Aktuelne vesti na dan 02. april 2012

 

PRAVNA BAZA PARAGRAF LEX / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PrelistavajuĆi dnevne novine:


Pogledajte ostale vesti na dan 02. april 2012



Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:

 Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS,   Subversion, Bugzilla ...
Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
Poznavanje engleskog jezika;
Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.

Nudimo:
Regularno punočasovno angažovanje
Rad u dinamičnom okruženju
Lični I profesionalni napredak.
Razvijanje sposobnosti za inovativnost
Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama 

Mesto:
 Belgrade, Takovska 42, Srbija

CV slati na igor.galic@paragraf.rs


Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd

Zadaci radnog mesta:

  • Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
  • Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)


Uslovi za kandidate:

  • VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
  • Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
  • Vozačka dozvola B kategorije
  • Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
  • Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
  • Spremnost za dalje učenje i razvoj
  • Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
  • Izražen timski duh


Zaposlenima nudimo:

  • Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
  • Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
  • Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
  • Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti


Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.

CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs

Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd

Rok za konkurisanje: 30.01.2012.

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR je namenjen svima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman.
Aktuelan broj 39 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.



Aktuelan broj 42 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis CARINSKI INSTRUKTOR - časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama.

Aktuelan broj 17 / APRIL >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

Časopis PRAVNI INSTRUKTOR - časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke.

Aktuelan broj 16 / MART >>>
Pogledajte sve brojeve >>>

SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 24 OD 30.3. 2012/ODABRANI DOKUMENTI

Dokument

NAREDBA O ZABRANI SAKUPLJANJA POJEDINIH ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLJE FLORE I FAUNE U 2012. GODINI ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA O EMISIJI DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA O USVAJANJU PRIGOVORA I IZBORU SUDIJE NA STALNU SUDIJSKU FUNKCIJU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ IUZ-163/2011 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-1318/2009 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-1344/2009 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-1685/2010 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-1914/2010 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-1917/2010 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-2407/2009 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-3641/2010 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ODLUKA USTAVNOG SUDA BROJ UŽ-4078/2010 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O DOPUNI PRAVILNIKA O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TEČNI NAFTNI GAS I O USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU TEČNOG NAFTNOG GASA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O POSTUPKU ZA REŠAVANJE SPOROVA POVODOM REGISTRACIJE .RS DOMENA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I VISINI TROŠKOVA ZA IZDAVANJE LICENCI ZA OBAVLJANJE POSLOVA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O KATEGORIZACIJI TURISTIČKIH MESTA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA, NAČINU I POSTUPKU ZA STAVLJANJE, ODNOSNO SKIDANJE LEKOVA SA LISTE LEKOVA KOJI SE PROPISUJU I IZDAJU NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

PRAVILNIK O UNIVERZALNOM SERVISU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

REŠENJE O PROMENI NAZIVA MARKE DUVANSKOG PROIZVODA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

REŠENJE O UPISU U REGISTAR IZVOZNIKA DUVANA, OBRAĐENOG DUVANA, ODNOSNO DUVANSKIH PROIZVODA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

REŠENJE O USTUPANJU ROBE BEZ NAKNADE ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UKAZ O OPOZIVU SA DUŽNOSTI IZVANREDNOG I OPUNOMOĆENOG AMBASADORA REPUBLIKE SRBIJE U REPUBLICI KENIJI ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 103/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 104/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 105/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 106/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 144/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 145/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EU) O SPROVOĐENJU BROJ 146/2012 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 1054/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 1196/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 1458/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 1509/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 2184/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 2510/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 286/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 287/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 4/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA KOMISIJE (EZ) BROJ 92/97 ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA O OBAVEZNOJ PROIZVODNJI I PROMETU HLEBA OD BRAŠNA "T-500" ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA O RASPODELI I KORIŠĆENJU PODSTICAJA ZA GENETSKO UNAPREĐENJE STOČARSTVA U 2012. GODINI ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PREMIJE ZA MLEKO ZA 2012. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

UREDBA O USLOVIMA PRIBAVLJANJA I OTUĐENJA NEPOKRETNOSTI NEPOSREDNOM POGODBOM, DAVANJA U ZAKUP STVARI U JAVNOJ SVOJINI I POSTUPCIMA JAVNOG NADMETANJA I PRIKUPLJANJA PISMENIH PONUDA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

  • AKTUELNA PITANJA IZ PRAKSE KOJA SE ODNOSE NA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
  • KOMENTAR ODLUKE O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO - Sl. glasnik RS", br. 13/2012
  • KAMATA NA IZNOS TROŠKOVA IZ IZVRŠNE ISPRAVE
  • UPOTREBA PEČATA OD STRANE AGENCIJE I POJAM POSLOVNE KOMUNIKACIJE
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
  • KOMENTAR UREDBE O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZDRAVSTVENA USTANOVA ZA PRUŽANJE UGOSTITELJSKIH USLUGA TREĆIM LICIMA - "Sl. glasnik RS", br. 18/2012
  • NOVI ZAKLJUČAK VLADE RS POVODOM PONOVNOG UVOĐENJA UVEĆANE OSNOVICE PO OSNOVU KVALITETA I REZULTATA RADA, ZA ODREĐENU GRUPU ZAPOSLENIH U LOKALNOJ SAMOUPRAVI - OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
  • PRAVA ZAPOSLENIH PO OSNOVU VASKRŠNJIH I PRVOMAJSKIH PRAZNIKA - NERADNI DANI U 2012. GODINI
  • SASTAVLJANJE I PODNOŠENJE OBRAČUNA AKCIZE ZA PRVI KVARTAL 2012. GODINE: • Rok za dostavljanje do 20. aprila 2012. godine •
  • ZAMENA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DOSTAVLJENIH AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE: • Rok je 30. jun 2012. godine, osim ukoliko APR preliminarnu obradu završi ranije kada je rok 8 dana od dana objavljivanja na internet stranici •
  • INDEKSI INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE ZA FEBRUAR 2012. GODINE
  • PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO U REPUBLICI SRBIJI ZA FEBRUAR 2012. GODINE
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

CARINSKI INSTRUKTOR:
  • EVIDENTIRANJE NENAPLATIVIH POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA KAO KREDITNIH POSLOVA
  • FOTOKOPIJA SAOBRAĆAJNE DOZVOLE KAO DOKUMENT ZA IDENTIFIKACIJU UPOTREBLJAVANOG MOTORNOG VOZILA PRILIKOM UVOZA
  • MOGUĆNOST KUPOVINE I PRODAJE NEOCARINJENE ROBE U INOSTRANSTVU NA OSNOVU UGOVORA O CESIJI
  • PODNOŠENJE DOKUMENTACIJE PRILIKOM UVOZA MOTORNIH VOZILA KOJA NIKADA NISU BILA REGISTROVANA
  • POPUNJAVANJE RUBRIKE 48 JCI U POSTUPKU PRIVREMENOG UVOZA SA DELIMIČNIM OSLOBOĐENJEM OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA
ČASOPIS INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE / Prilozi objavljeni na današnji dan:

INSTRUKTOR ZA FINANSIJSKO TRŽIŠTE:
5. APRIL POSLEDNJI DATUM DO KADA JE MOGUĆE PODNETI ZAHTEV ZA ZAMENU REGISTROVANOG GODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA ZA 2011. GODINU

Agencija za privredne registre (APR) obavestila je danas sve finansijske institucije da je 5. april poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu registrovanog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2011. godinu.

Ovaj rok se odnosi na Narodnu banku Srbije (NBS), banke, društva za osiguranje, berze i brokersko-dilerska društva, davaoce finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim finansijskim fondovima i dobrovoljne finansijske fondove, zatvorene i privatne investicione fondove i druge finansijske institucije.

Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu neće prihvatati zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za finansijske institucije dostavljene nakon navedenog datuma.
To znači da će dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biti moguća samo na osnovu izveštaja revizora,ili naloga nadležnog državnog organa.

Registar će nakon okončanja preliminarne zbirne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za finansijske institucije objaviti individualne podatke iz registrovanih izveštaja na internet strani APR.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije,1.4.2012.

U DOMU NARODNE SKUPŠTINE ODRŽANA JE JEDNODNEVNA KONFERENCIJA IZVRŠNOG ODBORA ASOCIJACIJE IZBORNIH ZVANIČNIKA EVROPE (ACEEEO)

Jednodnevna konferencija Izvršnog odbora Asocijacije izbornih zvaničnika Evrope (ACEEEO), koja je okupila dvadeset predstavnika izbornih komisija iz različitih evropskih zemalja, održana je u Domu Narodne skupštine.

U uvodnom delu konferencije učesnicima se obratio sekretar Republičke izborne komisije Veljko Odalović, izražavajući zadovoljstvo što se konferencija održava u Srbiji, u vreme dok se odvijaju predizborne aktivnosti. Sekretar RIK-a je naveo da su redovni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji raspisani za 6. maj i da RIK uspešno odgovara svim zadacima i poslovima koji su mu povereni. Postoje izvesne poteškoće u vezi sa sprovođenjem izbora na Kosovu i Metohiji, ali očekujemo da će ti problemi biti prevaziđeni, naveo je sekretar RIK-a.

Odalović je naglasio ulogu i značaj izbornih komisija za demokratsko i transparentno vođenje izbora i poštovanje volje birača i zahvalio se Asocijaciji na podršci koju pruža Republičkoj izbornoj komisiji.

Na konferenciji su razmotrene aktivnosti Asocijacije izbornih zvaničnika Evrope i podneti izveštaji o sprivedenim edukacijama održanim od juna 2011. godine do marta 2012. godine. Učesnici konferencije razmotrili su i tekuće projekte posmatranja izbora i saradnje sa međunarodnim partnerima, kao i predstojeće aktivnosti Asocijacije.

Konferencija Izvršnog odbora Asocijacije okupila je predstavnike izbornih komisija iz Rumunije, Bosne i Hercegovine, Litvanije, Letonije, Poljske, Ukrajine, Ruske Federacije i Srbije, a domaćin je bila Republička izborna komisija.

Asocijacija izbornih zvaničnika Evrope (ACEEEO), kao neprofitna organizacija, nezavisna od političkih partija i vlada, promoviše institucionalizaciju i profesionalizaciju demokratskih procedura u regionima.

Izvor: Vebsajt Republičke izborne komisije, 30.3.2012.

USTAVNA ŽALBA U PREDMETU UŽ-3238/2011, KOJA JE USVOJENA NA SEDNICI VELIKOG VEĆA ODRŽANOJ 8. MARTA 2012. GODINE

Ustavna žalba u predmetu Už-3238/2011 upućena na objavljivanje u "Službeni glasnik Republike Srbije"

Ustavna žalba u predmetu Už-3238/2011, koja je usvojena na sednici Velikog veća održanoj 8. marta 2012. godine, upućena je danas na objavljivanje u "Službeni glasnik Republike Srbije". Reč je o ustavnoj žalbi X, koju je Sud usvojio i kojom je utvrdio da je Opštinska uprava opštine Z, donošenjem zaključka o stvarnoj nenadležnosti, propustila da odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za promenu podataka o polu i time povredila njegovo pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti zajemčeno članom 23. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - prim.red.), kao i pravo na poštovanje privatnog života zajemčeno članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010 - prim.red.). Sud je utvrdio da su organi iz člana 6. st. 2. i 4. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009 - prim.red.) stvarno nadležni da odlučuju o zahtevu za upis promene podataka o polu, pa je naložio Opštinskoj upravi opštine Z da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke, odluči o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za promenu podataka o polu u matičnoj knjizi rođenih.

Odluku u integralnom obliku možete pogledati ovde Už-3238/2011 http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/UstavneZalbe/Už-3238-2011.pdf

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 30.3.2012.

U SKUPŠTINI VOJVODINE ODRŽANA PREZENTACIJA NACIONALNE STRATEGIJE U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE ZA OBLAST OTPADNIH, PITKIH VODA

U Skupštini Vojvodine danas je održana prezentacija Nacionalne strategije u oblasti životne sredine (NEAS) za oblast otpadnih i pitkih voda i otpada, koja će, kako je zaključeno, zahtevati najviše ulaganja u procesu sprovođenja strategije. Ovaj dokument je sačinjen u okviru EU projekta (EAS - Environmental Approximation Strategy), u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, a usvojen je u oktobru 2011.

Cilj prezentacije je da se predstavnici lokalnih samouprava u Vojvodini, fondova, javnih komunalnih preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, odvođenjem otpadnih voda i upravljanjem otpadom, obrazovnih institucija upoznaju značajem ovog dokumenta, troškovima i finansiranjem njegovog sprovođenja, kako bi mogli da sagledaju svoje obaveze i interese u sklopu sprovođenja strategije, te da se na adekvatan način pripreme za proces pridruživanja EU u oblasti voda i otpada.

Strategiju su predstavili Dušanka Sremački, pokrajinska sekretarka za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra u Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje i program menadžer EAS projekta, Freund Rajner.

Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra u Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje istakao da je Strategija za našu zemlju ključan dokument u oblasti zaštite životne sredine, posebno u trenutku kada je Srbija u procesu priodruživanja Evropskoj unji.

- U naredih deset godina pred je nama je ozbiljan posao u oblasti životne sredine, odnosno ozbiljna ulaganja u iznosu od 10 milijardi evra u komunalnu infrastrukturu u svim gradovima i opštinama u Srbiji i Vojvodini, rešavanje pitanja vodosnabdevanja, tretmana otpadnih voda i rešavanje pitanja uklanjanja čvrstog otpada - rekao je Pokimica i dodao da je strategija daje smernice u kom pravcu treba da u idemo. Pokimica je dodao i da je najviše sredstva potrebno za rešavanje pitanja otpadnih voda, ali i za rešavanje problema vodosnabdevanja, budući da u ovoj oblasti ima velikih problema.

- Problem otpadnih voda je veliki, jer se u poslednjih 20-tak godina u ovu oblast gotovo uopšte nije ulagalo. Ono na čemu svi zajedno treba da radimo, jeste da pronađemo modele da se osim sredstava iz budžeta, koja nisu dovoljna za rešavanje ovog problema pronađu i drugi izvori finasiranja, kao što su fondovi Evropske unije, povoljne kreditne linije i slično - rekao je Pokimica i dodao da lokalne samuprave moraju da razmišljaju unapred, odnosno da imaju spremnu projektnu dokumentaciju za projekte koji su značajni za rešavanje problema u svojoj sredini.

Pokrajinska sekretarka za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Dušanka D. Sremački je istakla da su projekti vezani za oblast vodosnabdevanja, rešavanje problema otpadnih voda, zaštite od voda, visokobudžetni od same izrade projektne dokumentacije do konačne realizacije, te je zbog toga važna sinergija struke i finasijera, jer ni Srbija, ni Vojvodina, nijedan grad ne mogu sami da reše probleme u ovim oblastima.

- Vojvodina jeste specifična po problemima u vodosnabdevanju, ali ohrabruje činjenica da je u prethodnom periodu otvoreno ili rekonstruisano nekoliko fabrika vode, što kroz budžete, što kroz evropske fodnove i podršku zemalja iz Evropske unije, i to je model koji treba da primenimo u svim sredinama - rekla je Dušanka D. Sremački i dodala da je Strategija dobar put koji treba da pratimo u rešavanju problema u oblasti životne sredine.

Program menadžer EAS projekta, Freund Rajner je istakao da je važno što je Srbija donela strategiju u oblasti životne sredine, ali da je podjednako značajno i to što je reč o dobro urađenom planskom dokumentu koji je oslikao mišljenje Evropske komisije na ono što je u ovoj oblasti prethodno urađeno, i što je dovelo do dodeljivanja statusa kanditata Srbiji. Rajner je dodao da je pred Srbijom ozbiljan proces usklađivanja propisa koji će iziskivati velika ulaganja u oblasti upravljanje otpadnim vodama, čvrstim otpadom, prilagođavanju industrije određenim standardima i oblasti zaštite prirode

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 31.3.2012.

ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA: STRANKE ĆE SNOSITI TROŠKOVE UKOLIKO SE ODLUČE DA POŠALJU KONTROLORE NA BIRAČKA MESTA U INOSTRANSTVO

Svi učesnici na parlamentarnim izborima imaće pravo, u skladu sa zakonom, da postave svoje posmatrače na biračka mesta. Ko odluči da kontrolore pošalje na birališta u inostranstvo moraće sam da snosi sve njihove troškove, od putovanja do smeštaja i dnevnica. Za razliku od 2008. godine, neće biti izbornog turizma, kazao je za "Politiku" Veljko Odalović, sekretar Republičke izborne komisije, koja je svojom odlukom zaštitila državnu kasu od takvih pojava.

Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011 i 104/2009 - dr. zakon - prim.red.) utvrđuje pravo svake stranke da delegira svog predstavnika na svakom biračkom mestu i on za taj posao dobija određenu naknadu, a ona je 2008. godine iznosila oko 2.000 dinara. Naravno, stranke su u Srbiji kao kontrolore delegirale ljude iz mesta u kome se glasa i tu nije bilo ništa sporno. Kontrolori u inostranstvu su sasvim druga priča, pa je bilo slučajeva da su neki iskoristili priliku da o trošku države na turistički izlet pošalju bliže i dalje rođake.

Od 22 liste, koje su učestvovale na izborima, 14 nije prešlo cenzus, a većina ih nije osvojila ni toliko glasova koliko je bilo potrebno skupiti potpisa (10.000) da bi se takmičile. Ipak, baš ove liste iskoristile su zakon, ali i odluku RIK-a da finansira troškove, da pošalju svoje kontrolore u inostranstvo. Tako je državu 1.630 posmatrača u 38 zemalja koštalo oko 1,5 milion evra.

Prema rečima Veljka Odalovića, na prethodnim izborima, RIK je doneo odluku po kojoj su kontrolorima plaćani putni troškovi i to do 700 kilometara autobuski prevoz, a više od 700 kilometara avion, zatim smeštaj u hotelima sa tri zvezdice i dnevnice.

On ističe da pravo da pošalju posmatrače nisu koristili DS, SRS, SPS, G 17 plus, DSS, dakle, "stranke koje su i do tada i kasnije bile parlamentarne, a ovu mogućnost su, nažalost, iskoristile grupe građana i ostale stranke".

RIK je sada, rekao je Odalović, svim učesnicima na izborima ostavio na volju hoće li ili ne slati posmatrače ili će za taj posao angažovati nekoga ko je upisan u birački spisak u inostranstvu, dakle "mogu da biraju, ali ukoliko odluče da šalju ljude iz Srbije moraju sami da snose sve troškove, nema novca iz budžeta za te namene".

RIK je, objašnjava Odalović, doneo odluku po kojoj će: "Predsednicima i članovima biračkog odbora i njihovim zamenicima u stalnom i proširenom sastavu na biračkim mestima u inostranstvu pripadati jednokratna naknada za rad u biračkom odboru i to - predsednicima i njihovim zamenicima po 25 evra, a članovima i njihovim zamenicima po 20 evra".
Dakle, onaj ko o svom trošku stigne, na primer, u Ameriku da tamo kontroliše izbore u nekom od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, koja organizuju glasanje, moći će da dobije 20 evra i ništa više. Birački odbori u inostranstvu su u nadležnosti Ministarstva inostranih poslova, rekao je Odalović i dodao da se oni formiraju od članova naših diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 30.3.2012.

ZAKON O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI: • Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavljen Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2011. godinu •

Državna revizorska institucija dostavila je danas Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2011. godinu. Izveštaj o radu je dostavljen u skladu sa članom 43. (stav 1. tačka 1) i članom 45. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 54/2007 i 36/2010- prim.red.). Inače, ovo je peti Izveštaj o radu koji je Državna revizorska institucija, od svog uspostavljanja 2007. godine, predala Narodnoj skupštini.

Ovde možete preuzeti Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2011. godinu. http://www.dri.rs/images/pdf/dokumenti/izvestaji_o_radu_2011.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Državne revizorske institucije: 31.3.2012.

PREDLOG ZAKONA O OBRAZOVANJU ODRASLIH: • Svi javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih moraju da dokažu da ispunjavaju precizno propisane uslove •

Pomoćnik ministra prosvete i nauke mr Zoran Kostić odgovara na primedbe brojnih organizacija na Nacrt zakona o obrazovanju odraslih:
- Primedba da su osnovne i srednje škole privilegovane predlogom zakona o obrazovanju odraslih apsolutno ne stoji, jer se predviđa obaveza da svi javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih dokažu da ispunjavaju vrlo precizne uslove. Škole se verifikuju prema uslovima i proceduri propisanoj Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011 - prim.red.) i registruju prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 - prim.red.). Ostali koji žele da steknu status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih prolaziće kroz postupak akreditacije, sličan postupku propisanom za škole. Ako se od države traži da bude garant kvaliteta pojedinih aktivnosti obrazovanja odraslih, onda ona mora imati pravo nadzora, odnosno imati uvid u to ko, šta, gde i s čime i s kime radi na polju obrazovanja odraslih - izjavio je za naš list mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke. Mr Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, javio se našoj redakciji povodom teksta "Ozbiljne primedbe na Nacrt zakona o obrazovanju odraslih" (Politika, 23. mart), navodeći da kreatori zakonskog predloga nijednog trenutka nisu izbegavali da daju odgovore, već su razlozi bili objektivne prirode - odsutnost pomoćnika ministra, u čijoj je nadležnosti i obrazovanje odraslih. Kako podseća Kostić, nacrt je bio na javnoj raspravi od 21. aprila do 10. maja 2011. godine - stigle su brojne primedbe, većina je usvojena, a one koje nisu, obrazloženo je zbog čega to nije urađeno. Ideja je bila da se podrže postojeće institucije koje je već definisao zakon, bez stvaranja novih, imajući u vidu troškove koje bi zakon izazvao. Tražena su mišljenja ministarstava, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, poverenika, zaštitnika građana…

- Prilikom izrade zakona imala se u vidu strategija obrazovanja koja je na javnoj raspravi, ali su prepoznata: sektorska veća, formalnoi neformalno obrazovanje, razvoj programa obrazovanja na osnovu standarda kvalifikacija, sistem akreditacije neformalnog učenja, priznavanje prethodnog učenja, fleksibilna organizacija nastave, jedinstveni informacioni sistem i drugo. Tekst nacrta zakona dostavljen je vladi, ona ga je prihvatila i sada se nalazi na sajtu Narodne skupštine - zakoni u proceduri - objašnjava Kostić.

Na naše pitanje kako komentariše primedbe "da su transakcioni troškovi nepodnošljivi za sve one koji žele da organizuju obrazovanje odraslih", a naročiti se polemiše oko obaveze zapošljavanja andragoga, psihologa i bibliotekara, pomoćnik ministra odgovara da nije u potpunosti jasno čime su opterećeni organizatori obrazovanja odraslih.

- Ako se pogleda glava predloga zakona koja se odnosi na izvore sredstava za finansiranje, nigde se organizator ne prepoznaje kao neko ko je izvor sredstava. Takođe, procenjeno je da neće biti potrebno angažovanje novozaposlenih radnika. Ukoliko se utvrdi da ova procena nije realna, biće angažovana sredstva za plate zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, utvrđena Zakonom o budžetu, koja će biti oslobođena racionalizacijom zaposlenih u obrazovanju.Nisu potrebna dodatna sredstva za plate novozaposlenih - objašnjava Kostić i napominje da se nadoknade za rad andragoških asistenata mogu finansirati iz sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu RS za projekat obrazovanje odraslih.

Nevladine organizacije su imale primedbe i na to što se o polazniku prikupljaju podaci o socijalnom i zdravstvenom statusu (uslovi stanovanja, porodica, broj članova, obrazovni nivo, zaposlenje, podaci o zdravstvenom statusu), koji "nisu nužni za ostvarivanje obrazovanja odraslih". Zoran Kostić odgovara da je ovaj deo predloga zakona urađen u saradnji s poverenikom i da je ispoštovano sve ono što je poverenik tražio.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 31.3.2012.

ZAKON O ADVOKATURI: • Obaveštenje Advokatske komore Beograda u vezi plaćanja članarine •

U prilogu pogledajte obaveštenje u vezi plaćanja članarine. http://www.akb.org.rs/beograd/300312/obavestenje.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Beograda,31.3.2012.

ZAKON O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU • Fiskalni savet ocenjuje da mere štednje nisu dovoljne i da prvi pokazatelji ukazuju da bi minus u budžetu u prva tri meseca mogao da bude dvostruko veći od planiranog

Čak i da se vladin program mera štednje u potpunosti ostvari, on neće biti dovoljan da se manjak u budžetu održi u zakonom predviđenim okvirima. Na ovu činjenicu upozorili su juče članovi Fiskalnog saveta i dodali da će uštede verovatno biti nešto niže od predviđenih 15,7 milijardi dinara. U prvoj rečenici svog izveštaja, ipak, podržavaju svako nastojanje Vlade Republike Srbije da smanji manjak u državnoj kasi.

U svojim ranijim ocenama Fiskalni savet je upozoravao da će se zbog smanjenog privrednog rasta ove godine u budžetu pojaviti "rupa" od najmanje 30 milijardi dinara. Na pitanje novinara šta će se preduzeti, u Ministarstvu finansija su istakli da smatraju da će predviđene uštede biti dovoljne da minus u budžetu održe u zakonskim okvirima.

U Savetu, opet, podsećaju da su i krajem prethodne godine upozorili da se neće ostvariti planirani deficit, jer su prihodi optimistično planirani.

Vlada je sada namerila da uštedi tako što će preuzeti sopstvene prihode budžetskih korisnika u iznosu od 10,9 milijardi dinara i smanjiti takozvane diskrecione rashode za 4,8 milijardi. Programom štednje za oko 10 do 15 odsto smanjuju se troškovi putovanja, izdaci za specijalizovane i usluge po ugovoru, tekuće popravke i održavanje, nabavku materijala, mašina i opreme, kao i dotacije nevladinim organizacijama.

Podaci o budžetskim prilivima u prva dva meseca pokazuju, međutim, da su tokovi još nepovoljniji od onih na koje je Fiskalni savet ukazivao u decembru. Prvi pokazatelji ukazuju da bi minus u prva tri meseca mogao da bude dvostruko veći od planiranog, čak 55 milijardi dinara, umesto planiranih 26 milijardi. Zato mere planirane ovim programom neće biti dovoljne, zaključuju u tom savetu. Drugi problem jeste to što će stvarni efekti planiranih mera biti oko 13, a ne 15,7 milijardi dinara, kažu u navedenoj instituciji.

Kada je reč o preuzimanju sredstava od budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode, u Fiskalnom savetu su sumnjičavi, jer programom nije razjašnjeno iz kojih izvora će oni finansirati svoje obaveze kada tokom godine ostanu bez sopstvenih sredstava.

Kao primer navode Republički geodetski zavod koji iz ovih izvora isplaćuje plate zaposlenima. Budući da programom nije predviđeno otpuštanje zaposlenih u Zavodu, ostaje nejasno kako će se ispunjavati zakonska obaveza isplate zarada, pitaju se u Fiskalnom savetu.

Ukoliko te obaveze preuzme budžet Republike, za toliko će se umanjiti i pozitivni fiskalni efekti prenosa sopstvenih prihoda na opšte prihode budžeta, piše u oceni Saveta.
Oni navode i primer Fonda za zaštitu životne sredine i Budžetskog fonda za šume, koji imaju projekte u toku. Ne sporeći da ovakve uštede predstavljaju korak u dobrom smeru, dodaju i da je reč o interventnoj meri. I prilikom ocene predloženog budžeta Fiskalni savet je sugerisao vladi da kod budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode ima prostora za uštedu, jer su njihovi rashodi, u trenutku dok republika štedi, povećani za petinu. I to realno.

Potrebno je da se na sistemski način uredi oblast svih sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, kako bi oni mogli da planiraju svoje rashode i da efikasno obavljaju svoje društvene funkcije, sugerišu u ovoj instituciji.

Kako ocenjuju, moguće je ostvariti drugi deo predviđenih mera smanjenjem diskrecionih rashoda za 4,8 milijardi dinara. Ipak, prostor za ovakav vid uštede je sve manji, dodaju. Fiskalni savet podržava i ograničenje izdavanja garancija i projektnog zaduživanja. Cilj navedenih ograničenja jeste usporavanje rasta javnog duga koji je na kraju 2011. premašio zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a i nastavlja da raste i u 2012. godini.

Kako ocenjuju, na taj način se otklanja jedan od razloga koji su doveli do zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Članovi Fiskalnog saveta smatraju da su neophodne i druge hitne mere štednje. Već u prva tri meseca moguće je da će se odstupiti od ciljnog deficita za prvi kvartal za oko 30 milijardi dinara, a kako nema nagoveštaja da će se nepovoljni trendovi preokrenuti tokom godine, taj jaz će verovatno biti sve veći, upozoravaju.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 31.3.2012.

ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: • Nelojalna konkurencija gasi škole stranih jezika •

Visoke cene udžbenika, nelojalna konkurencija, neravnopravni položaj profesora u odnosu na kolege u državnim školama, nedostatak standarda i potreba za akreditacijom škola i formiranjem esnafskog udruženja, ukidanje ili smanjenje stope PDV - samo su neki od brojnih problema sa kojima se suočavaju privatne škole stranih jezika u Srbiji, čulo se na nedavno održanoj Nacionalnoj konferenciji privatnih škola stranih jezika.

