Aktuelne vesti na dan 05.septembar 2011



Prelistavajuci dnevne novine



Pogledajte ostale vesti na dan 05.septembar 2011



Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan:
05.septembar 2011


Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš racunar. Omogucava Vam da na brz, transparentan i efikasan nacin budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogacuje i unapreduje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinacno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogucava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom recju svi oni ciji je rad u vezi sa poznavanjem i pracenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva razlicite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, cini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Casopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, racunovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji nacin proknjižiti odredenu promenu, na koji nacin sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u odredeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i racunovodstveni tretman.

Aktuelan broj 26/1-15. septembar >>>

Casopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima cije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 28/1-15. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 65 OD 02.09.2011/ODABRANI DOKUMENTI

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

PREGLED STOPA POREZA PO ODBITKU NA DIVIDENDE, KAMATE I AUTORSKE NAKNADE SA PRIMERIMA OBRACUNA POREZA: •Stanje na dan 1. septembar 2011. godine

  • OSOBENOSTI POSTUPKA ZA RESTITUCIJU I ODNOS SA OPŠTIM PRAVILIMA UPRAVNOG POSTUPKA: • U prilog javnoj raspravi povodom Nacrta zakona o vracanju oduzete imovine i obeštecenju •

Pokretanje postupka za vracanje oduzete imovine i obeštecenje

Formalni nedostaci u zahtevu za vracanje imovine

Rokovi za donošenje odluka

Aktivna legitimacija za podnošenje žalbe protiv prvostepenog rešenja

Pravni položaj Republickog javnog pravobranioca

Pravna priroda poravnanja

  • POVECANJE OSNOVNOG KAPITALA DOO NA TERET DOBITI DRUŠTVA
  • KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O ODMORU I OPORAVKU STUDENATA - "Sl. glasnik RS", br. 63/2011

Predmet uredivanja Pravilnika
pravo na odmor i oporavak
Konkurs sadrži podatke
Redosled kandidata
Redosled kandidata
Ko donosi Odluku o pravu na odmor i oporavakA

  • OPOREZIVANJE POKLONA KOJE PRIMI FONDACIJA ILI ZADUŽBINA

Pojam i delatnost zadužbina i fondacija

Zakonska uredenost poreza na poklon

Predmet oporezivanja porezom na poklon

Obveznik poreza na poklon

Poreska oslobodenja

Poreski tretman poklona koji kao poklonoprimac ostvari fondacija ili zadužbina

Prijem na poklon stvari i/ili prava na koja se ne placa PDV, a koje su predmet oporezivanja porezom na poklon

Podnošenje poreske prijave na poklon

Poreski tretman poklona koji, kao poklonodavac, drugom licu ucini fondacija ili zadužbina

  • NOMINALNI IZNOSI PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM I CENZUSI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA DECIJI DODATAK PREMA REŠENJU MINISTARSTVA RADA I SOCIJALNE POLITIKE OD 12.8.2011. GODINE
  • MOGUCNOST ODOBRENJA ZAHTEVA ZA DRŽANJE CARINSKOG SKLADIŠTA KADA NEDOSTAJE UPOTREBNA DOZVOLA ZA KORIŠCENJE PROSTORIJA
SAZVANO JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2011. GODINI: Na dnevnom redu Predlog zakona o železnici, Predlog zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Ðukic-Dejanovic sazvala je, na zahtev Vlade Republike Srbije, Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, za sredu, 7. septembar 2011. godine, sa pocetkom u 10.00 casova.

Na dnevnom redu, koji je utvrden u zahtevu za održavanje zasedanja, naci ce se tri tacke i to:

  1. Predlog zakona o železnici,
  2. Predlog zakona o patentima i
  3.  Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje je podnela Vlada.

Jedanaesto vanredno zasedanje održace se u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašica 13.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 2.9.2011.

ZAVRŠENA JAVNA RASPRAVA O RADNOJ VERZIJI NACRTA ZAKONA O VRACANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTECENJU

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Ðelic saopštio je da je danas završena javna rasprava o Radnoj verziji Nacrta zakona o vracanju oduzete imovine i obeštecenju, uz napomenu da bi konacnu verziju tog dokumenta Skupština Srbije trebalo da razmatra krajem ovog meseca.

Ðelic je u izjavi za agenciju Tanjug naveo da ce narednih dana biti razradena konacna verzija tog akta, koja ce potom, zajedno sa zakonskim rešenjem o javnoj svojini, biti upucena parlamentu na usvajanje po redovnoj proceduri.
Potpredsednik Vlade je istakao da je veoma zadovoljan ucinkom pomenute javne rasprave i dodao da je pribavljeno i mišljenje Evropske komisije koje potvrduje nužnost restitucije.

"Od Evropske komisije je stigao i jedan broj primedbi na kojima ce se raditi narednih dana", naveo je on i objasnio da je rec o rešenjima koja bi sprecila da dode do pravne nesigurnosti, na primer u slucaju susvojine izmedu gradanina kome se vraca imovina i onoga koji je u meduvremenu legalno dogradivao objekat.

Prema njegovim recima, traži se i da službenici koji rade na rešavanju tih pitanja ne budu kažnjeni ukoliko ne poštuju rokove kako ne bi došlo do privilegovanja brzine nauštrb kvaliteta.

Evropska komisija, kako je ukazao, smatra i da su potrebna dodatna objašnjenja oko odredenih izuzetaka u slucaju vracanja u naturi.

Ðelic je ocenio da sve to pokazuje da je Srbija na veoma dobrom putu da na realan i efektivan nacin ispravi jednu veliku istorijsku nepravdu.

On je dodao da je javna rasprava završena sastankom sa predstavnicima bivših vlasnika, kojem je prisustvovao i ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulic.

Prema njegovim recima, na sastanku je postignut dodatni napredak koji ce bivšim vlasnicima u vecoj meri omoguciti povracaj imovine u naturi.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.9.2011.

ZAVRŠENE JAVNE KONSULTACIJE O NACRTU PRAVILNIKA O USLOVIMA PRISTUPA I KORIŠCENJU PODATAKA IZ JAVNOG TELEFONSKOG IMENIKA

U sklAdu sA clAnovimA 34, 35. i 36. ZAkonA o elektronskim komunikAcijAmA RepublickA AgencijA zA elektronske komunikAcije pozvAlA je strucnu i širu jAvnost dA u okviru jAvnih konsultAcijA dA svoje mišljenje o nAcrtu PrAvilnikA o uslovimA pristupA i korišcenju podAtAkA iz jAvnog telefonskog imenikA.

Rok zA dostAvljAnje mišljenjA bio je 1. septembar 2011. godine.

Mišljenje DejAnA PopovicA: http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Pravilnik_o_uslovima_pristupa_i_koriscenju_podataka_iz_javnog_telefonskog_imenika/Misljenje%20Dejana%20Popovica.pdf

Mišljenje operAtorA Telekom Srbija:

http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Pravilnik_o_uslovima_pristupa_i_koriscenju_podataka_iz_javnog_telefonskog_imenika/Misljenje%20operatora%20Telekom%20Srbija.pdf
Mišljenje operAtorA Vip mobile: http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Pravilnik_o_uslovima_pristupa_i_koriscenju_podataka_iz_javnog_telefonskog_imenika/Misljenje%20operatora%20Vip%20mobile.pdf

Izvor: Vebsajt Republicke agencije za elektronske komunikacije, 2.9.2011.

JAVNA KOMUNALNA PREDUZECA MORAJU VODITI RACUNA O ZAKONITOM POSTUPANJU SA PODACIMA O LICNOSTI GRAÐANA

Saopštenje za javnost Poverenika za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o licnosti

Poverenik za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o licnosti ocenjuje da javna komunalna preduzeca moraju voditi mnogo više racuna o zakonitom postupanju sa podacima o licnosti gradana, korisnika njihovih usluga. Podsecajuci da se podaci o licnosti mogu obradivati odnosno koristiti samo u svrhe utvrdene zakonom, odnosno u drugim slucajevima samo uz izricit pristanak lica o cijim podacima se radi, Poverenik je upozorio da je drukcije postupanje sa podacima o licnosti nedopušteno i kažnjivo.

S tim u vezi, poverenik Rodoljub Šabic izjavio je i sledece:

"Nedavno sam na adresu najveceg javnog komunalnog preduzeca u zemlji "Infostan"-a iz Beograda uputio Upozorenje koje se zapravo odnosi na sva javna komunalna preduzeca.

Upozorenje se pre svega odnosi na to da je nacelno nezakonita obrada odnosno korišcenje podataka korisnika usluga za neke druge svrhe osim one koje se ticu delatnosti naplate objedinjenih usluga. A takva obrada podataka se, nažalost, vrši cesto u svrhe razlicitih oblika direktnog marketinga odnosno radi dostavljanja racuna, propagandnog materijala i sl. u korist trecih lica.

S tim u vezi posebno sam upozorio na to da ne može proizvoditi nikakve pravne posledice "Obaveštenje" koje je JKP "Infostan" dostavio korisnicima usluga, a u kome se navodi da je, ukoliko ne žele da i dalje primaju propagandni materijal, potrebno da potpišu Izjavu o tome i istu dostave Radnoj jedinici JKP "Infostan" na opštini svog prebivališta, a ako to ne ucine JKP "Infostan" ce smatrati da su saglasni da i dalje primaju navedene materijale.

Osim što podrazumeva nepotrebno trošenje vremena gradana, nametanje ovakve "obaveze" gradanima je, razume se, sasvim nezakonito. Gradani nisu dužni da potpisuju bilo kakve izjave ovakve vrste a imaju puno pravo da od javnih komunalnih preduzeca zahtevaju poštovanje svojih zakonom utvrdenih prava.

JKP "Inostan" iz Beograda je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema Upozorenja obavesti Poverenika o preduzetim i planiranim merama i aktivnostima za otklanjanje navedenih nepravilnosti u obradi podataka o licnosti. Ocekujem da to svakako uradi, a podsecam da bi bilo veoma korisno da, i bez posebnih formalnih upozorenja, na isti, odgovarajuci nacin postupe i druga javna komunalna preduzeca."

Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka o licnosti, 2.9.2011.

DONETA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U PREDMETU VELJKOV (RANIJE MICIC) PROTIV SRBIJE

Evropski sud za ljudska prava je 19. aprila 2011. godine objavio presudu u predmetu Veljkov (ranije Micic) protiv Srbije. Predmet se odnosi na dugo trajanje postupka u oblasti porodicnih odnosa, zbog cega je Sud utvrdio da je došlo do povrede clana 6. stav 1. Konvencije sa šest glasova za i jednim protiv (sudija iz Islanda Bjergvinson).

Pritužbu u vezi sa navodnom povredom clana 8. Konvencije Sud je odbio kao ocigledno neosnovanu.

U ovom slucaju iz oblasti porodicnih odnosa postupak koji je u toku pred prvostepenim sudom više od pet godina ocenjen je u vecinskom mišljenju Suda kao prekomerno dug.

Sud se pri tome rukovodio složenošcu i osetljivošcu ovog predmeta, ali i posebnom marljivošcu koja se zahtevala od strane prvostepenog suda.

Sud je u tacki 88. ove presude pedantno pobrojao okolnosti koje nisu išle u prilog marljivosti domaceg suda:

- cetiri sudenja odložena su usled organizacionih pitanja u samom sudu;
- sudu je trebalo preko godinu dana da objedini postupak po tužbama obe strane u sporu; godinu i dva meseca sudu je trebalo da odluci o privremenoj meri;
- preko mesec dana sudu je bilo potrebno za dostavu žalbe tuženog na rešenje o privremenoj meri višoj sudskoj instanci;
- nije bilo aktivnosti domaceg suda u periodima izmedu 16. juna i 18. decembra 2008. godine, kao i 9. decembra 2009. godine i 17. juna 2010. godine;
- nije dato nikakvo objašnjenje za šestomesecno odugovlacenje prilikom odredivanja nove institucije koja bi trebalo da obavi veštacenje.

S obzirom da je Sud kao jedini doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka naveo njen zahtev za izuzece postupajuceg sudije o kome je odluceno za sedam dana i odlaganje sudenja zakazanog za 30. septembar 2009. godine, izveo je zakljucak da je u konkretnom slucaju prekršen clan 6. stav 1. Konvencije....

U vezi sa navodnom povredom clana 8. Konvencije, povodom neizvršavanja privremenih mera, Sud je bio jednoglasan da je predstavka u tom delu ocigledno neosnovana. ...

Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta Zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, 2.9.2011.

U SKLADU SA ZAKONOM O OGLAŠAVANJU - NACIONALNI KODEKS OGLAŠAVANJA TREBALO BI DA BUDE USVOJEN U PRVOJ POLOVINI SLEDECE GODINE

Kodeks ce posebno urediti oblasti oglašavanja alkohola, diskriminaciju žena u reklamama, zloupotrebu dece, surovost prema životinjama i kozmeticku industriju

"Nacionalni kodeks oglašavanja trebalo bi da bude usvojen u Srbiji u prvoj polovini sledece godine, nakon cega ce biti formirano samoregulatorno telo koje ce vršiti nadzor nad reklamama i primenom pravila ovog kodeksa", istice za Danas Jelena Ivanovic, izvršna direktorka ogranka Medunarodne asocijacije oglašivaca (IAA) u Srbiji. Prema njenim recima, kodeks ce posebno urediti oblasti oglašavanja alkohola, diskriminaciju žena u reklamama, zloupotrebu dece, surovost prema životinjama i kozmeticku industriju.

Kodeks ce predvidati pre svega obavezu oglašivaca da postupaju u skladu sa Zakonom o oglašavanju. "Oglasno rešenje ne sme sadržati nijedan element kojim bi se povredilo ljudsko dostojanstvo, odnosno uvredu koja se odnosi na pol, bracni status, porodicni status, seksualnu orijentaciju, religijsku pripadnost, starosnu dob, rasu, invaliditet", jedna je od stavki koja bi trebalo da se nade u kodeksu
.
Ovaj dokument ce predvidati da marketinške komunikacije treba da poštuju princip jednakosti izmedu žena i muškaraca i da treba da izbegavaju bilo koju vrstu polnih stereotipa. Takode, u reklamama ne treba da se sugeriše da konzumiranje alkohola može poboljšati fizicke ili mentalne kvalitete, odnosno sposobnosti. Naime, ne treba da sugerišu da konzumiranje alkohola može doprineti socijalnom, sportskom ili poslovnom uspehu.

Što se tice tvrdnji o kozmetickim proizvodima, one treba da budu potkrepljene validnim naucnim dokazima i nijedna preporuka ne sme poticati od neregistrovane medicinske ustanove. Marketinške komunikacije za dijetalne proizvode, niskokaloricnu hranu, dodatke hrani, preparate za smanjenje apetita, zamene za obroke, morace jasno dati do znanja da mogu biti efikasni samo kao jedan deo kontrolisane dijete.

