• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

SMENSKI I NOĆNI RAD

Autor:

Objavljeno: 06.01.2013.

Sadržaj:

1. Smenski rad i zakonska regulativa
2. Uslovi za obavljanje smenskog i noćnog rada kod poslodavca
3. Uvećanje zarade po osnovu smenskog rada
4. Obračun uvećane zarade za smenski rad po ZOR
5. Uračunavanje smenskog rada u osnovnu zaradu opštim aktom ili ugovorom o radu
6. Uvećanje zarade za noćni rad kada je noćna  smena deo smenskog rada
7. Zaključak i problemi u praksi

Smenski rad i zakonska regulativa

Smenski rad je rad koji se odlikuje naizmeničnim promenama smena u toku jedne nedelje ili meseca. Noćni rad je rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana. Uređeni su domaćim i međunarodnim propisima. Od domaćih propisa, pored Zakona o radu (u daljem tekstu: ZOR),  smenski i noćni rad predviđaju i određeni Granski kolektivni ugovori, ali i Opšti kolektivni ugovor, koji više nije na snazi i nije relevantan. Međutim, ovi propisi se ne bave detaljnije smenskim radom, te se odredbe ZOR-a o smenskom radu svode na sledeće:

• poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi po smenama obezbedi izmenu smena, tako da ne radi duže od jedne radne nedelje noću, osim uz svoju pismenu saglasnost, kada može noću raditi i duže od jedne radne nedelje i
• zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za smenski i noćni rad u iznosu od najmanje 26%, ukoliko takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade.

Kako je smenski rad nedovoljno regulisan Zakonom o radu, za pojam smenskog rada neophodno je okrenuti se međunarodnoj regulativi, s obzirom da Ustav RS predviđa da potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava predstavljaju deo pravnog poretka Republike Srbije, i kao takvi se neposredno primenjuju.

Značajni međunarodni dokumenti jesu konvencije Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR), koje ne daju preciznije definicije smenskog rada iako ga detaljnije uređuju i Direktive (uputstva) Evropske Unije, koje, opet, nisu pravno obavezujuće, ali koje su i jedine koje definišu smenski rad kao svaki metod organizacije rada u smenama, pomoću koga radnik sledi bilo kog drugog na istom radnom mestu, u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima, iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći. Direktive uređuju smenski rad kroz ostvarivanje minimalnih i bezbedonosnih zdravstvenih uslova vezanih za organizaciju radnog vremena.

Kako navedena domaća regulativa ne daje preciznije pojašanjenje smenskog rada, ostavlja se poslodavcu da svojim opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) utvrdi šta se smatra smenskim radom. Dakle, to je autonomno pravo poslodavca koji sam određuje, zavisno od svojih potreba, odnosno, organizacije i potreba procesa rada, da li će se rad obavljati u dve, tri ili četiri smene, te će na taj način i zaposlenima obračunavati i plaćati uvećanu zaradu za smenski rad.

Uslovi za obavljanje smenskog i noćnog rada kod poslodavca

Poslodavac može rad organizovati kao smenski uz prethodno ispunjenje određenih uslova, koje propisuje ZOR ali i koje bi trebalo da u svom opštem aktu ili ugovoru o radu predvidi sam poslodavac:

• Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa (medicine rada), takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja,
• Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću,
• Poslodavac mora da zaposlenom obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću,
• Ukoliko je, pak, radno vreme smenski organizovano, trajanje svake smene mora biti precizno i tačno određeno, s tim što je, izuzetno moguće, ukoliko proces rada to dozvoljava, da se rad organizuje tako da zaposleni u toku iste smene, počinju sa radom u različito vreme, čak i kad je predviđen istovremen početak rada za sve radnike,
• Poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu određuje da li će rad organizovati po smenama i noću, te ukoliko rad oragnizuje po smenama, određuje da li i za koliko procenata zaposlenima uvećati zaradu po osnovu smenskog i noćnog rada (uz poštovanje obaveznog zakonskog minimuma od 26%) i da li će tu uvećanu zaradu obračunavati kroz osnovnu zaradu ili prilikom isplate zarade: „Za rad noću i rad u smenama zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 2) Zakona, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade“ (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-205/2007-02 od 7.6.2007. godine) i „Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Rad u smenama može da se vrednuje kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili kao osnov za uvećanje osnovne zarade“ (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 120-01-00004/2007-02 od 8.4.2007. godine)
• Smenski rad može ali i ne mora da uključuje noćni rad. Samim tim, proces rada može biti tako organizovan da zaposleni mogu rad obavljati u dve smene, od kojih su obe dnevne, ili pak, jedna dnevna a jedna noćna smena. Navedeno se može tumačiti i na način da rad koji se obavlja u samo jednoj smeni, koja je pri tom i noćna, ne može imati odlike smenskog niti noćnog rada. Međutim, ovo je dosta diskutabilno i u teoriji i u praksi.

