Pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u ustanovi obrazovanja

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Marko Jekić

Objavljeno: 06.10.2016.



Pitanje:

U kojim slučajevima postoji obaveza poslodavca da naknađuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada i na osnovu kojih parametara se određuje visina naknade troškova zaposlenom u školi?


Odgovor:

Članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca (stav 3. član 118. Zakona).

Dakle, da bi postojala obaveza poslodavca da zaposlenom naknađuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada neophodno je da je zaposleni imao određene troškove na ime prevoza. Ukoliko je zaposlenom na teret sredstava poslodavca obezbeđen prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili ukoliko zaposleni za dolazak i odlazak sa rada nema troškove prevoza (npr. stanuje u blizini mesta rada i na posao dolazi pešice) poslodavac nema obavezu da zaposlenom naknađuje troškove prevoza, jer u ovom slučaju troškove prevoza zaposleni nije ni imao. Ukoliko zaposlenom nije obezbeđen prevoz za dolazak i odlazak sa rada zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza samo za dane kada je dolazio na posao. Za dane odsustvovanja sa rada (bolovanje, godišnji odmor, plaćeno odsustvo i sl.) poslodavac nema obavezu da zaposlenom naknađuje troškove prevoza jer troškove prevoza zaposleni nije ni imao (nije ni dolazio na posao).

Iz navedenog sledi da bi za pravilan obračun troškova prevoza, poslodavac u svojoj evidenciji trebalo za svakog zaposlenog da ima:

- mesto stvarnog prebivališta zaposlenog;
- cenu prevozne karte od mesta prebivališta zaposlenog do mesta rada;
- evidenciju dolazaka i odlazaka zaposlenog sa posla.

Možemo zaključiti da je visinu naknade koja se isplaćuje zaposlenima radi pokrivanja troškova prevoza moguće tačno utvrditi tek po isteku meseca, iz čega proizilazi da bi naknadu troškova prevoza trebalo isplaćivati tek po isteku meseca, a u roku koji je propisan opštim aktom poslodavca.

Prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika uređeni su Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015 - dalje: Ugovor).

Članom 26. Ugovora uređeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova.

Stavom 1. ovog člana utvrđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo troškova prevoza.

Iz ove odredbe proizilazi da ustanova obrazovanja može zaposlenima radi dolaska i odlaska sa rada da:

- obezbedi sopstveni prevoz (npr. zaključi ugovor sa autoprevoznikom radi prevoza zaposlenih);

- na ime troškova prevoza isplati naknadu u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (koja bi se određivala u visini dvostrukog iznosa cene pojedinačne prevozne karte za svaki dan kada je zaposleni dolazio na posao).

Opštim aktom škole bi trebalo dodatno precizirati na koji način će se ostvarivati ovo pravo zaposlenih (obezbeđivanjem sopstvenog prevoza ili isplatom naknade).

Takođe, stavom 2. istog člana Ugovora utvrđeno je da je na zahtev zaposlenog, poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada, ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.

Iz ove odredbe proizilazi da ukoliko ustanova obrazovanja zaposlenima radi pokrivanja troškova prevoza isplaćuje naknadu u visini cene prevozne karte (jer ne obezbeđuje sopstveni prevoz), na zahtev zaposlenog, je dužna da umesto isplate naknade u novcu obezbedi mesečnu pretplatnu kartu.

S obzirom na to da se mesečna pretplatna karta kupuje unapred, tj. u trenutku kada ustanova obrazovanja ne može da zna da li će zaposleni sve radne dane u mesecu provesti na radu, visina naknade troškova u ovom slučaju neće zavisiti od toga koliko je zaposleni dana u mesecu proveo na radu.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge