Aktuelne vesti na dan 05. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 05. april 2012


Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 40 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 42 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 24 OD 30.3. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • PREDLOG IZVRŠNOG POVERIOCA ZA ISPLATU VREDNOSTI STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA
  • PRIGOVOR IZVRŠNOG DUŽNIKA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI
  • REŠENJE O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI
  • REŠENJE O OBUSTAVI IZVRŠENJA ODREĐENOG REŠENJEM O IZVRŠENJU RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI
  • REŠENJE O ODBAČAJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI
  • REŠENJE O ODBIJANJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI
  • ZAKLJUČAK O ISPLATI PROCENJENE VREDNOSTI INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD DUŽNIKA
  • SERTIFIKAT O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA ZGRADA (ENERGETSKI PASOŠ)
  • POSTUPAK ZA UKLANJANJE OBJEKTA KOJI PREDSTAVLJA NEPOSREDNU OPASNOST PO ŽIVOT I ZDRAVLJE LJUDI
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
  • RAČUNOVODSTVENA EVIDENCIJA SLUŽBENIH PUTOVANJA U ZEMLJI I INOSTRANSTVO - ZA JAVNI SEKTOR, KOJI PRIMENJUJE KONTNI PLAN ZA BUDŽETSKI SISTEM
  • OVLAŠĆENJA ŠKOLSKOG ODBORA U VEZI SA POLOŽAJEM DIREKTORA PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • RAČUNOVODSTVENA EVIDENCIJA SLUŽBENIH PUTOVANJA U ZEMLJI I INOSTRANSTVO - ZA JAVNI SEKTOR, KOJI PRIMENJUJE KONTNI PLAN ZA BUDŽETSKI SISTEM
  • OVLAŠĆENJA ŠKOLSKOG ODBORA U VEZI SA POLOŽAJEM DIREKTORA PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • PRAVNI ASPEKT RASPODELE DOBITI
  • MOGUĆNOST PREDAJE OBRASCA M-4K U SLUČAJU KADA NIJE PREDAT OBRAZAC M-8 ZA PRETHODNU GODINU
  • PRELAZAK S PROSTOG NA DVOJNO KNJIGOVODSTVO
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE O SVRSTAVANJU ROBE IZ 1997. GODINE - "Sl. glasnik RS", br. 24/2012
  • PREFERENCIJALNA TRGOVINA SA RUSKOM FEDERACIJOM U 2011. GODINI: • Uvoz proizvoda poreklom iz Ruske Federacije u 2011. godini predstavljao je 10,04% ukupnog preferencijalnog uvoza po svim sporazumima o slobodnoj trgovini •
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:

OSNOVNI POJMOVI O PRANJU NOVCA I FINANSIRANJU TERORIZMA

USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Potrebno je nezavisna tela uvesti u Ustav i jasno razgraničiti njihov delokrug rada

Srbija je uspostavila sistem nezavisnih tela, preduslov za pravu demokratiju. Međutim, taj sistem i dalje nije potpuno definisan i još ne pruža maksimalne rezultate, koji pre svega treba da donesu korist građanima. Srbija za unapređenje tog sistema ima manje vremena od mnogih drugih zemalja, koje su ga uspostavile pre više decenija, ili čak vekova, rečeno je na konferenciji o saradnji parlamenta i nezavisnih tela 3. aprila. Polemika se povela oko toga da li je u tranzicionim zemljama poput Srbije potrebno uvesti nezavisne organe u ustav, koji se dosta teško menja, čime se garantuje njihova stabilnost. Ukazano je da i sama terminologija nije dovoljno jasna, a postavljeno je pitanje da li sadašnji sistem izbora funkcionera nezavisnih tela garantuje političku nezavisnost.

Izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić ocenila je da je potrebno nezavisna tela uvesti u ustav i jasno razgraničiti njihov delokrug rada.

U oblasti ljudskih i građanskih prava postoji Zaštitnik građana, koji je upisan u Ustav. Pored njega, zakonima su osnovani Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenica za ravnopravnost i Savet Republičkog radiodifuznog saveta. Ta tela nisu upisana u ustav.

"To znači da može biti ukinuto voljom parlamenta", rekla je Jelinčić, ističući da bi veću garanciju njihove stabilnosti pružalo unošenje u ustav, koji se teško menja. "Videli smo i u našoj zemlji da su neke stvari menjane i nije im dato vreme da se ukorene", istakla je ona. "Najbolje za nezavisnost je da se osnuju ustavom. To je najveća garancija nezavisnosti i trajnosti", istakla je Jelinčić.

Ona je ocenila da je potrebno bolje definisati i delokrug rada tih organa, njihov smisao i međusobnu vezu. Samo tako će, kako je ocenila, oni dati još bolji rezultat.

Jedna stara nezavisna institucija, Narodna banka, može da posluži kao model za regulisanje položaja nezavisnih tela čiji zadatak je da osiguraju slobodno tržište - Komisija za hartije od vrednosti i Komisija za zaštitu konkurencije.

Smanjiti opasnost političkog uticaja

Izvršna direktorka Fonda za otvoreno duštvo ocenila je da u, kako je navela, mladim demokratijama poput Srbije, treba pokloniti veću pažnju načinu imenovanja rukovodilaca nezavisnih organa, kako bi se izbegla mogućnost političkog uticaja, kao i o garanciji njihove finansijske nezavisnosti.

Zbog toga bi, kako je predložila, trebalo da se biraju dvotrećinskom većinom, što iziskuje širu podršku od vladajuće koalicije.

Međunarodna dvodnevna konferencija "Saradnja parlamenata i nezavisnih regulatornih tela u jugoistočnoj Evropi" okupila je poslanike i predstavnike nezavisnih tela za zaštitu ljudskih i prava manjina, za borbu protiv diskriminacije i korupcije, i predstavnike nevladinih organizacija u proces jugoistočnoj Evropi. Skup je organizovan u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji, čiji predsednik Vlastimir Matejić je u uvodnom delu konferencije ukazao na značaj uspostavljanja sistema nezavisnih kontrolnih tela.

Matejić je kao osnovne kvalitete društva naveo vladavinu prava, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i eliminisanje korupcije. Sistemom kazni i nagrada ne mogu se efikasno ispuniti ti elementi.
On rešenje vidi u uspostavljanju strukture, stalne saradnje parlamenta, izvršne vlasti, nezavisnih tela i civilnog društva. Uz to je potrebna i međunarodna saradnja, da bi se prenela dobra praksa.

Od ključnog značaja je da ove institucije mogu same da planiraju svoje budžete i da im se da mogućnost da ga direktno brane u parlamentu, a ne preko ministarstava.

Kada je reč o saradnji sa parlamentom, istakla je Jelinčić, on i može da odigra veliku ulogu u odbrani rada nezavisnih tela nadzorom nad vladom i pozivanjem na odgovornost.

Janković:Više organa - slabiji rezultat

Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da sukoba nadležnosti nezavisnih tela nema jer je svačiji domen jasan.

Međutim, on je postavio pitanje da li gomilanje regulatornih tela dovodi do slabijih rezultata. "Postavlja se pitanje da li se inflacijom takvih organa razvodnjava kontrola izvršne vlasti, zbog čega su oni osnovani", ukazao je Janković.

Prema njegovim rečima, potrebna je ozbiljna rasprava o tome kako organizovati nezavisna tela da bi ona donela što veću korist građanima. Prema rečima ombudsmana, najbolje mesto za takvu raspravu i jeste - skupština.

Janković je rekao da su i druge stvari u pogledu sistema regulatornih tela nejasne, počev od terminologije. Jer, kako je istakao, termin regulatorno telo nije uvek odgovarajući.
"Ušli smo u modele koji su nam ponuđeni, bez udubljivanja", ocenio je Janković.

Potreban drugi talas reforme

"Srbija je uspostavila ono što se smatra neizostavnim delom savremenog društva", rekao je zaštitnik građana. Međutim, kako je istakao, to je tek prvi talas reforme, a sada je potrebno razmotriti kako da se izvuče što veća korist od njihovog funkcionisanja.

Za to, međutim, Srbija ima manje vremena od nekih drugih zemalja, koje su ovaj sistem uspostavljale pre više decenija, ili čak vekova.

"Nema prostora za zadovoljstvo jer smo mnogo vreemena izguili i ne možemo čekati 200 godina da uspostavimo one standarde saradnje sa institucijama kakve imamo u Švedskoj",istakao je on.

Prema Jankovićevj oceni, saradnja ombudsmana sa parlamentom može da se unapredi. Ilustrovao je to informacijom da je 2005. najavljeno da će se skupštinski poslovnik uskladiti sa Zakonom o zaštitnuku građana, a da su do danas unete samo dve odredbe koje se tiču saradnje sa ombudsmanom.

Naveo je i da je za pet godina rada podneo 52 predloga zakona ili amandmana, od čega je 15 prihvaćeno. Po njegovim rečima, postoji prostor za povećanje tih brojeva.

Marković: Upisivanje u ustav nije neophodno

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković nije se složila sa opaskom da bi unošenje agencija u ustav poboljšalo njihov položaj.

"I zakon je obavezujući", istakla je Marković, dodavši da ne smatra da je to dilema kojoj treba posvećivati veliku pažnju.

Ona je ocenila da se položaj nezavisnih tela i njihova saradnja sa skupštinom poboljšava.

Međutim, Agencija još ima jedan veliki problem, a to je nedostatak stalnog prostora. Kako je navela, sada je u iznajmljenom prostoru, a zakup zgrade je istakao 31. marta.

"Trajno smeštanje Agencije lebdi u vazduhu, bez toga nećemo moći da damo pun doprinos", rekla je ona.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 4.4.2012.

SAOPŠTENJE SA 10. SEDNICE II VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, ODRŽANE 4. APRILA 2012. GODINE

Ustavni sud, Veliko veće, je na 10. sednici II Velikog veća odlučivao o 15 predmeta, a u predmetima Už-1718/2009, Už-1795/2009 i Už-190/2011 je odložio razmatranje i odlučivanje.

I U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 13. i 143. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS, broj 24/11). Sud je odbacio inicijativu za ocenu saglasnosti osporenih odredaba navedenog Zakona sa odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), Zakona o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) i Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 36/10), kao i saglasnosti osporenih odredaba sa odredbama čl. 163. i 164. navedenog Zakona. Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu navedenog Zakona. (predmet IUz-119/2011)
- odbacio zahtev za ocenjivanje ustavnosti čl. 12a i 12b Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10). (predmet IUz-248/2011)
- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 21. i 26. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 i 24/11). (predmet IUz-386/2011)

II U predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je:

- obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o sprovođenju lokalnih izbora raspisanih za 11. maj 2008. godine na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ("Službeni glasnik RS", broj 37/08) i Uputstva za sprovođenje lokalnih izbora raspisanih za 11. maj 2008. godine na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ("Službeni glasnik RS", broj 37/08). Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu navedene Odluke i Uputstva. (predmet IUo-69/2008)
- odbacio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti tarifnog broja 6. grupa 63400 - "špediterske usluge" Taksene tarife koja je sastavni deo Odluke o boravišnim i lokalnim komunalnim taksama za 2010. godinu, koju je donela Skupština opštine Preševo ("Službeni list grada Vranja", br. 31/09 i 23/10). (predmet IUo-1474/2010)

III U predmetima rešavanja sukoba nadležnosti Ustavni sud je odlučio:

- za postupanje u prekršajnom postupku protiv B. P. iz Paraćina, zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 18/10), nadležan je Prekršajni sud u Paraćinu. (predmet IIIU-624/2011)

IV U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-1348/2009, Už-1610/2009, Už-1845/2009, Už-1864/2009, Už-1983/2009, Už-2212/2009 i Už-2413/2009.
- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už-2038/2009 i Už-2447/2009.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 4.4.2012.

SAOPŠTENJE SA 10. SEDNICE I VELIKOG VEĆA USTAVNOG SUDA, ODRŽANE 4. APRILA 2012. GODINE

Ustavni sud, Veliko veće, je na 10. sednici I Velikog veća odlučivao o 16 predmeta, u predmetima IUz-908/2010, IUz-214/2011 je odložio razmatranje i odlučivanje, a u predmetima IUo-143/2009 i Už-3981/2011 nije doneo odluku.

I U predmetima rešavanja sukoba nadležnosti Ustavni sud je odlučio:

- za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka protiv Z. V, zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 92) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10 i 101/11), nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava Čačak. (predmet IIIU-606/2011)
- za postupanje u prekršajnom postupku protiv B. P. iz Paraćina, zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10), nadležan je Prekršajni sud u Paraćinu. (predmet IIIU - 625/2011)

II U postupcima po ustavnim žalbama Ustavni sud je:

- usvojio ustavne žalbe u predmetima Už-937/2009, Už-1510/2009, Už-1538/2009, Už-1749/2009, Už-1793/2009, Už-1827/2009, Už-1841/2009 i Už-1875/2009.
- odbio kao neosnovane ustavne žalbe, jer je utvrdio da nema povreda prava zajemčenih Ustavom, u predmetima Už-1157/2009, Už-1742/2009, Už-2231/2009, Už-2272/2009, Už-2339/2009 i Už-2767/2009.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 4.4.2012.

SAOPŠTENJE SA 159. SEDNICE VLADE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Na današnjoj 159. sednici Vlade AP Vojvodine,kojom je predsedavala potpredsednica Ana Tomanova Makanova usvojeni su izveštaji o finansiranju etničkih zajednica i organizacija čiji su projekti usmereni na ostvarivanje prava nacionalnih manjina, nacionalnih saveta i crkava i verskih zajednica iz sredstava budžeta AP Vojvodine za prošlu godinu. Vlada Vojvodine je zaključila da sa ovim aktivnostima treba nastaviti i u ovoj godini.

Članovi Vlade dali su saglasnost na godišnji program korišćenja sredstava iz budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za ovu godinu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović je rekao da se ovde radi o programu pošumljavanja sa prenošenjem dela sredstava iz prošle godine. Sam program Fonda za pošumljavanje ima budžet od 370 miliona dinara. Ove godine treba da se pošumi ukupno 745 hektara novih šuma. Od toga 625 hektara pošumiće "Vojvodina šume", 100 hektara fizička lica,koja su stavili svoja zemljišta u funkciju pošumljavanja i još 20 hektara od pravnih lica, koja su uključena u ovaj program, gde pronalaze svoj interes. U ovu aktivnost resorni sekretarijat će se uključiti kroz sufinansiranje Fonda za šume, objasnio je Daniel Petrović.

Prihvaćenu informaciju o intrevenciji robama iz robnih rezervi AP Vojvodine i artiklima po osnovu realizacije programa o sufinansiranju proizvodnih programa na teritoriji APV obrazložio je direktor Direkcije za robne rezerve AP Vojvodine Toma Jošanov. Po njegovim rečima na osnovu molbe Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima upućuje se 3.496 paketa na 16 lokaliteta u Vojvodini. Pomoć će biti poslata opštinama: Bač, Kula, Vršac,Sremski Karlovci, Šid, Srbobarn i Pećinci, zatim u povereništvo za izbeglice u gradove: Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Pančevo i Sombor, kao i Mesne zajednice: Čurug, Bačka Topola, Veternik, Odžaci i Adice.

Na današnjoj sednici je iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno milion i osamsto trideset hiljada dinara za pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, kako bi se sredstva usmerila Domu zdravlja "Dr Marton Šandor" Mali Iđoš, kao finasijska pomoć za nabavku nove rendgen cevi i zamenu elektronskih štampanih ploča oba fokusa i grejanja rendgen cevi.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 4.4.2012.

VANREDNA TEMATSKA SEDNICA SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA REPUBLIKE SRBIJE I POKRAJINSKOG SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA AP VOJVODINE "MONETARNA I FINANSIJSKA STABILNOST U REPUBLICI SRBIJI": • 6. april 2012. godine •

Vanredna tematska sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta AP Vojvodine "Monetarna i finansijska stabilnost u Republici Srbiji" biće održana u petak, 6. aprila, u 11 časova, u Palati Srbije, Bulevar Mihajla Pupina 2, sala 470, četvrti sprat, ulaz iz istočnog krila.

Uvodničar na sednici biće guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 4.4.2012.

ZAKON O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA: Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova i upisa u registar objekata za promet lekova namenjenih upotrebi u veterini na veliko

Naziv usluge

Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova i upisa u registar objekata za promet lekova namenjenih upotrebi u veterini na veliko

Organ zadužen za sprovođenje

Uprava za veterinu

Nadzorni organ

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Opis

Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti veterinarskih organizacija u osnivanju obuhvata:
1.Utvrđivanje ispunjenosti uslova objekta u pogledu objekta, opreme i sredstava za rad;
2.Utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu zaposlenih stručnih kadrova i upisa u registar privrednih društava i preduzetnika;
3.Upis u registar pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju veterinarsku delatnost.

Gde i kako

Postupak započinje podnošenjem Zahteva za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti. Zahtev treba da sadrži:
-naziv organa kome se zahtev upućuje;
-vrstu i namenu objekta, tačnu adresu objekta koji se registruje;
-ime, prezime i adresu podnosioca zahteva.

Sva zahtevana dokumentacija se dostavlja u originalu, prepisu, overenoj fotokopiji ili običnoj fotokopiji. U slučaju da se dokumentacija dostavlja kao obična fotokopija, podnosilac zahteva dostavlja originale dokumenata na uvid službenom licu koje vodi postupak i obrađuje zahtev.

