Raspored, preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Mirjana Stojanović

Objavljeno: MART 2014.

Sadržaj:

  1. Radno vreme
  2. Raspored i preraspodela radnog vremena
  3. Preraspodela radnog vremena i drugi oblici organizacije radnog vremena
  4. Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama
  5. Organizacija radnog vremena u slučaju postojanja smenskog i noćnog rada
  6. Preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad
  7. Uvećanje zarade za prekovremeni rad i problemi u praksi

Radno vreme

Radno vreme jeste vreme u kojem zaposleni efektivno obavlja svoj posao. Razlikujemo puno, nepuno i skraćeno radno vreme:

  • Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ali opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, koje  ne može biti kraće od 36 časova nedeljno. Ukoliko zaposleni radi puno radno vreme koje je kraće od 40 časova nedeljno, ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
  • Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena. Dakle, ZOR ne predviđa koliko časova traje skraćeno radno vreme, ali predviđa da zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Sledi da zaposleni sa nepunim radnim vremenom ostvaruju prava predviđena za puno radno vreme, u srrazmerno manjem obimu.
  • Skraćeno radno vreme. Ukoliko zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, koji su utvrđenim zakonom ili opštim aktom i na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Raspored i preraspodela radnog vremena

Preraspodela radnog vremena. Poslodavac može svojim aktom da izvrši preraspodelu radnog vremena, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u određenim rokovima. Kako je moguće da se raspored radnog vremena menja u određenim situacijama, postoji i dužnost poslodavca da o tome obavesti zaposlene, i to minimum 5 dana pre promene rasporeda, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Preraspodela radnog vremena se organizuje tako da radno vreme u preraspodeli ne može prelaziti 60 časova nedeljno, i to tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog na gore navedni način časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad

.

Preraspodela radnog vremena i drugi oblici organizacije radnog vremena

Preraspodela i prekovremeni rad. Izričito je propisano da se rad proveden u preraspodeli neće smatrati prekovremenim radom.

Preraspodela, prekovremeni rad i skraćeno radno vreme. Preraspodelu radnog vremena i uvođenje prekovremenog rada ne bi trebalo vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, s obzirom da je ono uvedeno sa ciljem da se zaposlenima na naročito teškim poslovima olakša obavljanje posla. To potvrđuje i Mišljenje Ministrstva rada: “Što se tiče prekovremenog rada zaposlenih koji rade na poslovima na kojima je skraćeno radno vreme, na ovim poslovima ne treba uvoditi prekovremeni rad, jer se u suprotnom ne postiže cilj skraćivanja radnog vremena u pogledu skraćivanja štetnih uslova rada na radnu i zdravstvenu sposobnost zaposlenog. Ako je zaposleni radio prekovremeno u zakonom propisanim slučajevima, ima pravo na uvećanu zaradu shodno članu 108. Zakona" (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-376/2007 od 25.5.2007. godine).

Uračunavanje preraspodele u puno radno vreme ili prekovremeni rad. U slučaju da zaposlenom radni odnos prestane pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, imaće pravo ili da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku

.

Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama.

ZOR ostavlja dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, na uređenje posebnim zakonom.

 

Organizacija radnog vremena u slučaju postojanja smenskog i noćnog rada

Rad noću je rad između 22,00 časa do 06,00 časova narednog dana. Ukoliko se rad obavlja samo noću (što je moguće samo uz pristanak zaposlenog), ovaj rad se ne može smatrati smenskim radom. Noćni rad može postati deo smenskog samo ukoliko je rad organizovan tako da zaposleni menja dnevne smene, te na taj način samo povremeno radi i noćnu smenu.

 

Preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad

Kao što je rečeno, prekovremenim radom se ne smatra rad proveden za vreme preraspodele radnog vremena. 

Prekovremeni rad postoji kada je, na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena. Poslodavac to može zahtevati od radnika samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen. 

Maksimalna dužina trajanja prekovremenog rada je 32 časova mesečno. Tako ZOR propisuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno.


Ovde je moguće napraviti distinkciju između razloga za uvođenje prekovremenog rada i razloga za preraspodelu radnog vremena.