Ovo je bilo prvo okupljanje ove vrste, sa predstavnicima čak 93 privatne škole, "Kolarca", Instituta za strane jezike i Ministarstva prosvete, kaže Aleksandar Ilić iz "Ingliš boka". Po njegovim rečima, iako "Ingliš bok" nije privatna škola već licencirani izdavač udžbenika za nastavu engleskog jezika, na ideju da se organizuje ovakva konferencija došlo se zbog mnogih problema sa kojima se suočavaju škole.

Tako je Džonatan Pendlberi, vlasnik jedne od škola rekao da je nelojalna konkurencija ključna otežavajuća okolnost u svakodnevnom radu, odnosno prednost koju neki stiču poslovanjem izvan zakonskih okvira - neprijavljivanjem zaposlenih i broja polaznika relevantnim institucijama, fotokopiranjem udžbenika i slično.

Učesnici konferencije su se složili da je neophodno uvođenje neke vrste standardizacije ili akreditacije Ministarstva prosvete i nauke kojom bi se garantovala legalnost poslovanja, odnosno kvalitet usluge ili preuzimanje združene inicijative predstavnika sektora neformalnog obrazovanja o sastavljanju skupa standarda koje bi parafirala neka zvanična institucija.

Po mišljenju Miroslava Tasića, ne može se govoriti o postavljanju standarda sve dok otac otvara ćerki školu uz mesaru uz komentar: "Ljudi prvo odu na čas, a posle dođu kod mene po meso", ili kada od tri prostorije koje su predviđene za nastavu, jedna služi kao soba za odmor, u drugoj se kuva paprikaš, a u trećoj deda unuku drži čas engleskog jezika.

Aleksandar Urošević je rekao da je probni rad uz mentorstvo ustaljena praksa u školi, ali da je za takvu praksu neophodan i ustaljen okvir, poput Nemačke, dok je Pendlberi prokomentarisao da praksa u njegovoj školi ne predviđa pun fond časova za nove, neiskusne nastavnike i da bi trebalo da postoje zakonske olakšice za zapošljavanje.

- Uprkos maksimalnom zalaganju da škola posluje "na belo", bila sam prinuđena da neke profesore ne prijavim, zbog malog fonda časova. Dva profesora su otišla da predaju na fakultetu - rekla je Snežana M. i ukazala na činjenicu da profesori privatnih škola ne dobijaju sertifikate o broju sati stručnog usavršavanja, niti su im ti sati priznati, pa je tako položaj ovih profesora daleko nepovoljniji od položaja profesora u državnim školama.

Biljana Barna je rekla da je ove godine bila prinuđena da otpusti pet profesora iz svoje škole, a Marijan Franjićje istakao potrebu da se osnuje esnafsko udruženje koje bi se zalagalo za bolji položaj zaposlenih.

Čuo se i zanimljiv primer iz Mađarske, gde su po rečima Karla Poljakovića, profesori samozaposleni, svoje usluge nude i fakturišu školama, a sami plaćaju zdravstveno i penziono osiguranje. On smatra da Ministarstvo prosvete i nauke mora biti ključno u rešavanju gorućih problema poput PDV i nelojalne konkurencije.

- Treba skinuti rukavice i založiti se za ono što predstavlja zajednički interes svih privatnih škola. Nije potrebno još jedno udruženje koje bi obavljalo kontrolu kvaliteta, jer kontrolu svakako obavlja samo tržište. Legislativa koja bi otklonila nelojalnu konkurenciju bi sve, za početak, stavila u jednak položaj, a potom bi kvalitetni sami isplivali na vrh - rekao je Miodrag Jeremić.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 31.3.2012.

ZAKON O OBELEŽAVANJU DANA ŽALOSTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE: •Obaveštenje Republičke radiodifuzne agencije o obeležavanju Dana žalosti•

Od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 30/2010 - prim.red.), Republička radiodifuzna agencija, kao povereni posao, vrši nadzor na primenom odredbi koje se odnose na programe radio i televizijskih emitera u vreme proglašenja Dana žalosti.

Agencija će u slučaju proglašenja Dana žalosti direktno primenjivati odredbe Zakona ("Službeni glasnik", broj 101/05 i 30/10) i neće donositi pojedinačna obaveštenja emiterima i ostalim pružaocima usluga prenosa RTV programa.

Podsećamo da je u tim situacijama potrebno da emiteri usklade svoj program sa članom 6. stav 1. Zakona o obeležavanju dana žalosti i da:

Emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja koju donosi nadležni organ Republike Srbije ili telo koje on odredi;
Obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede;
Umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti;
Usklade detaljnu programsku šemu u vreme dana žalosti.

U skladu sa odredbama koje se odnose na način obeležavanja dana žalosti Agencija preporučuje emitovanje umetničke i instrumentalne muzike molskog tonaliteta. Emitovanje blokova oglasnih poruka i poruka televizijske prodaje je dozvoljeno.

Izvor: Vebsajt Republičke radiodifuzne agencije, 1.4.2012.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: • Zakon uvodi mogućnost Narodnoj banci Srbije da u propisanim slučajevima centralna monetarna institucija može da naloži banci da otkloni utvrđenu nezakonitost i da joj istovremeno izrekne novčanu kaznu •

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 - prim.red.) ne samo da će građane sačuvati od samovolje banaka, već će smanjiti i posao sudovima kod kojih nezadovoljni klijenti uveliko traže zaštitu. Naime, Zakon, koji je stupio na snagu početkom decembra prošle godine i koji kao svi zakoni važe ubuduće i nema retroaktivno dejstvo, dao je mogućnost Narodnoj banci Srbije da u propisanim slučajevima centralna monetarna institucija može da naloži banci da otkloni utvrđenu nezakonitost i da joj istovremeno izrekne novčanu kaznu.

U Srbiji je pre nekoliko dana prvi put doneta presuda u korist klijenta u sporu s bankom. Naime, Klijent KBC banke koji je imao stambeni kredit u švajcarskim francima dobio je prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je po Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - prim.red.) ništava odredba ugovora u kojoj banka može da menja kamatnu stopu u skladu sa promenama poslovne politike banke, a banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. Ukoliko, po žalbi banke, identično bude i mišljenje višeg suda, banka će morati da plati svu razliku koju je protivzakonito prisvojila, uvećanu za zateznu kamatu.

I to nije jedinstven slučaj da se protiv banaka vode sudski sporovi pa neće biti iznenađenja ukoliko bude još ovakvih presuda. Narodna banka je do sada posredovala u rešavanju sporova između banaka i njihovih klijenata, međutim oni nemaju podatke da li su svi slučajevi, koji nisu kod njih pozitivno rešeni, završili na sudu.

Da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ranije donet, u pomenutom slučaju, nezadovoljni klijent ne bi morao na sud, već bi centralna banka naložila poštovanje ugovora. U Zakonu, naime, piše, da novčana kazna za banku sledi upravo ukoliko ugovori sadrže upućujuću normu na poslovnu politiku, ako se banka ne pridržava ugovorenih uslova, ako ne pribavi pismenu saglasnost za izmenu obaveznih elemenata ugovora, ako ne primeni zvanični srednji kurs pri odobravanju kredita ili lizinga indeksiranog u stranoj valuti, odnosno pri njihovoj otplati…

U slučaju da i posle stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga neko ima primedbe na ponašanje banke procedura postupanja po prigovoru je gotovo ista u odnosu na ranije. Procedura nalaže da klijent prvo podnese pismeni prigovor banci koja je dužna da u roku od 30 dana odgovori. Sledeći korak je obraćanje Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Rok za postupanje Narodne banke Srbije po prijemu obaveštenja korisnika o prigovoru na rad banke ili davaoca lizinga nešto je duži nego ranije i iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja korisnika. Inače, banka ima rok da za osam dana obavesti NBS o svom stavu. U slučaju da banka prekrši zakon, NBS donosi rešenje kojim se nalaže otklanjanje nepravilnosti i dostavljanje dokaza o tome. Banci se može izreći i kazna od pola miliona do 800.000 dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 1.4.2012.

NOVI ZAKON O SEKSUALNIM PRESTUPNICIMA: • Izvršioci krivičnih dela silovanja ili pedofilije, nakon odsluženja zatvorske kazne, ubuduće će do kraja života biti pod nadzorom policije i društva •

Izvršioci krivičnih dela silovanja ili pedofilije, nakon odsluženja zatvorske kazne, ubuduće će do kraja života biti pod nadzorom policije i društva kako bi se sprečilo da ponovo čine ta krivična rela, rekao je danas Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Posle sastanka sa Slobodanom Jovanovićem iz Starih Ledinaca, čija je osmogodišnja ćerka pre dve godine silovana i ugušena, Homen je ukazao da će, u skladu sa potpuno novim zakonom koji Ministarstvo pravde priprema, sva lica koja su činila "ta najgnusnija i najteža krivična dela", biti upisana u javni registar.

Moraće svakih 15 dana da se javljaju policiji, Centru za socijalni rad i psihologu i bez njihovog odobrenja neće moći da napuštaju mesto boravišta, rekao je Homen.

Jovanović je bio inicijator tog novog zakona popularno nazvanog "Marijin zakon".

"Ministarstvo pravde je za izradu novog zakona koristilo predlog 'Marijinog zakona' ali i britanska iskustva, jer Velika Britanija ima najbolji zakon koji uređuje tu oblast, posebno kad su u pitanju mere nakon odslužene kazne", objasnio je Homen.

Vođenje registra pomoći će nadležnim organima i sredini u kojoj žive da vode računa o ponašanju osuđenih posle izlaska na slobodu pa do kraja njihovih života, napomenuo je državni sekretar i podsetio da su pedofili i silovatelji mahom povratnici u izvršenju istih krivičnih dela.

Zakon se odnosi na izvršioce krivičnih dela silovanje, obljuba nad detetom, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćanvanje maloletnog lica za pornografiju, navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i druga.

Tim aktom biće zabranjeno ublažavanje kazne ispod minimuma za pomenuta krivična dela, a neće im se dozvoliti ni uslovni otpust, već će morati u celosti da odsluže kaznu na koju budu osuđeni, rekao je Homen.

On je naglasio da će pod udar zakona doći ne samo budući, već i osuđeni počinioci krivičnih dela do 20 godina unazad.

Evidencija silovatelja i pedofila za sada se, kako je rekao Homen, vodi samo u MUP-u, a novi zakon će biti osnov za uvođenje registra u koji će uvid imati i ministarstvo pravde, razne klinike, Centar za socijalni rad, sva druga zainteresovana pravna lica i institucije kao što su firme, opštine, ustanove i preduzeća.

Za one koji ne budu poštovali mere predviđene zakonom (da se svakih 15 dana jave nadležnim institucijama...) predviđene su zatvorske kazne, rekao je Homen.

"Velike novčane kazne propisane su za sve institucije ukoliko bi zaposlile nekog od ovih lica", dodao je on.

Homen očekuje da će Nacrt zakona u naredne dve sedmice biti usvojen u vladi i veruje da će za njega potom u Skupštini glasati sve parlamentarne stranke bez obzira na to da li su u vlasti ili opoziciji.

Zakon predviđa da okrivljeni za lica neće moći da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju i neće moći nikada da se zaposle u bilo kojoj instituciji ili bilo kojoj firmi i ustanovi koja ima bilo kakav kontakt sa decom.

"Suština zakona je da se uvede preventivna dnevna kontrola i mislim da ćemo ovim rešenjima uspeti da u dobrom delu sprečimo ponavljanje krivičnih dela protiv polnih sloboda", rekao je Homen i najavio i promenu kaznene politike, ali kroz izmene Krivičnog zakonika. Izmenama Krivičnog zakonika 2010. drastično su povećane kazne, pa je za silovanje deteta predviđena kazna od minimum 10 godina zatvora uz zabranu ublažavanja ispod tog zakonskog minimuma.

Kazna za osnovni oblik silovanja je minimum tri, umesto ranije dve godine zatvora, a maksimum 12 godina.

Ako je žrtvi naneta teška povreda, ako je delo izvršilo više osoba ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću, predviđena je kazna od pet do 15 godina zatvora.
Ukoliko je obljubljena žrtva preminula, silovatelju preti i do 40 godina zatvora.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Politika", 31.3.2012.

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE OBJAVLJUJE TERMINE ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA ZA MESEC APRIL 2012. GODINE

Polaganje pravosudnog ispita u aprilskom ispitnom roku 2012. godine zakazano je za sledeće termine:

1. Pismeni deo

(Plava sala, Skupštine grada Novog Sada, Žarka Zrenjanina 2):

- 9. aprila 2012. u 9 časova - Građansko pravo;
- 10. aprila 2012. u 9 časova - Krivično pravo.

2. Usmeni deo

(sala Apelacionog suda u Novom Sadu, Sutjeska 3):

I odbor:

- 23. aprila i 24. aprila 2012.

u 12 časova iz predmeta Upravno pravo i MPP (sala na V spratu)
u 15.30 časova iz ostalih predmeta

II odbor:

- 25. aprila i 26. aprila 2012.

u 14 časova ispit iz Građanskog prava (sala na V spratu)
u 15.30 časova iz ostalih predmeta

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, 30.3.2012.

SAVETOVANJE KOMPANIJE PARAGRAF, VRNJAČKA BANJA, 13-16. MAJA 2012. GODINE

Kompanija Paragraf obaveštava javnost da od 13-16. maja 2012. godine u Vrnjačkoj Banji organizuje višednevno savetovanje na temu "NOVINE I PRIMENA OPŠTIH I FINANSIJSKIH PROPISA U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU".

Savetovanje, koje će trajati četiri dana, trebalo bi da odgovori na najaktuelnija pitanja i teme koje u praksi susreću subjekti kako iz javnog tako i iz privatnog sektora. Kompanija Paragraf je, u skladu sa tim, obezbedila predavače koji su eminentni stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom, profesori univerziteta, predstavnici državnih i inspekcijskih organa, saradnici i urednici redakcija stručnih časopisa.

Drago nam je da možemo da obavestimo sve pretplatnike na izdanja kompanije Paragraf da smo za njih obezbedili povlašćenu cenu za prisustvo na savetovanju.

Više informacija o savetovanju, programu i satnici, visini kotizacije kao i prijavu na savetovanje možete naći na našoj internet stranici: http://www.paragraf.rs/savetovanja.html (ONLINE)

Dobro došli na Paragrafovo majsko savetovanje u Vrnjačkoj Banji.

Izvor: Redakcija, 30.3.2012.

UTVRĐENJA I PREPORUKE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Klinički centar Niš postupio je suprotno pravilima i standardima postavljenim Posebnim protokolom sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja zato što nije blagovremeno formirao tim za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i obavestio nadležne službe o saznanju o nasilju

Policijska uprava Niš propustila je da blagovremeno i efikasno reaguje po prijemu prijava za nasilje nad detetom, obavesti organ starateljstva i preduzme mere prevencije školskog nasilja i maloletničke delinkvencije, utvrdio je Zaštitnik građana

Dokumenti: Utvrđenje i preporuka Zaštitnika građana http://www.zastitnik.gov.rs/

Zaštitnik građana utvrdio da je Osnovna škola "Sreten Mladenović Mika" iz Niša svojim propustima, kao i neadekvatnim i neblagovremenim postupanjem, povredila zakon, donete propise i standarde rada u zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Dokumenti: Utvrđenje i preporuka Zaštitnika građana http://www.zastitnik.gov.rs/

Nakon što je utvrdila da vaspitno-obrazovna ustanova iz Bujanovca nije postupila po naredbi inspektora, Prosvetna inspekcija opštine Bujanovac nije preduzela mere u skladu sa zakonom i razlozima pravičnosti, utvrdio je Zaštitnik građana

Dokumenti: Utvrđenje i preporuka Zaštitnika građana http://www.zastitnik.gov.rs/

Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ne sadrži precizna pravila o rokovima za pripremu i sprovođenje postupka veštačenja i kontrole prvostepenog i drugostepenog postupka veštačenja, a organi veštačenja i kontrole iz sastava ovog organa u određenim situacijama postupaju nezakonito na štetu građana, utvrdio je Zaštitnik građana

Dokumenti: Utvrđenje i preporuka Zaštitnika građana http://www.zastitnik.gov.rs/

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 30.3.2012.

POKRAJINSKA OMBUDSMANKA URUČILA GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU ZA 2011. PREDSEDNIKU SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINA

Pokrajinska ombudsmanka, Aniko Muškinja Hajrnih uručila je danas Izveštaj Pokrajinskog ombudsmana za 2011. godinu predsedniku Skupštine APV Šandoru Egerešiju.

Redovan godišnji izveštaj sadrži ocenu i pregled stanja ljudskih prava u AP Vojvodini i aktivnosti institucije u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, prava deteta, rodne ravnopravnosti i opšte zaštite ljudskih prava.

Pokrajinski ombudsman je 2011. godine formirao ukupno 1237 predmeta, pretežno na osnovu pritužbi građana, što je za 43% više u odnosu na 2010. godinu. Građani su se i tokom prošle godine u najvećem broju žalili na povredu ljudskih prava učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem opštinskih (411) i republičkih i organa (456), dok je broj pritužbi na rad pokrajinskih organa i dalje najmanji (161).

Na lokalnom nivou građani su se žalili na rad gradske, odnosno opštinske uprave, i organizacija, ustanova i javnih preduzeća koja vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač grad odnosno opština. Na pokrajinskom nivou pritužbe su se odnosile na pokrajinsku upravu i javne službe, organizacije i ustanove čiji je osnivač Pokrajina, dok je na republičkom nivou pritužbi bilo na rad organizacionih jedinica republičkih organa sa sedištem u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu organa Pokrajinski ombudsman je u 2011. godini uputio 15.4% više preporuka, mišljenja i predloga u odnosu na 2010. godinu - ukupno 75, od kojih je 46 izvršeno, što je prema stepenu izvršenja blizu evropskog proseka.

Kompletan izveštaj za 2011. godinu dostupan je na sajtu Pokrajinskog ombudsmana.
http://www.ombudsmanapv.org/omb/index.php?option=com_content&view=article&id=636%3Apokrajinska-ombudsmanka-uruila-godinji-izvetaj-o-radu-za-2011-predsedniku-skuptine-apv-andoru-egereiju&catid=34%3Asaoptenja&Itemid=86&lang=sr (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog ombudsmana, 31.3.2012.

NAJVEĆI BROJ KRŠENJA PRAVA GRAĐANA DOLAZI OD STRANE ADMINISTRACIJE, ZBOG POVREDE NAČELA "DOBRE UPRAVE"

Najveći broj kršenja prava građana dolazi od strane administracije, odnosno povrede načela "dobre uprave", jer su procedure takve da građani najradije odustanu od traženja poštovanja svojih prava. Naravno ima i mnogo dobrih primera, ali senka lošeg rada pada na celu administraciju, rekao je zaštitnik građana Saša Janković na današnjem predstavljanju Kodeksa dobre uprave u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština. Kako je istakao, i Evropska komisija kaže da srpska administracija ima dobar kapacitet i da nam ne treba mnogo da ostvarimo cilj, a to je zadovoljan građanin, ali istovremeno smo dosta daleko od tog cilja. Mi znamo šta i kako treba da radimo, ali se to u praksi ne dešava.

Pravo na dobru upravu je sastavni deo pravnog sistema Evropske unije kao osnovno pravo njenih građana, ali u Republici Srbiji još nije priznato kao posebno pravo. Kodeksom dobre uprave je institucija Zaštitnika građana htela da opšta pravila u radu uobliči u što prihvatljivije i razumljivije, a rađen je po ugledu na evropski kodeks. Za primenu tog kodeksa je neophodna promena svesti svih nas, rekao je Janković.

On je dodao da je moto prvog koraka ovog kodeksa da građani i administracija ne moraju da budu neprijatelji.

- U ovom poduhvatu je potrebno više aktera, među njima Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravi, ali i Stalna konferencija gradova i opština, jer najveći broj kontakata građana sa administracijom se dešava na lokalnom nivou. Zato smatram da nosilac ovog poduhvata treba da bude baš Stalna konferencija gradova i opština - istakao je zaštitnik građana i izrazio očekivanje da će za relativno kratko vreme doći do pomaka.

Članovi Odbora za sistem lokalne samouprave su se složili sa značajem ovog poduhvata, ali su ukazali i na problem navika onih službenika koji dugo godina rade u administraciji. Za promenu tih loših navika neophodna je konstantna edukacija sadašnjih i budućih držvanih službenika, zaključili su članovi odbora.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 31.3.2012.

ZAŠTITNICA PRAVA GRAĐANA U ZRENJANINU UTVRDILA DA JAVNA PREDUZEĆA KRŠE PRAVA GRAĐANA

Posle "Vodovoda i kanalizacije", zaštitnica prava građana u Zrenjaninu Dragana Radlovački-Grozdanov ukorila je i JKP "Čistoća i zelenilo".

Ona je u dopisu upućenom predsedniku i zameniku predsednika Skupštine grada, kao i gradonačelniku i njegovom zameniku, ukazala na to da je ovo komunalno preduzeće povredilo prava građanke Z. K. iz Zrenjanina, jer u Ulici Elemirski drum nije izmestilo kontejnere na lokaciju koja je predviđena elaboratom.

Zbog toga su posude za smeće smetale građanki koja se žalila lokalnoj ombudsmanki. Time je, smatra Radlovački Grozdanov, "Čistoća i zelenilo" prekršilo odluku o održavanju komunalne higijene.

Ovom javnom preduzeću je preporučeno da povredu prava građana ispravi tako što će postupiti u skladu sa elaboratom o postavljanju kontejnera i sa postojeće lokacije ih premestiti na predloženi plato u ulici Elemirski red. Ali, preduzeće nije postupilo po toj preporuci, o čemu je obavešteno Odeljenje inspekcija Gradske uprave, saopštila je zaštitnica građana.

Ona je dodala da je direktor Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina Branislav Knežević usmeno obavestio načelnika Odeljenja inspekcija da je izdao nalog firmi "Vojvodinaput" da izgradi plato, kako bi JKP "Čistoća i zelenilo" na njega moglo da postavi kontejnere. S druge strane, savetnik direktora "Čistoće i zelenila" izjavio da će komunalci postaviti kontejnere na predviđenu lokaciju čim je Direkcija uredi.

- Poslala sam dopis direktoru Direkcije i zatražila odgovor na pitanje šta je preduzeto. Međutim, do danas nisam dobila odgovor, što predstavlja kršenje Odluke o zaštitniku građana. Neprimereno je da se preporuke zaštitnika građana ne poštuju i ne izvršavaju, te da građani dolaze u situaciju da veoma sporo ili nikako nisu u situaciji da ostvare svoja prava - zaključila je Radlovački-Grozdanov.

Podsetimo, ona je pre nekoliko dana konstatovala i da je JKP "Vodovod i kanalizacija" imalo propuste u radu i da je povredilo prava meštana zrenjaninskog prigradskog naselja Mužlja. Ombudsmaniki se obratio građanin Mužlje i požalio da "Vodovod" njemu i nekolicini žitelja nije dozvolio priključenje na kanalizacionu mrežu u Ulici Bartok Bele, mada za to postoje uslovi još od 2005. godine. Naime, crpna stanica je izgrađena ali nije u funkciji, odnosno na nju nije montirana pumpa, zbog čega se ne može koristiti ulični vod. Zajedno sa podnosiocem predstavke na isti problem žalili su se i građani koji žive u Ulici Jožefa Atile.

Posle toga, predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton je, zajedno sa zaštitnicom građana, obišao neispravnu crpnu stanicu na uglu ulica Bele Bartoka i Jožefa Atile, i tom prilikom kazao da u 21. veku svakom građaninu mora biti omogućeno korišćenje kanalizacije.

- Suština je da je ovo preduzeće najpre povredilo kodeks dobre uprave grada Zrenjanina, jer su mu se stanovnici ovih ulica pre dve godine obraćali u nekoliko navrata sa pitanjem kada će biti završena crpna stanica, kako bi mogli da se priključe na kanalizaciju. Preduzeće nije odgovaralo godinu dana i potom su se građani obratili meni. Od "Vodovoda i kanalizacije" sam dobila odgovor da je izgubilo dopis građana, što se protivi principima dobre uprave i dobrog administrativnog ponašanja. U odgovoru je rečeno i da će radovi na crpnoj stanici biti okončani do avgusta prošle godine. Taj rok odavno je prošao, pa sam javno opomenula komunalno preduzeće - rekla je Radlovački Grozdanov.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 31.3.2012.

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI: Predloženo da zarada univerzitetskih profesora ubuduće bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta

Zarada univerzitetskih profesora ubuduće bi mogla da bude u direktnoj vezi sa prolaznošću studenata i upotrebljivim znanjem koje je predavač preneo na studenta.

"To znači da bi čitav sistem obračuna zarada profesora mogao biti promenjen", rekao je predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Miša Živić i naveo da je predloženo da takva inicijativa bude ugrađena u strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji.

"Kod nas se sada profesori plaćaju po času, bez obzira da li je taj čas održan, da li je nastavnik došao, svejedno dobiće istu platu", rekao je Živić Tanjugu.

Kako je naveo, u SAD i drugim državama, uprave fakulteta postavile su jasne standarde koji predviđaju šta studenti moraju znati na kraju semestra, a i prolaznost na tom predmetu ne sme biti ispod određenog procenta.

"Od toga zavisi plata, odnosno dok profesor ne obezbedi prihvatljivu prolaznost i ne isporuči toliko potrebnog znanja, novac neće dobiti", naveo je Živić.

Kako je rekao, tek kada se to bude promenilo i kada budemo imali jasne institucije koje mogu da kontrolišu standard i kvalitet znanja studenata, možemo pričati o reformama.

"Moramo da budemo svesni da je najbitnije znanje, nove veštine i kompetencije, preduzetnički duh, kojima nas, nažalost, ne uče mnogo na fakultetu", objasnio je on.

Profesori, prema njegovom mišljenju, moraju da budu fleksibilni, da se usavršavaju, menjaju svoje navike, da drugačije predaju, tako da podstiču studente da razmišljaju kritički, da traže informaciju, rešavaju probleme... Sve to, kako je rekao, nedostaje u Srbiji i mora se menjati u najskorije vreme, kao i uvreženi stav da je važna diploma, a ne znanje.

"Cilj obrazovanja nije da dobijemo diplomu, nego da steknemo znanje", rekao je Živić i ukazao da u Evropi, kada student ide na intervju kod poslodavca, on pita šta znamo, a kod nas je važno koju diplomu imamo.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 30.3.2012.

OVOGODIŠNJA GENERACIJA UČENIKA ŠESTOG RAZREDA BIĆE PRVA GENERACIJA KOJA ĆE 2014. GODINE POLAGATI ZAVRŠNI ISPIT SA PITANJIMA IZ FIZIKE, BIOLOGIJE, ISTORIJE, GEOGRAFIJE I HEMIJE

U svim osnovnim školama u Srbiji u subotu od 10 do 12 časova učenici šestog razreda rešavali su test s 20 zadataka iz gradiva koje su do sada, to jest u petom i prvom polugodištu šestog razreda, prešli iz geografije, istorije, biologije i fizike.

Ovaj test, pripremljen u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ima za cilj da sadašnje šestake pripremi za završni ispit koji će polagati na kraju osmog razreda, u junu 2014. godine, s obzirom na to da će ovogodišnja generacija šestaka biti prva koja će završni ispit polagati u njegovom konačnom obliku, u kojem će, uz testove iz maternjeg jezika i matematike, biti i treći test s pitanjima iz fizike, biologije, istorije, geografije i hemije.

- Glavna svrha primene ovog testa je priprema i navikavanje učenika na pažljivo i fokusirano čitanje teksta zadatka i analizu elemenata koji se u njemu daju - kaže rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Saša Glamočak. - Ovogodišnji šestaci probni test imaće i dogodine, kada budu u sedmom razredu, i tada će među pitanjima biti i zadaci iz hemije koju još uvek nemaju, a planirano je da i u osmom razredu, pre pravog završnog ispita, imaju još jedan probni test.

Svi ovi probni testovi, po rečima Saše Glamočaka, biće prilika da se učenici blagovremeno upoznaju s redosledom koraka i obavezama u vezi s uvođenjem trećeg testa na završnom ispitu, da vide za njih nepoznate zadatke i da provere svoje znanje jer će se i probni testovi bodovati, ali se ti bodovi nikako ne smeju koristiti za ocenjivanje učenika.

- Rezultati s kombinovanog testa ne pretvaraju se u ocene učenika i ne služe za njihovo ocenjivanje, nego će ih nastavnici koristiti u planiranju aktivnosti za dalje pripremanje učenika za završni ispit - kaže Saša Glamočak. - Rezultati ovogodišnjeg probnog testiranja i onog sledeće godine ostajaće u školama, dok ćemo rezultate probnog testa koji će sadašnji šestaci raditi kada budu u osmom razredu prikupiti i analizirati u Zavodu kao pravi završni ispit.

