Aktuelne vesti na dan 02.septembar 2011



Prelistavajuci dnevne novine



Pogledajte ostale vesti na dan 02.septembar 2011



Objavljeno u pravnoj bazi Paragraf Lex na dan:
02.septembar 2011


Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš racunar. Omogucava Vam da na brz, transparentan i efikasan nacin budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogacuje i unapreduje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinacno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogucava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom recju svi oni ciji je rad u vezi sa poznavanjem i pracenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva razlicite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, cini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Casopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, racunovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji nacin proknjižiti odredenu promenu, na koji nacin sprovesti odredjenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u odredeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i racunovodstveni tretman.

Aktuelan broj 26/1-15. septembar >>>

Casopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima cije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Aktuelan broj 28/1-15. septembar >>>
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 63 OD 26.8.2011/ODABRANI DOKUMENTI

U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX OBJAVLJENO VIŠE KOMENTARA PROPISA I PRILOGA

PREGLED STOPA POREZA PO ODBITKU NA DIVIDENDE, KAMATE I AUTORSKE NAKNADE SA PRIMERIMA OBRACUNA POREZA: •Stanje na dan 1. septembar 2011. godine

  • SADRŽAJ I UPUTSTVO ZA PRETRAŽIVANJE PODATAKA SADRŽANIH U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA: • Registar pocinje sa radom 17. septembra 2011. godine •

Uputstvo za pretraživanje podataka sadržanih u Registru sudskih zabrana

Pretraživanje po subjektima

Pretraživanje podataka o imovini u odnosu na koju je odredena privremena mera

Pretraživanje prema broju sudske odluke o privremenoj meri

Pretraživanje prema broju pod kojim je zaveden zahtev za upis privremene mere u Registru (SZ. br.)

Uputstvo za podnošenje zahteva

Naknade za usluge u okviru Registra sudskih zabrana

  • KOMENTAR NOVE ODLUKE O POSREDNICIMA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM I IZDAVANJU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE POSLOVA INFORMISANJA O DOBROVOLJNOM PENZIJSKOM FONDU - "Sl. glasnik RS", br. 60/2011: • Društva za upravljanje su dužna da ranije zakljucene ugovore o posredovanju usklade do 1.6.2012. godine, a banke da obezbede da svi njihovi zaposleni koji obavljaju poslove posredovanja poseduju dozvolu NBS o obavljanju poslova informisanja •

Banke kao posrednici društva za upravljanje

Dozvola za obavljanje poslova informisanja

Strucni ispit za obavljanje poslova informisanja

Evidencije o posrednicima i izdatim dozvolama za obavljanje poslova informisanja

Prelazne odredbe

 

  • AKTIVNOSTI ZA USPOSTAVLJANJE FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE U JAVNOM SEKTORU

Korisnici javnih sredstava

Ciljevi finansijskog upravljanja i kontrole

Model za uspostavljanje sistema interne kontrole

Elementi finansijskog upravljanja i kontrole

Kontrolno okruženje

Upravljanje rizicima

Kontrolne aktivnosti

Informacije i komunikacije

Pracenje i procene sistema

  • PREGLED OSNOVICA, STOPA POREZA I DOPRINOSA, UPLATNIH RACUNA, KOEFICIJENATA ZA PRERACUN I PORESKIH PRIJAVA ZA PRIMANJA FIZICKIH LICA

1. Zarade i naknade zarada

2. Primanja van radnog odnosa

3. Ostala primanja

4. Primanja zaposlenih iznad neoporezivog iznosa iz clana 18. Zakona o porezu na dohodak gradana

  • TRETMAN SPOREDNIH PROIZVODA DOBIJENIH U POSTUPKU AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA: • Ukoliko sporedni proizvodi podležu posebnim merama, analogno sistemu povracaja, ni u sistemu odlaganja ne bi trebalo zahtevati obavezno podnošenje unapred dozvole za uvoz ovih proizvoda •

Postupanje


Postupanje sa sporednim dobijenim proizvodima u postupku aktivnog oplemenjivanja

Obaveze podnosioca zahteva za odobrenje postupka aktivnog oplemenjivanja, koje se odnose na sporedne dobijene proizvode

 sa sporednim dobijenim proizvodima u postupku aktivnog oplemenjivanja

Obaveze podnosioca zahteva za odobrenje postupka aktivnog oplemenjivanja, koje se odnose na sporedne dobijene proizvode

  • PRAVO NA BOLOVANJE PENZIONERA KOJI JE U RADNOM ODNOSU NA NEODREÐENO VREME
  • NEMOGUCNOST DOGOVORA ZAPOSLENIH U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA OKO RASPODELE CASOVA

 

  • INDUSTRIJSKI PODACI ZA JUL 2011. GODINE

1. Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji - jul 2011. godina

2. Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji, po nameni, sektorima i oblastima - jul 2011. godina

3. Desezonirani indeksi industrijske proizvodnje

4. Indeksi industrijske proizvodnje u Vojvodini, po nameni, sektorima i oblastima - jul 2011. godina

  • PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO U REPUBLICI SRBIJI ZA JUL 2011. GODINE
VLADA RS USVOJILA PREDLOGE ZAKONA O KRIVICNOM I PARNICNOM POSTUPKU, PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O REHABILITACIJI I PREDLOG ZAKONA O PREBIVALIŠTU I BORAVIŠTU GRAÐANA

Po prvi put ce biti definisan vremenski rok koliko ce trajati sudenje u prvom stepenu, dok ce u drugom stepenu sudovi biti dužni da odluku o žalbi donesu u roku od devet meseci od donošenja prvostepene presude.

Evropska komisija dala saglasnost na tekst Nacrta zakona o vracanju oduzete imovine i obeštecenju

Koordinator za odnose sa javnošcu Vlade Republike Srbije Slobodan Homen izjavio je danas da je Evropska komisija (EK) dala saglasnost na tekst Nacrta zakona o vracanju oduzete imovine i obeštecenju, pri cemu je najavio da ce taj dokument biti usvojen na sledecoj sednici Vlade Srbije.

Homen je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Vlade, rekao da se do 20. septembra ocekuje usvajanje u Skupštini Srbije svih zakona cije je donošenje uslov za dobijanje statusa kandidata za clanstvo Srbije u Evropskoj uniji.

On je izrazio ocekivanje da ce odluka EK o zahtevu Srbije za dobijanje statusa kandidata biti pozitivna.

Prema njegovim recima, Vlada je danas usvojila predloge zakona o krivicnom i parnicnom postupku, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o rehabilitaciji, kojim je predvideno da sva konfiskovana imovina bude vracena rehabilitovanim osobama.

Koordinator za odnose sa javnošcu je objasnio da ce rehabilitovana lica imati pravo na naknadu štete, penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i na naknadu štete za dane koje su proveli u zatvoru.

Srbija je do sada donela 1.480 presuda za rehabilitaciju, a još 800 postupaka je u toku, precizirao je Homen i podsetio na to da je Zakon o rehabilitaciji donet još 2005. godine, ali da nije predvidao nacin nadoknade štete.

On je istakao da ce predlozi zakona o krivicnom i parnicnom postupku doprineti ubrzanju sudskih postupaka, uz ocenu da je Srbija pokazala odlicne rezultate u rešavanju starih postupaka i efikasnosti rada pravosuda.

Usvajanjem pomenutih dokumenata, kako je objasnio, po prvi put ce biti definisan vremenski rok koliko ce trajati sudenje u prvom stepenu, dok ce u drugom stepenu sudovi biti dužni da odluku o žalbi donesu u roku od devet meseci od donošenja prvostepene presude.

Direktor Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlovic saopštio je da je na današnjoj sednici usvojen Predlog zakona o prebivalištu i boravištu gradana, kojim ce biti rešen problem osoba koje imaju pravo na licnu kartu, a nemaju prijavljeno boravište.

On je naveo da je Vlada usvojila i Predlog zakona o potvrdivanju protokola izmedu vlada Srbije i Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o odredivanju zemlje porekla robe.

Prema njegovim recima, ratifikacija tog protokola neophodna je buduci da su Rusija, Belorusija i Kazahstan, sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, formirale carinsku uniju.

To ce, kako je ukazao, doprineti boljem položaju srpskih izvoznika, konkurentnosti srpske privrede, a i nesmetanoj trgovini izmedu tih zemalja.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.9.2011.

FORMULARI ŽALBI USTAVNOM SUDU OD SLEDECE NEDELJE NA SAJTU UDRUŽENJA TUŽILACA SRBIJE

Pravni tim Udruženja tužilaca Srbije i zamenika javnih tužilaca ce tokom naredne nedelje na sajtu Udruženja (http://www.uts.org.rs/) postaviti formulare žalbi Ustavnom sudu (sa napomenama) koje ce moci da koriste neizabrani nosioci javnotužilacke funkcije kojima je odbijen prigovor.

