. Taj zahtev će, kako je podvukao Barozo, podržati Evropska komisija, a Fajman je istakao da se ne smeju, u okviru mera štednja, povećavati porezi samo za zaposlene.

"Potrebno je dobiti prihode iz iz finansijskog sektora, koji, takodje, prima pomoć", podvukao je Barozo ocenjujući da je stanje u Evropi, usled finansijske i ekonomske krize, bolje nego pre par meseci.

I pored toga, dodao je on, potrebno je da EU dokaže jedinstvo u vezi izazova globalnog tržišta. "Ne postoji nijedno izolovano ostrvo. Bez ujedinjene Evrope nijedna zemlja neće uspeti da se izvuče iz krize, i bez EU vladaće zakon jačeg", rekao je Barozo.

Manje zemlje bi tada, upozorio je on, govorile samo slabim glasom, a i snažnije zemlje Evrope bile bi slabije u svetskom poređenju.

"Ujedinjena EU je zbog toga zaštita u burnim vremenima“, podvukao je šef Evropske komisije. Barozo je pohvalio Austriju u vezi male stope nezaposlenosti u poredjenju sa drugim zemljama Evrope.

Za zemlje koje su u gorem stanju, najavio je on, EU će staviti na raspolaganje novac iz evropskog socijalnog fonda, i staviće ga na raspolaganje za projekte za otvaranje radnih mesta za mlade.

NBS PODNELA ŽALBU SAVETU ZA ŠTAMPU ZBOG VIŠE TEKSTOVA OBJAVLJENIH U DNEVNOM LISTU "PRESS"

B92, Beta

Narodna banka Srbije podnela je žalbu Savetu za štampu zbog više tekstova objavljenih u dnevnom listu "Press" koji su "bili zlonamerni i tendenciozni".
NBS ocenjuje i da je takvim tekstovima "narušen ugled" te institucije.

Ta institucija je navela da je takvim izveštavanjem prekršen Kodeks novinara i izrazila uverenje da će Savet za štampu usvojiti žalbu NBS i obavezati "Press" da je objavi na svojim stranicama i tako prizna da je prekršio kodeks.

"Pomenutim tekstovima, od kojih su mnogi bili i na naslovnoj strani tog dnevnog lista, ne samo da se narušava ugled NBS, kao centralne državne finansijske institucije, već se veoma ozbiljno ugrožava i sam proces rada institucije, koja je zadužena za stabilnost cena i finansijskog sistema Srbije", navodi se u saopštenju NBS.

VLADA RS DONELA UREDBU KOJOM UKIDA POJEDINE UVOZNE DAŽBINE

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se ukidaju posebne dažbine za uvoz teladi, junadi i prasadi radi smanjenja troškova tova i povećanja ponude na domaćem tržištu, saopštio je nakon sednice resorni ministar Dušan Petrović.

Vlada je utvrdila još neke mehanizme intervenisanja na tržištu u cilju stabilizovanja cena.

VLADA RS USVOJILA UREDBU O PRODAJI 50.000 TONA KUKURUZA

Vlada Srbije je donela uredbu o prodaji 50.000 tona kukuruza iz robnih rezervi po ceni od 18 dinara za kilogram, rekao je Petrović.

"Kukuruz će se prodavati preko Produktne berze u Novom Sadu, a pravo na kupovinu imaće proizvođači stočne hrane", rekao je on i dodao da je doneta uredba i o ukidanju carine i prelevmana za uvoz teladi, junadi i prasadi namenjenih tovu.

Ministar je najavio da će sutra doneti uredbu koja će definisati dinarske kredite za poljoprivrednike, odnosno, gazdinstva, zadruge i preduzeća koja će imati fiksnu kamatnu stopu od šest odsto godišnje.

Petrović je kazao da je doneta i uredba o ukidanju carine i prelevmana za uvoz junadi i prasadi namenjenih tovu. To je urađeno, kakao je objasnio, jer u Srbiji već dugo nema dobrog genetskog materijala, zbog čega je potreban uvoz.

"Za uvoz iz zemlja Evropske unije ukupna opterećenja su nula, odnosno nema carina i prelevmana, a za druge zemlje ona su smanjena", kazao je on.

UREDBA VLADE RS O OGRANIČAVANJU MARŽI NA OSNOVNE ŽIVOTNE NAMIRNICE NEĆE BITI IZMENJENA NI STAVLJENA VAN SNAGE

Ministar Petrović je izjavio da je ta uredba dala rezulate i da ničim nije ugrozila bilo čiji poslovni interes. "Ne postoji nijedan razlog da se ta uredba o maržama stavi van snage", kazao je Petrović.

Govoreći o poskupljenjima hrane, Petrović je naveo da "ne vidi razlog za poskupljenje osnovnih životnih namirnica, jer su sirovine od kojih se proizvode domaće".