Zahtev sa pratećom dokumentacijom se podnosi na adresu:

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za veterinu,
Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd
Kontakt telefon: 011/269-99-20

Neophodna dokumentacija i podaci

1.Navesti teritoriju Republike Srbije za koju se traži dozvola za obavljanje prometa lekova i medicinskih sredstava na veliko (deo teritorije ili cela Republika Srbija), grupa/e lekova i/ili klase i kategorije medicinskih sredstava za koje se podnosi zahtev za dobijanje dozvole (U zahtevu se navode grupe lekova za koje se traži dozvola za promet prema Nacionalnom registru veterinarskih lekova-ATCvet);
2.Dokaz o uplati administrativnih TAKSI (iznos 9.700,00 din. račun poverioca broj: 840-742221843-57,broj modela 97, poziv na broj šifra - broj opštine na kojoj se vrši uplata), primalac Budžet Republike Srbije, svrha uplate Administrativna taksa i iznos od 1.500,00 dinara za troškove postupka na uplatni račun primaoca broj 840-1562845-88 broj modela 97 sa pozivom na broj 17-41900-04-01-760-742321);
3.Dokaz o uplati administrativne takse u iznosu od 1.220,00 dinara račun poverioca br: 840-742221843-57, br. modela 97, poziv na broj šifra - broj opštine na kojoj se vrši uplata, primalac Budžet Republike Srbije, svrha uplate - Administrativna taksa za upis u registar;
4.Fotokopije diplome/a o završenom Fakultetu veterinarske medicine za zaposlene veterinare, odnosno, diplome Farmaceutskog fakulteta zazaposlenog farmaceuta;
5.Fotokopije M1/M3 obrazaca prijave osiguranja i fotokopije svih popunjenih listova iz radne knjižice za zaposlene veterinare i/ili farmaceute;
6.Fotokopija Licence;
7. U zavisnosti od obima prometa, grupe lekova, odnosno, klase i kategorije medicinskih sredstava, za koje se traži dozvola za promet na veliko, kao i u zavisnosti od teritorije koju podnosilac zahteva ima nameru da snabdeva lekovima i medicinskim sredstvima, podnosilac zahteva treba da priloži fotokopije o završenom odgovarajućem obrazovanju za lica koja će obavljati poslove prijema, skladištenja, čuvanja i isporuku lekova i medicinskih sredstava, kao i fotokopije M1/M3 obrazaca prijave osiguranja i fotokopije svih popunjenih listova iz radne/radnih knjižica;
8. Fotokopija Rešenja Agencije za privredne registre o upisu pravnog lica u Registar pravnih lica koji vodi Agencija ili Izvoda iz Registra Agencije;
9.U zahtevu mora biti navedeno ime diplomiranog veterinara, odnosno, farmaceuta, odgovornog za promet lekova na veliko namenjenih upotrebiu veterinarskoj medicini, kao i lica odgovornog za skladištenje i distribuciju medicinskih sredstava (ako se podnosi zahtev i za promet medicinskih sredstava);
10.Ugovor o zakupu objekta ili drugi dokaz o sticanju prava na korišćenje nepokretnosti;
11.Fotokopija Rešenja nadležnog organa kojim se dokazuje da je objekat registrovan kao poslovni prostor;
12.Skica objekta sa ucrtanim detaljima kao što su: prostorije i njihova namena, međusobna komunikacija prostorija i veličina svake prostorije;
13.Kratak opis objekta sa opisom materijala od kojeg su izgrađeni objekat, prostorije, radne površine i zidovi u objektu. Navesti vrstu protiv provalne zaštite (neovlašćeni pristup objektu i prostorijama) i način rešavanja komunalne infrastrukture (snabdevanje vodom i kanalizacija);
14.Popis opreme za prijem, čuvanje, skladištenje i distribuciju lekova;
15.Navesti vrstu i ukupan broj vozila koja će se koristiti za prevoz i distribuciju lekova i medicinskih sredstava. Priložiti overene fotokopije saobraćajnih dozvola za navedena vozila. Dati kratak opis vozila. Vozila moraju biti propisno obeležena za prevoz lekova i medicinskih sredstava a za prevoz određenih grupa lekova moraju biti i posebno opremljena ("hladni lanac i sl.").
16.Organizaciona šema zaposlenih za zaduženjima, opisom poslova, ovlašćenjima i odgovornostima;
17.Opis postupka sprovođenja smernica Dobre prakse u distribuciji, prijemu i proveri pošiljki, čuvanju, čišćenju i održavanju prostorija (uključujući kontrolu ulaska štetočina), praćenja propisanih uslova čuvanja, zaštite lekova i medicinskih sredstava u skladištu i dr.;
18.Opis postupka prijema, provere pošiljki, skladištenja i načinu distribucije vakcina, za koje se tokom skladištenja i distribucije zahtevaju posebni uslovi u pogledu temperature;
19.Opis postupka povlačenja lekova i medicinskih sredstava iz prometa;
20.Opis postupka rešavanja neškodljivog uklanjanja lekova sa isteklim rokom ili neispravnih lekova i medicinskih sredstava (uništavanje lekova);

Pravni osnov

Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010) http://www.vet.minpolj.gov.rs/legislativa/zakoni/Zakon_o_lekovima_i_medicinskim_sredstvima.pdf (ONLINE)
Pravilnik o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 10/2012)
http://www.alims.gov.rs/download/regulativa/Pravilnici/Pravilnici%20ms/pravilnik_promet2-10-2012-str.25.pdf (ONLINE)
Smernice Dobre prakse u distribuciji http://www.minzdravlja.info/downloads/Zakoni/Smernice/SmerniceDobrePrakseUDistribucijiLekova.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 4.4.2012.

ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA: Dokumenti vezani za sporne privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti tajni, a upozorenja iz Evropske unije treba shvatiti krajnje ozbiljno, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja

Komentarišući zahtev Evropskog parlamenta da se hitno izvrši revizija 24 sporne privatizacije u Srbiji (Sartid, Jugoremedija, Mobtel...), Šabić je rekao da sa tog spiska "nema nijedne koja nije bila predmet žalbe povereniku".

"Upozorenje iz EU treba shvatiti krajnje ozbiljno. Ozbiljna i energična borba protiv korupcije je jedan od glavnih zahteva koje EU postavlja ne samo pred zemlje koje žele da se priključe, već i pred svoje članice", rekao je Šabić "Blicu".

On je podsetio da su Rumunija i Bugarska izgubile šansu da koriste sredstva iz fondova EU zbog nezadovoljavajućeg obračuna sa korupcijom.

Šabić je rekao da je apsurdno da bilo šta u vezi sa javnom imovinom bude tretirano kao tajna.

"Dokumenti vezani za te privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti javna tajna. Posebno je pitanje da li neko ima interes da to krije", kazao je Šabić.

On je rekao da ne tvrdi da je svaka od privatizacija sporna, ali da činjenica da je bilo problema da se otkriju podaci, okolnosti, uslovi vezani za promenu vlasništva izaziva podozrenje.

"Voleo bih da sve bude rasvetljeno ne zbog evropskih integracija, nego zbog nas... Ne sumnjam da ćemo ova pitanja koja sada traži Evropski parlament morati da otvorimo na pravi način,
a što pre, to bolje", kazao je Šabić.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodina, 4.4.2012.

ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od 1. aprila Poreska uprava omogućila je svim obveznicima poreza na dodatu vrednost, kojih trenutno ima 107.582 u Srbiji, da mogu elektronskim putem da dostavljaju prijave PDV-a

Od 1. aprila Poreska uprava omogućila je svim obveznicima poreza na dodatu vrednost (PDV), kojih trenutno ima 107.582 u Srbiji, da mogu elektronskim putem da dostavljaju prijave PDV-a. Za pristup elektronskom servisu posredstvom internet portala Poreske uprave, potreban je kvalifikovani elektronski sertifikat, a sam proces podnošenja PDV prijave prati se odgovarajućim porukama servisa na sistemu.

Direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević ocenio je na konferenciji za novinare da će mogućnost elektronskog prijavljivanja poreza na dodatu vrednost (PDV) doneti značajnu uštedu privredi.

- To je značajan doprinos Poreske uprave poreskim obveznicima i privredi Srbije da na taj način smanji troškove. Po evidenciji Privredne komore Srbije, dostavljanje poreskih prijava u papirnom obliku stvara troškove od 600 miliona evra godišnje - rekao je Radosavljević.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević izjavio je da 1. aprila preko sajta poreske uprave svi PDV obveznici imaju mogućnost da "podnose prijave i da obaveze elektronski plaćaju". On je rekao da je puštanje u rad tog portala završetak trogodišnjeg razvojnog ciklusa Poreske uprave i najavio novi dvogodišnji ciklus modernizacije te službe. Prema rečima Vidojevića, u prethodne tri godine prvo je realizovan jedinstveni registar poreskih obveznika koji trenutno ima na evidenciji oko 4,5 miliona poreskih obveznika, kompanija, preduzetnika i građana.

Vidojević je rekao da je trenutno u fazi projektovanja novi sistem naplate doprinosa, koji će omogućiti potpunu kontrolu uplata dorinosa prilikom isplate zarada. Taj sistem koji će biti integrisan sa sistemom banaka omogućiće efikasnu kontrolu i neće dozvoliti da se isplaćuju zarade bez uplate poreza.

Kada je reč o razvoju elektronske uprave, prema izveštaju UN koji je objavljen 1. marta posebno je značajan učinak Srbije, koja je napredovala čak 30 pozicija i dostigla 51. mesto na svetskoj rang listi od 190 zemalja. Time je Srbija svrstana među tri zemlje u svetu koje su ostvarile najveći napredak u e-upravi u protekle dve godine.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 4.4.2012.

KODEKS O OGLAŠAVANJU: Predlog kodeksa o oglašavanju, koji postoji već u 22 evropske zemlje i koji će regulisati etičke standarde u oblasti marketinga, biće prezentovan 25. aprila u okviru Digital Deja koji organizuje Interaktivni advertajzing biro (IAB) Srbija

Jelena Ivanović, izvršna direktorka srpskog ogranka Međunarodne asocijacije oglašivača (IAA) koja je inicirala pisanje ovog kodeksa, istakla je da će ovaj projekat napraviti "kvalitativni iskorak u oblasti marketinga", kao i da će se kodeks zasnivati na četiri principa - legalno, istinito, pristojno i časno.

- Kodeks o oglašavanju oslanja se na Međunarodni kodeks o marketinškim komunikacijama, ali odgovara i potrebama lokalnog tržišta, odnosno onim oblastima za koje je uočeno da mogu biti problematične u Srbiji. Ovim će biti uspostavljeni etički standardi oglašavanja alkohola, reklama o deci i mladima, kao i oglašavanje medicinskih i kozmetičkih sredstava i dijetetskih
proizvoda - objasnila je Ivanovićeva.

Prema njenim rečima, kodeks će predstavljati dopunu zakonodavstva u ovoj oblasti, a njime će biti predviđeno i samoregulatorno telo koje će činiti nezavisni eksperti iz različitih oblasti.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 4.4.2012.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Nivo prihoda od doprinosa u januaru mesecu bio je veći za 11,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine

U Srbiji je realni nivo prihoda od doprinosa u januaru bio veći za 11,2 odsto nego istog meseca lane, objavilo je Ministarstvo finansija.

Nominalni rast doprinosa u posmatranom periodu bio je 17,4 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija.

U januaru je, prema odluci Vlade, transferisano 45,7 miliona dinara na ime povezivanja radnog staža radnicima kojima u određenom vremenskom periodu nisu uplaćivani doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO).

Tokom 2010. godine transferisano je 25,7 milijardi dinara po tom osnovu, a 2011. godine transferisano je 12,3 milijardi dinara.

Doprinosi koje uplaćuju osiguranici samostalnih delatnosti nominalno su viši za 13,5 odsto, dok su doprinosi uplaćeni za PIO poljoprivrednika nominalno 15,1 odsto viši u odnosu na 2011. godinu.

Doprinosi za PIO zaposlenih nominalno su viši za 11,3 odsto, dok doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti nominalno rastu po stopama od 15,2, odnosno 25,8 odsto.

Izvor: Tanjug, 4.4.2012.

NACRT ZAKONA O OSIGURANJU

Nacrt zakona o osiguranju:

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/nacrti/osiguranje_nacrt_zakona_20120404.pdf

Nacrt zakona o osiguranju izradila je Radna grupa sastavljena od predstavnika Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija Republike Srbije.

Primedbe, komentari i sugestije mogu se dostaviti, najkasnije do 15. maja 2012. godine, na imejl-adresu osiguranje@nbs.rs, ili u pisanoj formi na adresu: Narodna banka Srbije, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, Nemanjina broj 17.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 4.4.2012.

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Ministarstvo pravde raspisalo Javni konkurs za popunjavanje mesta za izvršitelja

Na osnovu člana 315. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/2011) i člana 2. Pravilnika o uslovima i načinu održavanja konkursa, sastavu i načinu rada komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja ("Službeni glasnik RS", broj 18/2012), Ministar pravde raspisuje Javni konkurs za popunjavanje mesta izvršitelja.

Ministar pravde raspisuje Javni konkurs za popunjavanje mesta za izvršitelja za područja osnovnih i privrednih sudova određena Pravilnikom o određivanju broja izvršitelja (Sl. glasnik RS", broj 16/2012) koji se nalazi na internet stranici Ministarstva pravde www.mpravde.rs. (ONLINE)

Prijava na konkurs za imenovanje za izvršitelja se podnosi na obrascu koji je odštampan uz ovaj oglas i koji se preuzima sa internet stranice Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs.
Za izvršitelja se može imenovati lice koje ispunjava sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije; da je poslovno sposobno; da je steklo diplomu pravnog fakulteta; da ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima; da je dostojno da obavlja poslove izvršitelja; da je položilo ispit za izvršitelja; da se nad ortačkim društvom čiji je ortak ne vodi stečajni postupak; da se protiv njega ne vodi istraga za krivično delo, odnosno da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova izvršitelja.

Kandidat za izvršitelja uz prijavu podnosi sledeća dokumenta u originalu ili overenoj fotokopiji:

1.radnu i ličnu biografiju,
2.uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
3.izvod iz matične knjige rođenih,
4.diplomu o završenom pravnom fakultetu (diplomske akademske studije -master odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje 4 godine),
5.potvrdu o najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine na pravnim poslovima, sa tačnim opisom poslova izvršenja, odnosno pravnih poslova koje je kandidat obavljao,
6.uverenje o položenom ispitu za izvršitelja,
7.dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak,
8.dokaz da kandidat nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova izvršitelja,
9.potvrda da se nad ortačkim društvom čiji je ortak ne vodi stečajni postupak,
10.fotokopiju lične karte odnosno fotokopiju izvoda elektronskog čitača biometrijske lične karte,
11.dokaz o posedovanju stručnih znanja i veština od koristi za obavljanje delatnosti izvršitelja (stručne specijalizacije, poznavanje stranog jezika, poznavanje rada na računaru i sl.) - shodno odredbi člana 7. Pravilnika o uslovima i načinu održavanja konkursa, sastavu i načinu rada komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja ("Sl. glasnik RS", broj 18/2012).

Naknada za učešće na konkursu iznosi 6.300,00 dinara. Navedeni iznos se uplaćuje na račun 840-1562845-88, model 97, poziv na broj odobrenja 4410300AP00360742321, svrha uplate: Naknada za učešće na konkursu, primalac: Ministarstvo pravde, Nemanjina 22-26, Beograd.

Zahtev za imenovanje za izvršitelja tarifira se na osnovu Zakona o republičkim administrativnim taksama u iznosu od 240,00 dinara za podnošenje zahteva, a u iznosu od 420,00 dinara za rešenje. Ukupan iznos takse od 660,00 dinara se uplaćuje na račun 840-742221843-57, poziv na broj 97 50-016, svrha uplate: Republička administrativna taksa, primalac: Budžet Republike Srbije.

Uz prijavu i priložene dokaze kandidat je dužan da dostavi dokaz o uplati naknade za učešće na konkursu i dokaz o uplati republičke administrativne takse.

Prijava na konkurs za imenovanje za izvršitelja sa dokazima dostavlja se u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije" na adresu:

Ministarstvo pravde Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 22-26, sa naznakom "Prijava na konkurs za imenovanje izvršitelja".
Osoba zadužena za kontakt povodom konkursa za imenovanje izvršitelja je Nenad Jovanović, telefon broj 011/3622-342.
Javni konkurs za popunjavanje mesta za izvršitelja sa obrascem prijave
Preuzmite dokument (.doc) http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/javni-konkurs-za-popunjavanje-mesta-izvrsitelja.html (ONLINE)
Prijava na konkurs za imenovanje izvršitelja
Preuzmite dokument (.doc) http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/javni-konkurs-za-popunjavanje-mesta-izvrsitelja.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 4.4.2012.

