Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Kupovina robe sa internet stranice stranog trgovca

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 12.05.2016.


Stručni komentar
KUPOVINA ROBE SA INTERNET STRANICE STRANOG TRGOVCA

• Primena domaćeg ili stranog prava kod internet kupovine, plaćanje, troškovi isporuke i oznaka poverenja •

Internet trgovina je prodaja ili kupovina robe ili usluga koja se sprovodi preko računarskih mreža metodama specijalno dizajniranih za potrebe prijema ili postavljanja naloga. Internet trgovina znači da se plaćanje i krajnja isporuka robe ili usluga ne moraju sprovoditi na mreži.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da su korisnici internet kupovine većinom muškarci, mlađi ljudi, iz gradskih sredina, sa visokim obrazovanjem i prihodima. Srpski potrošači robu većinom naručuju sa domaćih sajtova (73.6%), dok se sa stranih sajtova naručuje dosta manje (10.8%). Pristalice naručivanja robe i sa domaćih i stranih sajtova dostižu procenat od 15.6%.

Domaći ili strani sajtovi za naručivanje robe?

Kao razlozi za kupovinu isključivo sa domaćih sajtova navode se prvenstveno strah od visine troškova carine, kao i strah da potrošači koji kupuju robu sa stranog sajta nemaju kome da se žale odnosno izjave reklamaciju, kao ni kome da se obrate ako uopšte ne dobiju naručeni i plaćeni proizvod.

S druge strane, kao prednost online kupovine od stranih trgovaca navodi se to da se na stranim sajtovima nude proizvodi koji se ne mogu kupiti u Srbiji i da su cene pristupačnije. Takođe, opredeljivanje za kupovinu od stranog e-trgovca jeste i verovanje da su strani e-trgovci pouzdaniji i sigurniji, ali je od velikog uticaja i prethodno pozitivno potrošačko iskustvo.

Bez obzira na izbor između domaćeg ili stranog trgovca, činjenica je da je e-trgovina jedina industrija koja odoleva ekonomskoj krizi u svetu i poslednjih godina konstantno beleži rast. U Srbiji danas preko 30% potrošača naručuje robu preko interneta i koristi prednosti elektronske trgovine.

Kako prepoznati internet oglašavanje namenjeno srpskim potrošačima?

Uz internet kupovinu usko je povezano internet oglašavanje koje je definisano kao oglašavanje na internet prezentaciji, društvenoj mreži, aplikaciji, odnosno putem drugog vida internet komunikacije, kada iz sadržaja oglasne poruke nesumnjivo proizlazi da je usmerena na primaoce oglasne poruke iz Republike Srbije i da se roba ili usluga koja se oglašava može kupiti, odnosno isporučiti na teritoriji Republike Srbije.

Novi Zakon o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) u članu 45. definiše sledeće alternativne kriterijume na osnovu kojih se može utvrditi da je oglasna poruka usmerena na primaoce poruke u Srbiji:

1) oglasna poruka upućuje na adresu poslovnica gde se može nabaviti roba ili usluga koja se oglašava (ako su u Srbiji), ili

2) oglasna poruka koristi srpski jezik ili domaću valutu, ili

3) oglasna poruka koristi strani jezik ili stranu valutu, ali omogućava isporuku robe, odnosno usluge koja se oglašava na teritoriji Srbije.

Primena domaćeg ili stranog prava kod internet kupovine

Kada srpski potrošač kupuje preko interneta robu/uslugu od domaćeg trgovca, zaštićen je odredbama Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon), Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010 i 10/2013), Zakona o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 95/2013), Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) i drugim relevantnim zakonima. Potrošač ostvaruje svoja prava u skladu sa navedenim propisima, a u slučaju njihove povrede od strane trgovca, obraća se nadležnim inspekcijskim organima, udruženjima potrošača ili zaštitu svojih prava ostvaruje pred nadležnim sudom u Srbiji.

Odredbe pomenutih zakona obavezuju domaće, ali ne i strane trgovce, što potvrđuje i član 4. Zakona o elektronskoj trgovini, propisujući da je pružalac usluga informacionog društva sa sedištem u Republici Srbiji dužan da postupa i pruža usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona Republike Srbije.