"Nacionalni kodeks o oglašavanju je dokument koji se primenjuje u 27 evropskih država, dok Evropska asocijacija za standarde u oglašavanju predstavlja neku vrstu koordinatora i centrale za samoregulativu u oglašavanju. Samoregulativa je sistem pomocu kojeg oglasna industrija samu sebe kontroliše i vrši nadzor. Naime, profesionalci se dobrovoljno podvrgavaju pravilima koja sama uspostavljaju", objašnjava Ivanoviceva.

Kako dodaje, dugorocno cilj kodeksa je zaštita potrošaca, ali se on ne donosi zbog potrošaca vec najpre zbog podizanja standarda u oblasti reklamne industrije. Naša sagovornica kaže da se kodeks mora oslanjati na postojeci Medunarodni kodeks o marketingu i oglašavanju Medunarodne trgovinske komore. Medutim, nacionalni kodeksi prilagodavaju se potrebama odredene države, "jer ono što je u jednoj zemlji pristojno u drugoj se može smatrati potpuno nepristojnim".

"Samoregulatorno telo koje ce biti formirano nece moci da izrice novcane kazne, ali ce moci u slucajevima nepoštovanja kodeksa svim medijima da prosledi informaciju o tome ko su neodgovorni oglašivaci. Postoji i mogucnost da oni budu iskljuceni iz profesionalnih udruženja, a u krajnjem slucaju državnim organima upucivace se predmeti o kojima bi trebalo da se odlucuje", navodi Ivanoviceva.

Nacrt zakona o oglašavanju

U Nacrtu zakona o oglašavanju, koji još nije usvojen, propisuje postojanje samoregulative u ovoj oblasti. Kako piše, "samoregulativa podrazumeva skup pravila kojima se definišu postupci u komercijalnoj komunikaciji koja obuhvata oglašavanje u vezi sa jednim ili više poslovnih postupaka ili poslovnih grana, odnosno pravila struke, za cije formulisanje, prihvatanje, primenu, pracenje primene i reviziju su odgovorni svi ucesnici u oglašavanju, odnosno profesionalna udruženja oglašivaca, proizvodaca i prenosilaca oglasnih poruka, a koja su utvrdena u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnim propisima".

Autor: B. Cvejic

Izvor: Vebsajt dnevnog list "Danas", 4.9.2011.

DESETA MEÐUNARODNA KONFERENCIJA BEOGRADSKE BERZE "UPGRADE IN BELGRADE 2011" BICE ODRŽANA 17. NOVEMBRA 2011. GODINE

Deseta medunarodna konferencija Beogradske berze "Upgrade in Belgrade 2011" bice održana 17. novembra 2011. godine u Hotelu Continental, Beograd, 17. novembra 2011. godine.

Ovogodišnja Konferencija Beogradske berze, okupice kao i prethodnih devet godina, predstavnike berzi i drugih finansijskih institucija iz zemlje i inostranstva, predstavnike Vlade, Komisija za hartije od vrednosti, profesionalne investitore, predstavnike kompanija, novinara i drugih institucija znacajnih za razvoj tržišta kapitala.

Imajuci u vidu aktuelne regulatorne promene na domacem tržištu kapitala, koje, izmedu ostalog, otvaraju prostor za unapredenje mehanizama domaceg tržišta, prvi panel ovogodišnje Konferencije bice posvecen pocetku primene Zakona o tržištu kapitala i perspektivama domaceg tržišta.

Planirano je da u panelu govore predstavnici Vlade, Komisije za hartije od vrednosti, predstavnici institucija tržišta kapitala, banaka i  clanovi Berze.

U narednom panelu, bice reci o mogucnostima i neophodnim preduslovima za realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija na domacem tržištu kapitala – IPO.

Pored toga, govorice se i o dualnom listingu akcija, iskustvima sa drugih tržišta, mogucnostima listiranja na našem tržištu, ali i mogucnostima listiranja akcija domacih kompanija na stranim tržištima. Tema koja je sve aktuelnija i o kojoj se sve cešce diskutuje u berzanskim, ali i privrednim krugovima.

Kao i prethodnih godina, Konferencija ce biti upotpunjena i specijalnim predavanjima predstavnika renomiranih finansijskih institucija. Nakon prvog panela planirano je specijalno predavanje predstavnika IFC, a nakon drugog panela predstavnika PFS programa koji ce govoriti o trendovima, praksi i iskustvima, baziranim na najnovijim istraživanjima, u oblasti odnosa sa investitorima.

Komisija za ocenu kompanija koje su uspostavile najbolje odnose sa investitorima, sacinjena od  eminentnih predstavnika investitora i medija u Srbiji, predstavice inovirane kriterijume, prezentirace rezultate istraživanja, ocenice i nagraditi najbolju kompaniju.

Uvažavajuci znacaj efikasne i kontinuirane komunikacije kompanija sa investitorima, paralelno sa održavanjem Konferencije, organizovace se i investitorska konferencija, odnosno individualni razgovori predstavnika domacih kompanija sa potencijalnim investitorima.

Imajuci u vidu aktuelnost i znacaj odabranih tema, verujemo da ce i ovogodišnje okupljanje berzanskih poslenika doprineti efikasnijem funkcionisanju tržišta i unapredenju mogucnosti koje može da ponudi svim zainteresovanim ucesnicima na domacem tržištu kapitala.

Za prijavu i sve dodatne informacije kontaktirajte Beogradsku berzu elektronskim putem na adresu marketing@belex.rs ili telefonom na brojeve: +381 (0)11 311 73 01, +381 (0)11 311 53 60.

Listu prijavljenih panelista, detaljan Program, mogucnosti smeštaja i druge aktuelne informacije možete pronaci i na internet stranicama Konferencije http://www.belex.rs/k10/

Izvor: Beogradska berza a.d. Beograd, 2.9.2011.

POCELO PRIJAVLJIVANJE KADIDATA ZA X CIKLUS NASTAVE ZA STICANJE ZVANJA BROKERA I PORTOFOLIO MENADŽERA I VIII CIKLUS NASTAVE ZA STICANJE ZVANJA INVESTICIONOG SAVETNIKA

ObAveštAvAju se kAndidAti dA je pocelo prijAvljivAnje zA  X ciklus nAstAve zA sticAnje zvAnjA brokerA.

PrijAve se primAju do popunjAvAnjA mAksimAlnog brojA polAznikA, A nAjkAsnije do 23. septembra 2011. godine.

DAtum pocetkA nAstAve ce biti nAknAdno objAvljen.

Sve dodAtne informAcije mogu se dobiti putem sledecih brojevA telefonA : 011/311-76-43 i 26-03-774.
Dokument za prijavu: http://www.sec.gov.rs/index.phpAoption=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=1470

ObAveštAvAju se svi zAinteresovAni kAndidAti dA ce prijAvljivAnje zA VIII ciklus nAstAve zA sticAnje zvAnjA investicionog sAvetnikA trAjAti od 5. do 30. septembra 2011. godine.
Dokument za prijavu: http://www.sec.gov.rs/index.phpAoption=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=163

ObAveštAvAju se svi zAinteresovAni kAndidAti dA ce prijAvljivAnje zA X ciklus nAstAve zA sticAnje zvAnjA portfolio menAdžerA trAjAti od 5. do 30. septembra 2011. godine.
Dokument za prijavu: http://www.sec.gov.rs/index.phpAoption=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=574

KAndidAti su, prilikom prijAvljivAnjA (licno ili fAksom), dužni dA dostAve kompletnu prijAvu, odnosno popunjeni obrAzAc prijAve, overenu fotokopiju diplome o zAvršenom fAkultetu i dokAz o uplAti nAknAde. KAndidAti koji su fAkultet zAvršili u inostrAnstvu su dužni dA dostAve i dokAz o izvršenoj nostrifikAciji. U slucAju slAnjA prijAve fAksom, kAndidAti su dužni dA kompletnu prijAvu pošAlju i poštom nAjkAsnije do istekA rokA zA prijAvljivAnje.

PocetAk izvodenjA nAstAve je plAnirAn sredinom novembrA, o cemu ce kAndidAti biti nAknAdno obAvešteni, putem veb sAjtA.

Sve detAljnije informAcije se mogu dobiti putem sledecih brojevA telefonA: 011/311-76-43       i             011/311-73-22.

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 2.9.2011.

ALSU: SPISKOVI LEKOVA ZA KOJE SU IZDATA REŠENJA O PRESTANKU VAŽENJA ILI IZMENI DOZVOLE ZA STAVLJANJE U PROMET LEKA

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu clana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

na dan 26. avgust 2011. godine:


Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00675-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o izmeni i/ili dopuni dozvole za lek:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00663-2011-5-002_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 28.8.2011.

USKORO REGISTAR KUPOPRODAJNIH UGOVORA ZA NEPOKRETNOSTI

Republički geodetski zavod (RGZ) priprema Registar kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti, a poseban akcenat se stavlja na procenu vrednosti stanova i poljoprivrednog zemljišta.

Registar treba da omogući transparentnost tržišta i predstavlja osnov za dalji rad na masovnoj proceni nepokretnosti.

Potrebno je još dopuniti zakonsku regulativu za bližu saradnju više institucija, koja je neophodna za određivanje vrednosti nekretnina u Srbiji, objavljeno je na sajtu RGZ.

Izvor: Tanjug, 26.8.2011.

KOMPLETI PRVE POMOCI OBAVEZNI OD 18. SEPTEMBRA 2011.

Tanjug

Vozaci u Srbiji od 18. septembra moraju da imaju u svojim vozilima nove komplete prve pomoci, a policija ce od 1. oktobra poceti da kažnjava za nepoštovanje te obaveze, recno je danas Tanjugu u Upravi saobracajne policije.

"Saobracajna policija ce, kao i do sada kada su novi saobracajni propisi u pitanju, u pocetku samo kontrolisati i upozoravati vozace na nepravilnosti", izjavio je nacelnik Uprave pukovnik Dragiša Simic. 

Pukovnik Simic je kazao da ce vozaci bez novih kompleta prve pomoci od 1. oktobra morati da plate 5.000 dinara za mandatnu kaznu, na licu mesta. 

Direktor Agencije za bezbednost saobracaja Stojadin Jovanovic je rekao Tanjugu da su rašcicene sve dileme oko toga da li se mogu pojedinacno dopunjavati elementi tih kutija kada se potroše. 

Direktor Jovanovic je kazao da svaki element koji se dopunjuje mora da odgovara standardu, na primer, ukoliko je rec o zavoju mora da bude odgovarajuce dužine, širine i važecim rokom trajanja. 

"Svi vlasnici vozila od 18. septembra moraju imati nove komplete sa elementima predvidenim propisanim standardom - 12 elemenata je za kutiju A odnosno motocikle, a 18 za automobile, teretna vozila i autobuse", rekao je Jovanovic. 

Jovanovic je podsetio da je Agencija za lekove objavila spisak proizvodaca kompleta prve pomoci u skladu sa propisanim standardom i pravilnikom.

NAJVECI IZVOZ VOJVODINE, NAJVECI UVOZ BEOGRADSKOG REGIONA

Tanjug

Najvece ucešce u izvozu Srbije u prvih sedam meseci ove godine imao je region Vojvodine - 36,5 odsto, dok je najvece ucešce u uvozu imao Beogradski region - 44,9 odsto, pokazali su podaci Republickog zavoda za statistiku (RZS).

Posle Vojvodine, najvece ucešce u izvozu imao je Beogradski region - 22,7 odsto, Region Južne i Istocne Srbije 20,5 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 19,9 odsto, a oko 0,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. 

Najvece ucešce u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 31 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 12,2 odsto, Region Južne i Istocne Srbije - 10,7 odsto, a oko 1,1 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama. 

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. 

To znaci da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvodjaci, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. 

Tu cinjenicu treba imati u vidu prilikom tumacenja podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa, najvecim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

LEKARI KOJI SU PROPISIVALI ENORMNE KOLICINE LEKOVA MORACE I KRIVICNO DA ODGOVARAJU

Lekari koji su propisivali enormne kolicine lekova morace i krivicno da odgovaraju, o tome smo vec razgovarali sa MUP-om. Rušenje tendera - Fantomske firme, koje cak nisu iz naše branše, obaraju nam tendere i zbog toga trpi na hiljade pacijenata. Zakon o javnim nabavkama mora da se promeni

Izdavanje recepata ubuduce ce kontrolisati i policija, a Republicki fond za zdravstveno osiguranje obavestio je MUP o svim dosadašnjim zloupotrebama koje su otkrivene. Tamo gde bude bilo osnova bice i krivicne odgovornosti, najavljuje u intervjuu za Press nedelje direktor RFZO Aleksandar Vuksanovic.

On tvrdi da nestašice lekova nece biti, kao i da se zasad ne razmišlja o povecanju participacije.

Kako cete rešiti zloupotrebe prilikom propisivanja lekova, da li ce lekari biti kažnjeniA

- Postoji kontrola koja utvrduje da li se poštuju kriterijumi za propisivanje lekova koje je definisala struka. U svim slucajevima gde se utvrde zloupotrebe postojace konsekvence. One mogu biti materijalne, odnosno da se RFZO nadoknadi izgubljen novac, bice prijava Lekarskoj komori Srbije, a tamo gde ima elemenata bice i krivicne odgovornosti.

Šta je kontrola utvrdila, koji lekovi su se najviše propisivali, odnosno zloupotrebljavaliA


- Razni, od pumpica za opstruktivne bolesti pluca, preko antibiotika, do lekova za psihijatrijske bolesti.

Kažete da je policija obaveštena o takvim slucajevimaA

- Vec sam razgovarao sa ljudima iz policije. Lekari moraju da vode racuna šta i koliko propisiju. Ko se ponaša kriminogeno mora da snosi krivicnu odgovornost.

Napravili ste nove pozitivne liste lekova i bilo negodovanja što su neki medikamenti izbaceni. Po kom kriterijumu se lekovi stavljaju na listu i izbacuju sa njeA

- Struka je ta koja definiše šta je neophodno da bude na listi i kakav je model propisivanja tog leka. RFZO je u obavezi da poštuje njeno mišljenje.

Da li je neko pokušavao da izvrši pritisak na vas da se neki lek stavi ili skine na listu ili skine s njeA

- Na mene ne. Otkako sam došao na mesto direktora RFZO, komisije su promenjene i proširene. One se možda nekom cine preglomaznim, pošto imaju po devet, 11 ili 13 clanova, ali to je garant da ce struka i samo struka definisati kriterujeme. Priznacete, mnogo je teže uticati na komisije koje imaju toliko clanova.

Ko bira clanove komisijeA

- Clanovi se biraju iz redova najeminentnijih supspecijalista iz odredenih oblasti medicine sa cele teritorije Srbije. Oni koji su se profilisali kao najuspešniji u odredenoj oblasti su i kandidati da budu u komisiji, tako da nju cine najbolji kardiolozi, najbolji pulmolozi...

Najavili ste tender za citostatike najnovije generacije.


- Taj tender ce biti raspisan vec naredne nedelje. Radi se o takozvanim inovativnim lekovima. Pošto svaki takav lek ima samo jednog proizvodaca, onda je zakonski postupak mnogo brži i lakši nego kada ih ima više, pa ce ceo postupak biti brzo završen.

