Rad servisa za striming serija i filmova (Netflix, Amazon i sl) - pravni okvir

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Zorica Gulas

Objavljeno: 20.01.2017.

Termin “OTT platforma“ koristi se da označi novu tehnologiju prenosa sadržaja (najčešće video sadržaja kao što su filmovi, video klipovi, Tv program), putem otvorenog interneta (a ne zatvorenih komunikacionih mreža kao što je to slučaj kod internet protokol televizije Internet Protocol television - IPTV), i to nezavisno od internet provajdera (ISP) gledaoca, tako da kod upotrebe OTT platforme internet servis provajder gledaoca nema kontrolu nad sadržajem. Bukvalan prevod ovog termina glasi: „preko vrha“, a uz saznanje o tome šta ovaj strani termin označava (prva rečenica u ovom tekstu), dolazi se do zaključka da ova tehnologija omogućava neku posebnu uslugu, preko svih očekivanja, preko svega.

Uvodno pojašnjenje

U današnje vreme ljudi nemaju vremena ili ne žele da svoje slobodno vreme koriste da bi gledali dnevni televizijski (ili slušali dnevni radijski program), koji im emiter ili kablovski operatori nude. Savremeni čovek XXI veka želi da gleda i sluša određeni sadržaj koji sam izabere i to u vreme i na mestu koje takođe sam izabere, kao i da od tih sadržaja oblikuje „svoj program“. Razvojem novih tehnologija i tehnike to je danas omogućeno. Upotrebom OTT platforme, neko lice (koje je ujedno i korisnik autorskih dela, fonograma, videograma i dr.), krajnjim primaocima (gledaocima), omogućava pristup sadržajima (audio i video sadržajima), nezavisno od internet provajdera gledaoca, a gledalac najčešće tu uslugu plaća u vidu pretplate onome ko obezbeđuje da zahtevani sadržaj stigne do gledaoca, (kao što je to u slučaju na primer Netflix koji prethodno pribavlja prava, potrebne dozvole, licence od vlasnika video sadržaja, odnosno nosilaca autorskog i srodnih prava). Gledalac koji želi da koristi servise bazirane na OTT platformi, treba samo da ima internet konekciju (otvorenu), a željeni sadržaj može da gleda na TV - u, kompjuteru, tabletu, telefonu.

Upotreba OTT platforme dakle, u velikom broju slučajeva omogućava gledaocu da, u vreme koje sam odabere, odgleda željeni sadržaj, i to, ne samo onaj koji je sadržan u emisijama i programima pojedinih emitera koji se upravo emituju, već i onih emisija koje su ranije već bile emitovane ili reemitovane, kao i mnogih drugih sadržaja koji su interaktivno učinjeni dostupnim javnosti kao što je to: određeni film, video klip, kratka video najava za film, sadržaj sa Youtube ili Google Play i dr. a u zavisnosti od toga šta nudi pružalac usluge. U tom smislu upotreba OTT platforme za prenos sadržaja, u velikom broju slučajeva podrazumeva uslugu obezbeđivanja sadržaja na zahtev, na način koji omogućava pojedincu da pristupi sadržaju (emisiji, autorskom delu, fonogramu i dr.) sa mesta i u vreme koje sam odabere.

Pravni okvir

Ovakav oblik javnog saopštavanja filmova, muzike, emisija (autorskih dela i predmeta srodnih prava), obuhvaćen je autorsko pravnom odnosno srodno pravnom zaštitom kako u Republici Srbiji tako i u mnogobrojnim zemljama Sveta, a na međunarodnom planu još WIPO Ugovorom o autorskom pravu iz 1996. godine (94 zemlje sveta su potpisnice ovog međunarodnog ugovora). To dalje znači da i na nacionalnom i na globalnom, međunarodnom planu autori i nosioci srodnih prava (proizvođači emisija, proizvođači fonograma, interpretatori i dr.) imaju isključivo imovinsko pravo da dozvole ili zabrane javno saopštavanje njihovih dela putem interneta.