Striktna pravila

Inače, ovaj probni test biće organizovan isto kao i pravi, to jest, ako je moguće, svi učenici će ga raditi u jednoj prostoriji, a ako to nije moguće, u više većih prostorija ili u učionicama. U prostorijama u kojima se radi test razmak između klupa mora biti najmanje 1,2 metar i u jednoj klupi sme sedeti samo jedan učenik. Tačno je propisan i broj dežurnih nastavnika pa će tako u jednoj velikoj prostoriji na svakih 10 do 12 učenika dežurati po jedan, dok ih je po jednoj učionici u kojoj može biti najiše 18 đaka, neophodno dvoje. Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kojima je pri testiranju potrebna odgovarajuća podrška, prostor za polaganje ispita prilagođava se vrsti podrške koja se učeniku pruža. Sve klupe će biti numerisane i šestaci će u njih sedati u skladu sa svojim rednim brojem na spisku istaknutom u školi.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 31.3.2012.

U ORGANIZACIJI PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA I ITALIJANSKOG INFORMEST-a 3. APRILA 2012. GODINE ODRŽAĆE SE KONFERENCIJA "FINANSIJSKI INSTRUMENTI MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA ZA PODRŠKU MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA": • Rok za prijavu 2. april 2012. godine

Uokviru međunarodnog projekta Fit4SME, koji finansira Centralno evropska inicijativa (CEI), u organizaciji Privredne komore Beograda i italijanskog INFORMEST-a održaće se konferencija na temu

"Finansijski instrumenti međunarodnih finansijskih institucija za podršku malim i srednjim preduzećima"

u utorak, 3. aprila 2012., sa početkom u 9:30, u beogradskom Centru "Sava", sala anex A, Milentija Popovića 9, Novi Beograd.

Na konferenciji će učestvovati predstavnici međunarodnih finansijskih institucija: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i komercijalnog bankarskog sektora, kao i zvaničnici ministartava, domaćih i međunarodnih organizacija. Učesnici će imati prilike da čuju prezentacije, praktične savete, primere i druge korisne informacije u vezi finansijskih instrumenata koji stoje na raspolaganju srpskoj privredi, od strane međunarodnih finansijkih institucija ili bankarskog sistema.

Projekat ima za cilj da se mala i srednja preduzeća bolje upoznaju sa izvorima sredstava i instrumentima namenjenim finanisranju razvojnih projekata u privredi, kao i podizanje kapaciteta institucionalnih aktera za podršku privatnom sektoru u pronalaženju izvora finanisranja. Održavanje konferencije je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije.

Učešće na konferenciji je besplatno. Rok za prijavu je 2. april 2012. godine. Kontakt osoba: Miloš Došen, tel. (011) 3625 148, e-mail: mdosen@kombeg.org.rs

Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 30.3.2012.

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 30. april 2012. •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnog zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim Konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticaji), na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.

Podsticaji se koriste za sledeće investicije:
1) naknadu troškova kupovine sadnica voćaka
2) naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:

1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako:

1) su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 21/2010, 89/2010, 22/2011 i 97/2011 - prim.red. - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja, nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
3) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu

Lica iz stava 1. tačka 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačke 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski) ako su:

Lica iz stava 1. tačke 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja

1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. i 4. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon - prim.red.)
2) ako im je na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća

Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja bude ocenjen sa 10 i više poena.

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade jagoda podignute na leto 2011, odnosno ostale voćne zasade podignute na jesen 2011. godine ili će voćni zasadi biti podignuti na proleće 2012. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog konkursa (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

1) katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa fizičkim licem na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode koje se računaju od dana podnošenja prijave na konkurs
2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako zemljište koriste po osnovu ugovora o zakupu zemljišta zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. decembra 2020. godine, odnosno za period najmanje do 30. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode
3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo)
4) po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije) ne koriste podsticaje za podizanje istih proizvodnih zasada
5) pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 1. januara 2010. godine do 30. aprila 2012. godine
6) izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2010. i 2011. ili do 30. aprila 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi višnje i šljive sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka, odnosno jagode, maline ili borovnice
7) za proizvodne zasade konzumnih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama)
8) za proizvodne zasade industrijskih sorti jagoda postavili sistem za navodnjavanje
9) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Član 4.

Pravo na podsticaj podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada i ako je najmanja površina zasada pod jednom voćnom vrstom:

1) 0,15 hektara po vrsti jagodastih voćaka
2) 0,5 hektara po vrsti koštičavih voćaka

Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticaj za sve proizvodne zasade koštičavog voća iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagodastog voća 2 hektara.

Član 5.

Podsticaji za proizvodne zasade isplaćuju se ako proizvodni zasad ispunjava uslove iz ovog konkursa u pogledu broja posađenih sadnica po hektaru i broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica, i to: za sertifikovane sadnice ili za standardne SA sadnice (za voćne vrste za koje ne postoji sertifikovani sadni materijal), a po ceni sadnica iz računa do iznosa utvrđenih u članu 6. ovog Konkursa.

Član 6.

Za proizvodni zasad:

1) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
2) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za  sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 100 dinara
3) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 200 dinara
4) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 240 dinara
5) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za sertifikovanu sadnicu isplaćuje do 210 dinara

Član 7.

Podsticaji za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka isplaćuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica po hektaru zasađene površine u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ovog Konkursa.

Član 8.

Za proizvodni zasad:

1) neindustrijskih (konzumnih) sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama neindustrijskih sorti isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru
2) industrijskih sorti jagoda potrebno je da broj posađenih sadnica bude 25.000-35.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama i standardnim SA sadnicama industrijskih sorti isplaćuje iznos od 300.000 dinara
3) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim SA sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru
4) maline sa remontantnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru,  s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 250.000 dinara po hektaru
5) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 240.000 dinara po hektaru

Član 9.

Iznos podsticaja za proizvodne zasade voćaka i iz člana 6. i člana 8. ovog Konkursa uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodne zasade:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka
2) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva

Član 10.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticaja za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% od posađenih sadnica, računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Procenat prijema sadnica inspektor utvrđuje u drugoj vegetativnoj kontroli, kada se zapisnički konstatuje preostali broj sadnica za koje se ostvaruju podsticaj.

Član 11.

Pravo na korišćenje podsticaja, podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine na osnovu zahteva koji je sastavni deo ovog konkursa (Obrazac 1), koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama voća, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 12.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za korišćenje podsticaja u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu, putem pošte, preporučenim pismom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.

Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća: višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES), sa naznakom "NE OTVARATI".

Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april 2012. godine.

Član 13.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja:

1) čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2) za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu
3) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potezu
4) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti zasadi na jesen 2011. i proleće 2012. godine, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2010. i 2011. ili 2012. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka izvršena u toku 2011. ili 2012. godine u skladu sa uslovima propisanim ovim konkursom
5) original račun (ili overenu fotokopiju tog računa),  otpremnice (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno
6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tačke 2, 3. i 4. ovog konkursa, ne stariji od šest meseci od dana objavljivanja konkursa
7) kopija odluke, odnosno osnivačkog akta pravnog lica da je jedna od delatnosti gajenje voća
8) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva
9) za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
10) potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
11) potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu
12) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu
13) Biznis plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na veb stranici Ministarstva koji je urađen za svaku voćnu vrstu

Član 14.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:

1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 15.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na Konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi  organi i državne uprave i institucije.

Član 16.

U slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. stav 1. Konkursa korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 17.

Inspektor je dužan da u toku 2012. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada.

Inspektor je dužan da vrši periodične odnosno godišnje, kao i završnu kontrolu proizvodnih zasada na period od najmanje osam godina, odnosno najmanje dve godine za proizvodne zasade jagode od momenta zasnivanja zasada, a u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Zapisnike o prvoj i drugoj kontroli, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 18.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova.
U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana. (forma Biznis plana, u prilogu 3).

Član 19.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 1

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum

 Način bodovanja

 Broj poena

 Maksimalni broj poena

 55
 Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 5/0

 Pravno lice je zemljoradnička zadruga

 da/ne
 5/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja Konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana

 da/ne
 10/0

 Pravno lice ima pozitivan bilans stanja  za prethodne dve godine (2010. i 2011. godina)

 Lice osnovano 2011. godine te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilasom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 0

 Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 5

 Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača

 da/ne
 10/0

 Tabela 2.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
Kriterijum

 Način bodovanja

 Broj poena

 Maksimalni broj poena

 55
 Podnosilac zahteva je lice rođeno počev od 01.01.1971.

 da/ne
 5/0

 Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 10/0

 Podnosilac zahteva je žena

 da/ne
 10/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva

 2 / 3-4 /5+
 3/5/10

 Član 20.

Rangiranje podnosioca zahteva za koje se utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim  Konkursom,  Ministarstvo  vrši  utvrđivanjem  rang  liste  za  preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 19. - Tabela 1. i Tabela 2.

Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste, prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.

Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 21.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva, na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava.

Član 22.

Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosioca zahteva na korišćenje podsticaja.

Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za korišćenje podsticaja (u daljem tekstu: korisnici sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.

Ugovorom, odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se, između ostalog, utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada koji je u Prilogu 3, i čini sastavni deo Konkursa.

Član 23.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva nakon podizanja proizvodnog zasada voća, dostavljanja čitko popunjenog zahteva koji je sastavni deo Konkursa i sve Konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Član 24.

Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 25. ovog Konkursa, odnosno posle donošenja rešenja iz člana 22. stav 1. ovog Konkursa.

Podsticaj za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ovog Konkursa, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova primljenih sadnica.

Podsticaj za proizvodne zasade jagode isplaćuju se jednokratno u ukupnom iznosu odobrenih sredstava.

Član 25.

Korisnik sredstva koji je ostvario pravo na podsticaju iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za uredno izvršenje ugovornih obaveza davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.

Korisnik sredstava koji je ostvario pravo na podsticaj u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku prvog reda u periodu važenja ugovora.

Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticaja na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključenja ugovora.

Član 26.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Član 27.

Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 28.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 29.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Konkursna dokumentacija

Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 301,56 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-primarnoj-proizvodnji-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

KONKURS O USLOVIMA I NAČINU KORIŠĆENJA PODSTICAJA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU KROZ INVESTICIJE U PROIZVOĐAČKO-PRERAĐIVAČKE KAPACITETE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 30. april 2012. godine •

Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za podršku ruralnom razvoju kroz investicije u proizvođačko-prerađivačke kapacitete u vezi zasada voća, i to: višnji, šljiva, jagode, maline i borovnice u 2012. godini na teriotriji pet okruga u južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski

Član 1.

Ovim konkursom uređuju se uslovi i način korišćenja strukturnih podsticaja kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete u vezi zasada višnje, šljive, jagode, maline i borovnice u 2012. godini (u daljem tekstu: podsticaji) na teritoriji 5 okruga u Južnoj Srbiji - Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski.

Podsticaji se koriste za sledeće investicije:

1) nabavku nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća
2) nabavku nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada i hladnoće
3) nabavku novih mašina i opreme za navodnjavanje voća
4) nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća
5) nabavku nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru
6) nabavku novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
7) nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama
8) nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima

Detaljna lista opreme po investicijama tačka 1-8, prikazana je u članu 14. tabela br.1

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim javnim konkursom, imaju:

1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
2) preduzetnici
3) privredna društva koja su razvrstana kao mala i srednja pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija
4) zemljoradničke zadruge

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:

1) upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11 i 97/11 - u daljem tekstu: Pravilnik) i nalaze se u aktivnom statusu
2) realizovala investicije po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podršku ruralnom razvoju za 2011. godinu, što će Uprava za agrarna plaćanja proveravati uvidom u službene baze podataka
3) u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nemaju evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita
4) imaju izmirene poreske obaveze za 2011. godinu

Lica iz stava 1. tač 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ukoliko imaju prijavljeno prebivalište i parcelu, odnosno lica iz tačaka 2, 3. i 4. ukoliko imaju prijavljeno sedište i parcelu na teritoriji okruga predviđenih konkursom (Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski).

Lica iz stava 1. tačke. 2, 3. i 4. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticaja ako su:

1) kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata, a lica iz tačke 3. ovog člana, i ako su prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2011. godine, razvrstana u mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. Zakon)
2) na dan podnošenja zahteva pretežna ili jedna od delatnosti gajenje voća

Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo na korišćenje podsticaja za investicije iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ukoliko u Registru poljoprivrednih gazdinastava u strukturi biljne proizvodnje ima prijavljenih minimum 0,15 hektara pod voćnim zasadima.

Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja samo ukoliko Biznis plan, koji je predviđen kao element potrebne dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja, bude ocenjen sa 10 i više poena.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ovog Konkursa imaju pravo na podsticaje ukoliko su katastarske parcele iz člana 2. stav 5, odnosno ukoliko je predmet investicije, u njihovom vlasništvu ili u zakupu sa licem na period od najmanje osam godina, koji se računa od dana podnošenja prijave na konkurs i ukoliko ove nepokretnosti nisu pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo).

Član 4.

Podsticaji za investicije iz člana 1. stav 2. utvrđuju se u procentu od 50% plaćenog iznosa realizovane investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.
Podsticaji se dodeljuju kao namenska i bespovratna sredstva. Za finansiranje investicije po ovom konkursu ne mogu se koristiti sredstva lizinga.

Član 5.

Lica iz člana 2. stav 1. ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja ako je minimalan iznos investicije 50.000 dinara bez pripadajućeg poreza na dodatu vrednost i carine.

Član 6.

Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim konkursom, ostvaruje se na osnovu jedne prijave - jednog zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje (u daljem tekstu: prijava na konkurs za korišćenje podsticaja), u zavisnosti od investicije, koja se odnosi na:

1) jednu ili više investicija iz člana 1. stav 2. tačke 1-6 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 2.000.000 dinara ili
2) jednu ili obe investicije iz člana 1. stav 2. tačke 7 i 8 ovog konkursa i to za maksimalni iznos podsticaja do 20.000.000 dinara

Član 7.

Korisnik podsticaja dužan je da:

1) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi u skladu sa predviđenom namenom
2) pokretnu stvar koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje koristi na površinama predviđenim u članu 2. stav 5. - a koje su uredno prijavljene u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu za voćarsku proizvodnju i odnose se na voćne zasade višnje i/ili šljive i/ili jagode i/ili maline i/ili borovnice
3) pokretnu stvar, odnosno opremu, mašine i mehanizaciju koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje ne otuđi i ne daje drugim licima u zakup, u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
4) svu dokumentaciju koja se odnosi na investiciju čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticaja
5) omogući vršenje kontrole na licu mesta od strane poljoprivrednog inspektora u roku od pet godina od dana isplate podsticaja
6) pokretnu stvar, odnosno nepokretnost koja je predmet investicije za koju je ostvario podsticaje vidljivo označi nakon realizacije investicije, da je investicija sufinansirana od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i programa FRUITS & BERRIES. O načinu i uslovima obeležavanja korisnice sredstava će biti naknadno obavešteni od strane FRUITS & BERRIES

Član 8.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbama člana 7. tačke 1. do 5. dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Korisnik podsticaja za koga se utvrdi da nije postupao u skladu sa odredbom iz člana 7. tačka 6. dužan je da vidljivo označi da je investicija sufinansirana od strane Ministarstva i programa FRUITS & BERRIES u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o utvrđenoj nepravilnosti, u suprotnom dužan je da vrati primljeni iznos podsticaja sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Član 9.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na Obrascu 1 - Zahtev za odobravanje investicija za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovaj Konkurs i čini njegov sastavni deo sa neophodnom dokumentacijom dostavalja se ovom Ministarstvu putem pošte, preporučenim pismom, na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, ul. Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac.

Adresa podnosioca zahteva i naziv konkursa moraju biti jasno naznačeni na koverti, takođe, treba napisati na koverti: Konkurs o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u proizvođačko prerađivačke kapacitete za preradu voća u 2012. godini na teritoriji pet okruga u Južnoj Srbiji-Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički i Pčinjski (za zajednički projekat Republike Srbije i Danskog programa za razvoj voćarstva u Južnoj Srbiji FRUITS & BERRIES) sa naznakom "NE OTVARATI".
Rok za podnošenje zahteva po ovom Konkursu je 30. april, 2012. godine.

Član 10.

Potrebna dokumentacija koja je obavezna uz podnošenje zahteva za odobravanje investicije:

1.  čitko popunjen zahtev sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.1)
2.  fotokopija lične karte nosioca poljoprivrednog gazdinstva ili lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu i preduzetniku
3.  overena fotokopija OP obrasca za pravna lica i preduzetnike
4.  izvod iz registra Agencije za privredne registre (ne stariji od šest meseca od dana objavljivanja konkursa) za pravna lica i preduzetnike;
5.  za pravna lica - overena fotokopija obaveštenja o razvrstavanju u malo i srednje preduzeće u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2011. godine
6.  potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu i to: potvrdu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda koju izdaje nadležna filijala poreske uprave kao i potvrdu o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdatu od strane odeljenja Poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave
7.  za zemljoradničke zadruge - tabela sa podacima o zadrugarima (najmanje deset zadrugara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nalaze se u aktivnom statusu)
8.  Biznis plan (forme biznis planova se nalaze u prilogu konkursa);
9.  original predračun za opremu koja će se nabavljati overen od strane dobavljača čija je važnost najmanje 90 dana;
10. kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;
11. Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji i građevinsku dozvolu (za investicje iz člana 13 tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u novo izgrađenom objektu)
12. upotrebna dozvola postojećeg objekta i Glavni projekat prema čl. 120. Zakona o planiranju i izgradnji za adaptaciju (za investicje iz člana 13. tabela 1 tačka 8. a koje će se realizovati u adaptiranom objektu)
13. dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa Zakonom o planiranju i izradnji
14. Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevinske i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu
15. potpisana izjava pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje podsticaja nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita kao i da za istu investiciju ranije nije koristio podsticaj po drugom osnovu

Član 11.

Potrebna dokumentacija koja se podnosi kao dokaz ispunjenosti kriterijuma selekcije navedenih u ovom konkursu:

1. potvrda o broju dana nelikvidnosti za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa izdata od strane Narodne banke
2. bilansi uspeha za prethodne dve godine ili bilans uspeha za 2011. godinu ukoliko je podnosilac zahteva lice osnovano u 2011. godini;
3. Izveštaj inspektora ili sertifikat da podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP, Global GAP, BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili potvrdu da je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača
4. Fotokopija ličnih karata za članove komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Član 12.

Administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 10. i 21. Konkursa sprovode službenici Ministarstva - Uprave za agrarna plaćanja, kontrolom prijave na konkurs i dokumenata priloženih uz prijavu, izradom rang liste, izradom rešenja za odobravanje i isplatu podsticaja i proverom podataka o kojima evidencije vode drugi organi državne uprave i institucije, dok u slučaju dostavljanja odnosno utvrđivanja netačnih podataka, korisnik podsticaja gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa Pravilnikom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticaja za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 13.

U neprihvatljive troškove po ovom Konkursu spadaju:

1) porezi, uključujući i porez na dodatu vrednost
2) carinske, uvozne i ostale vrste administrativnih taksi kao i naknada za potrebne saglasnosti od državnih institucija i javnih preduzeća
3) troškovi bankarske provizije, troškovi jemstva i slične naknade
4) polovna oprema i materijali
5) doprinosi u naturi (sopstveni rad i materijal podnosioca zahteva)

Član 14.

Prihvatljivi troškovi po ovom konkursu su:

Tabela br.1- prihvatljivi troškovi
R. Br.
 Investicije za koje se daju podsticaji
 Vrsta opreme
 Procenat povrata bez PDV-a
 Maksimalni iznos podsticaja u RSD

 1

Nabavka nove mehanizacije za sadnju i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća

 1.Sadilice i vadilice
2.Mehanizacija za sitnjenje ostataka nakon rezidbe voća i skupljanje istog

 50%
 500.000,00
 2

 Nabavka nove mehanizacije i opreme za zaštitu voća od bolesti, štetočina, korova, grada, hladnoće

 1.Protivgradna mreža
2.Stubovi za protivgradnu mrežu
3.Materijali za pokrivanje voćarskih kultura u cilju zaštite od mraza - agrotekstil
4.Sistemi za navodnjavanje u cilju zaštite od mraza (razvodne cevi, laterale, mikroraspršivači,raspršivači, rasprskivači,spojnice, filteri,ventili, slavine)
5.Nošene prskalice maksimalne zapremine 440 l
6.Atomizeri

 50%
 500.000,00
 3

 Nabavka novih mašina i opreme za navodnjavanje voća

 1.Pumpe za navodnjavanje
2. Agregati za pokretanje pumpi (dizel, bezinski i elektro pogon)
3. Sistemi za navodnjavanje "kap po kap". (cevi za dovod vode, razvodne cevi, spojnice, kapajući okiteni-polidripovi, kapajuće trake - samo za jagodu, filteri, uređaj za ubrizgavanje mineralnih đubriva, ventili, slavine)

 50%
 500.000,00
 4

 Nabavka nove mehanizacije i opreme za berbu voća

 1. Tresači ili drugi berači voća
2. Pokretne platforme za berbu voća

 50%
 1.000.000,00
 5

 Nabavka nove opreme, odnosno materijala za voćarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru

 1. Konstrukcije za objekte
zaštićenog prostora pokrivenog plastikom (aluminijumske, pocinkovane čelične, čelične i plastične)
2. Višegodišnje, višeslojne folije za pokrivanje objekata zaštićenog prostora
3. Folije za senčenje i sprečavanje gubitaka toplote
4. Mreže za senčenje objekta

 50%
 500.000,00
 6

 Nabavka novih traktora namenjenih upotrebi u voćarstvu
 Traktori maksimalne snage do 70 kw, uključujući i modele IMT- 539 i Rakovica IMR-65

 50%
 1.000.000,00
 7

 Nabavka nove opreme za pranje, prebir, kalibriranje, izbijanje, klasiranje, čuvanje, pakovanje, sortiranje, sušenje, poliranje i pakovanje voća, boks palete kao i ram palete za skladištenje voća u hladnjačama

 1.Perilice
2.Kalibratori
3.Klasirke
4.Sortirke
5.Izbijačice
6.Pakerice sa automatskim vagama
7.Polirke
8.Sušare za voće
9.Boks palete i ram palete koje se zahtevaju po međunarodnim standardima
10.Metal detektori

 50%
 10.000.000,00
 8

 Nabavka nove rashladne i pogonske opreme i delova opreme za hladnjače sa panelima

 1.Kompresori
2.Isparivači
3.Kondenzatori
4.Paneli
5.Vrata za komore

 50%
 20.000.000,00

 Član 15.

Kontrola na terenu sprovodi se pre odobrenja zahteva, pre isplate podsticaja i tokom pet godina od dana isplate, a sprovode je inspektori nadležni za poslove poljoprivrede.

Kontrolu na licu mesta pre odobravanja zahteva kojom se proveravaju podaci iz zahteva i potvrđuje da investicija nije započeta predviđena je za sve investicije iz člana 1 stav 2. tačka 1-8.

Inspektor će pre svake kontrole obavestiti korisnika u roku ne dužem od 48 sati pre samog obavljanja kontrole.

Član 16.

Program FRUITS&BERRIES vrši kontrolu i ocenu opravdanosti Biznis planova (prilog 3 i 4). U slučaju kada Biznis plan bude ocenjen sa manje od 10 poena, takva prijava neće biti dalje razmatrana niti rangirana.

Poljoprivredna gazdinstva koja konkurišu za opremu maksimalne vrednosti investicije do 1.000.000,00 dinara popunjavaju Biznis plan iz Priloga 3.

Ukoliko je vrednost opreme preko 1.000.000,00 dinara, i poljoprivredna gazdinstva, kao i svi ostali popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Sva ostala lica iz Člana 2. stav 1 (preduzetnici, zadruge i mala i srednja preduzeća) popunjavaju biznis plan iz Priloga 4.

Član 17.

KRITERIJUMI SELEKCIJE

Tabela 2

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva preduzetnika, privrednih društava i zemljoradničkih zadruga
Kriterijum  Način bodovanja Broj
 poena
 Maksimalni broj poena

 55

 Podnosilac zahteva ima sedište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 5/0

 Pravno lice je zemljoradnička zadruga

 da/ne
 5/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu biznis plana)

 10-20
 10/20

 Pravno lice za poslednjih 12 meseci od trenutka objavljivanja konkursa nije bilo u blokadi duže od 30 dana

 da/ne
 10/0

 Pravno lice ima pozitivan bilans uspeha za prethodne dve godine (2009. i 2010. godina)
 Lice osnovano 2011. godine, te nema bilans uspeha ili lica sa jednim ili oba bilansa uspeha iz prethodne dve godine u kojima je iskazano negativno poslovanje odnosno sa negativnim bilansom uspeha za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010. godine

 0

 Poslednja dva bilansa uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem odnosno bilans uspeha sa iskazanim pozitivnim poslovanjem za 2010. godinu za lica koja su osnovana 2010 godine.

 5

 Podnosilac zahteva radi u skladu sa principima HACCP ili Global GAP ili BRC ili ISO standarda ili je sertifikovan za organsku proizvodnju ili je u procesu konverzije za dobijanje statusa organskog proizvođača

 da/ne
 10/0

 Tabela 3.

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva fizičkih lica - nosioca komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

Kriterijum

 Način bodovanja
 Broj poena
 Maksimalni broj poena
 55

 Podnosilac zahteva je lice

 da/ne
 5/0

 rođeno počev od 01.01.1971.

Podnosilac zahteva ima prebivalište u okviru područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (marginalno područje)

 da/ne
 10/0

 Podnosilac zahteva je žena

 da/ne
 10/0

 Stručna i ekonomska ocena održivosti projekta (na osnovu Biznis plana)

 10-20
 10/20

 Broj članova komercijalnog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva

 2 / 3-4 /5+
 3/5/10

 Član 18.

Rangiranje  podnosioca  zahteva  za  koje  se  utvrdi  da  ispunjavaju  uslove propisane ovim konkursom, Ministarstvo vrši utvrđivanjem rang liste za preduzetnike, privredna društva i zemljoradničke zadruge, kao i rang liste za fizička lica u skladu sa kriterijumima, načinom bodovanja i brojem bodova predviđenim u okviru kriterijuma selekcije iz člana 17 - tabela 2. i tabela 3.

Ako dva ili više podnosioca zahteva imaju isti broj bodova, prilikom utvrđivanja rang liste prednost će imati podnosioci zahteva koji su ranije podneli zahtev.

Podnosioci zahteva imaju pravo prigovora na rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja. Odluka doneta po eventualno uloženim prigovorima je konačna.

Član 19.

U slučaju kada se na osnovu rang lista utvrdi da nema dovoljno sredstava za isplatu podsticaja svim rangiranim podnosiocima zahteva na rang listama odrediće se prag iznad koga će se nalaziti prijave na osnovu broja bodova za koje postoji dovoljno opredeljenih finansijskih sredstava za dodelu podsticajnih sredstava

Član 20.

Prava i obaveze u vezi sa korišćenjem podsticaja uređuju se rešenjem direktora Uprave, kojim se odobrava zahtev podnosioca prijave. Na to rešenje se može uložiti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema.

Podnosilac zahteva koji ostvari pravo na podsticajna sredstva u skladu sa ovim konkursom (u daljem tekstu: korisnik sredstava), dužan je da investiciju za koju je ostvario pravo realizuje u roku koji će se utvrditi rešenjem, a u zavisnosti od vrste investicije.

Aktivnosti vezane za realizaciju investicije korisnik sredstava ne sme započeti pre dobijanja rešenja o odobrenju subvencije od strane UAP pri čemu dokumenta koja se odnose na plaćanje predmetne investicije moraju nositi datume nakon donošenja rešenja o odobrenju sredstava.

Navedeno rešenje će sadržati klauzulu da je podnosilac zahteva ostvario pravo  da  se  po  utvrđivanju  ispunjenosti  svih  uslova,  rokova  za  realizaciju investicije i stavljanja u funkciju donese novo rešenje o isplati podsticaja.

Član 21.

U slučaju da korisnik podsticaja po konkursu odustane od investicije ili mu je iz drugih razloga onemogućena njena realizacija, pravo na korišćenje podsticaja može se utvrditi sledećem licu na rang listi. Korisnik sredstava dužan je da obavesti Ministarstvo o svom odustajanju od investicije, kao i o razlozima za odustajanje pismenim putem.

Član 22.

Podsticaji se isplaćuju na račun podnosioca zahteva posle realizacije investicije, dostavljanja čitko popunjenog Zahteva za isplatu koji je sastavni deo konkursa i sve konkursom predviđene dokumentacije kao i izvršene kontrole od strane Ministarstva.

Podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva za isplatu dužan je da dostavi sledeću dokumentaciju:

1.  Čitko popunjen zahtev za isplatu sa obaveznim potpisom nosioca poljoprivrednog gazdinstva i lica ovlašćenog za zastupanje ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku (Obrazac br.2)
2.  Original račun (ili overenu fotokopiju tog računa), otpremnica kojom se dokazuje nabavka opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja otpremnice i dokaz o izvršenom plaćanju: overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod iz banke kao dokaz da je plaćanje izvršeno odnosno gotovinski račun i fiskalni isečak za fizička lica
3.  Kopija garantnog lista za izvršenu nabavku opreme za koju je po važećim propisima utvrđena obaveza izdavanja garantnog lista
4.  Dokaz da je objekat u postupku legalizacije, izdat od nadležnog organa u skladu sa
Zakonom o planiranju i izradnji
5.  Potvrdu nadležnog organa na kojoj se invsticija sprovodi da ne izdaje građevisnke i upotrebne dozvole, odnosno da za predmet investicije za koju se daje podsticaj ne izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu

Član 23.