Koliko je novih citostatika na listi i koji suA

- Pet ih je, a medu njima su „demodal", „sunitinib", „tarceva"...

Koliko košta jedan takav lekA

- Mnogo, zato što je, recimo, da bi se napravio jedan takav lek, u proseku potrebno milijardu i po evra. Primera radi, „tarceva" košta oko 800.000 dinara za jednog pacijenta za samo mesec dana terapije. Pa evo, ukupno smo za nabavku tih citostatika, samo za period do kraja godine, izdvojili cak 135 miliona dinara.

Rekli ste nam da kod ostalih tendera imate mnogo problema.

- Radi se o tome da Zakon o javnim nabavkama omogucava da se fantomske firme jave i obore tender, iz nekih svojih interesa ili ciste pakosti što nemaju šanse da dobiju posao. To su firme koje se cak i ne bave potrebnom delatnošcu. Imali smo slucaj da se javila knjigovodstvena firma, uložila žalbu, što po zakonu ima pravo, i zaustavila nam tender, a mi zbog toga nismo znali šta da radimo sa pacijentima na dijalizi.

Ako smo dobro shvatili, oni ulažu žalbu kad god im se prohte, a tenderska procedura automatski mora da staneA

- Da. Koriste rupu u zakonu. Znaci, zakon mora da se promeni. I to ne mislimo samo mi, mnoge druge ustanove i institucije takode imaju silne probleme. Takode, Komisija za zaštitu prava ponudaca mora mnogo brže da reaguje, a ne da žalbe kod njih stoje mesecima.

Da li je bilo pritisaka kada ste poceli da sredujete liste cekanja za kardiohirurške operacijeA

- Mi nemamo uredene liste cekanja ni za jednu oblast. Rešili smo da uvedemo red tamo gde je to najpotrebnije. Napravili smo centralizovanu listu za kardiohirurške pacijente, što nije bilo ni lako, ni jednostavno, a ni jeftino. Kada smo poceli da je sredujemo, baratalo se sa 5.000 imena ljudi koji cekaju na te operacije, što je zastrašujuce. Medutim, kada smo krenuli da radimo, videli smo da je to neuredena oblast. Ne želim da kažem da je to namerno bilo neuredeno...

BANKE ŠEST PUTA POVECALE PLASMANE U PRVOJ DEKADI

Tanjug

Kreditna aktivnost bankarskog sektora Srbije od 2001. do 2010. godine povecana je za više od šest puta, objavilo je srpsko Ministarstvo finansija.

Kreditna aktovnost banaka sa 267,2 milijarde dinara u 2001. povecana je na 1.660,9 milijardi dinara u 2010. godini navodi se u Izveštaju o razvoju Srbije 2010.  

Precizira se da je period kreditne ekspanzije poceo krajem 2004. i da je zaustavljen u cetvrtom kvartalu 2008. godine, ali da, kako se istice, trend rasta kreditne aktivnosti nastavljen u 2010.
 
U 2010. godini plasmani banaka su bili za 27,2 odsto veci nego godinu dana ranije, pri cemu su krediti privredi povecani za 26,7 odsto, a stanovništvu za 26 procenata zahvaljujuci subvencijama države.  

Ukupna štednja u prvoj dekadi 21. veka povecan je više od 20 puta, sa 330 miliona evra u 2001. na 7,3 milijarde evra u 2010. godini, navodi se u izveštaju Ministarstva finansija o razvoju Srbije.

JESENJA SEZONA NA NOVOSADSKOM SAJMU POCINJE 28. SEPTEMBRA 2011.

Beta, RTV

Jesenja sezona na Novosadskom sajmu pocece 28. septembra regionalnim sajmom iz oblasti lova, ribolova i sporta LORIST, Sajmom turizma i Sajmom konjarstva "Horsvil" (HorseVille), koji ce poceti dva dana kasnije, saopštio je Novosadski sajam.

Te sajamske manifestacije bice završene 2. oktobra, a u istom terminu bice održani i sajmovi hortikulture, ekologije, opreme za ugostiteljstvo, Izložba hrane i pica i Festival sporta.

Kako je najavljeno, proizvodaci i zastupnici brendova opreme za lov i ribolov na tržištu Srbije predstavice novitete i proizvode za ljubitelje boravka u prirodi, a posebna pažnja ove godine bice usmerena na šumarstvo i ocuvanje šumskih resursa.

Posebno atraktivni sadržaji obeležice i 2. medunarodni sajam konjarstva, na kojem ce konjicki klubovi i ergele predstaviti vrhunska grla i organizovati raznovrsna zanimljiva dešavanja, navodi se u saopštenju.

U Kongresnom centru Novosadskog sajma tokom predstojecih sajamskih priredbi bice priredeni i strucni skupovi o aktuelnim temama iz oblasti turizma, ekologije i konjarstva.

POTREBNO DONETI STRATEGIJU RAZVOJA VOCARSTVA

Tanjug

Iako se šljiva u Srbiji gaji vekovima i predstavlja glavni izvor prihoda u mnogim seoskim domacinstvima, najvažniji problemi u toj vrsti proizvodnje ni do današnjih dana nisu rešeni, ocenili su ucesnici Medunarodnog sajma šljiva u Osecini.

Predstavnici proizvodaca, hladnjacara, izvoznika, privrednih komora i resornog ministarstva ocenili su na nedavnoj manifestaciji da se "izlaz iz ovoga zacaranog kruga" pre svega nalazi u donošenju Strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, bar na rok od 10 godina, ali i u udruživanju proizvodaca.

U okviru te strategije, neophodna je i izrada posebne strategije razvoja vocarstva, ukazano je tom prilikom.

Prema podacima specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2009, Srbija je sa 662.631 tona (t) bila druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive, iza samo Narodne Republike Kine u kojoj je tada ubrano 5,373,001 t.

Ove jeseni se u Srbiji ocekuje rekordan rod "plavog zlata", u nekim krajevima poput kolubarskog cak do 40 odsto veci nego lane.

Od ukupne godišnje proizvodnje voca u Srbiji koji je veci od milion tona, polovinu cini šljiva.

Manifestacija je održana je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije a u organizaciji Skupštine opštine Osecina, na cijoj se teritoriji gaji više od milion stabala šljive, raznih sorti.

Ucesnici Sajma ukazali su da se problemi u šljivarstvu pre svega odnose na sortimente prerade, agrotehnicke mere, cene i nedovoljnu pomoc države.

Strucnjaci su upozorili da šljiva uglavnom i dalje odlazi u rakiju, umesto da bude izvezena u svežem stanju, osušena, preradena u koncentrate, pekmeze, marmelade, džemove, sokove i druge proizvode, koji imaju visoku biološku vrednost, a kroz to postižu i znatno vece cene u izvozu.

Proizvodaci su nezadovoljni odnosom hladnjacara, preradivaca i izvoznika, koji ih, kako tvrde, "ucenjuju, nudeci im za najkvalitetniju šljivu namenjenu preradi, svega od sedam do 12 dinara po kilogramu".

"Država takode cuti, a odrekla se i izvoznih stimulacija za suvu šljivu, koja bi trebalo da bude dobar izvor dragocenih deviza", naveli su proiyvodaci.

Zbog toga, ne iznenaduje što se proizvodnja suve šljive i njen izvoz sporo povecavaju, posebno na tržište Rusije - tradicionalnog kupca, koji sve više osvajaju proizvodaci iz Argentine, Cilea, drugim zemalja koji su suvom šljivom, lošijeg kvaliteta od srpske stigli su cak i do tržišta Grcke, receno je u Osecini.

Sa Medunarodnog sajma šljive poruceno je da pomenutu strategiju treba da donesu vlada ili Skupština Srbije, a "ne da se ona nudi u vidu nekih uredbi", kao i da  bude obavezujuca za aktuelnu i sve naredne vlade.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran smatra da bi u strategiju trebalo uneti kodeks, kao što je to vec u Sloveniji, a koji bi obavezao i proizvodace pa i hladnjacare  izvoznike, da se pridržavaju dogovorenih cena, rokova isplate, podele zarade, kvaliteta...

Sekretar Prostran se složio da su pomenute stavke sada cesto izvor nesporazuma.

Culo se i da dugorocno gledano, rešenje treba tražiti u udruživanju vocarske asocijacije, kao što su to uradili proizvodaci jabuka, izgradnji hladnjaca udruženim sredstvima, pa i objekata za preradu.

Takode, neophodno je i povecanje agrarnog budžeta u kome bi se našlo novca za povoljne kredite za podizanje novih zasada i savremenih kapaciteta za preradu i proširenja asortimana proizvodnje šljive, namenjenog izvozu, a na cemu je do sada malo uradeno, navedeno je u Osecini.

 Kao jedno od rešenja, kada je u pitanju domace tržište, pomenuto je povecanje potrošnje proizvoda od šljive u decjim ustanovama, kod pripadnika vojske, zdravstvenim ustanovama, studentskim restoranima, ali i u domacinstvima.

YUTA: MANJE TUŽBI TURISTA

FoNet, Blic

Nacionalnoj asocijaciji turistickih agencija YUTA do kraja avgusta pristiglo je 45 prigovora putnika na kvalitet smeštaja, prevoz i ishranu, izjavio je u FoNetu direktor YUTA Radisav Stankovic, napominjuci da su putnici, od ukupnog broja prijava, vec podneli devet tužbi Arbitražnom sudu Asocijacije.

"Pet tužbi je delimicno usvojeno, dve su odbacene, dok je za dve tužbe postignuto poravnanje u arbitražnom postupku", rekao je Stankovic.  

On je ukazao da je ukupan broj prigovora, kao i tužbi, daleko manji nego prethodnih godina.  

Prema podacima YUTA, putnici su najviše tužbi podneli 2008. godine - 68, a 2009. i 2010. godine po 57 tužbi.  

Drasticno smanjenje broja prigovora i tužbi, Stankovic objašnjava željom i interesom agencija da zadrže putnike.  

"Ono što je ostalo kao problem jeste neadekvatno angažovanje turistickih predstavnika", napomenuo je Stankovic, koji rešavanje tog problema ocekuje u "narednom periodu".  

"Nadležno ministarstvo je vec imalo jedan ciklus licenciranja turistickih pratilaca", objasnio je Stankovic.  

Prema njegovim recima, sporadicne su primedbe na kvalitet ishrane putnika nezadovoljnih asortimanom ili kolicinom ponudene hrane.  

Stankovic smatra da su takve primedbe neosnovane i kao još jedan problem pominje povremene prigovore na smeštaj.  

"Cim imamo proverenih saznanja da postoje problemi u nekoj agenciji, reagujemo i iskljucimo je iz našeg clanstva", naglasio je Stankovic.  

Prema oceni Stankovica, "u YUTA je teško opstati, ako ne poštujete naše standarde".  

Do sada je za 250 agencija prestalo clanstvo, jer se nisu pridržavale odluka Administrativnog suda YUTA, zbog nepoštovanja putnika, partnera ili nekog drugog razloga, izjavio je Stankovic. 

U Srbiji je do sada registrovano oko 650 organizatora putovanja, medu kojma je oko 400 u clanstvu YUTA. 

Sve više aviokompanija i inostranih turoperatora zainteresovani su za srpsko tržište, naglasio je Stankovic, koji sve više putovanja ocekuje i zbog "belog šengena".

POSLE POTPISIVANJA UGOVORA O POSLOVNO-TEHNICKOJ SARADNJI IZMEÐU 'ŽITOPRODUKTA' I FIRME 'DONDON'

Tanjug

Iz pekare "Žitoprodukta", koju je ugovorom o zakupu preuzela slovenacka firma "M.A.C. Dondon" dnevno se potrošacicima u Zrenjaninu i okolini isporucuje 15.000 vekni hleba, izjavio je danas generalni direktor "Žitoprodukta" Simo Grujesku.

Direktor Grujesku je kazao za Tanjug kako ce proizvodnja krajem septembra biti udvostrucena

"Posle potpisivanja ugovora  o poslovno-tehnickoj saradnji na neodredeno vreme, izmedu 'Žitoprodukta' i firme 'Dondon', nismo rešili velike finansijske i druge probleme, ali smo stvorili uslove da uskoro izademo iz dugotrajne blokade racuna," rekao je Grujesku, koji je i zastupnik državnog kapitala..

Grujesku smatra da je zakupom pekare, mlina i manjeg dela smeštajnih kapaciteta, po ceni od 25 hiljada evra mesecno izbegnut stecaj , jer su time, uz prihod od izdavanja u zakup silosa, biti namireni licni dohoci i omoguceno placanje dugova bankama i dobavljacima sirovina, posle zastoja od godinu i po dana .

Slovenacka firma " Dondon" dve decenije se uspešno bavi pekarstvom.

Ugovor sa "Žitoproduktom" potpisao je osnivac, direktor i suvlasnik "Dondona"  Aleš Mozetic,  ovoga puta kao zastupnik  istoimenog srpskog preduzeca sa pekarom, registovanog u Pudarcima, cetrdesetak kilometara jugoistocno od Beograda.

"Dondon" je još ranije, posle stecaja, zakupio  suboticku "Fidelinku" kao i  pekaru u Kikindi.

Od ukupno 60 hiljada tona smeštajnih kapaciteta u silosima "Žitoprodukta", "Dondon" koristi 6.500 tona, mlin, kao i pekaru, koja ce  do kraja avgusta dobiti novu tehnologiju vrednu 600 hiljada evra.

U "Žitoproduktu", nekada najvecem žitomlinskom preduzecu u Banatu, ostalo je još 145 radnika. Obaveza "Dondona" je da preuzme 115 radnika.

USLED IZMENA ZAKONA, SUDOVI MNOGO STROŽI

Srpski sudovi su u protekloj godini cešce nego ranije kažnjavali silovatelje zatvorskim kaznama u trajanju od 10 do 20 godina.

- Silovateljima se ranije kazna zatvora u trajanju od 10 do 20 godina robije retko izricala. Izmena propisa u septembru 2009. godine, prema kojima je zabranjeno osuditi optuženog na kaznu zatvora ispod zakonskog minimuma, ocigledno je urodila plodom. Medu krivicnim delima za koje sudije ne mogu da izricu kazne ispod minimuma našla su se silovanja, otmice, trgovina drogom, ljudima... - navode u Ministarstvu pravde.

U zvanicnoj statistici tog ministarstva navodi se da u 2010. godini kazna zatvora od 10 do 20 godina cini 29 odsto od ukupno izrecenih kazni za silovanje.

- Treba navesti i da je 15 odsto kazni u visini od šest meseci do godinu dana, a da je 29 procenata izrecenih kazni za silovanje od jedne do tri godine robije. Takode se primecuje da je, osim u Somboru, došlo do povecanja broja osudujucih presuda za ovo krivicno delo - navode se u statistici gde takode stoji i da je u 2010. godini oslobodeno sedam okrivljenih za silovanja, a u toku je još 15 postupaka.

Kada je rec o ubistvima, podaci beogradskog Višeg suda ukazuju na visok stepen kriminaliteta u glavnom gradu Srbije.