ZAKON O RADU: • Saopštenje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije povodom zahteva više reprezentativnih sindikata upućenih Ustavnom sudu Republike Srbije da utvrdi nezakonitost i neustavnost člana 55. Posebnog kolektivnog ugovora •

Povodom zahteva više reprezentativnih sindikata Ustavnom sudu RS da utvrdi nezakonitost i neustavnost člana 55. PKU, USPRS izdaje sledeće saopštenje:

Ustavni sud RS na svojoj sednici održanoj dana 22.12.2010. godine, doneo je Rešenje broj IU-89/2007. Od 3.marta 2011. kojim je takav zahtev odbijen sa obrazloženjem:

1. Razmatrajući osporene odredbe člana 55. Posebnog kolektivnog ugovora iz 2009. godine, kojom je utvrđena obaveza za direktora Ustanove da predsedniku većinske sindikalne organizacije isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%, odnosno predsedniku sindikata potpisnika ovog ugovora srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%. Ustavni sud je pošao od nesporne činjenice da pozitivnim zakonskim propisima nije izričito uređeno pitanje zarada sindikalnih funkcionera, koji zbog obima sindikalnih aktivnosti ne obavljaju poslove svog radnog mesta, već je odredbom člana 211. Zakona o radu utvrđeno pravo ovlašćenih predstavnika sindikata na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, a srazmerno broju članova sindikata. Takođe je navedenom odredbom Zakona propisano da je kolektivnim ugovorom ili sporazumom moguće utvrditi da ovlašćeni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu. Prema članu 212. Zakona, sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja. Opšti kolektivni ugovor (Sl.glasnik RS, broj 50/08) u članu 57. takođe obavezuje poslodavca da predstavniku sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi preduzimanja sindikalnih aktivnosti, ali ne predviđa pravo na izvorno pravo iz radnog odnosa. Ustavni sud smatra da se odnosno pravo može upodobiti korpusu drugih prava u kontekstu člana 8. Zakona o radu, posebno imajući u vidu da su sindikalne aktivnosti u funkciji zaštite grupnih i pojedinačnih prava i interesa zaposlenih (član 6. Zakona o radu). U prilog tezi o zakonitosti osporene odredbe Posebnog kolektivnog ugovora Ustavni sud ukazuje da se kolektivni ugovori zaključuju na osnovu postignutog sporazuma sindikata i poslodavca, što dalje znači da učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora autonomno rešavaju sva pitanja vezana za prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, kao i pitanja vezana, kao i pitanja vezana za međusobne odnose učesnika kolektivnog pregovaranja, uključujući i pitanje određivanja uvećane zarade sindikalnih predstavnika na način kako je to regulisano u osporenom kolektivnom ugovoru. Osporenim odredbama Posebnog kolektivnog ugovora se takođe po oceni Ustavnog suda, ne povređuju ustavni princip o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava i odredbe čl.18. i 19. Zakona o radu, iz razloga što se ovim odredbama ne uskraćuju prava ostalim sindikatima koji nisu reprezentativni, odnosno koji nisu učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora da svoje međusobne odnose sa poslodavcem uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorima kako je to propisano članom 247. Zakona.
Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio saglasnim sa Ustavom i zakonom odredbe člana 55. Posebnog kolektivnog ugovora iz 2009. godine.
2. U odgovoru Ministarstva prosvete, povodom osporavanja člana 55. važećeg Posebnog kolektivnog ugovora izraženo je mišljenje da su osporene odredbe u skladu sa Zakonom o radu, obzirom na to da je pitanje zarada sindikalnih predstavnika stvar međusobnih odnosa učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora, čime se ne dira u pravo ostalih sindikata koji nisu reprezentativni, odnosno koji nisu učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora, da svoje međusobne odnose urede kolektivnim ugovorom zaključenim sa poslodavcem saglasno članu 247. Zakona o radu. Kada je u pitanju odredba člana 38. ranije važećeg Posebnog kolektivnog ugovora, u odgovoru se navodi da je osporena odredba saglasna odredbi člana 8.stav 2. Zakona o radu kojom je propisano da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Takođe je osporena odredba saglasna i sa odredbom člana 22.stav 2. Zakona o radu kojom je predviđeno da se odredbe opšteg akta koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti invalidnih lica, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja ne smatraju diskriminacijom. Po mišljenju davaoca odgovora osporena odredba ovog kolektivnog ugovora je saglasna i sa odredbama člana 12.st.2 do 4. Zakona o radu kojima je garantovano pravo zaposlenoj ženi na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja kao i pravo zaposlenog na posebnu zaštitu radi nege deteta i prava invalida na posebnu zaštitu.
3. Prema članu 55. Posebnog kolektivnog ugovora poslodavac je u obavezi da predsedniku sindikalne organizacije u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, za obavljanje funkcije isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%, a predsednik sindikalne organizacije koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora u koju je učlanjeno manje od 50% zaposlenih ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%.
4. Na osnovu izloženog, sledi da predsednici sindikata, koji nisu potpisnici PKU, mogu ostvariti svoja prava samo kroz oslobađanje dela radnih obaveza, shodno odredbama člana 211. Zakona o radu.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 4.4.2012.

POSTUPAK UTVRĐIVANJA ISPUNJENOSTI USLOVA I UPISA U REGISTAR OBJEKTA ZA OBAVLJANJE POSLOVA DEZINFEKCIJE, DEZINSEKCIJE I DERATIZACIJE RADI SPREČAVANJA ZARAZNIH BOLESTI ŽIVOTINJA

Naziv usluge

Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova i upisa u registar objekta za obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije radi sprečavanja zaraznih bolesti životinja

Organ zadužen za sprovođenje

Uprava za veterinu

Nadzorni organ

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Opis

Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti veterinarskih organizacija u osnivanju obuhvata:
1.utvrđivanje ispunjenosti uslova objekta u pogledu objekta, opreme i sredstava za rad;
2.utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu zaposlenih stručnih kadrova i upisa u registar privrednih društava i preduzetnika;
3.upis u registar pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju veterinarsku delatnost.

Gde i kako

Postupak započinje podnošenjem Zahteva za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti. Zahtev treba da sadrži:
-naziv organa kome se zahtev upućuje;
-vrstu i namenu objekta, tačnu adresu objekta koji se registruje;
-ime, prezime i adresu podnosioca zahteva.

Sva zahtevana dokumentacija se dostavlja u originalu, prepisu, overenoj fotokopiji ili običnoj fotokopiji. U slučaju da se dokumentacija dostavlja kao obična fotokopija, podnosilac zahteva dostavlja originale dokumenata na uvid službenom licu koje vodi postupak i obrađuje zahtev.

Zahtev sa pratećom dokumentacijom se podnosi na adresu:

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za veterinu,
Omladinskih brigada 1,
11070 Novi Beograd
Telefon za informacije: 011/269-99-20.
Kontakt osoba: Boris Seničar

Neophodna dokumentacija i podaci

1.Dokaz o uplati administrativnih taksi (iznos od 7460,00 dinara, račun poverioca br.: 840-742221843-57, br. modela 97, poziv na br. šifra - br. opštine na kojoj se vrši uplata, primalac Budžet Republike Srbije, svrha uplate-Administrativna taksa i taksu u iznosu od 1.500,00 dinara za troškove postupka na uplatni račun primaoca br.: 840-1562845-88 br. modela 97 sa pozivom na broj: 17-41900-04-01-760-742321;
2.Dokaz o uplati administrativne takse u iznosu od 1.220,00 dinara račun poverioca br: 840-742221843-57, br. modela 97, poziv na broj šifra -broj opštine na kojoj se vrši uplata, primalac Budžet Republike Srbije, svrha uplate - Administrativna taksa za upis u registar;
3.Ugovor o zakupu objekta ili drugi dokaz o sticanju prava na korišćenje nepokretnosti;
4.Priložiti spisak opremu za neškodljivo uklanjanje ambalaže, otpadaka, otrova, preostalih neupotrebljenih mamaka i uginulih glodara (shodno članu 2. tačka 2. navedenog Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju organizacije udruženog rada za vršenje DDD ("Službeni list SFRJ", br.22/88)) ili ugovor zaključen sa nadležnom komunalnom službom;
5.Fotokopija rešenja Agencije za privredne registre o upisu pravnog lica ili preduzetnika u privredni registar Agencije;
6.Spisak opreme;
7.Dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu kadrova (uslovi u pogledu visokog stručnog kadra): Uslovi za zaposlenog veterinara: Fotokopija diplome o završenom Fakultetu veterinarske medicine, fotokopija Uverenja o osposobljenosti za obavljanje poslova DDD Fakulteta veterinarske medicine, fotokopiju svih pisanih stranica radne knjižice za veterinara koji će rukovoditi poslovima DDD, i fotokopiju Licence;
8.Dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu kadrova (uslovi u pogledu nižeg stručnog kadra-veterinarski tehničar): fotokopija diplome, fotokopija uverenja o položenom stručnom ispitu, fotokopija svih pisanih strana radne knjižice.

Izvor: Vebsajt e-Uprave, 4.4.2012.

KONKURS ZA RASPODELU SREDSTAVA BUDŽETSKOG FONDA ZA RAZVOJ LOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE U LOVNOJ 2012/2013. GODINI

Konkurs možete pogledati - ovde: http://www.mpt.gov.rs/postavljen/60/konkurs%20lovstvo%20objava%20konacna.pdf (ONLINE)
Prateći tekst za informaciju o Konkursu za Fond za razvoj lovstva 2012
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/60/Prateci%20tekst%20za%20informaciju%20o%20Konkursu%20za%20Fond%20za%20razvoj%20lovstva%202012.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 4.4.2012.

SAOPŠTENJE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE POVODOM AKTIVNOSTI KOJE SU DOGOVORENE TOKOM APRILA 2012. GODINE

U kancelariji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije održan je zajednički sastanak predsednika Unije SPRS Dragana Matijevića, SRPS Slobodana Brajkovića i GSPRS "Nezavisnost" Tomislava Živanovića, na kome je dogovorena zajednička aktivnost tokom aprila 2012. godine:

1. Zajednička konferencija za medije održaće se dana 11.aprila 2012. godine u prostorijama Unije SPRS sa početkom od 11 časova.

Tema konferencije će biti "Godinu dana nakon velikog štrajka prosvetnih radnika i potpisivanje Sporazuma sa Vladom RS".

Na konferenciji će se govoriti o neispunjenim obavezama Vlade RS po Sporazumu od 1.aprila 2011. godine i merama koje će sindikati preduzeti na ostvarenju istih.

2. Dogovoreno je i da se 26.aprila 2012. godine u Medija centru održi okrugli sto na kome će se govoriti o strategiji razvoja obrazovnog sistema, zakonima i drugim aktuelnim pitanjima, o čemu će se sinopsis događaja utvrditi tokom naredne nedelje.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 4.4.2012.

TRENING STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ODGOVORNIH LICA ZA BEZBEDNOST HRANE - PRIMENA PRINCIPA DPP-DHP-HACCP U PROIZVODNJI VINA • 10. april 2012.godine •

Privredna komora Beograda, Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta, Centar za javno privatno partnerstvo, upravljanja projektima i razvoj akcionarstva, Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Udruženje ugostiteljstva i turizma u saradnji sa konsultantskom firmom "Consact International Consalting Group", najavljuju osposobljavanje ("trening"): Stručno osposobljavanje odgovornih lica za bezbednost hrane - primenu principa DPP-DHP-HACCP u proizvodnji vina 10. aprila 2012. godine.
Subjekti u poslovanju sa hranom dužni su u stalnom radnom odnosu imati odgovorno lice za sprovođenje principa dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP-a.

Stručno osposobljavanje se sprovodi kao kombinacija teorijskog uvoda praktičnih vežbi i razmatranja praktičnih primera na principima kreativne radionice. Ima za cilj da produbi postojeća znanja, odnosno usmeri na ključne oblasti ove problematike zadužena lica za bezbednost hrane i primenu principa DPP - DHP- HACCP u proizvodnji vina. Koncept kursa je takav da ga mogu pratiti i oni koji tek treba da krenu u implementaciju DPP - DHP- HACCP ali i oni koji već godinama primenjuju sistem.

Primeri i vežbe na ovom osposobljavanju su prilagođeni proizvođačima vina.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 4.4.2012.

UTVRĐENJE I PREPORUKA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Ekonomsko-trgovinska škola "Paja Marganović" iz Pančeva nije zaštitila učenike od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i povredila je pravo učenika da se o njihovom obrazovanju, pravima, obavezama i odgovornostima odluči u zakonitom postuku

Dokumenti: Utvrđenje i preporuka Zaštitnika građana: http://www.ombudsman.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 3.4.2012.

ZAŠTITNICA PRAVA GRAĐANA U ZRENJANINU UTVRDILA DA JAVNA PREDUZEĆA KRŠE PRAVA GRAĐANA

Posle "Vodovoda i kanalizacije", zaštitnica prava građana u Zrenjaninu Dragana Radlovački-Grozdanov ukorila je i JKP "Čistoća i zelenilo".

Ona je u dopisu upućenom predsedniku i zameniku predsednika Skupštine grada, kao i gradonačelniku i njegovom zameniku, ukazala na to da je ovo komunalno preduzeće povredilo prava građanke Z. K. iz Zrenjanina, jer u Ulici Elemirski drum nije izmestilo kontejnere na lokaciju koja je predviđena elaboratom.

Zbog toga su posude za smeće smetale građanki koja se žalila lokalnoj ombudsmanki. Time je, smatra Radlovački Grozdanov, "Čistoća i zelenilo" prekršilo odluku o održavanju komunalne higijene.

Ovom javnom preduzeću je preporučeno da povredu prava građana ispravi tako što će postupiti u skladu sa elaboratom o postavljanju kontejnera i sa postojeće lokacije ih premestiti na predloženi plato u ulici Elemirski red. Ali, preduzeće nije postupilo po toj preporuci, o čemu je obavešteno Odeljenje inspekcija Gradske uprave, saopštila je zaštitnica građana.

Ona je dodala da je direktor Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina Branislav Knežević usmeno obavestio načelnika Odeljenja inspekcija da je izdao nalog firmi "Vojvodinaput" da izgradi plato, kako bi JKP "Čistoća i zelenilo" na njega moglo da postavi kontejnere. S druge strane, savetnik direktora "Čistoće i zelenila" izjavio da će komunalci postaviti kontejnere na predviđenu lokaciju čim je Direkcija uredi.

- Poslala sam dopis direktoru Direkcije i zatražila odgovor na pitanje šta je preduzeto. Međutim, do danas nisam dobila odgovor, što predstavlja kršenje Odluke o zaštitniku građana. Neprimereno je da se preporuke zaštitnika građana ne poštuju i ne izvršavaju, te da građani dolaze u situaciju da veoma sporo ili nikako nisu u situaciji da ostvare svoja prava - zaključila je Radlovački-Grozdanov.

Podsetimo, ona je pre nekoliko dana konstatovala i da je JKP "Vodovod i kanalizacija" imalo propuste u radu i da je povredilo prava meštana zrenjaninskog prigradskog naselja Mužlja. Ombudsmaniki se obratio građanin Mužlje i požalio da "Vodovod" njemu i nekolicini žitelja nije dozvolio priključenje na kanalizacionu mrežu u Ulici Bartok Bele, mada za to postoje uslovi još od 2005. godine. Naime, crpna stanica je izgrađena ali nije u funkciji, odnosno na nju nije montirana pumpa, zbog čega se ne može koristiti ulični vod. Zajedno sa podnosiocem predstavke na isti problem žalili su se i građani koji žive u Ulici Jožefa Atile.

Posle toga, predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton je, zajedno sa zaštitnicom građana, obišao neispravnu crpnu stanicu na uglu ulica Bele Bartoka i Jožefa Atile, i tom prilikom kazao da u 21. veku svakom građaninu mora biti omogućeno korišćenje kanalizacije.

- Suština je da je ovo preduzeće najpre povredilo kodeks dobre uprave grada Zrenjanina, jer su mu se stanovnici ovih ulica pre dve godine obraćali u nekoliko navrata sa pitanjem kada će biti završena crpna stanica, kako bi mogli da se priključe na kanalizaciju. Preduzeće nije odgovaralo godinu dana i potom su se građani obratili meni. Od "Vodovoda i kanalizacije" sam dobila odgovor da je izgubilo dopis građana, što se protivi principima dobre uprave i dobrog administrativnog ponašanja. U odgovoru je rečeno i da će radovi na crpnoj stanici biti okončani do avgusta prošle godine. Taj rok odavno je prošao, pa sam javno opomenula komunalno preduzeće - rekla je Radlovački Grozdanov.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 31.3.2012.

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI: Predloženo da zarada univerzitetskih profesora ubuduće bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta

Zarada univerzitetskih profesora ubuduće bi mogla da bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta.

"To znači da bi čitav sistem obračuna zarada profesora mogao biti promenjen", rekao je predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Miša Živić i naveo da je predloženo da takva inicijativa bude ugrađena u strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji.

"Kod nas se sada profesori plaćaju po času, bez obzira da li je taj čas održan, da li je nastavnik došao, svejedno dobiće istu platu", rekao je Živić Tanjugu.

Kako je naveo, u SAD i drugim državama, uprave fakulteta postavile su jasne standarde koji predviđaju šta studenti moraju znati na kraju semestra, a i prolaznost na tom predmetu ne sme biti ispod određenog procenta.

"Od toga zavisi plata, odnosno dok profesor ne obezbedi prihvatljivu prolaznost i ne isporuči toliko potrebnog znanja, novac neće dobiti", naveo je Živić.

Kako je rekao, tek kada se to bude promenilo i kada budemo imali jasne institucije koje mogu da kontrolišu standard i kvalitet znanja studenata, možemo pričati o reformama.

"Moramo da budemo svesni da je najbitnije znanje, nove veštine i kompetencije, preduzetnički duh, kojima nas, nažalost, ne uče mnogo na fakultetu", objasnio je on.

Profesori, prema njegovom mišljenju, moraju da budu fleksibilni, da se usavršavaju, menjaju svoje navike, da drugačije predaju, tako da podstiču studente da razmišljaju kritički, da traže informaciju, rešavaju probleme... Sve to, kako je rekao, nedostaje u Srbiji i mora se menjati u najskorije vreme, kao i uvreženi stav da je važna diploma, a ne znanje.

"Cilj obrazovanja nije da dobijemo diplomu, nego da steknemo znanje", rekao je Živić i ukazao da u Evropi, kada student ide na intervju kod poslodavca, on pita šta znamo, a kod nas je važno koju diplomu imamo.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 30.3.2012.