Korisniku sredstava za koga se utvrdi je postupao protivno odredbama ovog Konkursa, odnosno rešenja kojim se regulišu njegova prava i obaveze, ili je na bilo koji način prekršio pravila korišćenja podsticaja, Uprava će rešenjem o povraćaju podsticaja naložiti da u određenom roku izvrši povraćaj sredstava sa obračunatom pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dobijanja sredstava do dana donošenja rešenja o povraćaju.

Rešenje o povraćaju sredstava sadržaće iznos podsticajnih sredstava koji je korisnik dužan da vrati, kao i broj računa na koji povraćaj sredstava treba da bude izvršen.
Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa rešenjem o povraćaju, Ministarstvo će podneti tužbu nadležnom sudu, a gazdinstvo će biti prevedeno u pasivni status.

Član 24.

Konkurs će biti objavljen u skraćenoj verziji u dnevnim novinama a celokupan tekst Konkursa sa prilozima biće objavljen u Službenom glasniku, kao i na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs, internet stranici Uprave za agrarna plaćanja www.uap.gov.rs i internet stranici Programa FRUITS & BERRIES www.fb.org.rs.

Član 25.

Ovaj Konkurs stupa na snagu od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkursna dokumentacija

Tekst konkursa sa potrebnom dokumentacijom 406,69 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Konkurs-o-uslovima-i-nachinu-korishcenja-podsticaja-za-podrshku-ruralnom-razvoju-kroz-investicije-u-proizvodjachko-preradjivachke-kapacitete-u-2012.-godini (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

JAVNI POZIV ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA U OKVIRU MERE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKTNIH INICIJATIVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U 2012. GODINI: • Rok za prijavu 15. novembar 2012. godine •

Na osnovu člana 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2011 - prim.red.) i Uredbe o utvrđivanju Programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini ("Sl. glasnik RS", br. 8/2012 - prim.red.)

Republika Srbija

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisuje javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru

MERE ZA SUFINANSIRANJE INICIJATIVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA PRIPREMU I SPROVOĐENJE PROJEKATA NA LOKALNOM I REGIONALNOM NIVOU U 2012. GODINI

Meru za sufinansiranje inicijativa jedinica lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata na lokalnom i regionalnom nivou u 2012. godini (u daljem tekstu: Mera) sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj (u daljem tekstu: Nacionalna agencija).

Cilj mere je podrška jedinicama lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata koji se odnose na razvoj poslovne infrastrukture i druge infrastrukture koja doprinosi stvaranju povoljnih uslova za poslovanje, unapređenje životne sredine, otvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i zadruga, povećanje zapošljavanja, inovativnosti i konkurentnosti; razvoj usluga za mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge; promociju regionalnog identiteta i brendiranje regiona, za sufinansiranje učešća u projektima koji se finansiraju iz domaćih i međunarodnih izvora od značaja za regionalni i lokalni razvoj i za unapređenje međuopštinske, međuregionalne, prekogranične i međunarodne saradnje.

1. Uslovi za učestvovanje u postupku dodele sredstava:

1.1. Korisnici bespovratnih sredstava

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju jedinice lokalne samouprave, koje su neposredno odgovorne za pripremu i upravljanje projektima i ne nastupaju u svojstvu posrednika.

1.2. Namena bespovratnih sredstava

 Bespovratna sredstava su namenjena kao podrška jedinicama lokalne samouprave za:

 a) Sufinansiranje pripreme aplikacione dokumentacije kojima jedinice lokalne samouprave konkurišu za dobijanje sredstava iz domaćih i međunarodnih izvora sa projektima od značaja za regionalni razvoj;
 b) Sufinansiranje pripreme projektno-tehničke dokumentacije (prethodna studija opravdanosti, studija opravdanosti, generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat, projekat izvedenog objekta i studija uticaja na životnu sredinu) za projekte poslovne infrastrukture, koje će realizovati jedinice lokalne samouprave pojedinačno ili u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave;
v) Sufinansiranje učešća u realizaciji projekata od značaja za regionalni razvoj, koji su jedinicama lokalne samouprave odobreni iz bespovratnih izvora finansiranja.
 Projekti od značaja za regionalni razvoj koji su predmet sufinansiranja od strane Ministarstva su:
 1) Razvoj i unapređenje poslovne infrastrukture, uključujući i osnovnu infrastrukturu koja doprinosi razvoju poslovne infrastrukture (prilazni put, komunalna infrastruktura i sl);
 2) Projekti koji doprinose stvaranju povoljnih uslova za poslovanje, otvaranju malih i srednjih preduzeća, povećanju zaposlenosti, inovativnosti i konkurentnosti, poboljšanju poslovne i investicione klime;
 3) Brendiranje regiona;
 4) Regeneracija brownfield lokacija;
 5) Razvoj geografskog informacionog sistema;
 6) Priprema strateških dokumenata jedinica lokalne samouprave;
 7) Uspostavljanje ili unapređenje teritorijalnih partnerstva i inicijativa vezanih za razvoj i zapošljavanje između javnog i privatnog sektora;
8) Poboljšanje opštinskih usluga kroz unapređenje servisnih centara za mala i srednja preduzeća.

Pod projektima poslovne infrastrukture podrazumevaju se: industrijske zone, industrijski parkovi, biznis inkubatori i osnovna infrastruktura koja doprinosi razvoju poslovne infrastrukture (prilazni putevi, komunalna infrastruktura itd).

1.3. Uslovi za dobijanje sredstava

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju podnosioci zahteva koji ispunjavaju sledeće uslove:

 Osnovni uslovi:
 1) da su podneli popunjen prijavni formular Ministarstvu sa potrebnom dokumentacijom u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini ("Službeni glasnik RSˮ, broj 8/12- u daljem tekstu: Uredba) i Javnim pozivom;
 2) da za istu namenu nisu koristili podsticajna sredstva koja potiču iz budžeta Republike Srbije, pokrajinskog budžeta, budžeta lokalne samouprave ili donatorskih organizacija (za namenu pod a i b);
 3) da su obezbedili sredstva za sufinansiranje projekta;
4) da račun podnosioca zahteva nije u blokadi.
 Specifični uslovi:
 5) za projekte poslovne infrastrukture neophodno je podneti dokaz da je predmet projekta u skladu sa prostornim planovima jedinica lokalne samouprave;
6) da su potpisali ugovor sa predstavnicima domaćeg ili međunarodnog donatora u slučaju sufinansiranja realizacije projekata od značaja za regionalni razvoj.
Jedinice lokalne samouprave mogu podneti po jedan zahtev za svaku od tri namene.

2. Finansijski okvir

 Bespovratna sredstava se dodeljuju u skladu sa namenom sredstava na sledeći način:

a) Sufinansiranje izrade aplikacione dokumentacije

Ministarstvo će sufinansirati izradu aplikacione dokumentacije kojima jedinice lokalne samouprave konkurišu na izvore finansiranja do 50% od ukupnog iznosa neophodnog za izradu aplikacione dokumentacije, bez poreza na dodatu vrednost, gde će maksimalni iznos odobrene bespovratne pomoći zavisiti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave i to:

 1) do 300.000,00 dinara za devastirane jedinice lokalne samouprave, bez poreza na dodatu vrednost;
 2) do 250.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz IV grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 3) do 200.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz III grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 4) do 180.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz II grupe, bez poreza na dodatu vrednost i
 5) do 160.000,00 dinara za jedinice lokalne samouprave iz I grupe, bez poreza na dodatu vrednost.

 b) Sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije

Ministarstvo će sufinansirati izradu projektno-tehničke dokumentacije za projekte poslovne infrastrukture do 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave, prema sledećoj tabeli:
Ministarstvo će sufinansirati izradu projektno-tehničke dokumentacije za projekte poslovne infrastrukture do 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave, prema sledećoj tabeli:
 Nivo razvijenosti jedinice lokalne samouprave
 Sufinansiranje Ministarstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije (%)
 Devastirane jedinice lokalne samouprave
 do 50% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz IV grupe
 do 45% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz III grupe
 do 40% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz II grupe
 do 30% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 Jedinice lokalne samouprave iz I grupe
 do 25% opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost
 v) Sufinansiranje troškova učešća jedinica lokalne samouprave u realizaciji projekata od značaja za regionalni razvoj koji su odobreni iz izvora finansiranja i to:

 Za projekte jedinica lokalne samouprave vrednosti do 100.000.000,00 dinara Ministarstvo će sufinansirati opravdane troškove od ukupnog iznosa neophodnog za kofinansiranje projekta u zavisnosti od nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave i to:

 1) do 40% opravdanih troškova za devastirane jedinice lokalne samouprave, bez poreza na dodatu vrednost,
 2) do 30% za jedinice lokalne samouprave iz IV grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 3) do 20% za jedinice lokalne samouprave iz III grupe, bez poreza na dodatu vrednost;
 4) do 10% za jedinice lokalne samouprave iz II grupe, bez poreza na dodatu vrednost i
5) do 5% za jedinice lokalne samouprave iz I grupe, bez poreza na dodatu vrednost.

Maksimalni iznos odobrene bespovratne pomoći za jedinice lokalne samouprave iz I i II grupe ne može preći iznos od 3.000.000,00 dinara, bez poreza na dodatu vrednost.

Svi projekti čija je vrednost preko 100.000.000,00 dinara biće smatrani kao projekti vrednosti do 100.000.000,00 dinara i shodno tome će se vršiti sufinansiranje po gore navedenom principu.

Kod projekata sa učešćem više partnera koji zajednički učestvuju u kofinansiranju projekta, pravo na sufinansiranja ostvaruju svi partneri srazmerno učešću, a sredstva dobija nosilac projekta koji je odgovoran za raspodelu sredstava.

3. Način formiranja Komisije, kriterijumi za ocenjivanje zahteva i način izbora

Ispunjenost uslova po Uredbi i Javnom pozivu za dodelu bespovratnih sredstava utvrđuje Komisija za ocenjivanje i selekciju zahteva, koju Rešenjem obrazuje ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

Kriterijumi za ocenjivanje i selekciju zahteva su: finansijski i operativni kapacitet, relevantnost, metodologija, održivost i budžet i rentabilnost troškova.

U skladu sa definisanim kriterijumima, Komisija će izvršiti rangiranje zahteva za dodelu sredstava. Komisija će po izvršenom rangiranju, na osnovu ovlašćenja iz rešenja, doneti odluke o izboru zahteva kojima će se dodeliti bespovratna sredstva.

Svaki zahtev se ocenjuje i potrebno je da ukupno ima najmanje 51 poen kako ne bi bio odbijen.

Komisija može izvršiti dodatnu proveru podnete dokumentacije i tražiti dodatne informacije za vreme ocenjivanja i selekcije zahteva, ali samo od podnosilaca koji su ispunili formalne uslove iz Uredbe i Javnog poziva.

 4. Spisak akreditovanih regionalnih razvojnih agencija

U skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa standardizovanog seta usluga koji realizuju akreditovane regionalne razvojne agencije u 2012. godini ("Službeni glasnik RSˮ, broj 8/12), sledeće akreditovane regionalne razvojne agencije će pružati usluge jedinicama lokalne samouprave u pripremi dokumentacije:

 1.Regionalna razvojna agencija za razvoj Istočne Srbije "Rarisˮ- Zaječar; Trg oslobođenja 1, Zaječar; Tel: 019/426-376 i 019/426-377; email: office@raris.org; www.raris.org;
2.Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj "Banatˮ- Zrenjanin; Čarnojevićeva 1, Zrenjanin; Tel: 023/510-567 i 023/561-064; email: office@rcrbanat.rs; www.rcrbanat.rs;
3.Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga-Leskovac, Vlajkova 199, Leskovac; Tel: 016/233-440; email: info@centarzarazvoj.org; www.centarzarazvoj.org;
4.Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga-Kraljevo, Cara Dušana 49, Kraljevo; Tel: 036/397-777; email: office@kv-rda.org; www.kv-rda.org;
5.Oblasna razvojna asocijacija "Jugˮ- Niš, Obrenovićeva 17/1, Niš; Tel: 018/515-447 i 018/522-659; email: info@ora-jug.rs; www.ora-jug.rs;
6.Regionalna razvojna agencija "Zlatiborˮ- Užice, Petra Ćelovića bb, Užice; Tel: 031/523-065 i 031/510-098; email: office@rrazlatibor.co.rs; www.rrazlatibor.co.rs;
7.Regionalna razvojna agencija Bačka-Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 20/II, Novi Sad; Tel: 021/557-781; email: office@rda-backa.rs; www.rda-backa.rs;
8.Regionalna razvojna agencija Srem-Ruma, Glavna 172, Ruma; Tel: 022/470-910; email: info@rrasrem.rs; www.rrasrem.rs.

U pripremi dokumentacije usluge će pružati i regionalne razvojne agencije koje će biti akreditovane i nakon objavljivanja Javnog poziva za ovu Meru, a čiji se ažurirani spisak može naći na internet strani Nacionalne agencije www.narr.gov.rs.

5. Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijava

Tačno popunjen prijavni formular i prateća dokumentacija u skladu sa Javnim pozivom i Uredbom predaje se u dva primerka na pisarnici Ministarstva ili dostavlja preporučenom poštom na adresu: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Bulevar kralja Aleksandra 15, 11000 Beograd.

Prijave se predaju u zatvorenoj koverti sa naznakom "Prijava za Javni poziv -sufinansiranje inicijativa jedinica lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje projekata na lokalnom i regionalnom nivou sa naznakom "NE OTVARATIˮ, sa punom adresom pošiljaoca na poleđini koverte. Nepotpune prijave se neće razmatrati.

Javni poziv, prijavni formular, Uredba i svi potrebni obrasci su dostupni na internet strani Ministarstva na adresi: www.merr.gov.rs.

Javni poziv će biti otvoren dok se ne utroše sredstva opredeljena za ovu Meru, a najkasnije do 15. novembra 2012. godine.

Sve detaljnije informacije mogu se dobiti u Ministarstvu pozivom na sledeće brojeve telefona 011/285-5229, 011/285-5135 i 011/285-5323 ili slanjem pošte na elektronsku adresu: milica.adamovic@merr.gov.rs, jovanka.jovanovic@merr.gov.rs i zeljko.sokanovic@merr.gov.rs.

6. Obaveštenje o izboru

Ministarstvo će pismeno obavestiti podnosioce zahteva o ishodu izbora i pozvati ih na potpisivanje ugovora o korišćenju bespovratnih sredstava sa Nacionalnom agencijom.
 Uredba o utvrđivanju programa mera o rasporedu i korišćenju sredstava za programiranje regionalnog razvoja i podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2012. godini 274,50 kB

 Konkursna dokumentacija

Finansijski identifikacioni list 28,50 kB
Kriterijumi 22,25 kB
Menično ovlašćenje 34,00 kB
Obrazac I - Obrazac prijave - aplikaciona dokumentacija 192,50 kB
Obrazac I - Obrazac prijave - projektna dokumentacija 212,00 kB
Obrazac I - Obrazac prijave za projekte 222,50 kB
Obrazac II - Podaci o partnerima - aplikaciona & projektna 86,00 kB
Obrazac III - Izjava o saglasnosti sa uslovima iz Oglasa - aplikaciona & projektna 35,00 kB
Obrazac IV - Budžet - aplikaciona & projektna 150,50 kB
Obrazac IV - Budžet - projekat 157,50 kB
Obrazac V - Izjava realizatora 33,50 kB
Radne biografije 45,50 kB

Zahtev za isplatu sredstava 42,50 kB http://narr.gov.rs/index.php/Info/Konkursi/Javni-poziv-za-dodelu-bespovratnih-sredstava-u-okviru-mere-za-sufinansiranje-projektnih-inicijativa-jedinica-lokalne-samouprave-u-2012.-godini

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite


Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE


Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

POZIV ZA SERTIFIKACIJU PRUŽALACA POSLOVNIH USLUGA U SRBIJI: • Rok za prijavu 1. januar 2013.godine •

Inicijativa Projekta EU Unapređenje inovativnosti i konkurentnosti MSPP (ICIP), Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne agencije za regionalni razvoj

 Svrha

Cilj ove inicijative je da prema međunarodnim standardima proceni i sertifikuje individualne pružaoce usluga za podršku poslovanju i konsultante koji rade sa MSPP, kao i da im pruži mogućnost da budu prepoznati kao stručni profesionalci posebno osposobljeni za rad sa MSPP. Svrha je da se MSPP obezbedi kvalitetna i proverena podrška poslovnih konsultanata kroz programe i mere koje sprovode Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

 Ko može da se prijavi?

Sertifikacija je otvorena za svakog pružaoca usluga poslovne podrške koji radi sa MSPP kao konsultant, trener, ili savetnik. Kandidati treba da imaju najmanje tri godine profesionalnog iskustva, relevantne akademske/profesionalne kvalifikacije i želju za kontinuiranim profesionalnim razvojem.

 Proces

 Sertifikacija je u skladu sa postojećom međunarodnom praksom i sastoji se od sledećih koraka:

1. Prijavljivanje (registracija) zainteresovanih
 2. Podnošenje prijava
 3. Pregled prijave
 4. Test znanja
 5. Razgovor sa kandidatom
 6. Sertifikacija (ako su koraci 3-5 zadovoljavajući)
 7. Nastavak profesionalnog razvoja i monitoring
8. Ponovna sertifikacija nakon 2 godine (ako je korak 7 zadovoljavajući)

Sertifikacija je zasnovana na ispunjavanju ključnih kriterijuma za efikasan rad sa MSP. Ovim procesom biće obuhvaćeni opšti savetnici, konsultanti i treneri koji mogu da rade sa MSP na projektima strateškog poslovnog razvoja od start-up, preko početne faze razvoja do rasta i internacionalizacije, kao i specijalizovani pružaoci usluga, odnosno konsultanti koji pružaju podršku MSP u užim i specijalizovanim oblastima kao što su uvođenje standarda kvaliteta, razvoj ljudskih resursa, finansijski menadžment, tehnologije itd. Ulogu sertifikacionog tela u Srbiji ima Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Konsultanti koji uspešno prođu proces sertifikacije biće upisani u registar kao autorizovani pružaoci usluga za nacionalne programe podrške MSP i istovremeno će biti predstavljeni na namenskom veb portalu za MSP.

 Kako se registrovati i prijaviti

Registracija počinje 23. januara 2012. na internet sajtu: www.icip-serbia.org.
Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: office@icip-serbia.org.
Konkursna dokumentacija
Konkursna dokumentacija nije objavljena.

Izvor: Vebsajt Nacionalne agencije za regionalni razvoj, 30.3.2012.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE UPUĆUJE POZIV ZA UČEŠĆE U PRIVREDNOJ DELEGACIJI ZA POSETU PRIMORSKO-GORANSKOJ I ISTARSKOJ ŽUPANIJI U HRVATSKOJ, 26. I 27. APRILA 2012. GODINE

U okviru međukomorske saradnje Republike Srbije i Republike Hrvatske dogovoreno je da se organizuje susret privrednika iz Srbije i sa područja Primorsko-goranske i Istarske županije.

 Cilj susreta je uspostavljanje poslovnih kontakata između srpskih i hrvatskih privrednika, unapređenje privredne saradnje, definisanje i realizacija zajedničkih projekata.
 Poslovni susreti će se održati u Županijskoj komori Rijeke 26.aprila (ul.Bulevar oslobođenja 23) i u Županijskoj komori Pule 27. aprila 2012. godine (ul. Carrarina 5) u jutarnjim časovima.

Preliminarnim programom susreta privrednika predviđeno je da se u ŽK Rijeke i Pule, u okviru kraćeg plenarnog dela, prezentuje privredna saradnja između Srbije i Hrvatske, odnosno županijskih komora. U drugom delu susreta organizovaće se bilateralni razgovori prema iskazanom interesu privrednika. Generalni konzulat R.Srbije u Rijeci će organizovati koktel za delegaciju iz Srbije.

 Detaljan program susreta biće dostavljen naknadno.

 U saradnji sa županijskim komorama Rijeke i Pule Privredna komora Srbije će pokušati da obezbedi poslovnog sagovornika.

S obzirom na ograničene rokove za realizaciju ove posete molimo da Vaše prijave dostavite Privrednoj komori Srbije najkasnije do 11. aprila (sreda) 2012. godine.
 Za zainteresovane privrednike Privredna komora Srbije će organizovati autobuski prevoz Beograd-Rijeka-Pula-Beograd, sa polaskom iz Beograda 25.04.2012. i povratkom iz Pule 27.04.2012. u večernjim satima.

 Troškove prevoza i smeštaja snose privrednici.

 Troškovi prevoza iznose oko 5.000 dinara po osobi, u zavisnosti od broja prijavljenih privrednika. Troškovi smeštaja po osobi (dva noćenja sa doručkom) iznose oko 15.000 dinara.

Za sve dodatne informacije kontakt osobe u Privrednoj komori Srbije su: Denis Jukić, savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS i Marija Aćimović, sam. stručni saradnik, tel:

011/3300 998, faks: 011/3238-163 denis.jukic@pks.rs i marija.acimovic@pks.rs
Prilog: Prijava za učešće http://www.pkv.co.rs/node/833

Izvor: Vebsajt Privreden komore Vojvodine, 30.3.2012.

RASPISAN KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE NA KOME ĆE MOĆI DA KONKURIŠU SVE OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE ZA DODELU SREDSTAVA IZ KREDITA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE U IZNOSU OD 30 MILIONA EVRA: • Rok za prijave do 23. aprila 2012. godine•

Sve osnovne i srednje škole moći će da konkurišu za dodelu sredstava iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 30 miliona evra. Konkurs Ministarstva prosvete i nauke, koji je juče raspisan, biće otvoren do 23. aprila, kaže za Danas Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za investicije i učenički i studentski standard.

Posle višemesečnog zastoja u realizaciji dela ovog kredita, Ministarstvo i Evropska investiciona banka usaglasili su kriterijume za izbor projekata na osnovu detaljne analize stanja u kome se nalaze škole u Srbiji. Trninić ističe da će se prilikom odlučivanja o tome koje škole će dobiti novac za rekonstrukciju i adaptaciju bodovati, između ostalog, stanje objekta, broj učenika, u koliko smena se odvija nastava, da li je škola renovirana u poslednjih pet godina, ali i da li će u adaptaciji učestvovati lokalne samouprave.

- Napravljen je poseban softver, koji će omogućiti da se na kraju konkursa sve prijavljene škole svrstaju u jednu od četiri kategorije prema tome u kakvom stanju se objekti nalaze. Zahvaljujući tom programu, u svakom trenutku ćemo znati i kolika je vrednost potrebnih radova - objašnjava Trninić.

Na pitanje koliko će ovaj novac doprineti da se stanje u školama poboljša, s obzirom na to da je više od 500 školskih objekata starije od 100 godina, Trninić odgovara da je "svaki novac dobrodošao" i podseća da su zahtevi škola svake godine deset puta veći od raspoloživih budžetskih sredstava za investicije. Dodatni novac za investicije je obezbeđen iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope od 20 miliona evra, u okviru projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju". Taj kredit će omogućiti završetak izgradnje studentskog doma u Nišu, izgradnju studentskih centara u Užicu i Novom Pazaru, završetak dela doma učenika u Svilajncu i izgradnju učeničkog i studentskog doma u Čačku. Predviđena je i adaptacija i dogradnja Doma učenika "Karađorđe" u Beogradu, izgradnja novog paviljona u Studentskom centru Kragujevac, nadogradnja studentskog doma u Leskovcu, proširenje učeničkog doma u Kragujevcu i rekonstrukcija studentskog doma u Subotici. Od novca iz ovog kredita biće popravljeni i svi liftovi u Studentskom gradu, a planirana je i rekonstrukcija studentskog odmarališta na Paliću, koje se trenutno ne koristi.

Štedljive sijalice u učionicama

- Uskoro ćemo raspisati tender za izgradnju nove osnovne škole u naselju Klisa u Novom Sadu i za dogradnju škole sa fiskulturnom salom u Kumodražu da bi se srušio azbestni objekat u kome učenici sada pohađaju nastavu. Iz budžeta ćemo finansirati izgradnju doma učenika u Trsteniku. Pregovaramo o nastavku projekta energetske efikasnosti sa Nemačkom razvojnom bankom, koji bi omogućio zamenu dotrajale stolarije u oko 100 škola, sređivanje kotlarnica i zamenu svetiljki štedljivim sijalicama. Dogovor je da opštine ulože novac u sređivanje školskih objekata, od ušteda koje na ovaj način budu ostvarene.

Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 1.4.2012.

KONKURS INŽENJERSKE KOMORE SRBJE ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SU OD INTERESA ZA ČLANOVE MATIČNE SEKCIJE PROJEKTANATA I IZVOĐAČA RADOVA: • Rok za pristizanje prijava 1.5.2012.godine. •

Na osnovu člana 54. stav 1. tačke 13. Statuta Inženjerske komore Srbije("Službeni glasnik RS", broj 88/05 i 16/09), izvršni odbori matične sekcija projektanata i izvođača radova su na svojim redovnim sednicama, održanim 27.03.2012. godine doneli Odluku o raspisivanju

Konkursa za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matične sekcije projektanata i izvođača radova.

Opšti uslovi: Komora, po osnovu sufinansiranja projekata je suizdavač, odnosno suorganizator. Na konkurs se mogu prijaviti članovi Komore, registrovana strukovna udruženja sa teritorije Republike Srbije kao i ostala pravna i fizička lica.

Projekti kao predmet sufinansiranja su: stručna predavanja i seminari, kongresi i simpozijumi strukovnih udruženja, stručni skupovi, izložbe i prezentacije, izdavačka delatnost (knjige, priručnici, časopisi), posete stručnim skupovima, unapređenje tehnologije rada, unapređenje kvaliteta proizvoda i dr.

Projekti koji imaju prioritet kod dodele sredstava za sufinansiranje su:

Izrada programa za praćenje stručnog usavršavanja članova IKS
Izrada programa za poboljšanje položaja članstva
Izrada programa za unapređenje projektovanja i upravljanje projektima

projekti - aktivnosti koji doprinose racionalnijem projektovanju i izvođanju radova:

smanjenju roka
smanjenju cene
postizanju potrebnog kvaliteta;
projekti - aktivnosti koji predstavljaju nastavak primenjenih i razvojnih istraživanja:
da su u funkciji rešavanja konkretno aktuelnih problema;
da su neposredno primenjivi u praksi, projektovanju i izvođenju radova, rekonstrukciji i održavanju raznovrsnih objekata;
projekti - aktivnosti koji se odnose na:
zaštitu životne okoline, zaštitu od požara i bezbednost zdravlja ljudi na radu
uštedu energije
racionalno korišćenje i zaštitu resursa voda
unapređenje domaće proizvodnje i izvoza proizvoda

Prijava na konkurs za sufinansiranje projekata podnosi se na: Obrascu prijave za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi obrazac)

Uz Obrazac se obavezno prilaže:

program aktivnosti
finansijski plan aktivnosti
Poželjno je da organizator dostavi:
primerak štampanog i digitalnog materijala
Prijave će biti razmatrane na osnovu kategorizacije projekata-aktivnosti preciziranih Pravilnikom za sufinansiranje projekata koji su od interesa za članove matičnih sekcija projektanata i izvođača radova (preuzmi ovde) usvojenog od strane Izvršnih odbora matičnih sekcija projektanata i izvođača radova.

Rok za pristizanje prijava 01.05.2012.godine.

Prijave treba dostaviti poštom ili lično na adresu Komore, Bulevar vojvode Mišića br.37, II sprat sa naznakom "Za Konkurs-sufinansiranje projekata matičnih sekcija projektanata i izvođača radova"

Izvor: Vebsajt Inženjerske komore Srbije, 1.4.2012.

PREMA ISTRAŽIVANJU UJEDINJENIH NACIJA SRBIJA JE NA 51. MESTU NA SVETSKOJ RANG LISTI RAZVIJENOSTI e-UPRAVE

Ujedinjene Nacije nedavno su objavile rezultate najnovijeg istraživanja o razvoju e-Uprave u svetu. Prema izveštaju koji je objavljen 1. marta 2012. godine, posebno je značajan učinak Srbije, koja je napredovala čak 30 pozicija i dostigla 51. mesto na svetskoj rang listi (od 190 zemalja). Time je Srbija svrstana među tri zemlje u svetu koje su ostvarile najveći napredak u e-Upravi u protekle dve godine.

Projekti koje je u proteklih nekoliko godina realizovalo Ministarstvo za telekomunikacije, odnosno Uprava za digitalnu agendu, rezultirali su skokom Srbije na rang listi razvijenosti e-Uprave od 30 mesta. Izveštaj i rang listu, svake druge godine, objavljuju Ujedinjene nacije, a Srbija se ove godine svrstala među tri zemlje koje su u prethodne 2 godine napravile najveći napredak i plasirala se na 51 mesto, od 190 zemalja u svetu.

To govori da smo se u ovoj oblasti sasvim približili zemljama EU, od kojih su neke na ovoj rang listi, ostale iza nas. e-Uprava ima veliki značaj za građane i privredu jer omogućava veću efikasnost i transparentnost rada državne administracije i direktno utiče na smanjenje korupcije. U zemljama širom sveta ovoj oblasti poklanja se velika pažnja i izdvajaju velika sredstva kako bi se stanje elektronske uprave unapredilo.

Visok plasman na rang listi razvijenosti e-Uprave iz istih razloga je izuzetno značajan i za strane investitore, koji pri razmatranju ulaganja u našu zemlju analiziraju različite pokazatelje poslovnog okruženja, oslanjajući se, pre svega, na analize međunarodnih organizacija, kao što su UN, Svetska Banka, MMF itd.

"Digitalna agenda kao strategija za razvoj elektronskih komunikacija i informacionog društva u Republici Srbiji predviđa dalje jačanje eUprave i postavlja to kao jedan od razvojnih prioriteta za naredni period, a sve sa ciljem da se našim građanima omogući završavanje svih procedura kao i dobijanje svih dokumentata preko Internta, iz kancelarije, od kuće, 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, bez odlaska na šaltere i čekanja u redovima", rekla je Jasna Matić, državna sekretarka za digitalnu agendu.

U zemljama širom sveta ovoj oblasti poklanja se velika pažnja i izdvajaju velika sredstva kako bi se stanje elektronske uprave unapredilo.

Celo istraživanje i izveštaja možete pogledati na linku:

http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/un/unpan048065.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Uprave za digitalnu agendu, 31.3.2012.

POTPISAN PRVI UGOVOR ZA FINANSIRANJE PROJEKATA IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZMEĐU KOMUNALNOG PREDUZEĆA OPŠTINE SMEDEREVSKA PALANKA I FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Jedan od najznačajnijih rezultata Vlade Srbije je to što je, promovišući zelenu ekonomiju, upravljanje otpadom i reciklažu stvorila novu industrijsku granu, koja je i uslovima najveće ekonomske krize zabeležila rast i omogućila otvaranje novih radnih mesta, izjavio je danas ministar životne sredine, rudarstava i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Dulić je, nakon potpisivanja prvog ugovora za finansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti u Smederevskoj Palanci, rekao da pre četiri godine u Srbiji nije postojalo nijedno radno mesto u industriji reciklaže obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom, a da je u tom prostoru šansu danas našao veliki broj građana.

"Upravo zahvaljujući zakonima koje smo doneli 2009. godine pokrenuli smo veliki investicioni ciklus, koji je doprineo da se u ovu oblast investiraju desetina miliona evra i otvori veliki broj novih radnih mesta", rekao je Dulić.

On je dodao da je, zahvaljujući činjenici da su napravljeni ekonomski mehanizmi i instrumenti da se otpad prikuplja, separiše i reciklira stvoren posao ne samo za ljude koji rade u reciklaži, već i za one koji prikupljaju otpad i koji ga transportuju.

Od nečega što je do juče bilo smeće mi smo stvorili pokretačku snagu za zapošaljavanje ljudi, rekao je Dulić.

"Teško je vreme, ali ministarstvo je u sve tri oblasti koje pokriva uspelo u 2011. godini, kao ekonomski najtežoj, da zabeleži rast upravo zahvaljujući novim politikama koje smo promovisali", rekao je Dulić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora između komunalnog preduzeća opštine Smederevska Palanka i Fonda za zaštitu životne sredine.

Taj ugovor, objasnio je Dulić, prvi je od stotinu koji će biti sprovedeni širom Srbije u cilju finansiranja projekata u oblasti energetske efikasnosti, a iz budžeta su za tu namenu opredeljene 1,3 milijarde dinara u aktuelnoj godini.

Smederevska Palanka, koja će iz tog projekta povući 90 miliona dinara, novac će uložiti u zamenu starih sijalica i postavljanje novih, modernih i energetski efikasnih.

"Ljudi nisu ponekad svesni koliko štedljive sijalice mogu da uštede energije, sačuvaju životnu sredinu i onima koji u njih investiraju donesu ekonomske dobiti. Dobro je što ste to prepoznali i siguran sam da ćete biti svedoci i primer za druge gradove koliko može da se uštedi i koliko može da se doprinese zdravijem životnom okruženju i boljem osvetljenju grada", rekao je Dulić.

Ministar je dodao da, zahvaljujući tom projektu, država svim opštinama u Srbiji omogućava da se približe evropskim standardima, uposli domaću radnu snagu i omogući da se postignu značajni ekonomski efekti.

Zamenik predsednika opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojčić rekao je da ovaj projekta za tu opštinu znači "posao, investicije i sigurnost" i dodao da je posao postavljanja sijalica dobila firma iz Smederevske Palanke.

Izvor: Tanjug, 30.3.2012.

ODRŽANA PRVA RADIONICA "MOGUĆNOSTI I IZAZOVI U SISTEMU INTELEKTUALNE SVOJINE ZA TRANSFER TEHNOLOGIJA U SRBIJI" • Srbiji nedostaje profesionalno rukovođenje zaštitom i komercijalizacijom intelektualne svojine, ocenjeno na skupu •

Srbiji nedostaje profesionalno rukovođenje zaštitom i komercijalizacijom intelektualne svojine, izjavio je danas u Beogradu ekspert Svetske banke Ričard Adams istakavši da je to uslov za transfer tehnologije u privredu.

"Moraju se profesionalci baviti komercijalizacijom intelektualne svojine, koji umeju da pregovaraju kako da se inovacije zaštite i iznesu na tržište", rekao je Adams na radionici, prvoj u serijalu, koju organizuje Fond za inovacionu delatnost sa ciljem da pomogne političkoj i naučnoj javnosti da shvate značaje te oblasti.

Adams, koji je svetski lider u domenu menadžmenta istraživanja i komercijalizacije tehnologija, ocenio je da Svetska banka prepoznaje veliki potencijal Srbije, koji treba da iskoristi radi privrednoj razvoja zemlje.

Na skupu "Mogućnosti i izazovi u sistemu intelektualne svojine za transfer tehnologija u Srbiji", u Palati Srbije, on je kazao da je Srbija ostvarila institucionalni napredak u oblasti zaštite intelektualne svojine, ali da još dosta toga treba uraditi.

"Mnoge zemlje su prolazile put ka intelektualnoj svojini visokog kvaliteta ili ga još uvek prolaze i bitno je da ste njime krenuli", ukazao je Adams.

On je istakao da je veoma važno da se uspostavi takav sistem da istraživači u svakom trenutku mogu brzo i lako da zaštite svoje pronalaske i imaju dovoljno informacija o svemu tome.

Pomoćnica ministra prosvete Nada Dragović je istakla da razvoj svake zemlje počiva na ulaganju u nauku i obrazovanja, a da oblast zaštite intelektualne svojine ima prvorazredni značaj.

Dragovićeva je rekla da kao zemlja ne možemo da se pohvalimo brojem prijavljenih patenat na godišnjem nivou i da ne postoji dovoljan transfer tehnologije u privredu.

Direktorka Fonda za inovacionu delatnost Ljiljana Kundaković je rekla da jedino Beogradski univerzitet ima pravilnik o intelektualnoj svojini i Centar za transfer tehnologije, koji je odskoro počeo da radi, kao i da takav centar ima samo još Novosadski univerzitet.

Ona je kazala da su procedure za zaštitu intelektualne svojine nejasne istraživačima koji nemaju dovoljno iskustva niti dovoljnu podršku kada treba da komercijalizuju svoje inovacije, kao i da studenti ne znaju kako mogu da se uključe u sve to.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić je rekla da je neophodno uvođenje centara za tranfer tehnologije na univerzitetima i da će Zavod u narednom periodu veliku pažnju posvetiti njihovoj edukaciji.

Totićeva je kazala da se Zavod zalaže za uvođenje predavanja o intelektualnoj svojini na osnovnim i postdiplomskim studijama i da će u narednom periodu to predstaviti beogradskom, niškom, novosadskom i kragujevačkom univerzitetu.

Izvor: Tanjug, 30.3.2012.

POTPISAN MEMORANDUM O SARADNJI U OBLASTI POLJOPRIVREDE IZMEĐU SRBIJE I GRČKE

Srbija i Grčka potpisale su danas memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede, koji treba da doprinese povećanju razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između dve zemlje, koja iznosi samo 150 miliona dolara godišnje.

Memorandum su u Vladi Srbije potpisali ministar poljoprivrede i trgovine Srbije Dušan Petrović i grčki ministar za ruralni razvoj i hranu Kostas Skandalidis.

Postoji veliki prostor za povećanje razmene poljoprivrednih proizvoda između Srbije i Grčke, posebno za povećanje izvoza konditorskih i mlečnih proizvoda iz Srbije u Grčku, rekao je Petrović na konferenciji za novinare.

Razgovarali smo mogućnosti izvoza junećeg mesa iz Srbije u Grčku i o promeni režima izvoza šećera iz Srbije u Grčku, rekao je ministar i podsetio da Srbija godišnje može da izveze 180.000 tona šećera u Evropsku uniju.

Istakavši da je ukupna trgovinska razmena između dve zemlje prošle godine dostigla 510 miliona dolara, Petrović je naveo da Srbija u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ima suficit, pošto je prošle godine izvoz iz Srbije iznosio oko 93 miliona dolara, a uvoz iz Grčke oko 56 miliona dolara.

Iz Srbije se najviše izvoze kukuruz i različite vrste povrća, a najviše iz Grčke uvozimo južno voće, precizirao je Petrović.

On je kazao da danas potpisani memorandum predviđa osnivanje zajedničke komisije koja će raditi na proširenju saradnje u svim oblastima poljoprivrede, stočarstva, biljne proizvodnje, naučnoj i tehničkoj saradnji, izrazivši očekivanje da će sledeće godine poljoprivredna razmena između Srbije i Grčke biti udvostručena.

Petrović se zahvalio Grčkoj, kao tradicionalno prijateljskoj zemlji, na podršci Srbiji za rešavanje pitanja na Kosovu i na putu naše zemlje ka evropskim integracijama.

Skandalidis je ponovio da je nivo spoljnotrgovinske razmene Srbije i Grčke gotovo beznačajan u odnosu na mogućnosti i izrazio očekivanje da će potpisivanje ovog memoranduma otvoriti novo poglavlje u privrednoj saradnji dve zemlje.

On je podsetio da Grčka proizvodi veoma kvalitetno vino, ulje, meso, različito južno voće, a trenutno se usavršava u proizvodnji aromatičnih bilja i ulja, koji su veoma traženi na tržištu EU, kao što su.

Skandalidis je poručio da Grčka podržava što brže priključenje Srbije EU, ali i uvažavanje zahteva koje naša zemlja ima na tom putu.

Izvor: Tanjug, 30.3.2012.

ODRŽAN OKRUGLI STO O POLITIČKIM I EKONOMSKIM POSLEDICAMA KANDIDATURE SRBIJE ZA ULAZAK U EU

Većina učesnika skupa posvećnog političkim i ekonomskim posledicama kandidature Srbije za ulazak u EU, složilo se danas da proces evropskih integracija donosi koristi ekonomiji Srbije i njenim građanima bez obzira na to što se očekuje skoro potpuna liberalizacija tržišta Srbije za proizvode iz EU.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je za okruglim stolom koji je organizovao nedeljnik NIN, da je od primene prelaznog trgovinskog sporazuma početkom 2009. do novembra 2011. korist za srpske izvoznike zbog bescarinskog izvoza u EU oko 1,4 milijardi evra, a istovremeno evropski izvoznici su zbog ukidanja carina na izvoz u Sribju imali koristi od 423 miliona evra.

Ćirić je podsetio da se tržište Srbije za ulazak robe iz EU postepeno liberalizuje poslednjih godina do januara 2014. godine kada će carina biti skoro potpuno ukinuta, i istakao da nasuprot mišljenju da će to uništiti deo firme u Srbiji iskustva iz regiona govore suprotno.

On je istakao da bez obzira na proces liberalizacije Srbija ostvaruje suficit u razvoju poljoprivrednih proizvoda sa EU koji u 2010. godini bio 487 miliona evra, a za 10 meseci lane 500 miliona evra i da slični trendovi postoje i u tekstilnoj industriji.

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović naglasio je da Srbija ima dobar kapacitet kada je proizvodnja hrane u pitanju i da ne bi trebalo da postoji strah od konkurencije sa tržišta EU.

Prema njegovim rečima bez obzira što proteklih godina nivo carinske zaštite na uvoz u Srbiju pada mi i dalje imamo rast izvoza hrane i u prošloj godini izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda bio je 2,7 milijardi dolara.

Petrović je podsetio da Srbija najviše izvozi primarne poljoprivredne proizvode, ali da se njihov izvoz smanjuje u korist poljoprivrednih prozivoda viših faza prerade i dodao da se ozbiljan novac investira u prehrambenu industriju mesa, mleka, šećera, soje, hrane za životinje.

Ministar je ukazao i da Srbija ima kapacitet da dramatično poveća poljoprivrednu proizvodnju napominjući da nema ništa protiv zaduživanja ukoliko ono ide u proizvodnju i povećanje BDP-a.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević objasnila je da svaki sporazum o slobodnoj trgovini, pa tako i Prelazni trgovinski sporazum sa EU, predstavlja odnos troška i koristi, odnosno podrazumeva da zemlja odustaje od nečega zbog koristi koja je važna.

Delević je istakla da pozitivni pokazatelji u razmeni poljoprivrednih prozivoda sa EU pokazuju da nije bio opravdan strah da će otvaranje srpskog tržišta dovesti poljoprivedu u nepovoljniji položaj.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da Rusija i EU imaju trgovinsku razmenu vrednu 150 milijardi evra i da pridruživanje Srbije EU jednog dana neće poremetiti njene dobre odnose sa Rusijom i to se ne dovodi u pitanje.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin naveo je da pristupanje Srbije u EU stvara određene rizike za gubitak ekonomskih prednosti koje zemlja sada ima, ali da treba naći mogućnosti, kroz bilateralne odnose, i saradnju sa EU, da se ti eventualni gubici, ili izbegnu ili maksimalno smanje.

On je podsetio da EU razrađuje jedinstvenu energetsku politiku i usklađuje tržište kao i da su ta pravila u suprotnosti sa dogovorima koje Rusija ima sa Srbijom u energetskoj oblasti.

Konuzin je ukazao da je važno naći rešenje koje ne bi imalo negativne posledice po saradnju uključujući i realizaciju projekta Južni tok.

Profesor na Alfa univerzitetu u Beogradu Ljubomir Madžar ocenio je da će bilans pridruživanja Srbije EU biti pozitivan, ali skromno pozitivan i mnogo manji nego što to tvrde političari tokom predizborne kampanje.

Madžar je naglasio da je on za ulazak Srbije u EU, ali da su nepovoljne okolnosti što se to neće desiti skoro i što se u međuvremenu menjaju i EU i Srbija tako da će biti neizvesno šta usled tih promena treba da se uradi na putu ka EU.

Profesor Fakulteta političkih nauka i potpredsednik DŠ Slobodan Samardžić ocenio je da imajući u vidu negativne makroekonomske pokazatelje u Srbiji, kao što su visoka nezaposlenost, rastući javni dug, pad industrijske proizvodnje, liberalizacija tržišta Srbije za ulazak prozivoda iz EU, neodrživa.

On je ocenio i da srpska privreda na putu evropskih itnegracija gubi konkurentnost zbog sve veće zavisnosti od unije.

Izvršni potpredsednik Agrokora za izvozna tržišta Damir Kuštrak istakao je da ulazak neke zemlje u EU građanima ne donosi ništa ni dobro ni loše, ali da im otvara brojne prilike i dodao da nema sumnje da je u interesu Hrvatske da je Srbija i druge bivše jugoslovenske republike uđu u EU i da se taj prostor objedini na način kako je to regulisano međunarodnom tržišnom ekonomijom.

Predstavnik Udruženja slovenačkih menadžera Izstok Seljak naglasio je da je Slovenija napravila grešku što je smatrala da je ulazak u EU krajnji cilj a sredstvo za ostvarenje većeg i dugoročnijeg cilja zbog čega je naišla na probleme kada je postala članica.

Izvor: Tanjug, 30.3.2012.

POGORŠANJE PRILIKA NA TRŽIŠTU RADA U EU

Prilike na tržištu rada u EU su se, nakon umerenog oporavka u 2010. i početkom 2011, pogoršale u drugoj polovini prošle godine, pokazuje najnoviji tromesečni pregled o zaposlenosti i socijalnim prilikama u EU. Od prošlog proleća broj nezaposlenih raste u EU, dok se broj zaposlenih smanjuje. U januaru 2012. stopa nezaposlenosti u EU je prešla simboličnu granicu od 10%, a broj nezaposlenih je iznosio 24,3 miliona. Nezaposlenost je posebno velika među mladima, a jednako pogađa i muškarce i žene.

Broj zaposlenih se u EU u poslednjem tromesečju prošle godine smanjio za 0,1% u odnosu na prethodno tromesečje, nakon smanjenja od 0,2% u trećem kvartalu 2011. Pad je zabeležen nakon blagog oporavka između proleća 2010. i leta 2011. Taj rast je iznosio 0,1%, ali je bio četiri puta niži od prosečne stope rasta od 0,45% zabeležene u 2006. i 2007.

U drugoj polovini prošle godine u EU je zabeleženo 550.000 više nezaposlenih nego zaposlenih, dok je ta razlika u prvoj polovini godine išla u prilog zaposlenih (530.000), tako da gubici u zaposlenosti u drugoj polovini poništili rast u prvoj polovini godine.

Stopa zaposlenosti se smanjila u većini članica u drugoj polovini prošle godine, dok je u manjem broju nastavila da raste. Nemačka i dalje prednjači u zapošljavanju. U toj zemlji je u 2011. bilo otvoreno 560.000 novih radnih mesta, što je udeo od 40% u ukupnom rastu na nivou EU. Međutim, u nekim zemljama zaposlenost se gotovo konstantno smanjuje u protekle tri godine, a veliki gubici u radnim mestima zabeleženi su posebno u 2011. U Španiji broj zaposlenih se smanjio za 550.000, što je udeo od 45% u gubicima radnih mesta na nivou EU, dok je u Grčkoj bez posla ostalo 400.000 ljudi.

Prema najnovijoj mesečnoj statistici o tržištu rada, koja je objavljena 13. marta, stopa nezaposlenosti u EU je u januaru ove godine iznosila 10,1% što je 0,1 procentni poen više u odnosu na prethodna dva meseca. Time je stopa nezaposlenosti prešla simbolični prag od 10%.

Broj nezaposlenih se konstantno povećavao od proleća 2011. i bez posla je ostalo oko 1,6 miliona ljudi. Nezaposlenost je rasla u svim članicama od drugog kvartala prošle godine. Prilike na tržištima rada se, međutim, razlikuju od članice do članicama, pa je u šest članica broj nezaposlenih opao u protekla tri meseca, dok se u drugima povećao, negde vrlo mnogo.

Stopa nezaposlenosti među ženama i muškarcima je ista i iznosi 10,1%, dok je posebno visoka među mladima u starosnoj grupi od 15 do 24 godine. Ta stopa se povećala za 0,2 procentna poena u januaru 2012. na 22,4%, što je novi rekord. U dve trećine članica stopa nezaposlenih u ovoj starosnoj grupi je iznad 20%, a u Španiji i Grčkoj blizu 50%. U samo tri članice - Nemačkoj, Austriji i Holandiji, ova stopa je ispod 10%.

Sve članice, uključujući Nemačku suočavaju se sa pogoršanjem prilika na tržištu rada, što je odraz negativnog ekonomskog rasta u četvrtom kvartalu 2011, uzrokovanog smanjenjem domaće potrošnje. Privredni rast je u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodni bio -0,3%, dok je u odnosu na četvrti kvartal 2010. bio 0,9% BDP. U trećem tromesečju 2011. zabeležen je rast BDP od 1,4% u odnosu na isti period prethodne godine.

U poređenju s tim, u SAD je zabeležen privredni rast, a stopa nezaposlenosti je pala za 0,8 procentnih poena između juna 2011. i januara 2012. na 8,3%. Zaposlenost je porasla 0,5% u proslednjem tromesečju prošle godine u odnosu na prethodno tromesečje.

U pregledu se navodi da je najnovije istraživanje o radnoj snazi potvrdilo je negativni trend u zapošljavanju u EU, jer sve manje ljudi pronalazi novi posao, a udeo onih koji ostaju bez posla raste. Nastavlja se relativno pozitivan trend u zasnivanju stalnog radnog odnosa, dok zapošljavanje na određeno vreme gubi zamah, a samozapošljavanje opada. Takođe, nastavlja se trend da se mladi i stariji radnici ređe primaju u stalni radni odnos.

Ekonomska kriza, od izbijanja 2008, koštala je EU 6 miliona radnih mesta, a pogodila je sektore na različitne načine zavisno od njihove izloženosti svetskoj trgovini ili finansijskoj krizi u slučaju građevinarstva. Između četvrtog kvartala 2008. i istog kvartala 2011. u tri ključna sektora - industriji, građevinarstvu i trgovini, izgubljena su gotovo dva od 100 radnih mesta u EU. U industriji taj udeo iznosi 7,5%, u građevinarstvu 10,7% a u trgovini 1,8%.

Stopa osoba koji su već duže vreme nezaposlene se povećala na 4,1% u trećem tromesečju prošle godine, a njihov udeo u ukupnom broju nezaposlenih iznosi 43%. Udeo neaktivnih osoba, koji je nešto ispod 30%, nije se bitnije menjao. Gotovo svaki peti građanin koji ne traži aktivno posao bi želeo da radi, navodi se u kvartalnom pregledu o zaposelnosti i socijalnim prilikama.

Izvor: Vebsajt Euractiv, 31.3.20112.

KUPOVINA STANA NA KREDIT: • Takse i troškovi na svakom koraku •

Kada građanin Srbije odluči da kupi stan na kredit, mora da se naoruža čeličnim živcima i strpljenjem. Na spisku neophodnih dokumenata koje je potrebno obezbediti pre podnošenja zahteva za subvencionisani zajam, nalazi se više od 20 stavki, koje će budući vlasnik stana morati da potraži na više adresa.

Prava borba počinje kada građanin posle dugog traganja pronađe odgovarajući stan, čija se vrednost može uklopiti u njegove finansijske mogućnosti. Od bankara stižu i objašnjenja i spisak svih neophodnih dokumenata.

Većina stambenih kredita koji se sada traže jesu zajmovi koje subvencioniše država, jer su daleko povoljniji. Uslovi za dobijanje ovakvog kredita su državljanstvo Srbije i prebivalište u našoj zemlji, plata ispod 150.000 dinara, ali i dokaz da niste vlasnik nekretnine u celini. Za mnoge koji su delili vlasništvo nad nekom nekretninom, to je bio problem, jer su verovali da nemaju prava na subvencionisane kredite. Naravno, to važi samo za one koji u posedu imaju manje od 40 kvadrata.

- Mislio sam da ne mogu da dobijem subvencionisani kredit jer sam nasledio stan od 45 kvadrata - kaže Miloš K. - Vlasništvo, međutim, delim sa majkom, pa su mi objasnili da imam pravo na zajmove koje dotira i država. Komercijalni krediti banaka su veoma nepovoljni. Za stan od 50.000 evra, moram da pripremim u gotovini najmanje 13.000 evra i to da imam sreće da ne platim agencijsku proviziju. To znači da mi je bezmalo trećina vrednosti stana potrebna u kešu.

Kod subvencionisanih kredita, minimalno učešće je pet odsto od ukupno odobrenog kredita. Država u ovim kreditima učestvuje sa 20 odsto, a preostalih 75 odsto pokriva banka. Ovakva raspodela učešća smanjuje i osnovicu za obračun kamatne stope banke. Bančin deo sredstava nadograđuje se kamatama koje su proteklih mesec dana bile od 6,11 do 6,31 odsto, dok je efektivna kamatna stopa na državnom delu - nula. Kada se vraća kredit, prvih 25 godina rate idu banci, a poslednjih pet godina državi.
Dokumenta

Kupovina stana direktno od investitora je, takođe, uslov za subvencionisane stambene kredite. Mnogi građani, međutim, ne znaju da povraćaj poreza na dodatu vrednost od osam odsto za kupovinu prvog stana, ne mogu da dobiju ukoliko njihov investitor nije - pravno lice. Na povraćaj PDV mogu, znači, da računaju samo ukoliko je investitor - građevinsko preduzeće, koje je u sistemu PDV. Kod investitora koji je - fizičko lice, u cenu kvadrata nije uračunat ovaj porez, pa nema ni povraćaja.

Kada se uđe u sakupljanje dokumentacije - počinje i glavobolja. Za stambene kredite koje dotira država, potrebna je obimna papirologija. Svaka banka ima svoj spisak neophodnih papira kojima budući vlasnik stana mora da dokaže da ispunjava sve uslove za dobijanje subvencionisanog kredita. Na svakom tom koraku čekaju troškovi.
- Od investitora tražite vlasnički list, koji ne sme biti stariji od sedam dana, lokacijsku i građevinsku dozvolu, ukoliko nekretnina nije uknjižena - savetuju bankari. - Donesite ih u banku da bi ih proverili. U firmi tražite izjavu o prenosu plate na tekući račun, potvrde o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanja. Ako nemate sadužnika, donesite ove papire i za supružnika. Iz obračunske službe firme nabavite i platne listiće za prethodna tri meseca.

A, to je tek početak. Uz fotokopiju lične karte dostavlja se i zahtev za osiguranje kredita, u kome su podaci o korisniku kredita, članovima njegovog domaćinstva, informacije o zaposlenju i firmi u kojoj radi, ali i gde živi, kolika mu je kirija, kao i podaci o finansijskim zaduženjima iz Kreditnog biroa. Isti podaci dostavljaju se i za sadužnika.
Potreban je i izvod iz matične knjige venčanih (ne stariji od šest meseci), potvrda od poreznika o neposedovanju nepokretnosti, kao i izjava korisnika kredita da ne poseduje nekretnine, koja se overava u sudu. I to sve duplo, jer su potrebna i ista dokumenta za supružnika. Za sve ovo plaćaju se takse.

U banci traže i predugovor, koji je sada postao praksa prilikom kupovine stana. U njemu su pored vrednosti stana, iznosa učešća i ostatka duga, ispisani i podaci o nekretnini, dozvolama koje investitor ima i obavezama i kupca i prodavca. Investitori imaju uglavnom tipske predugovore, ali i tu ima izmena. Kupci koji ne žele da se muče angažuju advokata, ali njihova usluga u ovim poslovima dostiže i do 500 evra. I predugovor se overava u sudu, a overa zavisi od vrednosti kredita. Prilikom overe kupoprodajnog ugovor, taksa će biti umanjena za iznos plaćen prilikom overe predugovora.

Potrebna je i procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka, koju radi sudski veštak. Njihova usluga košta od 60 do 150 evra, u zavisnosti od procenitelja. Investitor ima obavezu da u sudu overi izjavu kojom daje saglasnost za stavljanje hipoteke na stan, koji prodaje, a isti dokument se traži i za bračnog druga investitora. Ukoliko je investitor pravno lice - potrebno je mnogo dokumenata, koje oni već imaju.

Plaćanje

I kada kupac prikupi sve zatražene papire dolazi u banku, gde počinje proces odobravanja kredita. Od tog trenutka do dana odobrenja kredita prođe od dva do tri meseca. Bez obzira na to što je kupac pomislio da je nabavio sve podatke, banke i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita uvek mogu da zahtevaju dodatnu dokumentaciju, ukoliko to procene.

Do čekanja "zelenog svetla" banke traže i životno osiguranje, koje je najčešće obavezno za stambene kredite. Osiguravajuće kuće zavisno od iznosa kredita procenjuju koliko se plaća osiguranje. Kupac bira da li će ti troškovi biti mesečni ili na godišnjm niovu. Kada kredit odobre svi u lancu, plaćaju se troškovi overe kupoprodajnog ugovora, osiguranje Nacionalne korporacije, troškovi banke...

- Taman pomislite da ste sve platili, opet stiže neka uplatnica - priča Beograđanin Radovan S. - Na svakom koraku neki troškovi. Kada mi je odobren zajam od 70.000 evra, morao sam da keširam 2.700 evra za plaćanje osiguranja kod Nacionalne korporacije, overe dokumenata i troškove obrade kredita...

Subvencionisane stambene kredite proveravaju banka, državni fond iz kog se isplaćuju kredit i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Najveći deo troškova kredita snosi korisnik kredita, ali je posle silnih provera kupac zaštićen od raznih zloupotreba kojih je bilo ranijih godina.

Manje rate

Ovih dana građane koji imaju stambene pozajmice vezane za evro obradovala je vest da su zbog pada euribora manje rate kredita. Početkom godine euribor je iznosio 1,64 odsto, a sada je 1,09 odsto.

Za toliki pad umanjene su i kamatne stope za stambene kredite. Tako su građani koji su uzeli zajam od 50.000 evra ovih dana dobili obaveštenje od banke da im je rata manja za oko 20 evra. Dobra vest je i da bankari očekuju da će euribor i dalje padati, a to bi trebalo da donese i malo olakšanje zaduženima.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 1.4.2012.

OPŠTINSKA ODLUKA O OGLAŠAVANJU: Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima

Komunalna inspekcija u Kikindi kažnjavaće političke stranke, ukoliko plakate budu postavljali na nedozvoljenim mestima.