- Od ukupno 122 osudujuce prvostepene presude u 2010. za krivicno delo ubistva na teritoriji Višeg beogradskog suda je doneto 28 presuda. Za dela teškog ubistva za koja je zaprecena kazna od 10 do 40 godina robije u Srbiji je primeceno povecanje osudujucih presuda. Ukupno 75 osoba je prvostepeno osudeno, dok je za njih 71 doneta osudujuca presuda, pa je tako najviše osudeno na robiju izmedu 10 i 20 godina, dok su ispod zakonskog minimuma osudene 22 osobe - stoji u izveštaju Ministarstva.

Milan Dudvarski, Press

PRVI REGIONALNI CENTAR ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

Tanjug

Prvi Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela bice otvoren sutra u Sjenici, najavljeno je iz Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih podrucja.

Kako je saopšteno, otvaranju centra prisustvovace ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin, ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrovic, kao i predstavnici opštine Sjenica. 

Istog dana u Sjenici ce biti održana i konferencija "Partner za održivi razvoj", na kojoj ce, pored predstavnika Vlade Srbije, govoriti i predsednik opštine Sjenica Muriz Turkovic.
 
Tom prilikom bice organizovane prezentacije privrednih komora, razvojnih agencija i fondova - Privredne komore Srbije, Nacionalne agencije za regionalni razvoj, USAID Agrobiznis projekta, PROGRES-a (Program evropskog partnerstva sa opštinama) i Ceške razvojne agencije.

DRŽAVA TERA PRIVATNIKE U BANKROT

BEOGRAD - Goran Dugandžija, vlasnik gradevinske firme „Duga sistem”, samo je jednom poslovao s državom i to ga je, kako kaže, koštalo posla koji je vodio gotovo dvadeset godina. Naplatu duga od države morao je da traži na sudu, a on je samo jedan od ljudi koji zbog dugova države mora da stavi katanac na firmu.

Posle sedam godina Dugandžija je dobio presudu u svoju korist i stavio katanac na firmu.

- Ja sam pravi primer šta se desi kada vam država duguje pare. Sklopio sam ugovor o izgradnji jednog objekata 2000. godine. To je bio posao vredan dosta para, posebno za „Dugu sistem”. Poceli smo radove na izgradnji, ali je posle nekoliko meseci investicija stopirana i radovi obustavljeni - prica za „Blic” Dugandžija. 

- Posle sedam godina, uspeo sam preko suda da naplatim dugovanja, ali je taj novac na kraju opet otišao državi, jer sam platio zaostale poreze i doprinose za svoje zaposlene. Posle toga firma je otišla u stecaj - objašnjava Dugandžija.

Vlada Srbije je za septembar najavila usvajanje uredbe kojom bi se ogranicili i smanjili rokovi placanja države prema privredi i na taj nacin smanjili nelikvidnost privrede, koja je došla do tacke kljucanja. Predlog je da se rokovi placanja smanje na 45 do 60 dana. Prema zvanicnim podacima Vlade Srbije, dugovanja javnih preduzeca su oko 50 milijardi dinara, ali su njihova potraživanja višestruko veca i iznose oko 180 milijardi dinara.

 Bojana Andelic, Blic

U NAŠIM ŠKOLAMA UCENJE PUTEM INTERNETA NAUCNA FANTASTIKA

Tek trecina osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik, da bi roditelji u svakom momentu preko interneta mogli da vide ocene i izostanke svoje dece. Ucenje na daljinu, koje je postalo praksa u razvijenom svetu, u Srbiji je još u domenu naucne fantastike.

U Ministarstvu prosvete cak nemaju ni precizne podatke koliko škola u Srbiji ima elektronski dnevnik, a procena firmi koje se bave prodajom ovih softvera je da se oko trecina srednjih i osnovnih škola osavremenila na ovaj nacin. U tom ministarstvu kažu da su oni dali preporuku da može da se koristi elektronski dnevnik, ali su za finansiranje škole morale da se snalaze same. U pomoc su pritekle lokalne samouprave, donatori, ali i sami roditelji.

- Dovoljno je da roditelj ima šifru i da u svakom momentu putem interneta može da vidi ocene svog deteta i izostanke. Kod nas je elektronski dnevnik uveden pre dve godine zahvaljujuci opštini Vracar. Primeceno je da se u školama koje imaju elektronske dnevnike uspeh ucenika popravio, a i smanjen je broj izostanaka - prica Dejan Stankovic, direktor OŠ „Sveti Sava”.

U „Media netu”, firmi koja se bavi prodajom softvera za elektronski dnevnik, kažu da je 650 škola u Srbiji uvelo elektronski dnevnik, i to 80 srednjih i 570 osnovnih. Pojedine lokalne samouprave poput Novog Sada, Kikinde i Smedereva finansirale su uvodenje elektronskog dnevnika u svim školama.

- Oko 80 odsto roditelja ocene prati preko interneta, dok 20 odsto, uglavnom iz seoskih sredina, putem SMS poruka. Za informisanje putem SMS poruka roditelj mora da pošalje upitnu poruku koja košta 20 dinara sa PDV-om - objašnjava za „Blic” Nebojša Jovanovic, vlasnik „Media neta”, i dodaje da instaliranje softvera za elektronski dnevnik košta 1.000 evra.

Ove inovacije u školama pracene su otporom nastavnika, posebno starije generacije. Negoduju stalno da im to predstavlja dodatni posao, neredovno unose ocene, tako da se desi da roditelji za jedinicu saznaju sa mesec dana zakašnjenja. Retko, ali dešavalo se i to da roditelji dobijaju SMS poruku sa informacijama za pogrešno dete.  

Naravno, u Srbiji cak ni dobre ideje ne mogu da se sprovedu u delo a da nisu pracene nekim aferama. Tako su uvodenje elektronskog dnevnika pojedinci prepoznali kao mogucnost za brzu zaradu. To je u brojnim manjim sredinama dovelo do toga da se odustane od projekta.

Nije samo kontrola ocena i izostanaka moguca preko interneta. Iskustva su pokazala da deca danas školsko gradivo lakše savladaju uz pomoc racunara.

- Naša koleginica iz filozofije stavila je sve lekcije iz svog predmeta na školski sajt. Bili smo zateceni kada smo na kraju školske godine videli da se broj slabih ocena iz ovog predmeta prepolovio - kaže Dragan Kneževic iz Srednje tehnicke škole „Rade Koncar”, koji je inace za svoju školu razvio poseban program elektronskog dnevnika, a sredstva za projekat su stigla od EU.

Za sada je ucenje na daljinu moguce samo u privatnim školama. Jedna od prvih koja je svojim ucenicima ponudila i ovu mogucnost je gimnazija „Metropolitan“.

- Onlajn ucenje namenjeno je profesionalnim sportistima, muzicarima, osobama s invaliditetom. Dobijaju lozinku za pristup putem interneta, a nastavnici kace na sajt bukvalno sve što se predaje na casu, domace zadatke, dodatnu literaturu, a imaju mogucnost i stalnih konsultacija. Jedino na polaganje ispita moraju da dodu u školu, jer zakon ne dozvoljava polaganje na daljinu - kaže Vanja Lucic iz gimnazije „Metropolitan“.

JOŠ 121 KOMUNALNI POLICAJAC U BEOGRADU

Tanjug

Službene legitimacije za još 121 komunalnog policajca sutra ce uruciti gradonacelnik Beograda, Dragan Ðilas i predsednik Skupštine grada, Aleksandar Antic.

Komunalna policija Gradske uprave zvanicno je pocela sa radom 19. jula prošle godine, a 4. novembra su urucene legitimacije za prvih 105 komunalnih   policajaca.

Na podrucju Beograda komunalni policajci 24 sata svakog dana, kao i u dane državnih i verskih praznika, rade u patrolama od dva ili tri clana, u svim delovima grada pokrivajuci svih 17 beogradskih opština.

Prijemom novih pripadnika službe znatno ce se unaprediti efikasnost rada, u smislu bolje pokrivenosti grada, što ce doprineti bržem delovanju, navedeno je u saopštenju.

DOLAZAK BOŠA

Jedna od najvecih svetskih kompanija nemacki Boš (Bosch), tek treba da donese konacnu odluku da li ce investirati u Srbiji ili u Rumuniji. Ukoliko odabere našu zemlju, kako saznaje Radio-televizija Vojvodine, Boš ce graditi fabriku u Sremu, a moguce lokacije su Pecinci, Stara Pazova ili Indija.

RTV

KONTROVERZNI ZAKON KOJIM SE UVODI POSEBAN POREZ NA NEZDRAVU HRANU STUPIO NA SNAGU U MAÐARSKOJ

Izvor: Tanjug

Kontroverzni zakon kojim se uvodi poseban porez na preterano slanu ili slatku hranu, popularno nazvan "taksom na cips", stupio na snagu u Madarskoj.

Premijer Viktor Orban je istakao kako je cilj ovog poreza da budu promenjene prehrambene navike Madara i da se povede borba protiv gojaznosti

Predlagac ovog zakona, poslanik Šandor Font, napominje da je novi porez podsticaj gradanima da ne jedu tako nezdrave, a uz to sada i skupe proizvode, a proizvodacima da smanje nivo soli i šecera u svojim robama.

Slovo zakona, medutim, nije išlo tako daleko da dodatno oporezuje nacionalne specijalitete kao što su salame, kobasice i mast, kao što je prvobitno bilo predvideno, vec se opterecuju grickalice, keks, gazirani i energetski napici.

Procenjuje se da ce madarskoj vladi, koja snižava troškove ne bi li umanjila državni dug u atmosferi privredne stagnacije, novi porez doneti 74 miliona evra godišnje.

Reka Sološi, predstavnica Udruženja madarske prehrambene industrije, smatra da je novi porez ishitren i da ce pogoditi male domace proizvodace i oterati velike strane firme, dok ce crno tržište da procveta.

Prema pisanju ekonomskog dnevnika "Vilagazdašag", nemacki vlasnik kompanije "Cio cips" je vec zbog novog poreza odustao od gradnje pogona za proizvodnju kokica, a od nove fabrike je navodno odustao i madarski proizvodac energetskih napitaka, firma "Hel".

Novim zakonom je, inace, predvideno da porez na preslanu i preslatku hranu placa ili njen domaci proizvodac ili, ukoliko je strane proizvodnje, njen najveci uvoznik.

KRIVICNE PRIJAVE PROTIV SEDMORO ZBOG MALVERZACIJA U BEOGRAD FILMU

FoNet. blic

Policija je Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivicne prijave protiv predsednika Upravnog odbora privrednog društva Beograd film AD Beograd i još šest lica, osumnjicenih da su izvršili krivicna dela zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, poreska utaja i pranje novca.

Oni se sumnjice za malverzacije prilikom prodaje nekretnina u vlasništvu "Beograd filma", odnosno bioskopa "Balkan", "Zvezda", "20. oktobar", "Odeon" i da su to preduzece oštetili za iznos od 4.100.000 evra i manjinske akcionare za 956.842 evra.
U saopštenju MUP se navodi da je Ðivanovic u istražnom pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu zbog sumnji za zloupotrebu prilikom privatizacije Beograd filma.

Prijava je podneta i protiv clana Upravnog odbora i zastupnika privrednog društva Beograd film AD Beograd, koji je u pritvoru, kao i protiv vlasnika privrednog društva "Ju-rijkos doo" Zrenjanin, osnivaca i vlasnika lanca sportskih kladionica "Max bet".

Prijave su podnete i protiv direktora privrednog društva Beograd filma, tehnickog sekretara tog preduzeca, knjigovode i poslovne sekretarice.

OCEKIVANA PROIZVODNJA ŠECERA - 350.000 TONA

Tanjug

Ovogodišnja kampanja šecerne repe u Srbiji na samom je pocetku, a procene su da ce od te sirovine biti proizvedeno 350.000 tona šecera, što bi trebalo da zadovolji domace potrebe i izvozne kvote, izjavio je dr Lazar Kovacev.

Predkampanjske analize pokazale su da se prinos korena na ukupno izmedu 50.000 i 55.000 hektara (ha) krece od 45 do 55 tona (t) po ha, kazao je Kovacev, koji je rukovodilac odeljenja za šecernu repu pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

"Sadržaj šecera pre nedelju dana kretao se izmedu 14 i 16 odsto", naveo je Kovacev, napominjuci da je kampanja 2011/2012 tek pocela, a samo jedna fabrika šecera u Srbiji pocela je sa preradom šecerne repe ovogodišnjeg roda.

Kovacev je izrazio nadu da ce šecerna repa sa bar 50-ak hiljada ha biti preradena u našim fabrikama šecera, dodajuci da bi u njima trebalo da bude proizvedeno oko 350.000 t šecera.

Na pitanje da li ce ta kolicina šecera biti dovoljna da zadovolji domace potrebe, Kovacev je odgovorio "ako je ostalo prelaznih zaliha - da".

"Naše potrebe i kvota koja nam je obezbedena za izvoz 180.000 t šecera...to bi trebalo da bude oko 400.000 t. Naše godišnje potrebe su oko 400.000 t, zajedno sa izvozom", naveo je Kovacev, napominjuci da šecer izvozimo "svuda" - u region CEFTA, Evropsku uniju...

Prema podacima Republickog zavoda za statistiku, šecerna repa je u Srbiji ove godine zasejana na 56.570 ha, što je za desetak hiljada ha manje nego lane.

Ocekuje se proizvodnja šecerne repe na nivou od 2,8 miliona tona, dok je prosecan prinos procenjen na 49,5 t/ha.

KINESKI KREDIT ZA KOSTOLAC DO KRAJA SEPTEMBRA

Tanjug

Direktor Termoelektane Kostolac Dragan Jovanovic ocekuje da ce do kraja septembra biti pripremljen ugovor sa kineskom Eksim bankom o kreditu za tu termoelektranu i da ce njegovom ratifikacijom u parlamentu poceti realizacija tog komercijalnog ugovora.

"Ocekujemo da ce do kraja septembra biti pripremljen ugovor o kreditu i sa njegovim potpisivanjem i ratifikacijom u našem parlamentu svi naši komercijalni ugovori sa kineskom kompanijom stupice na snagu i projekat ce poceti", rekao je Jovanovic Tanjugu u Pekingu posle razgovora sa predstavnicima i guvernerom Eksim banke i Kompanije CMEKS, sa kojom je sklopljen ugovor o realizaciji prve faze.

Jovanovic je podvukao da su ostala još samo proceduralna pitanja koje banka treba da reši i da kreditni ugovor prode i njenu evaluaciju, za šta ce, po proceni strucnjaka Eksim banke, biti potrebno oko mesec dana.

Prema njegovim recima, srpska strana je završila tehnicki deo posla, tokom posete Kini sa kompanijom CMEKS je napravljen i  poslednji, ankes 4, komercijalnih ugovora vezanih za angažovanje podizvodaca, i sada se ceka još samo da bancina procedura prode proces evaluacije i da se potpiše ugovor.