Izvor: Vebsajt Udruženja tužilaca Srbije i zamenika javnih tužilaca, 1.9.2011.

NA SEDNICI PARLAMENTA KOJA CE NAJVEROVATNIJE BITI ZAKAZANA OKO 15. SEPTEMBRA CE SE RASPRAVLJATI O ZAKONIMA KOJI SU NEOPHODNI ZA DOBIJANJE STATUSA KANDIDATA

Sednica Skupštine na kojoj treba da raspravljamo o zakonima koji su Srbiji neophodni da dobije status kandidata, najverovatnije, bice oko 15. septembra. Ovo za "Novosti" najavljuje predsednica parlamenta Slavica Ðukic-Dejanovic i dodaje:

"Ocekujemo da Vlada pošalje zakone o restituciji, javnoj svojini, krivicni zakonik, akte o infrastrukturi... Oni ce ici po redovnoj proceduri. To znaci da ce sednica, najverovatnije, biti oko 15. septembra, a da sigurno ne može biti pre sedmog".

Ðukic-Dejanoviceva objašnjava da je parlament u vanrednom zasedanju, pa sednicu može zakazati samo na zahetev 84 poslanika ili Vlade:

"Nema najava da ce parlamentarci tražiti sednicu, pa cekamo zahtev Vlade. Poslanici ce svi biti u pripravnosti i spremni za sednicu, a datum za kada cu je zakazati zavisi od Vlade".

Pre jesenje polemike predsednica parlamenta predvodila je srpsku delegaciju tokom petodnevne posete Kini.

"U pitanju je bila uzvratna poseta Svekineskom narodnom kongresu, ciji su predstavnici bili kod nas. U delegaciji su bili poslanici, privrednici, predstavnici Vlade. Sve troškove naše delegacije platio je domacin. Ovo je uvertira pred odlazak našeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremica sa grupom privrednika u oktobru".

Predsednica je objasnila da memorandum o saradnji našeg parlamenta sa Kineskim narodnom kongresom podrazumeva cvršce veze izmedu skupštinskih tela i zauzimanje zajednickih stavova o pitanjima od vitalnog interesa za obe države.

S. S. R.
Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Vecernje novosti", 1.9.2011.

POCEV OD 23. SEPTEMBRA SPORTSKA UDRUŽENJA CE SE UPISIVATI U REGISTAR KOD AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE

U zgradi opštine Leskovac održana je promocija Zakona o sportu, sa posebnim akcentom na primeni i razumevanju Zakona. Takode, velika pažnja posvecena je registraciji sportskih subjekata, jer Zakon predvida da ovaj posao, pocevši od 23. septembra obavlja Agencija za privredne registre (APR).

"23. septembra pocinje upis klubova u registar, što je važno, i zato želimo da vam otklonimo sve eventualne dileme. Mi u Ministarstvu razgovaramo sa Savezima, to nam je obaveza, ali nas zanima šta vi mislite na lokalu, jer vi svaki dan živite sa sportom", rekla je ministar Snežana Samardžic Markovic okupljenim sportskim radnicima iz Leskovca i okolnih opština.

Sastanku je prisustvovao i pomocnik ministra za sport, Dragan Atanasov, koji je odgovarao na pitanja u vezi sa nasiljem u sportu i kontrolom upotrebe alkoholnih pica tokom sportskih priredbi.

Izvor: Vebsajt Ministarstva omladine i sporta, 1.9.2011.

IZVRŠNI ODBOR NBS DONEO: ODLUKU o uslovima i nacinu obracuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se urucuju korisniku i ODLUKU o nacinu postupanja banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i nacinu postupanja nbs po obaveštenju tih korisnika

• Odluke su u primeni od 5. decembra 2011. godine •

Radi izvršavanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je danas Odluku o uslovima i nacinu obracuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se urucuju korisniku, kao i Odluku o nacinu postupanja bankei davaoca lizinga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i nacinu postupanja Narodne banke Srbije po obaveštenju tih korisnika. Obe odluke primenjuju se od 5. decembra 2011. godine.

Prvom odlukom je propisan novi nacin obracuna efektivne kamatne stope (EKS), radi uskladivanja sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Direktivom Evropske unije koja nalaže da EKS ukljucuje sve troškove koje korisnik snosi po osnovu korišcenja kredita ili finansijskog lizinga.

Novi nacin obracuna ce sve obuhvatnije prikazati ukupne troškove po osnovu kredita, što ce korisnicima omoguciti da potpunije sagledaju realnu cenu svog zaduženja i odgovornije odlucuju o zaduživanju.

Iz tog razloga, EKS ce u slucaju pojedinih vrsta kredita biti veca od dosadašnje, što nece uticati na promenu iznosa otplate za korisnike. Tako ce, naprimer, EKS obracunata po odredbama nove odluke u slucaju stambenih kredita ukljucivati i trošak upisa hipoteke, procene vrednosti nepokretnosti i sve premije osiguranja koje predstavljaju uslov za korišcenje ovog kredita.

Kod kredita po osnovu kojih se polaže depozit, za razliku od dosadašnje, EKS ce ubuduce prikazivati i korist koje se korisnik kredita odrekao polaganjem tog depozita. To istovremeno znaci da ce banke koje na položeni depozit placaju vecu kamatu moci da prikažu i relativno nižu EKS, kao element konkurencije prepoznatljiv za klijenta.

Drugom odlukom bliže se ureduje postupanje banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika – fizickog lica, kao i postupanje Narodne banke Srbije po obaveštenju tog korisnika ukoliko nije zadovoljan odgovorom davaoca usluge ili taj davalac nije odgovorio u roku od 30 dana.

Odlukom su propisani i nacin i postupak izricanja mera, zatim kriterijumi na osnovu kojih ce Narodna banka Srbije odrediti visinu novcane kazne, kao i postupak posredovanja Narodne banke Srbije.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 1.9.2011.

OBJAVLJEN SPISAK PRAVNIH LICA KOJA SU OBUSTAVILA PLACANJA SA STANJEM NA DAN 31. AVGUST 2011. GODINE

Odeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, na osnovu clana 208. Zakona o stecaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), objavilo je na vebsajtu www.nbs.rs

• Spisak pravnih lica koja su obustavila placanja sa stanjem na dan 31.8.2011. godine:

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/67/obustavili_placanja/pravna_lica_obustavljena_placanja_avg_2011.xls

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 1.9.2011.

SEMINAR "POSLOVNI PROTOKOL" BICE ODRŽAN 14. SEPTEMBRA 2011. GODINE

Seminar "Poslovni protokol" bice održan 14. septembra 2011. godine

U današnjoj društvenoj i poslovnoj zajednici, protokoli postaju set alata za ostvarivanje uspešne komunikacije u meduljudskim odnosima, koja je vodeci faktor u novom poslovnom veku, tražeci pojedince koji su edukovani i nezavisni, maštoviti i prefinjeni.

Pravila protokola se primenjuju u svim državnim institucijama, na svim nivoima, u diplomatskim predstavništvima, medunarodnim organizacijama, kompanijama i korporacijama, te su postala važno sredstvo za ostvarivanje uspešne saradnje.

Praktikovanjem principa protokola postavljaju se jaki temelji poslovnog odnosa i omogucuje se uspešno poslovanje. Pravila su prakticna, a njihova primena pruža zaštitu od neprijatnih situacija i nesporazuma i omogucuje da se svi ucesnici u savremenom poslovanju osecaju prijatno i poštovano. Trening je praktican, podrazumeva prezentaciju i radionice, kao i simulacije situacija iz stvarnog života.

Ciljna grupa:

· državnim službenicima,
· zaposlenima u ministarstvima, agencijama i opštinama,
· šefovima službe protokola i njihovim asistentima,
· direktorima i menadžerima kompanija,
· zaposlenima u diplomatskim predstavništvima i misijama medunarodnih organizacija,
· PR konsultantima i svima koji su odgovorni i ucestvuju u organizaciji sastanka i dr. dogadanja,
· kao i svima koji žele da unaprede svoje znanje medunarodnog protokola.

Cilj seminara:

Upoznavanje polaznika sa standardima medunarodnog protokola, poboljšanje licnog i profesionalnog imidža i unapredenje manira lepog poslovnog ponašanja.

Teme:

· Upoznavanje sa osnovama protokola
· Standardi i terminologija
· Obracanje, oslovljavanje, predstavljanje
· Verbalna i neverbalna komunikacija
· Vrste protokolarnih dogadaja, organizovanje i ucestvovanje na sastancima
· Pisane i elektronske forme komunikacije
· Pravila preseansa, raspored sedenja
· Pravila poslovnih obroka i gostoprimstva
· Organizovanje i ucestvovanje na prijemima
· Upravljanje imidžom, formalni kodeks oblacenja, pojavljivanje u javnosti

Po završetku treninga polaznici ce se upoznati sa osnovnim pravilima poslovnog ponašanja, steci uvode u veštine organizovanja formalnih dogadaja, pojacati samopouzdanje u javnim odnosima.