Opštinskom odlukom regulisano je da je postavljanje plakata zabranjeno na površinama i objektima na otvorenom prostoru

Lepljenje plakata moguće je samo na objektima predviđenim za oglašavanje i reklamiranje, a to je osam stubova na Trgu. Svaki prekršaj inspekcija će kažnjavati - kaže sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Milutin Gavrilov.

Učesnicima izbora poslato je obaveštenje Komunalne inspekcije, u kojem će biti upozoreni da ne smeju da krše Odluku o oglašavanju. Zaprećene kazne za pravna lica, u ovom slučaju stranke, su od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko lice će, u slučajevima kada ga inspekcija zatekne da lepi plakat mimo predviđenih mesta, platiti kaznu od 2,5 hiljade do 25 hiljada dinara.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Dnevnik", 23.3.2012.

ČLANICE ĆE PLAĆATI 50% MANJE U BUDŽET EU AKO PRISTANU NA UVOĐENJE POREZA NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE ODNOSNO "ROBIN HUD" POREZA

Članice će plaćati 50% manje u budžet EU ako pristanu na uvođenje poreza na finansijske transakcije odnosno "Robin Hud" poreza kako ga u javnosti zovu budući da cilja najbogatije finansijske četvrti u Evropi. U poslednjim pokušajima da preokrene stavove zemalja koje se oštro protive ovom nametu, Evropska komisija je prvi put 22. marta iznela konkretne procene mogućih ušteda koje bi do 2020. mogle da dosegnu 80 milijardi evra. Očekuje se da će se debata o novom porezu tek zahuktati.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo je na konferenciji najvišeg nivoa posvećenoj sledećem višegodišnjem budžetu istakao da je će novi porez smanjiti opterećenje budžete članica na ime izdvajanja za budžet za 50%. Inače, doprinosi članica su glavni izvor finansiranja EU sa udelom od 77% u budžetu EU.

U obrazloženju efekata uvođenja poreza na transakcije, evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) procenio je da bi Nemačka bi platila 10,7 milijardi evra manje za bužet do 2020, Poljska 1,8 milijardi manje, Italija 6,4 milijardi, a Letonija 81 milion manje.

Velika Britanija, Holandija i Švedska, inače najsnažniji protivnici uvođenja poreza na finansijske transakcije, uštedele su 7,6 milijardi, 2,6 i 1,6 milijardi evra.

Do 2020. ukupne uštede dostigle bi 81 milijardu evra što je recimo ceo budžet 2014-2020 planiran za istraživanje i razvoj. Od ovog novca, jedna trećina bi išla u nacionalne budžete, a dve trećine ili 54 milijarde evra u budžet EU.

Porez na finansijske transakcije je središnji deo predloga budžeta EU za period 2014-2020 koji je objavljen u junu prošle godine. Članice su tada reagovale negativno i na predlog o povećanju ukupnog budžeta od 5% i na uvođenje takozvanog "Robin Hud" poreza.

Suština ovog poreza, kako je predstavio komesar za budžet, jeste da bi se sa 0,1% oporezovale transakcije obveznica i akcija, a sa 0,01% promet derivatima. Cilj uvođenja poreza ja da se finansiranje EU što više osloni na sopstvene prihode, a manje na doprinose članica.

Komesar za budžet Levandovski je istakao da finansijski sektor ne plaća PDV i da je dobio u krizi od poreskih obveznika značajnu finansijsku podršku. Zato je i oporezivanje transakcija po stopi nižoj od 0,1% jedino pravedno rešenje, dodao je on. Uz to, članice koje imaju problema sa popunjavanjem budžeta mogu samo da podrže novi porez s obzirom na nivo prihoda koji će generisati do 2020, prokomentarisao je on.

Barozo je ocenio da je predloženi način finansiranja budžeta transparentniji i socijalno prihvatljiviji jer se novac ne dobija oporezivanjem rada već finansijskih transakcija, čime se manje utiče na privredni rast zemalja EU.

Kako je rekao, kad članice vide "konkretne podatke" o mogućim uštedama "oni koji su bili skeptični verovatno će promeniti mišljenje".

Levandovski je kazao da je došlo do "promene" u razmišljanju članica o porezu koji je predložio zvanični Brisel. Svi slični predlozi prethodnih decenija jedva da su preživeli nedelju dana, dok se poslednji "Robin Hud" razmatra od juna 2011.

Ali iznosi o uštedama nisu sve zadovoljili. Velika Britanija je brzo reagovala i objavila saopštenje da "potpuno odbacuje predlog" da bi mogla da profitira od uvođena poreza na finansijske transakcije, preneo je Euobserver.

Budući da dogovor u vezi sa budžetom EU treba da se postigne do kraja godine, očekuje se da će se debata tek zagrejati. Devet članica se izjasnilo da želi samostalno da "gura" inicijativu za uvođenje poreza, što bi izmestilo ovo pitanje iz nadležnosti Komisije, dok su Nemačka i Britanija rekle da rast budžeta ne sme da prelazi inflaciju. U EU već ima zemalja koje imaju ovaj porez na transakcije.

Ali pregovori o budžetu će imati dodatnu začkoljicu, piše Euobserver. Evropski parlament će imati jaču ulogu u odlučivanju o višegodišnjem finansijskom okviru zahvaljujući novim olašćenjima koja su mu data Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu u decembru 2009. Šef Parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) kazao je da će se institucija kojom predsedava biti čvrsta u pregovorima. Parlament "neće prihvatiti manji budžet", rekao je on. On je podsetio učesnike na konferenciji da će Parlament braniti "svoje pravo na odlučivanje".

Bilo koji pokušaj ministara finansija da potkopaju to pravo, neće proći, rekao je on.

Budžet EU se trenutno finansira iz tri glavna izvora prihoda. Prvi i najstariji izvor su vlastiti prihodi koji se prikupljaju od carina na izvoz van EU i od dozvola za kvote na šećer. Iz ovog izvora bi EU trebalo u ovoj godini da dobije 15% budžeta ili 19,3 milijarde evra. Drugi izvor je porez na dodatu vrednost od kojeg se će se dobiti u ovoj godini 14,5 milijardi evra.

I treći glavni izvor je bruto nacionalni dohodat članica jer svaka članica određeni procenat odvaja u budžet EU.

Tanjug

KREIRANJE ZAJEDNIČKIH PROJEKATA I JAČANJE SARADNJE U POGRANIČNIM REGIJAMA MAĐARSKE I SRBIJE

U ponedeljak, 19. marta, u dvorcu Fantast nadomak Bečeja (Bačkotoploski put b.b.), s početkom u 11.00 časova, biće održana konferencija "Kreiranje zajedničkih projekata i jačanje međuopštinske saradnje u pograničnim regijama Mađarske i Srbije".
Konferenciju organizuju Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Regionalna razvojna agencija Bačka, Regionalna razvojna agencija Srem i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat.
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19.3.2012.

SUFICIT SA CEFTA U JANUARU 54 MILIONA DOLARA

Srbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

PROGRAM FINANSIRANJA PROJEKATA UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI: • Sredstva za oko 200 objekata i oko 2.000 kredita

U okviru Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti iz prve tranše biće adaptirano između 150 i 200 javnih objekata i finansirana kamata za oko 2.000 kredita, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornoh planiranja Bojan Đurić.
"To znači da će u svakoj opštini moći da se sredi 1,5 do dva objekta", naveo je Đurić gostujući na RTS i ukazao da su lokalne samouprave u obavezi da obezbede 10 odsto sredstava.
Prema njegogovim rečima, odluku o tome koji će se projekti finansirati donosiće komisija, a ispaćivaće se redosledom kojim su pristizali u Ministarstvo.
Govoreći o subvencionisanim kreditima za građane, Đurić je istakao da će Ministarstvo subvencioniše skoro kompletan iznos kamatate i da će biti sredstava za oko 2.000 kredita.
On je istakao da će građani moći da uzmu kredit za sve što poboljšava energetsku efikasnost, a kao primer je naveo da se samo zamenom spoljne stolarije može uštedeti 70 odsto energije.
"To se može isplatiti kroz nekih četiri, pet sezonskih računa za struju i zbog toga pozivam građane da se oprede ze kredit, jer će vraćati onoliko koliko pozajme. Teret kamate pada na Ministarstvo", naveo je Đurić.
Vlada Srbije utvrdila je prošle sedmice Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE (EU) U SRBIJI I UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE ORGANIZOVAĆE U BEOGRADU KONFERENCIJU ZA NOVINARE POVODOM ZAVRŠETKA TVINING PROJEKTA KOJI JE EU FINANSIRALA SA 1, 4 MILIONA EVRA

Tokom 19 meseci trajanja projekta, Uprava carina Francuske je kroz niz seminara, stručnih obuka i studijskih poseta pružila Upravi carina Srbije stratešku pomoć u jačanju administrativnih kapaciteta i usklađivanju sa EU standardima.
Projekat je pre svega rezultirao povećanom budnošću, povećanjem naplate dažbina i smanjenjem carinskih prevara, a građani i privredna zajednica će takođe imati brojne koristi, ističe se u saopštenju Uprave carina.
Analiza rizika omogućava da carinske kontrole budu manje učestale i precizno ciljane, što ubrzava protok putnika i robe preko graničnih prelaza i smanjuje zadržavanja, a primena pojednostavljenih procedura omogućava srpskim kompanijama da budu efikasnije, poboljšava njihovu konkurentnost na svetskom tržištu i stimuliše zapošljavanje.
"Odlučna borba protiv krivotvorene robe značajno utiče na bezbednost potrošača, a suprotstavljanje organizovanom privrednom kriminalu i podržavanje legalnih tokova robe i novca direktno utiče na smanjenje broja carinskih prevara", navode u Upravi.
Novinarima će se obratiti generalni direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijević, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio, državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Ðidić i šef Direkcije za međunarodne odnose Uprave carina Francuske Žan Fransoa Ditej.
Izvor: Tanjug, 19.3.2012.

KOMPANIJA JAHU PODNELA JE TUŽBU PROTIV DRUŠTVENE MREŽE FEJSBUK ZBOG KRŠENJA VLASNIČKIH PRAVA NAD PATENTIMA

Kompanija Jahu (Yahoo Inc.) podnela je tužbu protiv društvene mreže Fejsbuk (Facebook Inc.) zbog kršenja vlasničkih prava nad patentima, jer je kako u tužbi tvrdi Yahoo Facebook zloupotrebio 10 patenata koji se odnose na reklamiranje preko interneta, kontrolu privatnosti i društvene mreže.

Jahu je u februaru najavio da će podneti tužbu i zatražio od Fejsbuka da licencira svoje patente.

U Fejsbuku navode da su razočarani potezom Jahua i dodaju da su odlučni da dokažu pred sudom da ne postoji njihova krivica. Ukoliko sud ipak presudi u korist Jahua, to bi značajno moglo da utiče na pozicije Fejsbuka u trenutku kada kompanija namerava da prvi put javno ponudi svoje akcije na proleće.

Krajem 2011. godine samo 56 patenata pripisavano je Fejsbuku, što je jako mali broj u odnosu na druge velike kompaniju u IT sektoru.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

OBJAVLJEN POZIV ZA PRIJAVE ZA FINANSIRANJE PROJEKATA IZ SREDSTAVA MEĐUNARODNOG FONDA ZA KULTURNU RAZNOLIKOST • Rok za prijavu projekata je 10. jun 2012. godine •

Unesko (UNESCO) je objavio poziv za prijave za finansiranje projekata iz sredstava Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost (u daljem tekstu Fond), koji je formiran na osnovu člana 18. Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza (Unesko, 2005.)

Svrha Fonda je promovisanje održivog razvoja i smanjenje siromaštva u zemljama u razvoju. Fond podržava projekte koji imaju za cilj da podstaknu razvoj dinamičnog kulturnog sektora, pre svega tako što će omogućiti uvođenje novih kulturnih politika i kulturnih industrija, ili jačanje postojećih.

Fond će podržati programe i projekte koji su dizajnirani da:

• Omoguće uvođenje kulturnih politika koje štite i promovišu raznolikosti kulturnih izraza i, po potrebi, jačaju odgovarajuću institucionalnu infrastrukturu (termin "Institucionalna infrastruktura" ne bi trebalo tumačiti kao objekte fizičke izgradnje ili obnove, već u kontekstu menadžmenta, ljudskih resursa, itd.)
• Ojačaju postojeće kulturne industrije;
• Podstiču stvaranje novih kulturnih industrija

U specifičnim slučajevima, Fond će podržati takve aktivnosti koje imaju za cilj zaštitu kulturnih izraza od izumiranja, onih koji su ugroženi, ili kojima je potrebna hitna zaštita, kao i onih koji obezbeđuju mogućnosti za izgradnju kapaciteta. 

Programi/projekti koji nisu prihvatljivi za apliciranje kod Fonda su:

• oni čiji je cilj pokriće deficita, vraćanje duga ili plaćanje kamate
• odnose se isključivo na produkciju kulturnih izraza
• odnose se na aktivnosti fizičke izgradnje/obnove objekata.

Pozivamo sve zainteresovane institucije, vladine i nevladine organizacije, kao i predstavnike ranjivih i drugih društvenih grupa (žene i ostale različite društvene grupe, uključujući osobe koje pripadaju manjinama i autohtone narode) da do 10 juna 2012. prijave svoje projekte na priloženom obrascui pošalju na ivana.zecevic@kultura.gov.rs i marijana.milankov@zaprokul.org.rs.

Zahtevi se popunjavaju na engleskom ili francuskom jeziku u priloženom formularu u digitalnoj formi (.doc file). Formular uključuje sledeće informacije:

• kratak rezimeprograma / projekta,
• nacrt projekta(naziv, ciljevi, aktivnosti i očekivani rezultati,uključujućikulturni i društveni uticaj, ciljne grupe)
• imei adresa lica ili zastupnika koji će imati finansijsku i administrativnuodgovornostza realizaciju programa / projekta,
• program radai vremenski okvir,
• detaljanbudžet, uključujući i iznos sredstava koji se tražiod Fonda, kao i kao i iz drugih izvorafinansiranja.
• informacijekoje se odnosi naslične projekte koji su ranije bili podržani od srane Uneska

Prilikom popunjavanja formulara treba imati u vidu:

• Maksimalni iznos za koji se aplicira kod Fonda za programe/projekte je 100.000 američkih dolara.
• Gore navedene kriterijume o tome koju vrstu projekata Fond podržava
• Veličina fonta trebalo bi da bude 10 ili veća, specijalne karaktere i dekorativne fontove bi trebalo izbegavati.
• Struktura budžeta trebalo bi da bude jasna i detaljna.
• Treba da postoji koherentnost između planiranih aktivnosti, očekivanih rezultata i budžeta.
• Samo i / ili sufinansiranje veoma se ohrabruje, i u tom slučaju poželjno je priloži potvrdu u pisanoj formi.
• Ograničenja po pitanju broja reči u poljima u formularu treba poštovati.
• Ako je kupovina opreme planirana, profakture moraju biti u prilogu.

Obaveštenje o projektima/programima koji su uspešno prošli na konkursu uslediće u decembru 2012. Ugovori i prve isplate za odobrene programe/ projekteobično slede tri meseca posle odluke Komiteta u decembru, odnosno u martu naredne godine.

Sve pristigle prijave biće dostavljene na evaluaciju Nacionalnoj komisiji za Unesko pri Ministarstvu spoljnih poslova RS. Nacionalne komisije su zadužene da urade pregled i ocenu pristiglih projekata, kako bi utvrdile da li su prijavljeni projekti relevantni, da li ispunjavaju predmetne prioritete, kao i da ispitaju njihovu održivost. Nacionalna komisija je u obavezi da napravi predselekciju pristiglih projekata tako što će predložiti Fondu na razmatranje maksimalno četiri projekta iz Srbije (maksimalno dve aplikacije popunjene od strane institucija i maksimalno dve aplikacije nevladinog sektora).

Nakon ove procedure, izabrani projekti će biti prosleđeni Sekretarijatu Uneska.

Detaljnije informacije mogu se dobiti i na internet adresi http://www.unesco.org/new/en/culture/themes/cultural-diversity/2005-convention (ONLINE).

Za sva specifična pitanja oko aplikacionog procesa, možete se direktno obratiti i Sekretarijatu Uneska na: IFCD.Convention2005@unesco.org

PRILOZI:

• Aplikacioni formular
• Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza
• Dodatne informacije pri konkurisanju
• Najčešća pitanja o proceduri apliciranja (FAQ)

tekst_konkursa.doc http://www.kultura.gov.rs/lat/unesco-medunarodni-fond-za-kulturnu-raznolikost (ONLINE)
aplikacioni_formular.doc http://www.kultura.gov.rs/lat/unesco-medunarodni-fond-za-kulturnu-raznolikost (ONLINE)
cesta_pitanja_faq.doc http://www.kultura.gov.rs/lat/unesco-medunarodni-fond-za-kulturnu-raznolikost (ONLINE)
ifcd_explanatory_note_en.pdf http://www.kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/ifcd_explanatory_note_en.pdf (ONLINE)
konvencija_o_zastiti_i_unapredjenju_raznolikosti_kulturnih_izraza.pdf http://www.kultura.gov.rs/sites/default/files/documents/konvencija_o_zastiti_i_unapredjenju_raznolikosti_kulturnih_izraza_0.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, 29.3.2012.

UNIVERZITET U BEOGRADU, U SKLADU SA BERLINSKOM DEKLARACIJOM O OTVORENOM PRISTUPU NAUČNOM ZNANJU, USPOSTAVLJA SVOJ DIGITALNI ARHIV U UNIVERZITETSKOJ BIBLIOTECI "SVETOZAR MARKOVIĆ"

Univerzitet u Beogradu podržava načelo otvorenog pristupa, opisano u Berlinskoj deklaraciji o otvorenom pristupu naučnom znanju (engleski, srpski), čime se pridružuje velikom broju univerziteta i naučnih ustanova u svetu koje podržavaju težnju da se rezultati naučnoistraživačkog rada učine besplatno dostupnim čitavoj naučnoj zajednici.

U skladu sa ovom odlukom, Univerzitet u Beogradu uspostavlja svoj Digitalni arhiv sa otvorenim pristupom u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" i preporučuje svojim nastavnicima, istraživačima, saradnicima i studentima da kada god je to moguće objavljuju svoje radove u časopisima sa otvorenim pristupom ili u časopisima koji omogućavaju zadržavanje prava da digitalnu kopiju rada posle procesa recenziranja postave u ovaj arhiv. Linkovanje materijala u repozitorijumu i materijala na univerzitetskoj ili fakultetskim web-stranicama je poželjna i preporučljiva praksa.

Objavljivanje u režimu otvorenog pristupa znatno povećava vidljivost i citiranost radova, jer oni uz pomoć internet pretraživača postaju vidljivi celom svetu. Domaći naučni časopisi, njih preko 130, koji imaju elektronsku formu dostupnu u otvorenom pristupu imaju znatno bolju vidljivost od ostalih i njihova uticajnost i prisustvo u indeksnim bazama podataka je mnogo veće. Na taj način će i Univerzitet u Beogradu i njegovi nastavnici, istraživači, saradnici i studenti postati još prisutniji u svetskoj nauci, a njihovi rezultati postaće javno dostupni potencijalnim korisnicima u zemlji i inostranstvu.

Otvoreni pristup naučnom znanju u Srbiji

Digitalni arhiv domaćih naučnih časopisa sa otvorenim pristupom - doiSerbia http://www.doiserbia.nb.rs/Default.aspx?AspxAutoDetectCookieSupport=1
Elektronski izvori naučnih informacija Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku - KoBSON http://www.kobson.nb.rs/kobson.82.html
Srpski citatni indeks - SCIndeks http://scindeks.ceon.rs/

Izvor: Vebsajt Univerziteta u Beogradu, 31.4.2012.

MEĐUNARODNA STRUČNA KONFERENCIJA O VEĆOJ EFIKASNOSTI U SAOBRAĆAJU I PRIMENI NOVIH TEHNOLOGIJA: • Privredna komora Srbije, 2. aprila 2012. godine

Međunarodna stručna konferencija o većoj efikasnosti u saobraćaju i primeni novih tehnologija održaće se u ponedeljak 2. aprila u 11.00 u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15). Konferenciju organizuje Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, Saobraćajnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Privrednom komorom Srbije.
Cilj konferencije je da se ukaže na potrebu sprovođenja energetskih i saobraćajnih politika koje omogućavaju veću efikasnost u saobraćaju, primenu inovativnih tehnologija i bolju povezanost.

Na skupu će govoriti:

Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO, CEDEF
Dejan Lasica, pomoćnik ministra infrastrukture i energetike
Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije
Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije, Privredna komora Srbije
Bernar Sulaž (Bernard Soulage), predstavnik Komiteta regiona Evropske unije, izvestilac za TEN-T
Anri Pupar-Lafarž (Henri Poupart-Lafarge), izvršni potpredsednik Alstoma, predsednik Sektora za transport
Hoze Gomes Gomes (José Gómez Gómez), Delegacija EU u Srbiji
Nenad Nikolić, generalni menadžer, Opservatorije za saobraćaj u jugoistočnoj Evropi
Dragan Marinković, direktor Centra za održivi razvoj, Železnice Srbije
Dejan Marković, rukovodilac sektora Niskonaponska distribucija električne energije, Šnajder elektronik (Schneider Electric)
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Folksbanka (Volksbank)
Nataša Martins (Natasha), portfolio menadžer UNDP - Podrška održivom javnom transportu u gradu Beogradu
Nebojša Bojović, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Moderatori:

Nebojša Bojović, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Tamara Vučenović, Urednik, Radio Beograd

Sektor transporta svake godine emituje oko 15% ukupne emisije CO2 u vazduh i predstavlja najbrže rastući izvor emisije gasova staklene bašte u Srbiji danas. Samo 15% energije se iskoristi za kretanje vozila i rad uređaja u njima, dok su sve ostalo gubici. Prosečna starost automobila u Srbiji iznosi 13 godina, i njihova prosečna potrošnja prelazi 10 litara na 100km, pri čemu se za svaki pređeni kilometar emituje dodatnih 0.23kg CO2.

Za dodatne informacije kontaktirati Vesnu Marković na telefone 011 3036-133, 062 50 57 50.

Izvor: Vebsajt Euractiv, 31.3.20112.

POTPISAN MEMORANDUM O SARADNJI U OBLASTI POLJOPRIVREDE SA REPUBLIKOM GRČKOM

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Dušan Petrović i ministar za ruralni razvoj i hranu Republike Grčke Kostas Skandalidis, dana 30. marta 2012. godine, potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede koji doprinosi povećanju razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između dve zemlje.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Postoji veliki prostor za povećanje razmene poljoprivrednih proizvoda između Srbije i Grčke, posebno za povećanje izvoza konditorskih i mlečnih proizvoda iz Srbije u Grčku."

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović o Memorandumu o saradnji sa Grčkom

"Razgovarali smo o mogućnostima izvoza junećeg mesa i o promeni režima izvoza šećera iz Srbije u Grčku", rekao je ministar Petrović i podsetio da Srbija godišnje može da izveze 180.000 tona šećera u Evropsku uniju.

"Ukupna trgovinska razmena između dve zemlje prošle godine je dostigla 510 miliona dolara. Srbija u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ima suficit jer je prošle godine izvoz iz Srbije iznosio oko 93 miliona dolara a uvoz iz Grčke oko 56 miliona dolara", istakao je ministar Petrović i dodao da se iz Srbije najviše izvoze kukuruz i povrće a da iz Grčke najviše uvozimo južno voće.

Ministar Petrović je objasnio da potpisani memorandum predviđa osnivanje zajedničke komisije koja će raditi na proširenju saradnje u svim oblastima poljoprivrede, stočarstva i biljne proizvodnje kao i na proširenju naučne i tehničke saradnje.

Ministar za ruralni razvoj i hranu Republike Grčke Kostas Skandalidis je izjavio:

"Nivo spoljnotrgovinske razmene Srbije i Grčke je gotovo beznačajan u odnosu na mogućnosti. Potpisivanje ovog memoranduma otvoriće novo poglavlje u privrednoj saradnji dve zemlje", i poručio da Grčka podržava što brže priključenje Srbije Evropskoj Uniji.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 31.3.2012.

NA INICIJATIVU POMORSKO-REČNE AGENCIJE "AGENT PLUS" I SAOBRAĆAJNOG FAKULTETA U BEOGRADU, A UZ PODRŠKU MINISTARSTVA ZA INFRASTRUKTURU I ENERGETIKU, U BEOGRADU ĆE SE 29.MARTA ODRŽATI FORUM POD NAZIVOM "TALAS NOVIH INICIJATIVA ZA RAZVOJ VODNOG TRANSPORTA"

Cilj ovog foruma je da okupi sve relevantne institucije, privredne subjekte i pojedince iz ove oblasti, predstavnike ministarstva infrastrukture i energetike, rukovodioce luka, domaćih i stranih brodarstava, lučkih kapetanija, fakulteta, agencija, rečne policije, rečne ratne flotile, carine, izvoznika, privrednih komora i drugih subjekata koji su posredno i neposredno vezani za vodni transport.

Opšte ciljeve predstavljaju jačanje tržišta vodnog transporta, logistika, špedicija, institucionalni okviri, zatim uloga svih vidova kopnenog i vodnog transporta u konkurentskim i kooperantskim odnosima u unutrašnjem, uvoznom, izvoznom, tranzitnom i eksternom transportu, institucionalni okviri, saobraćajna politika, zakoni i regulativa, razvoj rečno-pomorskog transporta, Evropska unija i vodni transport Srbije, prednosti, teškoće i problemi integracije dunavske i rajnske plovne mreže, izolovanost vodnog transporta Srbije, kriterijumi za izbor transportnih lanaca, nautički turizam i marine. Posebne ciljeve čine tri osnovna podsistema vodnog transporta i to flote, luke i pristaništa i plovni putevi.

- Ovaj forum, takođe, želi da podstakne kratkoročne mere u jačanju tržišta, u obnovi rečne flote i luka u cilju dostizanja nivoa razvoja i zaposlenosti pre 1990. godine, ali i dugoročne mere, koje obuhvataju izgradnju nove rečne flote, novih terminala, uvođenje automatskih sistema kontrole i informacionog sistema u saglasnosti sa jačanjem tržišta - kaže za Danas Zoran Netković, direktor "Agent plusa".

Na forumu će se govoriti o posledicama dugotrajnog niskog vodostaja na svim plovnim putevima i pojavi leda, kao i o tome da li su preduzete sve potrebne i moguće mere.

Razgovaraće se i o novim propisima i novim institucijama, funkciji agenta i brokera i mogućnostima povećanja kvaliteta ovih usluga na evropski nivo, a učesnici će se upoznati sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Srbije, kao i o aspektu korelacije Evropske unije i rečnog saobraćaja u Srbiji.

- Nije zaboravljena ni veoma interesantna tema o kontejnerskom transportu na Dunavu i Savi, a zanimljiva je i problematika iz oblasti obrazovanja za potrebe privrede u vodnom saobraćaju - objašnjava Netković.

Učesnici foruma

Učesnici foruma su direktno i posredno vezani za vodni transport, tako da će među prisutnima biti predstavnici Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, kompanije "Agent Plus", Saobraćajnog fakulteta, Jugoslovenskog rečnog brodarstva, Bugarskog rečnog brodarstva, brodarstva Dunavski Loyd iz Siska, Ukrajinskog rečnog brodarstva, Rumunskog rečnog brodarstva, Dunav grupa Agregati, Dunavske komisije, Savske komisije, Plovputa, luka Novi Sad, Beograd, Pančevo, Brčko, Vukovar, Konstanca, lučkih kapetanija Beograd, Pančevo i Brčko, zatim Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Republičke direkcije za vode Srbije, RRF, Carine, Rečne policije, kompanija Viktorija group i drugi.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 28.3.2012.

BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA POZIVA SVE ZAINTERESOVANE NA PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA "LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2011"

Promocija će se održati u Medija centru (Terazije 3, II sprat, velika sala) 2. aprila 2012. godine u 11 časova.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 28.3.2012.

ODRŽANA PRVA, KONSTITUTIVNA SEDNICA ODBORA SKGO ZA KOMUNALNE DELATNOSTI

Konstitutivna sednica Odbora SKGO za komunalne delatnosti održana je 27. marta 2012. godine, u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština a Odborom je predsedavao Stevan Đaković, predsednik opštine Trstenik.

Odbor za komunalne delatnosti je konstituisan na osnovu Odluke Predsedništva SKGO od 29. februara 2012. godine. Nakon konstituisanja usvojen je Poslovnik o radu Odbora za komunalne delatnosti, a za zamenika predsednika izabran je Milan Nastasić, predsednik Skupštine opštine Titel.

Po dnevnom redu je usledila diskusija i usvajanje Plana rad Odbora za komunalne delatnosti za 2012. godinu, nakon čega je Odbor, u skladu sa Poslovnikom i Planom rada formirao Radnu grupu za izradu metodologije utvrđivanja cena komunalnih usluga. Radna grupa je oformljena za potrebe podrške Odboru, konkretno za izradu predloga metodologije za utvrđivanje cena komunalnih usluga, kao i u svrhu praćenja i analiziranja stanja u domenu cena komunalnih usluga. U sastav Radne grupe iz redova članova Odbora ušli su: Miodrag Lazić, predsednik opštine Mali Zvornik i Mlađo Tomić, direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Aleksinca.