Zakon o elektronskoj trgovini jasno ograničava obavezu poštovanja nacionalnih propisa samo na domaće trgovce koji su registrovani u Republici Srbiji.

Ukoliko se potrošač opredeli da naruči robu sa sajta stranog trgovca čije je sedište na primer u Americi, Kini ili nekoj od zemalja EU, situacija se menja. U tom slučaju zaključuje se ugovor odnosno nastaje privatnopravni odnos sa elementom inostranosti. Ovu situaciju u domaćem pravu predviđa i rešava Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Sl. list SFRJ", br. 43/82 i 72/82 - ispr., "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. glasnik RS", br. 46/2006 - dr. zakon). Članom 20. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisano je da se kao merodavno pravo za ugovor o prodaji pokretnih stvari primenjuje pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište prodavca, osim ako nije izabrano merodavno pravo i ako posebne okolnosti slučaja ne upućuju na drugo pravo.

Za ostvarivanje potrošačkog prava, kao i za rešavanje eventualnog spora koji nastane između srpskog potrošača i stranog prodavca, relevantno je pravo zemlje sedišta prodavca (npr. američko, kinesko ili EU pravo), osim ako se ugovorne strane nisu drugačije dogovorile.

Bez obzira na to što strani trgovci nemaju obavezu da primenjuju pozitivno pravo Republike Srbije, važna je činjenica da je srpsko potrošačko pravo u najvećoj meri usaglašeno sa EU potrošačkim zakonodavstvom. Obaveza harmonizovanja nacionalnog zakonodavstva sa EU direktivama i drugim propisima EU važi za sve države članice, kao i za one koje nastoje da to postanu.

Iz evropskih direktiva u srpski Zakon o zaštiti potrošača preuzeti su sledeći instrumenti zaštite:

- odgovornost prodavca za saobraznost robe u trajanju od dve godine od dana kupovine;

- pravo potrošača na opravku, zamenu, sniženje cene ili raskid ugovora zbog nesaobraznosti robe;

- pravo potrošača da se kod internet kupovine u roku od 14 dana predomisli i robu vrati bez obrazloženja;

- dobrovoljnost ugovaranja garancije sa potrošačem;

- obaveza isporuke robe u roku od 30 dana;

- zabrana nepoštene poslovne prakse;

- zabrana nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i sl.

Svi gore pomenuti instrumenti zaštite potrošača koji se primenjuju u zemljama članicama EU obavezuju trgovce čije je sedište u EU. Ovde je važno spomenuti da reklamaciona procedura propisana Zakonom o zaštiti potrošača nije rezultat harmonizacije sa nekom od EU direktiva, već je tvorevina domaćeg zakonodavca.

Strani e-trgovci koji robu prodaju srpskim potrošačima nisu dužni da primenjuju reklamacioni postupak utvrđen Zakonom o zaštiti potrošača.

Dakle, u zemljama članicama EU na snazi je potrošačko pravo koje se u većoj ili manjoj meri podudara sa srpskim pravom, u zavisnosti od toga da li je konkretna EU direktiva maksimalne harmonizacije, što znači da se ona u celosti implementira u nacionalni zakon država članica ili direktiva minimalne harmonizacije koja obavezuje članice u pogledu ciljeva, ali ostavlja slobodu da se konkretna oblast dodatno uredi nacionalnim zakonom.

Potrošač koji naruči robu sa sajta trgovca čije je sedište u EU, uživa zaštitu koju mu obezbeđuje evropsko potrošačko pravo.

Plaćanje na internetu

Modaliteti plaćanja robe naručene preko interneta su različiti. Bezbednost je najčešći razlog za plaćanje gotovinom pri isporuci i plaćanje direktno preko pošte. Potrošač bira plaćanje pouzećem ukoliko želi da mu naručenu robu e-trgovac pošalje poštom ili kurirskom službom na kućnu adresu, a potrošač vrši plaćanje prilikom preuzimanja robe. Često su potrošači uvereni da je plaćanje pouzećem najsigurnije i da će garantovano dobiti naručenu robu. Međutim, ovaj način plaćanja garantuje isporuku paketa, ali ne i nužno ispravan sadržaj paketa.