Jovanovic je ponovio da predmet kredita iznosi 300 miliona dolara, a da je ceo aranžman vredan 330 miliona i odnosi se na grupu projekata u vezi sa termoblokovima u "Kostolcu"- revitlizaciju blokova B1 i B2 u TE Drmno, izgradnju kompletnog postrojenja za osumporavanje dimnih gasova i izgradnju infrastrukturnih objekata neophodnih za taj proces, kao što su železnicka pruga , deo putne mreže i pristanište na Dunavu.

To je, ukazao je Jovanovic,  prva faza ukupnog projekta koji je vredan mnogo više i odnosi se na eventualnu buducu izgradnju novog bloka. To je, medutim, naglasio je, faza 2 i o njoj tek treba da zapocnu razgovori.

Direkotr TE "Kostolac" je dodao da je elektrana ukupan projekat zapocela vrlo perspektivno i dugorocno.

"Ako bi obuhvatili i fazu 2, tu bi se radilo o izgradnji potpuno nove energetske jedinice od, za sada 350 megavata, i o proširenju kopa Drmno. Ceo taj aranžman bi bio vredan 718 miliona dolara. Ovog momenta to je veliki investicioni zahvat i ukoliko bi došlo do realizacije ove druge faze, to bi za Kostolac znacilo posao u narednih 10 godina", zakljucio je Jovanovic.

SUŠA UMANJUJE IZVOZ KUKURUZA

Beta. RTV

Gubitak Srbije na izvozu kukuruza, zbog suše koja je zahvatila zemlju poslednje dve nedelje, mogao bi da bude 200 miliona evra, jer je rod umanjen za 15 odsto, odnosno oko milion tona, izjavio je danas direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Sakovic.

"Ocekuje se rod od oko šest miliona tona, što je takode 15 procenata manje nego lane", kazao je on agenciji Beta objasnivši da za domace potrebe Srbija godišnje mora da ima 4,5 miliona tona, dok ostatak može da se plasira u izvoz.

Sakovic je podsetio da je prošle godine iz Srbije izvezeno blizu dva miliona tona kukuruza i da se, dok se nije desila suša, ocekivalo da ce naredne godine biti moguc približan, ako ne i veci izvoz.

"Trenutna izvozna cena kukuruza je oko 200 evra po toni, dok je pocetna cena ovogodišjeg roda kukuruza na svetskim berzama oko 180 evra po toni", rekao je on i naglasio da ne vidi da bi nešto moglo da utice da ta cena bude niža.

Sakovic ocekuje da ce zbog suše, ali i izuzetno toplog vetra koji je ubrzao vegetaciju, berba kukuruza u Srbiji poceti oko 10. septembra, ranije nego što je uobicajeno.

Prema podacima Žita Srbije, dobijenim na osnovu utroška semena, u Srbiji je posejano 1,05 miliona hektara kukuruza, a prosecan rod ce biti oko šest do 6,5 tona po hektaru.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, pocetkom iduceg meseca bice održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzecima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, ucesnici ce ovog puta biti pripremani za sticanje prakticnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i prakticnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vodenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre bice održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehnickih nauka u Novom Sadu, a polaznici, ciji je broj ogranicen, mogu za ucestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu ce sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj ce raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu ce otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovic.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paracinu.  

Ocekuje se da ce carinarnica znacajno olakšati posao privrednicima kruševackog kraja.

POLAGANJE PRIJEMNIH ISPITA NA DRŽAVNIM FAKULTETIMA I VISOKIM ŠKOLAMA U DRUGOM UPISNOM ROKU BICE ODRŽANO 5, 6, I 7. SEPTEMBRA, A UPIS CE TRAJATI DO 20. SEPTEMBRA

NA držAvnim fAkultetimA i visokim školAmA u Srbiji u toku drugi upisni rok zA buduce studente, A neupisAni srednjoškolci su tAko dobili drugu šAnsu. U septembArskom upisnom roku imA 9.405 slobodnih mestA, od cegA je više od 2.200 budžetskih.

PolAgAnje prijemnih ispitA bice održAno 5, 6, i 7. septembrA, premA rAsporedu koji ce objAviti fAkulteti i visoke škole. Upis ce trAjAti do 20. septembrA, A sve informAcije o terminimA prijemnih ispitA i potrebnoj dokumentAciji, mogu se dobiti u uprAvAmA i nA oglAsnim tAblAmA visokoškolskih ustAnovA.

NA BeogrAdskom univerzitetu mestA imA nA Tehnološko-metAlurškom, RudArsko-geološkom fAkultetu, zAtim nA Poljoprivrednom i ŠumArskom fAkultetu, te Fizickom, Hemijskom i FAkultetu fizicke hemije. Brucoši imAju šAnsu dA dodu i do indeksA PrAvoslAvno-bogoslovskog fAkultetA, kAo i grupe medicinskih fAkultetA.

SlobodnA mestA nA držAvnim univzeritetimA u Srbiji:

- Univerzitet u BeogrAdu - 864
- Univerzitet u Novom SAdu - 1.976
- Univerzitet u Nišu -  898
- Univerzitet u Prištini - 617*
(*sA privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
- DržAvni fAkulteti u KrAgujevcu - 344
- DržAvni univerzitet u Novom PAzAru - 220
- Univerzitet umetnosti u BeogrAdu - 33

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 2.9.2011.

GLAVNI IZVOZNI PARTNER SRBIJE U PRVIH SEDAM MESECI OVE GODINE ITALIJA, GLAVNI UVOZNI PARTNER RUSIJA

Glavni izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine bila je Italija u koju je izvezena roba vredna 824,7 miliona dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija (RF), iz koje je uvezena roba za 1,59 milijardi, pokazali su podaci Republickog zavoda za statistiku (RZS).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemacka sa 773,8 miliona i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 656,3 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle RF, bile su Nemacka sa 1,23 milijarde i Italija sa 940,3 miliona.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveca sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje clanice Evropske unije (EU) cine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje-clanice Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima ima suficit u razmeni od 851,7 miliona dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožda i celika.

Posmatrano pojedinacno po zemljama, najveci suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom.

Najveci deficit javlja se u trgovini sa RF zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Sledi deficit u razmeni Srbije sa sa Narodnom republikom Kinom, Nemackom i Madarskom.

Prema odsecima Standardne medunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najvece ucešce imali su gvožde i celik sa 673 miliona dolara, obojeni metali - 560 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 439 miliona, elektricne mašine i aparati - 425 miliona i povrce i voce - 340 miliona.

Prvih pet odseka sa najvecim ucešcem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,18 milijardi dolara, prirodni gas - 681 miliona, obojeni metali - 471 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu - 461 milion i drumska vozila - 431 milion.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukljucuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko ucešce u ukupnom uvozu od 16,3 odsto.

Izvor: Tanjug, 2.9.2011.

RAST TRAŽNJE GRAÐANA I PRIVREDE ZA DINARSKIM KREDITIMA

Narodna banka Srbije je tokom jula sprovela anketu o ponudi dinarskih proizvoda u kojoj je najveci broj anketiranih banaka pozitivno ocenio interesovanje klijenata za dinarske proizvode, koje je bilo narocito izraženo u segmentu kreditiranja stanovništva i privrede, objavila je centralna banka.

Kao glavne razloge za rast tražnje za tim kreditima banke su navele:

- prepoznavanje prednosti zaduživanja u dinarima jer nema rizika promene kursa,
- odobravanje kredita po subvencionisanim kamatama,
- vezivanje kamata za referentnu kamatnu stopu, za koju se ocekuje da ce se u narednom periodu pre smanjivati nego ostati ista ili rasti, i
- rast poslovne aktivnosti u odnosu na prvi kvartal kod pojedinih klijenata.

Za razliku od kreditnog segmenta, za dinarske depozite nije zabeležen veci rast interesovanja u drugom tromesecju kako kod sektora stanovništva, tako i privrede.

U segmentu kreditiranja stanovništva, najzastupljeniji dinarski proizvodi bili su gotovinski krediti, krediti za refinansiranje, namenski krediti sa subvencionisanom kamatom, revolving krediti.

Interesovanje stanovništva za ove kredite iskazano je najcešce zbog mogucnosti za refinansiranje postojecih kreditnih obaveza, brzog postupka njihovog odobravanja i povoljnih kamatnih stopa - subvencionisani krediti.

U segmentu kreditiranja privrede najzastupljeniji proizvodi bili su kratkorocni krediti za likvidnost sa subvencionisanom kamatnom stopom - korporativni klijenti, mala i srednja preduzeca, poljoprivredni proizvodaci.

Ponudu dinarskih proizvoda pojedine banke su nastojale da inoviraju izmenom uslova njihovog odobravanja u smislu sniženja kamatnih stopa na dinarske kredite, kao reakcije na sniženje referentne kamatne stope u junu, kao i produženjem rokova dospeca kredita.

I u drugom tromesecju, kao i u prethodnim periodima, kamatne stope na dinarske proizvode znatno su se razlikovale kako medu bankama, tako i po proizvodima.

Iako i dalje na visokom nivou, kamatne stope na najskuplje zaduživanje (revolving krediti, dug po kreditnim karticama i prekoracenja po tekucem racunu) smanjene su u drugom tromesecju i kod sektora privrede i kod sektora stanovništva.

Ponudu dinarskih proizvoda pojedine banke su u drugom tromesecju proširile novim proizvodima.

Za fizicka lica pojedine banke su u drugom tromesecju ponudile gotovinske kredite za penzionere, koji se odobravaju do iznosa od 300.000 dinara, s rokom dospeca od tri godine i kamatnom stopom na godišnjem nivou od 19 odsto, gotovinske kredite s mogucnošcu dopune i gotovinske kredite s fiksnom kamatom i grejs periodom.  
 
U delu kreditiranja pravnih lica jedna banka je svoju ponudu dopunila uvodenjem kredita na bazi indosiranih menica za mali biznis, kao i kredita za softver sa subvencijom Fonda za razvoj.

U delu kreditiranja poljoprivrednika od juna ove godine pet banaka je ponudilo subvencionisani krediti s rokom otplate do tri godine i fiksnom kamatnom stopom od osam odsto na godišnjem nivou.

Izvor: Tanjug, 2.9.2011.

DO 15. SEPTEMBRA NA PUTEVIMA U BLIZINI ŠKOLA INTENZIVIRAN RAD SAOBRACAJNE POLICIJE NA SPROVOÐENJU MERA ZA BEZBEDNO UCEŠCE DECE U SAOBRACAJU

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da ce od 1. do 15. septembra na putevima u blizini škola biti intenziviran rad saobracajne policije na sprovodenju mera za bezbedno ucešce dece u saobracaju.

Ove mere bice realizovane po nalogu Uprave saobracajne policije u pomenutom periodu, radnim danima od 7 do 19.30 casova, i to prilikom dolaska dece u školu i odlaska kuci, sa posebnom pažnjom na ucenike koji prvi put polaze u školu.

Takode, u širim zonama oko škola sprovodice se pojacana kontrola ucesnika saobracaja usmerena na otkrivanje prekršaja koje cine vozaci prema pešacima, posebno prema deci.

Od pocetka školske godine, u svim osnovnim školama bice organizovana adekvatna predavanja dacima prvacima o osnovnim pravilima saobracaja, koja ce se po potrebi održavati i u narednim mesecima.

Takode, pripadnici policije su ostvarili uvid u stanje saobracajne signalizacije u zonama škola, nakon cega su ukazali nadležnim gradskim i opštinskim organima za saobracaj na uocene nedostatke, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.9.2011.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU KOJIM SE OMOGUCAVA USPOSTAVLJANJE DIREKTNIH LETOVA IZMEÐU SRBIJE I AUSTRALIJE

Službena mišljenja:

PORESKI TRETMAN KAPITALNOG DOBITKA KOJI REZIDENT REPUBLIKE KIPAR OSTVARI PRODAJOM UDELA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE
Zakon o porezu na dobit pravnih lica
clan 40

Kapitalni dobitak koji, na teritoriji Republike Srbije, prodajom udela, ostvari pravno lice - rezident Republike Kipar, podleže oporezivanju samo u Republici Kipar

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Privredni apelacioni sud: NEDOZVOLJENO RASPOLAGANJE MENICOM PRE DOSPELOSTI OBAVEZE KOJA JE NJOME OBEZBEÐENA - Zakon o obligacionim odnosima: cl. 154 i 155
  • Privredni apelacioni sud: NEMOGUCNOST OSLOBOÐENJA OD OBAVEZE PLACANJA CENE ZA ISPORUCENU ROBU - Zakon o obligacionim odnosima: cl. 124 i 148
  • Privredni apelacioni sud: ODGOVORNOST JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ZA PONIŠTAJ UGOVORA ZAKLJUCENOG MIMO ZAKONSKE PROCEDURE - Zakon o obligacionim odnosima: clan 108
  • Privredni apelacioni sud: ODGOVORNOST PROIZVOÐACA STVARI ZA NEDOSTATKE U OKVIRU TRAJANJA GARANTNOG ROKA - Zakon o obligacionim odnosima: clan 124
  • Privredni apelacioni sud: PRAVO PRODAVCA KOD UGOVORA O MEÐUNARODNOJ PRODAJI ROBE - Zakon o obligacionim odnosima: clan 540 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU NEPOŠTOVANJEM ZAKONOM UTVRÐENE HITNOSTI U POSTUPANJU U RADNIM SPOROVIMA - Ustav Republike Srbije: clan 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU USLED NEEFIKASNOG POSTUPANJA OPŠTINSKOG SUDA - Ustav Republike Srbije: clan 32 stav 1

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Stecajevi:

STECAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANICNOM GLASILU ZAKLJUCNO SA 31.8.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

Preduzeca za proizvodnju opreme "Investzavod" sa p.o.

 

10. St. broj 1694/11 (St. broj 9345/01)

 

 

 

U postupku stecaja nad Stecajna masa Preduzeca za proizvodnju opreme "Investzavod" sa p.o. iz Beograda, Hadži Ruvimova 21, u predmetu 10. St. broj 1694/11
Odreduje se završno rocište nad Stecajna masa Preduzeca za proizvodnju opreme "Investzavod" sa p.o. iz Beograda, Hadži Ruvimova 21, na kome se:
1. raspravlja o završnom racunu stecajnog upravnika,
2. raspravlja o konacnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova,
3. podnose prigovori na završni racun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
4. odlucuje o neraspodeljenim delovima deobne mase,
5. odlucuje o drugim pitanjima od znacaja za bankrotstvo stecajnog dužnika
Završno rocište ce se održati 30. septembra 2011. godine u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, soba 210/II sa pocetkom u 9,00 casova.
Na ovo rocište se pozivaju poverioci i stecajni upravnik.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Preduzece za usluge i trgovinu "Vema promet" d.o.o.

