DEČIJI DODATAK




Autor: Stefan Bojović



Preuzmi: Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak


Sadržaj:

  1. Pojmovi
  2. Kome pripada pravo na dečiji dodatak?
  3. Za koju decu pripada pravo na dečiji dodatak?
  4. Koji su dodatni uslovi za priznanje prava na dečiji dodatak?
  5. Koliki je iznos dečijeg dodatka?
  6. Kako se ostvaruje pravo na dečiji dodatak?

Pojmovi

Porodica: za potrebe Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom (kojim je dečiji dodatak uređen) porodicu čine roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji (unuci, praunuci, dede, babe, pradede, prababe itd.), a u pobočnoj braća i sestre, ali samo pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Zajedničko domaćinstvo: zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava.

Korisnik prava: majka, otac, hranitelj ili staratelj deteta za koje se isplaćuje dečiji dodatak.

Dečiji dodatak predstavlja mesečnu pomoć koju država isplaćuje određeni vremenski period za prvo, drugo, treće i četvrto dete porodicama koje su slabijeg imovinskog stanja. Ukoliko je već rođeno troje dece, a prilikom sledećeg porođaja se rodi dvoje ili više dece (blizanci, trojke, četvorke itd.) postojaće pravo na dečiji dodatak za svako od ove dece, ali je to potrebno da posebnim rešenjem odobri ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Kome pripada pravo na dečiji dodatak?


Ovo pravo pripada, pre svega, roditelju koji neposredno brine o detetu koji:

  1. je državljanin Republike Srbije;
  2. ima prebivalište u Republici Srbiji;
  3. pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruje preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Ukoliko dete ne živi sa roditeljima, već se nalazi pod starateljstvom ili hraniteljstvom pravo na dečiji dodatak se može priznati staratelju ili hranitelju pod istim uslovima koji se traže za roditelje.

Za koju decu pripada pravo na dečiji dodatak?


Pravo na roditeljski dodatak dobija se za dete koje živi i školuje se na teritoriji Srbije. Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti dok se dete nalazi na redovnom školovanju (pod školovanjem se podrazumeva osnovno i srednje obrazovanje), a najkasnije do navršene 19. godine. Ukoliko dete iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika postoji pravo na dečiji dodatak za sve vreme trajanja sprečenosti, a najkasnije do 19 godina života.

Pravo na roditeljski dodatak biće priznato i za dete koje je navršilo 19. godina, nad kojim je produženo roditeljsko pravo, najksanije do navršene 26. godine. Takođe, će biti i priznato za dete starije od 19 godina koje je obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad sve dok traje taj program.

Koji su dodatni uslovi za priznanje prava na dečiji dodatak?


Kada se ispune uslovi koji se tiču roditelja i dece, potrebno je ispuniti i dodatne uslove koji se tiču imovinskih prilika u porodici.


Pravo na dečiji dodatak će se priznati ukoliko prosečni mesečni prihod po članu porodice umanjen za poreze i doprinose u poslednja tri meseca pred podnošenje zahteva ne prelazi iznos od 7.761,33 RSD, odnosno iznos od 9.313,59 RSD za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju (ovo su iznosi predviđen za novembar 2012. godine, a usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života. Redovno usklađivanje iznosa moguće je pratiti na internet adresi: http://www.minrzs.gov.rs/socijalna-davanja-visina.php). U ove prihode spadaju pored zarada i drugih primanja koja podležu porezu na dohodak građana i penzije, invalidnine, primanja po osnovu izdržavanja, otpremnine, socijalna pomoć i sl.

Ukoliko domaćinstvo poseduje poljoprivredno zemljište, mogu se javiti dve situacije:

  1. Porodica se ne bavi isključivo poljoprivredom – u ovom slučaju kada postoje i drugi prihodi osim prihoda po osnovu poljoprivrede smatra se da postoji uslov za dečiji dodatak kada ukupan mesečni katastarski prihod po članu porodice za prethodnu godinu ne prelazi iznos od 3% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini. Katastarski prihod predstavlja iznos koji se prema proceni poreske uprave može godišnje zaraditi obradom plodnog zemljišta i predstavlja osnov za oporezivanje poljoprivrednika.
  2. Porodica se bavi isključivo poljoprivredom – kada jedini prihodi porodice potiču od poljoprivrede mesečni katastarski prihod po članu porodice za prethodnu godinu ne sme preći iznos od 7% prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta u prethodnoj godini da bi bilo priznato pravo na dečiji dodatak.

Takođe, ukoliko porodica u momentu podnošenja zahteva za dečiji dodatak poseduje ušteđevinu čija je visina veća od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice pravo na dečiji dodatak neće biti priznato.

Što se tiče nekretnina koje porodica poseduje, važi pravilo da će se pravo na dečiji dodatak priznati jedino ako porodica ne poseduje druge nekretnine osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovra njihovim potrebama (pod ovim prostorom se smatra objekat u kome porodica živi a koji podrazumeva sobu po članu porodice, i još jednu sobu), kao i garažu i iznajmljeni poslovni prostor ne veći od 20 kvadratnih metara. Ukoliko se radi o porodici čiji prihodi potiču isključivo od poljoprivrede dozvoljeno je i posedovanje zemljišta veličine do 2 hektara po članu porodice, kao i pomoćnih objekata neophodnih za bavljenje ovom delatnošću(manji obori, štale, ambari, nastrešnice).

Koliki je iznos dečijeg dodatka?


Visina dečijeg dodatka usklađuje se svakog meseca sa indeksom troškova života. Primera radi, u novembru 2012. godine je dečiji dodatak iznosio 2.449,38 RSD po detetu za koje se ostvaruje ovo pravo i 3.184,17 RSD za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju (promenu mesečnih iznosa dečijeg dodatka moguće je takođe pratiti na internet adresi: http://www.minrzs.gov.rs/socijalna-davanja-visina.php

Kako se ostvaruje pravo na dečiji dodatak?

Rešavanje o zahtevu za ostvarivanje prava na dečiji dodatak povereno je opštinskoj, odnosno gradskoj upravi (primera radi, u Beogradu ovaj posao poveren je Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu).

Zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak podnosi se na standardizovanom DD-1 obrazcu (vidi prilog 1) uz koji se dostavljaju podaci o drugim članovima porodice (standradizovani DD-1a obrazac – vidi prilog 2) i podaci o deci na hraniteljstvu ili starateljstvu (standradizovani DD-1b obrazac – vidi prilog 3).

Pored ovoga podnosilac zahteva je dužan da priloži i sledeću dokumentaciju:

  1. izvode iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici,
  2. uverenje da je državljanin Republike Srbije;
  3. dokaze o prebivalištu za sve članove zajedničkog domaćinstva;
  4. fotokopiju svoje overene zdravstvene knjižice;
  5. dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora;
  6. potvrdu o prihodima u tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove zajedničkog domaćinstva;
  7. potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva;
  8. potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta.

  • >>> Socijalna zaštita