U skladu sa odredbama člana 30. Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US dalje: Zakon), autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere. Dakle, autor može sam na internet da postavi svoje delo i tako ga javno saopšti, odnosno učini dostupnim javnosti ili može da ovlasti, odnosno dozvoli drugom licu da to učini. Radnja iskorišćavanja autorskog dela se dešava u trenutku kada jedno lice učini dostupnim autorsko delo, ili predmet zaštite, dok se prenos podataka odvija žičnim putem, na primer preko interneta, ili bežičnim putem, na primer kroz mreže mobilne telefonije. Tako postavljeno delo od strane individualnog korisnika može biti korišćeno u vreme i sa mesta koje to lice odabere i to tako što će biti download-ovano (preuzeto, sačuvano, umnoženo i sačuvano na računaru ili drugom uređaju), ili streaming (strimovano, pregledano bez preuzimanja).

U skladu sa odredbama Zakona, autor ima i isključivo imovinsko pravo da dozvoli i zabrani emitovanje, kao i reemitovanje svojih dela. Shodno odredbama Zakona pod emitovanjem se podrazumeva javno saopštavanje dela:

žičnim ili bežičnim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem (radio difuzija i kablovska difuzija).

slanje programskih signala koji su namenjeni za javni prijem u neprekinutom komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju - posebna radnja emitovanja, u smislu Zakona postoji i kad se pod kontrolom subjekta koji vrši emitovanje i na njegovu odgovornost, programski signali koji su namenjeni za javni prijem šalju u neprekinutom komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju.

Emitovanje i satelitsko emitovanje predstavljaju primere bežičnogemitovanja dok kablovska difuzija jeste primer žičnogemitovanja (kada na primer kablovski operater emituje program koji je sam proizveo a preko kabla, direktno do svojih pretplatnika).

Reemitovanje autorskog dela postoji kada određeno lice istovremeno, u celini i u neizmenjenom obliku, javno saopštava autorsko delo koje izvorno emituje druga radiodifuzna organizacija ili kada se saopštavanje javnosti obavlja kablovskim ili mikrotalasnim sistemom (kablovsko reemitovanje). U prvom primeru inicijalnu emisiju istovremeno, u celini i u neizmenjenom obliku, javno saopštava druga radiodifuzna organizacija, a u drugom slučaju, inicijalnu emisiju preuzima i do svojih korisnika a putem kabla, prenosi kablovski operater.

OTT platforma – Analiza efekata

U ovom konkretnom primeru OTT platforme, razvoj nove tehnologije nije „zatekao nespremne“ autore i nosioce srodnih prava već je značajno uticao na iskorišćavanje autorskih i srodnih prava omogućivši još masovnije iskorišćavanje pojedinih vrsta autorskih dela i premeta srodnih prava kao što su filmovi, serije, muzika i emisije. Razvoj ove tehnologije uticao je i na druge privredne subjekte koji nisu nosioci autorskog i srodnih prava, kao što su emiteri, kablovski operatori, web caster-i i mnogi drugi i omogućio im da prošire usluge koje nude i osveže svoje ponude, a možda i privuku nove korisnike usluga. Ipak, napred navedeni privredni subjekti su proširenjem ponude svojih usluga, a na osnovu OTT tehnologije time postali i korisnici još jednog autorskog odnosno srodnih prava-prava na interaktivno činjenje dostupnim autorskih dela i predmeta srodnih prava.

Analizirajući efekte uticaja razvoja tehnologije OTT, može da se zaključi da upotreba ove tehnologije na strani autora i nosilaca autorskog i srodnih prava proizvodi masovnost korišćenja i povećanje prihoda od iskorišćavanja prava, dok na strani emitera, kablovskih operatera, web caster-a i drugih privrednih subjekata, upotreba OTT tehnologije proizvodi širu ponudu ali i veće troškove na ime naknade za iskorišćavanje autorskog i srodnih prava. Napred navedenim subjektima, korišćenje pojedinih vrsta autorskih dela (muzika, film, emisije i dr.), je tako reći sirovina za rad, odnosno iskorišćavanje autorskih dela nužno je za obavljanje njihove osnovne delatnosti. Tako onaj korisnik koji pored svoje uobičajene delatnosti (na primer kablovsko reemitovanje), odluči da svojim klijentima ponudi i nešto više - kao na primer gledanje kablovski reemitovanog televizijskog programa koji je emitovan dan ranije (catch up), mora da računa da će ta poslovna ponuda zahtevati da se prethodno urede pravni odnosi sa nosiocima prava čija autorska dela i predmete srodnih prava to lice iskorišćava, ili sa organizacijama za kolektivno ostvarivanje ovih prava.