Uvećanje zarade po osnovu smenskog rada

ZOR predviđa da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Naizgled jasna odredba ostavlja mnoge nedoumice, koje će u narednom izlaganju donekle biti pojašnjene. Tako se, na primer, često mogu čuti pitanja:

• zašto je uvećanje u jednoj kompaniji samo 26%, a u nekoj drugoj više;
• da li je navedeno uvećanje od minimum 26% i za smenski i za noćni ili se duplira kada je jedna od smena noćna;
• šta znači odrednica „ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade“ itd.

 

Obračun uvećane zarade za smenski rad po ZOR

ZOR propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad u smenama u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26%.

Pre svega, određivanje smenskog i noćnog rada je autonomno pravo poslodavca koji sam određuje da li će svoj rad organizovati kroz smene. Ukoliko se za smenski rad ispune gore navedeni uslovi, poslodavac je obavezan da zaposlenom uveća zaradu minimalnih 26%. Naravno, postoje poslodavci koji određuju i veći procenat uvećanja, što je često rezultat borbe sindikata prilikom kolektivnih pregovora, mada je sve češći slučaj da poslodavci jednostavno „previde“ da ZOR propisuje „minimum“, i da im je ostavljena mogućnost da se zarada uveća i za više od 26%. 

Uvećanje zarade se primenjuje samo na osnovnu zaradu (ZOR: „zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade… Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu”), a ne na ukupnu, tzv. bruto mesečnu zaradu zaposlenog. 

Rad u smenama zaposlenom može da se vrednuje i isplaćuje na dva načina:

• putem vrednovanja prilikom utvrđivanja osnovne zarade, kao jedan od elemenata koji čine osnovnu zaradu i
• putem uvećane zarade, za najmanje 26%, ako nije vrednovan kroz osnovnu zaradu.

Ovde treba naglasiti da se uvećana zarada za smenski rad isplaćuje kao uvećanje osnovne zarade samo ukoliko poslodavac u svom opštem aktu ili ugovoru o radu nije predvideo smenski rad i nije predvideo da će on biti vrednovan prilikom određivanja osnovne zarade. Suprotno, ukoliko je opštim aktom il ugovorom o radu predviđeno uvećanje zarade kroz uvećani koeficijent osnovne zarade, nema osnova za dodatno uvećanje zarade od minimalnih 26% koje propisuje ZOR.

Navedeno potvrđuje i Ministarstvo rada: “Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice. Ukoliko zaposleni radi na poslovima na kojima se rad u smenama javlja stalno, a ne povremeno u toku meseca ili u toku godine, tada ovaj rad treba vrednovati kroz osnovnu zaradu. Ukoliko je rad u smenama vrednovan kao element osnovne zarade, tada zaposleni za rad ostvaren po tom osnovu nema pravo na uvećanu zaradu” (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 120-01-00004/2007-02 od 8.4.2007. godine)

Uračunavanje smenskog rada u osnovnu zaradu opštim aktom ili ugovorom o radu

Kao što je rečeno, ZOR propisuje da ukoliko je smenski rad predviđen opštim aktom ili ugovorom o radu, ovim aktima treba treba biti predviđeno i da se smenski rad posebno vrednuje kao element osnovne zarade.

Sledi da na ovaj način ZOR ne predviđa obavezu da se prilikom vrednovanja smenskog rada koeficijent poveća za najmanje 26% u odnosu na redovni, već se povećanje koeficijenta utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, bez ikakve zakonske donje granice. Ovakav, donekle, propust ZOR-a dovodi do toga da poslodavac autonomno određuje procenat uvećanja, što bi značilo da on može ići i ispod minimalnih 26%.