OVOGODIŠNJA GENERACIJA UČENIKA ŠESTOG RAZREDA BIĆE PRVA GENERACIJA KOJA ĆE 2014. GODINE POLAGATI ZAVRŠNI ISPIT SA PITANJIMA IZ FIZIKE, BIOLOGIJE, ISTORIJE, GEOGRAFIJE I HEMIJE

U svim osnovnim školama u Srbiji u subotu od 10 do 12 časova učenici šestog razreda rešavali su test s 20 zadataka iz gradiva koje su do sada, to jest u petom i prvom polugodištu šestog razreda, prešli iz geografije, istorije, biologije i fizike.

Ovaj test, pripremljen u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ima za cilj da sadašnje šestake pripremi za završni ispit koji će polagati na kraju osmog razreda, u junu 2014. godine, s obzirom na to da će ovogodišnja generacija šestaka biti prva koja će završni ispit polagati u njegovom konačnom obliku, u kojem će, uz testove iz maternjeg jezika i matematike, biti i treći test s pitanjima iz fizike, biologije, istorije, geografije i hemije.

- Glavna svrha primene ovog testa je priprema i navikavanje učenika na pažljivo i fokusirano čitanje teksta zadatka i analizu elemenata koji se u njemu daju - kaže rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Saša Glamočak. - Ovogodišnji šestaci probni test imaće i dogodine, kada budu u sedmom razredu, i tada će među pitanjima biti i zadaci iz hemije koju još uvek nemaju, a planirano je da i u osmom razredu, pre pravog završnog ispita, imaju još jedan probni test.

Svi ovi probni testovi, po rečima Saše Glamočaka, biće prilika da se učenici blagovremeno upoznaju s redosledom koraka i obavezama u vezi s uvođenjem trećeg testa na završnom ispitu, da vide za njih nepoznate zadatke i da provere svoje znanje jer će se i probni testovi bodovati, ali se ti bodovi nikako ne smeju koristiti za ocenjivanje učenika.

- Rezultati s kombinovanog testa ne pretvaraju se u ocene učenika i ne služe za njihovo ocenjivanje, nego će ih nastavnici koristiti u planiranju aktivnosti za dalje pripremanje učenika za završni ispit - kaže Saša Glamočak. - Rezultati ovogodišnjeg probnog testiranja i onog sledeće godine ostajaće u školama, dok ćemo rezultate probnog testa koji će sadašnji šestaci raditi kada budu u osmom razredu prikupiti i analizirati u Zavodu kao pravi završni ispit.

Striktna pravila

Inače, ovaj probni test biće organizovan isto kao i pravi, to jest, ako je moguće, svi učenici će ga raditi u jednoj prostoriji, a ako to nije moguće, u više većih prostorija ili u učionicama. U prostorijama u kojima se radi test razmak između klupa mora biti najmanje 1,2 metar i u jednoj klupi sme sedeti samo jedan učenik. Tačno je propisan i broj dežurnih nastavnika pa će tako u jednoj velikoj prostoriji na svakih 10 do 12 učenika dežurati po jedan, dok ih je po jednoj učionici u kojoj može biti najiše 18 đaka, neophodno dvoje. Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kojima je pri testiranju potrebna odgovarajuća podrška, prostor za polaganje ispita prilagođava se vrsti podrške koja se učeniku pruža. Sve klupe će biti numerisane i šestaci će u njih sedati u skladu sa svojim rednim brojem na spisku istaknutom u školi.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 31.3.2012.

U ORGANIZACIJI PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA I ITALIJANSKOG INFORMEST-a 3. APRILA 2012. GODINE ODRŽAĆE SE KONFERENCIJA "FINANSIJSKI INSTRUMENTI MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA ZA PODRŠKU MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA": • Rok za prijavu 2. april 2012. godine

Uokviru međunarodnog projekta Fit4SME, koji finansira Centralno evropska inicijativa (CEI), u organizaciji Privredne komore Beograda i italijanskog INFORMEST-a održaće se konferencija na temu

"Finansijski instrumenti međunarodnih finansijskih institucija za podršku malim i srednjim preduzećima"

u utorak, 3. aprila 2012., sa početkom u 9:30, u beogradskom Centru "Sava", sala anex A, Milentija Popovića 9, Novi Beograd.

Na konferenciji će učestvovati predstavnici međunarodnih finansijskih institucija: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i komercijalnog bankarskog sektora, kao i zvaničnici ministartava, domaćih i međunarodnih organizacija. Učesnici će imati prilike da čuju prezentacije, praktične savete, primere i druge korisne informacije u vezi finansijskih instrumenata koji stoje na raspolaganju srpskoj privredi, od strane međunarodnih finansijkih institucija ili bankarskog sistema.

Projekat ima za cilj da se mala i srednja preduzeća bolje upoznaju sa izvorima sredstava i instrumentima namenjenim finanisranju razvojnih projekata u privredi, kao i podizanje kapaciteta institucionalnih aktera za podršku privatnom sektoru u pronalaženju izvora finanisranja. Održavanje konferencije je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije.

Učešće na konferenciji je besplatno. Rok za prijavu je 2. april 2012. godine. Kontakt osoba: Miloš Došen, tel. (011) 3625 148, e-mail: mdosen@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 30.3.2012.

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 30. april 2012. •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnog zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim Konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticaji), na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.

Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
1) naknadu troškova kupovine sadnica voćaka
2) naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:

1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako:

1) su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 21/2010, 89/2010, 22/2011 i 97/2011 - prim.red. - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja, nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
3) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu

Lica iz stava 1. tačka 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačke 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski) ako su:

Lica iz stava 1. tačke 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja

1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. i 4. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon - prim.red.)
2) ako im je na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća

Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja bude ocenjen sa 10 i više poena.

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade jagoda podignute na leto 2011, odnosno ostale voćne zasade podignute na jesen 2011. godine ili će voćni zasadi biti podignuti na proleće 2012. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog konkursa (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

1) katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa fizičkim licem na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode koje se računaju od dana podnošenja prijave na konkurs
2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako zemljište koriste po osnovu ugovora o zakupu zemljišta zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. decembra 2020. godine, odnosno za period najmanje do 30. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode
3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo)
4) po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije) ne koriste podsticaje za podizanje istih proizvodnih zasada
5) pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 1. januara 2010. godine do 30. aprila 2012. godine
6) izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2010. i 2011. ili do 30. aprila 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi višnje i šljive sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka, odnosno jagode, maline ili borovnice
7) za proizvodne zasade konzumnih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama)
8) za proizvodne zasade industrijskih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje
9) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Član 4.

Pravo na podsticaj podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada i ako je najmanja površina zasada pod jednom voćnom vrstom:

1) 0,15 hektara po vrsti jagodastih voćaka
2) 0,5 hektara po vrsti koštičavih voćaka

Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticaj za sve proizvodne zasade koštičavog voća iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagodastog voća 2 hektara.

Član 5.

Podsticaji za proizvodne zasade isplaćuju se ako proizvodni zasad ispunjava uslove iz ovog konkursa u pogledu broja posađenih sadnica po hektaru i broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica, i to: za sertifikovane sadnice ili za standardne SA sadnice (za voćne vrste za koje ne postoji sertifikovani sadni materijal), a po ceni sadnica iz računa do iznosa utvrđenih u članu 6. ovog Konkursa.

Član 6.

Za proizvodni zasad:

1) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
2) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za  sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 100 dinara
3) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
4) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 240 dinara
5) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 210 dinara

Član 7.

Podsticaji za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka isplaćuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica po hektaru zasađene površine u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ovog Konkursa.

Član 8.

Za proizvodni zasad:

1) neindustrijskih (konzumnih) sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama neindustrijskih sorti isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru
2) industrijskih sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude 25.000-35.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama i standardnim SA sadnicama industrijskih sorti isplaćuje iznos od 300.000 dinara
3) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim SA sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru
4) maline sa remontantnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru,  s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 250.000 dinara po hektaru
5) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 240.000 dinara po hektaru

Član 9.

Iznos podsticaja za proizvodne zasade voćaka i iz člana 6. i člana 8. ovog Konkursa uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodne zasade:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka
2) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva

Član 10.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticaja za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% od posađenih sadnica, računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Procenat prijema sadnica inspektor utvrđuje u drugoj vegetativnoj kontroli, kada se zapisnički konstatuje preostali broj sadnica za koje se ostvaruju podsticaj.

Član 11.

Pravo na korišćenje podsticaja, podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine na osnovu zahteva koji je sastavni deo ovog konkursa (Obrazac 1), koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama voća, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 12.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za korišćenje podsticaja u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu, putem pošte, preporučenim pismom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.

Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES), sa naznakom "NE OTVARATI".

Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april 2012. godine.

Član 13.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja:

1) čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2) za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
3) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potezu
4) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti zasadi na jesen 2011. i proleće 2012. godine, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka izvršena u toku 2011. ili 2012. godine u skladu sa uslovima propisanim ovim konkursom
5) original račun (ili overenu fotokopiju tog računa),  otpremnice (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno
6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tačke 2, 3. i 4. ovog konkursa, ne stariji od šest meseci od dana objavljivanja konkursa
7) kopija odluke, odnosno osnivačkog akta pravnog lica da je jedna od delatnosti gajenje voća
8) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva
9) za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
10) potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
11) potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu
12) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu
13) Biznis plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na veb stranici Ministarstva koji je urađen za svaku voćnu vrstu

Član 14.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:

1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 15.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na Konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi  organi i državne uprave i institucije.

Član 16.

U slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. stav 1. Konkursa korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 17.

Inspektor je dužan da u toku 2012. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada.

Inspektor je dužan da vrši periodične odnosno godišnje, kao i završnu kontrolu proizvodnih zasada na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode od momenta zasnivanja zasada, a u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Zapisnike o prvoj i drugoj kontroli, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 18.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova.
U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana. (forma Biznis plana, u prilogu 3).

Član 19.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 1

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum

 Način bodovanja

 Broj poena

 Maksimalni broj poena

 55
 Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 5/0

 Pravno lice je zemljoradnička zadruga

 da/ne
 5/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja Konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana

 da/ne
 10/0

 Pravno lice ima pozitivan bilans stanja  za prethodne dve godine (2010. i 2011. godina)

 Lice osnovano 2011. godine te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilasom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 0

 Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 5

 Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača

 da/ne
 10/0

 Tabela 2.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum

 Način bodovanja

 Broj poena

 Maksimalni broj poena

 55
 Podnosilac zahteva je lice rođeno počev od 01.01.1971.

 da/ne
 5/0

 Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 10/0

 Podnosilac zahteva je žena

 da/ne
 10/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva

 2 / 3-4 /5+
 3/5/10

 Član 20.

Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim  Konkursom,  Ministarstvo  vrši  utvrđivanjem  rang  liste  za  preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 19. - Tabela 1. i Tabela 2.

Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste, prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.

Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 21.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva, na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava.

Član 22.

Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosioca zahteva na korišćenje podsticaja.

Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za korišćenje podsticaja (u daljem tekstu: korisnici sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.

Ugovorom, odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se, između ostalog, utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada koji je u Prilogu 3, i čini sastavni deo Konkursa.

Član 23.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva nakon podizanja proizvodnog zasada voća, dostavljanja čitko popunjenog zahteva koji je sastavni deo Konkursa i sve Konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Član 24.

Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 25. ovog Konkursa, odnosno posle donošenja rešenja iz člana 22. stav 1. ovog Konkursa.

Podsticaj za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ovog Konkursa, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova primljenih sadnica.

Podsticaj za proizvodne zasade jagode isplaćuju se jednokratno u ukupnom iznosu odobrenih sredstava.

Član 25.

Korisnik sredstva koji je ostvario pravo na podsticaju iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za uredno izvršenje ugovornih obaveza davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.

Korisnik sredstava koji je ostvario pravo na podsticaj u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku prvog reda u periodu važenja ugovora.

Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticaja na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključenja ugovora.

Član 26.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Član 27.

Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 28.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 29.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Konkursna dokumentacija

Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 301,56 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-primarnoj-proizvodnji-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PROIZVOĐAČKO-PRERAĐIVAČKE KAPACITETE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u proizvođačko-prerađivačke kapacitete u vezi zasada voća, i to: višnji, šljiva, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teriotriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete u vezi zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini (u daljem tekstu: podsticaji) na teritoriji 5 okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.

Podsticaji se koriste za sledeće investicije:

1) nabavku nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
2) nabavku nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada i hladnoće
3) nabavku novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
4) nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
5) nabavku nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
6) nabavku novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
7) nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
8) nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima

Detaljna lista opreme po investicijama tačka 1-8, prikazana je u članu 14. tabela br.1

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim javnim konkursom, imaju:

1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:

1) upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) realizovala investicije po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podršku ruralnom razvoju za 2011. godinu, što će Uprava za agrarna plaćanja proveravati uvidom u službene baze podataka
3) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
4) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu

Lica iz stava 1. tač 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačaka 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski).

Lica iz stava 1. tačke. 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:

1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. Zakon)
2) na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća

Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo na korišćenje podsticaja za investicije iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ukoliko u Registru poljoprivrednih gazdinastava u strukturi biljne proizvodnje ima prijavljenih minimum 0,15 hektara pod voćnim zasadima.

Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja, bude ocenjen sa 10 i više poena.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog Konkursa imaju pravo na podsticaje ukoliko su katastarske parcele iz člana 2. stav 5, odnosno ukoliko je predmet investicije, u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa licem na period od najmanje osam godina, koji se računa od dana podnošenja prijave na konkurs i ukoliko ove nepokretnosti nisu pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo).

Član 4.

Podsticaji za investicije iz člana 1. stav 2. utvrđuju se u procentu od 50% plaćenog iznosa realizovane investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.
Podsticaji se dodeljuju kao namenska i bespovratna sredstva. Za finansiranje investicije po ovom konkursu ne mogu se koristiti sredstva lizinga.

Član 5.

Lica iz člana 2. stav 1. ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja ako je minimalan iznos investicije 50.000 dinara bez pripadajućeg poreza na dodatu vrednost i carine.

Član 6.

Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim konkursom, ostvaruje se na osnovu jedne prijave - jednog zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje (u daljem tekstu: prijava na konkurs za korišćenje podsticaja), u zavisnosti od investicije, koja se odnosi na:

1) jednu ili više investicija iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 2.000.000 dinara ili
2) jednu ili obe investicije iz člana 1. stav 2. tačke 7 i 8 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 20.000.000 dinara

Član 7.

Korisnik podsticaja dužan je da:

1) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi u skladu sa predviđenom namenom
2) pokretnu stvar koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi na površinama predviđenim u članu 2. stav 5. - a koje su uredno prijavljene u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu za voćarsku proizvodnju i odnose se na voćne zasade višnje i/ili šljive i/ili jagode i/ili maline i/ili borovnice
3) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje ne otuđi i ne daje drugim licima u zakup, u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
4) svu dokumentaciju koja se odnosi na investiciju čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticaja
5) omogući vršenje kontrole na licu mesta od strane poljoprivrednog inspektora u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
6) pokretnu stvar, odnosno nepokretnost koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje vidljivo označi nakon realizacije investicije, da je investicija sufinansirana od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i programa FRUITS & BERRIES. O načinu i uslovima obeležavanja korisnice sredstava će biti naknadno obavešteni od strane FRUITS & BERRIES

Član 8.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbama člana 7. tačke 1. do 5. dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbom iz člana 7. tačka 6. dužan je da vidljivo označi da je investicija sufinansirana od strane Ministarstva i programa FRUITS & BERRIES u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o utvrđenoj nepravilnosti, u suprotnom dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Član 9.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za odobravanje investicija za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu putem pošte, preporučenim pismom, na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.

Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete za preradu voća u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES) sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april, 2012. godine.

Član 10.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje investicije:

1.  čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2.  fotokopija lične karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva ili lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu i preduzetniku
3.  overena fotokopija OP obrasca za pravna lica i preduzetnike
4.  izvod iz registra Agencije za privredne registre (ne stariji od šest meseca od dana objavljivanja konkursa) za pravna lica i preduzetnike;
5.  za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
6.  potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
7.  za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima (najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu)
8.  Biznis plan (forme biznis planova se nalaze u prilogu konkursa);
9.  original predračun za opremu koja će se nabavljati overen od strane dobavljača čija je važnost najmanje 90 dana;
10. kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;
11. Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji i građevinsku dozvolu (za investicje iz člana 13 tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u novo izgrađenom objektu)
12. upotrebna dozvola postojećeg objekta i Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji za adaptaciju (za investicje iz člana 13. tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u adaptiranom objektu)
13. dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa Zakonom o planiranju i izradnji
14. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevinske i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu
15. potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu

Član 11.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:

1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini;
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 12.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 10. i 21. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi državne uprave i institucije, dok u slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka, korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 13.

U neprihvatljive troškove po ovom Konkursu spadaju:

1) porezi, uključujući i porez na dodatu vrednost
2) carinske, uvozne i ostale vrste administrativnih taksi kao i naknada za potrebne saglasnosti od državnih institucija i javnih preduzeća
3) troškovi bankarske provizije, troškovi jemstva i slične naknade
4) polovna oprema i materijali
5) doprinosi u naturi (sopstveni rad i materijal podnosioca zahteva)

Član 14.