On smatra da zbog toga domaći proizvođači hrane ne treba da pravdaju poskupljenja time što je skočila vrednost evra. "Došlo je ili će doći do povećanja cena konditorskih proizvoda i sokova ali pre svega onih koji su vezani za uvoz ili su uvozni proizvodi", rekao je on.

Prema njegovim rečima, poslednja dva dana Ministarstvo je obavilo kosultacije sa svim proizvođačima slatkiša i sokova i, kako je dodao, "domaći proizvođači neće povećavati cene".

On je naveo i da povećanje kursa "za domaću privredu u značajnom delu može da bude pozitivna stvar, jer može da bude konkurentnija, a i su uvozni proizvodi su skuplji, dok istovremeno uzvoznici zarađuju više".

Petrović je ocenio da "Vlada konzistentnom politikom brani cenu osnovnih životnih namirnica" i da država kao neutralan regulator štiti interese svih građana, odnosno njihov standard.

EPL NAJVREDNIJA KOMPANIJA NA SVETU

Poslovni dnevnik

Tržišna kapitalizacija komopanije Epl prvi put u istoriji premašila je 500 milijardi dolara, učvrstivši time status najvrednije kompanije na svetu.

Samo šest američkih kompanija je do sada zabeležilo tržišnu vrednost veću od 500 milijardi dolara, i uz Epl to su Ekson Mobil, Majkrosoft, Cisko, Intel i Dženeral Elektrik.

Inače, portal CNN Money je objavio da je vrednost Epla sada veća od bruto domaćeg proizvoda Poljske, Belgije, Švedske, Saudijske Arabije ili Tajvana.

Međutim, na taj tekst ubrzo se obrušio "Business Insider", tvrdeći da su takva poređenja sasvim pogrešna. Naime, 500 milijardi dolara jeste vrednost koja premašuje BDP Poljske, ali BDP predstavlja ukupnu godišnju vrednost dobara i usluga proizvedenih u nekoj zemlji, dok tržišna kapitalizacija zavisi od procene tržišta, odnosno ulagača.

Stručnjaci "Business Insidera" pritom navode da bi se bolja slika dobila kada bi se tržišna kapitalizacija Epla uporedila sa ukupnom vrednošću imovine u Poljskoj.

Još bolja mera Eplovog "BDP-a" mogla bi biti njegova godišnja prodaja, koja je prošle godine dostigla čak 127 milijardi dolara. Epl je u tom smislu veći od, na primer, Katara.

USTAVNI SAVET FRANCUSKE UKINUO ZAKON O PORICANJU GENOCIDA, OCENIVŠI DA JE TO U SUPROTNOSTI SA SLOBODOM IZRAŽAVANJA

B92, Beta

Ustavni savet Francuske ukinuo je zakon kojim se negiranje jermenskog genocida 1915. inkriminiše, ocenivši da je to u suprotnosti sa slobodom izražavanja.

Zakon o negiranju genocida nad Jermenima je izazvao diplomatsku krizu između Pariza i Ankare.

"Savet je ocenio da se sprečavanjem osporavanja ili postojanja sudske kvalifikacije neke vrste zločina čini nešto neustavno" i krši se sloboda izražavanja i komunukacije, navodi se u saopštenju.

Turska je sa "zadovoljstvom" danas prihvatila odluku Ustavnog saveta. "Velika kriza je izbegnuta između Francuske i Turske", izjavio je neimenovani portparol turske diplomatije.

Zakon, koji je usvojen u francuskom parlamentu 23. januara, podržao je predsednik Nikola Sarkozi, koji je obećao 1. februara novi tekst u slučaju ustavne cenzure.

Zakon o poricanju genocida, među kojima i jermenski 1915. godine, izglasan je uprkos pretnjama Turske i prisustvu nekoliko hiljada demonstranata tada ispred parlamenta u Parizu.

Velika većina poslanika glasala je za nacrt zakona, koji predviđa godinu dana zatvora i 45.000 evra kazne za svako javno negiranje genocida, koji je zakonom priznat.

Francuska priznaje dva genocida: prema Jevrejima u Drugom svetskom ratu i prema Jermenima, ali je do sada samo kažnjavala za poricanje prvog genocida.

Francuska je 2011. godine priznala postojanje genocida Otomanskog carstva nad Jermeninima između 1915. i 1917. godine, kada je stradalo, prema Jermenima, milion i po ljudi.

Turska priznaje da je poginulo do 500.000 Jermena, ali tokom sukoba i njihove nasilne deportacije prema Iraku, Siriji i Libanu, tada takođe pod Otomanskim carstvom.

Turska odbacuje termin genocid i smatra da je broj ubijenih Jermena preuveličan, a ukazuje i na to da je u tom sukobu žrtava bilo na obe strane.