A. razlozi za uvođenje prekovremenog rada koji ne može trajati duže od 8 časova nedeljno:

- kada je to neophodno zbog priroda delatnosti, 
- kada je to neophodno zbog zahteva organizacija rada, 
- kada je to neophodno zbog boljeg korišćenje sredstava rada, 
- kada je to neophodno zbog racionalnijeg korišćenja radnog vremena i 
- kada je to neohodno zbog izvršenja određenog posla u određenim rokovima.

B: Razlozi za preraspodelu radnog vremena koje ne može prelaziti 60 časova nedeljno, s tim što u roku od 6 meseci u kalendarskoj godini, ukupan iznos radnih sati u preraspodeli ne može prelaziti pun fond od 40 časova nedeljno:

- slučajevi više sile, pri čemu ZOR ne određuje pojam više sile, 
- slučajevi iznenadnog povećanja obima posla i 
- drugi slučajevi kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

 

Uvećanje zarade za prekovremeni rad i problemi u praksi

Značaj razlikovanja preraspodele i prekovremenog rada dolazi do izražaja prilikom uvećanja zarade. Naime, ZOR propisuje da se zaposlenom zarada može uvećati po osnovu prekovremenog rada najmanje 26% od osnovice. Upravo ova odredba navodi poslodavce da duži ostanak zaposlenih na poslu ne karakterišu kao prekovremeni rad, već kao preraspodelu radnog vremena.

Na ovom mestu je važno obratiti pažnju na ograničenje koje postavlja ZOR, što potvrđuje i Mišljenje Minstarstva rada: “Članom 57. do 61. Zakona utvrđeno je da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, tako da zaposleni u jednom periodu rade duže od punog radnog vremena, a u drugom kraće, s tim da ukupno radno vreme u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine ne bude u proseku duže od 40 časova nedeljno“ (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-560/2010-02 od 12.7.2010. godine). 

Dakle, u slučaju preraspodele, zaposleni neće moći da traže uvećanje zarade po osnovu dužeg ostanka na poslu. Međutim, kako je ovo u nas česta pojava, poslodavci često zanemaruju činjenicu da je i preraspodela radnog vremena časovno i vremenski ograničena. Šta se dešava u tim situacijama kada zaposleni radi duže od 60 časova nedeljno i kada prosek časova u preraspodeli u 6 meseci u kalendarskoj godini prelazi 40 časova nedeljno? To je pitanje koje u zakonu i praksi nije dovoljno razmatrano.

Naime, često se dešava da se poslodavci ne pridržavaju radnog vremena koje je predviđeno ugovorom, već zaposlenima usmeno nalažu da rade prekovremeno, odnosno, duže od 8 časova nedeljno. Za taj duži rad se ne vodi nikakva evidencija ili se, pak vodi neka interna evidencija koja se, po potrebi, može uklapati u zakonske okvire. 

Tako se na primer, kod nekih poslodavaca radi od 08h do 17h, dakle 45 časova nedeljno, a kod nekih zaposleni, bez obzira na ugovorenu petodnevnu i četrdesetočasovnu radnu nedelju, redovno rade šest radnih dana, po osam časova dnevno i obično subotom, pri čemu je zarada ugovorena za petočasovnu radnu nedelju. 

Na ovaj način poslodavci svakako prelaze ograničenje koje postavlja zakon da prosek časova u preraspodeli u 6 meseci u toku kalendarske godine ne prelazi 40 časova nedeljno i prelaze na teren prekovremenog rada, pri čemu čak i ovde krše zakonska časovna ograničenja.

Jedino što ostaje zaposlenima jeste da se obrate nadležnoj inspekciji ili potraže zaštitu pred sudom.  

Međutim, kako se evidencije o prisustvu zaposlenih upodobljavaju sa zakonom i prikrivaju stvarno stanje stvari, inspekcijskim organima je vrlo teško da utvrde pravo činjenično stanje, najčešće zbog toga što propisi bliže ne uređuju evidencije o prisustvu zaposlenih na poslu. 

Zaposlenima ostaje jedino da se zaštite pred sudom, odnosno, da svoja prava ostvare u parničnom postupku. Međutim, i ovde je otežavajuća okolnost ta da treba dokazati da zaposleni radio prekovremeno i da ima pravo na uvećanje zarade, što je često teško dokazivo.

 

 

.