Predavac je sa desetogodišnjim iskustvom na poslovima protokola. U svom poslu je bio odgovoran za organizacije dogadaja sa najstrožim protokolarnim karakterom.

Mesto i vreme održavanja: Hotel Palace, Toplicin venac 23, Beograd, 14. septembar 2011. od 9.30 - 16.00 casova.

Telefoni: 011/3033-160, 011/3033-112, 011/3286-269 i 062/658-973
E-mail: office@mngcentar.com

Izvor: Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment, 1.9.2011.

SEMINAR "POSLOVANJE SA FIZICKIM LICIMA - PRAKTICNA PRIMENA" 26. I 27. SEPTEMBRA 2011. GODINE: Rok za prijavu 21. septembar 2011.

Seminar "Poslovanje sa fizickim licima - prakticna primena u radu" bice održan 26. i 27. septembra 2011. godine, u vremenu od 9 do 16 casova i održava se u prostorijama Udruženja banaka Srbije, Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 86, sala na I spratu.

Cilj seminara je edukacija zaposlenih u bankama koji rade na poslovima sa fizickim licima, radi prepoznavanja i prevazilaženja problema u svakodnevnom operativnom radu, u cilju zaštite interesa banke i klijenata.

Rok za prijavu je 21. septembar 2011. godine.

Prijavu dostaviti na mail: centar@ubs-asb.com ili na faks: 011/30-20-787 ili 33-70-179.

Izvor: Vebsajt Udruženja banaka Srbije, 1.9.2011.

ALSU: SPISKOVI LEKOVA ZA KOJE SU IZDATA REŠENJA O PRESTANKU VAŽENJA ILI IZMENI DOZVOLE ZA STAVLJANJE U PROMET LEKA

Agencija za lekove i medicinska sredstva je na osnovu clana 57. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), kojim je propisana obaveza Agencije da na svom sajtu objavljuje spisak lekova za koje je izdala dozvolu za lek, varijacije, odnosno obnovu dozvole, spisak lekova za koje je prestala važnost dozvole za lek, kao i spisak lekova za koje je izvršen prenos dozvole za lek na novog nosioca, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, na vebsajtu (www.alims.gov.rs) objavila:

na dan 26. avgust 2011. godine:


Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o prestanku važenja dozvole za stavljanje u promet:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00675-2011-5-002_1.pdf
Spisak lekova za koje je u periodu od 1.6.2011. godine do 30.6.2011. godine izdato rešenje o izmeni i/ili dopuni dozvole za lek:
- http://www.alims.gov.rs/download/lekovi/092-13-00663-2011-5-002_1.pdf

Izvor: Vebsajt Agencije za lekove i medicinska sredstva, 28.8.2011.

USKORO REGISTAR KUPOPRODAJNIH UGOVORA ZA NEPOKRETNOSTI

Republički geodetski zavod (RGZ) priprema Registar kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti, a poseban akcenat se stavlja na procenu vrednosti stanova i poljoprivrednog zemljišta.

Registar treba da omogući transparentnost tržišta i predstavlja osnov za dalji rad na masovnoj proceni nepokretnosti.

Potrebno je još dopuniti zakonsku regulativu za bližu saradnju više institucija, koja je neophodna za određivanje vrednosti nekretnina u Srbiji, objavljeno je na sajtu RGZ.

Izvor: Tanjug, 26.8.2011.

EVROPSKA KOMISIJA DALA SAGLASNOST NA NACRT ZAKONA O RESTITUCIJI

Tanjug

Nacrt zakona o restituciji bice usvojen na narednoj sednici Vlade Srbije pošto je Evropska komisija (EK) dala saglasnost na taj tekst, a do 20. septembra ocekuje se usvajanje svih zakona sa evropske agende u parlamentu, izjavio je danas koordinator za odnose sa javnošcu Vlade Srbije Slobodan Homen.

"Evropska komisija dala je saglasnost na Nacrt zakona o povracaju oduzete imovine i on ce na sledecoj sednici vlade Srbije biti usvojen", rekao je Homen na konferenciji za novinare posle sednice vlade.

On je dodao da se ocekuje da Skupština Srbije do 20. septembra usvoji sve zakone cije je donošenje uslov za dobijanje statusa kandidata.

"Ocekujemo da do 20. septembra svi zakoni budu usvojeni cime ce apsolutno biti poštovana dinamika iz akcionog plana vlade Srbije. Što je bilo do vlade Srbije i do Srbije to je ispunjeno i sada se samo ceka odluka EK", rekao je Homen.

On je napomenuo da ocekuje da odluka EK o zahtevu Srbije za dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU bude pozitivna.

VLADA USVOJILA PREDLOG ZAKONA O KRIVICNOM POSTUPKU KOJIM CE BITI UBRZANI SUDSKI POSTUPCI

Vlada Srbije usvojila je danas predloge zakona o krivicnom i parnicnom postupku kojima ce, izmedu ostalog, biti ubrzani sudski postupci, izjavio koordinator vlade za odnose sa javnošcu Slobodan Homen.

Homen je rekao i da je Vlada usvojila i Predlog zakona o rehabilitaciji kojim je predvideno da sva oduzeta imovina bude vracena rehabilitovanim osudenicima.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o prebivalištu i boravištu gradana i Predlog zakona o potvrdivanju protokola Vlade Srbije i Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine.

VLADA RS USVOJILA PREDLOG ZAKONA O PREBIVALIŠTU GRAÐANA KOJIM CE BITI REŠEN PROBLEM OSOBA KOJE IMAJU PRAVO NA LICNU KARTU, A NEMAJU BORAVIŠTE

Ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je da je Vlada "time ukazala da je odlucna da osigura stabilnost evra snažnim mehanizmom u evrozoni".

Plan ce biti prosleden Parlamentu Nemacke koji ce ga uzeti u razmatranje 7. septembra. Glasanje se ocekuje 29. septembra.

"Ostace na snazi da ce pozajmice biti davane samo iz fondova za spasavanje i to samo kada je ugrožena stabilnost evrozone u celini, i samo u slucaju prihvatanja striktne finansijske i ekonomske reformske politike", rekao je Šojble.

On je dodao da ce dalje aktivnosti u vezi sa drugim kreditnim paketom pomoci Grckoj biti precizirane narednih sedmica.

Prema danas prihvacenom predlogu, predvideno je da se kreditnim fondovima omoguci da kupuju obezvredene državne obveznice i time omoguce kratkorocno kreditiranje država u krizi.

Planom, dogovorenim u Briselu 21. jula, predvideno je da se kreditni limit podigne na 440 milijardi evra sa sadašnjih 250 milijardi.

Kancelarka Angela Merkel morace sada da ubedi skeptike u svojoj koaliciji u opravdanost te mere.

Beta, RTV

NBS PROPISALA NOV NACIN OBRACUNA EFEKTIVNE KAMATNE STOPE

Tanjug

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) propisao je danas nov nacin obracuna efektivne kamatne stope (EKS), što ce korisnicima omoguciti da potpunije sagledaju realnu cenu kredita i odgovornije odlucuju o zaduživanju, a drugom odlukom bliže je uredeno postupanje banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika - fizickog lica.

Obe odluke primenjuju se od 5. decembra 2011. godine.

Izvršni odbor je obe odluke doneo u cilju izvršavanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i uskladio sa Direktivom Evropske Unije koja nalaže da EKS ukljucuje sve troškove koje korisnik snosi po osnovu korišcenja kredita ili finansijskog lizinga.

Novi nacin obracuna ce sveobuhvatnije prikazati ukupne troškove po osnovu kredita, što ce korisnicima omoguciti da potpunije sagledaju realnu cenu svog zaduženja i odgovornije odlucuju o zaduživanju.

Iz tog razloga u slucaju pojedinih vrsta kredita EKS ce biti veca od dosadašnje, što nece uticati na promenu iznosa otplate za korisnike.

Tako ce, na primer, EKS obracunat po odredbama nove odluke, u slucaju stambenih kredita ukljucivati i trošak upisa hipoteke, procene vrednosti nepokretnosti i sve premije osiguranja koje predstavljaju uslov za korišcenje ovog kredita.

Kod kredita po osnovu kojih se polaže depozit, za razliku od dosadašnje, efektivna kamatna stopa ce ubuduce prikazivati i korist koje se korisnik kredita odrekao polaganjem tog depozita.

To istovremeno znaci da ce banke koje na položeni depozit placaju vecu kamatu moci da prikažu i relativno niži EKS, kao element konkurencije prepoznatljiv za klijenta.