Turska je pre usvajanja zakona zapretila da će početi da osuđuje "francuski kolonijalizam" na međunarodnim skupovima kao uzvratnu meru na plan Francuske da proglasi krivičnim delom poricanje da su masovna ubistva Jermena u otomanskoj Turskoj bila genocid.

Turska je tada zapretila da će, ako taj predlog bude usvojen, povući ambasadora iz Francuske, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je da bi Francuska trebalo da ispita šta je ona radila u Africi, uz ocenu da je Francuska odgovorna za smrt hiljada ljudi u Alžiru i Ruandi.

RUMUNSKI PARLAMENT JE USVOJIO ZAKON O LUSTRACIJI, KOJI ONEMOGUĆAVA KOMUNISTIMA KOJI SU NEKADA IMALI VISOKE POLOŽAJE DA PONOVO DOĐU NA VLAST

B92, Beta

Rumunski parlament je usvojio Zakon o lustraciji, koji onemogućava komunistima koji su nekada imali visoke položaje da ponovo dođu na vlast

Rumunska javnost 20 godina čeka donošenje zakona o lustraciji. Bivši komunisti su se vratili na vlast, što objašnjava nerešene ili loše rešene probleme u Rumuniji.

Odmah posle rumunske revolucije, u martu 1990, usvojena je Temišvarska deklaracija, kojom se predviđa da bivši komunisti koji su bili na položajima i bili angažovani u političkoj policiji dobiju 20-godišnju zabranu obavljanja zvaničnih dužnosti.

Režim Jona Ilijeskua, koji je preuzeo vlast posle revolucije, nije prihvatio tu deklaraciju, a ni kasnije nisu uspeli pokušaji da se izglasa zakon o lustraciji.

Sadašnji zakon predviđa petogodišnju lustraciju za osobe koje su imale plaćene političke položaje u komunističkoj partiji – u centralnom, regionalnom i lokalnom aparatu, članove centralnog komiteta komunističke partije, članove Državnog saveta, ministre, osobe koje su radile u represivnom aparatu, direktore izdavačkih kuća, tužioce koji su praktikovali političku policiju.

Mnogi smatraju da je zakon o lustraciji prekasno usvojen i da neće doprineti ozdravljenju rumunskog društva, pošto su mnogi na koje se zakon može primeniti već stari, a mlađi ljudi su već "očistili" svoju prošlost antikomunističkim stavom posle revolucije i sada su na dobrim funkcijama.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

ODRŽANA OBUKA "TREĆI ENERGETSKI PAKET, BIOGORIVO I KVALITET GORIVA"

Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije u saradnji sa Ambasadom Republike Mađarske u Beogradu, a uz tehničku pomoć Vlade Republike Mađarske, organizovala je 2. marta 2012. godine obuku pod nazivom "Treći energetski paket, biogorivo i kvalitet goriva".

Seminar je organizovan u cilju upoznavanja učesnika sa iskustvima Republike Mađarske u primeni Trećeg energetskog paketa, a pored toga su obrađena i pitanja biogoriva i kvalitet goriva.

Tema seminara, koji se realizuje na osnovu Godišnjeg plana saradnje i Memoranduma o saradnji potpisanog između Kancelarije za evropske integracije i Ambasade Republike Mađarske, odabrana je u skladu sa Analizom potreba za obukom koju Kancelarija sprovodi jednom godišnje putem Upitnika prosleđenog članovima podgrupa Stručne grupe koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije EU i EU jedinicama svih ministarstava. Imajući u vidu da su u odgovorima na Upitnik nadležne institucije istakle pitanje Trećeg energetskog paketa, biogoriva i kvaliteta goriva kao prioritetne, seminar predstavlja odgovor na realne potrebe za obukom u ovoj oblasti.

Izvor: Vebsajt Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, 5.3.2012.

ODRŽANA RADIONICA ZA PREDSTAVNIKE/CE MEDIJA I OCD "ULOGA MEDIJA U PROMOCIJI VREDNOSTI CIVILNOG DIJALOGA"

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije i Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) organizovale su radionicu za predstavnike/ce medija i organizacija civilnog društva pod nazivom "Uloga medija u promociji vrednosti civilnog dijaloga".

Ovom prilikom predstavljeno je i istraživanje "Stanje u sektoru organizacija civilnog društva" kog su Građanske inicijative sprovele sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom a uz podršku ISC-a i USAID-a. Pored opštih pokazatelja o organizacijama civilnog društva u Srbiji, akcenat je bio na informacijama o tome kako organizacije civilnog društva ocenjuju saradnju sa medijima, sa kojim medijima najbolje sarađuju i sl.

Mediji i civilno društvo imaju odgovornu ulogu u definisanju i promišljanju tema od javnog značaja, te je njihova međusobna saradnja, kao i saradnja sa institucijama, od ključne važnosti za očuvanje demokratskih vrednosti u društvu. Mediji se, kao i druge organizacije civilnog društva, nalaze u periodu transformacije i sve veće upućenosti na dijalog sa drugim sektorima u društvu i prilagođavanje izazovima modernog doba (promena komunikacionig pristupa, profesionalizacija, edukacija). Stoga je neophodno utvrditi nove modalitete saradnje i definisati uslove i prioritete za kvalitetniju saradnju i mehanizme komunikacije između medija, civilnog društva i Vladinih institucija. Mediji i organizacije civilnog društva koje su se odazvale na sastanak ponudile su dobra rešenja i dale preporuke za budući rad na osnaživanju saradnje između medija i OCD, posebno u oblasti saradnje na projektima i zajedničkim inicijativama.

Takođe je istaknuto da su potrebe za dodatnom edukacijom oba sektora velike, i Kancelarija za saradnju sa civinim društvom prepoznata je kao partner u organizaciji i sporvođenju ovih obuka i treninga. Jedan od osnovnih argumenata koji su učesnici istakli jeste da je poenta celokupnog rada i medija i OCD upravo interes građana i građanki, ali da u vremenu teške finansijske situacija za oba sektora, ovo često nije slučaj. Takođe je naglašeno da je organizacije civilnog društva moraju imati jasniju sliku funksionisanja i prirode medija, i sa tim u vezi bolje poznavati način komunikacije i predstavljanja svojih aktivnosti.

Tokom diskusije o dobrim i lošim praksama u dosadašnjoj saradnji, i mediji i OCD naveli su da su neki od ključnih izazova nedovoljno poznavanje drugog sektora, nedostatak kadrova sa obe strane, mešanje uloga, nedostatak komunikacije, neprepoznavanje prednosti saradnje (moć medija i ekspertiza OCD) ITD.

Izvor: http://www.civilnodrustvo.gov.rs/
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 5.3.3012.

ODRŽAN INFO DAN POSVEĆEN POZIVU 6 U OKVIRU PROGRAMU PODRŠKE RAZVOJU POLITIKE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA (CIP-ICT PSP)

Uprava za digitalnu agendu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom komisijom organizovala je Info dan posvećen Pozivu 6 u okviru Programa podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (CIP-ICT PSP).

Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP) omogućava domaćim pravnim licima da, u konzorcijumu sa drugim evropskim firmama, konkurišu za sredstva iz budžeta Programa, koja iznose približno 750 miliona evra, za period 2007-2013. godine, dok su za ovu godinu predviđena sredstva u iznosu od oko 135 miliona evra. Učestvovanje u Programu predstavlja mogućnost za naše kompanije da dobiju bespovratna sredstva za realizaciju projekata, kao i odličnu priliku da ostvare saradnju sa evropskim firmama.

Zvaničnik Evropske komisije predstavio je Radni program za 2012. godinu, aktuelni Poziv 6, načine podnošenja predloga projekta, finansiranja i pronalaženja partnera. Prisutni su imali priliku da čuju i iskustva firmi i institucija koje su već učestvovale u ovom programu.

Prezentacije sa događaja možete preuzeti na http://www.digitalnaagenda.gov.rs/vesti/odrzan-info-dan-posvecen-pozivu-6-u-okviru-programu-podrske-razvoju-politike-informaciono-komunikacionih-tehnologija-cip-ict-psp/ (ONLINE)
Spisak učesnika Info dana http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/2012/03/Spisak_onih_koji_su_bili.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Uprave za digitalnu agendu, 5.3.2012.

PREDSTAVLJEN KONKURS ZA PODRŠKU ŽENSKOM PREDUZETNIŠTVU U SEOSKIM SREDINAMA U VOJVODINI • Javni poziv će trajati dve nedelje, odnosno do 19. marta 2012. godine, a moći će da apliciraju žene iz Novog Sada (uključujući gradska i prigradska naselja i mesne zajednice) •

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Anita Beretić i predstavnica USAID - Agrobiznis projekta, Ivana Janićijević, predstavile su uslove konkursa za podršku ženskom preduzetništvu u seoskim sredinama u Vojvodini, koji se realizuje na osnovu Sporazuma o saradnji, potpisanog pre mesec dana.
Ističući značaj projekta koji se sprovodi sa USAID Agobiznis, Anita Beretić je istakla da je u poslednjih nekoliko godina kroz programe Vlade Vojvodine i procese koje pokreće, odnosno mera koje kreira i donosi sekretarijat, kao i brojne programe koje sprovodi Zavod za ravnopravnost polova, poslata jasna poruka da seoska ženu u Vojvodini, uz sve prepreke koje ima u svom ličnom, profesionalnom i javnom angažmanu, se prepoznaje kao ogroman potencijal.