Za plaćanje robe kupljene u domaćim internet prodavnicama najčešće se koristi standardni platni nalog.

Plaćanje putem platnog naloga - opšte uplatnice obavlja se u gotovini na šalteru banke ili pošte, s tim što se na ovaj način direktno umanjuje pogodnost internet kupovine približavajući je tradicionalnoj kupovini.

Online potrošači koji kupuju platnim karticama i putem e-bankarstva ističu da je to najlakši i najbrži način plaćanja.

Nalog za uplatu se može poslati pomoću e-bankinga ili mobilnog m-bankinga, a "elektronski šalter" banke je dostupan 24 časa dnevno, tokom cele godine.

Ukoliko potrošač kupuje robu u stranoj internet prodavnici, a ima otvoren devizni račun kod neke od domaćih banaka, plaćanje može obaviti slanjem devizne doznake, pod uslovom da prodavnica podržava takav način plaćanja.

Sve podatke potrebne za popunjavanje naloga za deviznu doznaku, e-trgovac šalje potrošaču, obično putem elektronske pošte, nakon što primi narudžbinu u kojoj je kao način plaćanja navedena devizna doznaka.

Troškovi isporuke i plaćanje uvoznih dažbina (carina+PDV)

Kada je reč o troškovima isporuke robe iz inostranstva, sve je više e-trgovaca koji ne naplaćuju posebno isporuku, već je poštarina uključena u cenu robe (tzv. shipping free).

Na robu koja im se dostavlja iz inostranstva, srpski potrošači su dužni da plate uvozne dažbine odnosno troškove carine i PDV.

Carinjenje pošiljke iz inostranstva započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti robe (pošiljke) i to primenom metoda propisanih Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016) i pratećim propisima. Utvrđivanje carinske vrednosti robe vrši se na osnovu navedene cene robe (na računu), ali i metodama upoređivanja vrednosti slične robe. Ovaj zakon u članu 107. propisuje da se roba namenjena za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona oslobođena obaveze plaćanja uvoznih dažbina, carini po jedinstvenoj stopi carine u visini od 10%. Na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV (20%). Važno je istaći da se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.

Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn.) u članu 1. propisuje da se PDV obračunava i plaća na uvoz dobara. Uvoz dobara definisan je kao svaki unos dobara na carinsko područje Republike Srbije. Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.

Oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina

Oslobađanje od plaćanja carine za pošiljke male vrednosti utvrđeno je odredbom člana 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016) i Uredbom o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ("Sl. glasnik RS", br. 48/2010, 74/2011, 63/2013 i 8/2017 - dalje: Uredba). Naime, članom 29. Uredbe propisano je da se uvozne dažbine, između ostalog, ne plaćaju na pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti (ovakve pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, a PDV se plaća).

Na vrednost pošiljke iznad propisane plaćaju se i carina i PDV. Ukoliko pošiljka stiže putem jedinica poštanske mreže (poštanski saobraćaj) ista se carini uz primenu jedinstvene carinske stope od 10% plus pripadajuća stopa PDV. Pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, a stižu preko brzih operatora (npr. DHL, FEDEX, UPS i sl.), carine se po stopi koja je propisana Zakonom o Carinskoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009), a ne primenom jedinstvene carinske stope, plus pripadajuća stopa PDV.

U slučaju pošiljki čija vrednost prelazi 50 evra (bez obzira na to da li je reč o prijavljenoj vrednosti većoj od 50 evra, ili vrednosti većoj od 50 evra utvrđenoj od strane carinarnice na osnovu ostalih metoda carinskog vrednovanja) i koje kao takve podležu naplati uvoznih dažbina, u carinsku vrednost uračunavaju se i troškovi iz člana 46. Carinskog zakona vezani za dopremu robe.

Primeri:

Pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode čija vrednost ne prelazi 50 evra - kupac želi da naruči robu iz inostranstva po ceni 40 evra, transport je plaćen npr. 5 evra, carinska vrednost će biti 40 evra, jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. U ovom slučaju nema obračuna carine u skladu sa odredbama člana 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona i člana 29. Uredbe. Osnovica za plaćanje PDV je 40 evra, što znači da će primenom stope PDV od 20% u našem primeru iznos PDV biti 8 evra. Znači, ukupne dažbine koje obračunava i naplaćuje nadležni carinski organ će iznositi 8 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS.