Drugom odlukom NBS bliže se ureduje postupanje banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika - fizickog lica, kao i postupanje NBS po obaveštenju tog korisnika ukoliko nije zadovoljan odgovorom davaoca usluge ili taj davalac nije odgovorio u roku od 30 dana.

Odlukom je propisan i nacin i postupak izricanja mera, zatim kriterijumi na osnovu kojih ce NBS odrediti visinu novcane kazne, kao i postupak posredovanja centralne banke, navedeno je u saopštenju.

NOVI SISTEM OSIGURANJA VOZILA (BONUS MALUS) U ZAVISNOSTI OD TOGA DA LI JE VLASNIK PROUZROKOVAO ŠTETU

U Srbiji je od danas uveden sistem umanjenja i uvecanja premije osiguranja vozila (bonus malus) u zavisnosti od toga da li je vlasnik prouzrokovao štetu.

Prema novom sistemu, maksimalno umanjenje premije (bonus) bice 15 odsto za vlasnike vozila koji ne naprave štetu tri godine uzastopno, dok ce vozaci koji budu prouzrokovali tri i više šteta u jednoj godini placati polisu (malus) 2,5 puta vecu od osnovne.

Generalni sekretar Udruženja osiguravaca Srbije Vlada Manic kazao je agenciji Beta da bonus malus sistem znaci da ce od danas visina premije obaveznog osiguranja zavisiti od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu po osnovu osiguranja tog vozila, za koju je on odgovoran.

"Suština je da ce taj sistem preventivno uticati na svest vozaca, jer ce sada svi znati da ce biti kažnjeni i kroz cenu polise osnovnog osiguranja, ako vozilom izazovu ili pricine štetu", kazao je Manic.

Kako je naglasio, najvecu korist imace savesni vozaci, kojih je 97 odsto, jer ce biti nagradeni nižom cenom osnovnog osiguranja, dok ce se vece cene osiguranja primenjivati na tri odsto vozaca koji izazivaju štete.

Prosecna polisa osiguranja vozila u 2010. godini, prema podacima Narodne banke Srbije, bila je 8.300 dinara.

Ako vozac u jednoj godini nije prouzrokovao štetu, platice pet odsto manju cenu polise, umanjenje za dve godine bez štete je 10 odsto, a za tri godine bez štete dostiže maksimalnih 15 odsto umanjenja.

Za vozaca koji za godinu dana prouzrokuje jedan sudar ili bude prijavljen za izazivanje jedne štete, naredno osiguranje ce platiti 50 odsto skuplje. Dve štete nesavesnog vozaca ce koštati dvostruko više od osnovne cene polise, a tri i više šteta poskupljuju osiguranje 2,5 puta.

Beta, RTV

SARADNJA PRAVOSUDNIH INSTITUCIJA I NOVINSKIH ORGANIZACIJA JE VEOMA VAŽNA ZA ISTINITO I PRAVOVREMENO OBAVEŠTAVANJE JAVNOSTI

Izvor: Tanjug

Saradnja pravosudnih institucija i novinskih organizacija je veoma važna za istinito i pravovremeno obaveštavanje javnosti, rekao je Bruno Vekaric.

On je dodao da je saradnja važna i za rasvetljavanje slucajeva na transparentan nacin, od pocetka otkrivanja krivicnog dela do izricanja sudske presude

Zamenik tužioca za ratne zlocine Bruno Vekaric kazao je da institucije uvek moraju imati na umu da su novinari "sedma sila", a isto tako i "šesto culo istine", a istina iz institucija preko medija dolazi do gradana.

„Svaki gradanin Srbije ima pravo da zna, to niko iz institucija ne sme da zaboravi, jer su mediji deputat gradana Srbije u odnosu na njih. Novinari imaju pravo da pitaju, a obaveza institucija je da odgovore“, rekao je Vekaric Tanjugu.

Vekaric smatra da ce u momentu kada dode do demokratskog otrežnjenja i kad institucije shvate da je u njihovom interesu da se otvore prema medijima, „onda sve to izgledati još bolje nego što je sad“.

„Drago mi je da smo mi u pravosudu Srbije prvi otvorili svoje fascikle, jer su od devedesete godine teme iz pravosuda uvek bile negativne, a u novinama je pravosude uvek bilo marginalno i u senci politike“, ukazao je zamenik tužioca i portparol Tužilaštva za ratne zlocine.

Portparol Republickog javnog tužilaštva Tomo Zoric smatra da su sve zemlje regiona shvatile znacaj partnerskog odnosa medija i pravosudnih institucija tužilaštva i sudstva, kao i znacaj „da smo saveznici na istom zadatku“.

„Stav da novinari i predstavnici državnih organa imaju nekada razlicite interese je prividan i zapravo pogrešan, jer mi smo saveznici i imamo zajednici cilj - da slucaj bude rasvetljen i transparentan od pocetka, kada je otkriveno neko krivicno delo do izricanja pravosnažne sudske presude", rekao je Zoric Tanjugu.

On je kazao da je istraživacko novinarstvo mnogo puta osvetlilo put istražnim oraganima kuda treba krenuti i pomoglo im u prikupljanju dokaza sa temama koje su otvarali.

„Mi imamo zajednicki interes da kroz partnerski odnos izmedu državnih institucija i medija dodemo do cilja - zadovoljenja pravde i efikasnog okoncanja postupka“, porucio je Zoric.

SRBIJA JE USVOJILA NAJZNACAJNIJE ZAKONE POTREBNE ZA STICANJE STATUSA KANDIDATA

Tanjug

Srbija je usvojila najznacajnije zakone potrebne za sticanje statusa kandidata, ocenila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevic.

Deleviceva kaže da su u izveštaju koji se šalje EK najavljeni i zakoni koji ce uskoro biti usvojeni, izmedu ostalog zakoni o restituciji i javnoj svojini.

Kako je istakla, u izveštaju se najavljuju aktivnosti na koje se "sa sigurnošcu može racunati" jer su u završnoj fazi.

Evropska komisija ce 12. oktobra objaviti mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, nakon cega bi evropski komesar za proširenje Štefan File trebalo da poseti Srbiju.

Direktorka Kancelarije istakla je da su se srpske vlasti držale rokova koje su najavile gradanima i Evropskoj komisiji prilikom predstavljanja izveštaja o sprovodenju Akcionog plana za drugi kvartal.

To, kako je navela, znaci da ce svi preostali zakoni biti usvojeni do polovine septembra.

"Cini mi se da ce to biti gotovo i pre, bar kada je rec o usvajanju u Vladi, a do kraja meseca usvajanje u skupštini", kazala je ona.

U REPUBLICKOM ZAVODU ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA TVRDE DA CE USTANOVE ILI LEKARI MORATI DA NADOKNADE TROŠAK NEPROPISNO IZDATE TERAPIJE

Vecernje novosti

U Republickom zavodu za zaštitu zdravlja tvrde da ce ustanove ili lekari morati da nadoknade trošak nepropisno izdate terapije.

Od lekara koji su prekršili propise prošle godine naplaceno oko 1,3 miliona

Troškovi lekova koje su pojedini lekari, kršeci pravilnik o propisivanju terapije na recept, delili šakom i kapom, bice osporeni zdravstvenim ustanovama, ili ce cak direktno biti naplaceni od lekara, potvrdeno je ”Novostima” u Republickom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Tako ce lekar koji je, izmedu ostalog, jednom pacijentu za samo dva meseca propisao cak 533 recepta za ukupno 1.073 kutije lekova, o cemu su ”Novosti” vec pisale, ili njegova maticna zdravstvena ustanova u Kragujevcu, morati da nadoknade milion dinara. Za toliko je ovaj doktor ”za godinu dana oštetio kasu RZZO”. Ustanova iz Surdulice ili lekarka sa cijim je faksimilom na imena 12 pacijenata za manje od dva meseca propisano 400 kutija lekova morace da nadoknadi 200.000 dinara.

Tražicemo da Ministarstvo zdravlja izvrši vanredni strucni nadzor. Ovo nije prvi put da se od ustanova, pa i licno od lekara, traži da plate troškove lekova koji su mimo pravila o propisivanju izdati o trošku osiguranja.

"Sektor za poslove kontrole RZZO obavio je prošle godine 1.360 kontrola", kaže Sanja Mirosavljevic, portparolka RZZO. "Ukupno je po ustanovama prekontrolisan 22.761 recept, a osporeno je 3.705.956 dinara. Kontrolisano je 30 zdravstvenih ustanova i apoteka, a najcešce uocene nepravilnosti odnosile su se na propisivanje lekova van domena specijalnosti lekara i unošenje pogrešnih podataka sa recepata u apotekarski softver. Ustanovama je zbog nepravilnosti u propisivanju i izdavanju medicinsko-tehnickih pomagala osporeno 373.730 dinara. Od lekara je naplaceno 1.282.751 dinara za nepropisno izdatu terapiju."