O detaljima Sporazuma govorila je predstavnica USAID Agrobiznis projekta Ivana Janićijević. Ona je podsetila da je u početku to bio agrobiznis program koji je imao za cilj poboljšanje plasmana poljoprivrednih proizvoda i otvaranje novih radnih mesta. Ona je objasnila da je, nakon dve godine sprovođenja programa, bilo jasno da u Srbiji iza svakog malog agrobiznisa i porodičnog domaćinstva stoji žena. Bilo je potrebno osnažiti ih, jer one nisu bile u prilici da uče o modernoj ekonomiji, da jačaju svoje preduzetničke veštine i da prave strateške planove za realizaciju svog posla, kazala je Janićijević.

Govoreći o konceptu programa "Žene u agrobiznisu" ukazala je na značaj proširenja programa na seoske žene u Vojvodini, pošto su do sada program sprovodio isključivo u južnoj i istočnoj Srbiji. Rečeno je da je cilj programa da pozove žene koje se bave konkretnim vidom agro-biznisa. Potrebno je da žena koja se prijavi ima već dovoljno iskustva u vođenju svog agro-biznisa kako bi kroz ovaj program na najbolji način poboljšala i osnažila svoje kapacitete.

Javni poziv otvoren je danas i trajaće dve nedelje, a moći će da apliciraju žene iz Novog Sada (uključujući gradska i prigradska naselja i mesne zajednice). Nakon toga će timovi Sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i USAID Agrobiznis projekta napraviti selekciju i odabrati njih 30, koje će činiti grupu za obuku, koja se sastoji iz tri dela i svaki traje po dva dana (razrada biznis ideje, marketing i finansije). Po završetku obuke najbolji biznis planovi biće preporučeni USAID Agrobiznis projektu i Vladi Vojvodine, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova koji će odlučiti koje će biznis planove finansijski podržati. Prijave za program mogu se poslati Sekretarijatu, Zavodu za ravnopravnost polova ili Regionalnoj kancelariji USAID Agrobiznis projekat u Novom Sadu.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 5.3.2012.

U SRBIJI IMA 2.682 NASTAVNIKA BEZ PUNOG FONDA ČASOVA I STOTINU NJIH KOJI SU OSTALI NERASPOREĐENI, ŠTO UPUĆUJE NA NEOPHODNOST ULAGANJA U OBRAZOVNI SISTEM: Uzrok tog problema je smanjenje broja đaka u školama i zbog toga je neophodno racionalizovati školski sistem

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović saopštio je danas da u Srbiji ima 2.682 nastavnika bez punog fonda časova i stotinu njih koji su ostali neraspoređeni i ukazao na neophodnost racionalizacije mreže škola u Srbiji.

Obradović je na dvodnevnoj konferenciji "Dobre prakse i partnerstva - ključ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja" naveo da je uzrok tog problema smanjenje broja đaka u školama, i ponovio nužnost racionalizacije školskog sistema.

On je istakao da je od 2002. do 2010. godine broj osnovaca smanjen za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 odsto, dok je broj odeljenja ukupno manji za devet odsto.

Ministar je naglasio da je ugašeno 1.585 odeljenja, a da postoji približno 4.000 odeljenja sa deset i manje učenika, kakva su isturena odeljenja matičnih škola ili odeljenja u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina.

Ovaj demografski problem nije se odrazio na smanjenje broja nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je uticao na smanjenje broja zaposlenih sa punim radnim vremenom, napomenuo je Obradović.

Određen broj nastavnika, da bi povećao svoj radni fond, istovremeno radi u nekoliko škola, kao i u različitim opštinama, naveo je ministar.

Obrazovni sistem Srbije, kako je istakao, ne može da napreduje bez većih ulaganja, pri čemu je cilj da se procenat bruto društvenog proizvoda (BDP) koji se ulaže u obrazovanje sa sadašnjih nešto više od tri odsto poveća na šest odsto.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je saopštio da je obrazovanje ključno za razvoj svake zemlje, i dodao da je EU od 2003. godine do sada uložila 61 milion evra u različite projekte namenjene unapređenju obrazovanja u Srbiji.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor naglasio je da univerziteti u Srbiji moraju da se prilagode realnosti i tržištu rada, i potvrdio da će Svetska banka nastaviti da sarađuje sa Srbijom i podržava razvojne programe u oblasti obrazovanja.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.3.2012.

PRODATO 423.772 DRŽAVNIH ZAPISA Aukcija šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održana 1. marta 2012. godine

Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 01. marta 2012. godine, prodato je 423.772 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.237.720.000,00 dinara. To predstavlja 70,63 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 10,48 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. avgusta 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 1.3.2012.