Prihvatljivi troškovi po ovom konkursu su:

Tabela br.1- prihvatljivi troškovi
R. Br.
 Investicije za koje se daju podsticaji
 Vrsta opreme
 Procenat povrata bez PDV-a
 Maksimalni iznos podsticaja u RSD

 1

Nabavka nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća

 1.Sadilice i vadilice
2.Mehanizacija za sitnjenje ostataka nakon rezidbe voća i skupljanje istog

 50%
 500.000,00
 2

 Nabavka nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada, hladnoće

 1.Protivgradna mreža
2.Stubovi za protivgradnu mrežu
3.Materijali za pokrivanje voćarskih kultura u cilju zaštite od mraza - agrotekstil
4.Sistemi za navodnjavanje u cilju zaštite od mraza (razvodne cevi, laterale, mikroraspršivači,raspršivači, rasprskivači,spojnice, filteri,ventili, slavine)
5.Nošene prskalice maksimalne zapremine 440 l
6.Atomizeri

 50%
 500.000,00
 3

 Nabavka novih mašina i opreme za navodnjavanje voća

 1.Pumpe za navodnjavanje
2. Agregati za pokretanje pumpi (dizel, bezinski i elektro pogon)
3. Sistemi za navodnjavanje "kap po kap". (cevi za dovod vode, razvodne cevi, spojnice, kapajući okiteni-polidripovi, kapajuće trake - samo za jagodu, filteri, uređaj za ubrizgavanje mineralnih đubriva, ventili, slavine)

 50%
 500.000,00
 4

 Nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća

 1. Tresači ili drugi berači voća
2. Pokretne platforme za berbu voća

 50%
 1.000.000,00
 5

 Nabavka nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru

 1. Konstrukcije za objekte
zaštićenog prostora pokrivenog plastikom (aluminijumske, pocinkovane čelične, čelične i plastične)
2. Višegodišnje, višeslojne folije za pokrivanje objekata zaštićenog prostora
3. Folije za senčenje i sprečavanje gubitaka toplote
4. Mreže za senčenje objekta

 50%
 500.000,00
 6

 Nabavka novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
 Traktori maksimalne snage do 70 kw, uključujući i modele IMT- 539 i Rakovica IMR-65

 50%
 1.000.000,00
 7

 Nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama

 1.Perilice
2.Kalibratori
3.Klasirke
4.Sortirke
5.Izbijačice
6.Pakerice sa automatskim vagama
7.Polirke
8.Sušare za voće
9.Boks palete i ram palete koje se zahtevaju po međunarodnim standardima
10.Metal detektori

 50%
 10.000.000,00
 8

 Nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima

 1.Kompresori
2.Isparivači
3.Kondenzatori
4.Paneli
5.Vrata za komore

 50%
 20.000.000,00

 Član 15.

Kontrola na terenu sprovodi se pre odobrenja zahteva, pre isplate podsticaja i tokom pet godina od dana isplate, a sprovode je inspektori nadležni za poslove poljoprivrede.

Kontrolu na licu mesta pre odobravanja zahteva kojom se proveravaju podaci iz zahteva i potvrđuje da investicija nije započeta predviđena je za sve investicije iz člana 1 stav 2. tačka 1-8.

Inspektor će pre svake kontrole obavestiti korisnika u roku ne dužem od 48 sati pre samog obavljanja kontrole.

Član 16.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova (prilog 3 i 4). U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana.

Poljoprivredna gazdinstva koja konkurišu za opremu maksimalne vrednosti investicije do 1.000.000,00 dinara popunjavaju Biznis plan iz Priloga 3.

Ukoliko je vrednost opreme preko 1.000.000,00 dinara, i poljoprivredna gazdinstva, kao i svi ostali popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Sva ostala lica iz Člana 2. stav 1 (preduzetnici, zadruge i mala i srednja preduzeća) popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Član 17.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 2

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum  Način bodovanja Broj
 poena
 Maksimalni broj poena

 55

 Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 5/0

 Pravno lice je zemljoradnička zadruga

 da/ne
 5/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu biznis plana)

 10-20
 10/20

 Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana

 da/ne
 10/0

 Pravno lice ima pozitivan bilans uspeha za prethodne dve godine (2009. i 2010. godina)
 Lice osnovano 2011. godine, te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilansom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 0

 Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010 godine.

 5

 Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača

 da/ne
 10/0

 Tabela 3.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

Kriterijum

 Način bodovanja
 Broj poena
 Maksimalni broj poena
 55

 Podnosilac zahteva je lice

 da/ne
 5/0

 rođeno počev od 01.01.1971.

Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 10/0

 Podnosilac zahteva je žena

 da/ne
 10/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva

 2 / 3-4 /5+
 3/5/10

 Član 18.

Rangiranje  podnosioca  zahteva  za  koje  se  utvrdi  da  ispunjavaju  uslove propisane ovim konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 17 - tabela 2. i tabela 3.

Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.

Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 19.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava

Član 20.

Prava i obaveze u vezi sa korišćenjem podsticaja uređuju se rešenjem direktora Uprave, kojim se odobrava zahtev podnosioca prijave. Na to rešenje se može uložiti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema.

Podnosilac zahteva koji ostvari pravo na podsticajna sredstva u skladu sa ovim konkursom (u daljem tekstu: korisnik sredstava), dužan je da investiciju za koju je ostvario pravo realizuje u roku koji će se utvrditi rešenjem, a u zavisnosti od vrste investicije.

Aktivnosti vezane za realizaciju investicije korisnik sredstava ne sme započeti pre dobijanja rešenja o odobrenju subvencije od strane UAP pri čemu dokumenta koja se odnose na plaćanje predmetne investicije moraju nositi datume nakon donošenja rešenja o odobrenju sredstava.

Navedeno rešenje će sadržati klauzulu da je podnosilac zahteva ostvario pravo  da  se  po  utvrđivanju  ispunjenosti  svih  uslova,  rokova  za  realizaciju investicije i stavljanja u funkciju donese novo rešenje o isplati podsticaja.

Član 21.

U slučaju da korisnik podsticaja po konkursu odustane od investicije ili mu je iz drugih razloga onemogućena njena realizacija, pravo na korišćenje podsticaja može se utvrditi sledećem licu na rang listi. Korisnik sredstava dužan je da obavesti Ministarstvo o svom odustajanju od investicije, kao i o razlozima za odustajanje pismenim putem.

Član 22.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva posle realizacije investicije, dostavljanja čitko popunjenog Zahteva za isplatu koji je sastavni deo konkursa i sve konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva za isplatu dužan je da dostavi sledeću dokumentaciju:

1.  Čitko popunjen zahtev za isplatu sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.2)
2.  Original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnica kojom se dokazuje nabavka opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja otpremnice i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno odnosno gotovinski račun i fiskalni isečak za fizička lica
3.  Kopija garantnog lista za izvršenu nabavku opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja garantnog lista
4.  Dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa
Zakonom o planiranju i izradnji
5.  Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevisnke i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu

Član 23.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 24.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 25.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija

Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 406,69 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-proizvodjachko-preradjivachke-kapacitete-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

JAVNI POZIV ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA U OKVIRU MERE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKTNIH INICIJATIVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 15. novembar 2012. godine •

Na osnovu člana 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2011 - prim.red.) i Uredbe o utvrđivanju Programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini ("Sl. glasnik RS", br. 8/2012 - prim.red.)

Republika Srbija

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisuje javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru

MERE ZA SUFINANSIRANJE INICIJATIVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA PRIPREMU I SPROVOĐENJE PROJEKATA NA LOKALNOM I REGIONALNOM NIVOU U 2012. GODINI

Meru za sufinansiranje inicijativa jedinica lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata na lokalnom i regionalnom nivou u 2012. godini (u daljem tekstu: Mera) sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (u daljem tekstu: Nacionalna agencija).

Cilj mere je podrška jedinicama lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata koji se odnose na razvoj poslovne infrastrukture i druge infrastrukture koja doprinosi stvaranju povoljnih uslova za poslovanje, unapređenje životne sredine, otvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i zadruga, povećanje zapošljavanja, inovativnosti i konkurentnosti; razvoj usluga za mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge; promociju regionalnog identiteta i brendiranje regiona, za sufinansiranje učešća u projektima koji se finansiraju iz domaćih i međunarodnih izvora od značaja za regionalni i lokalni razvoj i za unapređenje međuopštinske, međuregionalne, prekogranične i međunarodne saradnje.

1. Uslovi za učestvovanje u postupku dodele sredstava:

1.1. Korisnici bespovratnih sredstava

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju jedinice lokalne samouprave, koje su neposredno odgovorne za pripremu i upravljanje projektima i ne nastupaju u svojstvu posrednika.

1.2. Namena bespovratnih sredstava

 Bespovratna sredstava su namenjena kao podrška jedinicama lokalne samouprave za:

 a) Sufinansiranje pripreme aplikacione dokumentacije kojima jedinice lokalne samouprave konkurišu za dobijanje sredstava iz domaćih i međunarodnih izvora sa projektima od značaja za regionalni razvoj;
 b) Sufinansiranje pripreme projektno-tehničke dokumentacije (prethodna studija opravdanosti, studija opravdanosti, generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat, projekat izvedenog objekta i studija uticaja na životnu sredinu) za projekte poslovne infrastrukture, koje će realizovati jedinice lokalne samouprave pojedinačno ili u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave;
v) Sufinansiranje učešća u realizaciji projekata od značaja za regionalni razvoj, koji su jedinicama lokalne samouprave odobreni iz bespovratnih izvora finansiranja.
 Projekti od značaja za regionalni razvoj koji su predmet sufinansiranja od strane Ministarstva su:
 1) Razvoj i unapređenje poslovne infrastrukture, uključujući i osnovnu infrastrukturu koja doprinosi razvoju poslovne infrastrukture (prilazni put, komunalna infrastruktura i sl);
 2) Projekti koji doprinose stvaranju povoljnih uslova za poslovanje, otvaranju malih i srednjih preduzeća, povećanju zaposlenosti, inovativnosti i konkurentnosti, poboljšanju poslovne i investicione klime;
 3) Brendiranje regiona;
 4) Regeneracija brownfield lokacija;
 5) Razvoj geografskog informacionog sistema;
 6) Priprema strateških dokumenata jedinica lokalne samouprave;
 7) Uspostavljanje ili unapređenje teritorijalnih partnerstva i inicijativa vezanih za razvoj i zapošljavanje između javnog i privatnog sektora;
8) Poboljšanje opštinskih usluga kroz unapređenje servisnih centara za mala i srednja preduzeća.

Pod projektima poslovne infrastrukture podrazumevaju se: industrijske zone, industrijski parkovi, biznis inkubatori i osnovna infrastruktura koja doprinosi razvoju poslovne infrastrukture (prilazni putevi, komunalna infrastruktura itd).

1.3. Uslovi za dobijanje sredstava

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju podnosioci zahteva koji ispunjavaju sledeće uslove:

 Osnovni uslovi:
 1) da su podneli popunjen prijavni formular Ministarstvu sa potrebnom dokumentacijom u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini ("Službeni glasnik RSˮ, broj 8/12- u daljem tekstu: Uredba) i Javnim pozivom;
 2) da za istu namenu nisu koristili podsticajna sredstva koja potiču iz budžeta Republike Srbije, pokrajinskog budžeta, budžeta lokalne samouprave ili donatorskih organizacija (za namenu pod a i b);
 3) da su obezbedili sredstva za sufinansiranje projekta;
4) da račun podnosioca zahteva nije u blokadi.
 Specifični uslovi:
 5) za projekte poslovne infrastrukture neophodno je podneti dokaz da je predmet projekta u skladu sa prostornim planovima jedinica lokalne samouprave;
6) da su potpisali ugovor sa predstavnicima domaćeg ili međunarodnog donatora u slučaju sufinansiranja realizacije projekata od značaja za regionalni razvoj.
Jedinice lokalne samouprave mogu podneti po jedan zahtev za svaku od tri namene.

2. Finansijski okvir

 Bespovratna sredstava se dodeljuju u skladu sa namenom sredstava na sledeći način:

a) Sufinansiranje izrade aplikacione dokumentacije

Ministarstvo će sufinansirati izradu aplikacione dokumentacije kojima jedinice lokalne samouprave konkurišu na izvore finansiranja do 50% od ukupnog iznosa neophodnog za izradu aplikacione dokumentacije, bez poreza na dodatu vrednost, gde će maksimalni iznos odobrene bespovratne pomoći zavisiti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave i to:

 1) do 300.000,00 dinara za devastirane jedinice lokalne samouprave, bez poreza na dodatu vrednost;
 2) do 250.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz IV grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 3) do 200.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz III grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 4) do 180.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz II grupe, bez poreza na dodatu vrednost i
 5) do 160.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz I grupe, bez poreza na dodatu vrednost.

 b) Sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije

Ministarstvo će sufinansirati izradu projektno-tehničke dokumentacije za projekte poslovne infrastrukture do 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave, prema sledećoj tabeli:
Ministarstvo će sufinansirati izradu projektno-tehničke dokumentacije za projekte poslovne infrastrukture do 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave, prema sledećoj tabeli:
 Nivo razvijenosti jedinice lokalne samouprave
 Sufinansiranje Ministarstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije (%)
 Devastirane jedinice lokalne samouprave
 do 50% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz IV grupe
 do 45% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz III grupe
 do 40% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz II grupe
 do 30% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz I grupe
 do 25% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 v) Sufinansiranje troškova učešća jedinica lokalne samouprave u realizaciji projekata od značaja za regionalni razvoj koji su odobreni iz izvora finansiranja i to:

 Za projekte jedinica lokalne samouprave vrednosti do 100.000.000,00 dinara Ministarstvo će sufinansirati opravdane troškove od ukupnog iznosa neophodnog za kofinansiranje projekta u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave i to:

 1) do 40% opravdanih troškova za devastirane jedinice lokalne samouprave, bez poreza na dodatu vrednost,
 2) do 30% za jedinice lokalne samouprave iz IV grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 3) do 20% za jedinice lokalne samouprave iz III grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 4) do 10% za jedinice lokalne samouprave iz II grupe, bez poreza na dodatu vrednost i
5) do 5% za jedinice lokalne samouprave iz I grupe, bez poreza na dodatu vrednost.

Maksimalni iznos odobrene bespovratne pomoći za jedinice lokalne samouprave iz I i II grupe ne može preći iznos od 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost.

Svi projekti čija je vrednost preko 100.000.000,00 dinara biće smatrani kao projekti vrednosti do 100.000.000,00 dinara i shodno tome će se vršiti sufinansiranje po gore navedenom principu.

Kod projekata sa učešćem više partnera koji zajednički učestvuju u kofinansiranju projekta, pravo na sufinansiranja ostvaruju svi partneri srazmerno učešću, a sredstva dobija nosilac projekta koji je odgovoran za raspodelu sredstava.

3. Način formiranja Komisije, kriterijumi za ocenjivanje zahteva i način izbora

Ispunjenost uslova po Uredbi i Javnom pozivu za dodelu bespovratnih sredstava utvrđuje Komisija za ocenjivanje i selekciju zahteva, koju Rešenjem obrazuje ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

Kriterijumi za ocenjivanje i selekciju zahteva su: finansijski i operativni kapacitet, relevantnost, metodologija, održivost i budžet i rentabilnost troškova.

U skladu sa definisanim kriterijumima, Komisija će izvršiti rangiranje zahteva za dodelu sredstava. Komisija će po izvršenom rangiranju, na osnovu ovlašćenja iz rešenja, doneti odluke o izboru zahteva kojima će se dodeliti bespovratna sredstva.

Svaki zahtev se ocenjuje i potrebno je da ukupno ima najmanje 51 poen kako ne bi bio odbijen.

Komisija može izvršiti dodatnu proveru podnete dokumentacije i tražiti dodatne informacije za vreme ocenjivanja i selekcije zahteva, ali samo od podnosilaca koji su ispunili formalne uslove iz Uredbe i Javnog poziva.

 4. Spisak akreditovanih regionalnih razvojnih agencija

U skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa standardizovanog seta usluga koji realizuju akreditovane regionalne razvojne agencije u 2012. godini ("Službeni glasnik RSˮ, broj 8/12), sledeće akreditovane regionalne razvojne agencije će pružati usluge jedinicama lokalne samouprave u pripremi dokumentacije:

 1.Regionalna razvojna agencija za razvoj Istočne Srbije "Rarisˮ- Zaječar; Trg oslobođenja 1, Zaječar; Tel: 019/426-376 i 019/426-377; email: office@raris.org; www.raris.org;
2.Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj "Banatˮ- Zrenjanin; Čarnojevićeva 1, Zrenjanin; Tel: 023/510-567 i 023/561-064; email: office@rcrbanat.rs; www.rcrbanat.rs;
3.Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga-Leskovac, Vlajkova 199, Leskovac; Tel: 016/233-440; email: info@centarzarazvoj.org; www.centarzarazvoj.org;
4.Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga-Kraljevo, Cara Dušana 49, Kraljevo; Tel: 036/397-777; email: office@kv-rda.org; www.kv-rda.org;
5.Oblasna razvojna asocijacija "Jugˮ- Niš, Obrenovićeva 17/1, Niš; Tel: 018/515-447 i 018/522-659; email: info@ora-jug.rs; www.ora-jug.rs;
6.Regionalna razvojna agencija "Zlatiborˮ- Užice, Petra Ćelovića bb, Užice; Tel: 031/523-065 i 031/510-098; email: office@rrazlatibor.co.rs; www.rrazlatibor.co.rs;
7.Regionalna razvojna agencija Bačka-Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 20/II, Novi Sad; Tel: 021/557-781; email: office@rda-backa.rs; www.rda-backa.rs;
8.Regionalna razvojna agencija Srem-Ruma, Glavna 172, Ruma; Tel: 022/470-910; email: info@rrasrem.rs; www.rrasrem.rs.

U pripremi dokumentacije usluge će pružati i regionalne razvojne agencije koje će biti akreditovane i nakon objavljivanja Javnog poziva za ovu Meru, a čiji se ažurirani spisak može naći na internet strani Nacionalne agencije www.narr.gov.rs.

5. Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijava

Tačno popunjen prijavni formular i prateća dokumentacija u skladu sa Javnim pozivom i Uredbom predaje se u dva primerka na pisarnici Ministarstva ili dostavlja preporučenom poštom na adresu: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Bulevar kralja Aleksandra 15, 11000 Beograd.

Prijave se predaju u zatvorenoj koverti sa naznakom "Prijava za Javni poziv -sufinansiranje inicijativa jedinica lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata na lokalnom i regionalnom nivou sa naznakom "NE OTVARATIˮ, sa punom adresom pošiljaoca na poleđini koverte. Nepotpune prijave se neće razmatrati.

Javni poziv, prijavni formular, Uredba i svi potrebni obrasci su dostupni na internet strani Ministarstva na adresi: www.merr.gov.rs.

Javni poziv će biti otvoren dok se ne utroše sredstva opredeljena za ovu Meru, a najkasnije do 15. novembra 2012. godine.

Sve detaljnije informacije mogu se dobiti u Ministarstvu pozivom na sledeće brojeve telefona 011/285-5229, 011/285-5135 i 011/285-5323 ili slanjem pošte na elektronsku adresu: milica.adamovic@merr.gov.rs, jovanka.jovanovic@merr.gov.rs i zeljko.sokanovic@merr.gov.rs.

6. Obaveštenje o izboru

Ministarstvo će pismeno obavestiti podnosioce zahteva o ishodu izbora i pozvati ih na potpisivanje ugovora o korišćenju bespovratnih sredstava sa Nacionalnom agencijom.
 Uredba o utvrđivanju programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini 274,50 kB

 Konkursna dokumentacija

Finansijski identifikacioni list 28,50 kB
Kriterijumi 22,25 kB
Menično ovlašćenje 34,00 kB
Obrazac I - Obrazac prijave - aplikaciona dokumentacija 192,50 kB
Obrazac I - Obrazac prijave - projektna dokumentacija 212,00 kB
Obrazac I - Obrazac prijave za projekte 222,50 kB
Obrazac II - Podaci o partnerima - aplikaciona & projektna 86,00 kB
Obrazac III - Izjava o saglasnosti sa uslovima iz Oglasa - aplikaciona & projektna 35,00 kB
Obrazac IV - Budžet - aplikaciona & projektna 150,50 kB
Obrazac IV - Budžet - projekat 157,50 kB
Obrazac V - Izjava realizatora 33,50 kB
Radne biografije 45,50 kB

Zahtev za isplatu sredstava 42,50 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Javni-poziv-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-u-okviru-mere-za-sufinansiranje-projektnih-inicijativa-jedinica-lokalne-samouprave-u-2012.-godini

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

POZIV ZA SERTIFIKACIJU PRUŽALACA POSLOVNIH USLUGA U SRBIJI: • Rok za prijavu 1. januar 2013.godine •

Inicijativa Projekta EU Unapređenje inovativnosti i konkurentnosti MSPP (ICIP), Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne agencije za regionalni razvoj

 Svrha

Cilj ove inicijative je da prema međunarodnim standardima proceni i sertifikuje individualne pružaoce usluga za podršku poslovanju i konsultante koji rade sa MSPP, kao i da im pruži mogućnost da budu prepoznati kao stručni profesionalci posebno osposobljeni za rad sa MSPP. Svrha je da se MSPP obezbedi kvalitetna i proverena podrška poslovnih konsultanata kroz programe i mere koje sprovode Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

 Ko može da se prijavi?

Sertifikacija je otvorena za svakog pružaoca usluga poslovne podrške koji radi sa MSPP kao konsultant, trener, ili savetnik. Kandidati treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog iskustva, relevantne akademske/profesionalne kvalifikacije i želju za kontinuiranim profesionalnim razvojem.

 Proces

 Sertifikacija je u skladu sa postojećom međunarodnom praksom i sastoji se od sledećih koraka:

1. Prijavljivanje (registracija) zainteresovanih
 2. Podnošenje prijava
 3. Pregled prijave
 4. Test znanja
 5. Razgovor sa kandidatom
 6. Sertifikacija (ako su koraci 3-5 zadovoljavajući)
 7. Nastavak profesionalnog razvoja i monitoring
8. Ponovna sertifikacija nakon 2 godine (ako je korak 7 zadovoljavajući)

Sertifikacija je zasnovana na ispunjavanju ključnih kriterijuma za efikasan rad sa MSP. Ovim procesom biće obuhvaćeni opšti savetnici, konsultanti i treneri koji mogu da rade sa MSP na projektima strateškog poslovnog razvoja od start-up, preko početne faze razvoja do rasta i internacionalizacije, kao i specijalizovani pružaoci usluga, odnosno konsultanti koji pružaju podršku MSP u užim i specijalizovanim oblastima kao što su uvođenje standarda kvaliteta, razvoj ljudskih resursa, finansijski menadžment, tehnologije itd. Ulogu sertifikacionog tela u Srbiji ima Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Konsultanti koji uspešno prođu proces sertifikacije biće upisani u registar kao autorizovani pružaoci usluga za nacionalne programe podrške MSP i istovremeno će biti predstavljeni na namenskom veb portalu za MSP.

 Kako se registrovati i prijaviti

Registracija počinje 23. januara 2012. na internet sajtu: www.icip-serbia.org.
Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: office@icip-serbia.org.
Konkursna dokumentacija
Konkursna dokumentacija nije objavljena.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE UPUĆUJE POZIV ZA UČEŠĆE U PRIVREDNOJ DELEGACIJI ZA POSETU PRIMORSKO-GORANSKOJ I ISTARSKOJ ŽUPANIJI U HRVATSKOJ, 26. I 27. APRILA 2012. GODINE

U okviru međukomorske saradnje Republike Srbije i Republike Hrvatske dogovoreno je da se organizuje susret privrednika iz Srbije i sa područja Primorsko-goranske i Istarske županije.

 Cilj susreta je uspostavljanje poslovnih kontakata između srpskih i hrvatskih privrednika, unapređenje privredne saradnje, definisanje i realizacija zajedničkih projekata.
 Poslovni susreti će se održati u Županijskoj komori Rijeke 26.aprila (ul.Bulevar oslobođenja 23) i u Županijskoj komori Pule 27. aprila 2012. godine (ul. Carrarina 5) u jutarnjim časovima.

Preliminarnim programom susreta privrednika predviđeno je da se u ŽK Rijeke i Pule, u okviru kraćeg plenarnog dela, prezentuje privredna saradnja između Srbije i Hrvatske, odnosno županijskih komora. U drugom delu susreta organizovaće se bilateralni razgovori prema iskazanom interesu privrednika. Generalni konzulat R.Srbije u Rijeci će organizovati koktel za delegaciju iz Srbije.

 Detaljan program susreta biće dostavljen naknadno.

 U saradnji sa županijskim komorama Rijeke i Pule Privredna komora Srbije će pokušati da obezbedi poslovnog sagovornika.

S obzirom na ograničene rokove za realizaciju ove posete molimo da Vaše prijave dostavite Privrednoj komori Srbije najkasnije do 11. aprila (sreda) 2012. godine.
 Za zainteresovane privrednike Privredna komora Srbije će organizovati autobuski prevoz Beograd-Rijeka-Pula-Beograd, sa polaskom iz Beograda 25.04.2012. i povratkom iz Pule 27.04.2012. u večernjim satima.

 Troškove prevoza i smeštaja snose privrednici.

 Troškovi prevoza iznose oko 5.000 dinara po osobi, u zavisnosti od broja prijavljenih privrednika. Troškovi smeštaja po osobi (dva noćenja sa doručkom) iznose oko 15.000 dinara.

Za sve dodatne informacije kontakt osobe u Privrednoj komori Srbije su: Denis Jukić, savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS i Marija Aćimović, sam. stručni saradnik, tel:

011/3300 998, faks: 011/3238-163 denis.jukic@pks.rs i marija.acimovic@pks.rs
Prilog: Prijava za učešće http://www.pkv.co.rs/node/833

Izvor: Vebsajt Privreden komore Vojvodine, 30.3.2012.

RASPISAN KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE NA KOME ĆE MOĆI DA KONKURIŠU SVE OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE ZA DODELU SREDSTAVA IZ KREDITA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE U IZNOSU OD 30 MILIONA EVRA: • Rok za prijave do 23. aprila 2012. godine•

Sve osnovne i srednje škole moći će da konkurišu za dodelu sredstava iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 30 miliona evra. Konkurs Ministarstva prosvete i nauke, koji je juče raspisan, biće otvoren do 23. aprila, kaže za Danas Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za investicije i učenički i studentski standard.

Posle višemesečnog zastoja u realizaciji dela ovog kredita, Ministarstvo i Evropska investiciona banka usaglasili su kriterijume za izbor projekata na osnovu detaljne analize stanja u kome se nalaze škole u Srbiji. Trninić ističe da će se prilikom odlučivanja o tome koje škole će dobiti novac za rekonstrukciju i adaptaciju bodovati, između ostalog, stanje objekta, broj učenika, u koliko smena se odvija nastava, da li je škola renovirana u poslednjih pet godina, ali i da li će u adaptaciji učestvovati lokalne samouprave.

- Napravljen je poseban softver, koji će omogućiti da se na kraju konkursa sve prijavljene škole svrstaju u jednu od četiri kategorije prema tome u kakvom stanju se objekti nalaze. Zahvaljujući tom programu, u svakom trenutku ćemo znati i kolika je vrednost potrebnih radova - objašnjava Trninić.

Na pitanje koliko će ovaj novac doprineti da se stanje u školama poboljša, s obzirom na to da je više od 500 školskih objekata starije od 100 godina, Trninić odgovara da je "svaki novac dobrodošao" i podseća da su zahtevi škola svake godine deset puta veći od raspoloživih budžetskih sredstava za investicije. Dodatni novac za investicije je obezbeđen iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope od 20 miliona evra, u okviru projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju". Taj kredit će omogućiti završetak izgradnje studentskog doma u Nišu, izgradnju studentskih centara u Užicu i Novom Pazaru, završetak dela doma učenika u Svilajncu i izgradnju učeničkog i studentskog doma u Čačku. Predviđena je i adaptacija i dogradnja Doma učenika "Karađorđe" u Beogradu, izgradnja novog paviljona u Studentskom centru Kragujevac, nadogradnja studentskog doma u Leskovcu, proširenje učeničkog doma u Kragujevcu i rekonstrukcija studentskog doma u Subotici. Od novca iz ovog kredita biće popravljeni i svi liftovi u Studentskom gradu, a planirana je i rekonstrukcija studentskog odmarališta na Paliću, koje se trenutno ne koristi.

Štedljive sijalice u učionicama

- Uskoro ćemo raspisati tender za izgradnju nove osnovne škole u naselju Klisa u Novom Sadu i za dogradnju škole sa fiskulturnom salom u Kumodražu da bi se srušio azbestni objekat u kome učenici sada pohađaju nastavu. Iz budžeta ćemo finansirati izgradnju doma učenika u Trsteniku. Pregovaramo o nastavku projekta energetske efikasnosti sa Nemačkom razvojnom bankom, koji bi omogućio zamenu dotrajale stolarije u oko 100 škola, sređivanje kotlarnica i zamenu svetiljki štedljivim sijalicama. Dogovor je da opštine ulože novac u sređivanje školskih objekata, od ušteda koje na ovaj način budu ostvarene.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 1.4.2012.

KONKURS INŽENJERSKE KOMORE SRBJE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SU OD INTERESA ZA ČLANOVE MATIČNE SEKCIJE PROJEKTANATA I IZVOĐAČA RADOVA: • Rok za pristizanje prijava 1.5.2012.godine. •

Na osnovu člana 54. stav 1. tačke 13. Statuta Inženjerske komore Srbije("Službeni glasnik RS", broj 88/05 i 16/09), izvršni odbori matične sekcija projektanata i izvođača radova su na svojim redovnim sednicama, održanim 27.03.2012. godine doneli Odluku o raspisivanju

Konkursa za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matične sekcije projektanata i izvođača radova.

Opšti uslovi: Komora, po osnovu sufinansiranja projekata je suizdavač, odnosno suorganizator. Na konkurs se mogu prijaviti članovi Komore, registrovana strukovna udruženja sa teritorije Republike Srbije kao i ostala pravna i fizička lica.

Projekti kao predmet sufinansiranja su: stručna predavanja i seminari, kongresi i simpozijumi strukovnih udruženja, stručni skupovi, izložbe i prezentacije, izdavačka delatnost (knjige, priručnici, časopisi), posete stručnim skupovima, unapređenje tehnologije rada, unapređenje kvaliteta proizvoda i dr.

Projekti koji imaju prioritet kod dodele sredstava za sufinansiranje su:

Izrada programa za praćenje stručnog usavršavanja članova IKS
Izrada programa za poboljšanje položaja članstva
Izrada programa za unapređenje projektovanja i upravljanje projektima

projekti - aktivnosti koji doprinose racionalnijem projektovanju i izvođanju radova:

smanjenju roka
smanjenju cene
postizanju potrebnog kvaliteta;
projekti - aktivnosti koji predstavljaju nastavak primenjenih i razvojnih istraživanja:
da su u funkciji rešavanja konkretno aktuelnih problema;
da su neposredno primenjivi u praksi, projektovanju i izvođenju radova, rekonstrukciji i održavanju raznovrsnih objekata;
projekti - aktivnosti koji se odnose na:
zaštitu životne okoline, zaštitu od požara i bezbednost zdravlja ljudi na radu
uštedu energije
racionalno korišćenje i zaštitu resursa voda
unapređenje domaće proizvodnje i izvoza proizvoda

Prijava na konkurs za sufinansiranje projekata podnosi se na: Obrascu prijave za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi obrazac)

Uz Obrazac se obavezno prilaže:

program aktivnosti
finansijski plan aktivnosti
Poželjno je da organizator dostavi:
primerak štampanog i digitalnog materijala
Prijave će biti razmatrane na osnovu kategorizacije projekata-aktivnosti preciziranih Pravilnikom za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi ovde) usvojenog od strane Izvršnih odbora matičnih sekcija projektanata i izvođača radova.

Rok za pristizanje prijava 01.05.2012.godine.

Prijave treba dostaviti poštom ili lično na adresu Komore, Bulevar vojvode Mišića br.37, II sprat sa naznakom "Za Konkurs-sufinansiranje projekata matičnih sekcija projektanata i izvođača radova"

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 1.4.2012.

VLADA USVOJILA MERE ŠTEDNJE DO KRAJA GODINE

Tanjug, Novosti

Mere štednje koje je usvojila Vlada Srbije danas su počele da se primenjuju, a do kraja godine moraće da se uštedi 4,8 milijardi dinara, pišu "Novosti".

Ministarstva su već dobila nalog da drastično smanje kilometražu na službenim automobilima i da ne rasipaju kancelarijski materijal i gotovo zaborave na nabavku nove opreme.

Ušteda od 4,8 milijardi dinara do kraja godine treba da se  ostvari samo na osam stavki - putovanjima, uslugama po ugovoru, specijalizovanim uslugama, popravkama, materijalu, donacijama za NVO, nabavci opreme i nematerijalnoj imovini.

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa zadužena je da u narednim danima precizira koliko ko mora da "stegne kaiš", navode "Novosti".

POVERENIK IZJAVIO DA DOKUMENTI O SPORNIM PRIVATIZACIJAMA NE MOGU BITI TAJNI

Tanjug

Dokumenti vezani za sporne privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti tajni, a upozorenja iz Evropske unije treba shvatiti krajnje ozbiljno, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Komentarišući zahtev Evropskog parlamenta da se hitno izvrši revizija 24 sporne privatizacije u Srbiji (Sartid, Jugoremedija, Mobtel...), Šabić je rekao da sa tog spiska "nema nijedne koja nije bila predmet žalbe povereniku".

"Upozorenje iz EU treba shvatiti krajnje ozbiljno. Ozbiljna i energična borba protiv korupcije je jedan od glavnih zahteva koje EU postavlja ne samo pred zemlje koje žele da se priključe, već i pred svoje članice", rekao je Šabić "Blicu".

On je podsetio da su Rumunija i Bugarska izgubile šansu da koriste sredstva iz fondova EU zbog nezadovoljavajućeg obračuna sa korupcijom.

Šabić je rekao da je apsurdno da bilo šta u vezi sa javnom imovinom bude tretirano kao tajna.

"Dokumenti vezani za te privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti javna tajna. Posebno je pitanje da li neko ima interes da to krije", kazao je Šabić.

On je rekao da ne tvrdi da je svaka od privatizacija sporna, ali da činjenica da je bilo problema da se otkriju podaci, okolnosti, uslovi vezani za promenu vlasništva izaziva podozrenje.

"Voleo bih da sve bude rasvetljeno ne zbog evropskih integracija, nego zbog nas... Ne sumnjam da ćemo ova pitanja koja sada traži Evropski parlament morati da otvorimo na pravi način, a što pre, to bolje", kazao je Šabić.

STUDENTI ZAHTEVAJU DA USLOV ZA UPIS NAREDNE GODINE STUDIJA O TROŠKU DRŽAVE BUDE 48 UMESTO 60 BODOVA

Ministar prosvete i nauke podržao je zahtev studenata da uslov za upis naredne godine studija o trošku države bude 48 umesto 60 bodova.

"Saglasan sam sa tim studentskim zahtevom da se broj bodova za upis naredne godine o trošku države ne povećava", kazao je Obradović pošto mu je delegacija studentskih udruženja predala zahteve za reformu visokog obrazovanja i bolje uslove studiranja.

Zahtevi su podneti povodom 4. aprila, Dana studenata, u okviru kampanje "Desetka za Srbiju".