POCEO DRUGI UPISNI ROK ZA BRUCOŠE

Izvor: Tanjug

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji poceo je septembarski upisni rok, za koji ima 9.405 slobodnih mesta, od cega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku pocece prijavljivanjem kandidata, dok ce polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6, i 7. septembra, prema rasporedu koji ce objaviti fakulteti i visoke škole.

Upis ce trajati do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita i o dokumentaciji mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na Niškom univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864) i fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617)

Drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevackim fakultetima, gde je ostalo 344 mesta, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220) ili na cetiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Prema recima rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovacevica, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehnicko-tehnološkim fakultetima.

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanistickih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehnickom, Gradevinskom, Arhitektonskom, Saobracajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovacevic.

NEUSPEŠNA PRODAJA PIVARE U ZRENJANINU

Tanjug

Za danas oglašena druga progaja Zrenjaninske industrije piva „ZIP“ nije održana, jer nije bilo zainteresovanih kupaca, izjavio je Tanjugu stecajni upravnik Dragan Božic.

Prodaju imovine fabrike, „na doboš“, stecajni upravnik je zakazao na osnovu rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu, uz saglasnost Odbora poverilaca, a po ceni od 172,2 miliona dinara, kao i na prvoj licitaciji održanoj 16 . juna.

Doduše, stecajni upravnik je potvrdio saznanje Tanjuga da je interesovanje za kupovinu pivare iskazao jedan kupac iz Ceške, ali upravnik za sada nije saopštio detalje te ponude , niti naziv ceške firme.

U oglasu za prodaju imovine, kao stecajnog dužnika, bilo je naglašeno da 177,2 miliona dinara nije monimalno prihvatljiva vrednost, niti je obavezujuca za ponudacce. To znaci da je moguca prodaja po svakoj ceni koju prihvati odbor poverilaca.Možda je to razlog današnje "tajne" poste ceške delegacije.

Kupcima je na oglasu bila ponudena pivara sa opremom, u centru grada, špiritana sa pomocnim objektima u ulici Brigadira Ristica- nadomak centra , kao i dva stovarišta sa prodavnicama , u Kikindi i Petovcu na Mlavi.

Nad pivarom je, na predlog grada Zrenjanina, pokrenut stecajni postupak jula 2010. Godine.

Pivara u Zrenjaninu spada u red najstarijih na Balkanu. U tom industrijskom , oko kojeg je iznikao grad, tocilo se pivo pocev od 1745. godine sve do 2006. godine.

SPORAZUM SA MMF JE POTPISAN, A VELIKI I ZAPOCETI PROJEKTI BICE PRIORITET

Tanjug

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovic izjavila je jutros da je dobro što je sporazum sa MMF-om potpisan, da i Srbija shvata da je neophodno da više štedi i racionalnije troši novac, a da ce prioritet imati veliki i zapoceti projekti.

Kalanoviceva je za RTS rekla da, medutim, nije dobro što je ta štednja usmerena na gotovo trecinu predvidenih sredstava na realizaciju infrastrukturnih projekata, ocenivši da je dobar samo projekat koji je završen i da je infrastruktura osnova za razvoj društva.

Kalanoviceva je rekla da je sa predstavnicima MMF-a razgovarala o tome kako ce aranžman da se odrazi na realizaciju infrastrukturnih projekata, a da se u ovom trenutku još ne zna koji ce projekti biti ugašeni, ali da je sigurno da ce neki projekti u narednom periodu morati da budu odloženi za odredeno vreme.

Govoreci o merama donetim krajem maja radi povecanja likvidnosti privrede, smanjenja broja nezaposlenih i protiv sive ekonomije, ona je rekla da su postignuti rezultati u oslobadanju poreza i doprinosa poslodavaca za novozaposlene, odnosno prevodenju radnika iz sive ekonomije u legalne tokove i zapošljavanju novih radnika i da je do danas 1.221 poslodavac zaposlio 2.436 radnika.

Dobre rezultate je dala i mera koja se odnosila na zapošljavanje radnika podsticajima investitora. Ona je podsetila da je doneta nova uredba i podzakonski akt koji omogucava dvostruke podsticaje u onim podrucjima gde je nezaposlenost iznad republickog proseka i u kojima živi više od 50.000 stanovnika, a koja se odnosi na sve nerazvijene opštine.

Samo "Jura" u Leskovcu predvida zapošljavanje 1.500 ljudi, najavila je ona.

Na pitanje o meri o skracivanju roka za placanje dugova na 30 do 45, odnosno 60 dana, ona je odgovorila da se najavljuje novi talas krize, da je potrebno da se regulišu obaveze države i javnih preduzeca i da se ta mera vec sprovodi.

Bilo je potrebno napraviti spisak ko sve duguje od državnih organa i javnih preduzeca i lokalnih komunalnih preduzeca i lokalnih komunalnih preduzeca privrednicima i taj ukupan nivo dugovanja je utvrden, rekla je Kalanovic.

Ispostavilo se da su razliciti nivoi dugovanja, a kada je u pitanju država to je nešto ispod 10 milijardi, rekla je Kalanovic.

SPOLJNI DUG SRBIJE NA KRAJU JUNA 22,7 MILIJARDI EVRA

Tanjug

Spoljni dug Srbije na kraju juna 2011. godine, iznosio je 22,7 milijardi evra, što je za 62,5 miliona evra više nego na kraju marta, objavila je Narodna banka Srbije.

Spoljni dug javnog sektora je povecan za 277,1 milion evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 214,6 miliona evra.

Po osnovu kursnih razlika, pre svega jacanja evra u odnosu na dolar i specijalna prava vucenja u drugom tromesecju, spoljni dug je smanjen za 13,6 miliona evra, što je uticalo na manji nominalni rast duga.

U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najvece ucešce od 77,3 odsto, ucešce dolara iznosi 9,4 odsto, specijalnih prava vucenja 8,5 odsto, švajcarskog franka 4,1 odsto, a ostalih valuta 0,7 odsto.

Struktura ukupnog spoljnog duga po rocnosti je poboljšana u pravcu smanjenja ucešca kratkorocnog duga, sa 4,9 odsto na kraju marta, na 4,3 odsto na kraju juna po osnovu smanjenja kratkorocnog duga banaka.

Ucešce spoljnog duga u procenjenom bruto domacem proizvodu (BDP) na kraju drugog tromesecja je iznosilo 74,8 odsto, što je ispod nivoa visoke zaduženosti koji iznosi 80 odsto.

Ovaj indikator eksterne solventnosti je u odnosu na kraj prethodnog tromesecja poboljšan za 2,2 procentna poena, zbog porasta procenjenog BDP-a, nastalog uglavnom po osnovu jacanja dinara. Ucešce spoljnog duga privatnog sektora u procenjenom BDP-u je na kraju juna iznosilo 44,8 odsto.

Odnos spoljnog duga na kraju drugog tromesecja i godišnjeg izvoza robe i usluga uvecanog za inostrane doznake povecan je za 2,4 procentna poena i iznosi 167,4 odsto, što je u granicama održivosti, do 220 odsto.

Spoljni dug javnog sektora na kraju juna je iznosio 9,1 milijardu evra, a njegovo ucešce u ukupnom spoljnom dugu 40,2 odsto.

Spoljni dug države i NBS iznosio je 8,4 milijarde evra, a državno garantovani spoljni dug 700 miliona evra.

Ukupno zaduženje javnog sektora tokom drugog tromesecja iznosilo je 328,5 miliona evra (korišceno je 407,2 miliona evra, a otplaceno po osnovu glavnice 78,7 miliona evra).

Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna 2011. je iznosio 13,6 milijardi evra, od cega je 4,3 milijarde evra dug banaka, a 9,3 milijarde evra dug preduzeca.

Ukupan dug banaka smanjen je za 1,7 odsto, prevashodno po osnovu smanjenja kratkorocnog duga, dok je dug preduzeca smanjen za 1,5 odsto. Ucešce spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 59,8 odsto.

Na kraju juna 2011. javni dug Srbije je iznosio 13,3 milijarde evra, ili 43,7 odsto procenjenog BDP-a. Od pocetka godine stanje javnog duga je povecano za 1,1 milijardu evra, ili za 1,8 procentnih poena BDP-a.

Gotovo celokupno povecanje javnog duga odnosi se na povecanje unutrašnjeg javnog duga, dok je spoljni javni dug povecan za svega 74,1 milion evra. Povecanje stanja javnog duga je najvecim delom posledica zaduživanja države putem izdavanja dugorocnih dinarskih obveznica.

VECI BUDŽET ZBOG PRODAJE PLACEVA

Opština Becej planira da proda gradsko gradevinsko zemljište, pa bi tako opštinski budžet, od prodaje dva placa u industrijskoj zoni, trebalo da bude veci za 16 hiljada evra.