20099127

St. broj 4667/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jspAId=87&case_id=1330

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem stecajnog sudije St. broj 4667/2010 od 20. jula 2011. godine, zakljucio je postupak stecaja bez odlaganja nad stecajnim dužnikom Preduzece za usluge i trgovinu "Vema promet" d.o.o., Beograd u stecaju, Zrenjaninski put 86, maticni broj 20099127, PIB: 104138576, koji je otvoren rešenjem ovog suda, 9. St. broj 4667/2010 od 10. marta 2011. godine.
II. Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli Suda, 29. jula 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Proizvodno-montažno preduzece za gradevinarstvo i industriju "Monter SS" d.o.o

07821557

11. St. broj 2213/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jspAId=87&case_id=1747

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 11. St. broj 2213/11 od 6. juna 2011. godine otvorio je stecajni postupak nad stecajnim dužnikom Proizvodno-montažno preduzece za gradevinarstvo i industriju "Monter SS" d.o.o, iz Vrcina, Stevana Sremca 3a, maticni broj: 07821557.
II - Posle neuspelog prvog poverilackog rocišta zakazanog za 21. jul 2011. godine u 9,00 casova zakazuje se novo poverilacko rocište za 23. septembar 2011. godine, u 9,30 casova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, II sprat, sudnica 235.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

"MEGA-TEKS" d.o.o.

 

St. broj 59/11

 

 

 

Privredni sud u Valjevu, stecajni sudija Desanka Petrovic, u postupku stecaja nad "MEGA-TEKS" d.o.o. u stecaju iz Loznice, 15. avgusta 2011. godine, doneo je
REŠENJE
Dopunsko ispitno rocište stecajnih poverilaca u postupku stecaja nad "MEGA-TEKS" d.o.o. iz Loznice, održace se 2. septembra 2011. godine sa pocetkom u 10,00 casova u Privrednom sudu u Valjevu, Karadordeva 48a, I sprat, sudnica broj 17.
Ovo rešenje stecajnom upravniku i poveriocima ima služiti umesto poziva.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Ortacko društvo za proizvodnju promet i usluge "Drvo prerada"

1747750

4. St. broj 242/2010

 

 

 

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem St. broj 242/2010 od 7. juna 2011. godine, otvorio je postupak stecaja nad dužnikom ortacko društvo za proizvodnju promet i usluge "Drvo prerada" Vrnjacka Banja, Dositejeva 12, MB 1747750, PIB 102756287.
Stecajni sudija Suzana Stojkovic, sudija ovog suda.
Za stecajnog upravnika imenuje se Hranislav Obradovic, diplomirani ekonomista iz Kruševca, telefon 063/627-136.
Pozivaju se poverioci da u roku od 30. dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stecajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave sudu svoja obezbedena i neobezbedena potraživanja prema stecajnom dužniku pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stecajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stecajnoj masi.
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlucna prava da podnesu zahtev stecajnom upravniku da im se iz stecaja izluci stvar koja ne ulazi u stecajnu masu.
Poverilacko rocište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskog izveštaja zakazuje se za 22. septembar 2011. godine, u 10,30 casova u Privrednom sudu u Kraljevu, sudnica 3, a rocište za ispitivanje potraživanja (ispitno rocište) zakazuje se za 13. oktobar 2011. godine u 10,30 casova u istom sudu sudnica 3.
Stecajni postupak je otvoren 7. juna 2011. godine, a rešenje i oglas su istaknuti na oglasnoj tabli Suda 8. juna 2011. godine i oglas je dostavljen "Službenom glasniku RS" i Dnevnom listu "Danas" Beograd.
Rešenja o otvaranju stecajnog postupka dostavice se shodno clanu 71. stav 1. Zakona o stecaju.
Žalba na rešenje ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od prijema istog i od dana objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda, "Službenom glasniku RS" i Dnevnom listu "Danas", Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Preduzece za proizvodnju, promet i usluge "Puric promet" d.o.o.

17424041

4. St. broj 453/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jspAId=87&case_id=1749

 

Privredni sud u Kraljevu, rešenjem br. St. 453/2010 od 7. juna 2011. godine, otvorio je postupak stecaja nad dužnikom Preduzece za proizvodnju, promet i usluge "Puric promet" d.o.o., Kruševac, MB 17424041, PIB 1102330401.
Stecajni sudija Suzana Stojkovic, sudija ovog suda.
Za stecajnog upravnika imenuje se Hranislav Obradovic, diplomirani ekonomista iz Kruševca br. telefona 063/627-136.
Pozivaju se poverioci da u roku od 30 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stecajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave sudu svoja obezbedena i neobezbedena potraživanja prema stecajnom dužniku pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stecajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stecajnoj masi.
Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlucna prava da podnesu zahtev stecajnom upravniku da im se iz stecaja izluci stvar koja ne ulazi u stecajnu masu.
Poverilacko rocište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskog izveštaja zakazuje se za 22. septembar 2011. godine, u 10,00 casova u Privrednom sudu u Kraljevu sudnica br. 3, a rocište za ispitivanje potraživanja (ispitno rocište) zakazuje se za 13. oktobar 2011. godine u 10,00 casova u istom sudu sudnica br. 3.
Stecajni postupak je otvoren 7. juna 2011. godine, a rešenje i oglas su istaknuti na oglasnoj tabli suda 8. juna 2011. godine i oglas je dostavljen "Službenom glasniku RS" i Dnevnom listu "Danas" Beograd.
Rešenje o otvaranju stecajnog postupka dostavice se shodno clanu 71, stav 1. Zakona o stecaju.
Žalba na rešenje ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od prijema istog i od objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda, "Službenom glasniku RS" i u dnevnom listu "Danas", Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"Karin-Komerc" d.o.o.

 

St. broj 12/2010

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, po stecajnom sudiji Dragici Gacic Petkovic, rešavajuci u postupku stecaja male vrednosti nad stecajnim dužnikom "Karin-Komerc" d.o.o. iz Šida, Svetog Save 6, koga zastupa stecajni upravnik Lukac Živan, na rocištu održanom 10. avgusta 2011. godine doneo je
REŠENJE
Odreduje se dopunsko ispitno rocište u postupku stecaja nad stecajnim dužnikom, "Karin Komerc" d.o.o. iz Šida u stecaju i to za 5. oktobar 2011. godine sa pocetkom u 9,00 casova, u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici, sudnica 14/II.

PRIVREDNI SUD U UŽICU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

DP "Mokra Gora"

 

6. St. broj 12/10

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MOKRA+GORA+PTP.shtml/seo=/companyid=1304

Rešenjem Privrednog suda u Užicu, Posl. br. 6. St. broj 12/10 (05) od 5. avgusta 2011. godine usvojen je završni racun stecajnog dužnika, DP "Mokra Gora" iz Mokre Gore od 4. jula 2011. godine u celosti i zakljucen stecajni postupak nad: DOP "Mokra Gora" u stecaju iz Mokre Gore.
Oglas o zakljucenju stecaja istaknut je na oglasnu tablu 5. avgusta 2011. godine.

PRIVREDNI SUD U CACKU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"Metamv"

20127198

St. 2. broj 70/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jspAId=87&case_id=1423

 

Privredni sud u Cacku je rešenjem St. broj 70/2011 od 10. avgusta 2011. odredio završno rocište u postupku stecaja nad stecajnim dužnikom "Metamv" Lucani (varošica), Radnicka b.b., MB 20127198, PIB 104254894, za 15. septembar 2011. godine, sa pocetkom u 10,00 casova, u ovom Sudu, sudnica broj 3, na kom ce se:
- raspravljati o završnom racunu stecajnog upravnika,
- raspravljati o konacnim zahtevima za isplatu nagrade stecajnog upravnika,
- podnositi primedbe na završni racun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
- odluciti i o drugim pitanjima od znacaja za bankrotstvo stecajnog dužnika.
Rešenje o završnom rocištu objavljeno je na Oglasnoj tabli ovog suda, 10. avgusta 2011. godine, i isto ce biti objavljeno u "Službenom glasniku RS".
Oglašavanjem ovog rešenja smatra se da su stecajni poverioci uredno pozvani.

PRIVREDNI SUD U CACKU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Vocar Produkt d.o.o.

 

2 St. broj 17/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/VOCAR-PRODUKT+PDP.shtml/seo=/companyid=855

Privredni sud u Cacku je rešenjem St. 17/10 od 18. jula 2011. godine odredio dopunsko ispitno rocište u postupku stecaja koji se sprovodi nad stecajnim dužnikom Vocar Produkt d.o.o., u stecaju, Guca, za 15. septembar 2011. godine u 11,00 casova u ovom sudu, Cara Dušana 6, soba broj 3.

PRIVREDNI SUD U CACKU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

DOO "Radulovic"

7717466

2. St. broj 119/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jspAId=87&case_id=1481

 

Privredni sud u Cacku, je rešenjem St. broj 119/2011 od 28. aprila 2011. godine, otvorio postupak stecaja nad stecajnim dužnikom DOO "Radulovic" Cacak, Gvozdena Paunovica 8/1, MB 7717466, PIB 101109121, i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stecajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli Suda.
Stecajni upravnik je Danilo Škiljevic iz Cacka, kontakt telefon 063/71-99-879.
Pozivaju se poverioci ovog stecajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stecajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Cacku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na St. broj 119/2011, na adresu Cara Dušana 6, Cacak. Prijave podnete po isteku ovog roka bice odbacene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stecajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stecajnoj masi.
Prvo poverilacko rocište je odredeno za 16. jun 2011. godine, i održace se u Privrednom sudu u Cacku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa pocetkom u 13,15 casova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilackog rocišta, ista se saziva za prvo poverilacko rocište.
Ispitno rocište zakazano je za 6. oktobar 2011. godine, i održace se u Privrednom sudu u Cacku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa pocetkom u 13,15 casova.

Izvor: Redakcija, 2.9.2011.

Odeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, na osnovu člana 208. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), objavilo je na vebsajtu www.nbs.rs

• Spisak pravnih lica koja su obustavila plaćanja sa stanjem na dan 31.8.2011. godine:

Obaveštenje o pravnim licima koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine sa stanjem na dan 31.08.2011.


Red.
br.

Naziv

Adresa

Mesto

Matični broj

Poreski broj

1

MKP-DŽORDŽ

Gospodara Vučića 145

Beograd (Vračar)

6051588

101743200

2

UNIEX

Svetog Save 13

Kruševac

6225268

100317390

3

AD SAN

Naselje Milivoja Bjelice 5

Valjevo

6232752

101496667

4

JUKOMERC BIOPRODUKT

Jasički put bb

Kruševac

6264867

101767181

5

TARA 92

Brđani bb

Gornji Milanovac

6348831

100886783

6

KORMILAR

Svetog Save 63/8

Trstenik

6352073

103881977

7

BIMIKO

OHRIDSKA 3

Beograd (Vračar)

6429556

100292163

8

AGROPOMORAVLJE V.Đ.

Đure Jakšića 20

Jagodina

6478956

101323002

9

KIK TRADE

Dostojevskog 13

Beograd (Čukarica)

6512658

102092036

10

BALKAN HOLDING INTERNACIONAL

Mihajla Gavrilovića 32

Beograd (Vračar)

6513921

101989780

11

DELIZIA

Nehruova 202/43

Beograd (Novi Beograd)

6525440

100831345

12

OTOKA 10

Bulevar Arsenija Čarnojevića 168

Beograd (grad)

6527752

100392500

13

SRBIJANKA

Vuka Karadžića 8

Paraćin

6609104

101094722

14

TRIGON 19

Igmanska 11

Beograd (Zvezdara)

6662188

101150373

15

PLASIDO TRADE CO

Miloja Zakića 8 b

Beograd (Čukarica)

6692737

101738984

16

IVANJICA KOP

Železnička bb

Futog

6697739

102139321

17

LUMEX TRADE

Kneza Višeslava 59

Beograd (Rakovica)

6730892

100167381

18

RG MARCON

Ustanička 63

Beograd (Voždovac)

6746802

101744472

19

MIKI ŠUMADINAC

Dragice Končar 16

Beograd (Voždovac)

6757529

104266210

20

POREX

Hajduk Veljkova 7/a

Zaječar

6803610

101328718

21

LM

Masarikova 38 b

Užice

6837018

100438589

22

VIŠNJA KOMERC

Palisadska 47

Beograd (grad)

6924344

101551167

23

RATKO MITROVIĆ-KONSTRUKTOR

Mihajla Pupina 115 d

Beograd (Novi Beograd)

6971580

101825141

24

TEHNOZAVOD

Đure Đakovića 84/II

Beograd (Palilula)

7029454

100210249

25

ELEKTROSRBIJA

Grge Andrejanovića 11

Beograd (Palilula)

7049820

100218059

26

BUDUĆNOST

Kablovska bb

Jagodina

7125984

102131124

27

ATP-MORAVA

Vojvođanska 3

Vrnjačka Banja

7183127

100918074

28

KRISTAL

Mićuna Pavlovića 22

Kruševac

7194668

100471332

29

OMLADINAC SPORTSKO DRUŠTVO POJATE

 

Pojate

7295758

101919462

30

FUDBALSKI KLUB TIMOČANIN KNJAŽEVAC

KOPECKOVA BB

Knjażevac

7337701

102173633

31

UNIVERZAL-PONIKVE

Pere Metalca 65

Veliko Gradište

7409010

101855181

32

ATOM MJ

Veljka Petrovića 103

Beograd (Čukarica)

7422016

101017613

33

DOMMEX

Maglajska 17

Beograd (Savski Venac)

7444460

100349073

34

TEG

Kolubarski trg 16 a

Lazarevac

7444893

101134567

35

IZOPROTEKT

Jovana Bijelića 9

Beograd (Voždovac)

7445652

101968382

36

DELFIN

Gandijeva 115 A

Beograd (Novi Beograd)

7466838

100139408

37

FERPROMET INŽENJERING

Grigorija Božovića 15

Beograd (Zemun)

7484020

100198600

38

AV CONSULTING

Kej Oslobođenja 1

Beograd (Zemun)

7492430

100254661

39

SAHARA TRADE

DŽORDŽA VAŠINGTONA 34

Beograd (Stari Grad)

7522487

100065278

40

IEG

Miloša Obrenovića 170

Obrenovac

7554605

101213404

41

UNION UNIVERZAL

Kosovska 15

Beograd (Stari Grad)

7564970

100044247

42

JELENA

Vidovdanska 13/1

Paraćin

7586485

101094827

43

OLIMP

Save Kovačevića 13

Loznica

7620390

101192583

44

ZOGOMIS

Vojislava Mitića 26

Vranje

7621426

102188573

45

BOEX

KRALJA MILUTINA 52

Zvečan

7629257

100978456

46

METAL-PRERADA

Kolarski put bb

Smederevo

7652461

101927575

47

KVELE TRANS

KEJ SKOPSKIH ŽRTAVA BB

Novi Pazar

7659008

101787474

48

DAMLJANOVIĆ

VUKA KARADŽIĆA 74

Gornji Milanovac

7667337

101152070

49

BATRI

Jovana Cvijića 369

Kelebija

7716974

100088487

50

NOLLC GROUP

Ivanke Muačević 51z

Beograd (Voždovac)

7723245

100249096

51

FAVORIT

Svetog Save 1-9

Beograd (grad)

7734409

100008746

52

GRADING - ELEKTRO

Izletnička bb

Smederevo

7747756

101925645

53

GEBR. DRAŠKOVIĆ

BULEVAR MIHAILA PUPINA 141/151

Beograd (Novi Beograd)