Naravno, da bi se poslodavac mogao koristiti ovim propustom ZOR-a, neophodno je da u svom opštem aktu ili ugovoru o radu kumulativno predvidi:

• postojanje smenskog rada i
• vrednovanje smenskog rada prilikom utvrđivanja osnovne zarade.

Ukoliko bilo šta od navedenog propusti da predvidi, poslodavac će biti u obavezi da uvećava koeficijent po osnovu zarade za smenski rad od minimalnih 26%.

Uvećanje zarade za noćni rad kada je noćna  smena deo smenskog rada

ZOR propisuje da, ukoliko se istovremeno steknu uslovi za isplatu uvećane zarade po više osnova, procenat uvećanja osnovne zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Iz navedenog sledi da zaposleni koji, radeći u smenama, ima i časove noćnog rada, ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, kao i na uvećanu zaradu po osnovu noćnog rada., odnosno minimum – 52% od osnovice. Ovakvog je mišljenja Ministarstvo rada: „Mišljenja smo da zaposleni koji radi u smenama, pri čemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu čiji se početak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili uz nedelje u nedelju, ima pravo na uvećanje osnovne zarade za sve sate rada za  26%, a za sate rada u noćnoj smeni i uvećanje osnovne zarade za noćni rad od 26% (26%+ 26% = 52)” (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br:011-00-00534/2005-02 od 6.06.2005. godine), ali isto potvrđuje i Vrhovni sud Srbije: “Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovne zarade za rad u smenama ako taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade i pravo na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena 22 do 06 časova)” (Pravni zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, usvojen na sednici od 28.4.2009. godine).

Opet, s druge strane, kako sam ZOR predviđa mogućnost da se i noćni i smenski rad vrednuju prilikom obračuna osnovne zarade, u kom slučaju nema obaveze poslodavca da obezbedi minimalnu uvećanu zaradu i za smenski i noćni rad, opet se može doći u situaciju da poslodavac autonomno odredi procenat uvećanja, što mu daje mogućnost da ide ispod zakonskog minimuma. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je ovo moguće jedino ukoliko poslodavac ne propusti da u opšti akt ili ugovor o radu unese odredbe koje se tiču postojanja i vrednovanja smenskog i noćnog rada pri utvrđivanju osnovne zarade, čime je, u suprotnom, dužan da poštuje Zakon i  ima obavezu isplate uvećane zarade po oba osnova (zbir procenata po svakom od osnova uvećanja).

Zaključak i problemi u praksi

Organizovanje rada kroz smene predstavlja autonomno pravo poslodavca.

Ukoliko poslodavac kroz opšti akt ili ugovor o radu vrednuje zaradu za rad u smenama i noćni rad, neće postojati obaveza da dodatno obezbedi i uvećanu zaradu po ovim osnovima, što znači da se uvećanje zarade propisano zakonom o radu u visini od najmanje 26% od osnovice, primenjuje jedino u slučaju da smenski i noćni rad nisu vrednovani prilikom utvrđivanja osnovne zarade.

Uvećanje zarade predviđeno od minimum 26% od osnovice se primenjuje samo na osnovnu zaradu za časove rada po smenama, a ne na bruto mesečnu zaradu zaposlenog.

Kada se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po dva ili više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenta po svakom od osnova uvećanja, tako da zaposlenom za časove noćnog rada koji je deo rada u smenama, pripada najmanje 52% od osnovice, ukoliko takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade. Međutim, u slučaju da je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđen rad u smenama i noću, s tim da je isti vrednovan prilikom određivanja koeficijenta osnovne zarade, neće postoji osnov za kumulativno uvećanje zarade u minimalnim procentima koje propisuje ZOR.

Kako zaposleni koji rade po smenama često nisu sigurni da li za navedeni rad imaju određeni procenat uvećanja, potrebno je da izvrše uvid u kolektivni ugovor kod poslodavca ili ukoliko ga nema, u pravilnik o radu, ili pak, u svoj ugovor o radu. Ukoliko ovi akti predviđaju smenski i noćni rad i vrednuju ga prilikom određivanja osnovne zarade, zaposleni neće imati pravo na zakonsko minimalno uvećanje zarade. Međutim, ukoliko u opštem aktu ili ugovoru nema reči o smenskom radu i njegovom vrednovanju kroz osnovnu zaradu, zaposleni će imati pravo da od poslodavca zahtevaju isplatu odgovarajućeg iznosa po osnovu uvećanja za smenski i noćni rad.