RTV

DOLAZAK BOŠA

Jedna od najvecih svetskih kompanija nemacki Boš (Bosch), tek treba da donese konacnu odluku da li ce investirati u Srbiji ili u Rumuniji. Ukoliko odabere našu zemlju, kako saznaje Radio-televizija Vojvodine, Boš ce graditi fabriku u Sremu, a moguce lokacije su Pecinci, Stara Pazova ili Indija.

RTV

KONTROVERZNI ZAKON KOJIM SE UVODI POSEBAN POREZ NA NEZDRAVU HRANU STUPIO NA SNAGU U MAÐARSKOJ

Izvor: Tanjug

Kontroverzni zakon kojim se uvodi poseban porez na preterano slanu ili slatku hranu, popularno nazvan "taksom na cips", stupio na snagu u Madarskoj.

Premijer Viktor Orban je istakao kako je cilj ovog poreza da budu promenjene prehrambene navike Madara i da se povede borba protiv gojaznosti

Predlagac ovog zakona, poslanik Šandor Font, napominje da je novi porez podsticaj gradanima da ne jedu tako nezdrave, a uz to sada i skupe proizvode, a proizvodacima da smanje nivo soli i šecera u svojim robama.

Slovo zakona, medutim, nije išlo tako daleko da dodatno oporezuje nacionalne specijalitete kao što su salame, kobasice i mast, kao što je prvobitno bilo predvideno, vec se opterecuju grickalice, keks, gazirani i energetski napici.

Procenjuje se da ce madarskoj vladi, koja snižava troškove ne bi li umanjila državni dug u atmosferi privredne stagnacije, novi porez doneti 74 miliona evra godišnje.

Reka Sološi, predstavnica Udruženja madarske prehrambene industrije, smatra da je novi porez ishitren i da ce pogoditi male domace proizvodace i oterati velike strane firme, dok ce crno tržište da procveta.

Prema pisanju ekonomskog dnevnika "Vilagazdašag", nemacki vlasnik kompanije "Cio cips" je vec zbog novog poreza odustao od gradnje pogona za proizvodnju kokica, a od nove fabrike je navodno odustao i madarski proizvodac energetskih napitaka, firma "Hel".

Novim zakonom je, inace, predvideno da porez na preslanu i preslatku hranu placa ili njen domaci proizvodac ili, ukoliko je strane proizvodnje, njen najveci uvoznik.

KRIVICNE PRIJAVE PROTIV SEDMORO ZBOG MALVERZACIJA U BEOGRAD FILMU

FoNet. blic

Policija je Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivicne prijave protiv predsednika Upravnog odbora privrednog društva Beograd film AD Beograd i još šest lica, osumnjicenih da su izvršili krivicna dela zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, poreska utaja i pranje novca.

Oni se sumnjice za malverzacije prilikom prodaje nekretnina u vlasništvu "Beograd filma", odnosno bioskopa "Balkan", "Zvezda", "20. oktobar", "Odeon" i da su to preduzece oštetili za iznos od 4.100.000 evra i manjinske akcionare za 956.842 evra.
U saopštenju MUP se navodi da je Ðivanovic u istražnom pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu zbog sumnji za zloupotrebu prilikom privatizacije Beograd filma.

Prijava je podneta i protiv clana Upravnog odbora i zastupnika privrednog društva Beograd film AD Beograd, koji je u pritvoru, kao i protiv vlasnika privrednog društva "Ju-rijkos doo" Zrenjanin, osnivaca i vlasnika lanca sportskih kladionica "Max bet".

Prijave su podnete i protiv direktora privrednog društva Beograd filma, tehnickog sekretara tog preduzeca, knjigovode i poslovne sekretarice.

OCEKIVANA PROIZVODNJA ŠECERA - 350.000 TONA

Tanjug

Ovogodišnja kampanja šecerne repe u Srbiji na samom je pocetku, a procene su da ce od te sirovine biti proizvedeno 350.000 tona šecera, što bi trebalo da zadovolji domace potrebe i izvozne kvote, izjavio je dr Lazar Kovacev.

Predkampanjske analize pokazale su da se prinos korena na ukupno izmedu 50.000 i 55.000 hektara (ha) krece od 45 do 55 tona (t) po ha, kazao je Kovacev, koji je rukovodilac odeljenja za šecernu repu pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

"Sadržaj šecera pre nedelju dana kretao se izmedu 14 i 16 odsto", naveo je Kovacev, napominjuci da je kampanja 2011/2012 tek pocela, a samo jedna fabrika šecera u Srbiji pocela je sa preradom šecerne repe ovogodišnjeg roda.

Kovacev je izrazio nadu da ce šecerna repa sa bar 50-ak hiljada ha biti preradena u našim fabrikama šecera, dodajuci da bi u njima trebalo da bude proizvedeno oko 350.000 t šecera.

Na pitanje da li ce ta kolicina šecera biti dovoljna da zadovolji domace potrebe, Kovacev je odgovorio "ako je ostalo prelaznih zaliha - da".

"Naše potrebe i kvota koja nam je obezbedena za izvoz 180.000 t šecera...to bi trebalo da bude oko 400.000 t. Naše godišnje potrebe su oko 400.000 t, zajedno sa izvozom", naveo je Kovacev, napominjuci da šecer izvozimo "svuda" - u region CEFTA, Evropsku uniju...

Prema podacima Republickog zavoda za statistiku, šecerna repa je u Srbiji ove godine zasejana na 56.570 ha, što je za desetak hiljada ha manje nego lane.

Ocekuje se proizvodnja šecerne repe na nivou od 2,8 miliona tona, dok je prosecan prinos procenjen na 49,5 t/ha.

KINESKI KREDIT ZA KOSTOLAC DO KRAJA SEPTEMBRA

Tanjug

Direktor Termoelektane Kostolac Dragan Jovanovic ocekuje da ce do kraja septembra biti pripremljen ugovor sa kineskom Eksim bankom o kreditu za tu termoelektranu i da ce njegovom ratifikacijom u parlamentu poceti realizacija tog komercijalnog ugovora.

"Ocekujemo da ce do kraja septembra biti pripremljen ugovor o kreditu i sa njegovim potpisivanjem i ratifikacijom u našem parlamentu svi naši komercijalni ugovori sa kineskom kompanijom stupice na snagu i projekat ce poceti", rekao je Jovanovic Tanjugu u Pekingu posle razgovora sa predstavnicima i guvernerom Eksim banke i Kompanije CMEKS, sa kojom je sklopljen ugovor o realizaciji prve faze.

Jovanovic je podvukao da su ostala još samo proceduralna pitanja koje banka treba da reši i da kreditni ugovor prode i njenu evaluaciju, za šta ce, po proceni strucnjaka Eksim banke, biti potrebno oko mesec dana.

Prema njegovim recima, srpska strana je završila tehnicki deo posla, tokom posete Kini sa kompanijom CMEKS je napravljen i  poslednji, ankes 4, komercijalnih ugovora vezanih za angažovanje podizvodaca, i sada se ceka još samo da bancina procedura prode proces evaluacije i da se potpiše ugovor.

Jovanovic je ponovio da predmet kredita iznosi 300 miliona dolara, a da je ceo aranžman vredan 330 miliona i odnosi se na grupu projekata u vezi sa termoblokovima u "Kostolcu"- revitlizaciju blokova B1 i B2 u TE Drmno, izgradnju kompletnog postrojenja za osumporavanje dimnih gasova i izgradnju infrastrukturnih objekata neophodnih za taj proces, kao što su železnicka pruga , deo putne mreže i pristanište na Dunavu.

To je, ukazao je Jovanovic,  prva faza ukupnog projekta koji je vredan mnogo više i odnosi se na eventualnu buducu izgradnju novog bloka. To je, medutim, naglasio je, faza 2 i o njoj tek treba da zapocnu razgovori.

Direkotr TE "Kostolac" je dodao da je elektrana ukupan projekat zapocela vrlo perspektivno i dugorocno.

"Ako bi obuhvatili i fazu 2, tu bi se radilo o izgradnji potpuno nove energetske jedinice od, za sada 350 megavata, i o proširenju kopa Drmno. Ceo taj aranžman bi bio vredan 718 miliona dolara. Ovog momenta to je veliki investicioni zahvat i ukoliko bi došlo do realizacije ove druge faze, to bi za Kostolac znacilo posao u narednih 10 godina", zakljucio je Jovanovic.

SUŠA UMANJUJE IZVOZ KUKURUZA

Beta. RTV

Gubitak Srbije na izvozu kukuruza, zbog suše koja je zahvatila zemlju poslednje dve nedelje, mogao bi da bude 200 miliona evra, jer je rod umanjen za 15 odsto, odnosno oko milion tona, izjavio je danas direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Sakovic.