7747853

100824057

54

TIMIJAN

Slobodana Aligrudića 5

Beograd (Čukarica)

7755562

100416398

55

ŽIVA-MONT

Zanatska 371

Vlaška

7778155

101961333

56

DIMOND

Bulevar Arsenija Čarnojevića 42/9

Beograd (Novi Beograd)

7780800

100421014

57

DB-METALIK

Milice Nožice 15

Valjevo

7836716

101491001

58

BETA COMMERCE

Dubrava bb

Ivanjica

7848595

101062444

59

VITICO

IVANA DELNEGRA-ENGLEZA 14

Beograd (Zemun)

7888350

100009722

60

IZOPAN

CARA DUŠANA 128a

Pančevo

7898169

100973934

61

SIGNAL-M

LOMINA 5

Beograd (Savski Venac)

7944756

100748082

62

NOPAL

Obrovački put 58

Bačka Palanka

8005702

100496436

63

SHARK

DR ĐORĐA JOANOVIĆA 7

Novi Sad

8188807

101695972

64

TEHNIKA DJERMANOV

Dunavska 27

Novi Sad

8204314

100465817

65

IDEAL HOME

Maksima Gorkog 12

Novi Sad

8208077

100276729

66

RANCOTRADE

ZELENA PIJACA 11 A

Vršac

8224005

100593863

67

IGM BAČKA OPEKA

Aleksandrovi salaši 100

Subotica

8230692

100849659

68

BRAĆA MOLNAR

Masarikova 79

Selenča

8233314

101759340

69

STANKOVIĆ-TRANSPORT

Svetozara Markovića 23

Bačka Palanka

8244065

101340714

70

AGROMAX

Kljajićevski put bb

Sombor

8264074

100660720

71

VULKAN COMMERCE

OSLOBOĐENJA 4. deo 4

Rušanj

8292914

100928184

72

HE-TI

Ive Lole Ribara 79

Bačko Petrovo Selo

8349797

100742400

73

MIDES

BULEVAR OSLOBOĐENJA 46a

Novi Sad

8381062

101582649

74

ELBA

Trg slobode 5

Zrenjanin

8402027

100655302

75

AGROSS

Bulevar Oslobođenja 30a

Novi Sad

8458324

100237765

76

TREF-KOMERC

Maršala Tita 25

Vajska

8529051

101452416

77

DETOTRADE

Mike Bosnić 9

Bački Jarak

8539928

100818942

78

SATINETTA EKSPORT

Kosovska 24

Novi Sad

8577064

100237853

79

KRALJICA

Maršala Tita 264 b

Kula

8613397

100582709

80

MDM TREND

Petra Drapšina 50

Šajkaš

8615420

101457611

81

SCARLETT

Bulevar oslobođenja 107

Novi Sad

8640734

102093713

82

KELEBIJA PETROL

Put Edvarda Kardelja 254

Kelebija

8645949

100838242

83

MK FASHION

Trg Marije Trandafil 7

Novi Sad

8679029

101644270

84

KUL-GRADNJA

Matije Gupca 1

Ruma

8703191

100783141

85

KLENAK

Mačvanska 57

Klenak

8703981

102133226

86

KRUG

Svetomira Mladenovića 21

Bačko Gradište

8706808

100329278

87

SISTEM KRSTIĆ

Dostojevskog 12

Novi Sad

8710180

100718104

88

AUTO CENTAR UROŠEVIĆ

BRAĆE RADIĆA 77

Subotica

8717974

100851233

89

ELEKTRO-NABAVA

Futoški put 8

Novi Sad

8722293

100725843

90

BETON-GRADNJA

FUTOŠKA 2

Novi Sad

8742499

100452136

91

DRIM BRKIĆ

HAJDUK VELJKOVA 11

Novi Sad

8749663

100752313

92

BS INCOLL

Omladinska 1

Bačka Topola

8750696

101444596

93

JOVANI CO

Cara Dušana 70/L 11

Novi Sad

8761116

100456603

94

TREND S

Sutjeska 2

Novi Sad

8763640

102051786

95

MERCATO

Katolička porta 48

Novi Sad

8800065

103123039

96

FINANCE CENTER

Maksima Gorkog 9

Subotica

8805369

103232818

97

ALFA POOL

Vojvode Stepe 79

Novi Sad

8813663

103382482

98

DAK-LIEBHERR

Trandžamentska 29

Petrovaradin

8818860

103458871

99

ULJARICA N

Železnička stanica bb

Nikinci

8821399

103499847

100

NADA

Hajduk Veljkova 30

Vršac

8824100

103555403

101

ELINT COMPANY

Futoška 2

Novi Sad

8826595

103618687

102

MINEL- ENERGOINVEST

Cara Lazara 3

Beograd (Stari Grad)

9016660

100056828

103

ŠOLEX

Pionirska 30

Peć

9094741

102075532

104

TARA KOMERC

Stanište 7

Leposavić

9142479

101815103

105

METALOTEHNA TRADE

Vase Čarapića 8

Niš

17002821

100616620

106

JUGOPREVOZ MR

Bulevar oslobodilaca bb

Čačak

17019252

100898608

107

SODEKS

SUVOBORSKA bb

Valjevo

17019961

100075005

108

TRIO-ING

Durmitorska 4/28

Beograd (grad)

17020200

102362145

109

BOJIĆ

Bulevar Despota Stefana 57

Velika Plana

17020676

101180396

110

PROLETER-TRGOVINA

Miloša Velikog 12

Gornji Milanovac

17033441

102165315

111

VESO

Dimitrija Tucovića 6

Vranje

17034332

100547664

112

EURO SWISS

Gornji Ribnik bb

Gornji Ribnik

17037382

101307344

113

OCEANIC

VASE ALBANCA 175

Svrljig

17046888

100617542

114

JUGOVO-MEHANIZACIJA

Đure Salaja bb

Smederevo

17047205

101606301

115

WALZ TOURS-INTERNATIONAL

Jug Bogdanova 28

Kruševac

17049194

100318253

116

EURONIK

Bulevar Mihajla Pupina 10 d, lokal 124

Beograd (Novi Beograd)

17072269

100228434

117

ROSINI

DJUŠINA 26

Beograd (Palilula)

17080334

100206863

118

OK INTERNATIONAL

Milentija Popovića 43/17

Beograd (grad)

17090488

100834160

119

ELITA INTERNATIONAL

Nušićeva 3a

Beograd (Stari Grad)

17096583

100041176

120

VAGAFARM

Jugovićeva 7

Kruševac

17121120

100320385

121

CAKA PROMET

Milentije Popovića 1

Prćilovica

17182269

100303227

122

AZ-STONE

Lole Ribara 14/1

Beograd (Stari Grad)

17206141

102055168

123

IVKO CORPORATION

Jovana Rajića 5

Beograd (Vračar)

17230107

100291371

124

MAGLIĆ COMMERCE

Hercegovačka 7

Beograd (Savski Venac)

17230760

100663716

125

M.B.R.

Vlaško polje bb

Mladenovac (varoš)

17250086

101281447

126

MB KONSALTING

KRALJA MILANA 22

Beograd (Stari Grad)

17250094

102102889

127

ALEKSANDRIJA

Takovska 45 a/VI

Beograd (Palilula)

17251856

100211813

128

SIMEL-TRADE

Kralja Petra Prvog E2 2/13

Jagodina

17257005

101156511

129

SPINAKER

Strahinjića bana 44

Beograd (Stari Grad)

17280872

100065770

130

AIR-PACK

Beogradski put bb

Šabac

17297473

101923240

131

NALEK NDS

GRČIĆA MILENKA 3

Beograd (Vračar)

17316702

100294917

132

TULIMIR

Industrijska zona bb

Kosjerić (varoš)

17340760

101088861

133

FAMILY TOURIST

Dobropoljska 61/12

Beograd (grad)

17371126

100138018

134

KARPINA VISOKO

Cara Dušana 12 b/30

Vranje

17391623

102441021

135

DELTA-MATIC GROUP

Kej 29. Decembra bb

Niš

17398857

102105847

136

AGRO IVERAK

Brnjac bb

Brnjac

17399276

102325680

137

GOLDEN PHEASANT

Bulevar Mihajla Pupina 171a

Beograd (grad)

17414186

101832260

138

DESPEC

Stanoja Glavaša 17A

Beograd (grad)

17415743

100148813

139

ŠAMPI - PRODUCT

Moše Pijade 8/15

Požarevac

17422847

100435826

140

TERMAL

DEVETE BRIGADE bb

Negotin

17423444

100773592

141

WAGON YUGOSLAVIA

KRALJA MILANA ČETVRTOG 19

Kragujevac

17429116

102068092

142

DMG INŽENJERING

Đorđa Tomaševića 84

Čačak

17440551

102224423

143

VANDI

Strahinića bana 8

Beograd (Stari Grad)

17453220

102478222

144

KTK - MGB

Smiljanićeva 10

Beograd (Vračar)

17454714

102493944

145

STAVEX

Zrenjaninski put 56

Beograd (Palilula)

17456849

102612506

146

FAU VE

Ljube Stojanovića 18

Beograd (grad)

17457578

103046287

147

DANZO COMPANY

Dr.Milutina Ivkovića 9a

Beograd (grad)

17459325

102693528

148

VAULT

OMLADINSKA 8

Čajetina

17469649

102624817

149

SERVIS

Pustorečka bb

Bojnik

17470124

102624315

150

OZREN GROUP

Ugrinovački put 1

Beograd (Zemun)

17493663

103037639

151

ZIDARTA

Kneza Mihajla 6/4

Smederevo

17509624

103020676

152

AGROSFERA

Petra Lekovića 34

Beograd (Čukarica)

17510088

103050313

153

KDSS GROUP

NIKOLE TESLE 10

Begeč

17519123

103166964

154

TUNIMEX

Uralska 9

Beograd (Palilula)

17522396

103227644

155

FORTUNA V & A

Dom sindikata, Trg kosovskih junaka 6

Kruševac

17524496

103078446

156

SENIĆ-TRANS, SENIĆ MILENKO I DR.

Ribarski put bb

Jagodina

17525506

103111465

157

MIH-MAH PAVLOVIĆ MILOVAN I OSTALI

Darosava bb

Aranđelovac

17533991

103207613

158

MASIND COMPANY

Lomina 13

Beograd (Savski Venac)

17542761

103314529

159

MC

Bulevar oslobođenja 30/21

Čačak

17553402

103353446

160

GREEN MACHINES

Milana Rakića 33

Beograd (grad)

17557050

103362594

161

M.S.-COOP

Svetog Save 54

Čačak

17559222

103415201

162

SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA

ALEKSANDRA STAMBOLISKOG 9

Beograd 33

17560727

103481574

163

ITAL OFFICE

Crvenka 5

Beograd (grad)

17561839

103395149

164

IN VERITAS

Zmaj Jovina 27

Beograd (Zemun)

17576011

103572074

165

EUROWINDOR WOODWORKING SYSTEMS

Pop Lukina 10

Šabac

17576372

103420993

166

NIKI METAL

Narcisa 9

Pirot

17585657

103615547

167

VUKADIN TRADE

Ratnih vojnih invalida 8

Borča

17586181

103635399

168

MMK

Nikčevićeva 6/6

Jagodina

17596136

103677684

169

SIMP-GAS

Nade Dimić bb

Bor

17622447

103805780

170

ASIST

Gundulićev venac 51/2

Beograd (grad)

20000538

103681685

171

STUDIO CRAFT INŽENJERING

Šljivarska 14

Beograd (Voždovac)

20005190

103771493

172

WORD - IN

BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 82

Beograd (Novi Beograd)

20007001

103720485

173

ALU-PLAST MONT

IVE LOLE RIBARA 59

Bački Jarak

20011700

103761271

174

NEXT FASHION

Matije Korvina 17

Subotica

20015527

103779686

175

A +

Beogradski put, bb

Šabac

20016388

103757203

176

KUM-PRODUKT

Zdravka Čelara 33

Nakovo

20016809

103808508

177

MAGIB

Maršala Tita 154

Meljak

20017066

103765844

178

MARUNEX COMPANY

Uspenska 18

Novi Sad

20021004

103785623

179

RANĐELOVIĆ AGRAR

IV konjički puk 6

Velika Plana

20024798

103821579

180

LUNIX

Arona Zagorice 31

Veternik

20025999

103860203

181

GORDANA & TATJANA

Milutovac bb

Milutovac

20027282

103831804

182

INTERKOMERC TD CO

Milana Rakića 15

Novi Sad

20028840

103823425

183

D ARCY&PLATT

Autoput 18

Beograd (grad)

20030836

103826743

184

CITYLINER

Dušanova 54-72, Dušanov bazar

Niš

20031760

103829034

185

NICINTER

29. Novembra bb

Titel

20035986

103888341

186

SRMA 2005

Vojvode Stepe 116.

Beograd (grad)

20037962

103878801

187

EXTRASAN

Oraše bb

Oraše

20043717

104035652

188

N & D

PRVOMAJSKA 18

Bukovče

20048549

103924300

189

MMS KOMPANI-BUDUĆNOST

Vojvode Stepe bb

Milićevo Selo

20049022

103915721

190

VIRASA

Milićevo Selo bb

Požega

20052031

103938896

191

OPTIMA LUX

Narodnog fronta 44

Beograd (Zvezdara)

20056924

103944722

192

SIMON PLUS

Toše Jovanovića 1

Zrenjanin

20059460

103968278

193

MNC GROUP

Stevana Filipovića 48-A

Beograd (Čukarica)

20068051

103994081

194

MV HOLDING

Bulevar vojvode Mišića 37

Beograd (Savski Venac)

20072954

104013439

195

SAVEZ ZADRUGA

Koste Abraševića 6

Šabac

20080922

104064641

196

ELVID COMPANY

Ariljska 7

Beograd (Zvezdara)

20088222

104177766

197

D&B

Jaše Ignjatović 15

Novi Sad

20092769

104107600

198

EUROENGINEERING GRADNJA

Dimitrija Marinkovića 12

Beograd (Voždovac)

20093897

104158128

199

ZANATSERVIS PLUS

Vidovdanska 93/11

Priština

20101091

104144751

200

FLEŠ STIL

Milana Tešića BB

Ljubovija

20105542

104163517

201

MV-STORE

Gandijeva 76A

Beograd (grad)

20111909

104188981

202

SREĆKICA

Jurija Gagarina 89, lokal 162

Beograd (Novi Beograd)

20111976

104204016

203

EURO FERO KONSTRUKCIJE

Gročanska 15a

Beograd (Vračar)

20112450

104189701

204

EPIS

Kralja Petra Prvog 46

Lazarevac

20112646

104199658

205

FOOD EXPRESS

IVANA MILUTINOVIĆA 7

Bačko Gradište

20117770

104227987

206

LUKS-OIL

Dušanova 27a

Koceljeva

20120029

104229177

207

FINPRO

Bulevar Mihaila Pupina 10e/424

Beograd (Novi Beograd)