Ministar je najavio da će od fakulteta zatražiti da se u narednoj godini ne povećavaju školarine.

"Videćemo kako će pojedini fakulteti koji su najavili zahtev za povećanje školarine, to i obrazložiti", rekao je Obradović.

On je najavio da će biti formirana i radna grupa od predstavnika Ministarstva i studenata koja bi trebalo da radi na izmenama Zakona o visokom obrazovanju, a konkretna rešenja biće poznata u junu ili septembru, zavisno od formiranja nove vlade.

Studenti su zatražili da se apsolventima omogući da svakog meseca imaju ispitne rokove, da se formira Fond za razvoj visokog obrazovanja, kao i da se obezbedi bolja podrška socijalno ugroženim studentima.

Studenti su ministri predali indeks sa njegovom fotografijom u kojem su, umesto predmeta, upisani studentski zahtevi, a ministar treba da ih ispuni i ispuni dovoljan broj bodova da bi dobio budžetsko finansiranje.

Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu, zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, ubijen student prava Žarko Marinović.

Izvor: Vebsajt Radio televizije Vojvodina, 4.4.2012.

POSLODAVCI POKRENULI ZAJEDNIČKU INICIJATIVU ZA SPROVOĐENJE SVEOBUHVATNE REFORME INSPEKCIJSKIH SLUŽBI

Tanjug

Troškovi privrednika zbog inspekcijskih kontrola procenjuju se na više od 13 miliona evra godišnje, a boljom koordinacijom tih službi ti troškovi bi bili niži za oko 30 odsto, pokazuju podaci Kancelarije za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa.
 
Najuticajnija privredna i poslodavačka udruženja ističu da u Srbiji deluju 32 inspekcije koje su u sastavu 12 ministarstava, što otežava njihov rad na terenu ali i opterećuje poslodavce, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.
 

"Anketa 1.000 privrednika iz svih sektora ekonomije i krajeva Srbije ukazuje da čak 43 odsto anketiranih privrednika smatra da inspekcijski nadzor na njihovo poslovanje utiče jako negativno (23 odsto), ili negativno (20 odsto), dok ih samo 12 odsto smatra da je uticaj inspekcijskog nadzora na njihovo poslovanje pozitivan", navela je rezultate ankete Milica Samardžić iz Američke privredne komore, koja se pridružila ovoj akciji.
 
Ona je naglasila da se primedbe poslodavaca odnose na rad inspektora, sadržaj propisa i nedostatak koordinacije i ukazala da bi reforma inspekcije doprinela da se privrednici više posvete razvoju poslovanja.
 
Portparol Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić naglasio je da bi bilo dobro uvođenje preventivnih kontrola inspekcije kako bi se uklonili administrativni propusti i da ne bi trebalo privrednike kažnjavati za takve greške.
 
On je naveo primer preduzeća iz srednjeg Banata koje je kažnjeno jer je umesto izraza 'rešenja o odmorima' upotrebilo izraz 'odluke o rešenjima'.

PREMA ODLUCI UPRAVE ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA, SVA RAČUNOVODSTVENA PREDUZEĆA I PREDUZETNICI MORAJU DA IMAJU PO DVA RADNIKA KOJI SU OBUČENI ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA I FINANSIRANJE TERORIZMA, A OBUKA KOŠTA OKO 800 EVRA: RAČUNOVOĐE NAJAVLJUJU GRAĐANSKU NEPOSLUŠNOST

Republičko udruženje računovođa najavilo je da će sredinom aprila pozvati članove na građansku neposlušnost ukoliko Uprava za sprečavanje pranja novca ne ukine odluku da oni sami snose troškove obuke u toj oblasti.

Udruženje najavljuje da će građanska neposlušnost značiti da neće postupiti po odlukama koje im nanose finansijsku štetu. 

Prema odluci Uprave za sprečavanje pranja novca, sva računovodstvena preduzeća i preduzetnici moraju da imaju po dva radnika koji su obučeni za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a obuka košta oko 800 evra.
 
“Pokrenućemo i ocenu ustavnosti takvog propisa, a sve računovođe pozvaćemo na građansku neposlušnost u njegovoj primeni. Neka se Uprava osmeli i pokrene sudski postupak prema nekoliko hiljada pravnih lica i preduzetnika registrovanih za pružanje računovodstvenih usluga. Izgleda da ta služba živi od tuđeg mukotrpnog rada umesto od fiskalnih prihoda države”, rekao je predsednik Udruženja računovođa Miodrag Perić.
 
On je naveo da su računovođe Upravu dopisom obavestili kako je problem primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma rešen u susednim zemljama gde obuku plaća država.
 
“Nije logično da posao državnih institucija rade privrednici i da za taj posao još plaćaju obuku kod nekakvih ovlašćenih agencija. Većina članova našeg udruženja već je prošla kroz obuku koju su organizovale republičke institucije, a koju je delom finansirao USAID”, rekao je Perić.
 
Udruženje računovođa ima oko 3.000 članova, a rok Upravi da promeni odluku je dat do sredine meseca, kada je redovna izborna skupština.

Srb.time.mk

NEMAČKA PRIPREMA STRATEGIJU ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA STARENJA STANOVNIŠTVA UVOĐENJEM POSEBNOG OBLIKA POREZA NA PRIHOD

Vlada Nemačke priprema strategiju za ublažavanje posledica starenja stanovništva. Kako je preneo dnevnik Velt (Die Welt) 4. aprila, jedna od glavnih mera je porez na prihode, od koga bi se finansirali troškovi koje donosi starenje stanovništva. Nemačka je među zemljama sa najnižom stopom rađanja, što u budućnosti može da ugrozi i njen privredni rast.

"Vlada će predstaviti opštu 'demografsku strategiju' nakon uskršnjih odmora. Reč je o prvom dugoročnom međuministarskom planu koji je predstavila jedna vlada da bi se suočila sa starenjem nemačkog stanovništva", ističe se u Veltu.

U Srbiji je stopa plodnosti 1,44 deteta po ženi, dok je u EU prosek 1,6. Za prostu reprodukciju stanovništva potrebno je 2,1 dete po ženi. Broj dece po ženi u 10 zemalja EU je niži nego u Srbiji - najniži je u Letoniji (1,31), a slede Portugalija i Mađarska (po 1,32), Nemačka (1,36), Rumunija (1,38), Austrija (1,39), Poljska i Španija (1,40), Slovačka (1,41) i Italija (1,42). Isti nivo kao Srbija ima Malta (1,44).

Najveća stopa plodnosti beleži se u Irskoj (2,07), koja se približila stopi potrebnoj za održanje broja stanovnika, i u Francuskoj (2). Stepen plodnosti dovoljan za obnavljanje generacija imaju Island (2,23) i Turska (2,1). Više dece po ženi nego u Srbiji rađa se i u Hrvatskoj (1,49) i Makedoniji (1,52), a Crna Gora je po tom pokazatelju znatno iznad evropskog proseka sa 1,85. Prema Demografskom izveštaju Eurostata iz 2010. godine, u Evropi je ponovo trend da broj dece raste sa povećanjem blagostanja, što jedno vreme nije bio slučaj.

Jedna od glavnih mera koju predlaže konzervativna struja Hrišćansko demokratske unije i Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU), na čelu sa kancelarkom angele Merkel, je uspostavljanje poreza na prihod poreskih obveznika starijih od 25 godina. Cilj toga je povećanje stabilnosti sistema socijalne zaštite.

Prema pisanju Velta, još nije odlučeno kolika će biti stopa tog poreza, koja bi se plaćala na sve vrste prihoda, ali bi mogla da ide do 1%.

Novac prikupljen na taj način trebalo bi da omogući da se izbriše neravnoteža u solidanrnosti između generacija, navodi konzervatidni dnevnik, pozivajući se na dokument radne grupe koju je uspostavio CDU/CSU, koji je u Nemačkoj u vladi sa liberalnom strankom FDP.

Stopa rađanaj u Nemačkoj je među najnižima u svetu, a prosečna starost stanovništva među najvišima. Starenje stanovništva se zato smatra tempiranom bombom, koja može da ugrozi privredni rast i javne finansije.

Prema predviđanjima, udeo osoba starijih od 65 godina, koji sada iznosi 20%, do 2060. će dostići 34%. U tom trenutku broj novorođenčadi će biti duplo manje nego sedamdesetogodišnjaka.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 4.4.2012.

ZAVRŠENA LICITACIJA ZA POSTAVLJANJE POKRETNIH TEZGI I DRUGIH PRIVREMENIH OBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA U BEOGRADU

Licitacija za zakup lokacija za postavljanje tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata na javnim površinama u Beogradu - područje gradske opštine Stari grad, održana je 30. i 31. marta u maloj sali opštine Stari grad. Interesovanje je bilo veliko, a ukupan prihod od zakupnine za petnaest vrsta tezgi iznosi oko 65 miliona dinara, saopšteno je iz ove opštine.

Konkursom, koji je prethodno raspisan, bili su obuhvaćeni aparati za kokice, tezge za prodaju razglednica i turističkih publikacija, rotacioni stalci za prodaju štampe, tezge za prodaju umetničkih suvenira, tezge - kolica za prodaju osvežavajućih napitaka, tezge za prodaju proizvoda starih zanata, umetničkih predmeta i umetničkih suvenira, tezge za prodaju umetničkih predmeta, sanduci za čišćenje obuće, stalci za prodaju balona, vage za merenje telesne težine, tezge za prodaju cveća, tezge za prodaju knjiga, konzervatori za sladoled, uređaji za kesten i kukuruz i uređaji za "hot-dog".

Rok postavljanja ovih objekata je 1. mart 2013. godine, a konkurs za preostale nepopunjene lokacije biće raspisan u drugoj polovini aprila.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 2.4.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE: • Rumunija ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Senat parlamenta Rumunije ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije, čime je okončena parlamentarna procedura ratifikacije tog sporazuma u Rumuniji, saopštio je 4. aprila rumunski parlament. Rumunija je 26. članica koja je ratifikovala SSP sa Srbijom, a ostalo je da to još učini Litvanija. Sporazum će stupiti na snagu pošto ga ratifikuje svih 27 članica.

Zakon o ratifikaciji treba još da poptiše predsednik Rumunije Trajan Basesku, a procedura ratifikacije će se formalno završiti dostavljanjem note Savetu EU.

Senat rumunskog parlamenta je usvojio i Izjavu o evropskim standardima o poštovanju prava nacionalnih manjina koja ide zajedno sa Zakonom o ratifikaciji. Usvajanje te izjave uz ratifikaciju SSP je neka vrsta uslovljavanja Srbije da poštuje prava rumunske manjine u Srbiji.

Rumunija je početkom marta u Briselu do poslednjeg trenutka bojkotovala odobravanje kandidature Srbije za članstvo u EU i odustala od protivljenja tek nakon što je potpisan protokol o pravima rumunske manjine u Srbiji. Rumunska opozicija je tada oštro kritikovala politiku vlasti zbog neprihvatljivog ponašanja prema "susednoj prijateljskoj zemlji".

Srbija i EU su SSP potpisale u aprilu 2008. godine, a Skupština Srbije ga je ratifikovala 9. septembra iste godine. Ratifikacija u EU je odobrena u junu 2010, a prva zemlja koja ga je ratifikovala bila je Španija, 21. juna te godine.

Ratifikacija u EU jedno vreme je kasnila zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, na čemu je posebno insistirala Holandija. Zbog toga je ratifikacija u Holandiji 27. februara ove godine imala veliki simbolički značaj.

Cilj procesa stabilizacije i pridruživanja je da se zemljama Zapadnog Balkana pomogne da izgrade kapacitete za usvajanje i primenu evropskog zakonodavstva i evropskih i međunarodnih standarda. Svaki Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prilagođen je specifičnoj situaciji zemlje na koju se odnosi, dok istovremeno uspostavlja zajedničke političke, ekonomske i trgovinske ciljeve i podstiče regionalnu saradnju.

SSP stupa na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje, a u međuvremenu se primenuje Prelazni trgovinski sporazum, kojim se pre svega liberalizuje trgovina između Srbije i EU. Srbija je odlučila da počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum 2009. godine, godinu dana pre nego sto je njegova primena odobrena i u EU.

Izvor:Vebsajt EurActiv, 4.4.2012.

PRIVREDNICI UPOZORILI NA PRODUBLJIVANJE NELIKVIDNOSTI U 2012 GODINI

Privrednici na zajedničkoj sednici tri odbora za metalsku i elektroindustriju, hemijsku i crnu i obojenu metalurgiju Privredne komore Srbije upozorili su na dalje produbljivanje nelikvidnosti početkom ove godine i dalji pad industrijske proizvodnje u Srbiji

Obim industrijske proizvodnje u Srbiji u januaru 2012. godine opao je za 2,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja za metalsku i elektroindustriju, Odbora Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala i Odbora Udruženja rudniak metala, crne i obojene metalurgije.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su proizvodnja osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja duvanskih proizvoda i motrnih vozila i prikolica. Sektor rudarstva u januaru 2012. ostvario je rast proizvodnje za 10,9 odsto u odnosu na prvi mesec 2011, dok je nasuprot tome, preradjivačka industrija zabeležila pad za 7,6 odsto u istom periodu.

Usporavanje privredne aktivnosti i trend pada posebno izražen u drugoj polovini 2011. godini, nastavljen je i početkom ove godine, upozorila je potpredsednica Džagić. Prošla godina završena je sa stopom inflacije od oko 7 odsto, a u februaru ove godine iznosila je 4,9 odsto. Prema poslednjim raspoloživim podacima, Srbija je i dalje jedna od zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, koja, dugoročno deluje destabilizujuće na čitavu privredu. Posle gotovo fiksnog kursa u 2011, nacionalna valuta je oslabila, pa je dinar prema evru početkom ove godine depresirao za 6 odsto.

Ukupan javni dug Srbije 31. januara 2012. godine iznosio je 14,470 miliona evra, što je za 4,1 milion evra više negó krajem januara 2011. godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, 31. januara ove godine bilo je blokirano 62.452 privredna subjekta, čije su dugovi dostigli ukupno 173,1 milijardu dinara, navela je Džagić.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Evropske integracije Vladimir Medjak predstavio je presek stanja u odnosima sa Evropskom unijom, kroz četiri najvažnije oblasti - trgovinu, predpristupnu IPA pomoć, investicije i vize.

Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi u četvrtoj godini primene Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS), koji će biti zamenjen Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kada ga budu ratifikovale Rumunija i Litvanija. Razlika izmedju ova dva sporazuma samo je u nadležnosti, pošto SSP obuhvata više od trgvoine i to spada u nadležnost i EU i država članica i zahteva ratifikaciju svih država članica, dok PTS obuhvata samo trgovinu i uskladjivanje zakonodastva, što se nalazi u isključivoj nadležnosti EU i samim tim države čanice ne moraju da ga ratifikuju. SSP, ključni medjunarodni sporazum koji reguliše trgovinu Srbije sa svetom, obuhvata šestogodišnji period i odnosi se na liberalizaciju trgovine od strane Srbije. EU ukida carine i kvote na izvoz robe iz Srbije, uz odredjene izuzetke, koji se odnose na šećer, vino, vrste ribe, junetine za koje postoje kvote bescarinskog izvoza na tržište EU.

Srbija je prošle godine ostvarila trgovinu sa svetom vrednu 8,4 milijardi evra, od čega je oko 14,4 milijardi evra bio vredan uvoz, a izvoz 8,4 milijardi evra, naveo je Medjak i dodao da ovi podaci ukazuju na trgovinski manjak od 6 milijardi evra i pokrivenost uvoza izvozom od 58 odsto.

Trgovina sa EU je iznad proseka u odnosu na trgovinu sa svetom, jer je pokrivenost uvoza izvozom 60,5 odsto. Poljoprivreda je segment izvoza koji donosi suficit i omogućuje Srbiji da opstaje u trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom. Tako je 2011. godine ovaj višak dostigao 444 miliona evra.

Italija, Bosna, Nemačka i Crna Gora jesu naša najbitnija izvozna tržišta i na svako od njih pojedinačno izvozimo više nego na rusko, kinesko, tursko i američko tržište zajedno. Prema rečima Medjaka, za nekoliko godina na evropskom kontinentu biće formirana dva trgovinska bloka i to, EU sa CEFTA, EFTA i Turskom, a drugi, Rusija sa Kazahstanom i Belorusijom i Ukrajinom, koja bi želela da potpiše sporazum sa EU, ali istovremeno ima i otvoren poziv od Rusije.

Investicioni bum u državama u procesu pristupanja EU nastupa negde izmedju dobijanja statusa kandidata i u godini kada je izvesno da će država postati članica, a pad investicija nastupa kada država pristupi Evropskoj uniji. Medjutim, Srbija je 2010, uprkos tome što je Hrvatska imala status kandidata, uspela da privuče više investicija negó Hrvatska i Slovenija zajedno.

Na planu medjunarodne IPA pomoći, Srbija je uspela da iskoristi oko 99 odsto sredstava. Najviše tih sredstava otišlo je na obrazovanje, lokalni razvoj, pa tek onda na privredu, a razlog je što su morali da budu kandidovani projekti koji ispunjavaju pravila EU. Komentarišući koliki je gubitak Srbije što nije članica Evropske unije, Medjak je naveo da jedna zemlja iz strukturnih fondova EU za godinu dana može dobiti 4 odsto bruto društvenog proizvoda, a taj procenat biće smanjen na 2,8 odsto, zbog ekonomske krize i nemogućnosti iskorišćenja sredstava. U periodu kada je Srbija dobila 2,2 milijarde evra od EU, Bugarska je dobila 6,9. Zatim, carinske stope EU su mnogo niže negó naše, pa je carina 5 na automobile, a biće nula 1. januara 2014. godine

Predstoji analiza jaza koji postoji izmedju domaćeg i zakonodavstva EU.