CISKO EKSPO IT I MREŽNA KONFERENCIJA BIĆE ODRŽANA 20. I 21. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Kompanija Cisko organizovaće 20. i 21. marta Cisko Ekspo, jedan od najvažnihih IT događaja u regionu, koji će se ove godine fokusirati na tri velike teme - inteligentne mreže, računarstvo u oblaku i mobilnost.

Generalni direktor kompanije Cisko Srbija Goran Obradović je kazao da će ove godine biti predstavljeni najnoviji trendovi iz oblasti umrežavanja za više od 600 IT profesionalaca iz svih segmenata srpskog tržišta.

"Kroz proteklih 11 godina smo uvideli da je Cisko Ekspo postao najveća IT i mrežna konferencija u regionu i čvrsto verujemo da će koncept inovacija doneti nove ideje koje će pomoći svim učesnicima da razviju nove poslove ili da se dodatno usavrše u oblastima u kojima već imaju liderske pozicije", istakao je Obradović.

Više od 40 prezentacija koje će održati iskusni domaći i inostrani profesionalci pokriće najvažnije teme iz oblasti IT-a i mreža.

Lokalni i globalni partneri kompanije Cisko, demonstriraće uživo najinteresantnije studije slučaja iz perspektive klijenata i korisnika, u okviru izložbenog prostora.

Viši potpredsednik kompanije Cisko i lider za Centralni i region Istočne Evrope Mihael Ganser izneće najnovije viđenje Srbije na nivou globalne konkurentnosti i u kojoj ulozi se pojavljuju informacione tehnologije danas i u kojoj će se naći u budućnosti.

On će objasniti aktuelnu promenu informacione ekonomije u mrežnu ekonomiju i njen uticaj na društvo, poslovanje i tehnologiju.

Demonstracija uživo pokažaće sposobnosti informacionih tehnologija i način na koji kompanije mogu podići svoje poslovanje na viši nivo i pružiti klijentima usluge bolje nego ikada pre.
Cisko Ekspo konferencija će jedanaesti put za redom okupiti tehnološke eksperte, poslovne ljude i donosioce odluka iz oblasti informacionih tehnoloija iz najuspešnijih domaćih i stranih kompanija, inženjere, predstavnike kompanije Cisko iz inostranstva, članove Vlade, vodeće Cisco partnere, servis provajdere...navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIRANJE PROJEKATA UDRUŽENJA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA LOZNICE ZA 2012. GODINU

Sredstva iz budžeta grada Loznice za 2012. godinu raspoređuju se sa ciljem da se, obezbeđujući sredstva udruženjima koja se aktivno i u kontinuitetu bave socijalnim pitanjima, održi dostignuti nivo i podrži pluralizam pružalaca i obima vaninstitucionalno pruženih usluga u oblasti socijalne zaštite.

Svrha konkursa je da se sredstva usmere ka podsticanju programarada/projekata ili obezbeđenju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje pr ograma rada/projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, pripadnike/ce romske nacionalnosti i drugi projekti u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe kroz:

- pomoć razvoju i održivosti usluga koje pružaju udruženja koja se bave pitanjima socijalne zaštite,
- promociju i uvođenja usluga u oblast socijalne zaštite koje nisu obezbeđene/finasirane od strane Republike ili lokalne samouprave u javnim institucijama, nego ih sprovode udruženja.
Sredstvima koja se raspoređuju ovim konkursom podržavaju se sledeće oblasti:

- Aktivnosti predviđene planom rada udruženja kojima se obezbeđuje nastavak pružanja održivih usluga koje udruženjaveć sprovode,
-Posebni projekti, kojima se doprinosi uspostavljanju i razvijanju održivih usluga koje imaju veći obuhvat ugroženih grupa i za koje su obezbeđena donatorska sredstva.

Projekti koji se zasnivaju na edukacijama biće podržani, u meri u kojoj neposredno doprinose poboljšanju položaja određene ugrožene grupe.

Grad Loznica ovim sredstvima neće finansirati:

1) Pojedince za učešće na konferencijama, putovanjima,finansiranje studija i za slične aktivnosti,
2) Inicijative koje donose profit udruženjima građana,
3) Aktivnosti političkih i stranačkih organizacija, verskih organizacija, grupa i sekti,
4) Vladine organizacije ili institucije, uključujući škole, mesne zajednice i dr.,
5) Organizacije čiji je osnivač grad Loznica,
6) Aktivnosti koje zagovaraju netolerantnost i nasilje,
7) Adaptacije,sanacije i rekonstrukcije objekata.