20123036

104233044

208

EUROINVEST

Palih boraca 135

Vinča

20123311

104235234

209

CERTIS

Trg Dositeja Obradovića bb

Zrenjanin

20128518

104261623

210

ZAŠTITA DZS

Omladinska 3/II

Užice

20132779

104292398

211

ROUTE 66

Bulevar Despota Stefana 5

Novi Sad

20135646

104287878

212

SAT-FALKOM

SERVO MIHALJA 1

Novi Sad

20136154

104290825

213

AN DA

Pap Pavla 35

Novi Sad

20137789

104297468

214

R&P KOMERC

Rašići bb

Ivanjica

20140127

104292961

215

NEW MARKETS

Treći bulevar 114

Beograd (Novi Beograd)

20140160

104289749

216

QUICK LOOK

Humska 28

Pančevo

20140682

104602824

217

NIVA-TRANSPORT

Čairi bb

Trstenik

20141018

104321921

218

OPTIMUM SPECTAR

Masarikova 1

Arilje

20143045

104373368

219

GLAVINIĆ

Bedina varoš bb

Ivanjica

20143061

104304743

220

SKY MEDIA PLUS

Futoška 12

Novi Sad

20147342

104333051

221

SAPUTNIK AMFORA

Trg Republike bb

Niška Banja

20147679

104349111

222

PARIZ AUTO

GLAVNA 75A

Ruma

20149116

104366264

223

DOM KOMERC GRAĐEVINAR

Mukerova 27

Smederevska Palanka

20150980

104356543

224

WEST IMPORT

Slavujev venac 9

Beograd (Zvezdara)

20153458

104357179

225

UNI GLOBE

Žarka Zrenjanina 1

Zrenjanin

20153857

104395863

226

PRE-ING

Zejnelj Ajdini bb

Preševo

20154047

104511258

227

BDEX

Internacionalnih brigada 75

Beograd (Vračar)

20162325

104414249

228

ŠIRKIĆ

Milorada Šapčanina 2

Beograd (Zvezdara)

20163364

104434994

229

TRADING SWESAB AB

Golubinački put bb

Stara Pazova

20163844

104430013

230

FASADA PRODUKT

Bulevar Vožda Karađorđa 126a

Topola

20168943

104454184

231

GREEN FARM

Stari žabalj, Livade 74

Kucura

20169869

104581921

232

RADIO MIO

Đure Salaja 39/24

Leskovac

20170581

104483847

233

SB KOP

Dragana Rakića 33d

Beograd (Zemun)

20174978

104496569

234

MMS PLUS

Milentija Popovića 32

Beograd (Novi Beograd)

20180307

104531498

235

SENSITIV FASHION

Studentska 11

Beograd (Novi Beograd)

20180552

104631982

236

ORION BIS

Ritska 6

Surčin

20180595

104510224

237

SEL-EX GRADNJA

Zaplanjska 86 V

Beograd (Voždovac)

20181575

104519264

238

PANIĆ KOMERC

Ribarsko ostrvo 5

Novi Sad

20193301

104597604

239

PLUS PROJEKTING

Srzentićeva 2

Beograd (grad)

20197650

104915723

240

DELKLIK

Ljutice Bogdana 24

Beograd (Savski Venac)

20197811

104607038

241

MILBIS TRADE

Milana Rakića 7/I

Novi Sad

20198290

104610793

242

SKIPPER GROUP

Cara Dušana 34

Beograd (Stari Grad)

20201959

104617742

243

PHITOTHERA

Cara Dušana 42/1

Paraćin

20203005

104636023

244

BISCUIT

Branka Krsmanovića 20/36

Niš

20203242

104635965

245

UNO CLASIKUS

Zmaj Jovina 16

Surčin

20210036

104653242

246

DELEKTRA

BULEVAR DESPOTA STEFANA 115

Beograd (Palilula)

20211989

104671746

247

NATALIJA CO.

Kočane bb

Doljevac

20212578

104734026

248

M.K. MONTER KOD

Dečanska 26

Požarevac

20214635

104713041

249

DENEF

Maksima Gorkog 15a

Pančevo

20216247

104708195

250

MASIV PRO

Drvarska 43

Vranje

20216298

104708234

251

MP-GRUPACIJA

Laze Lazarevića 42

Koceljeva

20216972

104889384

252

BUKULJA PRIM

Kneza Mihaila 108/5

Aranđelovac

20219009

104724004

253

ZOREX PHARMA

Beogradski put 9

Šabac

20219963

104710137

254

MALAGO TRADE

Vukasovićeva 64

Beograd (grad)

20222492

104716179

255

NIVA TRAVEL

CARA DUŠANA 117

Beograd (Zemun)

20224959

104812406

256

BONO MODO

Cara Lazara 87/15

Kovin

20230738

104758617

257

KALUŠ -TREJD

Dunavska 23

Novi Sad

20232374

104762888

258

MEGA ŠPED

Vojvode Mišića 113

Valjevo

20232676

104782486

259

R-24

Učitelja Miloša Jankovića 10

Beograd (grad)

20234164

104767200

260

ALEKSINAČKA CIGLANA

/ /

Žitkovac

20238178

104822753

261

SIAL GROUP

Matice Srpske 7

Novi Sad

20239832

104778928

262

NARS

Vojvođanska 5

Jagodina

20241144

104804527

263

WOOD TRADE

Supljanski put bb

Ćuprija

20243465

104799480

264

WIN-OIL MEDISON

5. Septembar 5

Krupanj

20245395

104844269

265

AUTO TRANSPORT PROMET

Georgi Dimitrov 13a

Bosilegrad

20247568

104826214

266

DRVO SISTEM

Čenejska 94

Novi Sad

20252294

104842907

267

GONIK COMPANY

Trg Mladena Miloradovića 7

Veliko Gradište

20252529

104834790

268

LA SCALA

Blagoja Parovića 116

Beograd (Čukarica)

20253592

104836935

269

AROUND THE WORLD

Nušićeva 6

Beograd (grad)

20255404

104873110

270

SVEMAK

Dragice Končar 27

Beograd (grad)

20257024

104852399

271

ŠORAK

J. Pavlović 1

Šabac

20257482

104868225

272

FK SPORT MLADENOVO

Mladena Stojanovića 22

Mladenovo

20259400

104873329

273

BRAUNOVIĆ

Jurija Gagarina 241

Beograd (Novi Beograd)

20263865

104879211

274

INFOR TECH

Jurija Gagarina 231,Tc. Enjub l.338

Beograd (grad)

20266899

104903328

275

ROLLING - TRANS

Rumenačka 35

Novi Sad

20271744

104926203

276

MOTOIL-EKSKLUZIV MPTS

Alekse Martića 156

Beograd (Čukarica)

20274697

104929615

277

JR & EKOGRINFRUKT

Bulevar Vožda Karađorđa 127 A

Topola (varošica)

20276754

104938434

278

AGROWINNER

Gajeva 12

Novi Sad

20279494

104948766

279

PROJEKT IMMOBILE

Knez Miletina 10

Beograd (grad)

20280387

104977753

280

BEOCAL KOMPANI

Stojana Petrovića Uče 1

Vlasotince

20282703

104986788

281

AMBOTIS

Nemanjina 4

Beograd (grad)

20283203

104998327

282

OVENMANIA COM

Majevička 2

Novi Sad

20290242

105012400

283

GLOBAL SPORT

Dimitrija Tucovića 4/7

Subotica

20291575

105002192

284

LIHNID

Tetovska 65/2

Beograd (grad)

20292474

105018541

285

TIM PROJEKT TANKOSIĆ

Miljka Savića 15

Ivanjica

20303557

105061955

286

NEXUS REAL ESTATE GROUP

Knez Mihailova 21

Beograd (grad)

20305959

105058244

287

H.T.HIDROTISA-TRADE

Kralja Petra I Karađorđevića 17

Novi Kneževac

20308397

105078946

288

KARPOŠ-GRADNJA

JUŽNI BULEVAR 101

Beograd (Vračar)

20311126

105110652

289

OVM

Karađorđeva 2b/3

Pančevo

20311908

105106613

290

NOVA ITALIA

Trg oslobođenja bb

Despotovo

20318813

105132180

291

AGRARIUM VITE

Beogradska 154

Vrčin

20320907

105130375

292

FARMA LAND

Bulevar Kralja Aleksandra 518g II/28

Beograd (Zvezdara)

20321148

105135872

293

SHIRAZ

Tuk Ugarnice 67

Subotica

20325879

105197990

294

MM METALS INVEST GROUP

Pašićeva 11

Rakovac

20326298

105203621

295

ACCENTRA FURNITURE

Dimitrija Tucovića 105

Beograd (Zvezdara)

20326336

105234156

296

DAP

Ilije Garašanina bb

Aranđelovac

20328860

105150048

297

CHUALE

Dimitrija Tucovića 41

Beograd (Voždovac)

20330546

105166078

298

GD PRO

Selimira Jeftića 23

Beograd (Voždovac)

20331526

105169940

299

PATRIKS

Trg Republike 3/5

Beograd (Stari Grad)

20335319

105524730

300

NAJIN

Dože Đerđa 62-a

Ivanovo

20337125

105193931

301

SANTEA

Zagorska 18/IV/16

Beograd (Zemun)

20342242

105272016

302

DRVO RMB TIM

/ /

Osanica

20345250

105487179

303

BAMBI - PETROL

Ratarska 258

Požarevac

20347287

105263546

304

METALAC TRGOVINA

MIRKA TOMIĆA 26

Kruševac

20349000

105266160

305

TRANS TOUR-DUGA

Pavla Orlovića bb

Bogatić

20354321

105369249

306

AGRO CENTAR PSI

Svetog Save 4-6

Šid

20356880

105330817

307

DEMAN INVEST

Dr. Dragoslava Popovića 12

Beograd (Palilula)

20358572

105397991

308

AGRO-MAČVANKA

Prote Smiljanića 4

Šabac

20375124

105461074

309

STIL PROM

Fruškogorska 2

Negotin

20376805

105474062

310

CORAL PLUS

Futoški put 44a

Novi Sad

20377330

105424080

311

AGROUNIJA ŠPED

1. Novembra 152

Ljukovo

20378107

105602228

312

FIA ENERGY

Andre Nikolića 1-3/I

Beograd (grad)

20381442

105761667

313

MOBIL PANO

Vojvode Stepe 352

Beograd (Voždovac)

20385570

105442381

314

GUNS

Mihaila Pupina bb

Novi Pazar

20386037

105450437

315

YOKO TEX

DIMITRIJA TUCOVIĆA 116

Leskovac

20388579

105462000

316

LEKAKOP

Zanatlijska 4

Sremska Mitrovica

20389010

105486480

317

IZOLACIJA PLUS

Bulevar oslobođenja 3 lok. 9

Novi Sad

20394846

105479494

318

KOLIC-CO. LOGISTIK

Filipa Kljajića 24

Sombor

20399309

105512782

319

DEŽEX TRADE

Jožef Atile 9

Novi Sad

20403080

105525904

320

MDM YELLOW

Zemunska 159a

Ugrinovci

20403411

105515676

321

NIX-ANA-KOMPANI

Njegoševa 101

Leskovac

20414677

105580315

322

ROTOCOM

Račkog 14

Petrovaradin

20416378

105568448

323

WOSTOK WEST

Međurečje bb

Ivanjica

20416475

105606903

324

ALERO UNION

Narodnog Fronta 11

Vrbas

20421479

105605904

325

GROUP HIPO KNEZ

Vizantijska 26

Beograd (Zvezdara)

20428643

105640370

326

CITY DENTAL

JUŽNI BULEVAR 144

Beograd (Vračar)

20430095

105655823

327

D.P.T. POPOVIĆ

27. marta 111

Paraćin

20432152

105670824

328

HORIZONT

27. Marta 19

Kragujevac

20434988

105677822

329

DEMAGIO

Vrbeta bb

Vrbeta

20435488

105676688

330

MALUMA

Majora Zorana Radosavljevića 315

Beograd (Zemun)

20438576

105693960

331

SEME-ŠPED

Politova 17

Srbobran

20438754

105696953

332

GA FAOF

Moše Pijade 138 a

Omoljica

20443901

105720763

333

MIDA-LUX

Sokolovo 12

Sokolovo

20444207

105709876

334

MOBILE TECHNOLOGY

Južni bulevar 45

Beograd (Vračar)

20448407

105769171

335

BYMBY TRGOVINA

Elmosova 6

Jagodina

20448636

105742283

336

Š.M.R. MARK

Neretvanska 5

Bačka Topola

20449209

105735946

337

OLMI

Justina Popovića 6

Veternik

20450002

105733801

338

MEDENICA DANKO

Laze Nančića 52

Novi Sad

20450134

105733869

339

VIKTORIS TRADE

Kneza Miloša 48

Jagodina

20455144

105767045

340

MINAS TRADE COMPANY

KOSTE CUKIĆA 8

Beograd (Zemun)

20459344

105796626

341

HORDON

Knez Miletina 48

Beograd (Stari Grad)

20459646

105784455

342

MANGLA

Jurija Gagarina 24

Beograd (Novi Beograd)

20461250

105783751

343

ALESTEL

Hajduk Veljkova bb

Požarevac

20465255

105804453

344

STUBMIL KOMERC

- -

Stublenica

20467266

105832248

345

EURO PIMES

Vojvode Mišića bb

Pirot

20472308

105838778

346

TRGOVINA STOJKOVIĆ PLUS

Mocartova 18

Smederevo

20479574

105874737

347

ZANTIJERI

Karađorđeva 21

Šid

20480998

106143554

348

GAZDA MITKE I KOŠTANA

Prohora Pčinjskog 34

Karavukovo

20495766

105944905

349

DEKSI 2009

BRATSTVA I JEDINSTVA 20

Požarevac

20499516

105952839

350

KUSUR PROM

/ /

Banjani

20499699

105957473

351

INDUSTRIJA MESA ANDRIĆ-BRANKOVIĆ

Jasenica bb

Jasenica

20502100

106040557

352

ROVENA

Bore Petrovića bb

Paraćin

20503190

105975768

353

MMM LONČAR

Beogradska 31

Sremčica

20505354

105979052

354

RAP TRADE

VASILIJA OSTROŠKOG bb

Kosovska Mitrovica

20507071

105991049

355

MARTEX-SPORT

Vladike Save Šumadijskog bb

Aranđelovac

20508949

106006683

356

MARKET JAGODA

Cara Lazara 61 A

Zrenjanin

20521864

106046297

357

SINORION

Jovana Subotića 33

Ruma

20527749

106067197

358

D.P.M. MAG

MILOŠA POCERCA 11

Bogosavac

20535164

106100472

359

CMP4 PAPER

VOJVODE STEPE 136

Čačak

20543817

106153966

360

BG TAXI JABUKA

Autoput 2, SRC 11. april, lokal 40 /

Beograd (Novi Beograd)

20556994

106215468

361

SVETLOST-TEAM

METALSKA 43

Beograd (Palilula)

20557516

106218833

*Naziv, mesto i adresa pravnog lica su podaci Agencije za privredne registre ili Republičkog zavoda za statistiku odnosno banaka za pravna lica koja nisu registrovana kod Agencije.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 1.9.2011.