Po dnevnom redu usledile su prezentacije programa ''Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija'', koji zajednički realizuje SKGO i Asocijacija lokalnih vlasti Švedske, a koji se jednom komponentom odnosi na zaštitu životne sredine i projekta "Prikupljanje i analiza indikatora performansi komunalnih preduzeća u Srbiji za period 2007-2011.", koji finansira Svetska banka, a realizuje Interinstitucionalna profesionalna mreža u oblasti voda.

U okviru poslednje tačke dnevnog reda, sekretar Odbora izvestio je članove o aktivnosti koju realizuje Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a tiče se izrade dve uredbe koje proističu iz novog Zakona o komunalnim delatnostima i to: Uredba o merilima za obavljanje komunalnih delatnosti i o uslovima za obavljanje komunalne delatnosti na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, turističkom području i drugim područjima od posebnog značaja i Uredba o komunalnoj naknadi. SKGO je pozvana od strane Ministarstva da učestvuje u konsultacijama oko ova dva dokumenta.

Izvor: Vebsajt Stalne konferencije gradova i opština, 28.3.2012.

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU OBJAVIO PRIRUČNIK ZA PRONALAZAČE

Obaveštavamo sva zainteresovana lica da je verzija Priručnika za pronalazače na srpskom jeziku dostupna na našem sajtu. Priručnik predstavlja vodič kroz najvažnije etape pretvaranja pronalaska u komercijalni proizvod. Prateći pronalazača u čitavom procesu od ideje do konačnog proizvoda, ovaj vodič razmatra važne elemente procesa, među kojima su smanjenje rizika i kontrola troškova, sastavljanje biznis plana, smernice za postizanje dogovora sa eksternim stranama i razni drugi.

Priručnik za pronalazače pogledajte ovde: http://www.zis.gov.rs/приручник-за-проналазаче.493.html (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Zavoda za intelektualnu svojinu, 21.3.2012.

22.3.2012 GODINE POČINJE ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA ZA FEBRUAR

Ministarstvo rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije saopštilo je da će isplata osnovnih invalidskih primanja vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine za februar početi u četvrtak, 22. marta.

Istog dana počeće i isplata svih socijalnih davanja i to posebnih novčanih naknada, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i naknada za izdržavanje lica na porodičnom smeštaju, dodaje se u saopštenju

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

RAZVOJNA BANKA KINE ZAINTERESOVANA ZA UČEŠĆE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA


Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkonjić i predstavnici Razvojne banke Kine ocenili su da izuzetne političke veze Srbije i Kine i višedecenijsko prijateljstvo dva naroda mogu vrlo brzo biti krunisani velikim investicijama i direktnim ulaganjima u strateške razvojne projekte u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za infrastrukturu i energetiku navodi se da je Mrkonjić tokom sastanka sa delegacijom pomenute banke istakao da je Srbija počela realizaciju velikog broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju srpske privrede i Razvojne banke Kine, i to kroz obezbeđivanje povoljnih kreditnih aranžmana za realizaciju projekata na Koridoru 11, izgradnju termo i hidrocentrala, kao i u oblasti železničkog i vodnog saobraćaja.

Ministar je naglasio da angažovanje pomenute kineske banke u Srbiji može da se odvija po modelu koji je uspostavljen sa Azerbejdžanom, koji će uskoro početi radove na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, sa učešćem od 51 odsto.

Generalni direktor Sektora za planiranje Razvojne banke Kine Đang Džigang istakao je da je ta banka veoma zainteresovana za učešće u realizaciji mnogobrojnih razvojnih projekata u srpskoj infrastrukturi i energetici.

Savetnik predsednika Vlade Srbije za energetiku Petar Škundrić naglasio je da u Srbiji ima dosta mogućnosti za to da Razvojna banka Kine investira sredstva, pre svega, u izgradnju termobloka u Kostolcu, kao i u projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i izgradnje malih, srednjih i velikih hidrocentrala.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 21.3.2012

KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U OKVIRU AKCIJE "VELIKO SPREMANJE SRBIJE"


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata čiji su nosioci nevladine organizacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Idući u susret obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine i sprovođenju višegodišnjih aktivnosti koje Ministarstvo organizuje tim povodom, a u okviru projekta "Očistimo Srbiju",
Ministarstvo i ove godine nastavlja sa akcijama uređenja prostora pod sloganom "Veliko spremanje Srbije". I ove godine velika pažnja biće posvećena neposrednom aktivizmu građana i njihovih udruženja. U tom smislu Ministarstvo poziva nevladine organizacije da se priključe akciji, kroz realizaciju sopstvenih programa i projekata kako bi zajednički sproveli "Veliko spremanje Srbije", 09.06.2012.godine.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sufinansiraće projekte koji su od javnog interesa i doprinose unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine kroz sprovođenje akcije čišćenja i uređenja prostora (sanacije divljih smetlišta), kao i aktivnosti organizacije i koordinacije u okviru akcije "Veliko spremanje Srbije".

Krajnji rok za podnošenje prijava je: 05. april 2012. godine.

Detaljnije informacije mogu se dobiti na tel: 011/ 36-2222-1 i 011/36-2222-0.

Celokupan Tekst Konkursa, obrazac Prijave za sufinansiranje projekta i Uputstvo sa detaljnijim informacijama mogu se naći na internet stranici Ministarstva (www.ekoplan.gov.rs) (ONLINE).

Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 21.3.2012.

Aktuelna sužbena mišljenja

  • Ministarstvo finansija: OBAVEZA LICA KOJE JE BRISANO IZ EVIDENCIJE PDV DA IZDA RAČUN ZA PROMET DOBARA I USLUGA U SLUČAJU KADA JE TO LICE IZDALO AVANSNI RAČUN U PERIODU KADA JE IMALO STATUS OBVEZNIKA PDV - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 42
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGA KOJI VRŠI SPECIJALISTIČKA LEKARSKA ORDINACIJA (OBVEZNIK PDV) - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 25
  • Ministarstvo finansija: PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGA ORGANIZACIJE DOGAĐAJA KOJI VRŠI MARKETINŠKA AGENCIJA ZA POTREBE NARUČIOCA - Zakon o porezu na dodatu vrednost: član 17
  • Uprava carina: OBAVEŠTENJE O PRIHVATANJU DOKAZA O POREKLU ROBE IZ KNEŽEVINE ANDORE I REPUBLIKE SAN MARINO - Zakon o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane: član 32[p03]
  • Uprava carina: USMENO DEKLARISANJE ZA PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ AMBALAŽE I PALETA U VEZI SA NEKOM KOMERCIJALNOM OPERACIJOM - Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom: čl. 182 i 264
Aktuelna sudska praksa:

  • Vrhovni kasacioni sud: IZNOS UTAJENOG POREZA U KALENDARSKOJ GODINI KOJA PREDSTAVLJA FISKALNU ODNOSNO POSLOVNU GODINU - Krivični zakonik: član 229 stav 1
  • Vrhovni kasacioni sud: NOVČANO POTRAŽIVANJE FIZIČKOG LICA PREMA TUŽENOM PRIVREDNOM DRUŠTVU PO OSNOVU UGOVORA O ZAJMU - Zakon o uređenju sudova: član 25 stav 1 tačka 3)
  • Vrhovni kasacioni sud: OTKAZ UGOVORA O RADU ZBOG UČINJENOG KRIVIČNOG DELA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM - Zakon o radu: član 179 stav 1 tačka 4)
  • Vrhovni kasacioni sud: POVREDA ZAKONA NA ŠTETU OKRIVLJENOG ZBOG ZASNIVANJA OSUĐUJUĆE PRESUDE NA NEDOZVOLJENOM DOKAZU - Zakonik o krivičnom postupku: čl. 98 i 99
  • Vrhovni kasacioni sud: PRISUSTVO BRANIOCA OKRIVLJENOG NA SEDNICI VEĆA U ŽALBENOM POSTUPKU - Zakonik o krivičnom postupku: član 197 stav 1
  • Vrhovni kasacioni sud: RADNJE, NAČIN I CILJEVI IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA TRGOVINA LJUDIMA - Krivični zakonik: čl. 184 i 388
  • Vrhovni kasacioni sud: TOK APSOLUTNE ZASTARELOSTI IZVRŠENJA KAZNE ZATVORA - Krivični zakonik: čl. 105 i 107
  • Vrhovni kasacioni sud: UKIDANJE PRVOSTEPENE PRESUDE PO DRUGI PUT U ISTOM KRIVIČNOM PREDMETU - Zakonik o krivičnom postupku: član 385 stav 2
  • Vrhovni kasacioni sud: ZAKONSKO PROPISIVANJE RAZLIČITOG OBIMA PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM - Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom: čl. 4 i 5
Stečajevi:

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 28.3.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Euroluxpetrol - ELP" Bagrdan d.o.o.

 

2 St. broj 173/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1094177?code=39BB0EE216FDDD356A1032B08872C0617DC96276

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1612

 

Privredni sud u Beogradu, i to sudija Milivoje Ikonić, u postupku sprovođenja stečaja nad preduzećem "Euroluxpetrol - ELP" Bagrdan d.o.o. u stečaju, Beograd, Trg republike 3/5, 13. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
O bankrotstvu i unovčenju imovine stečajnog dužnika "Euroluxpetrol - ELP" Bagrdan d.o.o. u stečaju, Beograd, Trg republike 3/5.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

Preduzeće za promet i usluge "Gradnja import" d.o.o. u društvenoj svojini

 

3. St. broj 3116/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1084560?code=138B81BE161B5862C22F1690134C393B861BC9A5

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2100

 http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/GRADNJA+IMPORT.shtml/seo=/companyid=10047

U postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za promet i usluge "Gradnja import" d.o.o. u društvenoj svojini u stečaju iz Beograda, zakazuje se dopunsko ispitno ročište za 28. mart 2012. godine u 10,00 časova, u sudnici broj 102/I Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, a na kom ročištu će se ispitivati preostale prijave potraživanja koje nisu bile ispitane na prvom ispitnom ročištu.
Oglas je istaknut na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu 20. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu "Eurofleks trgovina" DP

17165526

17. St. broj 4111/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1077416?code=A504336E02B52F0D10AACCBB4B60F6F8A7CFC3BE

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/EUROFLEKS+TRGOVINA.shtml/seo=/companyid=23067

 

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 17. St. broj 4111/2011 od 5. marta 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za trgovinu "Eurofleks trgovina" DP Beograd, Zemun, Ugrinovci XXV nova 73 čiji je matični broj 17165526 i PIB 1101995857.
II - Za stečajnog upravnika se imenuje Agencija za privatizaciju - Centar za stečaj, Beograd, Terazije 23.
III - Pozivaju se poverioci da u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave sudu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju dužnika se zakazuje za 7. maj 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
VI - Ispitno ročište se zakazuje za 13. novembar 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, II sprat, sudnica broj 242.
VII - Rešenje je objavljeno na oglasnoj tabli Suda dana 5. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

Preduzeće za trgovinu i usluge BEO-NTS d.o.o

17540068

42 St. broj 2158/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1056779?code=0F9CDE3DECD02FB43C1DB9DB589DD693D95950C2

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2332

 

Privredni sud u Beogradu odlaže ispitno ročište za stečajnog dužnika Preduzeće za trgovinu i usluge BEO-NTS d.o.o u stečaju Sremčica, Nikolaja Gogolja 62, matični broj 17540068, PIB 103305593, za 7. maj 2012. godine u 11,30 časova.
Ispitno ročište će se održati u sudnici 227 u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, stečajni sudija Ljiljana Mujagić.
Ovo obaveštenje je istaknuto na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu 1. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

Jug-Radaspro d.o.o.

20204354

25. St. broj 565/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1098328?code=CB903CEAB6D7F2133D5A51AF11BAAF5B2D9ED939

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2539

 

Privredni sud u Beogradu, i to stečajni sudija Mirjana Jovanović u postupku stečaja nad dužnikom Jug-Radaspro d.o.o. Beograd, Slavka Rodića 6a, mat. broj 20204354, PIB 104659900, račun broj 290-19227-80 kod Univerzal banke a.d. Beograd, 10. februara 2012. godine doneo je
REŠENJE
I. Utvrđuje se da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti pa se zaključuje postupak stečaja bez odlaganja nad stečajnim dužnikom Jug-Radaspro d.o.o. Beograd, Slavka Rodića 6a, mat. broj 20204354, PIB 104659900 račun broj 290-19227-80 kod Univerzal banke a.d. Beograd.
II. Nalaže se Agenciji za privredne registre, Beograd, Brankova 25, da po pravosnažnosti rešenja izvrši brisanje stečajnog dužnika Jug-Radaspro d.o.o. iz Beograda.
III. Nalaže se stečajnom upravniku da ugasi tekući račun stečajnog dužnika Jug-Radaspro d.o.o. iz Beograda, a eventualno raspoloživa sredstva na računu nakon izmirenja troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase, prenese na račun sudskog depozita broj 840-298802-02.
IV. Nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da briše iz svoje evidencije stečajnog dužnika sa matičnim brojem 20204354.
V. Nalaže se Poreskoj upravi odeljenje Rakovica da ugasi poreski identifikacioni broj stečajnog dužnika 104659900.
VI. Otkazuje se kao nepotrebno ispitno ročište za stečajnog dužnika Jug-Radaspro d.o.o. iz Beograda, određeno za 9. april 2012. godine u 11,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 239/II.
VII. Po pravosnažnosti ovog rešenja, i po izveštaju stečajnog dužnika uz dostavu zapisnika o uništenju pečata stečajnog dužnika, Sud će doneti posebno rešenje o razrešenju dužnosti stečajnog upravnika Đorđa Zečevića iz Beograda.
VIII. Oglas o zaključenju postupka stečaja biće istaknut na oglasnoj tabli suda, 29. februara 2012. godine, i naknadno objavljen u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Preduzeće za trgovinu i usluge "Giter Trade" d.o.o.

17248669

12. St. broj 3287/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1025209?code=13E28F70AEE94413E424123DE4705717396D2E46

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2846

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12-St-3287/2011 od 2. marta 2012. godine:
I. Otvorio stečajni postupak nad Preduzećem za trgovinu i usluge "Giter Trade" d.o.o. Beograd, Arsenija Čarnojevića 19, matični broj: 17248669, PIB 100043090, po predlogu za otvaranje stečaja od 1. septembra 2011. godine.
II. Za stečajnog upravnika imenuje se Žarko Vujačić iz Beograda.
III. Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.
IV. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika određuje se za 27. aprila 2012. godine u 9,00 časova, a koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova broj 2, sudnica 133/I.
V. Ispitno ročište određuje se za 1. juna 2012. godine u 9,00 časova, koje će se održati u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 133/I.
VI. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju postupka stečaja nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

"Valprom" d.o.o.

 

11. St. broj 1235/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1101623?code=B52A16CA5ACF8DF31CC8F06049F033EB41C6EDAC

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2057

 

Privredni sud u Beogradu je 26. marta 2012. godine doneo rešenje i u vezi istog objavljuje oglas.
I. Određuje se dopunsko ispitno i završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Valprom" d.o.o. u stečaju iz Beograda, Resavska 36/I, na kome se:
1. stečajni upravnik izjašnjava o potraživanju poverioca sa prijavom potraživanja pod rednim brojem 2 Credit agricole banka Srbija a.d. i poverioca sa prijavom potraživanja pod rednim brojem 5 Erste bank a.d. Novi Sad,
2. raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika,
3. raspravlja o konačnim zahtevima za uplatu nagrada i naknada troškova,
4. podnose prigovore na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada,
5. odlučuje o neraspodeljenim delovima deobne mase,
6. odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.
II. Dopunsko ispitno i završno ročište će se održati 9. aprila 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, II sprat, sudnica 235.
III. Rešenje objaviti na oglasnoj tabli Suda i "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "VBA petrol" d.o.o.

20236469

16. St. broj 3953/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1112186?code=5F939A4F44B7726ECCCCECE425D0C90106680A34

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2816

 

Privredni sud u Beogradu rešenjem St. broj 3953/11 od 7. marta 2012. godine otvorio je postupak stečaja nad Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "VBA petrol" d.o.o., Beograd, Beogradskog bataljona 27, matični broj 20236469, PIB 104765462.
I. Usvaja se predlog Narodne banke Srbije, pa se otvara postupak stečaja nad Preduzećem za proizvodnju, promet i usluge "VBA petrol" d.o.o., Beograd, Beogradskog bataljona broj 27, matični broj 20236469, PIB 104765462.
II. Stečajni razlog za otvaranje postupka stečaja je trajnija nesposobnost za plaćanje u smislu odredbe člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Đorđe Zečević iz Beograda.
IV. Nalaže se zastupniku dužnika da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom u vreme i mestu koje stečajni upravnik odredi i to tako što će mu predati pečate preduzeća, svu dokumentaciju preduzeća i predati svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća i poslovni prostor preduzeća na dalje čuvanje i upravljanje.
V. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika, te održati skupština poverilaca, određuje se za 20. april 2012. godine u 9,40 časova, sudnica 203/II u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2.
VI. Ispitno ročište određuje se za 9. maj 2012. u 9,30 časova, u privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 203/II.
VII. Pozivaju se svi poverioci da u roku od 45 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom u "Službenom glasniku RS" prijave Privrednom sudu u Beogradu svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, a dužnici stečajnog dužnika se pozivaju da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VIII. Pozivaju se poverioci da pre prvog poverilačkog ročišta formiraju Skupštinu poverilaca, a ukoliko to ne učine saziva se sednica Skupštine poverilaca koja će se održati na prvom poverilačkom ročištu.
IX. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune obavezu prema stečajnoj masi.
X. Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda sa datumom 7. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

"Caritas"

20100583

41. St. broj 3739/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1099451?code=E91DEA454C7B57542F679C6AE369C4632E259358

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2801

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 41. St. broj 3739/2011 od 14. februara 2012. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Caritas" Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 231, matični broj 20100583 PIB 104147796, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenovan je Đorđe Jokić iz Beograda, Bulevar Nikole Tesle 34/13, Zemun.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka. Prijave potraživanja podnete po isteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Ispitno ročište se zakazuje za 25. jun 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 206, drugi sprat.
VI. Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika se zakazuje za 26. mart 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 206, drugi sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka je objavljen na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

Privredno društvo za proizvodnju, grafičku, štamparsku i trgovinsku delatnost "Lgab Product" d.o.o.

20288868

36. St. broj 2380/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1404801?code=3CFE80503598EE8A44D370329B48A70DD4F7A8F2

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2155

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Mila Đorđević, rešenjem 36-St-2380/2011 od 29. februara 2012. godine zaključio je stečajni postupak nad privrednim društvom za proizvodnju, grafičku, štamparsku i trgovinsku delatnost "Lgab Product" d.o.o. iz Beograda Pariske Komune 12/41, matični broj: 20288868, PIB: 104990638.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

"S-Poenta"

7790457

41. St. broj 3626/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1069033?code=E82F6268CEF1961885DE7EA112AE6FDFD3007687

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2767

 

I. Privredni sud u Beogradu, rešenjem 41. St. broj 3626/2011 od 14. februara 2012. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "S-Poenta" iz Beograda, Vladimira Tomanovića 20, matični broj 7790457 PIB 100380185, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II. Za stečajnog upravnika imenovan je Laban Goran iz Beograda, Žarka Vukovića 15/8/31.
III. Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka. Prijave potraživanja podnete po isteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
IV. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V. Zakazuje se ročište za ispitivanje potraživanja za 26. jun 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 206, drugi sprat.
VI. Zakazuje se prvo poverilačko ročište za 29. mart 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 206, drugi sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko skupština poverilaca nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII. Oglas o otvaranju stečajnog postupka je objavljen na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Zavod za urbanizam i komunalnu delatnost Srbije" sa p.o.

07033273

3. St. broj 12/12

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1707901?code=F2EECBA78C1FFA971335321D1E3C43EB65A4FB65

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2817

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZUKD+-+ZAVOD+ZA+URBANIZAM+I+KOMUNALNU+DELATNOST+SRBIJE+U+STECAJU.shtml/seo=/companyid=15468

I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 3. St. broj 12/2012 od 5. marta 2012. godine otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom "Zavod za urbanizam i komunalnu delatnost Srbije" sa p.o. Novi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 109 - u likvidaciji, matični broj 07033273, PIB 100388866, iz razloga trajnije nesposobnosti plaćanja.
II - Za stečajnog upravnika se imenuje Agencija za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23.
III - Pozivaju se poverioci da u roku od 90 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka. Prijave potraživanja podnete po proteku zakonskog roka biće odbačene kao neblagovremene.
IV - Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
V - Ispitno ročište se zakazuje za 18. jun 2012. godine, sa početkom u 11,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 102, prvi sprat.
VI - Prvo poverilačko ročište na kome će se raspravljati o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika se zakazuje za 9. april 2012. godine, sa početkom u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Beogradu, Masarikova 2, sudnica broj 102, prvi sprat i saziva se sednica skupštine poverilaca, ukoliko nije formirana pre prvog poverilačkog ročišta.
VII - Oglas o otvaranju stečajnog postupka je objavljen na oglasnoj tabli Suda, 7. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

INTER BRAND CARGO EXPRESS DOO

 

45.St. broj 2146/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1024356?code=72031142D702999AE16D0F236F96CBE1C7B28FB6

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1739

 

Privredni sud u Beogradu, rešenjem 45.St. 2146/2011 od 29. 1. 2012. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom INTER BRAND CARGO EXPRESS DOO u stečaju iz Beograda, Brankova 8. Ovaj oglas istaknut je na oglasnu tablu suda 29. 1. 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge "Marcipan" d.o.o.

07602910

St. broj 719/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1047462?code=6599E392F8D93FEF9A086F0B4EFDB6646ED46E6D

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2364

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/MARCIPAN.shtml/seo=/companyid=345

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Rada Vuletić, u postupku stečaja nad Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge "Marcipan" d.o.o. u stečaju, Osečina, Pere Jovanovića-Komirićanca 27, 14. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge "Marcipan" d.o.o. u stečaju, Osečina, Pere Jovanovića-Komirićanca 27, matični broj 07602910, PIB 101597833, zakazuje se za 24. april 2012. godine sa početkom u 12,30 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 6, na koje se pozivaju stečajni upravnik i stečajni poverilac.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

15.

"Đurić-Dobravac" d.o.o.

20127643

St. broj 805/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1102901?code=8FA3F6864CA7954E9A03889F007CA2215C176FD7

 

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Desanka Petrović u postupku stečaja nad "Đurić-Dobravac" d.o.o. iz Šapca, 7. marta 2012. godine doneo je
REŠENJE
Predlog "Raiffeisen banka" a.d. Bulevar Zorana Đinđića 64a, Beograd, za pokretanje stečajnog postupka, nad "Đurić-Dobravac" d.o.o. iz Šapca, Uskočka 27, usvaja se.
I. Otvara se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "Đurić-Dobravac" d.o.o. iz Šapca, Uskočka 27, matični broj 20127643, PIB 104253301.
II. Stečajni postupak se otvara zbog trajne nesposobnosti plaćanja, jer stečajni dužnik nije mogao da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza.
III. Za stečajnog upravnika, metodom slučajnog odabira imenuje se Bogdana Radlović iz Šapca, Cara Dušana 40.
IV. Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana o dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Prijave potraživanja koje budu podnete po isteku roka od 120 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao neblagovremene.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Ispitno ročište će se održati 27. juna 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 17.
VII. Prvo poverilačko ročište će se održati 11. aprila 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 17.
VIII. Skupština poverilaca će se održati 11. aprila 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 17.
IX. Ovaj oglas istaknut je na oglasnoj tabli Suda 7. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

16.

"Duga" d.o.o.

07374275

St. broj 306/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1028675?code=DB4073BECC9D743ABF5527E559D55C2506216D1A

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1722

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Desanka Petrović, u postupku reorganizacije u toku stečajnog postupka nad "Duga" d.o.o. Petlovača, dana 9. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Obustavlja se stečajni postupak nad "Duga" d.o.o. Petlovača, Vese Isailovića 35, matični broj 07374275, PIB 100187042.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

17.

Društvo sa ograničenom odgovornošću "Termal"

 

1. St. broj 244/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1077736?code=7412B51D9FFF88A8E71DAD66893F07E370BE7BE7

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2824

 

Stečajni sudija Privrednog suda u Zaječaru, doneo je
REŠENJE
Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnom dužnikom Društvo sa ograničenom odgovornošću "Termal", Negotin, dana 15. marta 2012. godine.
Stečajni postupak je otvoren zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.
Za stečajnog upravnika određuje se Dragana Todorović licencirani stečajni upravnik - Preduzetnik iz Bora.
Pozivaju se poverioci da prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanje u roku od 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 90 dana do 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu a prijave potraživanja podnesene po isteku roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.
Prvo poverilačko ročište i skupština poverioca se zakazuju za 24. aprila 2012. u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 6.
Ispitno ročište se zakazuje za 23. avgusta 2012. godine sa početkom u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 6.
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli privrednog suda u Zaječaru dana 15. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

18.

OD za izvođenje građevinskih radova "Nikolić Dragan i dr. Building" Bor

 

1. St. broj 234/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1042291?code=8BF3C34B66967CE69BC5AC522D0C6DCD70AF9F5B

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2563

 

Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom OD za izvođenje građevinskih radova "Nikolić Dragan i dr. Building" Bor, iz razloga jer dužnik nema imovinu.
Protiv istog rešenja može se izjaviti žalba PAS-u Beograd, a preko ovog suda u roku od osam dana od objavljivanja ovog oglasa u "Službenom glasniku RS".
Oglas je objavljen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru, 23. februara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

19.

Ortačko društvo za štavljenje i preradu krzna Krznoteks-Žarko i sin Zorunovac

17498169

St. broj 145/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1027178?code=2B3D859F37A5394D4354F052F5A69695D461C9D0

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2839

 

Privredni sud u Zaječaru i to sudija Milena Stevanović, kao stečajni sudija, doneo je Rešenje St. 145/11 dana 15. marta 2012. godine o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom Ortačko društvo za štavljenje i preradu krzna Krznoteks-Žarko i sin Zorunovac Opština Knjaževac, MB:17498169, PIB:102892197, na predlog Fonda za razvoj RS Beograd, zbog stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, a koji su predviđeni članom 11. stav 3. tačka 2. Zakona o stečaju. Za stečajnog upravnika određuje se preduzetnik Miletić Ranko, licencirani stečajni upravnik iz Bora.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka sa upozorenjem da ukoliko poverioci podnesu prijavu posle proteka roka od 60 dana do 120 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" iste će biti ispitane na dopunskom ispitnom ročištu, po predujmljenim troškovima održavanja dopunskog ispitnog ročišta a prijave potraživanja podnesene po isteku roka od 120 dana od dana objavljivanja Oglasa u "Službenom glasniku RS" biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi stečajnog dužnika
Prvo poverilačko ročište i skupština poverioca se zakazuju za 23. aprila 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.
Ispitno ročište se zakazuje za 26. juna 2012. godine u 13,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Zaječaru u sudnici broj 4.
Oglas o otvaranju stečaja objavljen je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Zaječaru dana 15. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

20.

Preduzeće za proizvodnju i promet Levajac Metalik d.o.o.

 

5 St. broj 536/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1091548?code=82EA0F41936326CAB4B91EBBEE7F0ABF9645963E

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2847

 

Privredni sud u Kraljevu, stečajni sudija Danijela Dukić, rešavajući o predlogu predlagača "Fond za razvoj RS" Niš, za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom "Preduzeće za proizvodnju i promet Levajac metalik d.o.o., Kraljevo, Olimpijska 1, 13. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
I. Usvaja se predlog poverioca Fond za razvoj RS Niš za pokretanje stečajnog postupka nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet Levajac metalik d.o.o., Kraljevo, Olimpijska 1.
II. Otvara se stečajni postupak nad dužnikom Preduzeće za proizvodnju i promet Levajac Metalik d.o.o., Kraljevo, Olimpijska 1, PIB 104203835.
III. Za stečajnog upravnika imenuje se Miroslava Matović iz Kraljeva.
IV. Pozivaju se svi poverioci stečajnog dužnika da prijave svoje potraživanje ovom sudu stečajnom sudiji podneskom u dva primerka sa dokazima u roku od 30 dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS" i dnevnom listu "Danas", kako obezbeđena tako i neobezbeđena potraživanja.
V. Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
VI. Pozivaju se svi poverioci koji imaju izlučna prava da podnesu zahtev stečajnom upravniku da im se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.
VII. Poverilačko ročište i Skupština poverilaca za razmatranje finansijskog izveštaja zakazuje se za 24. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova u Privrednom sudu u Kraljevu soba 15, a ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) zakazuje se za 31. maj 2012. godine u 10,00 časova u istom sudu soba broj 15.
VIII. Stečajni postupak je otvoren 13. marta 2012. godine, a rešenje i Oglas su istaknuti na oglasnoj tabli suda, dana 13. marta 2012. godine, i oglas je dostavljen "Službenom glasniku RS", i dnevnom listu "Danas".
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od objavljivana u "Službenom glasniku RS".
Privrednom apelacionom sudu Beograd, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

21.

Privrednim društvom "Jastrebac" a.d.