Privrednici su ukazali da je od podataka o količini stranih direktnih investicija, koje su u 2011. godini iznosile 1,826 miliona evra, mnogo važnija njihova ekonomska dimenzija, odnosno, efekti - koliko povećavaju izvoz, koliko radnika je zaposleno, kao i analiza koliko je stranih investicija usmereno u industriju, jer se tu stvara nova vrednost.

Iako šalju pozitivan signal i dobre su za nova radna mesta, strane direktne investicije moraju se posmatrati u svetlu toga koliko je domaćih kooperanata ili dobavljača uključeno u lance snabdevnja investitora i koje to kompanije koje su investirale u Srbiji, u našoj zemlji imaju i svoje razvojno-istraživačke centre.

Potpredsednica Džagić ukazala je da čitav set necarinskih barijera proističe iz tehničkog zakonodavstva, kao i da ništa nije uradjeno u pogledu definisanja prioriteta u harmonizaciji tehničkog zakonodavstva, iako su privrednici pokrenuli tu inicijativu. Osim toga, firme imaju veliki trošak i zbog nepriznavanja sertifikata u nekim državama i zato je neophodno ubrzanje procesa medjusobnog priznavanja i uspostavljanje jedinstvenog sistema.

Na zajedničkoj sednici, posle koje su održane i zasebne sednice sva tri odbora, privrednicima je predstavljen i novi Centar za usluge i posredovanje PKS.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 4.4.2012.

NARODNA BANKA SRBIJE OBJAVILA IZVEŠTAJ ZA 2011.GODINU O SEKTORU OSIGURANJA U SRBIJI

Sektor osiguranja u Srbiji: http://www.nbs.rs/internet/latinica/60/60_6/izvestaji/izv_IV_2011.pdf (ONLINE)

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 4.4.2012.

VREDNOST PROMETA U RTGS I KLIRING SISTEMU I MEĐUBANKARSKOM KLIRINGU U DEVIZAMA U MARTU

U RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije u martu je, za 22 radna dana, realizovano ukupno 17,2 miliona plaćanja. Od ukupnog broja plaćanja 5 miliona, ili 29,8% čine nalozi za plaćanje u kiringu, a 12,1 miliona, ili 70,2% nalozi za plaćanje realizovani u RTGS sistemu. Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 781.007, od čega je 548.514 prosečan broj plaćanja u RTGS, a 232.493 prosečan broj plaćanja u kliringu.

Vrednost prometa u RTGS sistemu iznosila je 3.283 milijardi dinara, a vrednost prometa u kliringu 38,3 milijardi dinara, ili 1,2% od ukupne vrednosti. Prosečna dnevna vrednost prometa u RTGS iznosila je 149,2 milijardi dinara, a prosek vrednosti prometa u kliringu 1,7 milijardi dinara.

U međubankarskom kliringu plaćanja u devizama realizovano je ukupno 2.988 plaćanja, u vrednosti od 25.225.388,94 evra.

Tokom 11.880 minuta produkcije RTGS i kliring sistema nije bilo zastoja, te je raspoloživost sistema bila 100%.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 4.4.2012.

OSNOVANA NACIONALNA KOMISIJA ZA ŠIROKOPOJASNI PRISTUP I DIGITALNI RAZVOJ

Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj osnovana je danas u Beogradu, a njen glavni zadatak biće promocija značaja širokopojasnog pristupa Internetu.

Komisija će biti usmerena na to da obezbedi univerzalno dostupan i pristupačan širokopojasni pristup, koji će do 2015. godine koristiti 40 odsto domaćinstava u Srbiji, kao i nove modele poslovanja privatnog sektora koji će dovesti do realizacije ove vizije, zaključeno je na prvoj, osnivačkoj sednici.

Osim toga, Komisija treba da obezbedi stabilan regulatorni okvir, koji će privatnom sektoru omogućiti efikasno poslovanje, kvalitetne usluge širokopojasnog pristupa, stalne inovacije i održiv razvoj, zatim bolju saradnju državnih institucija, privatnog sektora i akademske zajednice, kako bi se podstaklo kreiranje domaćih Internet sadržaja.

Kako je rečeno, neophodna je i odgovarajuća razvojna politika vlade koja će postaviti jasne smernice i ciljeve za pružanje usluga e-uprave, e-zdravstva i e-obrazovanja i stimulisati povećanje tražnje za širokopojasnim pristupom.

Prema rečima državne sekretarke za digitalnu agendu Jasne Matić, razvoj širokopojasnog pristupa daje suštinski doprinos ostvarivanju glavnih razvojnih ciljeva svake zemlje, kao što su otvaranje novih radnih mesta, ubrzanje privrednog rasta, povećanje produktivnosti i dugoročnom unapređenjeu konkurentnosti privrede.

"Srbija treba da iskoristi tehnološku revoluciju, da krene u susret promenama i da na ovom tehnološkom talasu podigne kvalitet žvota svijih građana u svim bitnim aspektima - obrazovanju, zdravlju, ali i e - upravi tj elektronskoj komunikaciji sa državom", istakla je Matić.

Ona je podsetila da su neke firme i države shvatile koliko se promenilo globalno tržište i odnosi među ljudima i država i na osnovu toga napravile ogromne rezultate.

"Firme su shvatile da umreženo društvo daje novi kvalitet, da uz male troškove dolazi do velikih inovacija i da se uz mnoštvo malih transakcija pravi izuzetno veliki promet i profit", dodala je Matić.

Matić je podsetila i da je prema izveštaju Evropske komisije Srbija u vrhu kada je reč o stopi rasta fiksnog širokopojasnog pristupa, dok izveštaj UN smešta Srbiju među tri zemlje koje su ostvarile najveći pomak u razvoju elektroniske upave, pa je naša zemlja sada na 51. mestu.

Generalni sekrerat Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) Hamadoun Ture je kazao da će širokopojasni pristup internetu, posebno moblini pristup biti ključni faktor za e-obrazovanje, e-uprava i e-trgovinu.

"Naš krajnji cilj je društo znanja, informaciono društvo, društvo u kome će svako moći da pristupi informacijama, da ih iskoriste na inovativan način, ali što je još važnije i podele sa drugima", naglasio je Ture.

On je istakao i da je za mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju najveći broj radnika, od ključnog značaja dostupnost mobilnog širokopojasnog interneta.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milan Janković je kazao da trenutna vrednost tržišta telekomunikacija u servisima oko 1,5 milijarde evra što je oko pet odsto BDP.

Prema njegovim rečima, širokopojasi servisi bi u periodu od 2015-2020. godine doprineli povećanju broja zaposlenih za 25.000, ali i osnivanju oko 17.000 novih preduzeća u ovom sektoru.

Janković je istakao da se u poslednje tri godine broj internet pretplatnika povećao za oko 50 odsto.

On je podsetio na značaj Nacionalne širokopojasne mreže, u čiji sastav bi moglo da uđe više od 5.000 kilometara optičkih kablova Elektroprivrede Srbije, potom mreža Železnica Srbije, kao i akademska mreža AMRES, a ona bi doprinela kvalitetnijim servisima u svim oblastim društva.

Nacionalna komisija je osnovana po ugledu na globalnu Broudbend komisiju, a sastoji se od 28 članova iz najrazličitijih sektora, među kojima su čelni ljudi sva tri operatora Telekoma Srbija, Telenora i Vip mobajl - Branko Radujko, Chel Morten Jonsen, Tanasis Kacirumpas, potom predsednik SANU Nikola Hajdin, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, kao i direktori predstavništava multinacionalnih kompanija, medija i državnih institucija.

Izvor: Tanjug, 4.4.2012.

KOMISIJA ZA PLANOVE SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA OGLASILA JE JAVNI UVID U NACRT PLANA DETALJNE REGULACIJE AUTO-PUTA E-75 BATAJNICA-DOBANOVCI (SEKTOR 1)

Komisija za planove Skupštine grada Beograda oglasila je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije auto-puta E-75 Batajnica-Dobanovci (sektor 1) u opštini Zemun. Plan je izložen u zgradi Gradske uprave grada Beograda u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu) od 2. aprila do 7. maja, i može se pogledati svakog radnog dana od 9 do 18 časova.

Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda održaće se u Gradskoj upravi u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu) 22. maja u 13 časova. U toku sednice sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi s Nacrtom plana u pisanom obliku, mogu ih obrazložiti primedbe pred članovima komisije.

Primedbe na planirana rešenja mogu se pismeno dostaviti Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Ulica 27. marta 43-45, najkasnije do 7. maja.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 2.4.2012.

PRODUŽEN JE KONKURS ZA STIPENDIJE U OKVIRU ERAWEB PROJEKTA, ROK ZA PRIJAVU JE 10. APRIL 2012. GODINE ZA ŠKOLSKU 2012/2013.

ERAWEB je međunarodni program akademske mobilnosti u kome učestvuje pet univerziteta iz Evropske unije i šest univerziteta sa prostora Zapadnog Balkana. Cilj ERAWEB programa je da ojača veze između Evropske unije i univerziteta na Zapadnom Balkanu, stavljanjem akcenta na obuke i usavršavanja u oblasti medicinskih nauka.

Studenti i osoblje sa grupacije fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu (projekat obuhvata oblast medicinskih nauka i menadžmenta u zdravstvu) moći će da se prijavljuju za boravak isključivo na nekom od partnerskih univerziteta iz Evropske unije:

Erasmus University Medical Centar Rotterdam (Erasmus MC) (koordinator projekta) - Roterdam, Holandija
University of Torino - Torino, Italija
Universitá Cattolica del Sacro Cuore - Rim i Kampobaso, Italija
UMIT - University for Health Sciences, Medical Informatics and Technology - Austrija
Ludwig - Maximilians - University Munich - Minhen, Nemačka

Kompletna prijava je onlajn preko internet stranice projekta.

Savete za što uspešniju pripremu prijave možete potražiti u našem priručniku za mobilnost. http://www.bg.ac.rs/csrp/saradnja/pdf/MOBILNOST_prirucnik.pdf

Izvor: Vebsajt Univerziteta u Beogradu, 2.4.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN NAKNADE (GLAVNICE DUGA) PO OSNOVU AUTORSKOG HONORARA I ZATEZNE (ZAKONSKE) KAMATE KOJU JE OSTVARILO FIZIČKO LICE U SUDSKOM SPORU - Zakon o porezu na dohodak građana: član 87
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN RASHODA PO OSNOVU PORESKE AMORTIZACIJE U SLUČAJU STATUSNE PROMENE OBVEZNIKA KOJI STATUSNOM PROMENOM PRESTAJE DA POSTOJI - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 10
  • Ministarstvo finansija: USLOVI ZA PRIZNAVANJE RASHODA PO OSNOVU ISPRAVKE VREDNOSTI POTRAŽIVANJA KOJE MORA DA ISPUNI BANKA - Zakon o porezu na dobit pravnih lica: član 22a
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: PRAVO NA ZARADU UČESNIKA U ŠTRAJKU KOJI NISU PREKIDALI RAD - Zakon o štrajku: član 14
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG IZDRŽAVANJA KAZNE ZATVORA - Zakon o radu: član 176
  • Ministarstvo rada i socijalne politike: SINDIKALNO ORGANIZOVANJE ZAPOSLENIH KOD PREDUZETNIKA - Zakon o radu: član 6
  • Uprava carina: IZVOZ POŠILJAKA BILJA PREKO GRANIČNIH PRELAZA PREMA CRNOJ GORI - JABUKA I ŠPILJANI - Zakon o zdravlju bilja: član 78.
Aktuelna sudska praksa:

  • Upravni sud: POTPISIVANJE REŠENJA KOJE JE DONEO KOLEGIJALNI ORGAN - Zakon o opštem upravnom postupku: član 201 stav 2
  • Upravni sud: PRAVNA PRIRODA DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA INVESTICIONOG SAVETNIKA - Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata: čl. 128 i 225
  • Upravni sud: UTVRĐIVANJE NIŠTAVOSTI ODLUKA DONETIH U POSTUPKU IZBORA ORGANA UPRAVLJANJA STAMBENOM ZGRADOM - Zakon o održavanju stambenih zgrada: član 31
  • Upravni sud: ZAKONITOST ODLUKE O OBUSTAVI POSTUPKA POSREDOVANJA U ZAŠTITI OD ZLOSTAVLJANJA KOD POSLODAVCA - Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu: član 29
  • Upravni sud: ZASTARELOST PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA - Zakon o zdravstvenom osiguranju: član 110
Likvidacije:

U periodu od 26. do 30. marta 2012. godine na web site-u Agencije za privredne registre objavljeni su oglasi o pokretanju postupka likvidacije za sledeće privredne subjekte:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

205349

KALUMET

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205325

MIDEX

Subotica

30.03.2012

90

205300

NIN ŠPED

Vladimirci

30.03.2012

90

205297

ROTEX AUTO

Beograd-Čukarica

30.03.2012

90

205294

AUTOSWISS

Niš - Palilula

30.03.2012

90

205288

MARX TRANS

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205284

LAV C.C

Valjevo

30.03.2012

90

205275

GOGI-ŠPED

Ub

30.03.2012

90

205269

ILOR

Subotica

30.03.2012

90

205266

AGROVOJVODINA-VRŠAC

Vršac

30.03.2012

90

205259

SINTELON DEKOR

Nova Varoš

30.03.2012

90

205252

PČINJA-PRODUKT

Trgovište

30.03.2012

90

205250

HMC INVEST

Novi Sad - grad

30.03.2012

90

205222

MIDNIGHT VIDEO

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205216

LAW & BUSINESS CONSULTING

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205219

ANAGARD OFFICE

Beograd (grad)

29.03.2012

90

205204

INFO PORTAL

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205197

GVOZDIĆ KOMPANI

Petrovac

29.03.2012

90

205194

PADEJSKI

Beograd-Palilula

29.03.2012

90

205192

JAS-FARM

Novi Pazar

29.03.2012

90

205183

JING JIAN

Novi Pazar

29.03.2012

90

205180

BARBI

Kraljevo

29.03.2012

90

205176

BULDOG

Niš - Mediana

29.03.2012

90

205171

GRADSKO PROLEĆE

Loznica

29.03.2012

90

205165

PROXY COOL

Niš (grad)

29.03.2012

90

205149

CRNI VIR

Novi Sad - grad

29.03.2012

120

205135

PINK DIGITAL SYSTEM

Beograd-Zemun

29.03.2012

90

205123

MONTING-GRUP

Beograd-Savski Venac

29.03.2012

90

205126

MAROMAS SERBIAN

Beograd-Čukarica

29.03.2012

90

205093

CVAJA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205090

NS HIDROTERMA

Novi Sad - grad

28.03.2012

90

205082

MAH 2+

Stara Pazova

28.03.2012

90

205076

GORNJI RESAVAC

Požarevac

28.03.2012

90

205067

DENTA LAND

Kruševac

28.03.2012

120

205061

IKS-FORHAND

Subotica

28.03.2012

120

205044

STRYDER

Beograd-Stari Grad

28.03.2012

120

205046

MITAR TOURIST

Ivanjica

28.03.2012

90

205033

SMART BET

Pančevo

28.03.2012

120

205031

FRONTERA

Bela Crkva

28.03.2012

90

205023

CITEL

Beograd-Voždovac

28.03.2012

90

205020

KARAT-ŠPED

Beograd-Vračar

28.03.2012

120

205017

BONEX PROFESIONAL

Beograd-Zvezdara

28.03.2012

90

204991

GLIŠOVIĆ SMN

Gornji Milanovac

28.03.2012

120

204985

POLJODELATNOST

Novi Sad - grad

28.03.2012

120

204978

DANE

Kraljevo

27.03.2012

90

204970

IMAK

Beograd-Zvezdara

27.03.2012

90

204953

EKO ZLATAR VAROŠ

Beograd (grad)

27.03.2012

90

204945

SIDRAG

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204940

INFO-STRANE

Novi Sad - grad

27.03.2012

90

204938

MULTIMEDIA CONCERTS

Beograd-Palilula

27.03.2012

90

204934

DANIKO

Ćuprija

27.03.2012

120

204929

JEZERO SIGET

Zrenjanin

27.03.2012

120

204926

EURO MEAT

Pančevo

27.03.2012

120

204917

LANGHTON INVESTMENTS

Novi Sad - grad

27.03.2012

120

204911

SOFTECH SEE

Beograd-Stari Grad

27.03.2012

90

204892

AGROSIMEX

Zrenjanin

27.03.2012

120

204895

CORONA

Beograd-Savski Venac

27.03.2012

90

204875

ENTUZIJAZAM

Beograd-Voždovac

26.03.2012

90

204872

SNOW IMPEX

Beograd-Vračar

26.03.2012

90

204867

ZAGRAĐE

Smederevo

26.03.2012

90

204864

MAVINETA

Kraljevo

26.03.2012

90

204890

 

Velika Plana

26.03.2012

90

204849

BEOPROJEKT INŽENJERING VVG

Beograd (grad)

26.03.2012

90

204843

ADI TOLS

Pančevo

26.03.2012

90

204836

DUNIT

Niš - Mediana

26.03.2012

90

204830

PLUS DEXIN FILM

Beograd-Čukarica

26.03.2012

120

204827

LIMITED VISOKOGRADNJA

Jagodina

26.03.2012

90

204824

JEZAVA

Smederevo

26.03.2012

120

204815

A & D INSTITUT

Beograd-Voždovac

26.03.2012

120

204802

JUGOPROMET

Ćuprija

26.03.2012

90

204799

DOM-LESNA

Beograd-Palilula

26.03.2012

120

204796

PINGIĆ

Smederevo

26.03.2012

90

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 2.4.2012.

Stečajevi:

Stečajevi:

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.