"Ocekuje se rod od oko šest miliona tona, što je takode 15 procenata manje nego lane", kazao je on agenciji Beta objasnivši da za domace potrebe Srbija godišnje mora da ima 4,5 miliona tona, dok ostatak može da se plasira u izvoz.

Sakovic je podsetio da je prošle godine iz Srbije izvezeno blizu dva miliona tona kukuruza i da se, dok se nije desila suša, ocekivalo da ce naredne godine biti moguc približan, ako ne i veci izvoz.

"Trenutna izvozna cena kukuruza je oko 200 evra po toni, dok je pocetna cena ovogodišjeg roda kukuruza na svetskim berzama oko 180 evra po toni", rekao je on i naglasio da ne vidi da bi nešto moglo da utice da ta cena bude niža.

Sakovic ocekuje da ce zbog suše, ali i izuzetno toplog vetra koji je ubrzao vegetaciju, berba kukuruza u Srbiji poceti oko 10. septembra, ranije nego što je uobicajeno.

Prema podacima Žita Srbije, dobijenim na osnovu utroška semena, u Srbiji je posejano 1,05 miliona hektara kukuruza, a prosecan rod ce biti oko šest do 6,5 tona po hektaru.

BESPLATNA OBUKA ZA PREDUZETNIŠTVO UNESKO KATEDRE

Tanjug

U organizaciji Unesko katedre za studije preduzetništva, pri Univerzitetu u Novom Sadu, pocetkom iduceg meseca bice održan besplatni trening namenjen inovativnim preduzecima koja žele da unaprede svoje komunikacione i prodajne veštine, saopštio je Univerzitet u Novom Sadu.

U nastavku serije obuka na toj katedri, ucesnici ce ovog puta biti pripremani za sticanje prakticnih znanja i veština radi pravilne pripreme i ostvarivanja poslovnog sastanka, kao i prihvatanja i razumevanja komentara kupaca u vezi sa inovacijama kako bi prodaja bila bolja.

Taj trening se sastoji u kombinovanju predavanja, diskusije i prakticnih vežbi da bi bili poboljšani komunikacione veštine, vodenje poslovnog razgovora, predstavljanje sopstvenog inovativnog poslovanja, osnove pregovaranja i prodajne veštine.

Besplatna obuka Unesko katedre bice održana 5. i 6. septembra od deset do 17 sati na Fakultetu tehnickih nauka u Novom Sadu, a polaznici, ciji je broj ogranicen, mogu za ucestvovanje da se prijave na mejl adresu unescochair@uns.ac.rs.

OTVARANJE CARINARNICE U KRUŠEVCU

Beta, blic

U Kruševcu ce sutra biti otvorena nova carinarnica u koju je uloženo blizu tri miliona evra, a u kojoj ce raditi 40 službenika.

Kako je najavljeno, carinarnicu ce otvoriti predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovic.  

Carinarnica, koja zauzima kompleks od oko dva hektara, u svom sastavu
ima dve carinske ispostave - u Trsteniku i Paracinu.  

Ocekuje se da ce carinarnica znacajno olakšati posao privrednicima kruševackog kraja.

SUFICIT SA ZEMLJAMA CEFTA ZA SEDAM MESECI 851,7 MILIONA DOLARA

Srbija je za sedam meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 851,7 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republickog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do jula najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pica, gvožde i celik, a najviše je uvozila struju, gvožde i celik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrce i voce.

Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 1,81 milijardi dolara, a uvoz je bio 955,9 miliona dolara, što znaci da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 189,1 odsto.

U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, takode, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema ucešcu u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po znacaju, posle tržišta EU.

CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini izmedu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

Izvor: Tanjug, 1.9.2011.

DOBITAK LIZING KUCA ZA ŠEST MESECI 255,7 MILIONA DINARA

Lizing kuce u Srbiji su u prvom polugodištu 2011. godine ostvarile ukupan dobitak pre oporezivanja od 255,7 miliona dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

U posmatranom periodu, u odnosu na 2010. godinu, preracunato na godišnji nivo, ukupni prihodi su smanjeni za 15,8 odsto, a ukupni rashodi za 28 odsto.

Na kraju drugog kvartala 2011. godine, kao i na kraju 2010. godine, strukturu plasmana prema primaocu lizinga karakterisalo je visoko ucešce plasmana finansijskog lizinga odobrenih privrednim društvima koja ne pripadaju finansijskom sektoru - 84,8 odsto, dok je ucešce ostalih primalaca lizinga znacajno niže.

Fizicka lica su u ukupnim plasmanima ucestvovala sa 5,3 odsto, preduzetnici sa 4,6 odsto, javna preduzeca sa tri odsto, a poljoprivrednici sa 1,2 odsto, dok je ucešce ostalih kategorija pojedinacno ispod jedan odsto.

U 2011. godini nije bilo velikih promena u strukturi plasmana prema predmetu lizinga u odnosu na prethodnu godinu, te i dalje najvece ucešce ima finansiranje teretnih vozila, minibuseva i autobusa od 36,6 odsto.

Sledeca po ucešcu finansiranja su putnicka vozila sa ucešcem od 25,2 odsto.

Ucešce finansiranja proizvodnih mašina je na kraju drugog kvartala smanjeno u odnosu na 2010. godinu, sa 12 na 11,5 odsto, smanjeno je ucešce finansiranja gradevinskih mašina sa 7,7 na 7,3 odsto, kao i poljoprivredne opreme sa 6,8 na 6,2 odsto.

Ucešce finansiranja ostalih predmeta lizinga je povecano sa 8,5 odsto u 2010. godini na 10,3 odsto na kraju drugog kvartala.

U ukupnoj strukturi plasmana najznacajnije ucešce imali su sektori saobracaja, skladištenja, informisanja i komunikacija od 29,1 odsto, što je neznatno vece u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo 29 odsto.

Najvece promene u sektorskoj strukturi plasmana u odnosu na prethodnu godinu predstavljaju porast ucešca sektora preradivacke industrije sa sektorima rudarstva i snabdevanja vodom sa 21,7 na 23,2 odsto i smanjenje ucešca sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva sa 8,1 na 6,6 odsto.

Znacajnije je ucešce ostalih delatnosti, koje je iznosilo 14,5 odsto i sektora trgovine sa 14 odsto.

Ukupan broj zaposlenih u sektoru finansijskog lizinga se iz godine u godinu povecavao, da bi u 2009. godini poceo da se smanjuje, što se nastavilo u 2010. godini i u prvom kvartalu 2011. godine.

U drugom kvartalu 2011. zabeleženo je povecanje broja zaposlenih, tako da je na kraju drugog kvartala 2011. godine broj zaposlenih iznosio 484. Prosecan broj zaposlenih, po jednom davaocu lizinga, iznosio je oko 28.

Ukupno 11 davalaca lizinga je u potpunom ili vecinskom vlasništvu stranih pravnih lica, u potpunom ili vecinskom vlasništvu domacih lica je pet davalaca lizinga, a u vlasništvu domace banke sa stranim kapitalom i stranog pravnog lica, sa po 50 odsto ucešca u kapitalu, je jedan davalac lizinga.

Izvor: Tanjug, 1.9.2011.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU KOJIM SE OMOGUCAVA USPOSTAVLJANJE DIREKTNIH LETOVA IZMEÐU SRBIJE I AUSTRALIJE

Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjic i ambasador Australije u Srbiji Helena Študert potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju kojim se omogucava uspostavljanje direktnih letova izmedu dve zemlje.

Mrkonjic je tom prilikom istakao da su na ovaj nacin avio-prevoznicima omoguceni optimalni tržišni uslovi za obavljanje saobracaja, dok ce putnici prvi put posle više godina moci direktno da lete izmedu Srbije i Australije.

Istovremeno, Mrkonjic i Študert su parafirali bilateralni sporazum kojim se uspostavlja saradnja izmedu Srbije i Australije u oblasti vazdušnog saobracaja.

Taj dokument se zasniva na principu slobodne konkurencije i omogucava avio-kompanijama zemalja-potpisnica da obavljaju do sedam letova nedeljno iz Srbije do glavnih australijskih aerodroma u Sidneju, Melburnu, Pertu i Brizbejnu.

Domaci avio-prevoznici imace neogranicen pristup svim regionalnim medunarodnim aerodromima na tlu Australije, a sporazum predvida i takozvani "kod šer" sistem prilikom prodaje karata i prevoza tereta.

Sporazumom se otvaraju nove mogucnosti za turisticku privredu obeju zemalja, a srpskoj zajednici u Australiji, koja ima više od 95.000 gradana, omogucice se direktna povezanost sa maticnom zemljom, navodi se u saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.9.2011.