 

2. St. broj 245/10

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1036081?code=140AD071038F9EDB4AF8D4A360E1945FEC4C81E9

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=364

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/JASTREBAC-FABRIKA+PUMPI.shtml/seo=/companyid=627

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević Obradović, u postupku reorganizacije nad Privrednim društvom "Jastrebac" a.d. u reorganizaciji iz Niša, postupajući po službenoj dužnosti, doneo je, dana 27. februara 2012. godine
REŠENJE
Prestaje dužnost lica za kontrolu sprovođenja mera predviđenih Planom reorganizacije Ace Nikolića iz Niša u stečajnom postupku nad Privrednim društvom "Jastrebac"AD u reorganizaciji iz Niša, usled smrti.
Imenuje se za lice za kontrolu sprovođenja mera predviđenih Planom reorganizacije Ljubomir Kostić, stečajni upravnik iz Niša u stečajnom postupku nad Privrednim društvom "Jastrebac" a.d. u reorganizaciji iz Niša.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

22.

Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje "Grejanje" DP

07349572

3. St. broj 761/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2779350?code=6EE0ECFAB94ACFEF8C3D4051214CA5D90E1D9402

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2703

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/GREJANJE.shtml/seo=/companyid=2253

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu likvidacionog upravnika Agencije za privatizaciju Beograd, putem poverenika Predraga Kosovca, u postupku prema stečajnom dužniku Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje "Grejanje" DP Niš, Ratka Pavlovića 39b - u likvidaciji, doneo je dana 2. februara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad Preduzećem za postavljanje i opravku instalacija za grejanje "Grejanje" DP Niš, Ratka Pavlovića 39b, matični broj 07349572, PIB 101531000.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Stečajni postupak je otvoren dana 2. februara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

23.

Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje DP "Grejanje"

 

3. St. broj 761/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/2779350?code=6EE0ECFAB94ACFEF8C3D4051214CA5D90E1D9402

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2703

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/GREJANJE.shtml/seo=/companyid=2253

Privredni sud u Nišu i to stečajni sudija Momir Tasić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje DP "Grejanje" u stečaju Niš, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju RS - Centar za stečaj Beograd, preko poverenika Predraga Kosovca, doneo je 7. marta 2012. godine
REŠENJE
Prvo poverilačko ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje DP "Grejanje" u stečaju Niš, zakazano za 6. mart 2012. godine sa početkom u 12,00 časova nije održano.
Novo prvo poverilačko ročište određuje se za 10. april 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za postavljanje i opravku instalacija za grejanje DP "Grejanje" u stečaju Niš zakazano za 25. april 2012. godine sa početkom u 10,00 časova otkazuje se.
Novo ispitno ročište određuje se za 22. maj 2012. godine sa početkom u 11,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli i u "Službenom glasniku RS".
Objavljivanjem ovog oglasa smatra se da su svi stečajni poverioci stečajnog dužnika obavešteni o zakazanom prvom poverilačkom i ispitnom ročištu.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

24.

"Asco Vidak" DOO

20081554

2. St. broj 282/2012

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1084049?code=39194AB72E8866C791935EA7CB6283A11858DF73

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2799

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga za pokretanje stečaja nad dužnikom Asco Vidak doo Futog, Železnička 5, MB 20081554, PIB 104058002, koga zastupa Miloš Z. Vučević advokat u Novom Sadu, po predlogu dužnika od 10.02.2012. godine, dana 7. marta 2012. godine donosi
REŠENJE
Usvaja se predlog dužnika "Asco Vidak" DOO Futog za pokretanje stečajnog postupka.
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom "Asco Vidak" DOO Futog, Železnička 5, MB:20081554, PIB 104058002, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Radovan Ivetić iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 5. april 2012. godine sa početkom u 9,30 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 11. jun 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu ul. Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 7.3.2012. godine.

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

25.

Divić d.o.o.

20268573

Poslovni broj 2. St. 1201/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1267412?code=0A43AA17931E2EF273426C5EE0BE2DF557311B04

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2690

 

Privredni sud u Novom Sadu, postupajući po stečajnom sudiji Slobodanki Komšić, u postupku stečaja nad dužnikom Divić d.o.o. u stečaju Novi Sad, Domentijanova 3, MB: 20268573 PIB: 104930143 po obaveštenju Narodne banke Srbije od 11. oktobra 2011. godine i po predlogu poverioca OTP Banka Srbija AD Novi Sad, Bulevar oslobođenja 80, od 28. decembra 2011. godine, dana 5. marta 2012. godine doneo je
REŠENJE
Zakazuje se završno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Divić d.o.o. u stečaju Novi Sad, Domentijanova 3, MB: 20268573 PIB: 104930143 za 5. april 2012. godine sa početkom u 9,30 časova, održaće se u raspravnoj sali Privrednog suda u Novom Sadu, sudnica br. 7/prizemlje, Sutjeska 3.
Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na Oglasnoj tabli suda sa datumom 5. mart 2012. godine i dostavlja "Službenom glasniku RS" nakon izvršene uplate.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

26.

D.o.o., "Pano noredic"

08592829

St. broj 437/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1029937?code=D69C60A87FDC0DA3F0F8416A56541299B5436FF2

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2822

 

Privredni sud u Pančevu, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika d.o.o., "Pano noredic" Vršac, Beogradski put bb, matični br. 08592829, PIB 100593540, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 437/2011 od 7. marta 2012. godine, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, obzirom da je stečajni dužnik trajnije nesposoban za plaćanje jer je potpuno obustavio sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine i ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od njihove dospelosti.
Za stečajnog upravnika imenuje se Mićović Milisav iz Pančeva, Stevana Šupljikca 153/27.
Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se 20. juna 2012. godine u 9,00 časova u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Prvo poverilačko ročište održaće se 25. aprila 2012. godine u 9,00 časova, u sali 114, prvi sprat Privrednog suda u Pančevu.
Ukoliko se prva skupština poverilaca ne održi do prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za 25. april 2012. godine u 9,00 časova kada se održava prvo poverilačko ročište, na kojoj sednici će se izvršiti izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca. Na sednicu skupštine se pozivaju svi stečajni poverioci i razlučni poverioci do visine potraživanja za koju učine verovatnim da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, objavljen je na oglasnoj tabli Privrednog suda u Pančevu dana 7. marta 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

27.

DOO "Žitorod"

 

1. St. broj 94/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1103191?code=B77EB2F175323E681747FBE46D430CC5A44341ED

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1742

 

Obaveštavaju se poverioci stečajnog dužnika DOO "Žitorod" iz Crepaje u stečaju, da je rešenjem stečajnog sudije St. broj 194/11 od 28. februara 2012. godine, sa funkcije stečajnog upravnika razrešen stečajni upravnik Petković Mihajlo iz Kovina, a da je za novog stečajnog upravnika imenovan licenciran stečajni upravnik Đorđević Petar iz Pančeva.

PRIVREDNI SUD U PANČEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

28.

"Lipa" AD

08013497

St. broj 304/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1034396?code=A63B766E0E0756A61D9EB591165D68299080E88F

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/LIPA.shtml/seo=/companyid=1123

Privredni sud u Pančevu, postupajući u veću sastavljenom od sudije Jančić Sperance, kao predsednika veća i sudija Unčević Nenada i Gordane Dubajić, kao članova veća, u stečajnom postupku St. 304/11, obaveštava sve poverioce stečajnog dužnika "Lipa" AD iz Srpske Crnje, da je rešenjem suda St. 304/11 od 1. marta 2012. godine određena konačna visina nagrade stečajnom upravniku Agenciji za privatizaciju - centar za stečaj, po povereniku Savić Radovanu iz Zrenjanina u iznosu od 1.864.855,75 dinara.
Utvrđuje se da je stečajnom upravniku isplaćena nagrada na ime namirenja razlučnog poverioca u iznosu od 964.586,70 dinara.
Utvrđuje se da je neisplaćena nagrada stečajnom upravniku radi namirenja stečajnih poverilaca 900.269,05 dinara.
Usvaja se završni račun stečajnog dužnika "Lipa" AD iz Srpske Crnje, Beogradska bb matični broj 08013497, PIB 101596164.
Nalaže se NBS - odsek za prinudnu naplatu filijala Kragujevac da ugasi račun stečajnog dužnika kod Univerzal Banke ad Beograd broj 290-15382-72 po pravnosnažnosti rešenja.
Po pravnosnažnosti ovog rešenja nalaže se Republičkom zavodu za statistiku da iz registra o razvrstavanju o privrednim delatnostima briše stečajnog dužnika.
Nalaže se Agenciji za privredne registre brisanje stečajnog dužnika iz registra po pravnosnažnosti rešenja.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

29.

"Candy" d.o.o.

 

2. St. broj 247/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1049751?code=AA63A3A31443DC9D22C4EA3F3290C25B6B646B10

 

 

U postupku stečaja nad "Candy" d.o.o., u stečaju iz Petrovca određuje se završno ročište za 30. mart 2012. godine u 9,00 časova, u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica broj 73/III, te se na isto pozivaju poverioci.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

30.

"Vršačka pivara" AD

 

St. broj 363/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1063569?code=AD49F60E726C3E51D8D7FCFAD4FEB658C660B597

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/VRSACKA+PIVARA.shtml/seo=/companyid=998

I
REŠENJE
Dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Vršačka pivara" AD Vršac, određuje se za 10. april 2012. godine u 12,00 časova u Privrednom sudu u Požarevcu, sudnica broj 74/3.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

31.

"Uno martin home" a.d.

 

St. broj 216/2012

 

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1071104?code=38D2F9DD7663D1D56D51E32AF065AA7431018BCC

 

II
REŠENJE
Određuje se završno ročište u postupku stečaja nad "Uno martin home" a.d. u stečaju Smederevo za 19. april 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Požarevcu.

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

32.

"Sloga kompani" AD

 

St. 57/2010

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1028617?code=F182D0285845AC8F1050A54317A26C9D8D228800

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=642

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SLOGA.shtml/seo=/companyid=1456

Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Sloga kompani" AD iz Burovca, doneo je
REŠENJE
Određuje se završno ročište u postupku stečaja, nad stečajnim dužnikom "Sloga kompani" AD iz Burovca, za 11. april 2012. godine u 10, 45 časova i u sudnici broj 72/3 u zgradi Privrednog suda u Požarevcu.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

33.

"Sremski drvni centar"

 

2. St. broj 410/11

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1054287?code=583E72C7C59CB4D9238EC447F98A6AD45343933D

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući po sudiji Katici Popović, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Sremski drvni centar" u stečaju iz Sremske Mitrovice, 13. marta 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Sremski drvni centar" u stečaju iz Sremske Mitrovice i to za 20. april 2012. godine sa početkom u 8,00 časova, u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici, sudnica 18/II.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

34.

"Srem-Expres" AD

 

2. St. broj 21/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1042543?code=50B93446275354D279BAFB8A0E796A936A8DD24A

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/SREM-EKSPRES.shtml/seo=/companyid=2309

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, postupajući po sudiji Katici Popović, kao stečajnom sudiji, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Srem-Expres" AD u stečaju iz Sremska Mitrovice, doneo je 8. marta 2012. godine:
REŠENJE
Određuje se dopunsko ispitno ročište u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Srem-expres" u stečaju iz Sremske Mitrovice i to za 2. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici, sudnica 18/II.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

35.

"Pepa" d.o.o.

 

St. broj 334/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1087240?code=3BE4C27A4F7E37E3D0F425392473C160C43BE57F

 

 

Privredni sud u Subotici je dana 9. mart 2012. godine rešenjem St. broj 334/2011 u postupku stečaja nad "Pepa" d.o.o. iz Bajmoka zakazao održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja neispitanih prijava potraživanja za 10. 5. 2012. godine sa početkom u 9,50 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici.
Objavljivanjem ovog oglasa na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS" smatraće se uredno pozvanim na ročište poverioci i stranke.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

36.

"Auto Pal" d.o.o.

 

St. broj 296/2011

 

 

 

Privredni sud u Subotici, je dana 8. marta 2012. godine rešenjem St. 296/2011 zakazao održavanje završnog ročišta u postupku stečaja nad "Auto Pal" d.o.o. Čantavir, Petefi brigade 15, za 12. aprila 2012. godine sa početkom u 9,00 časova u sali 168/2 kod Privrednog suda u Subotici. Pozivaju se poverioci stečajnog dužnika da u skladu sa projekcijom potrebnih troškova stečajnog upravnika - uplate na depozit suda iznos od 619.234,00 dinara, radi ev. daljnjeg sprovođenja stečajnog postupka primenom odredbi člana 13. stav 4. Zakona o stečaju. Ukoliko do dana održavanja Završnog ročišta niko od poverilaca ne predujmi naznačeni iznos troškova - postupak stečaja nad dužnikom "Auto Pal" d.o.o. Čantavir, Petefi brigade 15. zaključiće se primenom odredbi člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

37.

"Modo tehnika"

20112433

St. 2. 283/2011

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/details/EnterpriseBusinessName/1102647?code=029141104ADEBC23EA741963B3C41B980947DE81

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2819

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 283/2011 od 9. marta 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad privrednim društvom "Modo tehnika", Čačak, Nemanjina 80 MB 20112433, PIB 104210297 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli Suda.
Stečajni upravnik je Aleksije Kaluđerović iz Čačka, kontakt telefon 063/704-65-85.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, a pozivom na broj St. 283/2011, na adresu Cara Dušana br. 6, Čačak. Prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 10. april 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 10,30 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
Ispitno ročište zakazano je za 2. oktobar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 10,30 časova.

Izvor: Redakcija, 29.3.2012.

Likvidacije:

Broj oglasa

Naziv privrednog subjekta

Opština

Datum oglašavanja

Trajanje oglasa

181817

LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181811

MITOS MM - U LIKVIDACIJI

Požarevac

27.01.2012

60

181799

VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI

Trstenik

27.01.2012

60

181793

ANONYMUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181789

NORGES - U LIKVIDACIJI

Gornji Milanovac

27.01.2012

60

181780

MILA ART - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181774

VITUS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181768

LATERAL T - U LIKVIDACIJI

Beograd-Sopot

27.01.2012

60

181763

DACOCAR - U LIKVIDACIJI

Leskovac

27.01.2012

60

181759

PVL - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

27.01.2012

60

181744

MONTIM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

27.01.2012

60

181740

EMI - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181736

DOM OLGA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181728

INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181724

DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181720

AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181718

KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181712

TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI

Paraćin

27.01.2012

60

181701

TEXPROM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

27.01.2012

60

181675

MAST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

90

181660

FISKULTURA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181678

UNION - U LIKVIDACIJI

Prijepolje

27.01.2012

60

181662

DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181646

FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

27.01.2012

60

181642

RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

27.01.2012

60

181635

SGB INVEST - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181629

SOTER FARM - U LIKVIDACIJI

Subotica

27.01.2012

60

181625

GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

27.01.2012

60

181621

ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

27.01.2012

60

181613

BELINDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181586

ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

27.01.2012

60

181582

REVIDA - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

27.01.2012

60

181571

AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181565

RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

27.01.2012

60

181557

AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

27.01.2012

60

181553

EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI

Pančevo

27.01.2012

60

181543

SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI

Smederevska Palanka

27.01.2012

60

181537

FIRST - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

27.01.2012

60

181526

STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181511

LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI

Velika Plana

26.01.2012

60

181507

STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI

Pećinci

26.01.2012

90

181505

JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI

Bečej

26.01.2012

60

181499

WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181495

DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI

Vranje

26.01.2012

60

181491

CATTADORI - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181487

ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI

Ćićevac

26.01.2012

60

181476

PANASOFT - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

26.01.2012

60

181472

SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

26.01.2012

60

181468

MBM COMERC - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

26.01.2012

60

181444

ANONYMVS - U LIKVIDACIJI

Subotica

26.01.2012

60

181439

DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI

Kladovo

26.01.2012

60

181428

MARIĆ - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181415

FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

26.01.2012

60

181409

ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

26.01.2012

60

181403

CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181392

DADEF - U LIKVIDACIJI

Šabac

26.01.2012

60

181388

ELVEZ - U LIKVIDACIJI

Beočin

26.01.2012

60

181384

DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

26.01.2012

60

181382

SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI

Pančevo

26.01.2012

60

181369

DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

25.01.2012

60

181348

BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI

Pančevo

25.01.2012

60

181340

GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

25.01.2012

60

181334

RAMSET - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

25.01.2012

60

181315

IGOR TEX - U LIKVIDACIJI

Novi Kneževac

25.01.2012

60

181311

TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181307

GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

25.01.2012

60

181302

GIROS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

60

181298

TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI

Loznica

25.01.2012

60

181272

MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI

Čačak

25.01.2012

60

181258

IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zvezdara

25.01.2012

60

181249

THE WASH - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

25.01.2012

90

181245

RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181608

EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

25.01.2012

90

181219

TODAX - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181215

AUTO CITY - U LIKVIDACIJI

Kruševac

24.01.2012

60

181211

MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181207

CONO GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

24.01.2012

60

181203

ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI

Žagubica

24.01.2012

60

181199

PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181195

MAKO - U LIKVIDACIJI

Bela Crkva

24.01.2012

60

181184

AKIFIX - U LIKVIDACIJI

Beograd-Zemun

24.01.2012

60

181180

LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

24.01.2012

60

181173

ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI

Niš - Palilula

24.01.2012

60

181162

OBSESSION - U LIKVIDACIJI

Kovin

24.01.2012

60

181154

KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI

Bor

24.01.2012

60

181147

GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI

Stara Pazova

24.01.2012

60

181137

SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI

Novi Pazar

24.01.2012

60

181130

DULELINE - U LIKVIDACIJI

Vrbas

24.01.2012

60

181115

WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI

Arilje

24.01.2012

60

181113

DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI

Beograd-Novi Beograd

24.01.2012

60

181103

WINNER IKS - U LIKVIDACIJI

Beograd-Palilula

24.01.2012

60

181099

AIR - U LIKVIDACIJI

Beograd-Stari Grad

24.01.2012

60

181095

BANAT - U LIKVIDACIJI

Kikinda

24.01.2012

60

181087

BERSI - U LIKVIDACIJI

Pančevo

24.01.2012

60

181083

SPIN CITY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181079

AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Surčin

23.01.2012

60

181075

EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI

Novi Sad - grad

23.01.2012

60

181071

MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI

Beograd-Voždovac

23.01.2012

60

181064

FERUM - U LIKVIDACIJI

Beograd-Savski Venac

23.01.2012

60

181062

MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Vračar

23.01.2012

60

181044

OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI

Sombor

23.01.2012

60

181042

BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181032

MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI

Vrnjačka Banja

23.01.2012

60

181038

NISTEK - U LIKVIDACIJI

Beograd-Čukarica

23.01.2012

60

181023

N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI

Beograd (grad)

23.01.2012

60

181013

PLAY - U LIKVIDACIJI

Beograd-Grocka

23.01.2012

60

181008

BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI

Požega

23.01.2012

60

180986

LAKOP - U LIKVIDACIJI

Beograd-Lazarevac

23.01.2012

60

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Stečajevi:

 

STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

1.

"Technostar" d.o.o.

 

32. St. broj 1355/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040

 

U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15.
Zakazuje se završno ročište u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 223/II za 10. februar 2012. godine, u 10,00 časova.
Na ročište se pozivaju poverioci i stečajni upravnik.
Oglas o zakazivanju ročišta objavljuje se u "Službenom glasniku RS", i na oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

2.

"Strong electronics" d.o.o.

17452177

42. St. broj 2357/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118

 

Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Završno ročište zakazuje se za 21. februar 2012. godine u 10,00 časova u Privrednom sudu u Beogradu, Masarikova 2, sudnica 227.

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

3.

Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o.

 

12. St. broj 3676/2010

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982

 

Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom:
- Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o., iz Beograda, Milana Gligorijevića 14.

PRIVREDNI SUD U VALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

4.

ZZ "Vragočanica"

 

St. broj 717/11

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463

 

Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine
REŠENJE
Ispitno ročište zakazano za 16. februar 2012. godine u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice se odlaže za 27. februar 2012. godine u 11,15 časova u Privrednom sudu u Valjevu, sudnica broj 20.
Oglas o pomeranju termina za održavanje ispitnog ročišta objaviti u "Službenom glasniku RS" i oglasnoj tabli Suda.

PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

5.

PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o.

 

2. St. broj 448/10

 

 

 

Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je
REŠENJE
Određuje se nastavak ročišta za razmatranje i glasanje o predlogu Plana reorganizacije koji je podnela ovom sudu Danojla Matijašević iz Bora, u svojstvu većinskog vlasnika kapitala stečajnog dužnika dana 21. jula 2011. godine, u uređenom tekstu dana 30. avgusta 2011. godine, i sa izmenama od dana 23. januara 2012. godine, za glasanje o istom Planu reorganizacije od strane poverilaca za 14. februara 2012. godine, u 13,00 časova, u Privrednom sudu u Zaječaru, u sudnici broj 4.
Glasanje o predloženom Planu reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja može se obaviti pisanim putem, dostavljanjem sudu glasačkih listića sa overenim potpisom ovlašćenog lica, i vršiće se u okviru klasa poverilaca navedenih u predloženom Planu reorganizacije.
Obaveštavaju se svi poverioci, stečajni dužnik, stečajni upravnik, osnivači stečajnog dužnika, odnosno članovi stečajnog dužnika kao i sva zainteresovana lica da mogu da izvrše uvid u pisani predlog Plana reorganizacije iz stava jedan ovog Rešenja, i u Mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije kao i u Spisak svih poverioca razvrstanih u klase poverilaca sa iznosima i procentima visine njihovih potraživanja za potrebe glasanja, u prostoriji Privrednog suda u Zaječaru, soba broj 9.
Rešenje o određivanju napred navedenog ročišta za razmatranje Plana reorganizacije i glasanje o istom Planu biće objavljeno u "Službenom glasniku RS" i u dva visokotiražna dnevna lista i to "Politika", i "Večernje novosti".

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

6.

Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o.

07408188

6. St. broj 53/11

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

 

 

Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738.
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od oglašavanja u "Službenom glasniku RS" Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.

PRIVREDNI SUD U KRALJEVU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

7.

Zemljoradnička zadruga Roćevići

 

5. St. broj 515/2010

 

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266

Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće
REŠENJE
I Određuje se završno ročište po postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo za 17. februar 2012. godine, u 12,00 časova, u zgradi Privrednog suda u Kraljevu, Cara Dušana 41, sudnica 15.
II Otkazuje se ispitno ročište zakazano za 17. februar 2012. godine sa početkom u 10,00 časova.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

8.

Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o.

09142479

3. St. broj 629/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650

 

Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine
REŠENJE
Otvara se postupak stečaja nad "Tara Komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište 7, matični broj 09142479, PIB 101815103.
Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika imenuje se Paunović Goran iz Pirota.
Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana, a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", prijave Privrednom sudu u Nišu, svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku, pisanom prijavom sa dokazima o osnovanosti potraživanja, u dva primerka.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište zakazuje se za 29. februar 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Ispitno ročište zakazuje se za 4. april 2012. godine sa početkom u 9,00 časova, koje će se održati u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 3.
Stečajni postupak je otvoren 12. januara 2012. godine i tog dana je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Suda.
Nalaže se Agenciji za privredne registre da upiše u registar otvaranje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

9.

DP "Autoremont"

 

1. St. broj 55/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu ispitane.
Ročište će se održati dana 9. februara 2012. godine u 11,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica broj 4.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NIŠU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

10.

"Saputnik" a.d.

 

1. St. broj 1080/2010

 

 

http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753

Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine
REŠENJE
Određuje se održavanje dopunskog ispitnog ročišta radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine.
Ročište će se održati 9. februara 2012. godine u 12,00 časova u zgradi Privrednog suda u Nišu, Svetosavska 7a, sudnica 2.
Rešenje objaviti na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku RS".

PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

11.

Marunex Company DOO

20021004

1. St. 1157/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620

 

Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi
REŠENJE
Otvara se stečajni postupak nad dužnikom dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.
Za stečajnog upravnika se imenuje Dejan Tomašević iz Novog Sada.
Pozivaju se obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS", a najkasnije u roku od 120 dana pod pretnjom prekluzije, u dva primerka sa dokumentacijom, u skladu sa članom 111. Zakona o stečaju.
Nalaže se dužnicima stečajnog dužnika da bez odlaganja izmire svoja dugovanja prema stečajnom dužniku.
Prvo poverilačko ročište se zakazuje za 14. februara 2012. godine sa početkom u 12,00 časova, u ovom sudu, Sutjeska 3, prizemlje, sudnica br. 7.
Ispitno ročište se zakazuje za 14. marta 2012. godine, sa početkom u 9,00 časova, u ovom sudu Sutjeska 3, prizemlje, sudnica broj 7.
U slučaju da se na poverilačkom ročištu utvrdi da dužnik nema imovine ili da je ona neznatna, a niko od poverilaca nakon dostavljanja Izveštaja o EFS ne predloži da se postupak nastavi i za to uplati predujam na ime troškova na koje ga obaveže sud, nakon poverilačkog ročišta održaće se završno ročište, uz obavezu stečajnog upravnika da istovremeno sa Izveštajem o EFS pripremi i završni izveštaj i završni račun.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka ističe se na oglasnu tablu Privrednog suda u Novom Sadu, na dan 16. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

12.

"Plavex" d.o.o.

 

Posl. 2. St. broj 413/2011

 

 

 

Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak.
Nalaže se stečajnom dužniku i stečajnom poveriocima da u roku od osam dana od dana objavljivanja zaključka u "Službenom glasniku RS", polože na žiro račun depozita Privrednog suda Sremska Mitrovica, broj 840-310802-86 na ime troškova stečajnog postupka iznos od 446.000,00 dinara i podnesu zahtev za sprovođenje stečajnog postupka, a u suprotnom će se stečajni postupak zaključiti na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o stečaju.
Izvod iz zaključka Privrednog suda Sremska Mitrovica posl. broj St. 413/2011 od 10. januara 2012. godine.

PRIVREDNI SUD U SUBOTICI

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

13.

"Wow winery" d.o.o.

20094486

Posl. broj 443/2011

http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx

http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829

 

Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku.

PRIVREDNI SUD U ČAČKU

Red. br.

Naziv dužnika

Matični broj

Stečajni broj

Status dužnika APR

Status dužnika ALSU

Status dužnika Agencija za privatizaciju

14.

"LM promet"

6153763

2. St. broj 263/2011

 

 

 

Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni upravnik je Zoćević Slobodan, iz Čačka, kontakt telefon 063/60-60-70.
Pozivaju se poverioci ovog stečajnog dužnika da najdalje u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS" prijave svoja potraživanja. prijave potraživanja dostavljati Privrednom sudu u Čačku, u dva primerka sa svim prilozima, i pozivom na broj St. 263/2011, na adresu Cara Dušana 6, čačak. prijave podnete po isteku ovog roka biće odbačene kao neblagovremene.
Pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da bez odlaganja ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.
Prvo poverilačko ročište je određeno za 13. mart 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica broj 3, sa početkom u 11,00 časova. Ukoliko skupština poverilaca ne bude formirana pre prvog poverilačkog ročišta, ista se saziva za prvo poverilačko ročište.
ispitno ročište zakazano je za 20. septembar 2012. godine, i održaće se u Privrednom sudu u Čačku, Cara Dušana 6, sudnica 3, sa početkom u 11,00 časova.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.

Državni i ostali praznici
1,2. i 3.* januar Nova godina neradni dani
7. januar Prvi dan Božića (za pravoslavce) neradni dan
27. januar Sveti Sava praznuje se radno
15. i 16. februar Sretenje - Dan državnosti Srbije neradni dani
17. februar Vanredni neradni dan odlukom Vlade Srbije neradni dan
25. mart Letnje računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unapred sa 2h na 3h u nedelju)  
6,7,8. i 9. april Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dani
13,14,15. i 16. april Vaskršnji praznici (za pravoslavce) neradni dani
22. april Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
1. i 2. maj Praznik rada neradni dani
9. maj Dan pobede praznuje se radno
28. jun Vidovdan praznuje se radno
19. avgust Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
26. septembar Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) neradni dan
21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se radno
25. oktobar Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) neradni dan
28. oktobar Zimsko računanje vremena (pomeranjem za jedan čas unazad sa 3h na 2h u nedelju ujutru)  
11. i 12.* novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradni dani
25. decembar Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) neradni dan
* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana - član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001,101/2007 i 92/2011).

MAILING LISTA

Ukoliko želite da Vas obaveštavamo o aktivnostima i novostima kompanije Paragraf prijavite se na našu mailing listu.

Vaš e-mail neće biti upotrebljen u druge svrhe osim u svrhu obaveštavanja o aktivnostima kompanije Paragraf.


Email:


OPŠTINSKA UPRAVA SENTA I KOMPANIJA PARAGRAF ORGANIZUJU ZAJEDNIČKU PREZENTACIJU, 16. MARTA 2012. ULAZ SLOBODAN

Dana 16.03.2012. godine, sa početkom u 12 časova u Velikoj sali Skupštine opštine Senta, Glavni trg 1, kompanija Paragraf održaće prezentaciju PRAVNE BAZE PARAGRAF LEX, i predstaviće i ostala svoja izdanja:

Časopise:

Priručnike:

Prezentaciju zajednički organizuju Opštinska uprava Senta i kompanija Paragraf. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju prezentaciji.