PRIJAVLJIVANJE - OPŠTA PRAVILA

Pravo na podnošenje prijave imaju udruženja građana, koja ispunjavaju sledeće uslove:

- da su registrovane kod nadležnog organa;
- da imaju sedište ili ogranak na teritoriji grada Loznice i deluju na tom području kao gradska, međuopštinska ili republička udruženja;
- da su osnovana radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i humanitarni programi u kojima udruženja isključivo i neposredno sledi javne potrebe;
- da obavljaju aktivnosti socijalno-humanitarnog, zdravstveno-edukativnog i preventivnog karaktera;
- da je nadležan organ udruženja usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju udruženja za 2011.godinu;
- da su program rada / projekat, odnosno aktivnosti, predviđene usvojenim programom rada udruženja za 2012.godinu od strane nadležnog organa udruženja;
- da predložene aktivnosti (i sredstva za realizaciju istih) sprovode na teritoriji grada Loznice.

Udruženja koja su dobila sredstva za realizovanje programa rada/projekta moraju najmanje jednom godišnje da čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Projekti koji se sprovode i u susednim zemljama ili i u zemljama regiona mogu da budu podržani samo u onim delovima koji se sprovode na teritoriji grada Loznice, ukoliko su ti delovi napisani kao samostalne konzistentne celine grupa aktivnosti.

Podnosilac prijave može da se opredeli da realizuje program rada/ projekat u saradnji sa jednim ili više partnerskih udruženja.U slučaju partnerstva, puna pravna i finansijska odgovornost za sprovođenje programa rada / projekta leži na podnosiocu prijave.

Nacionalna i međunarodna udruženja sa sedištem izvan područja grada mogu da deluju kao partnerske organizacije podnosioca zahteva, ali ne mogu da imaju finansijske koristi od dotacije ili da budu primaoci dotacije iz budžeta grada Loznice.

Period trajanja predloženih aktivnosti je do kraja 2012. godine.

Budžet:

Grad je namenio ukupno 3.000.000 dinara za sufinansiranje programa rada / projekata udruženja u ovoj oblast. Predlozi koji uglavnom imaju za cilj da pokriju operativne troškove neće biti visoko ocenjeni. Većina dotacija će se kretati u razmaku od 25.000 do 400.000 dinara. Isto udruženje može podneti najviše dve prijave, pri čemu ukupan predviđeni budžet jednog programa rada/projekta ne može biti manji od 50.000 dinara ni veći od 700.000 dinara.

Za više detalja posetite: http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/KONKURS%20ZA%20SOCIJALNU%20ZASTITU%20ZA%202012.pdf (ONLINE) ili http://www.loznica.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 14.2.2012.

ODLOŽEN PETI TRADICIONALNI STRUČNI SKUP U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM


Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA POREZA NA IMOVINU NA OSNOVU PRAVNOSNAŽNOG REŠENJA SVE DOK ODREĐENO REŠENJE NE BUDE PONIŠTENO (UKINUTO ILI IZMENJENO) - Zakon o porezima na imovinu: član 39
  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA PLAĆANJA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA KOD STICANJA PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI NA OSNOVU SUDSKE PRESUDE I KADA JE STICALAC PRAVA PRE DONOŠENJA PRESUDE IMAO DRŽAVINU NA PREDMETNOJ NEPOKRETNOSTI - Zakon o porezima na imovinu: član 25
  • Ministarstvo finansija: POREZ PO ODBITKU NA PRIHODE NEREZIDENTA PO OSNOVU IZVOĐENJA ZABAVNOG PROGRAMA U SLUČAJU KADA JE PRIMALAC PRIHODA AGENCIJA KOJA ZASTUPA IZVOĐAČA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: čl. 40 i 40a
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA PO ODBITKU PRILIKOM ISPLATE KAMATE PO OSNOVU DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI NEREZIDENTNOM PRAVNOM LICU - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 40
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA OSLOBOĐENJE OD OBAVEZE PLAĆANJA POREZA PO ODBITKU PRILIKOM NABAVKE SOFTVERA OD NEREZIDENTNOG PRAVNOG LICA ZA POTREBE REALIZACIJE PROJEKTA FINANSIRANOG IZ SREDSTAVA MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 40
Aktuelna sudska praksa:

  • Upravni sud: NEOVLAŠĆENO PRUŽANJE POŠTANSKIH USLUGA OD STRANE PRIVREDNOG DRUŠTVA - Zakon o poštanskim uslugama: član 3 stav 1 tačka 1)
  • Upravni sud: OBRAČUN PLATE POLICIJSKOG SLUŽBENIKA U SLUČAJU PREMEŠTAJA NA DRUGO RADNO MESTO U ISTOM ZVANJU - Zakon o policiji: čl. 148 i 169
  • Upravni sud: PREKID IZVRŠENJA KAZNE ZATVORA ZBOG RADOVA NA SANACIJI KUĆE OŠTEĆENE U ZEMLJOTRESU - Zakon o izvršenju krivičnih sankcija: član 48 stav 1 tačka 6)
  • Upravni sud: ZASTUPANJE GRADA BEOGRADA U UPRAVNOM SPORU - Odluka o gradskom javnom pravobranilaštvu: član 3
  • Upravni sud: ŽALBA PROTIV REŠENJA DIREKTORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE - Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije: član 7
Likvidacije:

U periodu od 27. februara do 2. marta 2012. godine na web site - u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:


Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

202898

B I G ENGINEERING

Čačak

02.03.2012

90

202890

VERONIKA

Beograd-Voždovac

02.03.2012

120

202871

VENTURO 021

Novi Sad - grad

02.03.2012

90

202873

CARVING

Beograd (grad)

02.03.2012

90

202867

PIRATA

Novi Sad - grad

02.03.2012

90

202862

PANELEKTRO

Pančevo

02.03.2012

90

202864

RADOVANOVIĆ INŽENJERING

Beograd-Zvezdara

02.03.2012

90

202858

INDUSTRIJA M

Beograd-Rakovica

02.03.2012

90

202855

ABI CONSULTING

Beograd-Palilula

02.03.2012

90

202837

DA-VENTO

Subotica

02.03.2012

90

202822

FORTUNA COMMERCE

Bačka Palanka

02.03.2012

90

202816

HIDRUS GROUP

Beograd-Zvezdara

02.03.2012

90

202814

SLONEM

Beograd-Novi Beograd

02.03.2012

90

202810

TRIO FANTASTICUS

Čajetina

02.03.2012

90

202787

MISA METAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

01.03.2012

90

202778

MOBITEH

Novi Sad - grad

01.03.2012

90

202774

GATEWAY

Beograd-Zemun

01.03.2012

90

202706

FRENKI STIL

Novi Sad - grad

01.03.2012

90

202698

MK TRADE

Beograd (grad)

01.03.2012

90

202683

INTERSHOW

Beograd-Voždovac

01.03.2012

120

202674

AUTO MIKOVIĆ

Batočina

01.03.2012

90

202672

AUTO SHOP STEVANOVIĆ

Novi Sad - grad

01.03.2012

90

202659

KOBOS

Leskovac

01.03.2012

90

202648

JEDRENJAK

Prijepolje

01.03.2012

90

202644

DRIADE

Beograd-Rakovica

01.03.2012

90

202638

PUBLIK PRES

Kraljevo

01.03.2012

90

202633

BATALO - U LIKVIDACIJI

Inđija

29.02.2012

60

202621

PANŠUMAPROMET

Sremska Mitrovica

29.02.2012

90

202610

INTEGRATED DEVELOPMENT SOLUTIONS

Beograd (grad)

29.02.2012

90

202605

KOMEX

Beograd-Stari Grad

29.02.2012

90

202601

IN-LUX DISTRIBUCIJA

Inđija

29.02.2012

90

202598

ANTOTEX

Kruševac

29.02.2012

90

202595

GRAFIK S

Beograd (grad)

29.02.2012

90

202592

W B S

Beograd-Novi Beograd

29.02.2012

90

202576

SOURCE

Beograd-Čukarica

29.02.2012

90

202551

CLEAN GAME OVER

Subotica

29.02.2012

90

202528

FALCON SPORT

Beograd-Zemun

29.02.2012

90

202497

F AVALA

Beograd-Stari Grad

29.02.2012

90

202474

SVI SREĆNI - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

28.02.2012

60

202461

PAX

Senta

28.02.2012

90

202412

RUBENS SCORPIO

Novi Sad - grad

28.02.2012

90

202399

PETRONIJEVIĆ - VAGA MARKET

Novi Sad - grad

28.02.2012

90

202397

ACA PROMET

Niš - Pantelej

28.02.2012

90

202390

AUTO CENTAR PETAR

Zrenjanin

28.02.2012

90

202383

RTV MG-ENERGY

Vrnjačka Banja

28.02.2012

90

202380

TOSC

Arilje

28.02.2012

90

202359

PROSLEDI DALJE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.02.2012

60

202355

PRINCEZA-SH-F - U LIKVIDACIJI

Preševo

27.02.2012

60

202351

NADIYA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.02.2012

60

202338

METAL

Apatin

27.02.2012

90

202323

PRIMA-PLUS

Vršac

27.02.2012

90

202307

IVAGORNIK

Niš - Palilula

27.02.2012

90

202304

GOMIKOM

Beograd-Palilula

27.02.2012

90

202294

GMS EUROGRADNJA

Zaječar

27.02.2012

90

202278

SULIS

Bor

27.02.2012

90

202248

DIST-MITROVIĆ

Beograd-Zvezdara

27.02.2012

90

202245

NTK

Kraljevo

27.02.2012

90

202241

KARTOTEKA

Aleksandrovac

27.02.2012

90

202229

PRIMERA

Novi Sad - grad

27.02.2012

90

202209

YUROX

Beograd-Čukarica

27.02.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 5.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).