DO 15. SEPTEMBRA NA PUTEVIMA U BLIZINI ŠKOLA INTENZIVIRAN RAD SAOBRACAJNE POLICIJE NA SPROVOÐENJU MERA ZA BEZBEDNO UCEŠCE DECE U SAOBRACAJU

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da ce od 1. do 15. septembra na putevima u blizini škola biti intenziviran rad saobracajne policije na sprovodenju mera za bezbedno ucešce dece u saobracaju.

Ove mere bice realizovane po nalogu Uprave saobracajne policije u pomenutom periodu, radnim danima od 7 do 19.30 casova, i to prilikom dolaska dece u školu i odlaska kuci, sa posebnom pažnjom na ucenike koji prvi put polaze u školu.

Takode, u širim zonama oko škola sprovodice se pojacana kontrola ucesnika saobracaja usmerena na otkrivanje prekršaja koje cine vozaci prema pešacima, posebno prema deci.

Od pocetka školske godine, u svim osnovnim školama bice organizovana adekvatna predavanja dacima prvacima o osnovnim pravilima saobracaja, koja ce se po potrebi održavati i u narednim mesecima.

Takode, pripadnici policije su ostvarili uvid u stanje saobracajne signalizacije u zonama škola, nakon cega su ukazali nadležnim gradskim i opštinskim organima za saobracaj na uocene nedostatke, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 1.9.2011.

POTPISAN MEMORANDUM O RAZUMEVANJU KOJIM SE OMOGUCAVA USPOSTAVLJANJE DIREKTNIH LETOVA IZMEÐU SRBIJE I AUSTRALIJE

Službena mišljenja:

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA OSIGURAVAJUCEG DRUŠTVA DA OBRACUNA I PLATI POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNOG OSIGURANJA KADA JE UGOVOR O OSIGURANJU ZAKLJUCEN SA KANCELARIJOM MEÐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE - Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja: clan 6
  • Ministarstvo finansija: OSLOBOÐENJE OD OBAVEZE OBRACUNA I PLACANJA PDV NA PROMET DOBARA I USLUGA (UVOZ) KOJI SE VRŠI U OKVIRU REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNJE MOSTA FINANSIRANOG IZ SREDSTAVA IPA PROGRAMA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: clan 24

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Sudska praksa:

  • Upravni sud: ODLAGANJE IZVRŠENJA REŠENJA PRE PODNOŠENJA TUŽBE U UPRAVNOM SPORU - Zakon o upravnim sporovima: clan 23
  • Upravni sud: ODLAGANJE IZVRŠENJA REŠENJA U UPRAVNOM POSTUPKU - Zakon o upravnim sporovima: clan 16
  • Upravni sud: ODLUCIVANJE PO ZAHTEVU POLICIJSKOG SLUŽBENIKA ZA PRIZNAVANJE PRAVA NA UVECANJE PLATE - Zakon o policiji: clan 147 stav 1
  • Upravni sud: OVLAŠCENJE ZA PODNOŠENJE ŽALBE PROTIV REŠENJA REGISTRATORA - Zakon o registraciji privrednih subjekata: clan 27 stav 1
  • Upravni sud: POSTUPANJE PO ZAHTEVIMA ZA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNACAJA - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja: clan 38
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU VOÐENOM ZBOG NEZAKONITOG OTKAZA - Ustav Republike Srbije: clan 32 stav 1
  • Ustavni sud: POVREDA PRAVA NA SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU U RADNOM SPORU - Ustav Republike Srbije: clan 32 stav 1

… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Stecajevi:

STECAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANICNOM GLASILU ZAKLJUCNO SA 26.8.2011. GODINE

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Flash line" doo

20068833

2. St. broj 1051/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1334

 

Privredni sud u Nišu i to stecajni sudija Snežana Vukosavljevic-Obradovic, u stecajnom postupku nad stecajnim dužnikom "Flash line" DOO u stecaju iz Niša, koga zastupa stecajni upravnik Pavle Nikolic iz Pirota, nakon održanog završnog rocišta, 17. avgusta 2011. godine, doneo je
REŠENJE
1. Usvaja se završni racun stecajnog dužnika "Flash line" doo u stecaju iz Niša za period od 10.3.2011. godine do 14.0.2011. godine.
2. Odreduje se konacna nagrada za rad stecajnog upravnika u iznosu od 125.000,00 dinara. Neisplaceni iznos nagrade od 35.000,00 dinara isplatiti stecajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zakljucenju stecajnog postupka.
3. Odreduje se konacna naknada troškova stecajnom upravniku u visini od 23.400,00 dinara. Neisplaceni iznos od 6.000,00 dinara isplatiti stecajnom upravniku po pravnosnažnosti rešenja o zakljucenju stecajnog postupka.
4. Odreduje se rezervacija sredstava za namirenje troškova stecajnog postupka koji ce nastati do gašenja tekuceg racuna stecajnog dužnika i brisanja stecajnog dužnika iz Registra privrednih subjekata, u iznosu od 95.915,85 dinara.
5. Zakljucuje se postupak stecaja nad stecajnim dužnikom "Flash line" d.o.o. u stecaju iz Niša, maticni broj 20068833, PIB 103989960.
6. Rešenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na oglasnoj tabli suda.

PRIVREDNI SUD U CACKU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

DP "PIK Marketing"

07167164

2. St. broj 208/201

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PIK+MARKETING.shtml/seo=/companyid=8406

I. Privredni sud u Cacku je rešenjem broj St. 208/2011 od 18. jula 2011. godine otvorio postupak stecaja nad stecajnim dužnikom DP "PIK Marketing" - u likvidaciji Cacak, Milete Curcica 2, MB 07167164, PIB 101292289, zbog prezaduženosti.
II. Za stecajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju RS Beograd.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stecajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja, tako što ce prijave za svoje obezbedena i neobezbedena potraživanja sa dokazima iz kojih se može utvrditi osnov i visina potraživanja dostaviti ovom sudu u dva primerka sa pozivom na broj stecajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti najkasnije u roku od 120 dana, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana bice odbacene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se svi dužnici stecajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stecajnoj masi stecajnog dužnika.
V. Odreduje se prvo poverilacko rocište za 8. septembar 2011. godine u 10,00 casova sudnica broj 3, Privredni sud u Cacku, Cara Dušana 6.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilackog rocišta, ista se saziva za prvo poverilacko rocište.
VI. Odreduje se ispitno rocište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 28. decembra 2011. godine u 10,30 casova sudnica broj 3, Privredni sud u Cacku, Cara Dušana 6.
Odreduje se predujam troškova za sprovodenje stecajnog postupka u iznosu od 100.000,00 dinara, koji je predlagac dužan da uplati na depozit racun suda broj 840-313802-10 u roku od pet dana od dobijanja naloga suda.
Ovo rešenje je istaknuto na oglasnoj tabli ovog suda - oglašeno je dana 18. jula 2011. godine.
Ovim danom nastupaju pravne posledice otvaranja stecajnog postupka nad dužnikom predvidene Zakonom o stecaju.

PRIVREDNI SUD U CACKU

Red. br.

Naziv dužnika

Maticni broj

Stecajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

TP "Agrostroj"

7167504

2. St. broj 183/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

I. Privredni sud u Cacku je rešenjem broj St. 183/2011 od 9. avgusta 2011. godine otvorio postupak stecaja nad stecajnim dužnikom TP "Agrostroj" Cacak, MB 7167504, PIB 101122776, zbog trajne nesposobnosti placanja.
II. Za stecajnog upravnika imenuje se Milic Neškovic, stecajni upravnik iz Ivanjice, kontakt telefon 063-285617.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stecajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja, tako što ce prijave za svoje obezbedena i neobezbedena potraživanja sa dokazima iz kojih se može utvrditi osnov i visina potraživanja dostaviti ovom sudu u dva primerka sa pozivom na broj stecajnog predmeta.
Upozoravaju se poverioci da se prijave potraživanja mogu podneti najkasnije u roku od 120 dana, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana bice odbacene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se svi dužnici stecajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stecajnog masi stecajnog dužnika.
V. Odreduje se prvo poverilacko rocište za 10. oktobar 2011. godine u 11,30 casova sudnica broj 3, Privredni sud u Cacku, Cara Dušana 6.
Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilackog rocišta, ista se saziva za prvo poverilacko rocište.
VI. Odreduje se ispitno rocište za ispitivanje prijavljenih potraživanja za dan 20. februar 2012. godine 11,30 casova sudnica broj 3, Privredni sud u Cacku, Cara Dušana 6.
Ovo rešenje je istaknuto na oglasnoj tabli ovog suda - oglašeno je dana 9. avgusta 2011. godine.
Ovim danom nastupaju pravne posledice otvaranja stecajnog postupka nad dužnikom predvidene Zakonom o stecaju.

Izvor: Redakcija, 30.8.2011.