Pošiljke čija vrednost prelazi 50 evra - kupac želi da naruči robu iz inostranstva po ceni 70 evra, transport je plaćen npr. 10 evra, carinska vrednost je 80 evra, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10% iznosiće 8 evra. Osnovica za plaćanje PDV je 88 evra (carinska vrednost od 80 evra + iznos carine od 8 evra). Iznos PDV koji se plaća u konkretnom slučaju, po stopi od 20% iznosi 17,6 evra. Znači, ukupne dažbine koje obračunava i naplaćuje nadležni carinski organ će iznositi: iznos carine 8 evra + iznos PDV 17,6 evra = 25,6 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS.

Šta je to e-trustmark (oznaka poverenja)?

E-Trustmark (oznaka poverenja) u elektronskoj trgovini predstavlja oznaku koja se postavlja na web sajt trgovca kako bi ukazala na nezavisno ispitani kredibilitet tog trgovca i time potrošačima kreirala dodatni nivo poverenja. U Evropskoj uniji ustanovljeni su kriterijumi i procedure za dobijanje oznake poverenja. Ove ustanovljene procedure podrazumevaju ne samo jasno propisane kriterijume i postupak za dobijanje oznake poverenja, već i načine obaveštavanja potrošača o tome, kao i jasno definisane uslove za ukidanje ove oznake.

U EU ovaj znak izdaju nezavisne asocijacije, kao što je npr. EMOTA-The European e-Commerce&Omni-Channel Trade Association ili Ecommerce Europe - asocijacija koja predstavlja 25 000 kompanija koje online prodaju robu/uslugu potrošačima širom EU.

Ecommerce Europe asocijacija izdaje trgovcima koji ispunjavaju propisane kriterijume oznaku poverenja - The Ecommerce Europe Trustmark. Ova oznaka poverenja istaknuta na websajtu e-trgovca potrošačima obezbeđuje:

- bezbednu kupovinu - ovaj prepoznatljiv znak na websajtu omogućava im da se osećaju bezbedno i sigurno prilikom online kupovine;

- besplatne informacije - potrošači imaju mogućnost da bez troškova dobiju informaciju i savet, pozivanjem besplatne telefonske linije;

- stalnu proveru - online prodavnice su redovno predmet provere od strane asocijacije, a u cilju zadržavanje oznake poverenja.

The Ecommerce Europe Trustmark - oznaka poverenja štiti potrošače koji kupuju u online prodavnici neke od zemalja EU. Ukoliko potrošači vide trustmark na sajtu koji posećuju, to im govori da se e-trgovac opredelio da posluje u skladu sa Evropskim kodeksom ponašanja u elektronskoj trgovini (Ecommerce Europe Code of Conduct), što garantuje primenu etičkih standarda na digitalnom tržištu.

U slučaju da nastane spor sa potrošačem u vezi sa kupljenom robom/uslugom, e-trgovci koji su nosioci oznake poverenja, daju potrošačima mogućnost da podnesu žalbu, besplatno, koristeći usluge servisnog centra, kao i da nastali spor reše koristeći platformu za online rešavanje potrošačkih sporova.

Trgovac na čijem je web sajtu jasno iskazana oznaka poverenja jeste trgovac koji poštuje kodeks ponašanja sa posebnim osvrtom na zaštitu potrošača kao krajnjih korisnika robe/usluga. Na takvom sajtu jasno su iskazane informacije o trgovcu, zadovoljena je pravna regulativa online prodavnice (predugovorno informisanje potrošača, politika privatnosti i sl), prikazan je jasan i potpun opis proizvoda/usluge, precizno je opisan postupak naručivanja (kupovine), u potpunosti je prikazana procedura za reklamacije nezadovoljnih potrošača i sl.

Oznake poverenja su od izuzetne važnosti, imajući u vidu činjenicu da se propisivanjem skupa evropskih pravila o oznakama poverenja i obezbeđivanjem njihove pune primene u praksi, stimuliše prekogranična e-trgovina kroz bolju zaštitu i potrošača i trgovaca.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge